Planiranje fotogrametrijskog snimanja

Planiranje i izvođenje terestričkog snimanja

 Pre samog snimanja vrši se priprema za snimanje u smislu određivanja dispozicije
snimanja (položaja i rasporeda snimališta i prethodnog proračuna tačnosti)
 Namena snimanja
o Topografske primene (izrada topografskih za površinske kopove, klizišta, kanjone,
...)
o Primene u arhitekturi (obično snimanje po fasadama - ravnima paralelnim bazi)
o Bliskopredmetne primene (industrijske primene kod montaže delova, snimanje
saobraćajnih udesa, medicina,
o praćenje deformacija u građevinarstvu, snimanje detalja u arhitekturi i zaštiti
spomenika, aerheologija)

Normalni slučaj snimanja

  Normalni slučaj snimanja
o Za tačnost kritičan bazisni odnos – iz uslova tačnosti sledi minimalna baza za
dato rastojanje objekta
o Iz uslova stereoobuhvatanja sledi maksimalna baza

 Elementi spoljašnje orijentacije se uglavnom određuju preko orijentacionih tačaka ili

drugihelemenata koji se prikupljaju na terenu – prednosti
o Radovi na terenu ubrzaniji
o Sistematski uticaji (unutrašnja i spoljašnja orijentacija) mogu se eliminisati preko
kontrolnih tačaka
o Kontrole se izvode direktno na objektu
o Mogu se koristiti nestabilne platforme (lestvice, držanje u ruci, pokretne
platforme), a treba samo obezbediti dobar presek zrakova
 Dispozicija snimanja treba da se obavi pažljivo
o Izbor najpovoljnijih stereoparova
o Udaljenost sa koje se može izvesti snimanje
o Koje prepreke treba izbeći da objekti koji se snimaju ne bi bili zaklonjeni
 Posebno voditi obzira o širini i dubini vidnog polja
 Uslovi tačnosti limitiraju najveću udaljenost (razmeru snimanja) i bazisni odnos

Normalni slučaj snimanja – tačnost

 o Različita tačnost za delove terena koji su na nejednakoj udaljenosti od baze

 Voditi računa i o izmenjenim odnosima kod

o zakošenja ose snimanja u odnosu na ravan snimka
o pomeranja glavne tačke snimka
o promene formata snimka (visoki ili široki format)
 Za izbor optimalne baze voditi računa o
o Zahtevanoj tačnosti Y koordinate
o Izbegavanju mrtvih uglova na objektu
o Istovremena mogućnost stereoskopskog posmatranja za veće razlike po dubini
o Prostorna ograničenja i prepreke
Ostali slučajevi snimanja – stereoobuhvatanje
o Mogućnosti za povećanje stereoobuhvatanja
 Paralelno zaokretanja ose snimanja
 Smanjenje baze
 Konvergencija osa snimanja
o Udaljavanje baze od područja snimanja
o Korišćenje kamere sa širim vidnim poljem

 Generalno voditi računa o ograničenjima instrumenata za obradu (ako se koriste analogni

ili analitički instrumenti) – zakošenja osa snimanja, visinske razlike baze, ...
Ostali slučajevi snimanja – nagnute ose snimanja, vertikalna
baza

Orijentacione tačke

 Orijentacione tačke
o Fotosignališu se tako da se obezbedi jasna ipouzdana identifikacija – boje signala
izabrati tako da se obezbedi dobar kontrast sa pozadinom (na snimku)
 Dimenzije kvadratnih signala

 Kod primena u arhitekturi mogu se koristiti i detalji na objektima

 Pozicije za orijentacione tačke se biraju tako da se obezbediti dobro obuhvatanje područja
koje se snima (po dubini, širini i visini)
 Pozicije za orijentacione tačke birati tako da se svaka od njih preslika na što više snimaka
(bar na dva)
 Koordinate orijentacionih tačaka se određuju klasičnim terenskim metodama – presecanje
napred (totalna stanica, teodolit) – veća tačnost od tačnosti izlaznih koordinata za tačke
objekta
Fotografisanje

 Fotografisanje
o Voditi računa o dobu dana (dovoljna osvetljenost, male senke, oblačnost
dobra kada su oblaci visoko i ima dovoljno svetla)
o Što kraće vremensko rastojanje za oba snimka stereopara
o Po mogućstvu treba koristiti fotomaterijale niske osetljivosti (1-3 DIN-a , pa
sve do 20DIN-a)
o Izabrati fotoslojeve sa spektralnom osetljivošću koja odgovara
preovlađujućoj boji objekta (osim ako se ne snima sa kolor filmom)

Planiranje i izvođenje aerofotogrametrijskog

snimanja
 Aerofotogrametrija
 o Plan leta
 Parametri leta (obuhvat projekta, konstanta kamere, visina leta, podužni i
poprečni preklop, baza snimanja)
 Osa snimanja sa koordinatama planiranih projekcionih centara
o Određivanje orijentacionih tačaka za orijentaciju aerosnimanja (signalizacija,
određivanje koordinata na terenu - GPS)
o Priprema terena (signalizacija tačaka detalja ako se snima za potrebe premera)
o Let i snimanje
o Fotografska obrada i skeniranje snimaka (za analogne kamere)

Aerofotogrametrijsko snimanje

 Aerofotogrametrijsko snimanje
 Uglavnom se koristi za potrebe izrade topografskih planova i karata, ortofotoa, DMT-
a, izrada GIS baza podataka
 Po pravilu se koriste aerofotogrametrijske kamere za snimanje

 Oprema
o Aerofotogrametrijska kamera sa postoljem i objektivima
o Uređaj za kontrolu preklopa I obuhvatanja
o Kontrolna jedinica
o Uređaj za kompenzaciju kretanja slike (FMC)
o Kasete (magacini) sa rolnama filma
o GPS i INS/IMU uređaj – opciono
Izrada plana leta

 Izrada plana leta

o Vertikalni snimci (Δω=±5gon, Δφ=±3gon, Δκ=±15gon) – normalni slučaj
snimanja
o Zahtevana tačnost određivanja koordinata, veličina piksela na terenu i područje
(doba godine)
o Konstanta kamere, visina leta, razmera snimanja
o Veličina snimka na terenu
o Vrednost baze, podužni preklop
o Rastojanje između nizova, poprečni preklop
o Apsolutna visina leta
 Izrada plana leta
o Putanja leta se može realizovati korišćenjem savremenih navigacionim uređaja sa
tačnošću od ±1cm u ravni snimka
o Podužni preklop oko 60% (sem za posebne potrebe) - stereoparovi
o Poprečni preklop 25-30% (sem za posebne potrebe)
o Nesigurnost održavanja ose leta, poprečne oscilacije Δω, skretanje Δκ i
izbegavanje merenja do ivice snimka, zajedničke vezne i orijentacione tačke
Plan leta

 Plan leta
o Parametri plana leta

 Plan leta
o Voditi računa o:
 Posebnim mogućnostima
aviona
 Mogućnostima uređaja za
restituciju
 Vrsti konačnog proizvoda
 Formatu ciljnog plana ili karte
 Reljefu terena
 Zahtevima u pogledu tačnosti

o Navigacioni plan – radi se kao deo plana leta. Radi se najčešće na dobroj
topografskoj karti i sadrži
 Područje od interesa koje mora biti prekriveno stereoparovima
 Prepreke za letenje
  Ose leta sa planiranim početnim i krajnjim projekcionim centrima
(centrima prvog i posllednjeg snimka u nizu)
 Oblasti u okviru kojih ne sme da se leti
o Navigacioni plan mora obuhvatiti i područje za prilaz i manevrisanje kod prelaska
iz jednog u drugi niz
o Sadrži i: naziv projekta, razmeru snimanja, konstantu kamere, apsolutnu visinu
leta (za svaki niz posebno), podužni I poprečni preklop, potrebnu dužinu i tip
filma, ukupan broj snimaka i modela, i druge detalje
o Najpovoljnije doba godine za snimanje je rano proleće ili kasna jesen kada nema
vegetacije
o Najpovoljnije doba dana je oko podneva kada je sunce u zenitu i kada su senke
najmanje
o Može se snimati i po oblačnom vremenu ako su oblaci iznad planirane visine leta
o Pravac leta poželjno da ide u pravcu istok-zapad ili sever-jug (jednostavnija
podela na listove kod kartiranja, mozaikovanje kod izrade ortofotoa)
o Kod linijskih objekata putanja se prilagođava trasi objekta

 Plan leta
o Odnos između formata snimaka (i razmera snimanja) i konstanti kamera za
različite objektive – ista visina leta
o Odnos između visina leta i konstanti kamera za različite objektive – ista razmera
snimanja i obuhvatanje terena

Razmera snimanja i visina leta

 Plan leta – razmera snimanja i visina leta

o Veća razmera snimanja - manja tačnost
o Veća razmera snimanja - veća ekonomičnost
 Optimalne razmere snimanja s obzirom na namenu i razmeru (tačnost) konačnog
proizvoda (karta, DMT, ortofoto, vektorski sadržaj)
 Za topografske podloge (Oto von Gruber, 1937)

 Rk imenilac razmene kartiranja, Rs razmera snimanja, C konstanta koja najviše zavisi od

savršenstva objektiva kamere za snimanje (Gruber 100-130, danas već 250-300) – za
digitalne kamere i više
 Kod krupnorazmernih podloga presudnu ulogu ima tačnost, a kod sitnorazmernih
prepoznavanje detalja

 Plan leta – razmera snimanja i visina leta

o Razmera snimanja zavisi od tipa objektiva (bazisni odnos – odnos visine leta i
baze)
o Kod izbora objektiva voditi računa o prirodi terena (izgrađena područja ne treba
snimati kamerama širokog ugla – senke i mrtvi uglovi)
o Kod aerofotogrametrije bazisni odnos ne zavisi od razmere snimanja već samo od
konstante kamere I poprečnog preklopa
  Za format snimka od 23cmx23cm i podužni preklop od 60% dobija se
o za kameru normalnog ugla ν = 1 : 2.9
o za kameru širokog ugla ν = 1 : 1.6
o za kameru superširokog ugla ν = 1 : 1

Orijentacione tačke

 Orijentacione tačke
o Namena: određivanje elemenata spoljne orijentacije (položaj centra projekcije i
ose snimanja u prostoru) snimka (kamere)
o Izbor orijentacionih tačaka
o Tačke moraju biti jednoznačno i jasno definisane na snimku i na terenu (pouzdana
identifikacija)
o Za sitnije razmere (1:5000, 1:10000, 1:25000)
 mp≥0,1m
 topografski detalji (raskršća puteva, granice parcela, karakteristične tačke
objekta)
o Za krupnije razmere (1:500, 1:1000, 1:2500)
 Tačke se moraju signalisati pre snimanja (fotosignalizacija)

 Orijentacione tačke
o Raspored i broj orijentacionih tačaka
o Dobar raspored po periferiji modela (udaljene od ivice snimka 1-2cm –
deformacije na periferiji snimka)
o Da se preslikaju na više snimaka (modela) – povezivanje snimaka i modela u blok
 Orijentacione tačke
o Raspored i broj orijentacionih tačaka

 Orijentacione tačke
o Raspored i broj orijentacionih tačaka
 Orijentacione tačke
o Stabilizacija orijentacionih tačaka
o Kao i za sve ostale geodetske tačke
o Pre ili posle snimanja

 Orijentacione tačke
o Signalizacija orijentacionih tačaka
 Oblik signala najčešće kvadratnog oblika
 Boju prilagoditi terenu (najčešće bela boja)
 Obezbediti vidljivost iz vazduha
 Orijentacione tačke
o Opis položaja orijentacionih tačaka
 Namena – pouzdana identifikacija tačke na snimku kod obrade snimaka
(merenje tačaka) i za kasnije korišćenje kod održavanja premera (digitalno
ili analogno)
 Broj tačke, broj snimka, broj niza, skica (sitnija i krupnija razmera) sa
detaljima na terenu
 Tačka se obeležava strelicom ili krugom i na kontakt kopiji – ako se rade
kontakt kopije

 Orijentacione tačke
 Određivanje položaja orijentacionih tačaka
 Klasični postupci – klasične terenske metode određivanja koordinata tačaka geodetske
mreže (poligonski vlakovi, presecanja pravaca, GPS, trigonometrijski i geometrijski
nivelman)
 Aerotriangulacija
 Tačnost određivanja koordinata
 Grafička stereorestitucija (0.2mm Rk na karti )

 Numerička restitucija (10μm na snimku)