Visoka zdravstveno-sanitarna škola strukovnih studija

“Visan”
Beograd

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA

SANITARNA HIDOTEHNIKA

TEMA
DEZINFEKCIJA VODE ZA PIĆE

Profesor : Student:
Prof. Marinković S.Dragan Sonja Vlahović
Br. indeksa 16/2015

Beograd, april 2018. god.

SADRŽAJ
1. UVOD..................................................................................................................................................... 2
2. DISKUSIJA .............................................................................................................................................. 3
2.1. VODA I ZNAČAJ VODE ....................................................................................................................... 3
2.2. EKOLOŠKI I EPIDEMIOLOŠKI ZNAČAJ VODE................................................................................... 4
2.3. DEZINFEKCIJA VODE ...................................................................................................................... 5
2.3.1. Prokuvavanje......................................................................................................................... 6
2.3.2. Primena UV zraka .................................................................................................................. 6
2.3.3. Jodiranje ................................................................................................................................ 7
2.3.4. Ozonizacija ............................................................................................................................ 7
2.3.5. Hlor i hlorna jedinjenja.......................................................................................................... 8
2.3.6. Filtracija ............................................................................................................................... 10
3. ZAKLJUČAK .......................................................................................................................................... 11
4. Literatura : .......................................................................................................................................... 12

1
 1. UVOD

Da bi živa bića mogla da žive normalno, voda u kojoj žive ili voda koju koriste mora imati
prirodan hemijski sastav i prirodne karakteristike. Kada čovek svojim delovanjem značajno
promeni hemijski sastav vode, kao i odnose koji u njoj vladaju, kažemo da je voda zagađena.
Značaj vode za ljude, za sav živi svet, za ekosistem, za planetu kao celinu, veoma je veliki i
mnogostruk počev od toga da je voda uslov života pa do mnogih drugih funkcija. Prema tome
voda je: osnov života i medijum odakle je život poteko, neophodna namirnica za kompletnu
biocenozu uključujući i čoveka, izvor hrane i neophodnih minerala, predmet rada i sredstvo za
rad, sredina za mnoge žive organizme, izvor energetskih resursa, mesto rekreacije i dr. Prema
podacima Svetske zdravstvene organizacije danas se može reći da je već kritična situacija sa
rezervama čiste vode i to kako stajaćih i tekućih tako i podzemnih koje se koriste kao voda za
piće. Čista voda se sve više smanjuje i degradira na razne načine, a najviše udelom čoveka sa
svijim aktivnostima odnosno veštačkim zagađivanjem.

Voda za piće, kao poseban deo prirodnih voda koje su u stalnom hidrološkom ciklusu kruženja,
zbog svoje osnovne namene mora posedovati određene karakteristike. Najvažnija njena osobina
je da ne sme biti štetna po zdravlje čoveka. To podrazumeva hemijski i mikrobiološki kvalitet
vode, odnosno higijensku ispravnost vode za ljudsku upotrebu kao vodu za piće i pripremu
hrane, ali i za sve druge ljudske aktivnosti koje zahtevaju visok kvalitet vode. Od vode za piće se
ne očekuje da bude sterilna, već da je brojnost mikroorganizama u njoj bude smanjena na
određenu (dozvoljenu) meru i posebno da ne sadrži organizme koji mogu izazvati oboljenja.
Priprema vode za piće je kompleksna oblast u kojoj se mogu definisati dva osnovna značajna
problema, a to su: izbor izvorišta vode i izbor tehnologije pripreme. Bez obzira na kvalitet sirove
vode i različite tehnološke procese i postupke pripreme (od najjednostavnijih do najsloženijih),
proces dezinfekcije je od velikog značaja. Ustvari, kada je u pitanju priprema vode za piće,
posebno mikrobiološki kvalitet, dezinfekcija je imperativ za sve vodovode. Iako se različitim
fizičko-hemijskim postupcima pored smanjenja mutnoće i uklanjanja suspendovanih materija
mogu ukloniti i mnogi organizmi, zbog preostalog dela bakterijske populacije kao i drugih
mikroorganizama, vodu za piće je pre upotrebe neophodno i dezinfikovati. Od najvećeg značaja
je upravo završna dezinfekcija vode, jer predstavlja poslednju prepreku prenošenju hidričnih

2
infekcija. Isto tako, nužno je i stalno prisustvo dezinfekcionog sredstva u vodi radi sprečavanja
eventualnog naknadnog zagađenja.

2. DISKUSIJA

2.1. VODA I ZNAČAJ VODE

Ma koliko se to činilo dalekom proslošću, voda je izvor i kolevka života. Svakome od nas je srce
počelo da kuca u vodi i tek izbacivši je, udanuli smo prvi put ovozemaljski život.
Voda čini oko 65% našeg tela. Čovek može znatno duže da izdrži bez hrane nego bez vode. I
mada zavisno od telesne mase, bez hrane bismo izdržali oko 40 dana, dok bi bez vode jedva
sastavili jednu nedelju i to u zavisnosti od klimatskih uslova u kojima bismo se našli. Čista voda
je bezbojna. Može imati i neke nijanse poput zelenkastoplave ili zelenkaste što je posledica
rastvorenih organskih i neorganskih materija u njoj. Mutnoća vode opisuje se sledećim ocenama:
bistra, slaboopalescirajuća, opalescirajuća, malo mutna, mutna i vrlo mutna. S tim u vezi, vode u
potocima i rekama mogu biti mutnije u vreme pada kiša i topljenja snega. Mutna voda se ne sme
koristiti za piće. Takvu vodu treba pre upotrebe izbistriti, a potom dezinfikovati. Po pravilu čista
voda je bistra. Još jedna od podela Voda je na tvrdu i meku. To je zato što se u svakoj vodi nalazi

rastvoreno na stotine minerala i drugih jedinjenja. Količine ovih jedinjenja su znatno male, ali su
veoma značajne za živi svet. Kada je u vodi sadržaj minerala i jedinjenja visok, za vodu se kaže
da je tvrda, a kada je sadržaj nizak za vodu se kaže da je meka. Nepravilna eksploatacija i
zagađivanje, ugrozilo je svetske zalihe vode. Prema podacima UNESCO-a, u narednih 20 godina
količina pijaće vode će se smanjiti za 30%. Smatra se da čak 40% svetske populacije već sada
nema dovoljno vode za svoje dnevne potrebe. Prema podacima organizacije WaterAid svakih 15
sekundi jedno dete umre od oboljenja izazvanog manjkom vode. Voda se u prirodi ne pojavljuje
u hemijski čistom obliku, jer na svom putu dolazi u dodir, rastvara I prima različite materije. Od
količine i vrste ovih sastojaka zavise karakteristike vode. Prema svojoj prirodi, voda se deli na
atmosfersku, površinsku I podzemnu. Atmosferska voda nastaje od padavina kao što su kiša,
sneg I led. Ona sadrži rastvorene gasove sa kojima dolazi u dodir, poput kiseonika I ugljen-
3
dioksida. Od čvrstih materija sadrži nešto prašine I čađi, a u blizini mora I nešto soli. Površinska
voda je ona koja ili leži na površini tla. Ova voda nastaje od atmosferske vode, koja direktno
pada na Zemljinu površinu ili one koja se sliva u nju sa površine tla. Podzemna voda se nalazi
ispod površinske zemlje. Nastaje prodiranjem padavina od površinskih vodenih tokova ka tzv.
vodonepropusnim slojevima (unutar Zemljine površine) koji se sastoje od stena sa malom
efektivnom poroznošću. Ova voda spada u red čistijih, pa se zbog takvih odlika veoma često
koristi za piće.

2.2.EKOLOŠKI I EPIDEMIOLOŠKI ZNAČAJ VODE

U vodi se pod uticajem Sunčeve energije i rastvorenih neorganskih materija stvara živa materija
koja kruži u lancu ishrane (fitoplankton, zooplankton, viši vodeni organizmi i td.).
U vodi je moguć život, razvoj, razmnožavanje i opstanak različitih bioloških i hemijskih činilaca
koji mogu da utiču na zdravlje. Vodom se mogu preneti bakterije, virusi i paraziti.
Bakterije koje se mogu preneti vodom i dovode do oštećenja zdravlja su: E. coli, Proteus,
Streptococcus faecalis, Bacilus dysenteriae, Salmonella typhi, Salmonella paratyphi A i B,
Shigellae, Vibrio colerae, Pasteurella tularenssis i dr.

Tabela 1. Dužina življenja nekih patogenih bakterija u vodi (u danima) - Izvor Zavod za javno
zdravlje Kragujevac

Virusi koji se mogu preneti vodom i dovode do oštećenja zdravlja su: adeno (31 serotip), eho (31
serotip), coxsaci A (23 serotipa), coxsaci B (6 serotipova), polio (3 serotipa), reo (3 serotipa),
hepato (2 serotipa) i cytomegalo (1 sreotip).

4
Tabela 2. Dužina opstanka nekih enterovirusa (u danima) - Izvor Zavod za javno zdravlje
Kragujevac

Paraziti koji se mogu preneti vodom i dovode do oštećenja zdravlja su : Aentameba histolitica,
Lamblia intestinalis, Askaris lumbrikoides, Trihocefalus, Oxyuris vermiculatis.

Mikroorganizmi kraće opstaju u zagađenoj vodi, na višoj temperaturi, pri jačem i dužem
Sunčevom zračenju, pri manjoj količini organskih materija i češćoj promeni fizičkih i hemijskih
svojstava vode.

2.3. DEZINFEKCIJA VODE

Dezinfekcija vode podrazumeva uklanjanje ili uništavanje gore navedenih patogenih i

fakultativnopatogenih mikroorganizama. U toku dezinfekcije i sterilizacije vode nastaju kod
mikroorganizama grubi poremećaji koloidne ravnoteže (zbog dejstva fizičkih, fizičko-hemijskih i
hemijskih agenasa) i poremećaji ravnoteže njihovog fermentnog sistema. Naročito su izražene
ireverzibilne fizičko-hemijske promene fermenata disanja i drugih fermenata metabolizma
mikroorganizama, što dovodi do inaktiviranja i smrti ćelija. Dezinfekcijom vode za piće postižu
se sledeći ciljevi:

 uništavaju se mikroorganizmi i njihovi razgradni produkti u vodi

 sprečava se nastanak bolesti
 sprečava se pojava hidričnih epidemija
 obezbeđuje se zdravstvena bezbednost vode za piće
 stvaraju se razgradni produkti dezinfekcionih sredstava koji mogu štetno delovati na
životnu sredinu i čoveka.

5
Dezinfekcije vode za piće može biti vršena:

 fizičkim metodama

- prokuvavanjem
- primenom UV zraka
- ultrazvukom
- jednosmernom i naizmeničnom strujom
- jonskim ili elementarnim srebrom

 hemijskim sredstvima

- jodiranjem
- ozonizacijom
- hlor i hlorna jedinjenja
- filtracijom
- mešanom oksidacijom

2.3.1. Prokuvavanje
Dezinfekcija se vrši prokuvavanjem vode za piće na 100°C u trajanju od 10 minuta. Prilikom
prokuvavanja uništavaju se živi mikroorganizmi, ali njihovi termostabilni toksini ne bivaju
uništeni. Nakon prokuvavanja, voda ima neprijatan ukus (bljutava je). Ovoj tehnici dezinfekcije
pribegava se u vanrednim prilikama ili u odsustvu nekog drugog, pogodnijeg načina
dezinfekcije.

2.3.2. Primena UV zraka

Za dezinfekciju vode koriste se i ultraljubičasti zraci talasne dužine 280 mμ. Za proizvodnju
ultraljubičastih zraka upotrebljavaju se kvarcne lampe. One se montiraju iznad vode koja polako
teče u veoma tankom sloju debljine 5 mm. Lampe se mogu uroniti i u vodu koja u tankom sloju

6
teče oko lampe. Voda mora biti veoma čista i bistra, jer povećana koncentracija suspendovanih
materija i gvožđa u vodi, kao i posledično povećana mutnoća vode ometaju dejstvo UV zraka.
Ovaj način dezinfekcije ima germicidno dejstvo tj. uništava sve vegetativne oblike. Metoda je
veoma skupa, a preporučuje se za dezinfekciju već prečišćene vode, vode koja se koristi u
industrijskim procesima, kao i vode u manjim vodovodnim sistemima.

Slika 1. Dezinfekcija vode za piće UV zracima

2.3.3. Jodiranje
Koristi se samo u vanrednim prilikama za dezinfekciju vode za piće. Svetska zdravstvena
organizacija ne preporučuje upotrebu joda za dugotrajnu dezinfekciju, jer istraživanja uticaja
samog joda, a ne njegovih jedinjenja, na ljudski organizam još uvek nisu potpuna.

2.3.4. Ozonizacija
Ozonizacija se sve češće koristi za dezinfekciju vode za piće. Ozon je kao jako oksidaciono
sredstvo veoma efikasan u uništavanju bakterija, virusa i spora. Za kratko kontaktno vreme od
oko 10 minuta obavi se potpuna dezinfekcija. Ozon se brzo pretvara u kiseonik, koji nema
nikakvo štetno delovanje, naprotiv poželjan je i popravlja ukus vode. Nema ostataka hemikalije i
neprijatnog mirisa (kao kod hlorinacije). Jedini nedostatak ozonizacije je što zahteva veliku
potrošnju električne energije i nema rezidualnog dejstva, pa se nakon dezinfekcije ozonom u
vodu dodaje određena količina hlora, koja će štititi vodu od naknadne kontaminacije. Efekat
ozona zavisi od:

7
  sastava i količine vode,
 od količine upotrebljenog ozoniziranog vazduha,
 od koncetracije ozona u vazduhu.

2.3.5. Hlor i hlorna jedinjenja

Hlorisanje je u svetu i kod nas najzastupljenija metoda za dezinfekciju vode za piće, zato što je to
jednostavan, jeftin i najčešće dovoljno efikasan dezinfekcioni postupak sa produženim dejstvom.
Mehanizam delovanja hlora se objašnjava time što hlor sa vodom stvara hipohlorastu kiselinu
(HOCl) koja se kao elektropozitivna brzo i čvrsto vezuje sa elektronegativnim nabojem bakterija,
što dovodi do denaturacije fermenata hidrogenaze i time onemogućava oksidoredukcione
procese, odnosno život bakterija. Na uspeh hlorisanja utiču:
 vrsta hlornog preparata
 osobine mikroorganizama
 uslovi reagovanja mikroorganizama i dezinfekcionog sredstva (vreme kontakta,
temperatura okoline, pH i mutnoća vode, i td.)
 pri određenoj temperaturi vode potrebno je oko pola sata kontaktnog vremena da bi se
dezinfekcija vode završila, dok se kod hladnijih voda, vreme kontakta produžava
 hlorisanje se najčešće obavlja hlorom u gasovitom stanju ili korišćenjem preparata hlora.

Hlorni prepatari su:

Hlor gas koji se najčešće koristi za dezinfekciju vode u vodovodima, za šta je neophodna
odgovarajuća oprema (gasni hlorinator) i stručno rukovanje i čuvanje (veoma je eksplozivan).
Hlor gas se nalazi u čeličnim bocama, pod povećanim pritiskom. Sadrži 100% aktivnog hlora.
Žavelova voda (NaOCl) je nestabilan, tečni preparat hlora koji se koristi za dezinfekciju vode u
manjim vodovodima, bunarima, pumpama i sl. Sadrži najčešće oko 10-16% aktivnog hlora.

Kaporit (Sa(OCl)2) je stabilan preparat, dobro se rastvara u vodi, sa visokim sadržajem aktivnog
hlora (oko 65 - 70%). Proizvodi se više vrsta ovog preparata u prahu ili tabletama.

Hlorni kreč je nepostojan preparat (jer hlor vremenom izvetri), sadrži oko 25-30% aktivnog
hlora. Koristi se za dezinfekciju otpadnih voda, a eventualno i za dezinfekciju vode za piće

8
manjih vodnih objekata: bunara, pumpi, cisterni, u vanrednim uslovima i nedostatku drugih
preparata hlora. Teško se rastvara u vodi i ima jak miris.

Hloramini NH2Cl (halazon, halamid i dr.) su stabilni preparati, koji sporije razvijaju svoju
dezinfekcionu aktivnost i sadrže oko 25% aktivnog hlora. Pogodni su za dezinfekciju starih
vodovodnih mreža, zbog svog produženog dejstva.

Hlordioksid ClO2, je jako oksidaciono sredstvo, bolji je baktericid od hlora, uništava i spore,
odličan virucid, uklanja ciste protozoa, a rezidualno dejstvo duže traje od hlora. Proizvodnja mu
je skuplja, ne može se transportovati, niti skladištiti, mora se proizvoditi na licu mesta. Sporedni
proizvodi dezinfekcije (hlorit i hlorat) su opasni po zdravlje ljudi. Dezinfekcija hlordioksidom je
dobra alternativa kada su u pitanju mali vodovodni sistemi i mikrobiološki dosta zagađene vode.

Slika 2. Hlorisanje vode

9
 2.3.6. Filtracija
Filtracija vode za piće je osnovna operacija čiji je cilj da iz vode ukloni sve mehaničke čestice
dispergovane u njoj npr. koloidne čestice i mikroorganizmi (prvenstveno bakterije) koje su
nakon procesa taloženja zaostale u vodi, naročito najsitniji koloidi koji se nisu uspeli slepiti, već
su zajedno sa voom prosleđeni dalje. Kod proceđivanja će i te čestice zaostati u dodiru sa
filterskim materijalom. Uglavnom se koriste različita kućišta filtera sa odgovarajućim filter
ulošcima raznih poroziteta, a postoji i čitava paleta poluautomatskih i automatskih filtera, koji se
mogu ispirati tokom rada, te nema diskontinuiteta u radu zbog zamene ili cišćenja filter uložaka.
Kod jače zaprljanih voda mogu se koristiti klasični peščani filtri sa viseslojnom silikatnom
ispunom različite granulacije. Uređaji za filtriranje su namenjeni filtriranju, deferizaciji,
demanganizaciji i apsorpciji materije iz pitke i tehnološke vode pri protocima do 10 l/s. U
zavisnosti od stepena i vrste zagađenja vode, koriste se različite filtracione mase kao što su:
- kvarcni pesak – filtriranje
- antracit-koagulacijsko filtriranje
- aktivni ugalj – absorpcija, dehloriranje
- zeolit, green send – deferizacija, demanganizacija i dr.

Slika 3. Veliki filter za proceđivanje plitke vode

10
 3. ZAKLJUČAK

Danas su vodoizvorišta sve više zagađenja, tako da dobijanje higijenski ispravne vode za piće
postaje sve veći problem za čoveka. Osnovni razlog higijenskog pregleda vode i njene prerade je
da se potrošači zaštite od patogenih mikroorganizama i nečistoća u vodi tj. da voda bude
neškodljiva za ljudsko zdravlje. Funkcionisanje čitavog sistema, kao i veći deo prerade vode
predstavlja u stvari pripremu vode za efikasnu i pouzdanu dezinfekciju. Shodno tome neprestano
se vrše istraživanja u cilju uvođenja novih tehnologija i postupaka za njenu preradu, a u cilju
obezbeđivanja dovoljne količine vode za piće.
Dezinfekcija ima za cilj da ukloni ili uništi patogene i fakultativno patogene asporogene
mikroorganizme. Dezinfekciji se uglavnom podvrgava voda koja je već prošla ostale faze
prečišćavanja: koagulaciju, taloženje, filtriranje, jer u izbistrenoj vodi nema čestica lebdećih
materija u koje bi se mogle »skriti« bakterije, ostajući na taj način zaštićene od dejstva sredstava
za dezinfekciju.
Treba imati u vidu da se uspešna dezinfekcija može izvršiti samo u bistroj vodi. I neznatno
zamućena voda ometa proces dezinfekcije i ne garantuje bakteriološki ispravne vode.
Metoda dezinfekcije treba da je prikladna, da ne zahteva skupe i glomazne instalacije i visoku
stručnost za rukovođenje njome, kao i da obezbeđuje permanentnu, kontinualnu dezinfekciju
vode.
Svim ovim zahtevima još uvek, kao jak dezinficijens, najviše odgovara elementarni hlor i
njegovi preparati. Osim toga na široku primenu hlorisanja kao metode dezinfekcije, uticali su i
sledeći faktori:
a) laka nabavka elementarnog hlora i njegovih preparata i transport u druga mesta,
b) mogućnost lagerovanja potrebnih rezervi za duži period,
c) lako rukovanje, doziranje i merenje koncentracije,
d) rad postrojenja za hlorisanje ne zavisi od električne energije i
e) nije neophodna posebna stručnost za rukovanje aparatima.

Voda za piće postaje strategijski resurs. Zbog toga kvalitet vode postaje predmet društvene brige.
Na nivou organizacija koje obezbeđuju i isporučuju vodu za piće potrebno je pre svega
obezbediti ekološke aspekte a zatim, kroz procese proizvodnje i distribucije na izlazu iz sistema
obezbediti kvalitetnu vodu za piće.

11
Praćenje kvaliteta vode za piće se vrši na više nivoa. Rutinsko praćenje se vrši uzimanjem
uzoraka iz gradske mreže, ili kod proizvođača vode na ulazu, u proces i na izlazu iz procesa
proizvodnje vode. Specifični zahtevi se odnose na procedure u slučaju opasnosti, posebno u
pogledu alarmiranja i komunikacije sa zainteresovanim stranama.

4. Literatura :

1. Dalmacija B, Agbaba J, Klašnja M. Dezinfekcija Vode, Novi Sad:

Prirodnomatematički fakultet departman za hemiju (2005)
2. Kocijančić I. R.: Higijena; Zavod za udžbenike i nastavna sredstva; Beograd (2002)

3. Milojević M., , Kvalitet vode u vodovodima, Vodoprivreda, Beograd (2004)

4. Dezinfekcija vode za piće, Damjanov Vlasta, Medicinski fakultet Kragujevac, (2006)

5. Institut za javno zdravlje Kragujevac - www.izjzkg.rs/centri/centar-za-higijenu-i-humanu-

ekologiju/87-voda-za-pice

12