Seminarski rad iz

Privrednog prava :
Ugovori o prevozu
robe
DRUMSKIM, ŽELEZNIČKIM,
POMORSKIM I VAZDUŠNIM
SAOBRAĆAJEM

http://www.maturski.org
 Sadržaj:

1. Uvod u privredno pravo

2. Pojam i regulativa ugovora u privredi

3. Specifičnosti ugovora u privredi

4. Ugovori o prevozu

5. Ugovori o prevozu robe

6. Ugovor o železničkom prevozu robe

7. Ugovor o drumskom prevozu robe

8. Ugovor o vazdušnom prevozu robe

9. Ugovor o prevozu robe brodom

10. Ugovori o prevozu putnika

11. Rezime

12. Literatura
Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

3
 1. UVOD U PRIVREDNO PRAVO
Istorija ljudskog roda i težnje za stvaranje privrednog
prava se poklapaju. Na tom putu stvarane su razne teorije o
pravu i državi, čija dva pola čine prirodno pravo i pozitivno
pravo. Otuda i globalna podela na prirodnopravne teorije i
pravni pozitivizam. U okviru ovog drugog razvile su se
brojne teorije koje pravo i državu osvetljavaju iz raznih
oglova, pravnog, istorijskog, sociološkog, filozofskog,
pravednog ( pravičnog ) itd.

2. POJAM I REGULATIVA UGOVORA U

PRIVREDI
Privredno pravo se razlikuje od građanskog prava po
svojim specifičnostima u dva pravca: ili je neki institut
građanskog prava pretrpeo modifikaciju u privrednom
pravu ili, privredno pravo poznaje specifične institute,
nepoznate građanskom pravu.. Građansko pravo, stoga,
čini celinu sa privrednim pravom, bez obzira na to na koji su
način jedno i drugo pravo regulisani,a mogu biti regulisani
ili jedinstvenim propisima ili je u zakonodavstvu usvojen
dualitet propisa, što podrazumeva posebne propise za
privredno pravo.
U ovakvim odnosima građanskog i privrednog prava
treba posmatrati poziciju ugovora u privredi. Postoje
ugovori koji su po svojoj pravnoj sadržini tipično građanski,
kao što su ugovori naslednog i porodičnog prava ( npr.
Predbračni ugovor, ugovor o doživotnom izdržavanju ). Sa
druge strane to se isto može reći za pojedince tipično
privredne ugovore ( npr. Ugovor o proizvodnoj kooperaciji
dva preduzeća ). Međutim, veliki je broj zajedničkih
ugovora, koje možemo svrstati u građanske ili u privredne
prvenstveno po kriterijumu subjekata koji ih zaključuju, tj.
Fizička ili pravna lica.
 Ugovori u privredi su ugovori koje preduzeća i druga
pravna lica koja obavljaju privrednu delatnost, kao i imaoci
radnji i drugi pojedinci koji u vidu registrovanog zanimanja
obavljaju neku privrednu delatnost, zaključuju među sobom
u obavljanju delatnosti koje sačinjavaju predmete njihovog
ili su u vezi sa tim delatnostima.
Navedena zakonska definicija pokazuje da je u našem
pravu pojam ugovora u privredi određen istovremeno i
prema subjektivnom i prema objaktivnom kriterijumu.

3. SPECIFIČNOST UGOVORA U PRIVREDI

U odnosu na opšte norme i pravila ugovornog prava,
ugovori u privredi imaju određene karakteristike koje ih
čine posebnom grupacijom ugovora, sa specifičnostima
koje proističu iz same prirode privrednih delatnosti i pravnih
odnosa u koje stupaju privreni subjekti u svom poslovanju.
Autori će ukazati na najvažnije specifičnosti ugovora u
privredi, u meri koja dovoljno odslikava ono po čemu ovu
grupaciju ugovora izdvaja iz opštih pravila ugovornog
prava.
Načelo savesnosti i poštenja, jedno je od osnovnih
načela našeg ugovornog prava, u punoj meri nalazi
primenu kod ugovora u privredi. Primenom ovog načela vrši
se svojevrsna „moralizacija" obligacionih odnosa. Osnovno
dejstvo načela savesnosti i poštenja sastoji se u otklanjanju
primene zakonskih i ugo-vornih odredaba koje se njemu
protive. Privredni subjekti koji zaključuju ugovore imaju
pojačanu odgovornost u odnosu na ostale ugovornike
( fizička lica ) i, u skladu s tim, kod njih je pojačana svest o
nužnosti poštovanja načela savesnosti i poštenja u
ugovornim odnosima u koje stupaju.
Subjekti koji zaključuju ugovore u privredi dužni su da
postupaju sa poja-čanom pažnjom prilikom izvršenja
ugovornih obaveza. Oni postupaju po standardu pažnje
dobrog privrednika. Iznad tog standarda je onaj koji
srećemo u izvršavanju obaveza iz profesionalne delatnosti,
kada postoji obaveza postu-panja po standardu
profesionalne pažnje, odnosno pažnje dobrog stručnjaka.
Besteretni ( dobročini ) ugovori ostaju izvan sfere
ugovora u privredi.
Njih zaključuju privredni subjekti čiji je cilj stvaranje dobiti,
te između tih subjekata nema poklona i dobročinstva, koje
je svojstveno fizičkim licima. Prema tome, načelo teretnosti
je karakteristika ugovora u privredi. Određivanje naknade
kod ovih ugovora ne mora u svakom pojedinačnom slučaju
da bude izraženo konkretnom ugovornom odredbom.
Naročito kod ugovora po pristupu, naknada koju plaća
jedna ( slabija ) strana izražava se na opšti način, putem
tarifa i cenovnika druge ( jače ) ugovorne snage.
Autonomija bolje kod ugovora u privredi nije apsolutna.
Volja privrednih subjekata pri zaključivanju ovih ugovora
šesto je ograničena intervencijom države, što se pravda
zaštitom određenih društvenih interesa. Ova ograničenja
najčeđće se ispoljavaju kroz propisivanje saglasnosti
nadležnog državnog organa za zaključivanje pojedinih
ugovora ( na primer, za nabavku opasnih materija).
Saglasnost državnog organa, kao uslov za punovažnost
ugovora u privredi, pojavljuje se kao prethodna ( dozvola),
u kom slučaju ugovorne strane ne mogu zaključiti ugovor
pre dobijanja dozvole, i kao naknada ( odobrenje), u kom
slučaju dolazi da zaključenja ugovora sa odložnim uslovom.
Kod ugovora u privredi u značajnoj meri je zastupljeno
načelo neformalnosti ugovora, koje odgovara činjenici
masovnog zaključivanja ovih ugovora u brzini privrednog
( trgovinskog ) prometa. Ipak, kod složenijih i dugotrajnijih
ugovora iz ove kategorije, zakon propisuje obaveznu
pismenu formu.
Kod ugovora u privredi karakteristicna je opšta
ponuda, upućena ne-određenom broju lica. Opšta
( generalna ) ponuda je specifičnog privrednog prava, koja
predstavlja izuzetak od pravila da ponudu treba uputiti
određenom licu. Opšta ponuda ima različite pojavne oblike.
Između ostalog, ona se ispoljava u formi opštih uslova
poslovanja.
Prema opštem pravilu građanskog ( obligacionog )
prava, ćutanje ponuđenog ne znači prihvatanje ponude.
Izuzeci od ovog pravila karakteristični su za privredno
pravo. Kod ugovora u privredi ima slučajeva kada se ugovor
smatra zaključenim i u slučaju neizjašnjavanja (ćutanja)
ponuđenog na datu ponudu.
Kod ugovora u privredi primenjuju se sva sredstva
obezbeđenja poznata u građanskom ( obligacionom i
stvarnom ) pravu ( ugovorna kazna, kaucija, avans, kapara,
odustanica, penali, jemstvo, zaloga, pravo pridržaja,
menica, bankarska garancija). Određene specifičnosti kod
ugovora o privredi postoje kod zaloga i jemstva.
Ugovor o zajmu može biti teretni ( sa kamatom ) i
dobročini ( bez kamate ). To je opšte pravilo obligacionog
prava kod ugovora o zajmu. Međutim, kod ugovora o zajmu
u privredi postoji specifičnost utoliko što oni ne mogu biti
besteretni ( bez kamate ), što je u skladu sa načelom
teretnosti ugovora u privredi. Zakon sadrži predpostavku
kamate kod ugovora u privredi u odredbi člana 558. stava
2. ZOO: u ugovorima u privredi zajmoprimac duguje
kamatu i kad ona nije dogorena.
Institut prekomernog oštećenja i poništaja ugovora
zbog njega, po pravilu, nisu relevantni kod ugovora u
privredi. Ovo zbog toga što se privredni subjekti
profesionalno bave trgovinom, pružanje usluga i drugim
oblicima privredne delatnosti, pa je prosto nezamislivo da
oni nisu znali za pravu vrednost davanja u momentu
zaključenja ugovora. Oni to moraju znati, u skladu sa svojim
profesionalnim dužnostima i primenom standarda pažnje
dobrog oštećenja ostaje samo u domenu spekulacija, izvan
poslovne realnosti.
Osim uobičajenih dokaznih sredstava ( fakture, svedoci
i slično ), kod ugovora u privredi postoji široka mogućnost
korišćenja specifičnih dokaznih sredstava u sporu
( poslovne knjige, izvodi, izveštaji, poslovna
korespodencija ).
Rokovi zastarelosti i rokovi za sticanje prigovora kod
ugovora u privredi su kraći od rokova utvrđenih za
građanskopravne ugovore.
Mnoge karakteristike ugovora u privredi uslovile su
postojanje specija-lizovanih privrednih ( trgovinskih )
sudova za rešavanje odnosa koji iz njih pro-ističu. Osim
toga, privredne sporove rešavaju specijalizovane institucije
( spoljnotrgovinska arbitraža i stalni izabrani sudovi ).
Opšte je pravilo da se ugovori mogu zaključiti samo od
strane ovlašćenih lica. Međutim , kod ugovora u privredi
postoji izuzetak. Kod ugovora u privredi pismena ponuda
obavezuje ponudioca i kad nju nije potpisalo ovlašćeno lice,
ako su ispunjeni određeni uslovi. Ovde se radi o zaključenju
ugovora na poslovnom papiru ( memorandumu ).
Ovo pravilo je diktirano potrebom pravne sigurnosti,
odnosno sigurnosti u pravnom ( i privrednom ) saobraćaju.
Stvar je samog privrednog subjekta da svoje poslovanje
organizuje na način u kome neovlašćena lica ne mogu
ostvariti pristup poslovnim papirima.
Stanovište navedenog pravila zasniva se na
pretpostavci da je ponuda ( odnosno njen prihvat )
stavljena na valjanom poslovnom papiru preduzeća, ali da
je ona potekla od neovlašćenog lica. Drugi slučaj bi bio
kada je falsifikovan poslovni papir nekog preduzeća. Tada
se ne oe prebaciti preduzeću, šiji je poslovni papir
falsifikovan, da nije uradilo sve što od njega zavisi da ne
dođe do zloupotrebe.
Za ugovore u privredi karakteristično je zaključenje
putem savremenih sredstava veze, preko telefona,
teleprintera, telefaksa, telegrama i drugih sistema veza ,
uključujući i elektronsko zaključenje ugovora, o čemu u
Srbiji tek treba da se donesu propisi.

4. UGOVORI O PREVOZU
4.1 Pojam, značaj i karakteristike

Ugovorom o prevozu obavezuje se prevozilac da

preveze na odredjeno mesto- neko lice ili neku stvar, a
putnik, odnosno pošiljalac se obavezuje da za to isplati
odredjenu nadoknadu u vidu vozarine. U privredi postoje
više vrsta ugovora o prevozu, i svi su regulisani posebim
zakonskim propisima. Opšta karakteristika za sve ove
ugovore je da za predmet imaju obavljanje transportnih
usluga, tj. Odnose se bilo na prevoz stvari, na prevoz lica i
da se kod njih kao ugovorne strane pojavljuju pored
pošiljaoca i prevoznika i primalac robe (kada je u pitanju
prevoz robe). Pošiljalac može da bude fizičko ili pravno lice,
a kod ugovora u privredi pošiljalac je najčešće pravno lice-
privredni subjekt.
Prevoznik (vozar) je lice koje obavlja transportnu uslugu
kao svoju delatnost. U skladu sa Zakonom o
obligacionim odnosima, prevoznik može biti i svako lice
koje se ugovorom obaveže da će izvršiti prevoz robe uz
odredjenu nadoknadu. Primalac je lice kojem je upućena
roba.
 Ugovori o prevozu u privredi imaju poseban
ekonomski značaj jer doprinose boljem poslovanju
privrednih subjekata, a posebno boljem snabdevanju
odredjenim robama pravnih lica.
Obaveza prevozioca u linijskom prevozu - ZOO
obavezuje prevozioca koji obavlja linijski prevoz da redovno
održava objavljenu liniju, i dužan je da primi na prevoz
svako lice i svaku stvar kada ispunjavaju uslove koji su
odredjenu u objavljenim opštim uslovima.
Odustanak od ugovora - Pošiljalac (putnik) može da
odustane od ugovora i pre nego što je započeto njegovo
izvršenje, ali je dužan da vozaru nadoknadi štetu koju bi
pretrpeo. Druga ugovorna strana može odustati od prevoza
i tražiti da joj se vrati vozarina kada prevozilac kasni sa
započinjanjem prevoza toliko da ona nema više interes za
ugovoreni prevoz ili kad prevozilac neće ili ne može da
izvrši ugovoreni prevoz.
Visina naknade za prevoz - U skladu sa članom 651.
ZOO visina naknade ne može da bude ugovorena u iznosu
većem od iznosa odredjenog tarifom ili kojim drugim
objavljenim aktom. Ukoliko iznos nakanade nije utvrdjen
tarifom ili obaveznim aktom, a ni ugovorom, prevozilac ima
pravo na uobičajenu naknadu za takvu vrstu prevoza.

5. UGOVORI O PREVOZU ROBE

Odredbe ZOO, koje na opšti način uređuju pitanja u
vezi ugovora o prevozu robe ( i putnika ), ograničenog su
domašaja u pogledu njihove primene. To na-glašava sam
ZOO ( član 652. ), ukazujući da se njegove odredbe
primenjuju na sve vrste prevoza, ako posebnim zakonima
za pojedine vrste nije drugačije određeno ( u svima je
drugačije određeno ). Ovo je u skladu sa načelom lex
specialis derogat legi generali.
Predaja stvari - Prevozilac je obavezan da stvar, koju je
primio u cilju prevoza, preda na odredjenom mestu
primaocu. Pošiljalac je dužan da prevozioca obavesti o:
a) vrsti pošiljke, sadržini i količini, mestu gde se roba
isporučuje, adresi primaoca
 b) kad se radi o pošiljci u kojoj se nalaze dragocenisti,
HOV i druge skupocene stvari da obavesti vozara na
vreme kako bi on mogao preduzeti posebne mere
c) u slučaju prevoza opasnih stvari ili stvari kojima su
potrebni posebni uslovi prevoza da obavesti vozara na
vreme kako bi on mogao preduzeti posebne mere.
Tovarni list - Ugovarači prevoza mogu se sporazumeti da
se o pošiljci predatoj na prevoz, sačine tovarni list. U njega
se unose: ime i adresu pošiljaoca, vrsta sadržaj i količina
pošiljke, vrednost dragocenosti, mesto opredeljenja, izvor
naknade za prevoz. Ovakav tovarni list mora biti potpisan
od obe ugovorne strane i može sadržati odredbe po naredbi
ili na donosioca. Tovarni list ne predstavlja ugovor jer je on
nezavisan od postojanja tovarnog lista.

5.1. Odnos pošiljaoca i prevozioca

Pakovanje - Pošiljalac je dužan da stvar upakuje kako ne

bi došlo do oštećenja. Vozar mora ukazati na nedostatke
pakovanja ukoliko ih primeti, u protivnom on odgovara za
bilo kkava oštećenja koja bi se desila usled nedostatak
pakovanja. Prevozilac može odbiti prevoz stvari ukoliko
smatra da će biti ugrožena sigurnost lica ili dobara ili
prouzrokovana ikakva šteta. Uslučaju štete, za vreme dok
se roba nalazi kod vozara, odgovara vozar, a on ima pravo
regresa naknade štete od pošiljaoca.
Naknada za prevoz i troškovi u vezi sa prevozom -
Pošiljalac je obavezan da isplati naknadu, kao i troškove.
Kad u tovarnom listu nije navedeno da će pošiljalac platiti
naknadu, podrazumeva se da će je platiti primalac.
Raspolaganje pošiljkom - Pošiljalac ima pravo da
raspolaže pošiljkom i menja naloge sadržane u ugovoru, tj.
može naložiti prevoziocu da obustavi prevoz, da mu
pošiljku vreti, ili preda drugom vozaru ili da pošiljku uputi u
drugo mesto. Ovo pravo rasplaganja prestaje posle
prispeća pošiljke u mesto odredišta, kad vozar primaocu
preda tovarni list.
Pravac prevoza - Vozar ima obavezu da prevoz izvrši
ugovorenim putem. Ako prevozni put nije ugovorom
definisan, onda vozar treba odabrati put koji odgovara
interesima pošiljaoca. Ukoliko postoje smetnje, prevozilac
mora obavestiti pošiljaoca o tome, i da postupi u skladu sa
dobijenim uputstvima.
 Naknada za izvršeni prevoz, u slučaju prekida prevoza -
ako je prevoz prekinut iz razloga za koji vozar ne odgovara,
on ima pravo na srazmeran deo naknade za izvršeni
prevoz, ali je obavezan da nadoknadi štetu drugoj strani
koja bi nastala usled prekida putovanja. Prevozilac nema
pravo na naknadu ako pošiljka propadne ili usled više sile
pri prevozu.
Postupanje kad pošiljka ne može da bude predata -
Može se desiti da primalac ne bude obavešten o prispeću
pošiljke, ili odbije da je primi, ili kad primalac odbije da
isplati prevoziocu naknadu, tada je prevozilac dužan da
obavesti pošiljaoca i da zahteva od njeg uputstva. Kad u
primerenom roku ovlašćeno lice ne preduzme ništa sa
pošiljkom, vozar ima pravo da je proda po pravilima o
prodaji dugovane stvari i namiri svoja potraživanja iz
postignute cene, a ostatak sume da položi kod suda za
ovlašćeno lice.

5.2. Odnos prevozioca i primaoca

Obaveštavanje o prispeću pošiljke -Prevozilac je dužan

da obavesti primaoca o prispeću i da mu je stavi na
rapolaganje kako je ugovoreno i podnese mu tovarni list.
Pravo primaoca da zahteva predaju pošiljke - primalac
može da zahteva predaju pošiljke i da zahteva predaju
tovarnog lista, kada pošiljka stigne u mesto destinacije.
Prevozilac može osbiti dsapreda pošiljku ukolliko mu se ne
izda duplikat tovarnog lista na kojem je primalac potvrdio
prispeće.
Obaveza isplate naknade za prevoz - Preuzimanjem
pošiljki i tovarnog lista, kada je izdat, primalac se
obavezuje da isplati prevoziocu naknadu za prevoz -
prevozninu, pod uslovom da nešto drugo nije ugovoreno,
kao i da isplati svote kojima je pošiljka opterećena.
Odgovornost prevozioca za gubitak, oštećenje ili
zadocnjenje pošiljke:
Gubitak ili oštećenje - Prevozilac odgovara za oštećenje
ili gubitak koji bi se dogodili od trenutka preuzimanja do
njene predaje, osim kada su prourokovani radnjom
ovlašćenog lica, svojstvima pošiljke ili spoljnim uzrocima
koji se nisu mogl ipredvideti, niti izbeći ili otkloniti. Visina
naknade se odredjuje prema tržišnoj vrednosti u vreme i
mestu predaje pošiljke. Uslučaju gubitka HOV ili
dragocenosti, vozar je dužan da ih nadoknadi samo ako je
bio obavešten o njima.
Preuzimanje pošiljke bez prigovora - Odgovornost
vozara prestaje kada primalac preuzme pošiljku bez
prigovora i isplati prevoziocu potraživanja, sem ako je
zapisnički utvrdjeno oštećenje pre preuzimanja pošiljke.
Odgovornost prevozioca za zadocnjenje - Prevozilac je
odgovoran za štetu koja nastane zbog zadocnjenja u
prevozu, izuzev kad je zadocnjenje pruzrokovano nekom
činjenicom koja isključuje njegovu odgovornost.
Pravo zaloge - Prevozilac ima pravo zaloge na robi koje
su mu predate radi prevozai u vezi sa prevozom dok sa
njim raspolaže radi isplaćenja naknade za prevoz i nužnih
troškova koje je imao u vezi sa prevozom. U slučaju da
postoji više prevoznika, poslednji prevozilac ima pravo da
naplati sva potraživanja po tovarnom listu. U slučaju da
istovremeno postoje i založna prava komisionara,
špeditera, skladištara prvenstvo naplate imaju potraživanja
ma kojeg od ovih poverilaca nastal prevozom, a po
obratnom redu kojim su nastala. Ostala potraživanja
nastala davanjem akontacija, naplaćuju se tek po isplati
potraživanja koja su nastala pravom komisionara,
otpremnika skadištara i to pr redu kojim su nastala.

6. UGOVOR O ŽELEZNIČKOM PREVOZU

ROBE
U ovom ugovoru se železnica kao jedna ugovorna
strana obavezuje da preveze robu koja je predala druga
strana iz otpremnne u uputnu stanicu i da je preda
odredjenom licu, dok se pošiljalac obavezuje da će za to
platiti vozarinu. Ovo je realan ugovor i do njega dolazi
predajom robe od strane pošiljaoca železnici. Prijem stvari
se potvrdjuje stavljanjem žiga i datuma otpremne stanice
na tovarni list. Po pravili, ugovori o prevozu robe
železnicom spadaju u red ugovora po pristupu, adhezionih
ugovora, sa unapred utvrdjenim uslovima.

Vrste ugovora:
 a) u zavisnosti da li se prevoz obavlja u domaćem ili
medjunarodnom saobraćaju, ugovori se dele na
ugovore u unutrašnjem i ugovore o spoljašnjem
prevozu.
b) zavisno od brzine, mogu se zaključiti ugovori o
brzovozu, sporovozu i ubrzanom brzovozu.
c) po načinu prevoza i to na ugovore o prevozu
kolske (vagonske) i denčane (komadne) pošiljke u
železničkom prevozu
Elementi ugovora - Bitni element ugovora: ugovorne
strane, predmet ugo-vora i cena prevoza (vozarina).
Primalac robe nije ugovorna strana kod ugovora o prevozu
robe železnicom.
Predmet ugovora je prevoz odredjene robe iz otpremne u
uputnu stanicu.
Prevozna cena je novčana naknada koja treba da bude
plaćena za izvršeni prevoz železnicom. Odredjuje se
tarifom, a u nekim slučajevima se odredjuje ugovorom.
Ugovorom se takodje može precizirati da li pošiljalaca ili
primalac plaćaju naknadu. Nebitni elementi ugovora su
pojedine odredbe o prevoznom putu, načinu prevoza,
pouzeću, načina tovarenja.

Zaključenje ugovora - Ugovor se zaključuje kad

prevozilac primi stvar na prevoz sa tovarnim listom. Potvrda
prijema na tovarnom listu žigom i datumom stanice dokaz
je o zaključenom ugovoru o prevozu.
Pošiljalac i železnica mogu da se sporazumeju o izdavanju
od strane železnice tovarnog lista po naredbi ili na
donosioca, što je na primerku koji se predaje izričito
naznačeno.

Robne tarife
1. Opšte tarifske odredbe kod železničkih tarifa date
su u posebnoj svesci i predvidjaju način obračuna
vozarine i drugih izdataka. Klasifikacija robe je baza
čitavog sistema u železničkim tarifama, gde se robe
svrstavaju u odredjeni tarifski razred. Razvrstavanje
robe u tarifske razrede vrši se po osobinama,
vrednosti, načinu pakovanja robe i dr.
2. Klasifikacija robe obavlja se na način po kom
tarifa im 3 elementa - tarifsku poziciju, vrsta robe i
 tarifski razred. Kod nas roba je razvrstana u tri tarifska
razreda, gde ja najskuplji prvi a najjeftinij treći.
3. Tarifske tablice daju vozarinski ili tarifski stav koji
se odredjuje naosnovu rastojanja (zone), i težine robe.
Ovaj stav je izražen u tarifskim tablicama u vidu
vozarinsko-tarifskog stava i novcu za razne udaljenosti
i za razne težine robe.
4. Daljinar za prevoz robe služi de se utvrdi tarifsko
odstojanje od otpremne do uputne stanice. Ovo
tarifsko odstojanje razlikuje se od stvarnog prevoznog
puta i njegove dužine. Roba se može prevoziti putem
koji je duži, ali je daljinar izradjen po metodi najkraćeg
rastojanja izmedju otpremne u uputne stanice. 5 .
Imenik železničkih stanica sadrži sva zvanična mesta,
tovarišta i stajaliušta, gde je moguće obavljati prevoz
robe. Ovde se navodi i kakvim je uredjajima
opremljena svaka stanica u vezi sa utovarom,
pretovarom i istovarom.

6.1 Obaveze železnice

Prijem robe - Osnovna obaveza je da primi na prevoz

svaku robu bez obzira ko je pošiljalac i o kakvoj se robi radi.
Ovo je iz razloga što s esmatar da železnica obavlja
delatnost od javnog interesa. Medjutim železnica nije dužna
da na prevoz primi robu koja se ne može vršiti bez
odlaganja, ili onu robu koja po obliku ili veličini ili sastavu
nije podesna za prevoz železnicom.
Ustanovljenje težine i broja komada pošiljke - Kada
sama železnica obavlja utovar robe, ona ima obavezu da
utvrdi težinu i broj komada i to samo u slučaju kada
pošiljalac to zahteva, u vidu posebne odredbe u tovarnom
listu.
Način prevoza i prevozni put - Železnica je u obavezi
daprevoz robe vrši u otvorenim ili zatvorenim kolima,
zavisno od toga kako je pošiljalac odredio u tovarnom listu.
Ona ne mora udovoljiti zahtevu pošiljaoca ako je on u
suprotnosti od pravila saobraćaja. Pošiljalac u brzovoznoj
pošiljci odredjuje put a železnica je dužna datim putem
preveze pošiljku. Kada se radi o sporovoznoj pošiljci,
železnica sama odredjuje prevozni put, ali prevozninu
obračunava po prevoznom putu koji najviše odgovara
pošiljaocu.
 Rokovi prevoza - Postoje 2 roka: otpravni i prevozni
rok. Otpravni rok je rok u kome železnica priprema
otpočinjanje prevoza, a prevozni rok je rok za prevoz robe.
Obaveze utvrdjivanja gubitka ili oštećenja robe - Kada
železnica ili pošiljalac posumnjaju u delimičan gubitak ili
oštećenje robe, obaveza železnice je da odmah sačini
zapisnik o uvidjaju i utvrdi stanje, uzrok i visinu štete u
prisustvu imaoca prava.
Obaveštenje primaoca o prispeću robe - Železnica je
obavezna daprimaoca obavesti o prispeću robe u uputnu
stanicu i obavesti ga o roku za preuzimanje robe.
Predaja robe na dalji prevoz - Ako je pošiljalac u
tovarnom listu naznačio drugo prevozno sredstvo za dalji
prevoz od uputne stanice do uputnog mesta, železnica je
obavezna da robu preda takom prevozniku. Železnica ima
pravo da odredi daljeg prevoznika , ako pošiljalac nije
naglasio pevozno sredstvo za dalji prevoz.
Čuvanje robe - Za vreme prevoz pošiljke železnica ima
obavezu da postupa sa pojačanom pažnjom kao dobar
privrednik.
Carinske i druge formalnosti - Kada je ugovorom
predvidjeno, železnica ima obavezu da izvrši carinsku i
druge radnje predvidjene propisima. Ona u tom slučaju
postupa kao komisionar.
Izdavanje robe primaocu - U uputnoj stanici železnica
je obavezna da robu istovari i prpremi za odnošenje.
Obavezna je da robu sa tovarnim listom preda primaocu
koji potvrdjuje prijem.

6.2 Odgovornost železnice

Železnica odgovara za nastalu štetu shodno pravilima

medjunarodne konvencije za prevoz robe COTIF-CIM i to od
momenta primanja robe u otpremnoj stanici sve do
izdavanja iste u uputnoj stanici. Železnica odgovara za
prekoračenje rokova, i za štete solidarno odgovaraju sva
transportna preduzeća koja su učestvovala u prevozu.

Odgovornost železnice zbog gubitka ili oštećenja robe

-Železnica je dužna danaknadi štetu zbog delimičnog ili
potpunog gubitka robe koja je primljena na prevoz, kao i
zbog oštećenja robe.
Smatra se da je roba izgubljena kada ista nije izdata
primaocu, niti pripremljena za izdavanje u roku od 30 dana
od dana isteka roka isporuke. Lice koje je navedenao kao
primalac, primiće odštetu za izgubljenu robu. Ako se roba u
roku od godinu dana pronadje, primaoc je može preuzeti ali
uz vraćanje odštete.
Odgovornost zbog zadocnjenja u prevozu - Ako dodje
do prekoračenja rokova koji su utvrdjeni zakonom,
ugovorom ili tarifom, železnica snosi odgovornost. Kada
imalac prava-korisnik dokaže da je usled prekoračenja roka
pretrpeo štetu, žečeznica mu isplaćuje dokazanu štetu,
najviše u visini četvorostruke prevoznine. U slučaju
delimičnog gubitka stvari, naknada ne može biti veća od
trostruke prevoznine za deo pošiljke koji nije izgubljen.
Zahtev za naknadu štete mora se podneti u roku od 30
dana, od dana izdavanja stvari jer se u protivnom gubi
pravo na naknadu.
Oslobadjanje železnice od odgovornosti - Železnica je
u sledećim slučajevima oslobodjena od odgovornosti:
a) Kada obavlja prevoz u otvorenim kolima na
osnovu važećih propisa ili ugovora naznačenih u
tovarnom listu zaključenog sa pošiljaocem
b) Usled nepakovanja ili nedovoljnog pakovanja
stvari koja je usled tih nedostataka sklona
o[te'enju
c) Usled nepravilnog utovara i istovara, ako to
čini pošiljalac, odnosno primalac
d) Usled postojanja svojstava stvari zbog kojih
je stvar naročito podložna potpunom ili
delimičnom oštećenju (rdjanje, trulenje, lomljenje
idr.)
e) Usled predaje na prevoz sa nepotpunim ili
netačnim označenjem stvari koja je isključena od
prevoza ili se prima na prevoz pod posebnim
uslovima
f) Posebne opasnosti kojim su izložene životinje
prilikom prevoza
g) Prevoza živih životinja i drugih stvari za koje
su potrebni pratioci, a ko zbog propouštanja
pratioca dodje do gubitka ili oštećenja
6.3 Prava železnice

1. Pravo na prevozninu i druge tražbine

2. Pravo na naplatu penala, pravo uskladištenja,
prodaju robe i ravo na zalog - kada dodje do
prekoračenja roka od strane primaoca za odnošenje
stvari, železnica ima pravo na posebnu naknadu
odredjenu tarifom. Ima praavo naplate kazni-penala,
kao i prava skladištenja stvari u slučaju da primalac
prekorači rok više od 24 sata. Ima i pravo zaloge na
robi koja je predmet prevoza, a radi obezbedjivanja
svojih potraživanja iz ugovora o prevozu robe.

6.4 Obaveze i prava pošiljaoca

Obaveze - obaveza saradnje sa železnicom (u
otpremnoj stanici naručuje potreban broj vagona kada on
sam utovara, dužan je da robu doveze u stanicu...), predaja
tovarnog lista (ako se riba prevozi pod posebnim uslovima
u vozu za prevoz putnika, predaje se poseban ekpresni
tovarni list) i plaćanje prevozne cene odredjene prevoznom
tarifom.
Prava - najznačajnije pravo je da pošiljalac raspolaže
robom tokom prevoza, tj. pravo na izmenu ugovora u toku
prevoza ako nije izdat prenosivi tovarni list. Takodje ima
pravo na povraćaj više uplaćene prevoznine (putem
raklamacije, ili putem tužbe).

6.5 Obaveze i prava primaoca robe

Obaveze - može biti obavezan da plati železnici iznose

naznačene u tovarnom listu na ime vozarine i druge
troškove. Ako ugovorom nije odredjeno, primalac izvršava
istovar robe pridržavajući se propisa koji se odnose na
bezbednost. Primalac je obavezan da robu u roku
predvidjenim zakonom odveze robu sa uputne stanice.
Prava - sa prijemom robe i tovarnog lista primalac
stiče odredjena prava koja su pre toga pripadala pošiljaocu.
Svojim nalozima, primalac može izmeniti ugovor o prevozu
prema predvidjenim propisima.
 7. UGOVORI O DRUMSKOM PREVOZU
ROBE
7.1 Pojam i vrste ugovora

Ovo je ugovor kojim se jedna strana prevozilac

obavezuje da stvar preveze u mesto opredeljenja i da je
preda imaocu ili trećem licu koje primalac odredi. Ovo je
realan ugovor.Pod vrstama se podrazumevaju unutrašnji
drumski prevoz i medjunarodni drumski prevoz.

7.2 Zaključenje ugovora

Pošto je ovaj ugovor často neformalan i adhezionog
karaktera jedna ugovorna strana mora predati stvar da bi
se ugovor smatrao važećim. Ugovorne strane su prevozilac
i pošiljalac. Pojavljuje se i treće lice primalac tj. lice koje je
ovlašćeno da u mestu opredeljenja preuzme robu.
Predmet ugovora je prevoz stvari, iz mesta otpreme u
mesto dopreme.
Predvidjeno je izdavanje tovarnog lista Zakonom o
ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju, koa i
izdavanje prenosivog tovarnog lista kao HOV.
Postoje višestrani sporazumi u medjunarodnom drumskom
saobraćaju kao što su Pariski iz 1924. godine zamenjen
1926. konvencijom u Ženevi. Posebno je značajna carinska
konvencija o drumskom prevozu robe po osnovu karneta
TIR iz 1959. godine.

7.3 Obaveze prevozioca

1. primanje robe na prevoz, kad prevoz nije

zabranjen zakonom
2. prevoz robe vozilom koje je ugovoreno ili koje ima
svojstva predvidjena ugovorom
3. prjem robe na prevoz svakog komitenta, jer on
obavlja javnu službu.
4. postavljanje vozila na ugovorenom mestu radi utovara
5. vršenje utovara roba kada je ugovorom to predvidjeno
6. izdavanje tovarnog lista na zahtev pošiljaoca
7. prevoz robe ugovorenim putem, ili kad put nije
ugovoren, biranje puta najpovoljnijeg za pošiljaoca
 8. prevoz robe u ugovorenom roku, a ako rok nije
ugovoren, prevoz se mora izvršiti za vreme uobičajeno
za prevoz takve robe.
9. preduzimanje mera za očuvanje robe predate na prevoz

7.4 Odgovornost prevozioca

Prevozilac odgovara u sledećim situacijama

a) kad dodje do gubitka ili oštećenja robe od momenta
preuzimanja do njene predaje
b) kad dodje do zakašnjenja u prevozu i predaju robe, a
primaocu nastupi šteta.

Prevozilac se oslobadja odgovornosti kada je oštećenje

nastalo usled: upotrebe otvorenih i nepokrivenih vozila,
nedostatka ili lošeg stanja ambalaže, rukovanja, slaganja i
istovara od strane pošiljaoca, odnosno primaoca, svojstava
robe (rdjanje, lom, truljenje), nedostatka oznaka na
koletima.

7.5 Prava prevozioca

Najznačajnije pravo je pravo naplate vozarine

odrdjenu ugovorom ili drugim obavezno objavljenim aktom.
Kada je roba prevezena samo odredjenim delom puta,
prevoznik ima pravo na srazmerni deo vozarine, a kada je
za to odgovoran korisnik prevoza, prevoznik ima pravo na
punu vozarinu. Može se itaći da prevoznik im pravo i da ne
preda robu primaocu, kad ovaj ne ispuni obaveze
predvidjene ugovorom. Takodje prevozilac ima i pravo
zaloge.

7.6 Obaveze i prava pošiljaoca i položaj primaoca

Obaveze pošiljaoca - predavanje na prevoz robe

sapopunjenim tovarnim listom, da prevziocu da uputstva za
čuvanje robe, da izvrši utovar kada je to ugovorom
predvidjeno.
Prava pošiljaoca - pravo da se roba preveze do mesta
opredeljenja na ugovoreni način, dazahteva izdavanje
tovarnog lista, da može raspolagati robom, da zahteva
proveru sadržaja na kolet, tj. bruto težinu robe koja je
predata na prevoz, i da može raspolagati robom kad nije
izdat tovarni list.
Položaj primaoca - Primalac ima pravo da mu se tokom
prijema izda duplikat tovarnog lista, i u obavezi je da
potvrdi prevoziocu prijem robe. Prijem je izvršen bez
prigovora kad je primalac preuzeo robu u mestu
opredeljenja. Kad primalac odbije prijem robe, prevozilac
zahteva uputstva od pošiljaoca, a ako ta uputsva ne dobije,
onda tu robu može skladištiti ili prodati stvari koje su
podložne kvaru ili kad troškovi čuvanja nisu srazmerni
vrednosti robe.
8. UGOVORI O VAZDUŠNOM PREVOZU
ROBE
8.1 Pojam ugovora

Ugovor kojim se prevozilac obavezuje da preveze robu

pošiljaocu iz jednog mesta u drugo, uz ugovorenu cenu.
Prevoz se može obavljati u okviru granica države, ili prevoz
robe može se obavljati medjunarodnim vazdušnim putem.
Ugovor se može organizovati kao uzastopni prevoz ili
mešoviti.

8.2 Zaključenje ugovora

Ovaj ugovor se smatra realnim ugovorom.

Posedovanje vazduhoplivnog tovarnog lista je dokaz o
zaklučenju ugovora o prevozu. Može biti predvidjeno
ugovorom da se zakupi ceo avion ili deo aviona i to u
redovnom linijskom vazdušnom saobraćaju.
Ugovorne strane su pošiljalac i prevozilac. Predmet ugovora
je prevoz robe. Prevoznina je predvidjena u ugovoru kao
novčani iznos naknade, a u linijsko saobraćaju odredjena je
tarifom. Prevozilac prevozninu naplaćuje od pošiljaoca.
Vazduhoplovnim tovarnim listom se dokazuje da je
zaključen ugovor o prevozu i da je roba predata na prevoz
prevoziocu.

8.3 Obaveze ugovornih strana

1. Obaveze vozara - obaveze su slične kao i kod

drugih ugovora o prevozu
 2. Odgovornost vozara - odgovoran je za gubitak i
oštećenje robe, kao i što odgovaraju prevoziocu u
drugim granama prevoza.

8.4 Obeveze pošiljaoca

Obaveze su: predaja robe na prevoz, plaćanje vozarine,

a u slučaju da prevoz nije izvršen ima pravo na nakandu
štete. Prevozilac ima pravo zaloge.
9. UGOVOR O PREVOZU ROBE BRODOM
9.1 Pojam ugovora

Ugovor u kojem se brodar obavezuje da će prevesti

odredjenu robu pomorskim putem od mesta ukrcaja do
mesta iskrcaja ili staviti na raspolaganje za prevoz brod, ili
njegov deo, a krcatelj se obavezuje da za to plati vozarinu.

9.2 Vrste pomorske plovidbe

Postoje slobodnba i linijska plovidba. Brodovi

slobodne plovidbe se nazivaju i tramp brodovi ili brodovi
lutalice.
Postoji još jedna podela, a to je na malu obalnu
plovidbu(povezuje mesta na istoj obali), veliku (povezuje
mesta u zatvorenom moru) i dugu obalnu plovidbu
(prekookeanska plovidba). Plovidba u okviru jedne države,
zove se kabotaža.

9.3 Pomorski i lučki agent

Pomorski agent - pomaže brodaru u pronalaženju

poslova u vezi sa prevozom, a imaocu tereta pomaže u
pronalaženju brodara. Mogu se pojaviti u 2 agenta i tu svaki
zastupa jednu stranu.
Lučki agent - u imae i za račun bridara u luci obavljaju
sve poslove u vezi saprihvatom i otpremom brodova,
pripreme za ukrcaj i iskrcaj. Naplaćuje proviziju od vozarine
o odgovarajućem procentu.

9.4 Vrste ugovora o pomorskoj plovidbi

1. ugovor o pomorskom plovidbenom poslu - brodar

se obavezuje da će izvršiti transportnu uslugu i može
se deliti na: ugovor o prevozu stvari morem ili
unutrašnjim vodama, ugovor o prevozu putnika,
ugovor o tegljenju.
2. ugovor o čarteru - ugovor koji se javlja u oblasti u
oblasti pomorskog transporta, može se zaključiti za
jedno lili više
 putovanja ili za odredjeno vreme. Brodarski ugovori za
više putovanja ili na odredjeno vreme moraju se
sačiniti u pisanoj formi. Kod ovog ugovora javljaju se
podoblici, kao što su: ugovor o najmu celog broda,
ugovor o zakupu broda bez posade i opreme,
vremenski čarter,podčarter, brodarski ugovor za
putovanje.

Posebna vrsta ugovora o prevozu na putovanje -

standardni ugovor GENCON je jedini čisto prevozni ugovor
medju čarter ugovorima u pomorskom prevozu.
Ovaj ugovor se sastoji iz 2 dela, gde prvi deo sadrži
najznačajnije podatke o ugovoru, jer su u njega unete sve
pojedinosti koje su od značaja za ugovor i koji su potpisale
strane ugovornice.U drugom delu ugovora nalaze se
ugovorne klauzule i uslove pod kojima se izvršava ugovor.
U ovom ugovoru postoji praznina - margina koja je
odredjena za unošenje dodatnih klauzula.

Ugovor o prevozu robe - vozarski ugovor Brodar se

obavezuje dapomorskim putem preveze pojedine komade
robe - koleta u okviru svog redovnog prevoza. To znači daje
ovde reč o prevozu odredjene robe, a ne o angažovanju
brodskog prostora. Ovakvi ugovori se najčešće zaklučuju
kod linijske plovidbe, a predmet ugovora je obično denčana,
komadna roba. Prevoz se rezerviše putem zaključnice za
prevoz, a jedini dokument je teretnica koja često zamenjuje
ugovor i ista služi kao dokaz o ukrcaju odredjenih stvari na
brod.

Ugovor o prevozu stvari morem javlja se kao

sveukupni naziv za sve ugovore o prevozu stvari morem.
Ovaj ugovor daje veliku slobodu ugovornim stranama, pa
one mogu formu i sadržinu ugovora prilagoditi svojim
potrebama.

9.5 Zaključenje ugovora o prevozu

Ugovor o pomorskom prevozu je neformalan, a

zaključuje se često u pismenoj formi. Teretnica nije pismena
forma ugovora, i služi samo kao dokaz da je ugovor
zaključen. Ovaj ugovor spada u red realnih ugovora.

9.6 Elementi ugovora

 Bitni elementi: ugovorne strane, predmet ugovora i
vozarina.
Nebitni elementi: odredbe o prevoznom putu, ukrcaju i
iskrcaju robe, o odgovornosti vozara, skladištenju robe i dr.i

9.6 Standardni, tipski i formularni ugovori u

pomorskom prevozu

Karakteristika ovih ugovora jr dajača strana (brodar) diktira

uslove prevoza po sistemu uzmi ili ostavi. Slabija strana ne
može puno uticati na sadržinu ovih ugovora. Meditore
ugovor - prevoz starog gvoždja iz luka Sredozemnog mora u
Englesku, Cemenco ugovor - prevoz cementa, Welcon
-prevoz uglja su primeri ove vrste ugovora.

9.7 Obaveze brodara

1. Prijem robe na prevoz

2. Izdavanje teretnice - konosmana
3. Ukrcaj i iskrcaj robe

Stojnice - vreme u kojem se mora izvršiti ukrcaj-iskrcaj robe

a za koje se ne plaća nikakva naknada brodaru zove se
stojnica. Unapred se odredjuje ugovorom.
Prekostojnice - kad krcatelj ili primalac ne uspeju da izvrše
ukrcaj ili iskrcaj u predvidjenom vremenu stojnica,
nastupaju prekostojnice.

4. Prevoz robe
5. Čuvanje robe
6. Predaja robe primaocu

9.8 Odgovornost brodara

Brodar odgovara za svako oštećenje, manjak ili gubitak

robe koju je primio na prevoz za čitavo vreme do predaje,
kao i za štetu nastalu zbog zadocnjenja i predaje. Brodar
odgovara po načelu pretpostvaljene krivice tj, ne snosi
odgovornost ako dokaže da je do oštećenja došlo usled
razloga koji se nisu mogli izbeći pažnjom urednog brodara.
Brodar ne odgovar za štete urokovane usled skrivenih
mana broda ili broda nesposobnog za plovidbu, više sile,
ratnog dogadjaja i dr.
9.9 Pomorska havarija

Pomorska havarija je svako oštećenje ili rashod na brodu ili

teretu koji se dogodi za vreme pomorskih radnji. Postoje:
• Partikularna havarija - šteta ili rashod koji nastaje
iznenada i nezavisno od volje kapetana broda. To su
štete koje nastaju usled mana robe, oluje, nasukavanja
broda, prodora robe u kargo prostor, požara...
• Generalna havarija - kada se namerno od strane
kapetana brod žrtvuju odrdjena imovima ili izlaganja
troškovima da bi se spasao brod ili teret. Sve štete
treba da su učinjene namerno.

9. 10 Obaveze krcatelja

1. Predaje robe na prevoz

2. Ukrcaj robe
3. Pružanje podataka brodaru
4. Plaćanje vozarine

9.11 Prava i obaveze primaoca robe

Primalac ima pravo da od brodara zatraži svi robu koja

je navedena u teretnici, bez obzira da li je brodar svu tu
robu primio na prevoz. Kada oštećenje ili gubitak ribe nije
vidljiv, primalac može da stavi prigovor u roku od 3 dana od
preuzmanja robe. Dužnost primaoca je da vrati teretnicu
brodaru, da robu iskrca sa broda i da plati vozarinu ako nije
drugačije predvidjeno.

9.12 Ugovori o prevozu robe u unutrašnjoj plovidbi

9.13 Pojam i zaključenje ugovora

Pojam - brodar se obavezuje da na rekama, kanalima i

jezerima osim na rekama sliva Jadranskog mora, na
Skadarskom jezeru i na reci Rijeka Crnojevića, preveze robu
pošiljaoca iz jednog pristaništa u drugo, uz odredjenu
vozarinu.
Zaključenje - ovo je realan ugovor, a kao ugovorne strane
tu se nalaze brodar i krcatelj.

9.14 Obaveze brodara:

 1. Prijem robe na prevoz
2. Postavljanje broda
3. Ukrcaj robe
4. Izdavanje prevozne isprave - teretnice
5. Čuvanje robe
6. Izvršenje prevoza
7. Predaja robe primaocu

9.15 Odgovornost brodara

Brodar odgovara za uredan prevoz robe koju je preuzeo

od krcatelja. Pre svega odgovara za oštećenja ili gubitak
robe koji nastaju od preuzimanja robe naprevoz pa sve do
predaje. Brodar se može osloboditi odgovornosti ako
dokaže da je do oštećenje ili gubitak usledio nakon
dogadjaja koji se nisu mogli sprečiti ili ukloniti. Ne odgovara
za štetu pri prevoz robe kad učini verovatnim daje šteta
nastala iz razloga: smeštaja tereta na palubi broda, kada je
takav način slaganja tereta ugovoren i naveden u prevoznoj
ispravi, nedostatka ili slabog stanj ambalaže za robu
podložnu rasturu ili oštećenju. Brodar odgovara i u slučaju
zadocnjenja.

9.16 Obaveze krcatelja

1. Izvršavanje utovara robe u brod sa teretnicom ili

tovarnim listom (ako se ne izda teretnica)
2. Plaćanje prevoznih troškova, osim ako nije
ugovoreno da ih plati primalac

10. Ugovori o prevozu putnika

Kod nas se ovi ugovori ne smatraju kao ugovori
privrednog prava, jer se sa jedne strane pojavljuje fizičko
lice. Ugovor sa prevoziocem ne mora uvek zaključiti putnik,
već to mogu razne druge privredne organizacije, pa se ovi
ugovori mogu smatrati posebnim ugovorima privrednog
prava.
 Prava putnika - Kupovinom vozne karte, stvaraju se
prava i obaveze za obe ugovorne strane. Prevozilac je
obavezan, a pravo putnika je da se prevoz obavi bezbedno i
onim predvidjenim sredstvom u predvidjenom roku uz
odredjene uslove bezbednosti i higijene. Prevozilac je
obavezan i da putniku obezbedi mesto u prevoznom
sredstvu kako je to ugovorom predvidjeno.

10.1 Odgovornost vozara

1. Odgovornost za zadocnjenje
2. Odgovornost za sigurnost putnika
3. Odgovornost za primljeni prtljag i za druge stvari

10.2 Ugovori o prevozu putnika u železničkom

saobraćaju

Ugovorne strane su železnica i putnik, a predmet

ugovora je prevoz putnika izmedju 2 mesta predvidjena
ugovorom. Ovo je neformalni ugovor jer se zaključuje
saglasnom izjavom volja ugovornih strana i kupovinom
vozne karte. Ovo je i adhezioni ugovor.
Železnica odgovara usled smrti, povrede prouzrokovanih
udesom ili nezgodom tokom prevoza.

10.3 Prevoz putnika u drumskom saobraćaju

Ugovor može biti zaključen kako izmedju prevozioca i

putnika, tako i izmedju prevozioca i naručioca prevoza.
Prevozilac odgovara za štetu nastalu usled smrti, povrede ili
oštećenja zdravstvenog stanja putnika prouzrokovanih
udesom ili nezgodom tokom prevoza., za štete nastale
usled zakašnjenja.

10.4 Zaključenje o prevozu putnika u pomorskoj i

unutrašnjoj plovidbi
Zaključenje se obavlja kao i u drugim granama
prevoza, plaćanjem prevoznine i preuzimanjem od strane
putnika putne karte, od brodara. Putna kart može glasiti na
ime ili na donosioca.

10.5 Ugovor o prevozu putnika u vazdušnom

saobraćaju
 Zaključuje se izmedju avio-prevozioca i putnika
(neformalan) ili izmedju avio-prevozioca i naručioca
prevoza (pismen). Avio-prevozilac i naručilac mogu da
zključe ugovor za jedno ili više putovanje, na odredjeno
vreme celim avionom ili samo jednim njegovim delom, ili za
jednog ili više putnika.

10.6 Ugovori o prevozu prtljaga

Tretiraju se kao sporedni ugovori, jer za njihovo

postojanje potrebno je postojanje ugovora o prevozu
putnika, a može i biti poseban ugovor. Za gubitak prtljaga
koji je putnik predao prevoziocu, ovaj odgovar prema
odredbama za prevoz stvari.
- Ugovor o prevozu prtljaga železnicom - prevozilac je
obavezan da prtljag preveze u vozu zajedno sa putnikom ili
drugom vozom, uz saglasnost putnika. Kod ovog ugovora
zahteva se da putnik ima urednu putničku kartu, a pod
odredjenim uslovima kao prtljag putnika mogu se prevoziti
životinje i automobili sa ili bez prikolice. Za prtljag se izdaje
prtljažnica.
- Ugovor o prevozu prtljaga u drumskom saobraćaju -
prevoz se obavlja uz naknadu, osim ako nije drugačije
navedeno. Ručni prtčjag se prevozi bez naknade. Prevozilac
je obavezan da putniku izda prtljažnu kartu koja sadrži broj
i vrsti koleta.
- Ugovor o prevozu prtljaga vazdušnim putem - putnik
ima pravo da unese ručni prtljag o kom se sam stara, a avio
prevozilac odredjuje masu, obim o broj komada ručnog
prtljaga koji putnik može uneti u avion.
- Ugovor o prevozu prtljaga u pomorskoj i unutrašnjoj
plovidbi - Brodar odgovar za štete nastale pri prevozu
prtljaga. Putnik koji traži naknadu štete, mora dokazati da
se dogadjaj koji je prourokovao oštećenje desio u toku
prevoza. Krivica brodara se pretpostavlja dok se sprotno ne
dokaže.

http://www.maturski.org
 11. REZIME
U ovom radu smo obradili temu ugovora u privredi i
detaljnije objasnili pojam ugovora o prevozu robe,objasnili
kada se upotrebljavaju, kako izgledaju i šta sve treba da
sadrži jedan ugovor o prevozu robe.
Ugovori predstavljaju pravnu supstancu kojom se
regulišu obavljanja delatnosti prilikom sklapanja poslova
koja se sklapaju između dva preduzeća, preduzeća i
radnika i dr.
U radu smo se bavili objašnjivanjem pojmova ugovora i
kako se oni sklapaju.
 12. LITERTURA
1. Privredno pravo sa osnovama građanskog prava, Đuro
Đurović, Beogradska poslovna škola
2. http://www.google.com
3. http://pravo.fon.rs
4. http://rs4.rapidshare.com