a OO. Dr MOMCILO ST. MOKRANJAC TOKSIKOLOSKA HEMIJA (UMNOZENO ZA UNUTRASNIU UPOTREBU) GRAFGRIAN i BEOGRAD, 2001.STAMPA: GRAFOPAN BEOGRAD, Vojvode Stepe & ‘Tel. 495.578 SADRZAg . Predgovor ‘strana opstr DEO ‘Tobia, 4 olakolfka. homie 1 Defi otrova 1 Esitkacia cor 3 Hela napa! Grbvoat 3 Nati waonja detvoe ‘Vanja ottova na Covetijt orgunteam: Preko organa 2a varanje &, Preko Sein n dean 8 Pek ots euskote{ potkone Uncles dk ‘go u krvoise 6 Deistve otrova na krv 6 Mortooake|proment lara tlemenaa 6, Distro na krvne pigmann 6, Dejtvo na Huts @ Delsio ‘ba bubroge 7, De}stvo na nereal sistema 7, Devo na dlgertival Welt 7, Dejstvo na felmu 7, Dejtvo na srce 7 -Odbrans organlzma of otrova. —Lekallzacjsotrova 7, Promene otrova x orea~ Tizmas(aelabollsam oiova) 1 eliminisanje olzovas,Okolnoat koje lakdavafu il oustavaju dejstvo trove unciog orgatisam &, Havikae Yanle a trove Ii Pojave mumulae fh, inte oranie; Zitat Eevee Senet tcoani i, utnnn covala i Mice ores rane, tovadie ia nekeléne laine dese ‘Simptaml irovana 16, Prva pomot od frovanja.Antidot 17 atl al, Cistoea teagenclja 2, =) ezotna haselina 23,2) hlocovodor ‘gna ieclina' 2,6) sumporna’ Kisinn 12" @)"sumporvodon 2, ‘) kaliumblorat 24,0 smontiak 24, g) mstan! ciel 95, Sepa. proba Gani oe) 'Ustmanie mata sa folsaionten ace SISTEMATSKO IZUCAVANIE OTROVA 1 = GRUPA @asoviat omnovA * a ata 9, owiae ‘8, Todt 36, snot re By Reo Ete pe ine By Deft Ueno Se Mccann cere, emt i a 1 otslvanje upiermonctaion'u Kev 40, Unt greta pa spe Froskopckom lplvanju ket ai, Kvantiatwno”oakeivanje tke E"Nclode ogredivanj ugjennabaian sasnovane na tapering Fett pousnath gnova ir gt aH Mele u Koliee se boris Fedsteons evojstra upenmonokaie: tate tole Rote milcodetom a nt 1. cies Rate 2 gay ote ei Be Has eee. ic het Se je reales analize 80. oni Cn a tai niin a ; oo. Ce sat ti win antigots 86, lstradivanga 85. ec) < anatj 5, Osbine 87, Toatiost 61, Simpfomt 8, ate= rane roeakclths anata) 8, Orbe 52, Toainon 8, “Antdots iste Eure vents, arbor) « kolofkt anata} €0, Osobine 61, Toksiénost 61, Simptoml 62, AD. ot 62, Dokazivanie €2 ¢ ie )eimtoretnsatnay Ee e ftsikoloes {natin detovanja 63, Simptoml tro- sikolo znats) 62, Toksiéoost, ore fonja 68, Anigou (BEVa porno) Ta mn teh. os ©) rena, eitn ones 6 tna, singin‘ ine fos eee #8 xaos entas-oscine 6,"Toitacs Sipe, tras Bee ) : oe Cpt nts ob tata (Cit — GaUPA LAKOISPARLIIVIN OTROVA Sty ee a ee ee ew S © 6G) aE a tap sion mais Go, Obie 1, Tonto fxr, foetorvetins ena ea cane baa fate ere LE geganlma | sepomaleaawne odrealvan}e 4, @) lstrativanie fo8- These a argu Fumedcne serait 1 = gegen hE RE, rater tatt Saaee) in, Gsohine 15, Tokatnosd 8) Stiptomttiovee Sead tcvane Te a prdsarae ga ™ i ane REE re. Svian if, Simotam Tok: ‘itnost anjeciesenje. 7, it, Organotosfornl - inselcticidi: Fars: ee PEhealaaenay 18, Ooobine 1, Fokeénet-8Smptomt Crovanja 0, Setrtivenie 8, Foredkton oo ieuco-p-atroentosta8 8, ss Demeton (Syston, E1090) $2, Teteaetilpirofesat, (Fetron, T EPP) #2, Manton “(pedineutioteai-aietimerceptrsicnen) "63. Tektine [Dirt smatayonoine #8 isuallvatle oritctrshtostst (rst forint, Tokeiolohd ate) — Qxobne @, Tokaenost 4, Spier £2 Esteiaanot ,Inantivane ‘kisetin TT ta} 06, Cljanogeneizks gitkoalds is, Gsobine 06 Kaitjunt {natrjumeljanid @,‘Toxltnest 89, Stmpeom! 90, Antdott 20, Leta Jivanje w organima | drugom tolekolotvom mater\jalu 91, 1) Doea vanie stvaranjom berllnskog plavila 62, 2) Dokazivanje Styaranjem fevoulfcjaniea 02,3) Maksollemska reakehe 2,4) Reakelja sa Dekersultidom 63,tetrazivanje ymaskirane™ eltanovodoniéne faselined3 Ttrativanje eianovodonikau vaeauhuss, Kyantitativne oaredivanies®, ‘Ouredivanje u sjanogenelsme bujarsa 5, Kvantitavno edrediva: he u vazdubu 96, Tumatenje rezltata 8 ‘Oreangh rastvarnsl “Toxsikalotkd nats} 65, eon ot) an Sekoletet anata) G1, Orobine 60, Tuttineei 98, stxptomt—iete! ie 6, Ltatvange ie solo naka} wine iat stom a ‘znatas i00, Orosine ivi,” Toizienost ion, Simptomi 101, Tetenfe 102, isrativanje 1 dokscivanje 102, 1) reakelja styaranjem Jodoforman 102, 2) reakelja sa, bensollharidom 105, 8) reaklle 2a stimpomom 4 siréetom iiseinom 103, Kyanstatimne odredivanje ‘isaholar ) slorimetnjcka-meloda 103, 2) Httmetrieka motode 10, 43) spektrofotomeijsea mlkromefeda 108, Tumatenje recliata 106, ‘SirGetos Rising "Tokalkstouks andaj 106, Osobine ‘I07, “‘Toldénest 187, Simploml-antt- Gott 107, Tumatenfe reriltata 102. TS, Satine we SE aoe cases in, bation im, Testes i, Hace Antidoti 109, Istrativanje 109. ae THE Baasine 11," mola “21 not Ti ltedvanje 3 tom jofki’ anata} 112, Osobine 112, ‘Toksitnost 112, Simptomi’ 113, Iretvanje in * a “etrabioretan)(acotien-tetrahlorié) Pua eeeeesene ersiah matas Tih Omi 1, Toston!—Singtit 1, eae anaas tt, Godin ts, HineeSinptint ih, fn! anf Crm oem. 1, OSEAN ITY oe Gi znain) is, Qubine it, einen tin, ran! ‘formaije bensola u orgstisinu 19, Zashine were I letenge 221, Ira Hivanje Wh. v tana 108 108 mm a na us ws aeo . a : u 163, Zaitita od profesionainih nim — eit 0 Spon, ti, / oe : i apt ek re 20, att ot pvt etm eto (th rs Soe a Seni Sat av _ aan books aS a ont utr, gin ae 4 - Asta ib Thet Qablen not, in, biol ang ; eee Shia HS) Se neuen oats gee ; esa im ua cette gx fea ir Sela seen tae Sete gaa a ’ oe cect eg at Gea 2 Gmc "Totsivlatk zai 13, Sebtie 154 Tuksitiost ie, Smasom 126/z08! Sona ‘anderen ites 7 saan mini 1, Teste de fei ol i ry rane ra spat dl ites eis, omen ms mc. : pe | ree en peak ery ernet ce eine nie se) cli, inhi" eS pe relma te S&S Jess i . one . ae i oe lofki mataj 128, Osobine 128, “Tokcsitndst 126, ‘Simptomi’ 128, Toksikolotie znataj 188, oa (atm cn eon bess oo A Mla or Kol te ai pe rr ech men ei a jo at nia Snanie rmaih cnt oe (}) Metoda Fresenius—Babo—Ogier 130, 2) ‘Metode razarenja maliy oa tom 189, Istradzivanje 190, Tumatenje rezultata 190, Lee ae - co) : : ade 1 Tolatioege xmas) 100, "TokstnorSimstom—assl) 1, ioe! oat sa it natin son ia, Prine! Ye el 6, et Soma sy, pau! | TS gt a eet veh ean : cee Lo. Send sein uti arigerag om Aaa io Anas: ona tn tone (Geet ect paren eran < 7 Saugylanlarsin 141, difuorfendarsin, iat, crsensulfid ii, Orgaaske p> «J! ~ e ee ited tahled i, aca Saas tantric nea ‘fipan 14, Bistovol (Arsibizmol) 144, Argentarstenamies 14, ‘Sulfar- i Sai ame I, ees ue se. Sse Sar ae aN, re a cope CS eudiraat, Mariove probe 15 greiaks 151, ivan 194, Osobine 195, Toksiénost—Simptoml 195, Leto. Wvanje Mariovom probom ‘151, Druge venlive metas rie 294, Coots ivan, arvana: a) Sale ova ora 18h ptode ofa, acto sido 188, Tatra bg 7 Soe S.maiton mond ea seams am i a ee ee ee Re a = Feraltata eemlit 187, Istradivanje arsena u vazduhu 157, Tumatenie, - —— an) ; ” Tecnardese i, ro rin nn 2, ola shh lsat scene oh oes ae | aoa wna i fot Rote Sl ata re eer tna il tai | zs 199, Simptomi 200, Antidott Ist 8) istradivanje natrijum 1 : = ise Sela eaten ‘atten sat Gobet, Yana sine tron a . Eth ac oy neces iets ae Tae St nh 3 Sitesi ii! niet, “Eee neva asic Ee Oi bromat (merfen) 165, novasurol 165. saligran 165, ezidren 165, tiome Eivange 202, sete oe ee ral el een aye = ‘merkriohiorid 168, metimerkurilelansinid 106; Tareas Soe melee mani 25, elaine seapioms atwt mi, pig isan mw Serio mu ae Showy — TForsikalosid anata} 205, “cevbine ‘208, "Tokslénost, 208, Stmptom! 208, “okies ate| aaje sumporne kielne u rrlsms 206, Tamesenie ‘Feaaata 20. maiieet . "pokateslodls ‘aticot 208, stazivanie ‘Ropu vend 29, Pumat ‘Blorovodoniéna Wieeling © = CRE ‘snata} 110, Geobine 210, Tok 210, Trae Folstelotl Se ily Damatende Ferltata 211. ivan 2, Temaeerle a aE RERS pirgativor kot je usvari oo natrjumblorat kod nas je bilo drastitih slutajeva ovakvih grefska, kao Sto je apr sly ade Jo mesto berfjumsuitata Kojt je kao da se upotreb| iio kontrasino sredsivo, at bariumiearbonst nerastorlJivu vod! a rastvocigiy u 2eludaénom sok. Naravno fa 'u tom lutaju barijum portaje jek “otrov 1 waled toge fo navedenom mucaju Si etoneonih trove : U grupu medicinskih trovanja dolaze i trovanja kao posledica ne~ strugnih pokuiaja pobataja uzimanjem raznih sredstava koja su testo. Jako otrovna, a-nemaju ono dejstvo-koje im pripisuju ,,dobronamerni’ Savetodavel za ovakeve slutajeve..i wean UPON TNS ot Rese Gh dt see mmenipe ha ree om ae e's eet atte Ea cas, Sg rea sere rt gi elt ten sisi nucle even a la ail poo Ser Goncuts ae guts pl ghana mae Tra elie nin alamo Ha ie ean amen tesa See ie a ae Eten a el rie neato oer aaron fem i ae BE earn aca vy to oon on as eos ano gene ae ei Soe soe alate aes ean Sa e's camino veginsetO RS ne Ute” Ene leg ec cclci eh Beat ea ne a ee roe es at al ee a Tree ma lacey en ia eta Mss nee ere ee oer ong pend linn cain et ere eee cn ea ape ae acai oe a ae pas neal tn getters Sue: ey beieaahe uy areata ee ee ae eee anand Sal pat uno dat thts lac aa eee rea aradg eae rabeenc et ale et fe le alent Sea pe ero ie, leeks Sri, Pea roms Beene Toast tna tt Brace te oon ts miele Beasts eer AOR len Pearameninet ais | ea Ech Dat Cains ee my feb ne ween ec ee [atts sj ne | pein ont rch cing en ea Ras aie Sa rei an toe acer ane Eee aa Parana eine pear ela senate SS le pale pate ie oa ee a ee Toe Spe chanical Wen granary Sak wea HE bn re Seer eth oat ihe ann Sr Roti eC SFr ela wees pean fs doh ‘boja u hermetitki zatvorenim komorama i ér),.4)-najzad, titav niz mo- in stag ain tee te Wer else SL SLES oe at industrijska toksiko. | 18 lranje radnih prostorija, higijenski uredaji istih, zattitna odela, maske, rukavice i dr. Najzad, stalna kontrola radnika koji rade na ugrozenim radnim mestima (lekarski pregledi, pregled levi, mokraée 1 dr.) spada takode w bitne mere 2a zaititu od profesionalnih trovanja, ‘Mi Gemo, kada buderno pretli na izutavanje pojedinih otrova, uvele podvuti sluéajeve gde ti otrovi mogu dovesti da profesionalnlh trovanya; aveléemo njthov znataj, kao i zaitiine mere koje se preduzimaju u po jedinim slutajevima, i specijalne metode 2a otkrivanje otrova u radnim prostorijama, u mokreéi | krvi obolelih radnika. _,, Saradnja toksikologe danas je neophodna za refavanje sve slole- ‘ijih problema higijene rada i uopSte zastite narodnog zdravlja. Toksigne i letalne doze otrova.—U farmakologiji raz- Aikkujemo, pri davanju lekova, vise terapijskih doza, o emu ovde nete biti reti.'U toksikologiji takode motemo razlikovati vie natina doziranja - strova, Imamo pre svega toksitne doze, pod Kojima se podrazumevaju se lame, ree aang ei pod tina Posse “ain pofava ai bce frourrokovatlsmrvLetalne doce su one doce Jed- fog otfovt Rofe G prounokovatl smrt (Goveka i Odredene Zvotine). [eine dose se mnogu blife precizirt. Tako imamo miniralne letane, ‘ore. (LDul, koje ennatavaju one doze odredenog ottova. pod jim ce Selovanjem” 25" ekeperimentalih 2ivounja da deine” Sr doen (LDs) je kotina jednog otrova dovaljoa da able sivolije Ugine, & ayeolutna lesina dona (Lue) Je koltina jednog otrova Koja Ge aguene Feazvatl amt Kod 1004 ekaperimentalaih 2ivotina w"U industijekos takaltologi, de je potrobno uskladti zahteve roitogne sa merna afte relia vain Je pomnavait tv malnih dozvaljenih koncentraci}a 1), onl konceiatle fein gas pret pratine hoje se gs pode radee Trae godine ‘Siam tasova ba odredenom radnom mesta, 6 da st pel tome ne Sojeve nikakve Hetne posledice po adravlje radhika. Ove se Koncentezetfe “medunarednim propisima oznatavaju sa 2] e 1um allowat ie = Su sa MACs @aximunn sllowsble {asove | pare te se vrednost Srebavaju danas najteée,narodito 1 anglostisonsko} lteraisr, koja je 1 najbogatja u oblast industjeke ‘otaloaie, sa par (onrs per milion na 20 1 60° ram Hg) Sir ase Seno u ml), edgavara.1 mi gaa Il pare na jean kabul moelee taeda Prema fome 9.000 ppm odgovara- Oc’ Vrcdnasti an koncentseee nae ovat para varduhu izazevef se jou mligremina gace na las ye lua (Igy Medutim, kod ovog natina iaraSavania treoe vost ren da 1 Mol na Oi 760 mm prea zaprema 204 tara t de se walla Povetanjem temperature vrednostnaglo menjeja (npr: na 25°C fapse. ‘mina je vet 2440 ltara) Zato Je svakako.praktienije, wads Jo at's {asovims, davat! vrednost! izrdene kao ppm, Kad je ret o mabsiaing dosvolein Holsinnmn jdnog strove u clic praine, onda se ree, pont za MAC doje mligraicn na Sua! meter na Mss Sandan Sve vrednosti koje oe w Lteratusi navede za t feraturi uevode za te maksimalne dozvo- tractje otrova u raznim prostorijama dobivene su na osnova Ajene se 02 Ora tt, eatevania eapemine ave tlds camenju rane wife SEEAEINSL SRE a Gly ee oe6 ‘Yosh iskustava u industri ii na omovu fzvréenih eksperimenata a fi- dpaitma; dakle to su arbitrame vrednost! koje naknadal chee tel iit empiritka iskustva mogu da lmene, ei praicim {ablicema iznete su neke vrednosti MAC za vainije sasove i pratinu, ‘MACs ewwove { pace u ppm i meil (ert § nat propis) smerickt ma ameritkt ab von ppm git ‘Asota ost 2 a ‘ ‘Areovodonik (rin) to 0, gas ‘Antimenvedoni bin ae 8S Gee Brom re Vetieamenciaia eS Bor : 7 Bae Clinoovodonic 8 cy econ 3 Sat 7 ht ontorovodoik outa) as {0007 Steportiaie Fi Si ‘Anon 2 ore ‘Atcleln as soot Steen sina 3 fs ‘in : aoe Beat 3 on UBenaeaina 2 Soe Vedenueetstoca 3 oa Bhatt 3 tee keane So be Motihiona i aot Pooeen 7 fo a Simptomi trovanja, — Pod sastnen 9§.—simptomina ‘rovanja podrecumes Sin mote ntniaiy jo ne male fe ope oe $i, lene anakove deere 2 y 18 nog ora na fisloe tenes i a xing felt peema’ pind bent Se G1 Hpotrebljenog otrova, a zavisni su ee Si TS Gath Soinet Seaton ie Bf nee bit wee in hod skates San (sine St Aronian ova eve ga a a Neki opt simptomi au 2a- Jcdnitk ea canoge stoves i rane arora Jotneniy Es Tange otrove, Urenijum (nerastvorijiva jedinjenjs 0.25 bolesti. Tako ‘Apr., povratanje, Ginter 1800 prov, ‘abdominaii ‘bolo katie eros su (alt naravno, ne i speciitn) za sledage otrove: tefki metal, Kororivna sredstva, halogeni, nikotin, akonitin, kantaridin, fesieey pense Belanol itd. All ist tt simpiomi se Konstatuju t kod imosae Gene (gnotritis, ti‘na elucu, oleat etre, ucer infektivne bolesti, mia, mn Sabian wont pillenda slepog crevs, itd). Konvulate se konstatuye eo ‘mptom kod trovanja strihninom, brusinomsesolanitoce, kobereaee de ali'i ievesne botesti tinom, cijanidima, organofosfornim otrovina: war ae ] Ge, doves! do alti siriptoma (aero, ttanas, ellpsija, meningitis 1S Dee So dion sen devant sel rae adontbetnon, abSicem exteoatc Soats selina ere aoe a ‘oboljenja kao Sto su epilepsija, menin- ‘a "apata se kod ats eer atin fod trovanje uglenmonoksidom, liver, arse, clover naretlo one nim otrovina. Sin aimptomt jaja oe f hea Rane le (uremija, tumor! mozga, apopleksija,meningitis i dr.). Sumnja na akuina trovanja-mode-se pojevitl ako neka ozoba, dotle Potpune zdrava,naglo obo, ur pojava tnenadnog, niin cbjedaiiog proliva i povratanj, a epecijano pose unete rane il pile, A pone ‘adriavanja neki prostorjama, Simptomi alutaih ovina bce Pane ua malom broju sludajeva toliko karakteristin da s0 na sonvea tags sae _Retavt | ejagnons troranje = sal iatom sugnju, blo de % mt janie trovanj A nog je znataja po tiv ae ie sto iGo pre prstupl i or Seley Sea poroe e pone Cale nec trot ae sect ta ol a la ma pa St. ga Upotpinih veltatkim lbeciantem cizore ble ieatanien tooreeana, ceiarar i vacacieeata rare ‘ehanih ‘pr, dodirom resice pomotu pera oviaienog zejiino il Bimini ales peek aia, Sete {i i davanjem mlake vode, kojoj eget 4 neito zejtina, a najbolje init g egae |= Se SS EEE ne eon gem peal c's cc co & ee See Sarees Se vido fe jee Qetara Ul frmacet) to je patio. i rm) pte BomoS tovandin dx util ave ta reba da ae materiel oak Pa Sf Sen edt saad eee mee haiotiaene wvrlo opasno, t smo ti najtelime elutajevitnae Med.8 rovanja Kiselinama daje se Kao antidot nek ahs Ofte (mag ogra eri sri ver Seve Coty Nene” a Jizacife. yatnosti da se to wtint Feakelja neutral en "jer kada se otrov preko a sorbule,T sto Je momute pig jet in unutreinjin organs t nervnih eootar Terastvuje, Kao pravilo mote se sma ‘Mii Como kod izutavanja pojedinih te za svaki od njih. {zutavande Raves samo ncke protivotrove koje moserse ve zm pra oii Oo maf svetvo da mewtraliu jee Vee ‘broja annvatl opti. Fotrova 1 zato je msthova wpotrebs Praline ie vode dorbo je azvati Sy ume Tavesna ko! dina eanje, @ zatim ponove ati nova koliZinu antidota. ‘povrat gene belantevinaste materije moze Ce A ee a Big ais secur te ieieane as ; eee er gee one a.m eae sah ETD erecSTVG, VE 1H Tal NEC TOIT sre, kao 6 5 jendioksid, a ovaj bi gas eae eee enn ea cjem Kisetna ang HE rv tne poses (eorat) Pie actin er se ig mah ef Hi jer se Sesto ne za vita takav jednostavan opsti antidot a ‘hestu. Za upotrebu se uzima jedna fl ‘vile kaBigica u malo tople vode- aaa ee ie seas Free ere i a ts Maren oe Dab sasvin 2 ipitan primer delovainja_aniidata sivaraniem potpune ne Tie la ee orbs ee ee ee ‘sulfat, Hemijski antidotl mor: Iavatl 1 procesom pksidoreduelje, Tako ners = ae eh eo ante oi ae Ties aanas rate roles prmens 20 an ott Je ote 7 Treen od ritsh Ant Lewiste a potice otuda fo ot me BAL: Jeeta‘ za wreme_rugog avotanog Fan tHe! ug cnglel ett nestralialo delovanje ints. Lala, bojnt oko" Jeane sted fedora nu Gragom resi ve kage), podstavlio fe 6 BI geora peg vata Jedau od petensyjainin opastostt Pie's setae afk Bad rene bh ove 4 re a ete er ees ee ar ere ailjucke da Je-dimerkaptopropanol, dalle gige ny dat a rmenjene SH grup, Pred ae ereanie oe pokauala do BAL dele Tusstom, vel | Kod avin tov we be TEST Tarmakciotia ispitivanja bojnth otrova osvetila su ‘tame feokelje funkije tla i ngihova vadnost w enzimalogif i terapl- Hira ou epltivanja dovela 1 do sinteze BAL. Pored engleske grupe, 28 ore Grugog svetskog rata radili su na tom problemu i nautalel u Bel~ Yiinna fay se Z. M. Bacqrom, Iz th radova je proiifa teorija ene Bite inaktivacije pod uticajem otrove: blokirajuéi funkcije — SH sinteh otrovi inhibiraju Gelije enalma, iz Sega prolilaze teSkl { duboki Toremetsji u metabolize, Bacq tome dodaje Jot i verovatno dejstvo ‘sled promene antigenskth osobine proteina ‘BAL oluje-npr. kod trovania ulster, na tj natin Ho-njegove rem sreenu no Sto ga imaju— “Sets | enaint oft suse, pod utonem oor, ll dubolo en, e20 Protein * ChAs— CH = cHc) N sit luizit (hlorvinitdthlorersin) a S = ~~ protein > As — CH = CHCI + anc) — 2 reakeifa izmedu luizita i BAL je sledete —c_sy Bao sy Chas —cH = cue ___, Con u H—c~s kolodkih Spitiven I ‘AS—CH=CHCt < anol icine okolnetimay — cHs7 ir realaiad brent oH Yoreaim prostoriama, Darotito kod profesionshat EAE {fleskaptnropano) je bezboja, Zeitinjava teénet, po tgte, Zea ret Meme llcrcl iglesia) 2 eee ‘irisom, pogotova a pare foang ora inde pn eeeim merkeptaninn, Hee voal {masta sate eer eee teak e toe ot Bo Je ork eo iledista ife es egentPnanog wbottebe. On se one fro re Saznim organima, peste, t we of id f 0 rove, Bad Pro od are a rane Se Mee oe mole bul Otani oj nslenje ink Praktitne savete o strebnim merama 4 -cilju_uklanjanja zroka profe. ‘stim delves a iS laa an in aa Sa ce a elena ovale dia je mamas Sl redage ors ple ie ake tude mnogo manje "eijenskih usiove se = {els of isto aT : hi vzten onptatne READ & nares Jada w pins Sem ; ss anje ottova u onganing evan sole Je nafbetée u pitanja gust 2 Sede suc H Prducet aye wea East xe = sen da ons Mens od svake mogute Fane ‘greike eon ala] ion Sa o tome dee pod coon ® SYGE8 da ute ee tie f ip (carbo sama Yom posed Aocpe et lovin scat Bale os {Gerbo medicinalis). Nye i ae saw kako muje to ver koja Salje predmet eee Ciena ea i =e se pod 1h STAY on more bast Hoa fa Patnju na Sie me T zapak fe dapat mater Fah na Touerya wat 4, a pate bo take capakvan get A Maleide! Da Bi donate 2, steal eee Ne Ported, Ta op ae fees amas nao fea vets : ci eile material menses Pe Peinja da ne wont Stethnina Touery nije eat vet TE RPE Komadié voska 2a me it 1 wok cadet tat eae i Bive F olova. ‘Po sett Se razume da-sav materijal, kage 2 ekspert2 tvort 1 weme w rad, mora Bovasca.ave vreme irjania iplivanls otvori j mime ‘yyonnim siuésjevima 1 ve nedeli Kags 36, Ty Wes tanje otrova u unutraénjim-o a evakog moguteg s1sé3)- istrativane, Monod unofenja nekag etrova ih druge kale Pre", 20g nag je, ad loge ekapert bl tebalo svabcg dane taaterjel Kod, oc Dp zavesetiu. posi il. da sigumnim.: kljusem sotooe! ot matersey Eojol ce nell tpitvant materjl. Teves stan) Feo raja det Jedoo) prose wet aval same Jeane so fuga nai, Wak Pn Heegl sata Tmoguéna zabuna usled wMasanfa,raznog materijala ko{l se spite. Ong vomcijay ~~ Radi iebegavanja moguélh zabuns Kod Ve aja toksksloi analiz potrebno je, vide no kod ma Kore drags rots et evan, venta veg oh ‘reagencija koje se upotreb- HNavaju u toku celog ispitivanja. ava) oe ey eatore reagencije-je relativan, Apsolutno Sstlh teasen cija peastitns nema, Poznata je npr 8a svi prepara ot se, spotty Cie PrerSalizeran (oro analys) | koil ew sprevijentu naleistjem, soy _WaRin sa hemijske laboratorile, maja na eval] boc cumin Se, see evicocentina) maksimmalnih Kolitina netistota koje se mogy nat 2a) (0 Procersratur Toto tak, pojam Gistoée jednog reagenss 72vil 1 of dotitnom Pyarche,Jedan ist reagens mote se smatrati kao nest 24 or DIP EO Pe cpotrebu, dok bi za drug on mogno vaditi kao Uist. Tako Beare iofi‘ce upotrebljava v toksikoloskim analizama rs odredivanie see apo Martovo] metodi, smatrati da. je tst alo ne sadrii arcens, aoe stro cedovima’ imegemo-ukratko nagin ispitivanja najglav, rifih emilaiia koje se upotrebijavaju: pri toksikolotkim enalizama | smetode prediSéavanja tih reagenct Sy Avotna kiselina,—Koncentrisana azotna Kiseling Poeg® se upthrcbijova u.toksikolodkimanalizama, kao rastvaraé |, okndicons Sere aaeyeito Kod istrazivanja mineralnih otrove, @ speeting arene Fee aes wou upotrebljevamo. treba prema tome ispital 2 | dive, Bi metala, a narotito arsens. Radi toga se ispert 100 mi ‘se $RGr Seno} pogodno} porudl (poreelanska golja it €2S2) pa, pre news line u eanciute depart, Goda se raalo Koncentrisane sumporne kissing ¢ Ho vn do pojave. guste bele.pare-suraportrioksida.-Zatim, s= sro zagreve Go Po fattabuju teSki metali, Arsen 6e se istrafivati Margovom probor. 7 eliko se ne raspolaée dovoljno tistom azotnom kiselinom 2a 19%. sikoleshe, taeativenfa, treba. taka: Kiselinu pretistitl, Ove sacee ekaityjue tei puta takwu Kiseinu, Za eval rektitsi oti ete ezotne 10. ml surmparne kiseline. Sumporns Ss Je 3,78 rovangu ietonutl saat Keelinu Koja e se pekupljti w dobro ashladeno} posudi (Bertrand). i coe Pogvedoniena kiselina — U horovadoniéne) Ke dint a ee caps suetalit barijum uobiéajenim metodama anaiititce hhemije, redeél sa 100 ral ‘hgmee Watrazivanje arsena visi oe Mario, heme, ras, madi fega se Separi 250 do 300 ml iseline, pote o° Yom mn radi cbsidacje eventunino prisuinog arsena, doa Maa 19 2 se mode dobiti bilo pretiftavanjem netiste kiselin, bilo dobijanjem tate Finca oot odne deystvom este simpome kseline na fst matric mlormlosa. Destiscja ge mode vsti iz retorte od jenskog stakla vere pte onrolonitne kiseline mote se dobitisasvim Zista bloro- vodortti kiseline na vite natina, Najprostji natin da se dabije dovoljno yotenieReina’ ene da se netista kiselina razblati, ragreva na, 70. do Sais Wstple ienset vod! nekoliko sat sumporvodonik. Posle 24 fase a a, ee oe sdvoll hltsovanjem i fltrat podvsgne destilacti Prva Siete bulma, aja jot coded sumporvodonita, odbacl $6, pa se {ak onda potne da’ skuplja pretiseena Kiselind. moe Btaporns ‘kiselina. — Na Sstocu sumporne Weeline treba Darotito dbrautl pafnju, poito ona vr testo sadr#i kao netstoge re rarer joe kao tcave robe iatraivatl u toksikolofker mater fala dolaze pevensteeno obec arsen i olovo : T poglede prisustve elova suinporna kiselina ce ipituje na slededt natin: U 100 g Foneentrisone hiseline padlivo se doda deset puta toll sane ole pa ac onda gotove sasvim neutealife amonijakom, a u ta tolitina vdeo dude vremena sumporvodonik. Prisutno olovo italotite Jeu obliku sulida vautivonje na arsen visi se sa 80 mi Koncentrisane Kiseline, Koja se paliive riebladl {ta} rasivor se unosi u Marfov sparat e Paglrpern Kielina coke a obleno nal u trgovin w dovolio peer ste etinfus Ukoliko tava. kiselina ne stoji na raspolodenju toski- Seer raitge sam spraviti sumporny kiselinu sasvim oslobodentt roles Or cd natin (Leck emann) U porcelanska boes unese se rama PM oncentrsane sumporne seine, pase boca stavi w_gvozdent OO no neenaleomt ie take da boca gotove cela ude u pesak. Pesle rtageeye trade tejometar u pesta poxode 190" a Kieinu se wot Seruje hecovedonika ror cev.Yoja. ulezi do dna poreelanske posude Ba ean eagreva na 200%, ave ole fe ne istera hlorovodonik. Nos- Zatim 35 oor tisclina sprovodh vazdult i ugljendioksid da bi se sasvim rae Hlorovodonik: Ovakvn Ieselina racte sudrSavath malo surporaste Kiseline; da bi se i nje oslobodili u kiselinu se doda malo (koji ‘kristal) Katkumpetmangenata, stavi retort i deste Tara predate aledeéa meted dobijanja, sumporne Kise lime potpuno otlobbdene.prisustva arvena™ (I platinskusolja. star se Tae ret amparne kiseine { Goda Isto folio We rastvora natrijumblorida {tap vodenog rasivora SOs Tetnost se zagreva sve dok vods.otpuno he Bpnr Pad lovin uslovima Ass Ov priutan usumpornoj kiselin Prag Asst paate sed" svoreom Rrredotnom Sumporvodonik. — Ove) gas se mnogo upotrebljava ota eka fe Sotiatn Za tatvanje meta otora 1 ast Lokal orator jana obo dejstom Tazolafene SumPONE Ut MererdaitneHueline fermi Prive, emgorretae ML meih petit bio da je upotrebljentsufid il upotrebljena kiselina bila rede i et le de uote Sein ore ve sea ale meet Deakrom hlorovedonitne kiseline na taj sullid, koji sadr8i ele- aera nog gwotla, sevice se used toga nascentnl vodoniik. Vodonik sa aaa er casenovodonik « ova) Ge eajedno sa proazvedenim sumpor- serum ules w ispitivant rastvor. Kako taj rastvor vel: sadr2i resem rine nekog okidacionog aredsiva (opr. feri Jona) arsenovodo~2 nik é biti oksidisan Tne, Pobto arsen i ferosltidas hej dota, «os 28, 2 propuita se kroz ade se arsenvodonik ofsllise 0 mal_koncentrisane sumporne Asis + aye = skin WHiAMMbLorat koji se mnogo uy java uw ee i se mnogo uvotrebljava u toksikolodko. Jumblorata doda ®slobada hlor. Reakcia j [ezatania__organskih materije, i z38rejant vodeni rastvor leit Kiselina sve dotle dok se KClOs+5HCI=KCI+ sK0+3CH Wea tgbiven rastvorkalijambloida ispari se do suva, sons 9M tne ra do sua, tlog so ras- a lei ff tP IE arse Marne 20 arugi na teSle metale i barijum. - : mbes monijak, ~ tspltivan monijaka u pog- edu netiatoke (arsen i woke a vst fe kad %o Sa eerponliak — propulta se prvo kroz kennaet rastvor natri~ astvor sprovodi sumporvodonte PretiSéavanje nedistog amonijaka visi se Predestilisanjem, uz dodae Hieimale koligine kalijumpermangansta frase ksidactje netistoga). Des i H JE POR MOR UF tt Me 3p Tanesteccoysy anny ogee sargom ispiivanom mater SS" i = x je viiena ek , zemlji, ae MOK CK > A Spy LEME CU. op vj ep a See cL Tbe LER, ster ada eu vasivorsmonijaka doue"tet Bestar ela oped). — Ako te ne raspolade distin reagen- bro atk hemiiska ispitvanja i ako ne posto toreaeeny ‘qa 3¢ ove dobro pretiste, jedini siguran natin da ce svaka zabuna bar eainle Poereinih rezultata usledprisutva onl eae je mi Bal kto otrove treba da iatrafujemo, oste dave ety Tom achat ¥ tome Sto se, uporeo au istradivanjen sere PS sumnj- Doolin belts" Se Operacije 1 au samim resgencineng Pea srarakim: HoliSinama koje se upotrebljavaja Ton ‘spitivanje sumnjivog Bio obi ake Poste ovih ieptivanja poate da Joe Peagencijama no. X gbliku netistots, onih elemenata kore far istrazujemo u materi a ée se ta kealigina Ponekad je sasvim nemo-29 Fete seins De a i ten at Soh tiene i sent na sa lorant Hoje mom a rulnjek more tiv - Uticat tn Dekog i siaooni ae tot a Ue Vie my a vg evita isteas i to be a im tte th ate 1 elshue yan MW shteevinny Legativnag nai ne ne Mle nastunlausled trovange: Bees 0 Siubiti samo da nije Wend tovao prisustvo nijednop od poznatifih an she da ad ae Bion on Umtla od trovanja, ani pregledani nije30 oitrim makazama.” = — Bilo da: je u pitanju ispitivanje orge- Sie bio a fe po elt Srogied surnjve rane, pee, medikamensta i struts ine 1 {irad time, Sto nu mogu dati indikacije na upu otrova__moze_da_sumnja dase - nom materijal TL Eeakclia = Pre svega izvrtiée se prosta prob lah fino Baka reste aye tepttvent— nal. Ova proba je fo RCN SpE -tivanje Kakve tefnosti i hrane. Tom probom éemo odmeh videti da li ‘se u suranjivoj tefnosti nalazi npr. sode. Kada su u_pltaniu unutrainji organi treba imati u vidu da ée naj- Due bude fis eos mole pasa ot Cesare sina, Growin siktajevian'lprotkel obdubeje, ae je polobon uz materiel, {rein bi da Nem pet orl podatke ‘Miris materijala, narotito kada su u pitanju esti, moze biti od velike koristi za utvrdivanje prirode ‘trova. Cjanovodoni. fenol, Maroform drug\ otrovl imaju karate. Sian ms oh mele apne prune koe nape me Slit sm before materijala: sinc -bistina: raze anslinske @ Pro nim nshartiiamas, — Investan bro} pallfviirowere mane eT roti vvarajuéhh reagenshart Guignard-ovim reag jy) SORE usted pOeRO Wopurpurata usled reago- " vanja_cijanovodonika sa pikrinskom kiselinom u prisustvu allalija: HO— Calle =(NOwp +3 KCN+ 3 HiO=* CuO COM}NE: +2 KOH ‘Reagenshartija se spravija na sledesi natin: hartija za filtrovanje se prvo drai jedan minut u 1" rastvoru pikrinske kiseline; zatim se har- ‘tija ostavi da visi u zamratenom:prostoru, Kako bi se tetnost ocedila | hhartija osutila. Pele toga ee ponove namotl u 10% rastver nateijumiar- ‘bonata i opet osuli u zamratenom prostaru, nme a huartijeunesu zajedno iznad materijela koji se ispituje. Mateja sty u erlenmajer-boeu ‘zakisel ‘se vinskom kiselirom 1 zagrevs se bien {oko 509, Ako pose vite sti obs komadléa reagensharige peers, Paks ko sto Ge nam pokazati da u maverjale han aber 2 Sg Sea Pe in hin a itieajem bloge toplotefosfor isparava, dolasi u hontakt sx northern, 2HaPOs ~ AgNO: = Ag~2HsPO.-NO Reet - ativan ene Gon ram en $2tdal aie po sedi ovanj uennpats GOR BREE EE pak. ivanje moze se sriatratl kao preticdas pi "samom speltroskopskom ng ble gv kal Wises cremate Coe x CUO Gee wa . Pa tug reer Gprcctep keiip». ei pols ; ) mary ee 4) apretone HAPRGOAR 3) paren yar ete GAM. AYEAA Beppe Dipupina Vuoranuet MAWGYGAAR (ET 5) queapbatte ouijpobe 0) eget ogee ) prance Ppa rri 3) Kou KoA ocyrsee Wlytie®y ~ pitap He pela +e!SISTEMATSKO IZUCAVANJE OTROVA 1. — GRUPA GASOVITIH OTROVA, ‘Toksikolotki mataj gasovitih otrova je narolito veliki s obzlrom trovanja koja Bit ramim gaso- i = ® LouMmIoNgsDD @5) Ture ii = Mata pasvitin frovtit FES roeto wat aa ga erie men gna a Rate eer coe ete bre tasers ovale pourra ‘Samo w Njujorku dogodi se avake godine prosefno preko 800 sli ‘ajeva smptonomih_trovanja_ugljenmonolssidom. slutajnih, samoublla sch, a po koji | zlotinagk. igljenmonoksid se mode smatrati i kao jedan of najstarijih indus strijakih otrova, paito. su njegovom dejstvu bill, npr, izlodeni jo8 primi- vn judi, Kojt su, nepotpunim sagorevanjem’ drveta, pravill drveni ‘Ugljenmonoksid.so stvara pre-svega svuda gd rt industri ska, mogu biti izvor trovanja ovim. gasom. Lofenje gvozdenih peti moze dovesti do trovanja ako peé ne vue dobro, usled Gega ugalj ne sagoreva pravilno i gasovi se zadrdavaju, odnosno vraéaju u sobu. Ako, npr gvoz" Gena pet nije oblozena izmutra Samotom, ili je ovaj jako popueao, pee ée Se usijati { kroz tako usijane gvozdene zidove ugljenmonoksid ¢e difun- dovati. Opasnost je narotito velika ako se u tom trenutlca zatvori ill jako ‘umanji odvocini otvor na peéi, u cilju da se toplota bolje satuva. Rdavo raspaljene glatalice, mangali i tome sl. stalni su i2vor razvijanje manjih i veéih koligina ugljenmonoksida. Bock je vztio, u jednoj ankot, sistematsko ispitivanje funkeiou sanja velikog broja peéi po domaéinstvima, Tako je nalao da jeu 21 slutajeva iz peti izlazio ugljenmonoksid u osetnim kolitinama koje su stvarale u sobama Koncentraciju ovoga gasa daleko ianad onih koje se smatraju neSkodljivim. Ovaj autor pripisuje tak i mnoge nelagodnosti, 8 Tokstkolobka hemljaa koje se desto Konstatuju samo preko ‘Slaviee, zamor) rdavom funkelonisar ‘Gasovi Koji izlaze iz ounosno grit waranjo uenmonesin, Guat uh elekiroda, ako ovary neh gona etorima (Spusnl ga, Ko se verte 2 uae haitine ugjemmonokies ao moins wat aval maine Meena, nagomafianog wejenmonckigs Jsko Ea Eee ad pet ietalne, Roncentrace, Trovanja ovim etvtma osoblja po garaéstma nis 1 aaowime, obs PS fn eaplozivdh motore mom sadriavat dp 12 Jala po odode Seema fome on su jako takai. Zato je potscbno Fo elma ito olga venac, narotito ada vel bro] metore gersiama. omoguel 5° ygavo ventiliranimn prosiorifama, procenat uglj@o- Fag an da denigne De same tigi vee | letant Kon: monoksida mofe Brg os relma nedao w Jedno) malo} garaih, g8e Je senacti, Take ppotor ednog malog automobis, poste & minute rade 2g opr ri ggljemmoaoksi¢n a Kubo metar vazdubo, 2 posle 18 motors 20 el edstvije Koncentracju tri pula jeu od srtonasne 12 1 te rolestousinih trovenja meg se ubrojatl Liravania— sachin cb assert eamabna, nn prometaim mestina, Fiala afore Henderson | Haggard male w najsoobraésjnijim uli- co. ceama i preko 0,01 Gasovi koll-se-razvijain i iaaze-ie-lekomotiva sadste-takoge-zna= ne Kolsine-ualjnmonaleida—Trovan ‘ovim -gasovima zabeleiena su pe ean ne nike Koji rade w tuneima, ako iz bilo kojih razloga cir- Talsciie vauduha kroz tine! nije povoljna. Tako Fabre navodi sluts} JOSE Fate Frencuskoj, gde je wJednom tunelu (dugorm oko 2500 Meitass) oot osam sprovodnika jednog teretnog vora, koji usled labe pare fije mogoo trenutno da izade iz-tunela, sedam urlo usled trovanjs ‘ugljenmanoksidom, ‘ © oe Je Snfentlvenme,vedno wot azn prt radu w rudnicima gde Sp deplocivi upotresijavaju za razbijanje- stenau podzemnim gale Tijame Qvde se, usled nedovoljne-cirkulacije~ vazduha; mole ovaj gas Sue vremeng zadréati { predstavijati-ozbiljnu opasnost za rudare. ‘Gasovi Koji se razvijaju u rudni¢kim galerijama i tunelima pri bule- niu, sanoano raablianju stena; mogucsadriavati 204+ do €00/ waljenmo- oka Procenatovog ass vst nave ‘od prirede upotrebljenog eks- ploziva. ‘Gatjenmonoksia sluti u-iavesnim: fabrikacljamai kao siroving, kao npr. Kal sintetskog dobijanja, metanola,-zatim za, dobijanje_forgena i dr. ‘Sa gledilte javne higijene-interesantno je navestisda 1 2 duvene pi sagorevanju daje, prema MarceTets. 20—80 ml ugljenmonokside PaaS Oveg gece’ Aeuplja se-w etmosferi prostorife w. koje} s6 Dus, 2 jedan dco apeorbuje sam pusaé. Schmidt je mafao u krvi pusace do 2.7 Tal ugljenmonokeida na 100 rol krvi-Sto:predstavija koneentracii. Kojs ‘edgovara hroninim trovanjima ovim: gasom.. “Najead i veliki bro} ‘trovanja, sluéajnih 1 samoubilagkih, prowzr ‘kovenih-ovetleéim gasom, stvarno se ima pripisati ugljenmonoksidu, pos Wjeon ustvari nosilae vellke toksténosti tog gasa. 35 => iat uglienmonaksid se mote dobiti x laboratorii dele > Sana Ca etme na okssnw kiseli, Surporna selina SJeluje dehidratiuci: COOH EB COOH S01 HeS0« +H0CO}COr coor ‘U ovom sluéaju istovremeno stvorent ugljendioksid treba apsorbo~ ‘yati da bi'ge dobie fist ugljenmonoksid. Medutim, alko se sumpornom Tee ee Scluje na mraviju kiselinu, dobige se odmah ist ugljenmo- snoksi HCOOH CO HO Uelienenonotat je risa, Ova poslednja oscbi- ana 1 SE aS Spastiasu Toisikolaikom poled, jer se njegovo prs ve ease Ealima ne mote ulvrdii. On je neita lakstod vazdua (. ts 0,967). “coi en ccobina ovis posebno u mesalurai ra debian Pe ee ree Gobi nda & vn PCC. Ova reskcija se costa lako visi vet i na GERBe a prinatia aktionog Uuglia Koji deluje kao katalantor. Isto talko Pefiaktna qvetlost sunea biée dovoljna da se iz smeée CO + Cl stvort foagen. ‘So mbna Co-auaa stalae tata a ‘kao Ire Gee Remnoct, veoma toksigmi, To je sluaj sa nikalkarbonilom: Ni (COs. koji pod Te eee Seat ee eave T do proreconalalh trovania. ovanit yenmonolsd gori plavitastim plamenom. On se stvara pri sag. covanjlons koja se vie u prisustva nedovoljne koligine vazduha. AlL sto sean coe prolavest | redukovanjem vet stvorenog ugljendioksida u Prisustra vika ugljenika: COr+C = 2 CO. Are et ta] pel sagorevanju ugija u svim peéima sa usporenim ‘sagorevanjers, Ta je ugal} u divekinom Kontaktu sa reéethom ispod koje SEEEFSEERI, odnosno kisconil. Ugalj sagoreva pod povaljnim uslovima, Mitac zatim sivorentwaljendioksid reculsje, dolazeét w dodis ex garniim Uojeviean uglja koji pokrivaju donji zazareni deo, To je natin stvarani Jelonmonoksida i u mangalima, gde se preko dobro faspaljenog i zaZa- Weide ugtfe stavija nov sloj goriva. Ugljendioksid stvoren u donjem zai Fepom dl Eesovate ae fugljenmonoksid pri prolazu kroz gor slo} ie. : ‘Up jenmanssi foam po ah Seino dobre oe 200++0-»200 + 1384p" Tckomant'voden! gas, ko}t se mnogo upotrebljava kao inds- -Giyee gorivo, a dobija se dejstvor vodene pare na usijant gal}, sad, ‘paved sooner oko 30% ugljenmonoksida, Pored toga Sto slud kao Gor Peredant goo je vadam i sa faredu snietsog amon, potio on lust To Mevor Padobika 2a dobijanje smete azota i vodonika, koja sluli z= item amonijeka. SmeSe 1 zapremine CO + 1/2 zapremine vazduhe ‘splodira pod utieajem plamena, male varnice | s : acteee kuprotlorida u hlorovodoniéne} kiselini moze da apsorbuje nto TauY?y cline ugljenmonoksida. Ovak> apsorbovant udljenmonok36 ‘id mote se osloboditi zagrevanjem iit dejstvom kalijumhidroksida. ! = tate tu dave dute vremena { posle ‘Usljenmonoksid redukuje jodnu kischiee Pea Ada oa aaa : 21J0:+5C0 = 045000436 Sone ee eri Ciemog pais Zhliny, Gok kod anoksemije, lzarvane udisanjem smoke ro nu i paladijumblorid. Ove razlitite Scontla, nema povetanja Seéera‘ukrvi, a dolaci do povetanje krmnog rs uBliesimonoksida nalaze primena Kod civiateare eee tisk, yustva tog gasa a vazduhu nS Bste oe 3 jaja nent akutnog tovane uliesmonok- wo dene cater Popleds najvatnje osobina upljenmonolaida je Bvanja, Ivo jedan period Qienore dejetvo na kv. O tome éemo domije detiliag sean tain Oval gas ved {u'vrle malitn koncens we SON ae aeD OS helt, Retoentraae ed 0.00 de Come Bese Erasje Sent 22) vee mogu BEC opsne po iar pete ty Sos ale sabi comgentrssje od do 02% i 1000 do Ah ns ee a ica nastaje avenue En elles alia tovane, «Jol vets konsentnc eer tee a= ables de botguna nelakS Sites a tak} aster smn ae fe ho dt nba hada ot avegs Otis polaraie pojavrs “Sen Sr sickening, Oren, renina Ee a Pednicl"u bilama svetlekeg gasa,"rudar, pegleske: teenies ce Byeuardel navodi clus) Jetnog Iekara tovanog age ee ee foil Je tgublo paméenje i ta amnerija je trajale Mf weeee se idr) koji, ‘us fasvim razjainjeno pitanje da li postofi'u pravom smile eniot TKarjere: —¢——-S4f¥aleenmonchdomy ednarno i al omar ee Pa Sak f nesretaih nese "este glavobole, vroglavice ide) lol se Pripleety Geohieete, Ete ‘inane Sees 2Uim usm, dlare Kao postelea stalng Unserys, renete, wovanka i udisanje tog dima dovoljno da dovede fenmonoksid oncentracie pri kojoj re wed sapadaje nee da, ole reliig iniviguninog regoranja na dejstve uglonme, Sekt $2 OVA Bas moze se rel ona fn aeey as Be delstvo wal Soa macro costes feat n'y Gee aoe dee ‘gobs na delavaije ouag gases ‘od nekih radnika u gasno} indust ft nale~ Ee et ten ae eee so Nein a cca lies ata pein oes Co ae ee SUE sires vara Sea sa ora (td aetna acon 8 sie aaj Sot ea RASS en a ae ee a a ae Br Geto Jeaino amarante vet bi tmao i 1 I~ Sg ae a ewe nese Sr ge i A aavanja trova~ sali ott aj far no ry Medutin, speeijalnamaska 2 fill Sea eee (a see MaOr, SOs CxO, So Ag%O, 18/e CosOy) mote “Evssiu. Ove sche stvarno deluje kao aalizator koi okie CO i COs Sit kads bi'se ovakve maska upotrebijavala, prethodno je potrebno da feu anda cr prleuom pre sag alsjumonia, Naren $e ovo u velo meri komplikuje primenu ove maske. : Mignotet u join) sat © at ane wind sko} fokstkologit kade da bi radnich. r amma gde nemi Sovno dolaat do povetanth Koneentracja uglfenmonoksida (visoke pedi, Tellfang, livice, mdustelja avetieteg ase i-dr) trebalo avakog. dana po- Zavigenbm posta da inhaliaju kiseonik (pometan sa malo ugljendiok Sag) sto Ur predstavijalo. najsigurnji natin za resavanje hroniénih Sion nao ge SSSe emg ame te on, no iol saa vi, veruje Hissonik | pretvara sou nestablino fedinjeneyokatbemo flobin, Oksinwmogibin prenos! kevnom cirkulacjom Kseonik doa eRe autem ple Je ole) neophodan 2a odrtavanje 2ivota. Tu Kiseonik Inzane sngorevanjem proud | toploe tla, Posto tako oksihemogiobin stpustt sont, ponovg se pretvor whemoglobin { vrata se preko ven Se kre! opet'pluca Za) ay eitus stalno ponavje dstavijena Sematiéno, ova reakel | Heo.+co = ort avco/ ——oatsampeMVizduha koji w izvesnim, dosta raznovrsnim, okolnostims ‘mote sadriavati i male kolitine uglfenmonoksida, mi uncsimo éesto mi Ialne koligine ovog gasa. Ove minimalne kolitine naGi-e se iu krvi -sasvim zaravih judi. Reravno,postavija se odmah pitanje gde je granica {og ,normalnog” ugljenmonokida-O.torve ima dosta radova fj se rezul- “tat Eeto ranilaze w pogledu definisenja: tog ynormalnog” ugijenmonck— yider Ew ey i isd fe ~ 0 240 otnds/ . C8 tat feseet ~ $46 aril tte 03-4 tallton tae sida, ‘Razlike u reaultatima testo dolaze ao’ posledica primene sraclititih snalitisin metoda. ‘Na ovo pitanje ‘emo se "docnije onovo osvmauti, Tako su neki autor! dolar do zakijutka a ne Postojt ,normalni” ugljenmonokesia w kevi wsled toga Sto su se cslanjall Ekijudivo na apektronemijeku metoda loja je, medutim, kao Sto. cemo Widet, nedovoljno osetliva za odredivanje minimalnih koliéina ugljenmo- sida W'ikrvi. Nieioux. je vee kod novorodentadi nabao @lt ml CO na 100 mi dav. Gettier 1 Matice si kod ynormainih” judi fala ako 0,2 ral CO 100 mi kev. Seifert nije 2 ,normaine” koncentracije CO u krvi nalaclo sifee vee of 0,25 ml GO 100 ml eri Kohn-Abrest i Truffert, na csnovu velikog broje analiza, smatraju da su kolitine Ispod 04 mi CO normalne, pa Gak te ,normalne Yeolitine mogu izuzetno iG | do 0,6 mal CO na 100 ml krvis Ove bi se Keolidine mogle smatrati samo kao graniéne individualna koncentracija en fev. normalanugijenmonoksidw krv, prosena “bt wrednort bila nano manje, NNaravno, da spoljni uzroci mogu Kod i2vesnih Iudi, posebne kod plats, da dovedu do znatnog povecanja upljenmonoksida’ kr. All fe se Koligine veé ne smeju smatrat! nompalnim. Kod putata reznih kaw tegorijanalaéeno je u levi od 0,3 (dakle, u granicema tormalnin koncen: traci) do preko 4 ml Yo CO wu kevi (to odgovara, lrazeno kao HCO) L8Hs do preko 20%/ HBCO — Sto predstavija vet sigumne Gove 2a bros ‘rovanje), as ne i, — VU slutajevima coos a emanate utes Ovo dokasivanje moze se izvriiti vetim brojem reenih, vile iti mane ssetifivin { Karakterstiénih veakclja Onda’ spelkts 7 filing 9? / ‘u dodira sa vazduhom krv ‘mogla delimiéno da izgubi ug- enmetsfep ch oes Heng dein pba aah Sve te reakelje se zasnivaju na otpornosti karboksthemoglobina prema dejstvu raznih hemijskih reagencija, ymeuro once (Ep-= Aol se jako sazlasena trv (20) Ya adet ljnmontsia dob iaena fant Tolkoes RaSion 307s rstears Rae ROS Wa, nels te hai eases ee 3) okt sutort lacatuvaju u avojim rasovima.sadria} CO u levi ml gest GO rol Je haden u 100 mvt. Drug aon! arabavej oye} cadres ‘a Trofest ‘time larboksthemogioblna (HDC, ew procenty hemoplibina seeiencg Monee sreotaton ole etal hemonnbing ne sonata, tot praevia Spe pica eGov 'y procete CO edranog ina etapa El spo ‘Nemogisbina mn kv Pe 2 ulftas gg)fefim Gnjenicama: gko"se_pomoi spektroskopa smatra razblagena ia_krv, videte”se_u_utoj_oblasti_spektra, SS Tonge a ee as a ab specs fe, druja, znatio Has apsseiona ala: Ove dive Bake fe, druga, znatilo Fira apsorpelona. “su Karakteristitne Praktiine izvodenie. — Za spektrockopsko ispitivanje krvi dove m malim diepnim spektroskopom') Za ova ispitivanja dovoljno je uzeti svega nekoliko kapi"krvi, ake se samo Tegpolade specijainim matim posudama 2a spektroskopsks posmatrane tetnosti Ako se ne raspolate takvim posudama uzeée se neito vile krvi Pocmatranje se moe u tom slutaju vrsti unosed Kev u jedan oblene ep Welw, U svakor slutaju kev ée se razbladiti vodorn i to toliko da ractvor J) Alo rvs isko olvorenu blendy spektroskopa last Jaka dnevna svetlost Hage ler aperata ce pesmaten fa eredont wets oe con asabreoee a desea Baja: Modutim. ako se blends spekiroskops sawvim snanii; proses oon ea hissing spectra.) raznlm njegavim oboienn delonina ames ttt Hee mu ty Fs suennorerere hinge koje prdsialija apworpaame latte eats ‘lerenate io ge w gasovilom stanju nalave u atmasten sarees Me a cleo exven.) U spektorskopus, ako je rastvor povoljng raxbla- em de anno ave Karaklrtibne apenocton take aki es Zutoj(ublzint D lnie # zeleno} oblast pektra (a blsinl ngjoy Posie ovog prvog posmatranja posudy U kojo) se nazi ki trcba gotovo garvim napunt Tastvorom {nda dada tig amunjumuion Ai jot bole, koje srace Evestog natejumbidrosulita (NeiSiOK. Ne kek Sind od ok 20 tat krvnog rasivore tba dda oko { nl srtslfentont Aeec 0, eee 6 He 2 Suntenispltar; 2) ogsinemoalbln; 3) hemoglobin; # karbokstnemestobla; = ” redone senate sla. fida, Zatim posudu (epruvetu) treba zapuliti, odnosno pokriti, posto se Yastvor dobro izmesa, i onda opet posmatrati spektrockopom, Bose ie 20,20 minuta treba utvrditi da Ii jo8 uvek postoje odvojenc dve apace Fectednjen sone spalle jedna fv. Stokova train U vor Pamlgdnjem slutaju zakljudie se da spektroskopskim pregledom kev ste mages ran,ueljenmonoksid. Medutim, samo na osnovu ovog malaoe ae ‘mmoguée tvrditi da u datom sluéaju dom, kao to Semo to dalje videti 3 Kaa so pitloda tea trv (on pine 1s arn) sa norman were, spektroskopat ‘hemoglobina,rastver sprenlen xa, resied treba de sadrai Wo tare Giele Havi, Ako lav Koja ‘se pregleda nije tists, = ottono to knit peas ‘ije iepltivanje, onda se fatenzitet rastvors-podest proms 1k coer eee eyROL POKSAE u spekicu dvs trakarpa. Kerb oglobina. Ako se ne obrati dovoljna pez} BHT odredivanju polotaja ovih apsorpéionih traka u spelctru, mogli bi se, = od izvesnim okolnostima, doneti pogreini zakijutci da ima ugljenmonok- Sida w kevi u kojoj ga u stvari nema. . ao , odnosno pogreénih “pb isdan_uzrok koji mote da_davedie do zabune, zakijute te Ova oksidacija moze tant BRS ERA Sane tovan dodivanjem smontjumaul- fida I amonijumbidrosulfita, jase muéka u otvorenom sudu, dime se omoguéava vedi Kontakt sa kiseonikom iz vazduha. U tom slutaju moze oti do ponovne, Kratkotrajne pojave odvojenih apsorpcionih traka oksi~ hhemoglobina, koje bi se mogle pogreino smatrati kao apsorpcione trake ‘karboksihemoglobine, Iz tih razloga treba irbegavati, po dodavanju reduk~ clonog sredatva, svako muékanje krvnog rastvora, ako epruveta, od~ nosno posudlea nije dobrp zatvorens “Onetiivest spektroskopskog dokazivanja ugljenmonoksida je jako anigena i hada ae preduzma ave talitike mere predostrothosti Ao Sficlenenteatan (Ove i manje hemogiabina u Rekoy tanje njegovog _kvanti treba ih fatvnog odredivana. Grose i eampe Ser UAT OF ‘apr povetan ct ‘fen. A simptomi | subjektivno osetanje bolesnika | suvige se poklapaju, $a simptomima yopsteg slabog zdravlja” (imemoglost, glavobolje,pelpita- ‘ij, nesanice) da bi. pruti neku speeifnu, sigurnu, bazu za dijagnozu. "Ta] veliki maga} kvantitatimmog odredivanja ugljenmonoksida sva~ kako da. predstavija jedan od realoge da je za ova odreivanja predlagan vyrlo velikt broj raznth metoda. Mi €emo se ovde samo ukratko oovrmuti ha noke metode, dak éemo detain izlobitt samo dve metode koje ema~ framo da su, iako mofda_ ne { najprecianije, tehnifkt lako izvodljive 1 Jedngstevne, a Ipak dovolino taéne za rutinske analize. WMetode odzedivanja ugljenmonoksida zs na Sormui gama z Toru grupu meioda Di dolla i. Niclowscove metoda Toja sel arotlis Tanoge upotrebljava u Francushoy Tikcoje je bila-detaljno izlozena! Ui prvom iene kn pope njeneprimene ogo ise rel iso Hot za Va i) AYA Ube Culh, pS2 OOO = meBtige “age hap cite Map arb G47 ——— YMAGE PO fp TP UE PARE cry Ove metode su najtatnije vet 1 zbog toge sto Ss Odreduje direktno gas CO. Tu nisu potretni hikakvi standsnint neu sdentlje direkio gue CO. TW nau potrebn nikal standard usovt ° rocenta, pri Gemu testo mogu da se naprave oceine CO% HO =Pa-+ CO, -2HCI z co) (106,7) Wi8ek_neredukovanog aladijumhlorida_talosi se_poznatom koli~ Sree via ida sé titrse | taloIndh- a je dosia zametna, a sem t i oda egg 38 Sos 2 Sem toga treba paziti da se jako padljivo Heiipie Kalllumiodid potto se istsiotent paladjumjodid nastoare Brags ‘spare, pa dobljenl paladijumblorid rasivaraju u vodi ¢ is og ete {alote paladijum w oblia kompickea sa, ‘nitrona’ ” £08 fastvore dobijen Zutocrven rastvor Wenmonoksid, uzimajudt Heo noksida gore navedenu hemi} ‘oS izvestan broj autora je deo met Ba relent, gl autora Je dao metode za odredivanje CO zasno~ wits table Samenianag ao 2AuCl,+CO+3H,0 —2Au-+ CO,-LeHCl LO, 28 394.4 ow eaRedukavano zlato se ip thre Prema _sornsoy aio i BOE Th mg AG odgovara OTT mg CO, canosno OST ml COP Za mmurodtizie upoteebljene je. aparatura elias ano} kofu su vet Korisil "Wannesiand, Fabre i~ njegovt saradniel (3) SLs. 1 kolben A stavi ae trv (8 ml kevi + 12 ml vode + 1 mi rablatene ssumporne Fiseline U holben savi se 2 ml vodenog vastvore sure: ‘dt pot st sia spartura sav u polvet oko sole seovine, time $0 Ubraava milvodifusija upjenmonolaidn iz posude Au posuda B ga dolazi do reakcije izmedu ugljenmonoksida i aurihloride ae . ‘SEe0Y i emetoencrTpaparoe roe reovang tata fos 4 povoliijino Bio je to slute] kod metoda gue se pramenjufe relukelja Daladijumbloride: 10 \"Fd odgovara sapremiai od 0021 ral Ora 10 ‘oglobina, Ukolikeo su vee koncentracije neée biti moguée razlikovati ‘Pojatanje obojenja. U tom sluéaju treba raditi sa manjom koliginom krvi. Poreiedy Wole ova sattody an sledetom metodom moteme ret a Fug Conway posudiee, éije su ivice prethodno nainazane mefavinom lanolina i vazelina u odnosu 1:1, stavi se 14 ml destilovane vode. Pri tome posudicu treba nagnuti koso, tako da voda ne prede u Interesantan je, sa toksikolotkog gledista, nesretan sluts} koji je pre vide godina stao Zivota dva radnika na parisko} Veliko} pijaci (Les Halles): w jedaom podrumu bile su lagerovane banane; jedan radnike je ‘sao u podrum { posto se dude vremena nije vratao njegov drug je tako- de sisao da vidi Sta je s njim. I jedan i drugi su ostall mrtvi u podrumu ‘u kome su se, usled vrenja pri sazrevanju banana, razvile tolike koli- ine ugliendicksida (blizu 40%) da su se oba radnika gotovo trenut- no ugulila, dnjadt jedne lade. "Gobine “agbiendisaida,“ —~ Upjencioksd je _gas_bezbojan “ei eama auine_une on Ye zaing te od vas fuha. Nlegova specatitna telina je 18%" Ugliendiolad se dona lake retrarn i tetno stanfe. Pod pritiston of 88 ftmosfers a ae na obigaoy Enmperaturt prevvara w beebojnu tetnoct, Neglin wperavanjem tesaog ugijendioksida postise se tollko veliko snlienje temperature da precsiat eo ugljendiotaea prelalt visto stane To ye tvs sour led” Oem: je, krsjat prois Peon dies, ees clftins-Olog gece Koj TO atvars athe Thad Bvcnjo Wao-T erugim saporevaciima, sadréy ugliendiolsdn u sericea Sterne menja se sein, To dole wale toga fu privcl potoe osenl Fegulaton, megu kojima je najvainfe welling Lankes eijoaa in ‘es odnoaho njihov! Zelen!"delow, zadrdavaju i asimilajuugtjene, & talobadaju iiseontk -vantitativne-edsedivaniecmptiomisida, — Samo kvalitativno od- Tedivanye i dokasivanje ugljendicksida nema prakti¢nog znaéoja, Medu- tim, kvant tivanye je od velike vainosti narotito pogledu problems jevne higijene. Njegovo odredivanje dolazi Gesto u obar w mohing) oe Wodeni sastvor barijumbidroksida. (bariina voda)_ lako” spsorbuie uugljéhdioksid, stvarajuéi barijumkarbonat, Ova_se_regkelja upotrebljsva = ~‘eaKo zi dokazivanje tako,i za Rvantitativno odredivanje ugljendioksida u Sauiuha (Pet ten eaten Otredivanje se paling Wit ne Tedee a> ‘odmerena zapremina vezduha (proba vazduha se moze uzeti fudbal- kom gumom — vidi str. 49) sprovodi se kroz odmerenu koli8inu baritne ‘ode poznate koncentracije (0,1 N). Ugljencioksid sa baritnom vodom aje barijumkarbonat. Vidak neutroienog barijumhidroksida istitriée se ‘oksalnom kiselinom (hlorovodoniéna ‘kiselina ne sme se upotrobiti posto i ona razlagala stvoreni barijumkarbonat) poznate Koncentracije. Kao indikator upotrebiée se fenolftalein ili 305 bolje, timolftalein. ‘Kade se ze neutralisanye ugljene Kiseline upotrebljava 1 1 rastvor barijumbldroksida, a ttrisanje viska hidroksida i2vrSi sa 0,0454 N rastvo- rom oksalne kiseline, 1 ml ovog poslednjeg rastwora odgovarate 1 mg COs, a ovaj odgovara (pod normainim pritiskom i na O'C) zapremini od 0.309 ral COsss or — sumporyotonik jeu. tokatklatkom gas koji_mote dovesti_do _profesio- Sein tovanfiie Wlodene su coobe Clja je priroda poss a GE sa av dr neon a eh ive Gor Toe ade usredingoe doll do stwaronga fog 20 ile a dna ave get SunpervovO oars 0 nl Siete attain mom nda 6 fe Fe ‘raduju ili izraduju jedinjenja koja sadre sumpor. Te bi industriie bile: Tabraciin ueliendigulida, industrja kautuka, rafinerije mineralnih 7 ta dae Sao naanin bors OES Fee eee toniton, prektaijaju provodna 1 rafiurunje mate Sogite u sumporu, kao Sto fe to slues} sa naftor iz Teksasa i Meksika Es Samptertcnia ten naftane lnoso jeu vem sltajevina Bo ible DACe ovog ehkog sedraja surmporvedonika dolaalo je t te hte aeajern Digadae voua ie abrika kote sadede dosta eats ae mi ote gesuatve satajom | Kalu lds ease ooo einen ol Indust rad sidan dla su orn Snags ofpadng Sade Ue ike Sera, mikara (dr) sade sum porvodonika koji mote dovesti do trovanja. Tako je kod nas, u blizint Baneees tabetha Sela sta) trang. kao poseies primatve sum en Saas rtebaca el redo, Ged jr Pei ane Ge aapaine todas cls at otrovana suiaporvodonizom, Najsed ove] gas st Sogou nepottebno] men pe tu Hkodivim onsen {ajar rea po hemiey Inbortoane ine 1, dajersot sulfide Iron —Karakterist- as vi Se aboratoriji se. obitne dobija_dejstve Turblatene hlorovedontene kiseline i sumporne Kisline na i ‘Ako oe opal sqgorevar Hes 908 = 280s 280. Surmporve- oni'sefako ofsiise iv vodenom rstvortako se sumporvodonit el val bs vost sumpar ule eee ova, vost 2S + ida nfegovo prisustvo 4 Klozstima,,pomijame, Fanalima. AN Pos prlcraspadanju ‘mnogih organskim materija stvara i amonijak, to ovaj mole, eagovail na. ntovemeno styrent, sumporvodonik {take dati x0 55 (Zi 1000 ppm) moze biti smrto- 520 minuta). All | RORe ERE agin udianjen valle hole ovog gaze. Ulin slvcajevima tovaat, ~~ wat gle alee ae Ovim slutajevima fudrosjantnog dejstva, nastupa.usled pre, s snoesda-radi.jo5 koji rainuly tak. jos mote spasti_energitnim. merama ia. Sumporvodo- jantema delovanja na raspiratorne funkeije, izgleda da tu dolazi do Dlokiranja, pod dejstvom HsS, izvesnih bitmih fermenata, koji, sadrée tele metale (Warburg). bu bvim gasom “treba pre svega odmah razvijao sumporvodonik i pokusati sa_veftat— Woze se isto tr Rible pruIGe ae Wine, (kc Istralivanje 1 pebllino odedivanje vio inal” Kalina oveg gece Wrasdicte swat na sedi nai ra ved Pre se lageoo pomoéa aspiratora ii drugim pogodnim natinom minute iror sakleau sev, ja Je Asian 2 ent U cov at sta seagense Hare natopljens loveeelaian, Harta robe da bude 9 cn Oat se ispituje ima sumy ka haztija ‘obojiti bledo tat a umporvouonka u ipitvenom farduu SORTER. biti syetlomria: sa 8 ppm ernomrka” aneFentvor oda ia prve ispitlice sa tsulfatom i drage doko se eget Fusborom jodae Summer ef oaee yee 86, ak onulaia ities Bott Jedom iz prve_ispicalice: ~~ **-R#l82! ¥_varduhu reagovace sa HS + Je + HSS Heo St : cso esta lel cline ba ine "Spo " ae “AOS Pt ig druge’ ee a onion Na ‘ee odbiti od net 10 ml ODT Ne oe koligina joda stvarno utrosen sideohan 2oua Tt tako ée se dobiti 0 utrosenog za oksida DOL Noe Sizer utrbenog cj sumporvodonika, 1" ml Pa, j008 edeovare 0.17 mg HS i 01223 ml Has (oa BO 6d net gas, Sam_sumpordioksid_ : ust 1 Fadionicama za. bojenje (anne ese pee “teves- . cciju, fizaclju. Koncentracija od 25% ic a “TvEeHUNY cola jeer ae hestico sat! obeebel decane cen cee ate ee cig ets ~ eins une 228008ti OF trovan 7 swosyye 205008 od trovanje ovim gasom, ne Guow ceva wee ares tie eae Mader SoS, aso, Tuo je ace) ae age aS etttotcoutcia eauadamy amie g conn ae cian eesieva. padre, Tu ate fe Brana eee one. s ‘Tobsida et, ‘opkolienom niskim bre- aL Ng] +2.s0,ahpelitinatn st Jndustifskom J? Noal Hse. uel, tga je Take an ea eee We peh pl Smsep 29) Guar ‘ei bo} stanovila eeijneraxkoeo ued trovanj ovim gesom, 68 Chobe je umtio a fa jedan den “ SetPARES ‘GLle ‘ce pre nok goting u SAD Peniven ae jo sks 6000 osobe sbelea ued rovania ovim_gasom ego oe ay hatag ope ae ake Bed as, Borskorn rad FS bie vaveden proces flotacionog prevadivanja,ruda, celokupna kolitina sumpordioksida koji be Tazvija datenjem sulfidne ‘ide, Srila se po okolini. Usied toga je Sav tren u nepasredno} okolint Borakog rudalka uglavnom postao neu- potrebijiv 2a poljoprivredna elsplostacj. T danas (1008) pored toga #o su flotacioni uredajipovetani, a Borskom rudniu ode za, 2¢ cosa 1. almosteru, usled sagorevanja. sua Dora oko 800 tona sumpordloksida, Sliéo se deSava { u arugim inostra- Bim rudnicima, Medutim danas se vefe pokussji da se ova) sumpor ‘ioksld So vite iskorisi To dikfiraju ne stmo higiensid, veé | ekonom- ‘ki tata), “Tako, na primer u jednoj ameritko} topionil bekra (W do- fin Tenedi) dobija se danas vedi prihod od fabrikac}je sumporne kise- Tine (gde tao airovina aludl sumpordioksid proizveden.priéenjem rude) no od prodaje samog bakra ‘ve su fo fanloci koji nalaéu da se over problems poavetnajoz~ bijnija poinj, | zat oe evuda predsnimaju mere 29 uklanjanje i sme ivanje fe opasnoet, pogodnia tehnigiim | drug merama. ine, — Sumportioksid Je bezbojan gas karakteristiénog, 2agu- bo Gilvdgeminsa. Stvara se_pr st ju simpora t drugog materijala~ bo mje miiogo i » ” je-2270,Lakto prélaai u tetno stanje Komprimovanjem ii snizenjem a ea ee apa dealt enh Dageeon dr Se ae SER ceeldcaeae ocee ye ac HES anE rete head a oem Re ie arg ais SA rc 26M bare La FF OT he MX er ee Scotian. Bal aap cartl jae Roy rekujux wre usp u Cain eine, (eco Lanne tence ALL Airy bk CET feel AC CH a za aera a Pay eee oF Cpl usta wap 2G Hei aes pee \romnlacd, oS flip ep cote ae ee eer oa ee spe his), oP 3, bapeire Citas aca fea 6 Aobio ime iperit. Nemel su ga zvali Lost, po potetnim slovima dva ne- rata hermltara hoi su za vreme prvog_svetskog rata, proutill Indu “ nije. Strljko dobijanje vos jetinjent. Os (Gpecifiéna tetina na ‘Bpecifiéna te popledunlegove primene kay boing otrove: Te pe enceuph A) et Peer at) Potpuno det fe bez Tima _sasvim slab miris na_slavicu, (Otuda i njegovo ime Koje mA. caueR ele saroy cuTCo ‘Tehnidle.iperitate Bone station pert tte aapon pare, pa sezato Nfegov mins mote aa ne wee otimake Ang nancy MP pare Iperia je mio vella,G.), Ho je velo vetng u U0 oe! on 6086. cuFE U Se Sea ern pa eee 2 i ‘vodi se sasvim slabo rastvara, Rastvara se u alkoholu, hlo- C/o/Ag, 4 roformu, ugleniktetrabloridu i u mastima, 'U.dodiru sa vodor iperit se hidrolizuje, istina sporo, i na obiéno} God eae temperituri, Mnogo se brie hidrolisuje na poveéano} temperaturi. Hid rolizom preiazi u toksi leak neaktivan tiodiglikol: ¥ poptle CH,CH,Cl _ _- CH,CH,OH Kez be xx ross hoe rary En. AUKe; chactici ci,cron = eorpoeae Oksidaciom ipeit se_pretvara u netoksiéna “t manje one e Ainjenje, dihlordletislfoksid + cihlordietsulfon : : CH,CH.CI CHCHC < +008 CH,CH,CI CH, CHC _- CH.CH,CL +0+0,5 ~cH,CH,CLvyetu i doda koja kap koncentrovane HCI (D:1,19) 1 epruveta dobro iamuéka, Pojave stabilne Ijubitaste boje (bar za 10 minuta) znak je pri- sustva iperita Se Re eeultva pres karateristifnog mitisn Brom se rate BHAT voll all ne feaguje fa njom lao hlor. Brouna voda Je stablloa ako se tuva od dejstva svetlosti aac aa a untavanje Tp anom priboru Rd, mote se aporebie Horn! iret w orape i oksidaciono. Za zaétitu od iperita, pored gas-mash 7 ‘trebno je nositi i specijalno zaétitno odelo, ae a a oe ea eee Iemaivante igre u ongnnima ne doles praktitno Se a SSCIRLNg eeeth sac ie ce Seer ie alae a be = ssavanie. Gp sutaievins trovania-elementamnim bromom aie Wcbete-njeatve dokazivanje u clementernom st=nju, se i brom u organiamu vrlo brzo pretvara u bromovodonitau i ino” tovelii organi wadrze najvie do 05 mg Broma na 100 g.organa, to se, u slutajevima trovanja bbromem, on moze dokazati mnogo Iskse nego hior. Njegovo dokezivanje & iVindirektno, levantitativnim odzed cong ““"Praktiéno, istrafivanje se vrli na slededi natin: 100_g iseck U prisustvu neito znatniih koli organa razmutl se w vodi.i gaalkalinie. eateijumkarbonatam Obléno se tatog eRRRUsI eto znatihKolting Sprite storie de 4 krsalst Godaje Tacl toga 3M natrjumkarbonata obraCunat hu olin Hist ciledodetoulda, "a 'w prisusva “avi ‘main Woligne int frgana. Zatim se ava tetnostiopart { masa sufi na 120" Osufena.masa se Bia Bolevite se labo camutenje.Prodlagana Je j a $C Tapers od kg 150" Na ova) Ge natn stv zap ii preter sivime oveg Soe jukGionim svof- =e. bromide. Ovako dobivena alklna masa lspere se-vodemn 1 vode- reefs (ijt mehani | Ron fassvorirsestraduje-jon broma. ings eam nile poznt, ai koja je dona spe- slutaju da u materijalu ima enatnjih kolitina roma, uzima sO Bm castvors Pee a Reakelit sé evo aa se samo jedan deo (nekoliko ml) ovog jako alkalnog rastvors, doda s¢ se. 20 kapi reagensa (pometa j ve Kopi rastvora metiloranta i neutralige hlorovodoniénom Kiselinom, Goda malo hlorne vode i hloroforma i dobro muéka, Hlor Ge oslabadati iz bromida elementarni brom, a ovaj Ge se odmah rastvoriti u bloroformu 1 obojiti ga gulgmrko, Intenzitet boje biée jati ii slabiji prema tome da je u fastvoru bila prisutna veéa ili manja kolitina broma, Ova ‘motoda’ se moze primeniti 1 2a kvantitativno kolarimetrijsko odredi- vanje broma;"poredenjem proizvedene boje sa bojom koju ée dati ras ‘wori poznate Koncentracije bromida. , 5 Tokstkolote hesija Me68 reakcije treba obratiti painju. de od praktiinog invodense ove Foaksile abe Beate Ea iea se hlorna Voda dodaje kap po Ip, ao ne bl doo do stvaranj roma. f or ee ry mob iatavatl | vanttative crete si proba welog Vi re EDO Sadrli rastvor Kalijumhidroksida: Bry -+2KOH + KBr} KBrO + H.0 og tepiralien Koya x0 + HO HOI HHLO-+ Os Ovako é¢ sav brom preti u bromid i onda ée se u tom rastvort » zo pod a). PU loroformu, waljen- => k it. — Simptomi, pat jod_je fo at srathia Cistog i 7 fare KARE Stn Tomson olin plavera moguce | ert FURS ea ee tala eevee. nkturama fave ot TADE ee fare Tako Teg Franeunko}tabrsfen om Pe eg ane mer eae Te bomjua od sie, namenle Hale Ie) nde ole sey aago saa fe fe a Ho. Sloe tivoren & fedovodonienuiiselinu, Posle toga (0822, godine) u Fran ise, al cringe 2 ke sean SSS pe iota et, Teo tla ROL Sete Gnctconog deve eva sin Bee et ania voln ike dn se bein] a jnovodo ‘Bra fend fan oa Vo Jap HOHSTHOS va reaktja jou sultini nest slotentia Silom ttvanjaelxentarai Jaden, ‘kod drugih tro- Rog at PalaKOy Voal—Takod Se peEe ade & Koyo] fe resmuten aero. fentaran jod moze se ekstrahovail Iz organa Tit SUNY (ebljuvel 1 de) mugkanjem uzete probe sa ugljendisulfidom ili hlorofo- mom. Oba ova rastvaraga obojiée se Ijubiasto u sluaju prisustva slo- odnog joda. “Tod se, Kao Sto smo pomenull, vrlo brzo pretvara u organizmu u jodide, Tale je obiéno potrcbno kod toksikolotiih istrazivanja odrediti celokupnu kolitinu joda 'w organima. U tu svrhu uzeta kolitina materi- Jala prvo se nakvati 10% rastvorom kalijumhidrolsida, osufi, tari na temperaturi od oko 450, 2 dobiveni ostatak rastvori uw ‘kljutaloj vod Dobiveni rastvor, w kome se sav jod nalazi u obliku jodida, neutralise 1" se hlorovodonignom kiselinom { iz rastvora jod oslobada palljivim doda- vanje hlome vode. Oslobodeni jod se titraje 0,1 N ili 0,01 N rastvorom + Hosultata. @ D> _Toksikolosid_snatsj_— Slementarni fluor je, pored hlora, gasovith Pe ‘Semensta—U-Tot me Frat aya Fe Tetko primenjuje kao gas. Medu- tim tehnoloski napredak utinjen posledn{ih godina za dobijanje fluora omoguéava sida i nesto Siru primenu gasa fluora, pa ée ses tim u vezi _bofaviti i novi toksikolefks problema, => Dsahine. — Fluor je prvi dobio farmaceut, Henry Moissan (1886). zhao .U,sasvim tankom slaju je gotove Bezbo- jan. Teil je od vazduha Gpecifigna teZina: 1,91), ali je znatno lal = Gos ), ali Je znatno Taki od isnt elemendt.Tedint se dirck- feo, na cbiene) emer SO ee S35 Tikstnest — Totskatosto delovanje ovog gasa 2 cada je o8 nedo- Woljio POWERS, ali on ie hail od Marae ania lara Ho Tom u ongansim raclees lta povetava so 1Sesnear Ge fetes Goa eee Mors ola had rac nah meee To ato Jase Hluorfozgen (F:CO), toksiéniji od fozgens; isto tako fluozpilrin ENO): je tlsita od torpitrine, aang aces tad Ok i einen ite avert ne Ceagane See ove kajige. lee or fe Hey (« epz\ .= (eiupbapie Mepycoe Umirypedigt — Capepnu gy” 7 ae —pecir, — ocolupe Tip Se eed maa pte Ne Bila Gur OR . MG EPO Cs pt Feulo = Becopocat (angr u wachope’ toed é = : S pide owt. YC CUM GB FH, TUPUMK Go Yh sees oea 1 Gara Lao rsranwvutomova fre mgne| cota i meted vali — U gropa do sada ewtvanih eeova laze ont hemijekl element { jedinjenja koje se aslarsen a Store feaduha fabrifkih i druph prostonja iu krwl Goteah oes Ba izwetno dode u oir njihovo stadivanie w orgeninn, em Pessbne metode, Kuko te to kod pojedinih gasoviti nee eels oe Medutio mineraint otrov, kao 1 lako lepaijny, bajar t og eee Eu se sitemetst worganima trovaihy ledujoes patie ea izabrans opttu metoda 1 lndvalajudlotrove redo oorih toe Jean setiufnle se node ni ovde uvek dria stntthe tne onan Hilgitskog toka. Prema prised materiel, prem preteen ee iHacr'S {ndikacjama on mote pa festo‘i'more Bae ea oe ‘ima od pritwaGene merode sates atone ; drugs grupu otrovs, Koju smo nazvali grap lako lspesiivi, SEI SGV mo iar ake anja Gb, ge ae tu lako su vederom patom koi ese, prema tone me & Ga ajedno sa lako isparljivim otrovima,” * Otrovt ove grupe isan Po sistematscom toky anallze,'w probr bret T (sii str 20), Ta ce oe oeea oe a ok laa u dabivenom destagy sora gaipe Hd es uBPOOT Ore cabrones ove, Fad t To} 1, dobro tseckany, doda pot ka,_zatin Ge se dodati devon ton ina Vint. Riseline da bi reakeha mae oe iso Weel fa] apart Je fako’Konsruisan da hlsilica prolasi kroe jedan firokd metaint erno obojent emot Koll" potpuno sates Ar ae blade: Ne scant tog metinag oma malate tall obser tee fe, glede u hladicu 2a vreme’destlaclfe Ova) setagg noes Spe KOH teban ako posioji mogucnast dase destlacije eal hans oe POE apes, ft sors urede) J piecan dob Sead pcan ee aoa lacie pratio njen tok, radi utvrdivanja fesloresconahe tae re ee vila hla sutaja prisustvs foes ea Bora se lagano aagreva na kupalilu napunienom 40% rastvorom pricy nerds, Temperatura Katia je oko MO" Vodene pare"Eoe Fire ror hladlicu poviai a tobomt one otzove So nae wale Despec ee estore, pojeva fostorescenije Ce Bit lecticiee ae Doge Uap abet ohne om age pen . : a oe Zoviisene (Nau ew) Lhe ~ qecurpagu " wucu pe suno u posetin destlactje,Zato treba pratitipailjivo tok destila- ‘od samog pots. : tlasja probe bio} 1 pomotu gore opisanog sparsta nastavija se dok priblizno 2/3 tetnosti iz balona ne predu u destilat. Pri tome se pazi ds vh cevi koja izlast tg hlalilice Bude zamoten y male vod, kale se i prvi proizvodi je kondenzovali, Posuda u koju se skuplja destlat sttlno se hiadl Da bi se siguralje zadriala cjonovodonteoa KGsolina (a obi cijanida) dobro Je da vodssaisai maloallalifa V dob venom destlats fosfor ée se Kondenzovatl tw oblika blodofutin kuglen, A ao jo alitina fostora w lepitivanom mateijta bla malo vets (oleae OMG eben: dra, por foxes, bolt so blade por richie make ofkeiti jo8 zavreme same dest Te Hitlfe se" Be TEAOF velo mnogo upotrebliavao za. spravljanje Sie (ove sage Sbice palle trenjan’ 9 Ho kalo cara eae ali dais, bad sbog te velike otcovnstl | zmatnog broja etsieee Gee ‘ja koja bila prousrokovana fosfornim sibleage, tjegove teerebe i setavo sasvim iebatena t zamenjena ervenimn fostorse keetiracht 5 drug jedinjenjima (andimonsuifi kalguabionsy Dok au Hbice'sa bom fosforora bile u upotrelfosfor je bo uzrok velikog broja sarmoubistava i zlotinabkin trovanta: dovolios £5 tio wok oli Broj laviea od flblca 1 doe do tog elsoes, See sate goa ica prouzrokovata je mnogobrojea protesonaiea Sgt? a PUG Prolzved oft ee I danas dasa ako mogu nati w prometu a koji sada aro. Sito patova. Ovi proizvoal sedrie pored fosfore eben Taste eS “WEEN UTe. Nek! sadrée sumpora, stihnina, arsentrioeade a, Danas su zlotinatka trovanja fosorom sasvim ete aa zato ine a sada mnogo upetzebljava bell tocar sa spravjanie weak i uh proparata, bao t apoteebe, opr Ee afi es jukelon fostidl uklenjaju iz istopljene Tegure okside, alje prisustvo mete da utiée na levalitet legure. Primena tih fosfida, a harotite samo ajihove fobilanje, za koje se upotrebljava beli fosfor, predstavljaju mogeénood 1} opasnosti profesionalnih trovanje. Aluminijumfostid _i_narotito cinktosfid (ZmPs) sve se vise upotreb- svat er untvenje Heine paaatiene eae a ~OTNEY. Oot probvodT a Vassar vasduhors strainer cee es fslrdndaiktestn)-Uat Grote promene'u panopree oe “ivodi na baal ovih otrova dosta su lako peistupatal, Eerkicter ee Begenod TYPO (wacvena, %)RHICGGOHR THs: (WPocpupu & 42 thi or? = EP pages egy, ge | @ PPP a copra Qugp GAGA OS aA, PSY MT ones poe 7 gon Sethe distal] te el nate Fm ze pein Pei Ck? HA CHF OTE, pe MAA na a acted titcam, po Goliateem terlole oit sede fosora.Podurgmut dist jek oksiaciontn red barat eine Broan ul, how asf bg wee aeeeers Corte Fave tp lin) trae peers ar, aan se W442. Ujt-Pietaino zavréenih, gde je mest ‘ivotinjskog uglja zabunom upotrebljen Unipofestit! su bezopasni { nisx interesantni w toksikolotkom pogled, a inkfostid, ii gde se ovaj otrov upotrebio ak i u zlo8inatke svrhe. Isto : com _pogledu velo. vaino eux ‘ako prion teovenie ox” elelaie tna taps oe 8 te fedinjeno, fot Eile Ovo je bashes Veo or ba Austrit acetilena, odnomo_Raleljumkarbida. KaleljumBarbid. saarii kao gusta mitie alifan belom Juda ait siswin Ye : etistotu Kaleljumfostid, a ovaj u_dodini ta viatnim vazduhom bez-mirisaOsobine ovog gasa nelaze primenu u istativenfa Tastee, focere. fin, Acetilen dobiven iz takvog Kaletjumkarbida moze da sadrzi 0, {au fostor: eal gus atvaca dist nasconinog vedo na hip ue geass 0.003% fostina, Ls ieiuma 4 njegovo} primeni mote fostorastu { fostorasta liseli: Lu-industeii ferasilieiiuma { \loti iz istih razloga do profesionalnih trovanja, poito ge ita kao ne- 4 yistoéa nalazialeljurnfosfia HyPO.-+-4H— PH + 24,0 anije su fatmaceutski preparati belog fosfora (Oleum phespho- H,P0,+ 6H PH, +-3H,0 : FACT ata rece ae tt, a ie ere ee ne preparaiima yet lkiiutenat), Peteeueved a eu : io ote tt oat sgn Le al ocr is veo : Tell foator je Garg svetlo i Svete faslog Goveks. Medutim, zabcleten! su slueajevi gde Je smrt nastuglle i simplien on 98 pinrsia ai PST Se aT pan a Set onle usimanja svega 0,65 g fostore. Fosforvodoni, koji, hao Sto smo vie fe na 44°, & kljuéa tek na 280%, all { pored visoke tacke Kijutenja dell, dovodi do profeic ionainih trovanja, takode je veoma toksitan. U* ie se ede ane eae ne ee koneentractji od 2,8 mg na litar vazduha fosforvodonik leaziva siary 24 a. i nekoliko minuta, a i mnogo manje koneentracije (0,56 do 0.84 me “S vanje. iv; rastvara se alabo w alkohol : : ie (0 84 mg na a: are ‘Mtar) vet su opasne po tivot, ako s6 u to} prostorfi boravi oko fede ont Fare wugljendisulfidu, uljima 1 mastima. Fosfor je lako zapaliiv: ves ny ; tori ‘88 60° zapaliée se sponian, a ako se nalazi w jake Bin Dbl fia Se Hie tokslénosti fosfda ona_se_svodi na del zapaliée se na znatno nioj temperaturi. poston rea tinlten mits ovone, U tokiscoloakog tstrativanja hi reine raslagania na fosforvodonik re vaju Baan imptommi ja. — Simptomi forom ispolja~ a arakeristifan natin, tako da moga privadl para : trovanog i njegove okoline. Pre svega fosfor izaziva irigivanje uz a spelen as a aa gr oh a Fe oe ete ee ee Strano roa {dje tree mics fo, Fostoria ; ae at dalle ghdn'g Pr seas fetra,Fotrrla Sea oak aan lat Pega ere sore ile as fe cee SOU, fester Bo GE etna pol ana ue Se Priare thaterereic jo SF nm, bined!) coin, ae moie otkriti, ako ga ima vite i ispitivanom taterijalu, j bez des- cije, prostim posmatranjem materijala u mraku. Ali ta tako. ragocena soabina Su dokacivanje fentora nete ae manfesiovat aks & poret Waters ‘sumporvodonik. Isto tako 1 alkohol spretava pojavu fosforescenelje. To trovanj roze donje vilice. Simptomi Je jedan od razloga da se fosforvodonikem su_str: Be suv kak st alkohol ‘ne sme upotrebljavatl 22 Konsecv. gave wen a acon Saat eee ‘organa koji se. alfa na ispitivanje. car ~ ~ prisusten voserte pare bell Zosfor oe oksidive { pretvaca u hipo- = Antes) — Prva najitaia pom fosforastu (HsPO:) i fosforastu kiselinu (HsPOs), a amo u malo} meri roe parasol — Prva { najhitnija pomot koja se ima pru- stvara se i fosforna kiselina. Ova se geakija delava | pri destlachi ma: i 4 9) Kod nas Je 1908. godine: toksholotkomy odeenjuDrévhem-eb-fpitivan = Huta) jednoga apoteara Koll je pogretno:spravio. Oleum Dhosphorasin oases Sere Je dato do smrtonoenog trovanga jelaog deteeS lacus —u gut ‘ijsKa istraZivanja moke dodi 17 Se raises cnpioamae Hj Protvod! delimiéne olaidalje fofora: fosforasta 1 hipoosfora- sia Kioina 1 olgovarsjute aol ne potoje norman orgatzm, ok mu trotted! poate odacije font, fosora Hselina,cdnomo mene 8 i, stalni, normalni sastojel Covetijeg orgenizma. 2) Nase ae as Zz cil poatteinfl organ! poito se elementatn| fosior dasta bn abidise u slows Tao tena wee ae en nae asa fare a in ne ie ee Se ps CAPO, + 6H PHT AO, for u jednom sluteju trovanja, a ekshursiranom i ™ PH, SANO Rey besle smi trovanog.istradivanie slobodnog fosfora aajore tele we a OL + otganima 2a varenje. All, pre no flo se pristipt delalpom taeeaar|y aH tostors-ievrsive se prethodna proba na taj otrov Py i : {pial ce se prenetlu mratnu eobu | ulurdi da Ir matetat eee in GE ge G2vISIG Brethodna proba, o koi Feng, gadve reagenthertile Gedua nstopljena srebronitrsion, stebronitratom, a druga_olovoacetators ieee 2 (natin: odmerena koliéina materijela (unutrainji organi 1 drugo) ane, dob prety odmerent de Jovi organ, dobro faeckaniy nose fe u vet boc koje e doda ne Ho meteloog cin i razblatont Siinporne Kselne, uz dodatak Ko- je kapi 1 restora platinhlorida, radi aktiviranja reatje. Gas ko- 4 se rexvija 1 koji ae sastoit iz vodonika i eventuaino prisutnog, fostorvodonika sproved se kroz se PAPEL SRIe clementarnog fostora u toksikoloskom_materialu ves = : = Se eae eam ea ee es ts mate oma Ie Ppa 2 depen an, lefts Roh fo fe ek primeniti 2a istradivanje fostora fveme tapers: Mee os smo veé pomenuli, vais eavais Pee se ‘ ‘alge se te ge uaa Sa TRE ve, upinaice koje sede 6 i edem i mane sepeee Papeoun ie aS 3 palace ede on areca ear cimunfe nenoean sumporvodonikain—Ladan od xazloga Slo so Soere eS meme, produlave se jedan do dva sata, PH tome se u restvoru srebronitrata po-* : Kom-Kiselinom_jeste-de_se_stuatenl_amonliak vee Rak javijuje mark falog. Ovaj mote da sadrii srebrofostida, ali moze da potiée ee ee Fel a le Ove ee da eel eben a oe tin, Benzin i jof_neke supstance. Ali fosfor, prvobitee pains fantimonvodonika { dr. Zato taj talog trebe ispitati radi ufvedivanja even- organiina, mole te vega Halos priate fesfora pomotu DyesrtBlon alo tovg spars : (as) boeu d unese se neéto metainog einka i filtar na kome se nalazi pHEKGM destilacije nete se pojavitl Tosfores ‘mrk talog dobiven u rastvoru srebronitrata, 1 doda se vode koliko je pot- ve Oe cecters gk eg nies renters erent do ye re a A Usitegu sisan, aff Ga ta onsidaclia nS - (bimStajna) natopljene natrijumhidroksidom koji vezuje male kolitine Wepre Sumporvodonikaukoliko se 1 fa gas pojavi Zalim you aparat uvod! vor anes ilee see onik koji se proizvodl van ovog aparata. Vodonik prvo prolazi kroz po- suda W gde se nalazi koncentrisana sumporna Kiselina ieoja ima da ga, ‘osuéi; suv vodonik ulszi u boeu di potiskuje vazduh iz aparata. Kad je say vazduh potisnut (a ovo je vaino ufiniti da bi se izbegle opasne ek- splocije) zapali se vodonik Kojt ilazi kroz cev L tiji je veh od platine. Plamen mora biti bezbojan, i zato se vrh cevi zavriava platinskom cev- com, posto bi se jako topao plamen vodonike obojio Huto u doin sa staklom koje sadrai natrijuma. Teda se kroz levak, odnosno cev b pusti razblatena sumporna kiselina, Tako se u boei d stvara nascentni vodo- nik Kofi redukuje eventualno prisutni srebrofostid u PH. U tom slubaju 25 koji izlaal kroz L gori intenzivno zelenim plamenom. iva, Jasno zelen plamen videte se { kod vonceatashe od Ta PE a iS tare, vodonle aia Dagar de negativna to je siguran dokaz dau tsp: ‘ivanom materijalu-nema-fostas. @ ip. — Sve coead oplsane reak She DiS Re a fe etree ri | Kvanttatino ot sah dat chet Sabi mm gig Cap ge a oes Seer itthe we aie ges peas it i ocmins ecetirain Sania sreni) talo INHPOW filtruje se, opere 2 ce tn Sah ta saaectgstecindan eo agdehe Jian of Sapa tt a el See oe aoe a a se so “Yosfor-as palazin Sovetijon-organizmy. Ali u slutaju aa se napred opl— sanim metodama ne nade slobodan fosfor, to nije dovoljno da se zakljuth a nije postojalo trovanje fesforom. -U_slutajunegat tes nae leech icioge ee ‘metodom DusartBlondlot,— koja, otkrivajidl Dre namo odgovarajuee sol B ORGANOFOSFORNI OTROVI Toksikoloski anata}, — Dok minealni fost, fostit, hipofostitt nisu toksitnt f nema tolsikolote anséay,dotle su mnoge onganoiosforan Jedinjenia voora jak otrovi ‘Neca fednjenj ie ove grupe spaiu ais najate pomnate otrove.To su na primer tv. Trilon Hoje su Netaat drugom evetokom rat pripremdll W veliin’Kolitname aw lve Primene lao bojih otrova Brakitansnata) olrova ove grupe dolal wsled Brimene veeg bro th erganofostoraih jednjenja hao sredtva ca un Htenje stetotine nsekticid), Ufo}. grup strarno nalasimo najektie™ nie Insekticide (aration, scadan, demeton, malaion, Morton, { de) Te de, { nartito primena, ovih otrva’‘u pojoprivredh mots doves do vrlo‘oebiljnih trovanja, Usied velike primene ti su otrovi lako pristuc- patni,tako da se neki med njima, kao na prime: paration, donas upo- Gebljavaju 2a zotinatka trovanja;u ova) poslednjo) prient paration sp danas vie upotrebiava {od arsenriolside Upotreba organofosformih insekticda postalja ocbiljne tokskolo- fp probleme i rahteva posebne mere predcsroznatl {sa gles pits zabtle narodnog zdravlja. Organofosforni insektild, jee Je rasveja naroéito doprineo nematki hemigar Schrader I njegovi aevatat, dela brvensiveno u dodiru a intektima (Fontakint inseiteid) ality take deluju t preko organa za varenje, pa po Koll putt inhalljom, lzvesnl oraepotetra ines, kag Beton (yeton), Seadon (OMA) kad se-njima zaprafue tralia bile, prelaze pro’ lilea | korena u vache lasnt sistem biljke tite ga vite nedelja, zn vreme raSéenjar protiy ine. kata sisavaca, Takvi insekicidi naziveja se endotorapijd (Syetemic™ kod Anglosaksonaca), Ova penetracia ottova u bila predstavie ovbijen folsikolosid problem pr upotrebl tlevin insekticida s obama ‘oe fue Intoksikacje upetrebam talvrog bilja. Zbog toga teba sitogo Rose trollntupotrebu takvih insect i, svakinyshutaju, zapranil waa prskanje bila tim insekicaima najmanje dva mesece pee besbe (cto, Orobine, — Opsia hemlska formula. (Schrade:) organofestoraih otrova, pa i insekticida je sledeta: & a boo, oO) . a—b—x Ra i Re mogu biti neutralnt radikali (akil, il ostact primarnih ii sekundarnth baza}, a X je grupacija kisclog karaltera (halogen, CN, SCN, pitrofenil i dr), Na osnovu ove strukture sintentizovan fe veoma’velikt broj jedinjenja od kojih je relativno mali broj odabran bilo ao insektie id Ait kao potencijalan bojni ottov. Ova jedinjenja su uglamnom 2ejti- Rjave tetnesti, Neka od njih imaju viapon pare dovoljno *ns0k Gs maga elovati { preko organa za disanje Orgenofosforni otrovi se lako rastvaraju w lipidama; ova objainjava njihov afinitet za nervne Geli, a zato ae ti ottov! lel buju i preko kode. “Tolslénost. — Toksiénost ovih jedinjenja se narotito poveéava uno- Senjem fluora u molekulu (X u opito} formuli). Da bi toksitnost takvih injenica4 RoR sae © 6 fedinjenja bila veta, potrebno je da fluor bude uz fosfor, Ukoliko ft Aije airektno vezan za fosfor, u toliko se tokslénost smanjuje, Zaroenjic ‘pele Hisonka,u opto} formal alomom sumpors,tksinet se sm ___ Sui ovl otvovl deluju inhibitorno na holinesteraze vi ovt 0 wo na holinesteraze i na tom dejst feelsmom fsamiva slhova tolaitnost Holinterare fe fermeat aeope hodan za norma funcclonisanje organizma, Ona ima vlogu ea unitava vigak stvorenog acetitholina na nervaim savréetelma: (Cliy).N (OH) CFC OCH, + H.O + (CH,}eN (OH) CH, CH, OH + + CH, COOH eettnotin so smatra ao neophoda! ‘ o neophodo! hemsehtprenolae nervaih nadra- ‘la, Meduiim svako nagomilavane acetiolle dovece do fake yes tencianeg ra parnvimpatizsn 1 do avin tk posedea a vests fea Todor aka -abtravanje sug, pa i prestena ada ako Slaton fe Hsia, Geen alg, sauna sae’) impfomi trovanja. — Simptomi trovanja ovim jedinjenjima su: weslkeual, Gare ke gavanieasace, akon kak, ano ienfe,usporen! puis Wad paca nigh pede aaa bugs Pored sinpioma oli dla kan posldice wmiutin nascar eki organoiosforni otrovi (DFP, paration, attotrikrezilfostat) izazivajuy t Daeatieut oe iidoi, — U tutaj da dode do apr said. — tp pserbovanje ov orova pre : ie, tea a pro ral Spiranje iomake nae oe fom loje aude u suspenait Sivatnees ue a ; nai elise ugay Unlice je dale oe dete, ches er iinet UE a al ode II 3% tplim tastvorom bikazaonaa. *™ Kousinom semuaeve ex "aa nek er ty enor tt ore «x ienjima, daje se atupin, To fe ueless foe atlaveig prema erginoluslemin agent, Onde ae oe fut dase delovanjom atopiog, harold (eka teat ge ee atopinda Sto pre dn se gba cat vate ent Se atopin da fo re dn se potebeveatvnevelie iene er ne Bekstko puta vete of maksimalnh fermakopeiskin devs, Ces ae dane seat nelciame ng step tjertna Tek woe | cE al eae ee lam leg a Terapia atopinem, hoje move bit efkasna, as to Je ato simptemato legenge, Dea i Su polotall Kaurize trap, fo Tel deo lnetereny sai nenog pong ska IUGILT doivent ives pvolint sna e hecho hee 1 Kopbinowana ferapfe sa ACTS, Mowpromadiaom rates ae prema G. Prada 1 sarednicima dobre teritate: fava} noe et tap | ustrins| otis eet a sttatvanje, — Inveml predsiavni grape orgenofosforih jedi on Gls clicenebolene fakes rom de rates lowe Indeniitovene To Je'na primer sate pastonom, kas ca eae ofan ove Grube, ol ina ola gop NGL Ged Or Hs alesotacje ove grupe). Meduin ma vesinu oh jedi acy Karakteristisnih hemijsnfeaiein, Zato Se Megovs’ lees ee et pak je éesto nedo- vile veeme vite fanje na inaktiviranu ho- ua, U tu svrhu vrseni su po- po Sigljeniktetrabtoridu ii Reentitkaclja, pa. | odredivanje ‘Sail olsova; mote 60 vali | preko fostora, sumpora Hi fluore, posle pot~ Pune pirolize, odnosno razaranja-organske molekule, ii, u igvesnim slu~ Eajevima, preko nelah drugih komponenata (na primer preko krezola {Porotieafotat), Naraino, dad Je uta novo, trativanie bicloskom.materiialy, treba ih lf iadvojii destilacsjom ili ekstrahovati ppogodnim Fastvaratuna, ai ta $6 6e&to nailazi na velike teskoée usted isto- Wremeiog prisustva racnih prirednih proizvoda koji jako ometaju ova T2dvejanja. Zato se za njihovo dokazivanjew bioloskom ‘mateijalu prime- juju najéedée indirekmne, blolotke metode. ‘Tu dolazi w obzir KorisEenje fiihove velike toksiénosti Za levesre larve insekata (Grozofil). Ove larve Ex a igvesne organofosforne otrove oseijiveu koncentracijams od 10-7 Jos éeste se primenjuje za dokazivanje ovih otrova njihovo delovanje na holinesteraru. Za odredivanje smanjenja aktivnostt hollnesteraza moze ‘0 upotrebitisledeta Jednostavna metoda Davis i Nicholls: U malo pruvetu (101 em) stavi se 1 zal rastvora bromlimolplavog (40 mg bro- ‘eumolplavog, 1 tal 003N NaOH i 99 ml vode; posto plava boja pri tome fajeeiee nesto izbledi, doda se jo8 koja kap 0,054 rastvora NaOH, dok se Soja ne povrati) i mileropipetom 0,02 mi krvi, pipeta ispere u samom | - Poker 4 epruvet, Zatim se doda 0,5. ml rastvore_actilholinhlorida (ool rastvor u vod!) eabelesT temperatura } taéno vreme, Rastvor se Gomudts 1 ostavi da stoji dok ve boja ne izjednati sa bojom kontrotne Probe (opraveta u koja se_ne stavi acetilholin, vet mesto njega, doda Das mal rréetne kiseling), Tada se zabele opet taéno vreme (topericom). like imedy dve zabeledene vrednesti 22. vreme pokarujuaktivnost holinestereze, terazene u minulima, Auiorl metode daju. vremensict ‘Salo, Po to,'skali normalna rv proment boju rastvora najdalje poste 21 qminuia, na emperaturl od 29 stepent Alo do promene boje dode izmedu 211 36 minuta, Yo je 2nake da Je doslo do manje epsorpeijeotzova; a ako do Dpromene.boje. dodo tele posle 72 minuta, po sredi je ozbiling trovanie Utcliko se bree promeni boja, u toliko je veéa aktivnost holinesteraze, {j, duzina vremena potrebnog 2a promenu boje obrnuto je srazmers alcivnostt holinesteraae. a GUAVNIST PREDSTAVNICI ee 1, NERVNI BOINE OTROVE \ a U_grupl organofostornih jedinjenja, gde je u Schrader-ovoj formuls X znimenjeno fluorom ili cijanom (—CN), nalaze se neki do, danas naj- ja8i poznati sintetski dobivent otrovi, To su takozvani triloni. Pod ovim fantastiénim imenom Nemci su 2a vreme II svetskog rata pripremili tu velikim koliéinama potpuno u tajnosti tri jedinjenja za eventualnu upotrebu kao bojnih olrova, Da Di zavaralt. saveznithy ubevedisjau sluzbu, Nemet su za, vreme rata pod imenom trilon prodavali proizvode za Gséenje metala. Ta tri ‘si_Nemel_opet omaéili fantastignim imenimar tabun, saiin-{-soman. Tek posle Tata Saveznlel su domall GrcmeNeinel pripremili te otrove. 5 obzirom na vellku toksitnost ovih Gtrove, svako’ menipulisanje sa njima mora se siti se izizetnom ainjom.SPrrTEeEie reesei Heeeeeee eevee gE > sg je COA A je? A (xa noret, CN) Scr 2 oe ybogenn F mowed 4. greuin, ue ZL Ne CDC TeuTjuurs ga ROGER YS P|, MO MY Gifts MPR, we wah K - ‘Tanun, je efi-dimetileminoclanofosfinat: A CHs, ° Sn Po, . ony ae To fe uljasta bezbojna tetnost, shoro bee, mlsisa, Dobro se rastvara onganskim rastvaratima, a slabo u vodi, ‘Tabun’ ima dosta visol {abla kijudanja 1 slabiji mapon pare od ostala.dva trilona. Da bi mu se poveéao napon pare razblazuje se hlorobenzolom. Pod uticajem alla Lia, a'u prisustvu oksidacionth sredstava, breo se Taspada, Raspedanjem 34 elobaa ljanovodonik, Blagodareti ovo} osobinl tabun se mote unis- tit amonijakom, ‘Tabun se ‘mote dokazati sledetom reakeljom (Schenemann): U rastvor koji sadr#i tabun dodati 0.8 ml rastvora bensidina ‘u aceton 1 do 2 ml natrijumperborata (025% rastvora). U prisustvu tabuna poja ‘vige se Buta boja SARI inopropil-metittuorfostingt: ° cH ci —P—ocH \ chy F I to je bezbojns, uljaste tetnost, ber, mirisa. Medu trilonima on {ma najvedl napon pare, Rastvorljiv Je u vodl. Sazin je znatno toksiéniji o tabuna. On je oko 100 puta token od forgena, koji se u prvom svetskom rétu upotrebljavao kao jedan od najjatin bojnih otrova. SOMAN je pinakolil-metilfluorfoefinat: och : cr, —Po0—crf—cccry, — (CHa 1 to je bezbojna tefnost; za razlika od prva dva trilona soman ima jason miris na-kamfor, On ima manji napon pare od sarina: Nerastvo- ran je u vod Od trilona soman najbrze 1 najlakse hidroliaje, ‘to Je valno Wpogledu ioguénost! njegovog uniStavanja. Medu triloniene v msnerviie zauietke na 19.1 u mozgu i mozdini, usled inhibiranja holinesteraze, ovoat primarno do preterane nadra¥enosti celog holinergitnog sistema, $ obzirom na ovakvo svoje delovanje.triloni laze u grupu nervnth boj- nih otrova. Osetno smanjenje altivnosti holinésteraze wi orgamiizmu pojav {uje se mnogo pre nego st dode do izrazitih klinickih manifestacija. Simptomi trovanja pojave se tek kad je preko 70% fermenta inhibirano. T za Iegenje trovanih trilonima dolaze u obzir sredsiva navedena kad je bilo reti uopSte o organofosfornim jedinjenjima, HL ORGANOFOSFORNI INSEKTICIDY PARATION (E. 605; dietil-p-nitrofeniltiofostat Gm-On 8 GHyH-0- 0c, —NO, Toksikolostt — Paration je danas jedan of najvie upotreb- Yavanth inselticida, Sintetizovan Je u Nematko} 1944. godine. Desta je bilan, usled Zega je povoljan za tu priment, On deluje jako tok- sligno na veliki broj raznih insekata, usled ega nalazi veliku priment 1 poljoprivredi kao sredstvo 2a zattitu bilje. Ova velika upotreba Sanas veé predstavlja, sa toksikolofke tatke gledista, velikuu opasnost uw pogledu moguénosti trovanja profesionalnog karaktera. Usled te ra2- granate upotrebe i lakoée nabavke, dosta su cesta slutaina trovanja, a i Alotinatka. I kod nas je, od kako se on primenjuje wu poljoprivredi, zabeleien znatan bro} trovanja letalno zavigenih, Tako je, na primer, uu jednom selu u blizini Vranja doslo do trovanja veéeg ‘broja dece, ‘koja su jela zeleno vote Spriceno parationora. I slededi tezak sludaj tro- ‘vanja koji se dogodio kod nas ukazuje na opasnost ove jako raiirene, a nedovoljno Kentrolisane upotrebe parationa: jedia Zena upotrebila je ‘emulziju na bazi parationa (koju je Kupila kao eredstvo za zastita bilja) za uniftavanje vasiju iz kose. Zena i njeno troje dece umtlo je otrovano arationom. Bilo je kod nas i vige sluéajeva trovanja radailka koji su prs- ‘kali repu preparatom na bazi parationa, kao 4 zlodinadidh trovanja pare tionom. Kod nas je, na primer, samo 1968, godine u toksikolosko} labora~ toriji Instituta za sudsku medicinu, u Beogradu, u 20 ispitanih leSeva uutvrden ko prouzrokovaé trovanja paration. Osobine, — Paration je zejtinjava tetnost, bledo fute boje, mirisa koji potseéa na crni Juke. Prakti¢no je nerastvoran wu vodl, rastvara se vrlo dobre u onganan-satveratina Zs upateie oe ara 2 Yee blaZuje (1:5) testo u metanolu, Ima dovoljno visele napon pare da moze ina obiénoj temperaturi izazvatl trovanja, eration hidrolizira lagano u vodi, a brée u prisustvu alkalija, dajuél p-nitrophenol { dietl-ortotiofosfornu Kkiselinu: s ot Ge a a s Gik-ON ~ + Cu, —o > P - OHWee yt 80 ee oY ielabe ‘Toksignost 1 simptozi trove-’ — Peration izazi anja ne samo prekc organa za disanje | vareafe, vat preko holes 3 sheoearan ‘jegovu_rastvorljivost u lipoldnisn —materijama Letaiaa ‘deve (eDa) faratons unetog per Ss HnoalS Gold mg'ye loprane wee oe) Jeg tela, So znati da lelaina doz 2a odrasiog doveka imosi 03-05 g. Maisimaino dozvotjena koncentracija paratiowa u. vasduha, sa eult eal, lnnost (ameritii higijenski propia), mg na ‘kubnt melat-vaidaba joni SimPtomi fOVanja su ist kao i kod ostalih orgenofostornih jedi- ajenja Istrativanje. — Paration se mode istrativeti_u_vazd ao paration. U mokrati se najéeSée istratuje proved Baranitrofenol, posto se paration u a apien a er medutim paranitrofenol se delom dalje u organizmu redukuje-u-peamino- cael See iz organizma vezan 2a glukuronsku_kiselinu. pep neil ena fazlagania — paranitrofenala, posto paration hidrolizom™ daje Rernaiten SRA as al be ae rr eo sere Sis ice Pettis cen neg rel nary Fb pe ipa” Opn Peer ble pling are . au alkohol pokasuje Karakteristiéan maksimum na toj talasnoj duzini (sl. 6). ee Biggs fe primenio, 2a odredi- vanje paraione t orgenim, spe lrofotometsgsna metodo, hatte: hujuét "poration “hekeanom 1 ko- Hotel 2a dokanivanje odsedlvanje SS] mathe sone pent on pokazuje (u tehexan) na tae a Testo dtl od 269 me Metoda koje ce nniGeiGo upo- trobljeva 2a dokasivanje | deed vane paationa na sapratenom bi iyat sliénom materijalu jeste me an toda (Averell 1 Norris) koja se iva na, eksteshovanj_biljno materiala benzclom, isparavanju bendola, redukift poration. W asne deriva (Cinkom w kiselo) ated), “dazolacijomerlnadesivata 1 vere vanjem njegovim sa N—-i— nafielilendiaminom, time se ivatn crvtgo Uubicsta ofa tif ae intenaitet mote merit spettvooometrom ns eg: fof Anbini od 855'm vf fako ievil Keantiintine eavelen aration se mote odrediti u moles, opet preko paranitofenol, otto se ovaj redukuje tanblordom. (Gls) u parcarunofenol Pose heutrallzaie rastvora na pH! T—2, dodavanjem amonipaniegbo cae stvorea! paraaminofenol se ekstrahie smedom elar-izoanulalohol, rateh Se, kondenzacom sa fenolom (uprisustvu borakss,dobjeindotenclplave erstgesalavserotvnort) suena soy we fs . . open len a je oth slut z-hoorneteliie oedian's, Prat ge ooo" nfe ple eo matin tsb mae dees tml 10) ate ; ing see ee Cajuetuace I Be alpen BSc ota vo 30 tou sli oe ta babel we st Feemntageese Gi 50 | conttagea 8 minute nivojen raster See Ca, Uleaner of 200 au kone se pale 9 al tir ssnas Bocine tad se df 30 slau, moBtafuel poremto, wy lzalne ling ona 2s oF sess pet atten ae ok 2a a a tel at ilict praise an ale, Shas te ais | muta 2 eaute: Vodun sl ve odlech earl le} coef 80 al chalatng pure Genainlfodnahl delve cine kiseline i 5¢%e kalijumoksalata). Vodeni sloj se opet odbaci, u etarni sloj Sedat tl OSN natejumblartatdn, foe promutha ¢prrutlvoden! Suter 2 prebdinl clinger od 80‘auicoyaies odin stverstoms Sana ej opee proms vo Baal wos {)restor Gods u grdclol Shiner Peat 3 raters nuloria (pred puma epoti nel 7 Sols astoee Uunhlorida 1 99 vo). Cradusns cinder se ‘zapusi i mu¢ka dok ne i8’ezne tamna boja taloga. Zatim se doda 1 mi 5% “Miers tena epee muta, dopunt do #0 ed bres paler D ¢ rutjurtetraboraa rastoreno 600 vode; clad poder pH ne 8 dodnanjem a0Ye natjumbidrlai)peomutia \prebel wren. tmaer boca od 100 Boca se zapal {sav 1 mint u vodeo Kupailo ta OO osu eam raster de so Join st onde trae ftom thu faije I Sia loti, aloe oe eres ftom, fy ako e rl te opktaotometrom, na tal} dun od 680 me Sarda prusio- {enol bplivanom oldu ta be zai te krvalje dbivene sa san Girl rsivrimn an oj se postop ato hao See pred opin PARAOKSON (0, O—dictilO—pnitrofenitfosfat): ° CH—oW_t my Cone P -0- Kno, Poredeéi formulu paracksona aa parationom videtemo da je razlika 'u tome to je S u parationu zamenjeng atomom kiseonike. Veé smo ranije vvideli da Se toksiénest organofosfornih jedinjenja umanjuje zamenom kkiseontka sumporom. Prema tome, poito je ovde sumpor zamenfen kise- niko treba oekivati da Ge toksiénost ovog jedinjenja biti veéa od ‘tokaignosti parationa, to su { eksperimenti potvrdili. § obzirom na tu jako oveGanu toksiénost njegova je praktiéna upotreba ogranigens. On je tok- sikoloiii narotito interesantan Sto, ingleda, da je paraokson jedan od ‘metabolita koji se stvaraju u organizmu i da stvarno relativno vellke toksinost parationa dolazi usled toga, 6 Toksteolotka hemise peweron (Gystox, E 1089) ovaj insolatield su dobili prvi ipitali njegova svojsiva, Schrader \njegt tran Te estore ttre. bet oye ad J Sig ‘vo ber mirisa. Medutim. tehmiék! Proated ek, ie jako nepiane plan), Vrlo se slabo rastvara Ww vod, a rastvorljiv Je w oFgan Emer tere ae ye ae eilionofosfata 1 O—dietil—S—etil—merkaptoetiltolfstata sosystox, Kofi’ se, kako smo videli, s obzirom na naéin delovanja na biljku, jako dee are eT to Ea een le in sen pvt ie eens (me ‘TerRABTILPIROFOSFAT (Telron, TEPP} OCH, OCH, Oval se insekticid nalazl u prometu najtelée pod nasivom TEPP. 04 orgenofosfornihjedinjenja koja se upotrebljavaju ao insektcii, on je naftolanij za toplokrvne Zivoinje. Medutim, ako se on manje upotrebava uw pratt od parationa, to on dovedi i do mnogo red sluta- mtrovaaja ego paration. aes Unira{nbog toga te ne zadztava dugo na biljkama po zaprasivani, Lake arbuje_i_preko Kote, Maksimatno dezvoljena koncentraciia (MAC) iznosi, kao i za paration, 0,1 mg ng kubni metar-vazduha. U -krvi se {strazuje indiektnom metodom preko aktivnostiholinesterave. MALATION (0, O—dimetiltiofostat—dc ‘Toksikoloid mataj, osobin 83 jetilmerkaptosukel s cH | “>P-s—ch-c-octy cho I ‘Malation spada u grupy najmanje toksignih organofesfomnih insekticida. U eksperimentima sa fivotinjans ‘on je za oko 100 puta manje toksitan od pars Hinjava tefnost. Na niskim temperaturama daje kristale’ kojl se tone nna + 7°C. U vodi se slabo rastvare, 2 im rastvaragima. Tehnitki proizvod. 85—90"/ Bistog malationa, Malation je jako toksitan Ova osobina, ivotinje, ini Istrativanje. — Norris | saradnicl su timetrijsku metodu 2a istrative toda se zasniva na ekstrakel}i tetrshlorida 1 razlaganju malat siona, Cist malation je ze}- ‘meéa se u svim srazmerama sa mno- je teinost tamnomrke boje 1 sadrai U_alkalnoj sredini se malation lako hicrolizuje. za larve mnogih insekata, a nije ZitotoksiGan, Povezana sa njegovorn relativno a je on veoma pogodan za prakti malom toksiénoséu za vise iému primenu kao inseketicid, 1 dozvoljene oncentracije (MAC) za melation izn oke 15 mg na kubni metar vazduha, AO) : ae ol pomotu allcalija. ‘Tako se dobija natriju predlofili fednu osetljivu kolo- ‘anje malationa na Spricanim biljkama, Me- ‘malationa iz materijala pomoéu ugljenike tiona_u rastvoru ugljeniktetrahlorideta- we a a a sL7 ‘OnTOTRMEREZILFOSFAT (ortotolilfostat) CHCH, CHCH,—>Po, CHG H, Tatosne dating Wem! okaikolofl znataj. — Oriotrikrenlfostat je u tlakolotkom pogle- ‘du privukao painju toksikologa narodito Pos! ‘ rae le trovanja koje se desi-Oy Jo uw Ameri 1990, godine, Tada e, = vreme prohibciealkohola, Konsta- tovano oko 15.000 tatajeva trovanya kr-juméarenim,fasiftovanimn ses holnim plsims, koja su sadr2avala ortotrikrezlfosat: Posto je © te vote 4g Americ! bila zabranjena svaie prodaja nikehoinih pide, to se t nets {astovena alkoholna piée prodivana kao jedan farmaseusia, preps rat, USP fluid extract of gingers. A da br i, ustwanl fanikewet oe strat, odgovarao ofleinsinom ekstrektu pri eventuolna} Kontrol te See gledu tetine ecarnog etkstrakta) v pide su ‘ateifikaton odayell of Ecikreilfonfst, ne znajacl za njegovo toksino delovenje. Oowikions {estat kao zevianjava, bezbojna 1 beemiciana teéneat, eavonjive u Seus 8 nerastvorjiva w vod ucinda se Falsificaterime ‘najposutan spenjenu uporrebu, Ta su trovania bile naroi‘o eebilfia e malas Ee. Une trajanja Golests U najpovelinijion siutajevime trebalo fede prote vile meseci pa da se pokate esetno poboljsanje airavstvenog iene ee ganih. U mavgim slutajeviroa stopia bolesnika ostals eo detainee ve, tH, po | vibe godina, dan sutaj macownog trovanie (blige NO aed deo st: kod nes preko falsifitovane paprike: Kojo) su, Gabi imag ok, forarajucu vmasnotus, falsfikator!dodavallorotlktenfotat Zabetesen ju Heratur jot ievestan bro). tasoymihtruvanja ode je een frezifostat bio upotrebijen ko Jestve aie a OrtotnkreziMostat se upotrebljava u induseftplasticnth masa, kao omekdivat. zatim kao odlitan rastvaraé tencla 1 Gr theo wearers impregniranye deleznitith pragova. levesne slastitee ise (eae Zt Siju se tzradu. upotrebljava ortotricreilocta a koje me apeceehia ane #1 pakovanje 2ivotnih namirnica, dovodite su do trovania poe ee ae ie materie defane w takvo} srabslati rastverle doligiéee eta ifosfat U novije vreme ortotrkrerifestat ve upstibljave fan ery 22 poboljtanye kvalitetn automobisios aralize, rigO'Mine, — Ototvkreitostat Jo bebo mites, teba od vode (specifigne totiea 110) 1558 (oa. 25°C), “Suds ote Eos ‘i faitvare w alkohol dbalrom no esata amenom Lindol. i oe - a Rugm ne dolazt’ toliko usted letalni nage ne ko sled Jetalnil é , posto on deluje kumulatiy, trae ean neatt dhevno I svega 0,02 do 08 g, pa EwalNES, 2uova tak Je to dokazan sud jem mason trovnja kod nash ya ot pode duleg vrenena dove do intlaiare ene yet eee ee i ty, a cl it mt Banat ee Mate MT tena "voc, sees a at St ee ee ers Seciead phew eh oor ema a ceo nay ise ca Ma Seok sella © toe some foee a mace a Spe oh ep ee se [bm i slablim polnvana parlie eatemitta, Koj. dovall BO do Eee Li rhome ornate eee a ee oe Sete er cement aaes Ep oi brah es a, ipa ob te gurtaatel sr li et gm! ere U pogiedu mehanizma delovanja ovog otrova overt autor Bloch { agen smatTny da on deluje antagonisliths prema vitamin © oes akan Fee el, ca ante TARE ro elon ren iw, me eee vein t= wi eu. ein era sine mir sete ahaa ee I tT a, “ra Sea ce ae eres wen rarer te comer ihe Be me ere arte en ay ae eee ren enac eats eee Peo tes peeree ha eR raan ace homens Seaqeionhame | mere ta er ear merneah pam etme cos Stee eee ant eee se alarm a cote em fabs shi Geom fg an ne Ein my moras, Sp “erence i i wet Poon sa i! dejo ek ror wy vik acs Stl etn Hei in te ao al Oren mle rg Hing, oe = Pe eh tec re Dn ei Sn ly ee ie ok Fens eg rc ai ay tig ating ei ier cs ines nh mses we i mentation86 _~Suaxovonownts SiSELIN > seta 4, —cljaiviniton Kisina Lasonic a ae ul preperet vib eee DD Se eer ey daspeorenjena primena | Fee a rr roes gears vellee pogucnont 2x ro a te ae Cate Loe oe a mula csr Mjanovodonikom. U masovna kriminaina frovanja eijanovodoniénom ki- Se eared tovanj koje ra nai ves sn wreme spn ete brs fa gomorama po Ronee recon fogovine- ft dere ea netsamoubiote, pele Doreen, neki nace pread (Gave, Goring, Hsien Cjanovebeitna uupotreblia S.silosima tiv brane, (VN, ‘0 { 7a druge sligne elljeve. Kod upotrebe ovog otrova u svrhw dezin- sekelje preslarija gde se cuva hrana treba biti jako oprezan, narotito kad je-u pitangu tetna hrana (mleko | slitno). Sto se-tite Zita i brana tu nema ‘orbiljnije opasnosti od zadravanja tog otrova. ‘Tedna veoma taageanata_ otebi kao eredstvo xa-dezins ar SVR OT Se reavije u prostorijama Hoje se fate od insekata dejstvom rexblaiene Sumporne kiseine na alkelne ejanide. Ali danas se nalaze za tu svrbu {rgovini | preparati ta tetnom eljanvodoniénom kiselinom, Kao i preps- ati kod Kojih je ova) otrov adsorptivno-vezan za neku interma, Gvrsta, poroznu materiju (ne primer infuzorska zemlje). Ovi preparati lagano Eelobedaiu cijenovodonie. Velika otrovnest eijanovodonika zahteva da se ‘lp optezno manipulge i pr radi th preparats, kao 1 pri njihovo} upo- Hrei: Koncenltacio-cysnovodaalka davljng da-dnlte seh (1 Ws ha ltar vezduhs) nedovaline su_da_uniste je. Kal Tum i, natrijum- Jd ge_dosta_upotrebl Sep T-ZaTmeseV Vee Ke “ailm_u_ galvanos alae wwanje, Ove gegseson cannes | aa ‘Nezavisno od primene eljanovodoniéne kiseline i njenth soli, ova gpasan olrov se stvarau raznim okolnostima pei industrijskim proses inet Ea gerne eageve a pret wee Uazotnih materific testreseaevataya iveljanova jedinjenja. Isto tako,sa- svanjem celuloida stvara se cijanovodonik. Gasovi koji se sire iz v= SSE PATTIE Sanowedoniie “Sie su ovo sluéajevi gde usled dobijanja, upotrebe ili stvarenja sljanovodonigne kiseline | eljanida mote doci do’ profesionalnih trovanja ‘vim jedinjenjima, 4 teovan] = Rumorgege pope Toure, PU FO ty ooh U : @ soir aot J U gorkom bademu nalazi se heterozid (glukozid) amigdalin i ter- ment emulzin. Amigdalin (ii amigdalozid) se pod dejstvom emulzina raz~ lage na dve molekule glukoze, benzaldehid 1 cjjanovodonik. Medutim u gorkom bademu se nalazi i ferment amigdalaza, tako da hidroliza amig- dalina prvo moze dovesti do stvaranja prunazing, glikozida Koji se zatim hidrolizire: ” iatia efsnogeneaiih gikonida Cop Hey ON emule 2 mol. Ce Hy, Oy -+ Ceti, CHO + HON ‘amygdalin Tr d— glucose benzaldebid AD Mes cone HELP Chr Cathy 4-0 CH Cat bademove kitting cx elucose prunazin | { emulzia + iH Ov} Gly CHO-+ HON d-glucose" benzaldehid ‘Ova se reakeija desava vet kad se gorak badem tuea u avanu sa malo vod. Guignard je dokerao dase gid | fexmenti Sesto naleze w stom organu, ali lokalizovani_u raznim éelijams. Tako se defava da.do_bidro- lize gikorida dode tek peito neon mehanitkom akeljom {tueanje bade~ zasvaranje gto dde u itiman, Kona sa fermentom, o- fonitne kiseline Koja se na ovaj natin oslobada, Tako Je mala, moge da izazove tovanja. I'u analima taksikologije zabelefeni su “sutajevt gde su se naroéito mala deca trovala, posto st pofela svega ne~ kcliko komad gorkog badema. Isto tako zabeledent su slutajevi trovanja prouzrokovanih na taj natin Sto su sa suvile jakim ekstraktom Iisa od fovorviinje (Aqua laure cerasi) aromatizovane poclastice lzveme viste pasulja, narotito poreklom sa Jave (Phaseolus lunatusy,” sedrze takode’ cjanogenctske heferotide (ezcolunatin, far zeolunatocid sIT Tnafhatin) koji se pod uticajem prisutnih ferme Grolizuju dajuet giukeru, aceton i eijanovodonismu kiselinu: hie CH, /OCp His Os-+ HO Cas O,-+ ChHeO-+ HCN, c v cH,/ Sen Sudréa} cijanovodonitne kiseline 1 tim vrstama parulja mote do- stigi 19 gna 1 kg. Ta vista pasulja je posle prvog svetskog rata bila doneta u Evropy i prouzrokovalal je trovanja, Postoji u biljnom svetu fofnay niz raznth eljanogenetskih glikczida, ali &ijt je toksikoloSki znataj ‘mali, posto se same biljke manje upotrebijavaja, (Cijanogenetski glikozidt NaziV GuKoziDA PROIZVODI HIDROLIZE. ACACIPETALIN encimt il kiseline; glucosa+(CHsje CH— — COOK + Hew auvoDALin ‘emulzin ili HCI ait: 2 mol d — glucose + + benzaldehid ++ HCN femulzin ilt HCl dil: glucosa + p—hidro. Isibenzaldebid + HCN 7 HCI dil. ili ginocardasa: glucosa + dike- ton (nepoznate konstituetje) + HCN HCI dil: glucosa + tartronska kis. + amo- nijak + Hen 1: speeifigni enzim: glueosa + acetonel- DHURRIN PiILANTHE) SyNocanpmn sIPracmy UINAMARIN (PHASEOLUNATINN anhidrin 2: emulzin: clucosa + aceton + HCN LorausrRatan HCI dil: glucosa + metiletiiketon + HCN Lorusn enzim (lotass): 2 glucose + lotoflavin + + HCN zien femulzin: glacosa + m— hidroksibenzalde- hid + HEN, Jeveoni_galenski preparat! sora (Aqua on EES Ta a alr amo fA gue eg2asi) oll se wpottejevalu u Tammanit toga detest dy see "ado let tpottbe tar gicorn acne Sate do ovana vodoniéne Kiselite nije. konteol ” ts ot isan. Tako je jedan franeuski apotekar Y ‘istorlji toksikologije zabeleteni su sluéajevi trovanja. hemitara pri radu sa ovim otrovom. Tako je i veliki hemiger | apotekay S ene cte furo usted trovenja cijanavodonizons ~ositine Eiscline ie becboina 1 ipa 20% Gn 0st, ali koja Falk Bader, i H—N-c "2ocijanovodonina kiselina bike Prvlaze jeden u deugi, a. procentualni sadedaj.jednog zavisi od Lemperature. Na normalna} temperaturi zo Obl $e nalazi u minimalnwin procentu (do 1%), Na poveéanim temperatureraa poveéava se sadr¥aj 170 oblika, 50 Cijmnovodoniéns selina Iako colinerciza, pri femu se sania ve- taka toplota | stvaraju ‘pe belo el etd pliner Ur ove polimeriacije delavi Se ak iqvoo! Prepenaty Koj se upai ie izes, a qpkovantgi'u lanes eee vesne Re ae a aia ogy Weald se Ova Lsulina bole otwva (malo shane ih sumporme feelin), Porozne suptance lao vesuja oral si eee Jom i ova ot ovobina primenjuje sa spravjanje ives sedstaos ox Non ao Us i eo otra anovodoniéna ksblina tio, To Telativno brzo raspadanje objainjava i Ginjenteu da esto eava da tol ro zatvorene 2 dol z vo} tako se mode desiti da se posle dug. stajanse alum Wi natrijumeijanid najzsd potpuno pretvori'u odgovarsjuél. kar ‘bonat. Ovu éinjenicu mora imati u vidu toksikolog pri Ispitivanyu nekog costatka soll ii rastvora, Koji mu ge Salje na ispitivanje i za koje se pred. postavija da su prouzrokovale gmrt. Isto tako ovom se tinjenicons ob- Ininjavajn i slutajevi gde je neka osoba uzela nekoliko puta jaa doz ‘od letalne, bez narotiti poilediea po zdravije. Alkalni cljanidi daju sa drugim metalnim cijanidima kompleksne soll. Kod izvesnth janih_kompleksa i letjoni 1 anjont ostajua nemaskirani, ej, te soli daju direk e hesaliske reakelje 1 24 anjom (CN) i za katjon: AgCN + KON ~+ AgCN.KCN Ove soli su vrlo otrovae. r used vont Sit vite 6 ON jonas yet pa trator a Modnomo [Fe CN" Gwe al ist vient AKON Fe (CN) K, [Fe (CN) (Eat) BKCN + Fe (CN), + Ky[Fe (CN) (erven) we > Yalta — Cimovedeniton Hiseina { rastroiivt ean eps sale Seas pie ets ote_maone stab — z ine iznosi 0,05 g, tj. dovoljna je:kap te kiseline pa da dode do smrto- nosnog trovanja, Cljanigi su neéio manje otrovni. Letalna doza merkuri-aay ey CPU Py 7 we TU, z = - Magy OF a ne sung Che apds DSTI, Toppy ee on ei error PRPYULY 7 aa Kyo MK gyn Was 4S 5 BAILS Me Rieooh. Giontine ; sens ines gait 8 do 02 enema Yee Je Poets dae a aparece atu it inteavenozno, Har ans vazduh 1 rae torija i u velo malim kone! Se iar Tus navodi sluéaj gde je samoubica uzeo per os 4 g natrijumcijanic salen Ses ow apd in 2 mg Senoredoiea na a seen sic ‘ataren con never eka nt {Gao pom nebo die bavlenfe tak} atmostes Gols ea) ee oS Sitlceall Gazvati-siart; a koncentracija od 0,5 do 0,5 mi {9 (50 ml 1% rastvora ‘30%e rastvora)..U.cba.slutaja.ovl ry ‘ai ieaue cane inteavenszno) il nati i(40 mi AE Tecina real, velo mnogo upotrebljavana w organs} emi ean hlarisika reakelja, po kajol se cjanovodoniéna Kiselinaadira na aldchtde teeter saan eatin dso eo faa neutralsanje dejstva Cee, Taine biel ae ~cNn R= CRO HCN RCH: Ova cijenhidrinska reakelja jzmedu ostalog sluZi i za sinteze Setera Voie Kolitine weoma beso smrt nastupa pasle Tieolio-rainata, = Dre Kod neito siabijih, ali ipak letalnth doza, smart moze nastupiti { ‘osoba previ sporije, 2a pola sats, a vilo retko i docaije, Ako trovana, vile od pola sata, imam z ‘ TaroeTeo-u POgTeow Be ctands Cee pee mage Shee eee fo ee ha ee So fa ie. Zabelezent su slutajevi 2 {Bia to se ova jedinjén, od uicajem gavova hol se btvarais pr rsp=- dlanju organskih materija (urmporvedonief amonijak), pretvaraju u sine nljum-suifoejanid (rodanid). Ovako izmenjenu prvetbtno.prisutna elje= Rovodanienu kiseling Ul cHanid Chelle (910) Je nazvao pmaski- Tranom’cijanovodoniénom Kiselinom,Istradivanje njeno predetavija pose= ban problem, " aoe Slobodna eijanovodoniéna kiselina se izgubi obitno sasvim iz orga tu posle mesee dana (Kohn — Abrest), Medutim, u invemnim sluta- jevima wu dobro otuvanom leéu, bilo je moguée nadi-ova} otrov 1 posle ‘etirt meseca Cifenovodonik se pri sistematskom itradivenju toksikoloSkog mate- sijal"kon E = Heareiianie efkasne pomoti trovanima cljanovodonikom ie § Cane ino u Sor. Labenje tovar sx ves, “ ; fefrardude radii sa rastvorima.cljenida, ne stavijajuéi na ruke gumene ee | vangtevano] Svelemim. bapa hoje rade, tasteoe | ee tempers Tout ve onl SA. Blt Spee. ron wi Jo yates china ars ey Pe GAR | Fee gna, oh a? Song fom toe gee ale prikuplja za svakth 100 ml tecnosti koja destilife samo desetak iil desti- | \ lata, Boca u koju se prima destlat treba da bude jako reshladens. U ovako dabivenom, rektificiranom deitilata istraduje se cljanovadonttna Keiselina pogednim reakeljama ‘oa eee sa £ = (wid st. 30) ipa dae PDS, oy co miquatvay When Abe Raf has eke rerace Sf, Dee Naive Cok = PGMA A Oe x reds FGA YOR [RPP- se hap Fuitvor fenoltealelee pa alam 4 natrfumhidroisida do alkane reakeije Satin 2 agie Oo bens ny revo i koja ap 10 sasivors 2 ‘a ovaj. natin se stvara prvo natrijame ‘u_kolike je u Taslvori bilo siobodnecijanovodontine Kiseline, natrucsehinr oe Zoe fullstom sje ferosijanid, ove) sn ferinlordom ale havnt, 1 berlinko plavilo, Ovako sialogen plavtalog ferilersionide eee esa vithom hidroksida gvotda, koi Je takode slalezan priines Fae hidroksidom. Ovo}. smeti se dodaje rasblatena horovotonins eee ao Hiselereakele; ferihidrokslé te rastvor | time pasate ikke Seas Seas cane Wa.ypy ep ca Maar 1) HCN + NaQH— NaGN+ 1,0. pepoggerp 2) 30,4 NaCNFeteahe tnd? PTO 3) Fe (NGL {NaGN—Na, [Fe (CN)o] : 4) 3 Na, [Fe (CN),J-+ 4 FeCh,—rFeq[Fe CN 12Nacl THe ae lca Aly be oot nies Se of malo amonjumtullica {pet se proiave Ealing aero ee sulfide ‘ue da bude tite do nator 1 pale bese See shen. Na ova) male pesloren y allosjun, Vdek ame seine aoe ‘teat se doda 22 Yat stvorenim she ze oe SNaCNS + FeCip-eFe (CNS Nach od levee okotatia (a neutralnom rastvory) si nog 328 estima (0 neutrtnom rasvery) soa gu dati pored clenide tnd drugl lake panier ot eee ") Prisuslvo formsldehida 4 daatatu spreéave dot so ideNida uw destslu sprecavs dobljanje ove reakelfe (a 93 sling). Ali ako se dobiven erveno:obojen rastvor rua sa trom. Read divafinjl hoje relat wits sumo a suaju psu elfonida @ 2 Cijanovodonitna _kiselina = ee SE TERT ae aa a boy oe spite stavi se u sasvim malu porcelansku icu od 1 do 2 mi, ili sasvim skra~ Suu epruvetca vapremine of oko 1d i, hel tno in {ctimah pokrije ploticom 2a mikzoskopiranje a kolu se prethodno stat ap 1¥e restora srebronitrata obojenog metilenskim plavilom.). Oksalna Xidulina potiiuje eljanovodonii, tkolko u rastvord ima ‘jenida. Do- Tezedl u odie ax kapiicom srebronitata, cjenovedonil daje karakte- stiene krstale srebrotjanida 6.8). nijagal rastvor bakarsulfata, pa se zatim osuii. Pre no Sto se vrii proba, preko hartije se pusta struja sumporvodonika. Usled stvaranja suifida hhartija se oboji mrko. Ako se na tu hertiju stavi kap ispitivanog rastvora nna mestu gde je pala ova kap nestaée boje usled pretvaranja ernog sul fida u bezbojau kompleksnu ‘so: aeuS + aKeN —2Cu(oN).+2K8 ; 2Cu(CN)s + Cun(CN}e + (CNY 7 1 + Kecy(cny) Cus(CN}s + AKON —-KaCu(CNy) i pointe matinee slaoroonne Main, — W fren 1, Boicie mctnskim nlaviom nile neohodno. Kristin ‘aloe se take | igual aia sho se aero rest © Tambaienc} sttna) nisl ako Se ESncenrolja AgNon restora malo veer ae