УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

Филолошки факултет
Катедра за иберијске студије
Група за шпански језик и хиспанске књижевности

УПУТСТВА ЗА ПИСАЊЕ СЕМИНАРСКОГ РАДА ИЗ ШПАНСКЕ

КЊИЖЕВНОСТИ

Семинарски рад је је стручни рад на одређену тему израђен самостално под руководством
предметног наставника/сарадника. Студент/киња бира тему са списка који се објављује на
Мудлу или огласној табли Групе за шпански језик и хиспанске књижевности на почетку
семестра.

Израда семинарског рада састоји се из следећих фаза:

1. Избор теме; пријављивање теме

2. Читање примарне литературе. Примарну литературу чине дело или дела писца који је
предмет изучавања.
3. Проучавање секундарне литературе уз бележење значајнијих идеја, оцена, ставова.
Секундарну литературе чине књиге, огледи, студије и чланци о делу, писцу, књижевном правцу
или школи који су предмет изучавања.
4. Анализа прочитане литературе и сређивање бележака.
5. Израда плана излагања резултата истраживања. Скицирање плана семинарског рада. Израда
структуре семинарског рада.
6. Писање радне верзије рада.
7. Писање дефинитивне верзије рада.
8. Контрола и коректура дефинитивне верзије рада.
9. Предаја семинарског рада предметном наставнику/сараднику.
10. Оцењивање семинарског рада.
11. Саопштавање резултата семинарског рада и анализа грешака на часу.

Семинарски рад има следеће делове:

Насловну страну
Садржај
Апстракт (100-150 речи)
Кључне речи (5-7 речи)
Текст рада подељен на целине
Библиографију, подељену на примарну и секундарну

Насловна страница неизоставно мора да садржи следеће податке:

Назив Универзитета
Назив Факултета
Назив Катедре
1
Назив студијске групе
НАСЛОВ РАДА:
Поднаслов: семинарски рад из Шпанске књижевности .
Име и презиме студента, број индекса
Руководилац рада (име наставника/сарадника)
Оцена / број бодова
У Београду
Датум, месец и година

ТЕКСТ СЕМИНАРСКОГ РАДА

Семинарски рад из књижевности пише се на српском језику (ћирилицом).

Пишући семинарски рад, студент треба да:
а) покаже да је проучио исцрпно примарну литературу, да је проучио доступну секундарну
литературу о теми коју је изабрао и да је у стању да изложи на прегледан, систематичан и
сажет начин своја сазнања о задатој теми.
б) пише компетентно о доступној литератури и да изложи на синтетичан, разумљив и
систематичан начин закључке других аутора чије је радове и студије консултовао, као и оне до
којих је евентуално и сам дошао.
в) пре него што приступи писању рада разради концепцију распореда материје и на основу ње
састави план семинарског рада. Концепција и план зависиће од обима материјала, теме и личне
креативности студента, али се очекује да рад има најмање три јасно раздвојене целине: увод,
разраду и закључак.
г) Семинарски рад треба да се одликује научним стилом изражавања. Препоручује се писање у
трећем лицу, уз избегавање првог лица једнине или множине. Уколико је реч о властитим
закључцима, боље је писати у првом лицу множине него у првом једнине.

Студенти су дужни да се придржавају техничких упутстава за израду семинарског рада.

То су:

- Семинарски рад се штампа на папиру беле боје, формата А4.

- Рад треба да буде написан на српском језику, ћирилицом или латиницом. Латиницом
ће свакако бити наведени одломци из дела на страном језику, називи страних дела,
имена страних аутора који се први пут спомињу у раду, као и дела на страним
језицима пописана у библиографији у складу са упутствима.

- Фонт Times New Roman, 12; проред 1.5; маргине треба да износе 2,5 cm.

- Минимална дужина семинарског рада је 8 (осам) страна текста (без насловне стране,
садржаја, апстракта и библиографије), а максимална 10 (десет).

2
 - Текст мора бити организован по логичним целинама, а почетак пасуса увучен
употребом типке “Tab”.

- Стране се обавезно пагинирају (доле, десно), и то почев од првог листа текста рада
(од наслова Увод).

- Семинарски рад се штампа једнострано и може се предати у провидној фолији,

фасцикли или може бити спирално укоричен.

- Наслов књиге, часописа, позоришног комада, наслов филма, итд. штампа се у

курзиву.

Пример:
Калдероново дело Живот је сан игра се и данас у позоришту.

- Знаци навода користе се за наслове радова објављених у оквиру обимнијег дела, за

наслове чланака, приповетке у збирци, наслове песама, поглавља у књизи итд.

Пример:
Лусанова поетика представљена је на занимљив начин у IV поглављу Канавађове
(Canavaggio) књиге Historia de la Literatura Española, насловљеном “Poesía y
poética”.

- Рад написан на српском језику, ћириличним писмом, мора имати све словне ознаке и
одговарајућу интерпункцију нпр. српске наводнике „“, као и исправно написане
графеме Ч, Ћ, Ж, Ш, Ђ (никако дј).

- Поглавља је довољно одвојити помоћу два празна реда, не треба остављати празан
простор и поглавље рада започињати по сваку цену на наредној страни. Наслов
поглавља и текст треба одвојити једним редом размака.

НАВОЂЕЊЕ

3
Увек обележити знацима навода када се наводи непосредно реченица или део текста. Навод
указује читаоцу да је аутор преузео одређену мисао или део текста из одређеног извора и тачно
место где се налази податак.

Пример:
Жан Камп (Jean Camp) у својој књизи La literatura española даје следећу дефиницију клеричке
песничке вештине: “Con este nombre se designa a la escuela literaria representada en la Edad Media
por los clérigos, a saber, los religiosos y laicos que se dedicaban a las letras”.

У случају избегавања непосредног навођења, треба назначити чије су идеје цитиране или
парафразиране из оригиналног извора, указујући на аутора и број странице на којој се
наведена идеја може наћи у оригиналу.

Пример:
Извесно је да у Кеведовој концепцији „друштвене кривице и одговорности“ постоје степени и
да казна за нарушавање система зависи од места и прилике у којој је покушај промене система
настао (Ронсеро Лопес 2010: 218, 219).

Студент је, дакле, дужан да у загради наведе ПРЕЗИМЕ АУТОРА, ГОДИНУ ИЗДАЊА И БРОЈ
ЦИТИРАНЕ/ПАРАФРАЗИРАНЕ СТРАНЕ. У овом начину навођења фусноте служе за додатна
објашњења, коментаре аутора или навођење превода цитата на страном језику.

Пример:
(Рико 1982: 44)

Презиме аутора се обавезно наводи транскрибовано, ћирилицом, будући да ће тако бити

пописано азбучним редом и библиографији.
Уколико се у тексту наводи име или презиме аутора, довољно је у загради навести годину
издања дела и број цитиране/парафразиране стране.

Пример:
По речима Јасне Стојановић (1995: 72), однос према вери и верска сатира доминантна је тема
овог романа...

Уколико се семинарски рад пише на српском, шпанске (и друге стране) речи и синтагме које се
не преводе пишемо курзивом (jarcha, arte mayor, cuaderna vía, итд). Цитат другог аутора даје се
у тексту у оригиналу, а превод у фусноти.

Не препоручује се коришћење дугих навода, осим изузетно. У том случају боље је прибећи
парафразирању којим се сажимају најзначајнији ставови аутора. Тада се не користе знаци
навода, али се и даље наводе подаци о извору, према упутству.
У случају да се из дуже реченице наводи само део, онда се изостављени део означава трима
тачкама у загради [...], /.../.

Цитат цитата или парафраза парафразе:

Дешава се у пракси да је одређени извор недоступан, а да се у тексту другог аутора налази
навод тог дела које се оцењује изузетно значајним. Тада се прибегава «цитирању цитата», мада
тај поступак треба избегавати у највећој могућој мери. У сваком случају, тада се приступа
навођењу на следећи начин: наведе се текст и затим додаје у загради «наведено по» или apud,
уз податак студије у којој се тај навод налази.
4
Пример:
Због тога је Кеведо аристократа кроз лик Паблоса представио све могуће непожељне одлике
које припадници таквог порекла и прошлости могу имати (apud Карановић 2011: 98).

У случају да се у оквиру цитата појављује цитат, он се обележава једностручим знацима

навођења: “главни цитат `цитат у цитату`, наставак главног цитата”.

Библиографија:

Библиографија семинарског рада садржи сва дела која је студент користио у току рада, и само
та дела. Библиографија се налази на крају рада и сачињена је по азбучном реду презимена
аутора. Библиографија се дели на Примарну и Секундарну. У примарну спада дело/а аутора
које је тема семинарског рада. Може се навести више издања истог дела, уколико их је студент
користио приликом израде семинарског рада. У примарној литератури се наводе и подаци о
преводу дела, уколико он постоји и уколико га је студент користио. Одмах иза наслова треба да
стоји »превео-ла« или traducido por и име и презиме преводиоца. Секундарна литература
садржи: историје књижевности, студије и приручнике (наводе се овим редоследом и на тај
начин се и насловљавају целине). Начин навођења библиографских података разликује се од
земље до земље, па чак и од издавача до издавача. Овде се предлаже образац који примењују
многи аутори из англосаксонског и хиспанског говорног подручја, а заснива се највећим делом
на modern language association (mla) guide to style, documentation guide (mla), i mla – style
citations of electronic sources.

Књиге:

Аутор:
Презиме аутора (ћирилицом, транскрибовано) Година издања: Иницијал имена, презиме, Назив
дела (курзив), Место издања: Издавач. Колекција/Едиција.

Пример:
Крос 2006: E. Cros, El Buscón como sociodrama, prólogo de Antonio Chicharro, Granada: Editorial
Universidad de Granada, Biblioteca de Bolsillo.

Навођење предговора/поговора.

Пример:
Стојановић 1995: Ј. Стојановић, „Поговор“, in: Живот Лазарчића са Тормеса, његове згоде и
незгоде, превела са старошпанског, поговор, библиографију и белешке сачинила Јасна
Стојановић, Београд: Лапис.

Ако је у питању дело у више томова, то се наводи римским бројем (пример: Vol. II), било иза
наслова, било на крају, пре укупног (коришћеног) броја страна.

Када се назнака стр. или pp. налази десно од броја, даје се до знања да је анализа извршена на
целој књизи, или да је коришћена цела књига, док се у случају када се назнака стр. или pp.
налази лево од броја, анализом је обухваћен само део књиге.

Примери:

5
Један аутор:
Касалдуеро 1970: J. Casalduero, Sentido y forma del Quijote (1605-1615), Madrid: Ínsula.

Две или више књига једног аутора:

Менендес Пидал 1959: R. Menéndez Pidal, La epopeya castellana a través de la literatura
española. Madrid: Espasa-Calpe.
̶̶ 1973: ̶ Estudios sobre el Romancero. Madrid: Espasa-Calpe.

Два или три аутора једне књиге:

Гарсија Берио, Уерта Калво 1995: A. García Berrio y J. Huerta Calvo, Los géneros literarios:
sistema e historia. Madrid: Cátedra. Crítica y estudios literarios.

Више од три аутора једне књиге:

Симо et al. 1968: Simo et al. Cinco miradas sobre Cortázar. Buenos Aires: Editorial Tiempo
Contemporáneo. Colección Números.

Радове истог аутора објављене исте године диференцирати додајући а, б, в, нпр: 2007а, 2007б,
2007в.

Приређивач:
Гуљон 1993: R. Gullón (coordinador). Diccionario de Literatura Española e Hispanoamericana. 2
vóls. Madrid. Alianza. Alianza Diccionarios.

Рад објављен у историјама књижевности са више аутора, антологији, зборнику радова:

Солдатић 1985: D. Soldatić, „Pikarski roman“, in: Ljiljana Pavlović Samurović, Dalibor Soldatić,
Španska književnost 1 (Srednji vek i renesansa), Beograd/Sarajevo: Nolit/Svjetlost. pp. 262-265.

Рекерт 1980: S. Reckert, “Poética mínima de la copla”, in: Alan Deyermond (coordinador). Edad
Media. Historia y crítica de la Literatura Española, al cuidado de Francisco Rico. Barcelona: Crítica.
Vol. I, pp. 73-75.

Јединица у речнику или енциклопедији:

Гуљон 1993: R. Gullón (coordinador), „Álvarez Gato, Juan“, in: Diccionario de Literatura Española
e Hispanoamericana. Madrid: Alianza Editorial, Vol. I, p. 57.

Периодика:

Часопис:
Васкес де Парга 1964: M. L. Vázquez de Parga. “Bibliografía de don Ramón Menéndez Pidal”.
Revista de Filología Española. 47. Pamplona. pp. 7-127.

Дневна новина:
Дијас де Туеста 1999: J. M. Díaz de Tuesta. “La obra completa de Prados descubre al gran
desconocido del 27”. El País, Madrid, 14, XII, p. 17.

Базе података на ЦД рому:

Материјал са подацима о штампаним издањима:
Лопес Ћура 1998: О. López Chuhurra. “Sobre Julio Cortázar”, in: Cuadernos Hispanoamericanos,
Madrid, número 21, julio de 1967. pp. 5-30. CD ROM. AECI. Madrid.

6
Базе података на Интернету:
Мада још нису у потпуности усаглашени методи навођења података из електронских извора
основно начело је да се се изложе следећи подаци:
Презиме (транскрибовано), година објављивања, иницијали имена. “Наслов документа”.
Наслов целокупног дела (ако постоји). Линк. Датум документа или датум последње ревизије
документа. Датум преузимања с интернета.

WWW Sajtovi (World Wide Web Sites):

Бурка 1993: L. P. Burka. "A Hypertext History of Multi-User Dimensions." The MUDdex.
http://www.apocalypse.org/pub/u/lpb/muddex/essay/ (5 Dec. 1994).

СКРАЋЕНИЦЕ

Рад који се пише на српском језику треба да има скраћенице на српском (или на латинском), а
уколико се пише на шпанском и скраћенице ће бити на шпанском (или на латинском). У оба
случаја аутор мора бити доследан.

Списак најчешће употребљаваних скраћеница:

шпански латински српски

en: in: у:

y otros et al. и други

idem исто

loc.cit. нав. место

obra citada op.cit. нав. дело

pág. p. стр.

págs. pp. стр.

s.a. без године

s.d. без датума

v. v. в. или вид. (види)

vol. vol. том или књига

ТРАНСКРИПЦИЈА ШПАНСКИХ ИМЕНА У СЕМИНАРСКОМ РАДУ

7
Уколико се семинарски рад пише на српском, имена аутора који се помињу, као и називи
места, наводе се у српској транскрипцији али је неопходно први пут их навести и у
оригиналној графији, у загради.

Пример:
Габријел Гарсија Маркес (Gabriel García Márquez).