01 Uvod Elementi

Др Дејан В. Тошић, редовни професор, Теорија електричних кола, предавања, Универзитет у Београду – Електротехнички факултет, 2016.
Теорија електричних кола
u3
Користите само
i1
i3 материјале које
u1
вам достави и
i2 u2
препоручи
предметни
наставник у
текућој школској
години.
Дејан Тошић
Теорија електричних кола

• Настава се изводи према студијском програму који је
Електротехнички факултет акредитовао 2013. године
• Студијски програм: Електротехника и рачунарство
• Изборно подручје (модул): Енергетика, Електроника, Физичка
електроника, Сигнали и системи, Телекомуникације и
информационе технологије
• Статус предмета: обавезан
• Број часова активне наставе по семестру: Предавања 45, Вежбе 30, 3 часа
предавања недељно, 2 часа рачунских вежбања недељно
• Методе извођења наставе: Предавања и аудиторне вежбе
• Оцена знања (максималан број поена је 100)
Предиспитне обавезе: Колоквијум 50
Писмени испит 50
• Појединости акредитованог студијском програма се налазе на званичном
Веб-сајту Факултета
• Шифра предмета: 13Е072ГТЕК, 13Е072ОТЕК
Циљ, исход и садржај (Г)

• Излагање темељних знања теорије електричних кола са гледишта
инжењера и истраживача електроенергетике. Стварање основа за анализу
модела електроенергетских система и погона формулисаних посредством
електричних кола. Изградња основних знања аналогне обраде сигнала
помоћу електричних кола.
• Разумевање основних концепата и добијање увида у физичке процесе
описане електричним колима. Решавање линеарних електричних кола у
временском и фреквенцијском домену. Препознавање, формулисање и
моделовање проблема, и проналажење инжењерских решења темељених
на теoрији електричних кола, у областима електроенергетике.
• Електрични елемент, коло и мрежа. Граф кола. Основни елементи
електричног кола. Диференцијално-алгебарске једначине кола и
једначине стања. Конволуциони интеграл. Устаљен одзив. Фазорска
трансформација. Сложенопериодичан устаљен одзив. Резонанција и
резонантан одзив. Лапласова трансформација. Трофазна кола.
Симетричне компоненте. Водови.
• 13Е072ГТЕК
Циљ, исход и садржај (О)

• Излагање темељних знања теорије електричних кола са гледишта
инжењера и истраживача електротехнике. Стварање основа за анализу
модела електротехничких система и направа формулисаних посредством
електричних кола. Изградња основних знања аналогне обраде сигнала
помоћу електричних кола.
• Разумевање основних концепата и добијање увида у физичке процесе
описане електричним колима. Решавање линеарних електричних кола у
временском и фреквенцијском домену. Препознавање, формулисање и
моделовање проблема, и проналажење инжењерских решења темељених
на теoрији електричних кола, у различитим областима електротехнике.
• Електрични елемент, коло и мрежа. Граф кола. Основни елементи
електричног кола. Диференцијално-алгебарске једначине кола и
једначине стања. Конволуциони интеграл. Устаљен одзив. Фазорска
трансформација. Сложенопериодичан устаљен одзив. Резонанција и
резонантан одзив. Лапласова трансформација. Трофазна кола. Водови.
• 13Е072ОТЕК
Предметни наставници
• Др Дејан Тошић, редовни професор, соба 80,
телефони 337.007.4, 3218.338
• Др Милка Потребић, ванредни професор, соба 64,
телефони 3370.143, 3218.351, 3218.352
• Саветовања (консултације) су у време наведено на
ознаци кабинета, после часова наставе, као и у паузама
између часова
• Препорука је да се за саветовање припреме писмено
садржаји о којима ће бити речи, задаци, питања,
белешке са наставе, уџбеници, и слично
• За предмет је задужена
Катедра за општу електротехнику
Како се полаже?
• Предиспитне обавезе: Колоквијум
почетком друге половине семестра, 50 поена,
састоји се од 2 задатка и 4 питања, ради се 2 сата
• Испит: у редовним испитним роковима, 50 поена,
састоји се од 2 задатка и 4 питања, ради се 2 сата
• Подсетник са математичким формулама, објављен у Збирци,
се може користити
• Калкулатор се може користити
• После испита, када је број студената двоцифрен, могућ је
увид у радове и заједничко прегледање задатака
• Задатак се оцењују са 15 поена а питање са 5
• Закључна оцена: 91–100 десет (10), 81–90 девет (9), 71–80
осам (8), 61–70 седам (7), 51–60 шест (6), 0–50 пет (5)
• Примери задатака и питања су у Збирци
Често постављана питања

• Да ли су врсте испитних задатака и питања обрађивани у току
наставе?
• Да. И на предавањима и на вежбама.
• Да ли се прегледа и рад?
• Да. Прво се прегледају резултати на формулару а затим и рад у свесци.
• Да ли се оцењује рад и у случају када резултат није тачан?
• Да. Рад се оцењује по процени прегледача, сходно врстама грешке.
• Ако не постоји ни један тачан тражени резултат, да ли се додељују
поени?
• Да. Рад без тачних крајњих резултата се може бодовати и до трећине
додељених поена.
• Како се бодују грешке у раду?
• Циљ испита је тачно урађен и образложен задатак са тачним поступком.
Не прави се правилник бодовања грешака јер је њихов комбинаторни
простор огроман. Бодују се тачни делови решења задатка и поступка.
Долазити на часове предавања?

• Сва питања наставе, поступци решавања задатака и појединости
полагања испита разматрају се на часовима предавања, вежбања
и саветовања (консултација)
• Студенти се охрабрују да редовно долазе на наставу, и на
предавања и на вежбе, да би се о свему благовремено обавестили
• Да бисте приступили колоквијуму или испиту, потребна је
уписница и лична карта или пасош, и ваше име треба да буде на
одговарајућем списку које доставља студентска служба Факултета
• Ако ваше име није на таквом списку, обраћате се Служби и
Продекану за наставу (а не предметном наставнику)
• Часови предавања су најбољи начин да се благовремено
обавестите о свим појединостима наставе и полагања
• Редовно праћење наставе је проверен пут ка успешном
савлађивању градива и остваривању циљне оцене на испиту
Ванредне околности
• Студенти који због посебних потреба или
ванредних околности нису у могућности да
прате наставу по акредитованом студијском
програму треба да се благовремено јаве
Продекану за наставу и предметном
наставнику
• Доставити благовремено, што је раније могуће,
писано образложење са потребним потврдама
• Сваки појединачан случај ће се одмах
службено разматрати на састанку у коме
учествују заинтересоване стране
Литература
• М. Потребић, Д. Тошић, Збирка испитних задатака из
Теорије електричних кола, Академска мисао, 2012.
• В. В. Петровић, Д. В. Тошић, А. Р. Ђорђевић,
Микроталасна пасивна кола, Универзитет у Београду,
Електротехнички факултет, Београд, 2010. [online]
http://www.etf.rs/etf_files/udzbenici/MPK_2010.pdf
• Б. Рељин, Анализа трофазних електричних кола,
Академска мисао, 2004.
• Б. Рељин, Теорија електричних кола I и II, Академска
мисао, 2002.
• Уџбеници и збирке из Основа електротехнике
Калкулатор са комплексном
аритметиком?
• Упознајте се са радом вашег калкулатора и
комплексном аритметиком
• Како бисте израчунали квадратни корен из количника
два комплексна броја, или синус-хиперболички
комплексног броја на вашем калкулатору?
• Студенти се охрабрују да током припреме колоквијума
и испита задатке решавају помоћу савремених
рачунарских (софтверских) алата
• Mathematica, MuPAD, Maxima, SymPy
• MATLAB, Scilab, Octave, FreeMat
• LTspice, ngspice, Xyce, QucsStudio, XCircuit
• Python, MathCAD, MAPLE, SpeQ Mathematics…
Free/Libre Open Source Software (FLOSS)

Увод
Основни појмови
Увод
• Теорија електричних кола је област
Електротехнике у којој се проучавају
упрошћене математичке и сликовне
представе (шеме) стварних направа
• Стварање шематске представе направа и
придруживање математичких описа
назива се моделовање, а сликовно-
математичка представа се назива модел
Стварне направе
Претварање
електричне енергије
у светло
у топлоту
Извор
Апстракција 3Д простора
у светло
у топлоту
Извор
Бездимензиона својства
Први прикључак електричне енергије
у светло
Други прикључак
Напон, струја
Први прикључак
Параметар Први прикључак
Једначина Други прикључак
Параметар
Параметри
Једначина
Једначина
у топлоту
Извор
Повезаност
Први прикључак електричне енергије
у светло
Први прикључак
Параметар Први прикључак
Једначина Други прикључак
Параметар
Параметри
Једначина
Једначина
у топлоту
Извор
Елемент
• Елемент електричног кола је предмет
из кога су извучена два краја, или више
крајева, на којима се јављају електрични
напон и електрична струја
• Терминал или прикључно место је крај
елемента преко кога се елемент повезује
са другим елементима
Темељна претпоставка за елемент
Претпостављамо да је електромагнетско поље стационарно

и да су напони и струје једнозначно дефинисани.
Елемент са два краја

i
Терминале (прикључна
места) обележавамо
+ узастопним природним
бројевима почев од један
око којих је описан круг
u
Договорно,упоредни
Договорно, упореднисмер
смер
електричнеструје
електричне струјеизвире
извиреиз
из
плускраја
плус крајаупоредног
упоредногсмера
смера
заелектрични
за електричнинапон
напон
associated reference convention, passive sign convention

Приступ
• Приступ је пар крајева елемента на
којима се јавља електрични напон, а
електричне струје крајева су исте јачине
али супротног смера
• Елемент са два краја има један приступ
па се још назива и једноприступни или
једнопортни (енглески one-port)
Претпоставке
• Нема нагомилавања наелектрисања у елементу
• Нема промене флукса у области ван елемента
• Нема кашњења у преносу наелектрисања кроз
елемент од плус-краја до минус-краја: размера
временске осе је много већа од времена
простирања ЕМ таласа кроз елемент
• Eлемент који задовољава претпоставке назива
се концентрисан елемент (lumped element)
Елемент са једним приступом

i
Приступ је
Приступ је
пар крајева
пар крајева
Електричне струје крајева

приступа су исте јачине али
супротног смера
i
WLAN RF/Microwave приступ

N-Connector RP-TNC RP-SMA MC (Lucent) Connector
external antenna, access points PCI wireless cards pcmcia cards like
antenna cabling, such as the Belkin F5D6001 or the Buffalo WLI-
RG-213, LMR-400 linksys WAP11 Netgear MA311 PCM-L11G
Које елементе са два краја знамо?
• Отпорник
• Кондензатор
• Калем
• Кратка веза
• Отворена веза
• Напонски генератор
• Струјни генератор
Упоредни (референтни) смер

• Електричне напоне и струје тумачимо
према договореним смеровима који се,
ако се друкчије не каже, надовезују
• Надовезујуће смерове обично зовемо
стандардни референтни смерови,
усаглашени смерови,
придружени смерови, или
усклађени смерови
associated reference convention, passive sign convention
Елемент са три краја
i1 i2 Први приступ
чине крајеви 1 и 3
Други приступ
i1 + i2
Елемент са четири краја
i1 i2 Први приступ
Други приступ
u1 u2 чине крајеви 2 и 4
Смеровиза
Смерови заел.
ел.напоне
напонесу
су
стандардни(усаглашени)
стандардни (усаглашени)
Примар, Секундар, Улаз, Излаз

• Приступи елемента са четири краја се
обично именују као
• Први приступ, Примар, Улаз (input)
• Други приступ, Секундар, Излаз (output)
• Ако су крајеви 3 и 4 спојени, елемент се
назива уземљен и своди се на елемент са
три краја
Електрично коло
• Електрично коло је састав елемената
који су повезани спајањем терминала
(прикључних места) елемената
• Чвор је место споја терминала елемената
• Електрична мрежа је електрично коло
из кога су извучени крајеви преко којих
се могу прикључити други елементи
Пример електричног кола

Е4 Е5
p4 p5
Е6
p6 p7
Е1 Е2 Е3
p2
p1 p3
Пример електричне мреже
Е1 Е2
Е3
Граф електричног кола

• Упрошћена сликовна представа
електричног кола у којој се сваки
приступ представља линијом а сваки
чвор кружићем назива се граф ел. кола
• Ако су усвојени смерови ел. струја,
линије које представљају приступе ће
бити усмерене и такав граф се зове
усмерени граф или диграф
Пример графа ел. кола (1)

Е4 Е5
p4 p5
Е6
p6 p7
Е1 Е2 Е3
p2
p1 p3
p4 p5
p6 p7
p2
p1 p3
p4 p5
p6 p7
p2
p1 p3
Грана
• Грана је линија (дуж или лук) којим се
представља приступ у графу ел. кола
• Смер гране је једнак смеру ел. струје
• Смер ел. напона је стандардан –
усаглашен са смером ел. струје
• Гране се обележавају узастопним
природним бројевима почев од један
Пример гране
Грана 7 је
између чвора 3
и чвора 4
p4 p5
p6 p7
p2
p1 p3
Паралелне гране
Гране 2 и 6
су паралелне
p4 p5
p6 p7
p2
p1 p3
Редне гране
Гране 4 и 5
су редне
p4 p5
p6 p7
p2
p1 p3
Пут, Контура, Повезаност

• Пут је скуп узастопних надовезујућих
грана које се протежу између два чвора
• Пут може бити усмерен
• Контура је затворен пут
• Контура може бити усмерена
• Граф ел. кола је повезан ако постоји пут
између било која два чвора
Гране 2, 3 и 5 чине
пут између
чворова 1 и 2. Пример пута
Смер пута је од
чвора 2 ка чвору 1.
p4 p5
p6 p7
p2
p1 p3
Гране 2, 3, 5 и 4
чине контуру.
Смер контуре је
Пример контуре
означен
стрелицом.
p4 p5
p6 p7
p2
p1 p3
Окце или елементарна контура:

контура која не обухвата гране
p4 p5
p6 p7
p2
p1 p3
Субграф, Стабло, Спојница

• Субграф је део графа
• Стабло је повезани субграф без контура
који садржи све чворове
• Спојница је грана која не припада стаблу
• Граф је планаран ако се може нацртати
у равни тако да се гране не секу
• Граф је неповезан ако постоје бар два
чвора између којих не постоји пут
Пример стабла
Гране 4, 2 и 3
чине стабло
p4 p5
p6 p7
p2
p1 p3
Фундаменталне контуре
• Фундаментална контура (ф-контура,
главна контура) је контура образована из
стабла додавањем једне спојнице
• Број фундаменталних контура једнак је
броју спојница
• Фундаменталне контуре су значајне за
постављање једначина електричног кола
Пример ф-контуре
Гране 2 и 6 чине
ф-контуру
p4 p5
p6 p7
p2
p1 p3
Пресек
• Пресек је линија која пресеца гране тако
да се уклањањем пресечених грана
добија неповезан граф, а враћањем било
које уклоњене гране граф постаје
повезан; пресек може бити усмерен
• Сноп је скуп грана пресечених пресеком
• Чворни пресек је пресек који пресеца све
гране везане за један чвор
Пример пресека
p4 p5
p6 p7
p2
p1 p3
Пример чворног пресека
p4 p5
p6 p7
p2
p1 p3
Фундаментални пресеци
• Фундаментални пресек (ф-пресек,
главни пресек) је пресек који садржи
само једну грану стабла
• Број фундаменталних пресека једнак је
броју грана стабла
• Фундаментални пресеци су значајни за
постављање једначина електричног кола
Пресек – општа дефиниција

• Пресек је бипартиција чворова графа
(подела скупа чворова графа на два
дисјунктна подскупа чија је унија скуп
свих чворова графа)
• Сноп је скуп грана графа које су једним
крајем у једној партицији а другим
крајем у другој партицији
Пример пресека (бипартиције)
p4 p5
p6 p7
p2
p1 p3 p4 p5
p6 p7
p2
p1 p3
Тополошке релације
• Број чворова ћемо обележити са c
• Број грана ћемо обележити са b
• Број грана стабла повезаног графа једнак је
n = c −1
• Број спојница повезаног графа износи
m=b−n
Кирхофови закони
• КЗС: Алгебарски збир ел. струја грана
пресека једнак је нули
• КЗН: Алгебарски збир ел. напона грана
контуре једнак је нули
• КЗ важе за сва електрична кола
у сваком тренутку времена
• КЗ су закони повезивања
Како бирамо пресеке и контуре за

постављање једначина по КЗ?
• Пресеке најчешће бирамо да буду чворни
пресеци, па говоримо о КЗС за чворове
• Контуре обично бирамо као окца
• Ако окца нису очигледна, или подесна,
контуре можемо изабрати као
фундаменталне контуре
• Избор контура постаје проблем код
сложених, разгранатих, ел. кола
Снага гране
• Снага гране је производ ел. напона и ел.
струје гране према стандардним
смеровима ел. струје и ел. напона
• Овако дефинисана снага је означена као
улазна тренутна снага гране
• Снага приступа је исто што и снага гране
• Снага елемента је збир снага приступа
Снага елемента са два краја

i
+
u p = u ⋅i
Снага елемента са два приступа

i1 i2
u1 u2
p = u1 ⋅ i1 + u2 ⋅ i2
Телегенов став (теорема)

• ТС: Збир снага свих грана једнак је нули
• Телегенов став важи за сва електрична
кола у сваком тренутку времена
• Наведени став је основни Телегенов став,
а постоје и сложенији искази
(које ми не помињемо у овом предмету)
• ТС је последица Кирхофових закона
Једначине елемента
• Сваки елемент одсликава физичку појаву која
се исказује математички
• Једначине елемента су математичке релације
које дефинишу везу физичких величина које
елемент одсликава
• Једначине елемента се још називају
дефиниционе једначине, карактеристике
елемента или конститутивне једначине
Параметри елемента
• Параметри елемента су коефицијенти
који се појављују у једначинама
елемента
• Параметри елемента се још називају и
вредности елемента (element values)
• Параметри елемента су реални бројеви
са или без димензије
Линеаран елемент,
Временски независан елемент
• Елемент је линеаран ако је описан
линеарном алгебарском једначином кроз
координатни почетак
• Елемент је нелинеаран ако није линеаран
• Елемент је временски независан ако
његови параметри не зависе од времена
• Линеаран временски независан елемент
се обележава са LTI (Linear Time-Invariant)
Подела елемената
• Отпорнички (резистивни): описани су
алгебарском везом напона и струје
• Капацитивни: описани су алгебарском
везом наелектрисања и напона
• Индуктивни: описани су алгебарском
везом флукса и струје
Отпорник линеаран временски независан
u = R ⋅i
i u
R
Кондензатор линеаран временски независан
q = C ⋅u
dq
q i=
u
dt
i
du
i =C⋅
C dt
Калем линеаран временски независан
φ = L ⋅i
dφ
φ u=
u dt
i
di
u = L⋅
L dt
Кратка веза (Кратак спој)
i u u=0
Отворена веза (прекид)
i u i=0
Напонски извор (генератор)
i u u = ug (t )
Ел. напон је позната

функција времена
Струјни извор (генератор)
i u i = ig (t )
Ел. струја је позната

функција времена
Зависни извори
• Зависни извори, који се називају и
контролисани генератори, су елементи
са четири краја и два приступа
• На једном приступу се понашају као
отворена или кратка веза
• На другом приступу се понашају као
напонски или струјни извори управљани
ел. напоном или ел. струјом гране
Напонски извор управљан напоном

(VCVS, Voltage Controlled Voltage Source)
i1 i2 u 2 = a ⋅ u1

i1 = 0
u1 u2
a
VCVS
Елемент се још назива
идеалан напонски појачавач
Напонски извор управљан струјом

(CCVS, Current Controlled Voltage Source)
i1 i2 u 2 = r ⋅ i1

u1 = 0
u1 u2
r
CCVS
Елемент се још назива идеалан
трансрезистансни појачавач
Струјни извор управљан струјом

(CCCS, Current Controlled Current Source)
i1 i2 i2 = a ⋅ i1

u1 = 0
u1 u2
а
CCCS
Елемент се још назива
идеалан струјни појачавач
Струјни извор управљан напоном

(VCCS, Voltage Controlled Current Source)
i1 i2 i2 = g ⋅ u1

i1 = 0
u1 u2
g
VCCS
Елемент се још назива идеалан
транскондуктансни појачавач
Пример електричног кола са

зависним извором
R2
R1 R4
R3 R5
ug a
Граф елемента са два приступа

i1 i2 Зависни извори имају
граф као и сваки други
елемент са два приступа
u1 u2
p1 p2
Упоредни чвор
• Упоредни чвор (референтни чвор) је
чвор ел. кола који се у пракси често
везује за уземљење инсталације, кућиште
склопа, оклоп уређаја, и слично
• Напон између чвора и упоредног чвора
зове се напон чвора или
потенцијал чвора (некада, напон у тачки)
• Упоредни чвор се обележава са
Ознака упоредног чвора
GND
LTspice
Крај елемента који је повезан на PSpice
упоредни чвор се обично не црта.
Упоредни чвор се још назива

референтни чвор, нулти чвор,
нула, маса, уземљење (GrouND)
Изостављање крајева који су

повезани на упоредни чвор
Е4 Е5
p4 p5
Е6
p6 p7
Е1 Е2 Е3
p2
p1 p3
Поједностављено цртање шеме са

упоредним чвором
Е4 Е5
p4 p5
Е6
p6 p7
Е1 Е2 Е3
p2
p1 = p3
Операциони појачавач (1)

i 1 i2
u1 u2
• Посматраћемо напонски извор a
управљан напоном чији параметар VCVS
(појачање) неограничено расте

• Сматраћемо да су ел. напони и струје
приступа коначни
 1
• Једначине елемента u1 = u 2
преуредимо на облик  a
i1 = 0

Операциони појачавач (2) i1 i2
u1 u2
a
• У граничном процесу, када параметар VCVS
(појачање) неограничено расте, a→∞

једначине елемента постају
• Електрични напон и струја u1 = 0
првог приступа су једнаки нули 
i1 = 0
• Елемент са оваквим једначинама
назива се идеалан операциони појачавач
Operational amplifier, OpAmp, OA

Операциони појачавач (3)

i1 Идеалан
операциони
i2 појачавач
ћемо краће
u1 звати само
операциони
појачавач
u2
u1 = 0
Терминал
(прикључно место)
 који се повезује на
i1 = 0 упоредни чвор се,
договорно, не црта
Пример електричног кола са

операционим појачавачем
R3
OpAmp
ug R4
R1 R2
Жиратор
i1 i2 u1 = −r ⋅ i2

u2 = r ⋅ i1
u1 u2
r
Елемент се користи, на пример,

у теорији електричних филтара
Конвертор и инвертор
i1 i2
u1 = ku2
 u1 = ri2
 1
i1 = k i2  u1 Елемент u2
u2 = ri1
Негативни Негативни
импедансни импедансни
конвертор инвертор
Елемент се користи, на пример,
у синтези електричних мрежа
OTA
v+ i+
i+ = 0 + i
 v− i−
i− = 0 –
i = g (v − v ) v
 + −
GND
OTA, Operational Елемент се користи у моделовању

Transconductance Amplifier интегрисаних аналогних направа
DCA
Струјни појачавачи
v+ i+
v+ = 0
 i
v− = 0
i = a(i − i ) v− i− Елемент
 + −
CDA CFOA v
v+ = 0 v+ = v− GND
 
v− = 0 i+ = 0
i = i v = ri Елемент се користи у моделовању
+ −  − интегрисаних аналогних направа
CCII (струјни преносник)

vx ix
vx = vy x iz

iy = 0 vy iy CCII z

iz = aix
y
vz
a ∈ {−1, 1} GND
CCII, the second generation Елемент се користи у моделовању

Current Conveyors интегрисаних аналогних направа
Циркулатор
u3
i1
u1 = ri2 − ri3 i3

u2 = −ri1 + ri3 u1
u = ri − ri
 3 1 2
i2 u2
Циркулатор се примењује у
комуникационим и радарским
системима који користе једну Елемент се користи у моделовању
антену и за предају и за пријем микроталасних направа
Mathematica
Maxima
Сингуларни елементи
Нулатор Норатор i1 Нулор i2
0 u1 0 ∞ u2
u = 0 ∀u u1 = 0
  
i = 0 ∀i i1 = 0
Мемристор
• Постулирао Leon Chua 1973. као
елемент са два краја описан једначином
која повезује наелектрисање и флукс,
назвао memristor – MEMory ResISTOR
• Остварен (имплементиран) 2008, Stanley
Williams, HP Labs
• Недостајући, четврти, елемент F (q, ϕ) = 0
Radioengineering, June 2015, Volume 24, Number 2, ISSN 1210-2512, Part I:

Special Issue on Memristor Theory, Modeling and Simulation.
Ако се појави нови елемент?

• Према шематској ознаци и
документацији треба утврдити
• број крајева (терминала)
• начин образовања приступа
• упоредне смерове
• једначине елемента (према усвојеним
смеровима, за сваки приступ по једна)
Шта је основни задатак

Теорије електричних кола?
• Одредити ел. напоне и струје грана
• Одредити снаге грана
• Извести у општим бројевима изразе за
ел. напоне и струје грана Симболичка анализа
• Одредити бројчане вредности
ел. напона и струја грана Нумеричка анализа
• Решити ел. коло значи наћи ел. напоне
и струје грана, а понекад и снаге грана
Изоставићемо придев ел.

• Ради бржег и једноставнијег саобраћања
изоставићу придев “електрични”
• Напон = Електрични напон
• Струја = Електрична струја
• Коло = Електрично коло
• Мрежа = Електрична мрежа
• Шема = Електрична шема
Изоставићемо математичку
строгост
• Појмовна одређења и дефиниције ће
бити превасходно инжењерски тумачени
• У математичким извођењима ћемо се
трудити да посматрамо задатак са
физичког гледишта и гледишта праксе,
па ће математичка строгост бити
изостављена или ублажена
• Користићемо математичко предзнање
Питања (1)
• Чиме се бави Теорија електричних кола?
• Шта је моделовање а шта је модел?
• Како се физичка тродимензионална направа пресликава у
апстрактно електрично коло?
• Шта је елемент електричног кола?
• Које су основне претпоставке за установљавање електричног
елемента?
• Шта је терминал?
• Шта је приступ?
• Шта су стандардни референтни смерови напона и струје
приступа?
• Како се образују приступи елемента са три краја?
• Шта су примар и секундар?
Питања (2)
• Дефинисати електрично коло.
• Шта је чвор?
• Како се дефинише мрежа?
• Шта је граф а шта усмерени граф кола?
• Шта је грана?
• Шта је пут а шта контура?
• Дефинисати повезан граф.
• Шта је субграф?
• Дефинисати стабло.
• Шта је спојница?
Питања (3)
• Шта је фундаментална контура?
• Дефинисати пресек, сноп и чворни пресек.
• Шта је фундаменталан пресек?
• Колико грана има стабло повезаног графа?
• Колико спојница има повезани граф?
• Колико ф-контура има повезани граф?
• Колико ф-пресека има повезани граф?
• Исказати КЗС и КЗН.
• Како бирамо контуре и пресеке за постављање КЗ?
• Шта је снага гране, а шта снага елемента?
Питања (4)
• Шта је снага приступа?
• Исказати Телегенов став.
• Шта су једначине елемента (карактеристике елемента,
дефиниционе/конститутивне једначине елемента)?
• Шта су вредности (параметри) елемента?
• Шта су линеарни елементи?
• Шта су временски независни елементи?
• Шта су отпорнички елементи?
• Шта су динамички елементи?
• Који елементи су капацитивни а који индуктивни?
• Шта су зависни извори (контролисани генератори)?
Питања (5)
• Нацртати шеме и написати једначине зависних извора.
• Шта је упоредни чвор?
• Шта је операциони појачавач?
• Шта је мемристор?
• Које елементе са два приступа знате?
• Које елементе са три приступа знате?
• Шта су сингуларни елементи?
• Шта је концентрисан елемент?
• Шта је основни задатак Теорије електричних кола?
• Која је примена Теорије електричних кола?
Питања (6)
Инструментациони појачавач
5
1 R5 R7
7 11
Rg1
ug1
R3
9
0 3
R1
8 R8
0
R2
ug2 0
Rg2
6 10 0
2 R4 R6
4
WolframAlpha
WolframAlpha Android
Maxima online
Maxima on Android
Leonhard Euler 1707-1783
Родоначелник теорије графова. Рођен у Базелу, Швајцарска.

Gustav Kirchhoff 1824-1887
Поставио основне законе електричних кола.

Рођен у Königsberg, Пруска.
Bernard D. H. Tellegen 1900-1990
Исказао став о снагама електричних кола.

Измислио је електронску цев пентоду и
предложио електрични елемент жиратор.
Рођен у Winschoten, Холандија.

01 Uvod Elementi

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

01 Uvod Elementi

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Др Дејан В. Тошић, редовни професор, Теорија електричних кола, предавања, Универзитет у Београду – Електротехнички факултет, 2016.

Теорија електричних кола

Теорија електричних кола

Циљ, исход и садржај (Г)

Циљ, исход и садржај (О)

Често постављана питања

Долазити на часове предавања?

Free/Libre Open Source Software (FLOSS)

Темељна претпоставка за елемент

Претпостављамо да је електромагнетско поље стационарно

Елемент са два краја

associated reference convention, passive sign convention

Елемент са једним приступом

Електричне струје крајева

WLAN RF/Microwave приступ

Које елементе са два краја знамо?

Упоредни (референтни) смер

Елемент са три краја

Елемент са четири краја

Примар, Секундар, Улаз, Излаз

Пример електричног кола

Пример електричне мреже

Граф електричног кола

Пример графа ел. кола (1)

Пример графа ел. кола (2)

Пример графа ел. кола (3)

Пут, Контура, Повезаност

Окце или елементарна контура:

Субграф, Стабло, Спојница

Пример чворног пресека

Пресек – општа дефиниција

Пример пресека (бипартиције)

Како бирамо пресеке и контуре за

Снага елемента са два краја

Снага елемента са два приступа

Телегенов став (теорема)

Отпорник линеаран временски независан

Кондензатор линеаран временски независан

Калем линеаран временски независан

Кратка веза (Кратак спој)

Отворена веза (прекид)

Напонски извор (генератор)

Ел. напон је позната

Струјни извор (генератор)

Ел. струја је позната

Напонски извор управљан напоном

Напонски извор управљан струјом

Струјни извор управљан струјом

Струјни извор управљан напоном

Пример електричног кола са

Граф елемента са два приступа

Ознака упоредног чвора

Упоредни чвор се још назива

Изостављање крајева који су

Поједностављено цртање шеме са

Операциони појачавач (1)

управљан напоном чији параметар VCVS

(појачање) неограничено расте

Операциони појачавач (2) i1 i2

• У граничном процесу, када параметар VCVS

(појачање) неограничено расте, a→∞

Operational amplifier, OpAmp, OA

Операциони појачавач (3)

Пример електричног кола са