Breskva

Rodno drvo je deo grančice koji ima duže ili kraće jednogodišnje letoraste sa cvetnim i lisnim pupoljcima. Cvetni i lisni
pupoljci mogu biti na letorastima, koji su:
- kratki - jedan cvetni i jedan lisni pupoljak,
- majski buketić 2-7 cm - sa više cvetnih pupoljaka,
- slamasti (tanki) sa pojedinačnim cvetnim pupoljcima (10-15cm),
- mešoviti - više pupoljaka zajedno (dva, tri i više) dužine preko 15 cm,
- prevremeni - kad se pupoljci iz tekuće vegetacije razviju u letoraste.

S obzirom na to gde se nalaze, razlikuju se tri grupe cvetnih pupoljaka, pa postoje i tri grupe sorti breskve: A, B i C.

Sorte grupe A imaju cvetne pupoljke na celoj dužini tanjih i debljih grančica.

Sorte grupe B imaju cvetne pupoljke na celoj dužini tanjih grančica, a na debljim, samo na vršnom delu.

Sorte grupe C imaju cvetne pupoljke samo na vršnom delu debljih i tenjih grančica.
 Slika 1. Rodne i nerodne grančice breskve:

1. kombinacija pupoljaka (cvetnih i lisnih) - A) jedan lisni, B) jedan cvetni, C) jedan lisni i jedan cvetni, D) dva cvetna,
E) dva cvetna i jedan lisni, F) tri cvetna, G) tri lisna, H) dva lisna i jedan cvetni, I) dva cvetna i dva lisna, L) jedan lisni i
tri cvetna.

1. - mešovita rodna grančica, 1a - mešovita grančica sa cvetnim pupoljcima u gornjoj polovini grančica (praktično
nerodna grančica), 1b - dard (samo jedan cvetni pupoljak), 2 i 2a - kratko majsko buketče, 3 - malo duže majsko
buketče, 4 - stipularni pupoljci, 5 - nerodna grančica, 6 - kratka tanka (slamasta) grančica, 7 - duga tenka (slamasta)
grančica, 8 - srednje duga tanka (slamasta) grančica, 9 - prevremena grančica.

Rodni pupoljci kod breskve se nalaze na jednogodišnjim grančicama, pa je osnovno pravilo rezidbe da se rezidbom
postigne što više novih letorasta koji a sebi nose vetne upoljke. Jačina primenjene rezidbe zavisi od svakog
pojedinačnog stabla, od njegoveživotne snage. Sa tarošću stabla povećava se i količina vegetativne mase koja se
rezidbom uklanja.
Tako na primer, kod voćaka, koje tek počinju da rađaju, uklanja se od prošlogodišnje vegetacije 20 do 30%, a kod
starijih (starih 10 do 12 godina) može se ukloniti i do 70%.

Breskve za rod mogu se orezivati i na drugi način - prekraćivanjem rodnih grančica. Osnovni princip ovoj rezidbi je u
tome, što se pored rodne grančice ostavlja i njena zamena. To se radi da bi se naredne godine obezbedio dovoljan
broj novih letorasta koji se ostavljaju da donesu rod.
Rezidba prekraćivanjem rodnih grančica izvodi se tako, što se nastoji da se ostavljaju letorasti za rod, bliže
osnovnih grana. Oni se orezuju na 8 - 15 pupoljaka, u zavisna od vitalnosti stabla, sorte i željene količine prinosa. U
neposrednoj blizini ovog letorasta, čak ako su na istom rodnom drvetu, donji letorast se orezuje radi zamene na 2 - 3
pupoljaka, a gornji na 8 - 15 pupoljaka.
Naredne godine se sasvim uklanja grančica koja je predhodne godine donela rod. Ova rezidba je dosta slična
rezidbi vinove loze.
Smatra se da je ona prikladnija za starija stabla, manje vitalna i u manje povoljnim uslovima ishrane i vlažnosti.

Slika 1. Kratka rezidba - rezidba sa prekraćivanjem rodnih grančica

 Šema rezidbe: zimskom rezidbom orezana su dva prošlogodišnja letorasta (1) duže je orezan (A) koji treba da
donese rod i kraće (B) radi zamene.
U toku vegetacije isti letorast (1) doneće rod. Letorast na rodnoj grani (3) orezuje se pre vegetacije i to: gornji na
desetak cvetnih pupoljaka, a donji na 2-3 cvetna pupoljka (A i B).
U vegetaciji, mešovita grančica ostavljena za rod (A) doneće plodove, a kratko orezana (B) imaće dva letorasta.
Ovo se vidi na rodnom drvetu (4).
Prikazan je isti princip na rodnom drvetu (5 i 6).

Sastoji se u odabiranju mešovitih rodnih grančica koje se ne orezuju, izuzev, ako su bile oštećene (lisne vaši, moljac i
sl.). Pri ovome se vodi računa da rodne grančice budu pravilno raspoređene na rastojanju 20 do 30 cm jedna od
druge.
Za rod se biraju dovoljno razvijeni letorasti, ali ne i najrazvijeniji, ni oni tanki, jer i jedni i drugi letorasti su
nedovoljno sazreli i sa manje rezervnih materija. Ostale grane se u osnovi uklanjaju radi bolje aeracije i osvetljenja.
Neposredno na mestu gde je grančica u osnovi orezana, u toku vegetacije se razvija nov letorast, koji se naredne
godine ostavlja da rodi.
Grančice, koje su u predhodnoj godini donele rod, a imaju u osnovi zamenu, sasvim se uklanjaju, ako nemaju
zamenu, prekraćuju se na nekoliko pupoljaka. Ovakav sistem rezidbe pokazao je dobre rezultate, koji se ogledaju u
boljem kvalitetu plodova, dužem vremenu iskorišćavanja, ostvarivanju visokih prinosa i dr.
Ova rezidba se preporučuje tamo gde su vrlo povoljni zemljišni uslovi - plodno zemljište uz eventualno
navodnjavanje.

Rezidba bez prekraćivanja grančica kod breskve, (detalj) na višegodišnjoj grani (1) - ostavljene su mešovite
rodne grančice na rastojanju od 25 - 30 cm, grančice su označene sa (a).

Da bi se održala redovna rodnost, dobar kvalitet plodova sa visokom rodnošću, dug period racionalne
eksploatacije zasada, komercijalno gajenja breskve i nektarine je nezamislivo bez redovne rezidbe. Intezitet reidbe je
izuzetno jači od ma koje druge voćne vrste iz razloga osetljivosti na zasenjavanje i na samo izduživanje provodnika
hrane iz korena u list i obrnuto.Karakteristično je da breskva medju svim voćnim vrstama najranije počinje da radja a
iz razloga što u toku jedne vegetacije može da formira rodno drvo. Zato u prvim godinama njenog života rezidbom
istovremeno formiramo željeni uzgojni oblik i regulišemo rodnost. Ako imamo normalne klimatske uslove beskva
svake godine obilno cveta i zameće veliki broj plodova. Iz tog razloga, osnovni cilj rezidbe je da obezbedi svake
godine dovoljan broj jednogodišnjih grana (novog rodnog drveta) za zamenu starih koje rezidbom potpuno uklanjamo.
U zavisnosti od mesta na kome se formira i od uslova u vegeteciji, jednogodišnje drvo kod breskve ( mešovite rodne
grane, tipične rodne grane,majske kitice i vodopije koje su obradjene u tekstu od 01.02.2010. god.) se znatno
razlikuje pa se sa njim i različito postupa u rezidbi. Način i intezitet rezidbe trba da prati opšte stanje voćaka, sistem
gajenja (uzgojni oblik) i sortne osobine. Ipak, pri svemu ovom treba voditi računa i o tome da se svake godine dobije
dovoljno jednogodišnjih grana, najbolje mešovitih, za zamenu prošlogodišnjih koje uklanjamo i da imamo dobru
osvetljenost krune, naročito onih ostavljenih rodnih grana. Pravilno izvedena rezidba sa jasnom vizijom šta se želi uz
operacije koje prate proizvodnu godinu (ishrana, mogućnost navodnjavanja, proredjivanje plodova, pravilna i
blagovremena zaštita...) treba da dovedu do toga da jednogodišnji prirast novih mešovitih rodnih grana bude 40-50
cm. Svako odstupanje pokazuje na neki poremećaj uglavnom zbog agrotehničkih mera, tako da kod iznurenih stabala
rezidba mora da bude rigoroznija što podrazumeva jače ili slabije skraćivanje skeletnih grana da bi se pojačala
vegetativna aktivnost u narednoj vegeteciji. Ovo naravno treba da prati pojačana ishrana i rigoroznije proredjivanje
plodova. Rezidbom takodje moramo voditi računa da dobijemo optimalnu osvetljenost krune naročito kod kotlastog
uzgojnug oblika. To se postiže eliminacijom svog suvišnog nerodnog i prekobrojnog rodnog drveta, izolacijom
skeletnih grana i nepreklapanjem ostavljenih rodnih grana gde bi došlo do zasenjavanja. Znači, sve ono što bi
prouzrokovalo zasenjavanje i što bi beskorisno trošilo rezervne materije a time i ometalo pravilnu ishranu plodova i
razvoj novih jednogodišnjeh grana treba ukloniti do osnove. Na mestima gde smo deficitarni sa mešovitim rodnim
granama i gde je nastalo ogoljavanje, neke od tih grana trbamo rezati na „patlj“ ili „kondir“, odnosno vršimo
prekraćivanje na 2-3 okaca iz kojih dobijamo nove kvalitetne rodne grane u narednoj vegetaciji.
Breskva i nektarina spadaju u grupu voćnih vrsta koje najranije počinju sa rađanjem. Ovo je
posledica toga da samo u jednoj vegetaciji mogu da formiraju rodno drvo. Iz tog razloga
razlikujemo nekoliko tipova rodnih grana.

1.MEŠOVITE RODNE GRANE

Obično su dužine oko 50cm i formiraju se na stablima jake vegetativne aktivnosti. Do kraja jula
kada počinje diferencijacija trebale bi da završe sa ratsom da bi se izvršila akumulacija rezervnih
materija. Ako je on produžen slabi kvalitet cvetnih pupoljaka, pa dođe do cvetanja bez oplodnje.
Najkvalitetnije se obrazuju na dvogodišnjem drvetu ali mogu i iz pupoljaka na starijem drvetu.
Cvetni pupoljci su obično takozvani grupni odn. po dva sa jednim vegetativnim između. Broj
cvetnih pupoljaka isključivo zavisi od dužine grane. Ove grane spadaju kod breskve u
najkvalitetnije rodno drvo. Ipak za rod se ostavljaju dobro zdrvenjene i umereno bujne grane sa
dosta cvetnih pupoljaka.

2.MAJSKE KITICE
One spadaju u kratku rodnu granu i obrazuju se obično u uslovima jačeg opterećenja u
predhodnoj godini koje je pratila lošija ishrana i nedostatak vode. Dužine su 2-3cm i na sebi
imaju nekoliko cvetnih pupoljaka sa jednim vegetativnim na vrhu. Ekonomski su malo značajne
jer daju lošije plodove i po pravilu se uklanjaju. Međutim, kada nema dovoljno mešovitih mogu
se ostaviti uz obavezno prekraćivanje da bi se iz tog vegetativnog pupoljka razvio kvalitetan
mladar sa dosta lisne mase. Takođe treba ih ostavljati na mestima većeg ogoljenja krune.

3.TIPIČNE RODNE GRANE

Po izgledu su relativno tanke i dužine oko 30cm. Obično imaju cvetne pupoljke po celoj dužini
osim pri osnovi i na vrhu koji su lisni. One se razvijaju na starijem drvetu iz pritajenih pupoljaka.
Često rastu prilično zasenjene pa ostaju slabije zdrvenjene a cvetni pupoljci su im relativno loše
izdiferencirani. Ako dođe do zametanja roda on je lošijeg kvaliteta zbog slabe ishranjenosti, male
lisne površine i zasenjenosti. Rezidbom se obično uklanjaju ako postoji dovoljan broj drugih
grana ili na ogoljenim delovima mogu da se režu na tkz. „ kondir “ radi dobijanja kvalitetnijih u
narednoj vegetaciji.

4.VODOPIJE

Na njima može biti cvetnih pupoljaka ali su u osnovi gledano nerodne. Iz ovih cvetnih pupoljaka,
koji su obično nepotpuno izdeferencirani, i ako dođe do zametanja, plodovi budu lošeg kvaliteta
jer velika lisna masa odvlači veliki deo hrane. Javljaju se kada nije izbalansirano opterećenje
rodom a imamo kišno leto i jaču ishranu azotnim đubrivima. Na njima se obrazuju prevremene
grane ali zbog produžene vegetacije nemaju dovoljno sazrevanje. Ove grane se eliminišu do
osnove ( najbolje letnjom rezidbom da ne bi trošile previše hrane na uštrb ostalih grana ) ili na „
kondir “ da bi se iz njih razvila mešovita grana u narednoj vegetaciji.