Elvis Bošnjak

Nosi nas rijeka

drama

Elvis Bošnjak, Domovinskog rata 38, 21210, Croatia

tel: +385 21 244967, +385 91 5457069

1
e-mail: elvisbosnjak@hi.hinet.hr
OSOBE:

STIPE najstariji brat

NIKOLA srednji brat
JERKO najmlađi brat
SEKA njihova sestra
STRINA njihova strina
MLADEN Sekin udvarač, kasnije muž
NEVJESTA Stipina žena

1. ČIN

2
Garaža. Stojeći oko improviziranog stola Stipe, Nikola i Jerko režu meso i bacaju ga u posude. Iza
njih vise svinjske polovice. Uokolo, automobilske gume, na policama alat, noževi, oruđe. Na stolu,
vino, rakija. U dubini vrata. Hladno je.

Nakon što dugo, u tišini, režu.

STIPE: Kaže fratar da kako moremo klat’ prasad dok mate’ um’re?

JERKO: Ha!

Nakon duge pauze.

NIKOLA: Prasad su se tukla juče’ uj’tro dok je mater’ bilo bolje.

Nakon duge pauze u kojoj režu meso i ne gledaju se.

NIKOLA: Meso se mora izr’zat.

JERKO: Ha!

Slegne ramenima.

STIPE: Nu, odvoj’ te svić’ce i ti komadića na stranu.

NIKOLA: Ku’ ‘’š s tin?

STIPE: Da ima šta za povr’gat u kuć’. Ne mo’’š kad ljud’ dođu.

JERKO: E, to t’ ja ne znan šta će ljudi kad dođu. Ti lipo u svojon kuć’ za njizi uzm’ pa vrigaj.

STIPE: A dobro.

3
JERKO: Lipo za svoju mate’, riž’, pa vrigaj. Je l’ pošteno?

STIPE: Dobro.

Režu u tišini. Nikola uzme cigaretu što stoji na rubu stola, povuče dva brza dima. Režu.

NIKOLA: Nar’zat ćemo malo prš’ta i sira i gon’.

JERKO: Ja neć’ rizat ništa. Vi ako ćete rizat, eno tamo pa riž' te.

NIKOLA: Nu, bogat’, ne’š sad ljude ist’rat iz kuće.

Nikola otpije gutljaj vina. Zastane i puši. Stipe i Jerko režu.

NIKOLA: Tribalo b’ otvor’t grobn’cu, vid’t je l’ pod vodon. Neme’š je u vodu leć’.

STIPE: A sutra uj’tra …

NIKOLA: Aj’ ti skin’ prš’te… Ja ćemo i Jerko…

STIPE: A bogat’, neć’ i‘ skidat’ sa njizi dok vise…

NIKOLA: A, uzm’ ova čet’r’ šta s’ gotova.

STIPE: Evo, dok vi budete rizal’ onoga …

NIKOLA: Aj dobro, ti riž’.

STIPE: A, tribalo b’ zvat grobara da on vidi ... ako je pod vodon … neć’ ja ćać’ne kost’ po grobn’c’
skupljat.

JERKO: Neće te ćaća ugrist.

4
NIKOLA: Šta ’š zvat’ grobara, bogat’, otvor’ ćemo sutra grobn’cu i vid’t šta je unutra.

STIPE: Evo, u mene puna.

Gurne nogom posudu punu mesa.

STIPE: Kako nje nema?

Natoči rakiju, sjedne.

NIKOLA: Nemoj mi sid’t, nemoj mi sid’t, nu evo t’ ovde kajin …

STIPE: A mogu l’ pop’t bogat’?

Stipe pijucka rakiju. Nikola i Jerko režu. Stipe natoči još jednu i popije na iskap. Oštri nož.

NIKOLA: Aj odnes’ to meso gor’ i vid’ šta je.

Stipe ostavi nož i uzme posudu punu mesa.

STIPE: Reć’ jon ja da pov’riga malo džiger’ce i bubriga …

NIKOLA: Nemoj men’ vrigat bubrige bogat’. Eto t’ tu ovi otpadaka …

Stipe uzme sa stola komadiće mesa i stavi ih na vrh posude.

JERKO: Reč jon da napravi soka.

Stipe izađe. Jerko i Nikola režu u tišini. Nikola zapali novu cigaretu.

NIKOLA: Sve me stra’ da mu žena nije štagod pripel’la.

5
JERKO: Kome? Jebe se men’.

Duga pauza u kojoj režu.

JERKO: ‘Ko zna di ć’ ja živ’’t? Eno sestr’ pa nek’…

NIKOLA: Ja ć’ van svoj dio puštat a s njin ako se bude moglo dogovor’t …

JERKO: Neć’ se ja s njin ništa dogovarat. Eno ako ti … a jebe se men’ … sestra nek’ ovde … dok je
živa … A ako će se udavat, nek’ se udaje.

NIKOLA: Ne znan, ja u to nikako ne v’’rjen.

Režu u tišini.

JERKO: A ako se ja oženin ja ć’ … a šta ja znan … pušt’ to. Eno mu nek’ nosi.

NIKOLA: A bogat’.

Otpije dug gutljaj vina.

JERKO: Je l’ vino kakvo?

NIKOLA: A bogam’ odl’čno.

JERKO: Šta misliš kol’ko mu ima?

NIKOLA: A bogam’…

JERKO: Ima pe’godina.

6
NIKOLA: Bogam’ odl’ćno.

JERKO: O’š ponit?

NIKOLA: Stav’ dvi litre.

JERKO: Nos’ sve bogat’, ima vina. I ti reč’ gor’ njoj nek’ ona odma odvoji meso za te.

NIKOLA: To će žena kad dođe.

Otpije dug gutljaj.

NIKOLA: A vino t’ je stvarno dobro.

JERKO: To ja ostavin tako od svake berbe, stoji pe’šes’ godina. Igran se, tako.

Nikola zastane. Puši.

JERKO: A?

NIKOLA: Ništa, ništa.

Režu u tišini.

NIKOLA: Daj m’ taj manji nož.

JERKO: A.

NIKOLA: Bac’ der taj manji. Ne mogu s ovzin mi je ovde …

Jerko mu pruži manji nož.

7
JERKO: Mate’ kad umre ti… ja neć’ to zvat, … ti eto t’ …

NIKOLA: Nemaj ti konta. To ć’ ja sve … ti …

Režu u tišini. Vraća se Stipe s bokalom soka i svojom posudom.

STIPE: Drž’.

Pruži Jerku bokal. Jerko pije iz bokala.

JERKO: Aaa.

NIKOLA: Šta je?

STIPE: A eno, isto.

NIKOLA: Moga s’ ti otić skin’t glave i …

STIPE: Šta ’š in tamo skidat glave. Leće mo i’..

NIKOLA: A bogat’ neć’ i’ cile nost’ vamo ‘ko će i’ dign’t u troje. Rasi’ ćemo i’ tamo. Il’ ’ajd’ ti skin’ in
glave i rasič’ i’ na po.

Ulazi Seka.

SEKA: Iđe l’ to?

NIKOLA: Šta je?

SEKA: A eno, isto.

STIPE: Dajder m’ sikir’cu i ček’ć.

8
JERKO: Eto t’ tu iza gume.

Stipe uzme sjekiru.

STIPE: Ima l’ šta ček’ća?

NIKOLA: Tamo t’ je ček’ć na stolu!

Stipe izađe.

SEKA: Mogla je koja doć’. Ja ne mog’ sama i ovde i kod nje.

NIKOLA: A, moji s’ se uput’li, evo sa’ će svaki čas.

SEKA: Šta će m’ ona jadn’ca pomoć? A, njegovu neću ni zvat.

Uzima posudu koju je Nikola napunio mesom, izlazi.

SEKA: Poče, daj sestri jednu.

Nikola vadi cigarete.

SEKA: Pripal’ mi.

Nikola pripali Seki cigaretu. Seka izlazi.

SEKA: Triba’ će kuću čis’t, sklon’t meso.

NIKOLA: Do’’ će dica s njon…

Seka zastane na vratima.

9
SEKA: Vriga se.

Izađe. Nikola i Jerko režu u tišini. Nikola svako malo povuče dim pa vrati cigaretu na rub stola,
gucne malo vina. Jerko reže. Nikola primakne Stipinu posudu. Baca u nju meso.

NIKOLA: Ka’ ’š sol’t?

JERKO: Sol’t ću, šta ja znan.

NIKOLA: A ladno l’ je bogat’.

JERKO: A?

NIKOLA: Kažen, da ne b’ smrzlo.

Ulazi Stipe.

STIPE: A ne mog’ ja nju izr’zat nako, triba ne’ko držat.

NIKOLA: Pušt’ bogat’.

Stipe uzima komad mesa.

STIPE: Di m’ je sić?

NIKOLA: Eto t’ bacaj tu u njegov.

Režu. Ulazi Strina u crnoj seljačkoj opravi sa maramom (šudarom) na glavi. Zastane na
vratima, prekriži ruke na leđima.

NIKOLA: Ajde Strina k nami.

10
Strina odmahne rukom, ponovno ih prekriži na leđima.

NIKOLA: Ajde, šta stojiš tu?

STRINA: Neć’ ja smetat’ riž’ te vi.

NIKOLA: Šta ’š smetat, bogat’, pop’t ćeš jednu.

STRINA: Neka, neka.

Odmahne rukom, postoji još malo pa ode.

NIKOLA (Jerku): Sa’ će ona cili dan ‘vako obilaz’t.

JERKO: Odnes’ jon komad’ć mesa poslin.

Režu u tišini.

STIPE: Tribat’ će mast top’t.

Duga pauza u kojoj režu. Nikola svako malo povuče par dimova i gucne vina.

NIKOLA: A, ako mate’ umre … Ništa, podil’ ovdan okolo, nek’ tope.

STIPE: A mogu ja otrat u sebe, stop’t ću tamo.

NIKOLA: Ha.

STIPE: Tribalo b’ se dogovor’t’ i za troškove ukopa…

JERKO: Ništa s’ ti za to ne staraj.

11
STIPE: A moran se starat bogat’.

JERKO: Ti samo lipo doved’ dicu na sprovod, nek’ se on’ pozdrave sa svojon babon… i za ništa se ti
više ne staraj.

STIPE: A, bogat’… ja san najstariji …

JERKO: Opet on.

STIPE: A, ne mere čov’k s tobon …

NIKOLA: Dobr’ ‘e, plat’t će šta ‘ko bude plat’jo i nek’ se ne spom’nje i gotovo.

JERKO: Ja san reka’ lipo da ć’ ja to plat’t a šta će te vi dalje plaćat to je vaša stvar. E, moga’ b’ se ja
sad otić’ posrat’.

Zabije nož u stol, izađe.

STIPE: A težak li je bogat’.

NIKOLA: Pušti ga sad. Teško mu je… on to proživljava…

STIPE: A, bogat’ ki da men’ nije teško i men’ mate’ umre’.

Ulije rakiju. Ispije.

NIKOLA: A Stipe teško t’ je. I men’ je teško. On je s njon osta … kad se ono des’lo gleda’ je mate’,
gleda’ je Strinu. Šta misliš da mu je bilo lako sve to gledat? Pušt’ sad i mast i di ’š top’t. Šta budeš
moga’ plat’t plati, šta ne budeš muč’.

Stipe popije još jednu.

12
NIKOLA: Na ‘o’š zapal’t?

Ponudi mu cigarete. Stipe uzme. Nikola mu pripali.

STIPE: Kad mate’ umre ja bogam’ više neman šta dolaz’t ‘vamo.

NIKOLA: A bogat’, do’ ’š vid’t svoju sestru, do’ ’š sist u svojon kuć’…

STIPE: Uda l’ se ona … ako šta zemlje… naprav’t ću na njoj jedan kućerak da iman di ostav’t
motku…

Ulazi Seka. Šmrče, briše suze, vraća praznu posudu. Stipe i Nikola se ukipe.

NIKOLA: Šta je?

SEKA: Ništa. Leži. Nako se kadikad pom’luje po licu. Ja jon dan ruku ona ‘nako samo malo stisne.
Ne b’ čov’k ni reka da niko leži ispod oni klašanja. Nema u njoj dvajst kila.

NIKOLA: Eto, moji će svaki čas.

STIPE: Ja san svojin reka da ne dolaze. Šta će je gledat nak’u.

Seka uzima Jerkovu posudu, izađe.

STIPE: Bolje jon je da se uda.

NIKOLA: A bolje, bolje … Ako budu mogl’ skupa nek’ stoje ako ne mogu, a bogat’, utrat ćemo je di
gdi. On nek’ se ženi šta ć’ mu ja.

STIPE: Đavla će se on ožen’t …

NIKOLA: A bogat’, evo in kuća, jedan kat njemu drugi njoj i sinu pa nek’ rade šta ‘oće.

13
STIPE: Eto, sa’ će se i ćaćin testamenat otvor’t, a ti znaš šta b’ u njemu moglo pisat. Nit’ je zna da će
se ona razvest nit’ je zna da se on neće žen’t.

NIKOLA: Nije bogam’ zna’ ni da će se nam’ dvoj’ci naprav’t kuće, je l’ tako.

STIPE: Je, i to je ist’na, mate’ je jadna … samo, bogamu ja b’ isto vol’jo imat di leć kad dođen ovdi.
Il’ da m’ dica imaju di doć.

NIKOLA: Stipe, u kuću se ne diraj. Kuća mora ostat njimon dvoje, ne meremo nju jadn’cu sad na
cestu izbac’t.

STIPE: Znan. Nisan ja ni reka… samo šta ćemo ako se ona uda, eno t’, cilo selo o tome govori.

NIKOLA: Ako se ona uda kuća će ostat Jerki i malon. Ne moremo njizi uval’t u jednu sob’cu i kužinu.
Ti znaš kako se nam’ bilo stiskat u po kuće kad su se ćaća i stric podil’li. Oženi l’ se kud će on?

STIPE: Oženi l’ se? Ono moj dio nek’ stoji na men’ a on’ nek’ ga koristi.

NIKOLA: Ti dobro znaš da on neće nogon tu stup’t uzmeš li ti dio. I kako ’š ti ovu kuću podil’t na tri
dila i još nju i sina digdi smist’t?

Pauza u kojoj režu. Nikola iskapi čašu do dna, nalije novu. Odbaci manji nož i uzme ponovno veći.

STIPE: Novaca ja mislin i nema. Ako ima štogod to će mate’ ostav’t njoj ….

NIKOLA: Evo ovi je gotov. ‘oćemo drugoga il’ ćemo prš’te ured’t?

STIPE: ‘Oćemo čekat da on dođe?

NIKOLA: Šta ’š čekat bogat’. Am’ mi čas prš’te sred’t.

14
STIPE: A moremo i to.

Podignu na stol po jedan sirovi pršut. Stipe popije rakiju, Nikola otpije vina.

STIPE: Šta će bit sa Strin’non polov’con kuće?

NIKOLA: A bogat’ šta ja znan, Strina more živ’t još dvajst godina, šta ć’ sad o tome misl’t.

STIPE: Ako se ne uda ona i mali se mogu prisel’t kod nje, Strina nema kome to ostav’t neg’ nam, pa
eto, nek’ to bude njimon.

NIKOLA: Stipe šta će teb’ te dvi sob’ce? Imaš čet’r’ ćer’, kome ’š i’ ostav’t?

STIPE: A bogat’, on’ nek žive a šta je napisano… a voljo b’ i’ ja imat dio rodne kuće.

NIKOLA: O’š da t’ ja platin tvoj dio, o’š da t’ ga platin?

STIPE: Nisan ja to brate nikad…

NIKOLA: Onda muč’ Is’sa t’. Pušt’ i’ nek’ podile to sirot’nje.

Uređuju pršute.

NIKOLA: Bogat’ ladno l’ je.

STIPE: Moglo b’ i zaled’t.

Na vratima zastane Strina. Ulazi lagano osvrćući se.

NIKOLA: Strina, ajde vamo, ajde. Nu.

Ulije Strini čašu vina.

15
NIKOLA: Popi’ boga t’, šta se bojiš.

STRINA: Eno đavlu, pop’t ću jednu, neće l’ me zgrijat.

Otpije pola čaše.

STRINA: Eno ladno. Ne mo’š uć’ u sobu.

NIKOLA: Ladno, ladno.

STRINA: Ima l’ šta od matere?

NIKOLA: A, eno, leži.

STRINA: E muko moja.

NIKOLA: A, tako mora bit.

Strina odmahne rukom i ispije čašu do kraja.

NIKOLA: Oćeš još jednu?

STIPE: Ajde nemoj jon više boga t’.

STRINA: Neć’ ja sinko više. Bož’ sačuvaj, bož’ sačuvaj.

Uputi se van.

NIKOLA: Di ćeš? Stoj ovde s nam’.

STRINA: Iđen neću l’ se zgrijat zercu.

16
NIKOLA: Otiđ je gor’ vid’t.

STRINA: Neka, neka jučer san bila.

Izlazi, zastane u dubini.

STRINA: Eno topi se jetrva moja ki vosak. Utop’t će se u sveto ulje ki lumin.

Izađe.

STIPE: Iđe l’ dol’?

NIKOLA: A, svaki dan. Napije se vode i vrati se nazad.

STIPE: A šta će jadn’ca. Dok je mater gledala išla je k njoj, sad neće.

Rade dugo u tišini. Stipe zastane. Nalije rakiju. Stoji dugo s čašom u ruci i gleda Nikolu.

NIKOLA: Šta t’ je?

STIPE: Je s’ je vidjo?

NIKOLA: Mater?

STIPE: Ja je nisan moga’ gledat. Eto, vidjo san je i izaša’ vanka. Nisan moga’. Kad san vidjo onu malu
glav’cu kako viri ispo’ klašanja … ona sida kosa jon pala priko oč’ju, reka san Seki – Makn’ joj tu
kosu s oč’ju - i izaša vanka.

Duga pauza u kojoj Nikola radi a Stipe stoji nepomičan s čašom u ruci i oči su mu se malko
navlažile.

17
STIPE: Kako ‘nol’ka žena more spast na ‘nakvo čeljade Bože moj? Eno nema u njoj dvajstipet kila.
Leži, stav’la ruku pod kušin, drugu ruku drži isprid glave i samo kadikad tresne njome, ne v’di, ne
čuje. Eno, reka b’ čov’k da spava ki dite. (ispije rakiju) Ja samo molin Boga da ništa ne razumi il’ da
jon je, eto, štogod lipo u glavi.

U zadnjim riječima su se osjetile suze koje je Stipe zadržavao cijelo vrijeme. On brzo obriše oči
rukavom i nastavi dalje raditi. Za vrijeme Stipina govora Nikola je radio malo sporije ali nije
prekidao.

STIPE: A žena eno cili dan da će peć kolače, da ima kolača u kući kad bude sprovod.

NIKOLA: Doktor kaže da ona najvjerojatn’je ne zna više ništa nego eno ‘nako diše a srce radi, a Seka
opet kaže da jon je stiskla ruku, ‘ko će to znat.

Nikola prestane raditi. Glas mu drhti od uzbuđenja.

NIKOLA: Stipe, nemoj m’ sestri rad’t probleme. Budeš li jon rad’jo probleme imat ćeš samnon posla i
zbog dugova i zbog svega.

STIPE: Pa nije ni’ko reka …

NIKOLA: Nemoj jon rad’t probleme. Ti nis’ takav čov’k. Zapanti ti nisi takav čov’k i nemoj m’ …

STIPE: Pa nisan ja …

NIKOLA: Nemoj m’ se igrat… nemoj m’ se igrat. Eto.

STIPE: Pa Bože moj…

NIKOLA: Ti znaš šta je ona sve pritrp’la u ‘voj kuć’ i kako je mater paz’la i nos’la je i kupala i ako
i’ko ima prava na ‘vu kuću onda je to ona i ni’ko više i oni nesr’tnjak tamo … I ne mora se ona sad
udavat, bogat’, da b’ imala di glavu sklon’t.

18
Obliju ga suze. Ostavi nož i ode prema dubini. Stoji okrenut leđima, obriše oči i zapali cigaretu.
Stipe stoji skamenjen za stolom.

STIPE (nakon duge pauze): Nikola brate, pa nisan ja reka ništa … da ne b’ njoj da … pa volin i ja
svoju sestru brate mili. Pa ako triba kuća neka jon kuća… ja san samo reka da ona more tu živ’t da ne
triba kuća za to bit na njoj … jer ako se uda…

NIKOLA: A šta ćemo ako se opet rastavi?

STIPE: A bogat’.

NIKOLA: A mali? Ti znaš šta s’ ti reka’ svojon žen’ kad se sestra vrat’la u kuću.

STIPE: Šta san reka?

NIKOLA: E kad ne znaš onda ništa.

STIPE: Šta san reka’?

NIKOLA: Reka’ s’ – Ženo, sad imamo sina - eto t’ – o njemu ćemo brin’t ki da je naše dite. – samo s’
ti to zaboravjo.

Nikola baci noževe. Psuje sebi u bradu. Ulazi Seka. Nosi tanjur pun friganog mesa.

SEKA: Šta je? Šta van je?

NIKOLA: Ništa, je s’ povr’gala?

SEKA: Evo.

Stavi tanjur i kruh na stol.

19
NIKOLA: Je s’ ovo meso s bubr’zin vrigala?

SEKA: Nisan brate, meso je posebno.

NIKOLA: Kako je gor’?

SEKA: Iša’ je Jerko gor’. E, poče, nisan pinjure donila.

NIKOLA: Nema veze ‘iš’ ćemo rukon, bogat, ki da je važno.

Stipe i dalje radi ne dižući glavu.

SEKA: Aj daj sestri jednu.

Nikola joj pruži cigarete i upaljač. Seka zapali i stavi kutiju na stol.

NIKOLA: Jesi malon jav’la?

SEKA: Jesan, ima niki teški ispit, ako … bude tribalo … do’ će na dan.

Stipe se rastegne.

STIPE: E, sve s’ me kost’ zabol’le.

Natoči rakiju. Uzme cigaretu iz Nikoline kutije, zapali.

SEKA: Aj id’te dok je toplo.

NIKOLA: Evo još ćemo ovo malo završ’t pa …

SEKA (pogledavši bocu rakije): Bogami je dobro cucate.

20
Stipe i Nikola rade, Seka nasjedne na stol, puši.

SEKA: E majko moja … dođosmo i dotle … osat’ ćemo sami … dica …i srićon u grobn’ci ima mista i
za nas, jer da nema mista more bit da se ne b’ ni sićal’ di smo i’ pokopali, ki šta se on’ nisu sićali di su
svoje pokopali. Eno ja ćaći oden dvaput god’šnje, na god’šnj’cu i na mrtvi dan, vas troj’ca ni tol’ko. A
Bože mili zna l’ i’ko di s’ baba i did pokopani il’ će i zato tribat ič’ pitat fratra.

NIKOLA: Ja bogam’ ne znan.

STIPE: Ne znan ni ja.

SEKA: E, vel’ke stvari. More bit da Jerko zna. Ostav’te njemu bubriga, on voli bubr’ge.

NIKOLA: Ja i’ bogam’ neću ‘ist.

STIPE: Evo, ja ć’ uzet komad’ć.

NIKOLA: Nu, uzm’ i ti.

SEKA: Neka, id’te vi. Di je Strina bil’ se ona maš’la?

NIKOLA: A znaš di je.

Nikola i Stipe jedu, Seka puši. Trenutci tišine u kojoj osjećaju jedno drugo kao bolnu težinu. Možda
su istovremeno dotaknuli vrijeme kad su bili bliski. Seka uzdahne.

SEKA: Sad nan ostaju naša dica.

STIPE: Tako to iđe, pa šta ’š. Bolje i tako nego priko reda.

SEKA: A znan, glupost, samo eto, neki ljudi neb’ nikad tribal’ umrit.

21
STIPE: A tako svak kaže za svoga.

SEKA: Bože moj, ja se uvik pitan, je l’ ta žena ikad u svom životu misl’la na sebe. Ma kad’ je bol’lo
ona je samo na svoju dicu misl’la, uvik na dicu, uvik na dicu. Je su l’ dica gladna, je su l’ obučena, di
će šta dat, di će šta pruž’t. E moj sinko, ne rađaju se takve više.

STIPE: A moja Seke svak za svoju dicu. Ona je eto za svoju dala sve šta je mogla dat.

NIKOLA: Dala je ona , bogam’, i više neg’ šta je mogla dat’. Ajde okolo nosaj tuđa drva, nosaj tuđu
vodu, gon’ tuđe krave u polje, kopaj na tuđoj njivi pa jopet na svojon, da šta se i iskriv’la ‘nako
jad’nca. Ruke ev’ ‘vako (zgrči prste), zadnji’ des’t godina i’ nije mogla isporav’t.

SEKA: E bože moj rad’ bolesna i ‘kri’ od nas mašt’la ki da mi ne v’dimo da ona nosi. A šta ’š. I opet
se staraj o sirin, kako se podil’lo, da5 ne b’ ‘ko dob’jo manje …a.

Obriše suze. Uzdahne. Uzme bocu rakije, nalije u Stipinu čašu, ispije. Uzme posudu punu mesa i
krene prema vratima.

SEKA: A sićaš se kako smo ‘ili pečen’cu kad smo bili dica, popenj’ se na stočić pa grickaj od dol’, a
njoj kaži da su miši? - Ma kako su miši đava’ in sriću odn’jo?

Na vratima se pojavi Jerko. Stoji stisnutih zubi i neprirodno izbuljenih očiju, mišići na licu mu
igraju, stiska šake. Seka stane, spusti polako posudu na pod gledajući neprestano Jerka. Stipe i
Nikola su zastali ukipljeni između dva zalogaja i netremice gledaju Jerka. Seka zajeca, jako,
grčevito. Drži se za trbuh. Ponovni jecaj, ne može doći do daha. Nikola sjedne i tiho zaplače.

STIPE: Govori šta je, boga t’?

JERKO: Mate’ ‘e umrla.

22
Seka poleti k Jerku. Zagrli ga. Snažno jeca. Jerko ne uzvrati zagrljaj. Stipe se okrene leđima,
naslonjen na stol, plače.

SEKA (jecajući): Majko moja mila!

Jerko odvede Seku do stola, nasloni je na stol i izađe.

STIPE (okrene se prema Seki): Sestro.

Priđe Seki, zagrle se, plaču.

SEKA (plačući): Nema više naše matere Stipe moj.

STIPE: Nikola brate.

Nikola ustane, priđe bratu i sestri.

SEKA: Nema više naše matere Nikola moj.

Seka i Nikola se zagrle. Nikola i Stipe se zagrle.

Ulazi Strina kršeći ruke.

STRINA: Muko moja, ljuta rano.

Ulazi Jerko.

JERKO: Pokup’te to mesa šta ima i ‘ajmo ća.

Izađe. Seka zajeca jače. Plaču svo četvero.

STRINA: A muko moja, dico moja, ostado’ ja sama star’ca jadna! Sine moooj jediniii!

23
Mrak.

2. ČIN

Garaža. Na maloj vatrici velika posuda u koju Seka ubacuje loj i miješa velikom drvenom kuhačom.

SEKA: A Strina moja Jerko vidi da ti bižiš od njega. Šta misliš da je njemu lako kad ti izađeš čin ga
vidiš?

STRINA: Ne bižin ja, eto, Bog mi sriću uzejo ako bižin, samo m’ ga je teško gledat, odma mi dođe
prid oči… a ...

SEKA: I stalno iđeš dol’ na rijeku, šta ‘š dol’ po ‘voj zimi, on to sve gleda i guta.

STRINA: Lašnje m’ je ćerce, eno slušan vitar pa ki da mog Mira čujen.

SEKA: Eto, opet ti.

STRINA: Nisan ja Jerki ćerce nikad riči rekla, nego onog dana kad san ga, muko moja, prvi put vid’la,
zakukala san i gotovo. A eno govor’li su po selu on ti ub’jo sina a ti iđeš k njimon u kuću, a ja nisan
dala da tako govore, samo b’ manla rukon i rekla - Aj nos’ te đavle. A, ostala san sama i eto t’.

24
SEKA: Nis’ ti Strina sama i ne triba t’ tako govor’t. A moraš znat da je i Jerki teško i da b’ on stoput
radije da je njega Bog uzejo… nema dana da on jadnik o tome ne misli.

STRINA: Nisan ja rekla …

SEKA: Eno maše rukon, govori sam sa sobon, isto ki prije trin’est godina.

STRINA: Dok je leža’ u boln’ci mol’la san Boga da i njega ne uzme. Eto t’, to men’ ni’ko nevrije, a ja
san sina u crnu zemlju legla i mol’la san Boga za Jerka. Tvoju san mate’ grl’la po cili dan, Bog joj da
pokoj. A kad je izaša’ iz boln’ce i kad su ga dovel’ pridame... ah..., (odmahne rukom) uvrid’la san ga...
Bog m’ dušu uzejo... iša me jadan zagrl’t, a ja san mu rekla..., ah, ki da san ja jadna znala šta govorin,
rekla san mu ..., makn’ se, ti si ... ti si..., ah(obriše lice maramom i okrene Seki leđa).

SEKA: Ne triba teb’ Strina o tomen pričat, to nije za čud’t se.

STRINA: Dok san živa neć’ to prižal’t. Nisan ja, ćerce moja, nikad misl’la da je on kriv, šta će bit kriv,
nego eno mladost ludost…

Strina uzdahne i zagleda se negdje u daljinu. Seka miješa mast u tišini, dodaje uvijek nove komade.

SEKA: E da sad oće Nikola naić.

STRINA: Oć’ otić ja pitat u koga?

SEKA: Ne triba, nego eno …

STRINA: Odnijo t’ ‘i đava samo t’ dođe slabo od njizi.

SEKA: A Strina moja svak ima svoju ludost.

STRINA: A kod onoga ne’š moć’ puš’t.

25
SEKA: Kod kojega?

STRINA: Eno, kažu da on nikako zdravo živi, zdravo se ‘rani, ‘oda gor’ po planinon, ne pije, ne
puši ... ma kako ćeš poj’st a ne nap’t se, bože mu pomo’z.

SEKA: ‘Ko kaže da ć’ ja ić’ u njega?

STRINA: Eno po selu kažu.

SEKA: Pušt’ ti šta selo govori a ako i oden ja ć’ izać na taracu pa ć’ zapal’t, ‘ko će m’ zabran’t?

STRINA: A dite moje eto odeš l’ i ti …

SEKA: Neć’ ja Strina moja nigdi ić’. Men’ je ovde dobro, iman svoj sveti mir, ima m’ di dite doć, iman
svog brata, neć’ ja tuđe gaće u ‘vin god’non prat.

STRINA: Eno, kažu po selu da je on niki ludast, da izučava nike riči , da oda po planinon pa diže ruke
gor’, pa dol’, pa gor’, pa tako bale svašta, a men’ baš nikako drag.

SEKA: Zašto t’ je drag?

STRINA: Niki je duševan, lipo se javi, priupita. Osta je sam nesr’tnjak. Eno poslin sprovoda kad san
ga vid’la kako se tamo skup’jo … rekla san, tugo moja svugdi l’ se poznaš.

SEKA: Bi’ će se sit’jo svoje matere.

STRINA: Svi dite moje matere najviše žale a ‘ko će za mnon zaplakat nesr’tnicon, ‘ko će za moju
dušu sviću upal’t, ‘oćeš ti, ‘oćeš ti.

Obriše suze rubčićem. Čuje se automobil. Seka i Strina pogledaju prema vani. Strina obriše lice,
popravi šudar. Nakon nekoliko trenutaka ulazi Jerko, pod rukom nosi novine.

26
JERKO: Šta s’ ti tu vatru zapal’la?

SEKA: A vanka je mokro.

JERKO: A, more se ono zapal’t. Je l’ ručak gotav?

SEKA: Nije brate, evo cilo jutro oko ovoga.

JERKO: Aj iđen se ja prisvuć …

Izađe.

SEKA: Eto Strina, ako se ja udan ti i on ostajete sam’.

Duga tišina. Strina šeta po garaži, Seka miješa mast.

SEKA: A imate svako svoj dio kuće pa …

STRINA: Eno ima pet miseci kako je bilo trinest godina otkad je moj Miro pogin’jo a sa’ će bit pet
godina kako je moj Jerko umro.

SEKA: Al’ je prošlo pet godina odkad je stric umro?

STRINA: Eno još ned’’lja dana puni pet.

SEKA: E bože moj. Ne boj se ti Strina ja se s tobon malo šalin, neć’ ja nigdi ić’.

STRINA: A ćerce moja ti kako znadeš. Eto, ja b’ vol’la da se ne udaješ, imaš di, moj dijo kuće i stanje
ja ću tebi ostav’t...
SEKA: Ne triba t’ Strina sad o tome govor’t.

27
STRINA: Neka, neka, triba se sigurat. Ja neman kome, Bog mi eto jedno dite da’ pa ga i uzejo, a ti
kako znaš, gledaj svoju sriću. I ti se jadn’ca napat’la ovde. Napat’la se s mužen, s braćon , sa sinon, sa
materon, pa ne će l’ i teb’ Bog dat zeru mira. Samo mu rec’ da ne oda gor’ po brdin, eno mu kuća pa
nek’ ‘oda oko nje i govori uglase kol’ko ‘oće ...

Ulazi Mladen.

MLADEN: Ujmoca i sina i duva svetoga amen.

SEKA: Šta je?

MLADEN: Pa kud si tu vatru zapal’la?

SEKA: Pa nisan mogla zapal’t vanka kad je mokro.

MLADEN: Pa jesu drva mokra?

SEKA: Nisu.

MLADEN: Pa kako onda nis’ mogla zapal’t?

SEKA: Pa eto nisan.

MLADEN: A Bože oslobod’.

SEKA: Štaaa je? Lipše m’ je ovde, zeru je toplije i ne’š ti ostaće crna fleka na betonu.

MLADEN: Faljen Is’s i Marija baba.

STRINA: Vazda bud’ kršćan’ne pravi.

MLADEN: Pa kako joj ti nis’ vatru potpal’la?

28
STRINA: Ne volin se ja petljat sinko.

MLADEN: Triba mlade poduč’t kad ne znaju.

STRINA: Eto, iđen ja.

Uputi se prema izlazu.

MLADEN: Kud ćeš ti baba, stoj ovdi s nam’.

STRINA: Neka, iđen, neć’ l’ štogod privrn’t po kuć’.

Izađe.

MLADEN: Eto t’ je bože draga l’ je.

SEKA: O’’klen ti?

MLADEN: Evo nosjo san nike tekstove na lekturu.

SEKA: E, položjo je.

MLADEN: Je l!?

SEKA: Je jutros je javjo.

MLADEN: Ajde fala bogu. Još “Opća proizvodnja bilja” pa je s drugon gotov.

SEKA: Četvrt’ca.

MLADEN: Nu, ja to za vrieme cilog studija nisan dob’jo.

29
SEKA: A eto nek’ ima nek’o pametniji i od tebe.

MLADEN: Jesan ti ja reka’ da mu triba kompjuter kupit. Nazvat’ ću ja sad gore jednog moga da mu
instalira internet.

SEKA: Šta je to?

MLADEN: To se ugradi u kompjuter i onda možeš sa cilin sviton kom’nicirat. Možeš ulaz’t u
biblioteke, čitat knjige, časopise, dopisivat se s ljudima.

SEKA: Je l’ se to plaća?

MLADEN: Plaćaju se impulsi, to se priključi na telefon, imaš jeftinije tarife, skuplje tarife.

SEKA: ‘Ko će to plaćat?

MLADEN: Ja ć’ plaćat.

SEKA: Je tako s’ mu kupjo mob’tel pa onda ja plaćaj račune.

MLADEN: Ja san t’ lipo reka’ da kad nemaš dođeš men’.

SEKA: Neka, ja ć’ plaćat račune, ima mater za svog sina.

MLADEN: Oćeš ić’ u planinu samnon u subotu?

SEKA: Je l’ sami ili …

MLADEN: Iće svi koji s’ bili i zadnji put.

SEKA: Ne znan brate, dosadni su. Men’ je draže s Jerkinon klapon otić. On’ lipo pivaju, peku meso,
mo’’š se i izsmijat…

30
MLADEN: Polako, nis’ još ljude ni upoznala.

SEKA: Nije m’ ugodno s njima, on’ čitaju te pisme a men’ to iđe na živce. Ajde duše t’ moraš cilo
vrime pridat da neb’ reka’ štogot glupo, onda i oni profesor šta govori književno ki da ima metlu u
guz’ci. A i ti počneš nikako ...

MLADEN: A mi moremo otić … i ...

Ulazi Jerko u radnom odjelu.

MLADEN: E.

JERKO: Dobri dan.

SEKA: Ajmo skidaj ova je gotova.

Seka i Jerko hvataju ručke velike posude.

MLADEN: Pusti meni.

SEKA: Ku’ ’š ti u novoj robi?

MLADEN: Pa neću sad …

JERKO: Daj mu još jednu krpu vrilo je.

Seka pruži Mladenu krpu. Mladen i Jerko skidaju posudu s vatre. Jerko uzme drugu posudu, stavi je
na vatru, ubaci nekoliko komada sala.

MLADEN: Pa vidiš ti di je ona ovo nalož’la?

31
JERKO: A, danas t’ je tak’o vrime, niko nikoga ne sluša, svak radi šta mu pa’ne na pamet…

SEKA: Ki da ti koga slušaš.

JERKO: Aj ti meć’ ručak. ‘O’’š šta pit?

MLADEN: Pa … moga’ bi…

JERKO: ‘O’’š vina?

MLADEN: More čaš’ca.

JERKO: Aj dones’ vino iz konobe. Vi’ ćeš s plavon trakon, bilo vino, piše t’ na njemu devedeset i
sedma.

Seka izađe.

JERKO: Ima l’ u tebe vina?

MLADEN: Ima još malo lanjskoga i ima jedno dva stol’tra mladog. A šta, men’ ne triba više od
stol’tra godišnje.

JERKO: Je l’ kupuješ ili od svoga?

MLADEN: Pa uglavnom od svoga ove god’ne jesan nešto kupova kujundžuše ali dogod’ne neću
ništa, šta će m’. Ono ti doli na dnu vriće stavi svakakvog, pa ga onda treba tribit…

JERKO: Ne tribkan ja to ništa, neman ja vrimena za to, ajde bogat’, pušt’.

MLADEN: E, samo ono mu da na ljutini.

JERKO: Triba malo bolje gledat kad se uzimlje, ko mu jebe mater oć’ ga ja sad tribkat’.

32
MLADEN: Ne znan brate, meni ga je draže pit’ kad ja znam da sam ja oko njega kopa’ i radio.

JERKO: Jebe se men’ ‘ko je njega kopa. Evo ja ć’ još malo počupat svu lozu, ne ć’ se opće zajebavat s
njon. Za sedansto maraka imaš grožđa kol’ko ‘o’’š.

MLADEN: “Where is the wine

The New Wine
(dying on the vine)”

JERKO: A!

MLADEN: Ništa, ništa, …

Duga pauza u kojoj Jerko miješa mast a Mladen stoji naslonjen sa strane. Obojica bi htjela nešto
reći ali u zadnjem trenutku odustanu.

MLADEN: Eno ja posadio još tri reda.

JERKO: A?

MLADEN: Kažem posad’jo sam tri reda loze iza kuće. Sad ću još naprid posadit onu lipu englesku
trav’cu i koju voćk’cu …

Zastane. Opet dugo šute.

MLADEN: Je l’ sve prošlo kako triba?

JERKO: Šta?

MLADEN: Teško se naviknut da i’ nema.

33
JERKO: Ha, moraju umrit.

MLADEN: E, kakva je to žena bila.

JERKO: Onda, ženiš li se?

MLADEN: ‘Ko kaže?

JERKO: Eno pričaju po selu.

MLADEN: Ne znam.

JERKO: Ja mislin da s’ ti svjestan cile situac’je.

MLADEN: Jesan, šta se toga tiče ti mo’’š svaki dan kod nas na ručak …

JERKO: Nisan ja o tome govor’jo. Jebe se men’ šta ć’ ja ist. Ja seb’ uvik mog’ skuvat… Ti moraš znat
da ona ima sina… evo i mater je ištan umrla…

MLADEN: Što se tiče maloga, on ki da je moje dite, ja ću joj pomoć da ga školuje…

JERKO: Ništa s’ ti ne staraj oko školovanja. To je moja briga. On kad završi školu čeka ga kuća, more
stat ovde, ja ć’ mu ostav’t’ kuću i svu svoju zemlju. Ja se žen’t’ neću …

MLADEN: Pa imaš ti još vrimena.

JERKO: Neć’ se ja sad niskin opterećivat, nit’ ću koga opterećivat sa sobon, ja san takav kakav san, ja
se minjat ne mogu zbog nikoga, to je sad gotovo. Lipo ć’ lagano živ’t ovde, on kad dođe more sa
mnon … a ako oće k vami nek iđe k vami, jebe se men’.

MLADEN: Šta god on odluči ja ću poštivat. Moja mu je kuća uvik otvorena, a ako bude tijo živ’t
ovde ja nemam ništa protiv. Bože moj tu smo, nismo priko šume.

34
JERKO: Kako s’ se ti to odlučjo žen’t?

MLADEN: A što ću moj Jerko. Sam san, već su tu god’ne, vel’ka kuća, puno zemlje, nekako mi je ža’
gledat da sve propada. A ni ti nećeš bit sam. Eto kad se vrati on iz Zagreba, Strina je tu.

JERKO: To ti misliš i dicu imat?

MLADEN: A čuj …

Ulazio Seka, nosi bocu bijelog vina sa plavom vrpcom i tri čaše.

SEKA: Je san pogod’la?

JERKO: Jes’, šta će t’ tri čaše?

SEKA: Pa pop’t ću i ja s vam’ duše t’.

MLADEN: Šta t’ znači ova traka?

Jerko uzima bocu, otvara.

JERKO: Vidiš, plava t’ traka znači da je to od našeg grožđa a berba je devedeset sedma, evo ovde
piše. A kad je crvena traka onda je to od kupovnog grožđa.

Nalije.

JERKO: Ajde uzdravlje.

MLADEN: Bome dobro.

JERKO: A.

35
MLADEN: Odlično. Bi’ će šteta ovakvu lozu vad’t.

JERKO: Onda, je l’ bolje od tvoga?

MLADEN: Pa sad, drugačije je.

SEKA: Njegovo je nikako ki da med piješ.

JERKO: E, to vino triba pril’t pod pritiskon.

MLADEN: Zašto?

JERKO: To vino nije zdravo, ima sumpora u njemu.

MLADEN: Imaš ti kupovnih vina koji imaju takav okus i to vrhunskih.

JERKO: Opet ti, nisan ja reka da nema vina, samo to on’ stavljaju neke arome unutra to nema veze s
ovin. Je l’ gusto?

MLADEN: Kako misliš je l’ gusto? Bistro je.

JERKO: More ono bit’ bistro samo je l’ gusto?

MLADEN: Aj dobro, malo je gusto.

JERKO: E, to t’ je to. Ne meš ti vino samo ostav’t’ u bačvi pa reć’ ja radin pravo vino, tako b’ svak
zna’ naprav’t vino. Vino triba stalno gledat, prilivat, micat talog, imat dobre sude, provuć bakrene žice
kroz čep da izvlači sumpor …

SEKA: Ne znan, ja se ne razumin al’ men je lipo.

36
JERKO: More ono bit’ lipo za pit al’ ono nije zdravo.

SEKA: A nazov’te njega gor’, on će van najbolje reć’.

JERKO: A šta če on znat, bogat’, on’ studiraju kako se vino radi. Radiš kako te ćaća naučijo.

SEKA: E kad mali nema ćaće.

MLADEN: A eto baš dođi večeras pa ćeš probat.

JERKO: Ne triban ja njega probavat znan ja šta je njemu. Mislin, mog’ ja doć’. Evo, danas ima još ovo
posla a doće i Nikola kašnje.

SEKA: A fala Bogu.

JERKO: Šta je, ti b’ zapal’la?

SEKE: A znaš ti moju bolest.

MLADEN: Ostavi se pušenja.

JERKO: Nek’ puši bogat’. Još da ‘oće puš’t svoje cigare.

SEKA: A da pušin svoje ne b’ mi tri kut’je dotekle.

JERKO: Ja san ti lipo reka da kupiš i držiš u mene.

SEKA: A ka’ s’ ti u kući? Neć’ ja trkat za tobon po selu.

MLADEN: Kad su ti se lipo braća ostav’la pušenja onda možeš i ti.

SEKA: Nikola nije. I je m’ najbolji.

37
JERKO: Je s’ vid’’la, ja u jedan dan i više ne pušin.

MLADEN: Eto iđen ća.

JERKO: Diš? Sid’. Pi’.

MLADEN: Ne mogu, moram se malo odmorit.

SEKA: Ostani na ručku.

MLADEN: Moram malo odspavat, noćas sam pisa’ do tri sata …

Čuje se automobil. Seka izviri vani.

SEKA: Evo ga sunce sestr’no.

MLADEN: Pa onda kad san lega’ opet nisam moga’ zaspat. Jutros se diga’ u šest, pa u grad …

NIKOLA (iz vani): Ej! Ima l’ ludi ovde?

Seka se smije.

SEKA: Fala Bogu toga nikad ne fali.

Ulazi Nikola.

NIKOLA: Is’sa t’ boga. Šta niste unili gor’ u sobu pa zapal’li.

Seka se smije.

NIKOLA: A bogat’.

38
JERKO: Eto t’, to tvoja sestra pametna.

SEKA: A šta je?

NIKOLA: Živjo m’.

Rukuje se s Mladenom.

NIKOLA: Biž’ ti moj Mladene ća odavde vidiš da je to sve ludo.

SEKA: Pa bilo je mokro vanka.

NIKOLA: Mokro? Pa mora bit’ mokro, bogat’, kad je kiša cilu noć padala.

SEKA: Imaš ti za svoju sestru jednu?

NIKOLA: Evo (Pipa po džepovima) Bogam’ nema.

SEKA: Nema!?

Jerko se smije.

NIKOLA: Poče, ostale s’ u autu. Na.

Pruži Seki ključeve automobila, Seka izađe.

JERKO: E, dušu s’ joj vratjo.

NIKOLA: Kakav s’ m’ ti?

MLADEN: Nije loše. Ti?

39
NIKOLA: Evo obilazin ovo dvoje ludića.

MLADEN: Pa moraš, što ćeš od njizi.

JERKO: Ti se o mojon famil’ji ne staraj.

NIKOLA: Onda šta ima kod tebe?

MLADEN: Ništa. Momački.

NIKOLA: M- hm. Kojo je Sek’na čaša?

JERKO: Eto t’ tu pi’ iz koje ‘o’’š.

NIKOLA: A reč mi kojo je njena.

MLADEN: Evo ova ovde.

Nikola nalije.

NIKOLA: Mladene?

MLADEN: Ne bi’ brate, evo baš sam bio da ću kren’t.

NIKOLA: Aj popi’ još jednu.

MLADEN: Ne bi’ hvala, ja više od jedne …

NIKOLA: Dobro. Ima l’ toga kol’ko?

JERKO: Evo bi’ će dva ki uvik.

40
NIKOLA: Nu, dign’ der ovoga.

JERKO: Eno imaš tamo ladniji.

NIKOLA: Samo ti njega dign’.

JERKO: A, bogat’, evo t’.

Jerko mu digne kuhačom čvarak. Nikola uzme čvarak, prebacuje ga iz ruke u ruku.

NIKOLA: Voliš l’ ti vruće?

MLADEN: Ne iden t’ ja to.

NIKOLA: Bogat’? A sićaš l’ se ti kad ste vas dva došli pijani kod nas i iz’li punu lonč’nu spirina.
Mater se uj’tro digla i pita – Ma ‘ko m’ je prol’jo spir’ne za prasad muko Is’sova?

MLADEN: E, bila je dobra žena Bog joj da pokoj. Jedan put m’ govori – Triba sinko rad’t. Šta je
čovik ako samo spava, jide i pije? Prase, nije čovik. – Eto, tako naša seljačka žena govori Hamleta a
da nikad nije ni čula za njega.

NIKOLA: Ona t’ je (Stavi čvarak u usta) pristala ić’ u školu u četvrton razredu onda b’ pisala slova po
kamenju …

Ulazi Seka, puši.

NIKOLA: Daj der.

SEKA: Šta?

NIKOLA: Cigare.

41
SEKA: Ja uzela samo jednu.

Jerko se smije.

NIKOLA: A bogat’ lude žene.

SEKA: Evo iđen.

NIKOLA: Nu, nu daj der tu vamo.

Seka mu pruži cigaretu i krene van.

MLADEN: Eto iđen i ja pomalo.

NIKOLA: Stan’ odvešću te ja.

MLADEN: Neka, volim ja pješke, nije daleko.

NIKOLA: A ti gor’ lunjaš po planinon…

MLADEN: Ajde bog van.

JERKO: Poče, aj’ do’ ćemo ja i Nikola vid’ to vino večeras.

NIKOLA: Koje vino?

JERKO: Ja mislin da mu ima sumpora u vinu ima oni medeni okus.

MLADEN: Ajde, bi’ će mi drago. Bog.

NIKOLA I JERKO: Bog.

42
Mladen i Seka izađu. Nikola povuče dim pa pljune i baci cigaretu.

NIKOLA: A šta je izbal’la bogat’. (Otpije dug gutljaj vina) Govori l’ ovi šta?

JERKO: A?

NIKOLA: Je l’ govori šta?

JERKO: Nije.

NIKOLA: Ha. Nuder izvad’ još jednog.

Jerko vadi čvarak. Nikola ga uzima i opet prebacuje iz ruke u ruku.

NIKOLA: ‘Oćemo ga šta pitat večeras?

JERKO: Šta ’š ga pitat bogat’, ako ima šta reć’ nek’ govori sam.

NIKOLA: A bogat’, po selu se priča…

JERKO: Pa nek’ se priča, jebe se men, to je njijov problem.

NIKOLA: Govori l’ ona šta?

JERKO: Nije.

Nikola pojede čvarak, briše ruke o neku staru krpu. Pije vino.

NIKOLA: A ispipat ću ja nju. Tribalo b’ otić skin’t vijence sa grobn’ce. Dobr’ ‘e to ć’ ja s dicon.

Ulazi Seka. Puši. Pruži Nikoli kutiju. Nikola zapali.

43
JERKO: Je s’ ti stav’la ručak?

SEKA: O muko Is’sova!

JERKO: Ajde bogat’.

NIKOLA: Zaljub’la se, zaljub’la se.

SEKA: O’š ti ostat za ručak?

NIKOLA: Mogu.

Seka krene vani. Na vratima se pojavi Strina.

SEKA: E poče položjo je.

NIKOLA: Je l’?

STRINA: Je l’ to moj Nikola?

SEKA: Četvrt’ca, zva’ je jutros.

JERKO: Ajde više Is’sa t’.

SEKA: Iđen.

Izađe.

NIKOLA: Ajde vamo Strina.

STRINA: Neka, neka. Kako s’ ti dica?

44
NIKOLA: Dobro svi, nu, vamo dođi. Vamo dođi. Vid’ je, dođ’ ‘vamo kad t’ govorin.

Strina polako prilazi.

NIKOLA: Izvad’ der njoj ovoga ovdi.

STRINA: Neka, neć’ ti ja to jist.

NIKOLA: Nu, jednoga, znan da voliš.

Jerko izvadi kuhačom čvarak, Nikola ga pruži Strini, Strina ga prebacuje iz ruke u ruku, puhne u nj i
stavi ga u usta.

NIKOLA: Oš još jedan?

Strina odmahne rukom i uputi se van.

NIKOLA: Ku’ ćeš? Da nis’ dol’ išla po ‘voj zimi.

Strina izađe. Nikola gleda za njom.

NIKOLA: Bogami će dol’. Lan’ se posklizn’la, skoro nije upala u rijeku. Eto, more bit ... sad vas
dvoje ostajete sami u kući.

Izađe.

NIKOLA (iz vani): Strina! Ajde ‘amo triba m’ otvor’t konobu!

Strina!

Jerko miješa mast. Bulji ispred sebe. Obuzima ga tuga. Ruka mu se nekako sama zaustavi, zaboravio
je na miješanje. Podigne kuhačom jedan čvarak. Prebacuje ga iz ruke u ruku. Stavi ga u usta. Žvače,
odsutan, dalek. Sniježi.

45
 Mrak.

3. ČIN

Garaža. Ljeto. Na stolu pršuti, kartonske vreće. Seka maže pršute mljevenom paprikom. Mladen
navlači kartonske vreće na pršute i podvezuje ih konopom. Nikola slaže pršute, koje je Mladen
zapakirao, na ljestve. Ulazi Jerko, nosi dva pršuta.

JERKO: Evo, ova dva ćeš ti nos’t kući.

NIKOLA: Otra’ ć’ mu i’ ja večeras.

JERKO: To t’ je vinčani dar od nas dvoj’ce. Je l’ pošteno?

MLADEN: Je.

46
JERKO: Da t’ mi šta kupujemo, teb’ ništa ne triba. A u subotu ćet’ bit’ najpotribniji prš’ti. Još ćemo
dotrat u petak tri’’est litara vina i šišaj.

MLADEN: Ima u mene vina.

JERKO: Ne’’š mlado vino prid ljude iznos’t. Seke ne toga, to je plećka, papr’ka se meće samo na
prš’te.

SEKA: A, oprosti.

JERKO: Evo, ovo s’ ti prš’ti, vidiš, veći je i ima kost ovde. Zato se meće papr’ka da ne more muva uć’
ovde kod kosti.

SEKA: E, nu, nu!

JERKO: A, bogat’ ti ne znaš razl’kovat plećku od prš’ta.

SEKA: Fal’la san pa šta sad.

NIKOLA: Zaljub’la se!

SEKA: Evo t’.

Otrese papriku s plećke, Jerko uzme još dva pršuta, koja je Mladen upakirao u vreće i položi ih na
ljestve.

JERKO: Amo ća, dosta je.

NIKOLA: Di s’ ti kuke?

Jerko uzme desetak kuka s police.

47
MLADEN: Moga’ san ja uzet jednoga, neće nas bit ni dvajst.

JERKO: Opet on, iće dva ka’ san reka’.

NIKOLA: Muč’ bogat’, nos’ kad daje.

MLADEN: Dobro, pobjed’l ste.

JERKO: Malo mogu pojs’t oni tvoji profesori. Dobr’ ‘e.

Nikola i Jerko podignu ljestve s mesom i izađu. Seka i Mladen rade. Mladen je obgrli oko struka i
poljubi je u vrat.

SEKA: Šta radiš? Nu.

Gurne ga.

MLADEN: Je li zva’?

SEKA: Da neće.

MLADEN: Nije mi to drago. Da mu nije šta krivo?

SEKA: Ne znan. Nikako mi nije čist.

MLADEN: Nazvat ću ga ja večeras.

SEKA: Para pita sve više. Evo će sedmi misec on nije da još nijedan ispit.

MLADEN: Nemoj se brin’t, razgovarat ću ja s njin.

48
SEKA: Razgovara je Jerko nikidan, pa on sve nikako mulja. Ne zna kad će doć… Reka’ je Jerko da će
otić on gor’.

MLADEN: Ima li šta cure?

SEKA: Ne znan.

MLADEN: Možda se uvatjo cure pa je malo popustijo.

SEKA: A daj bože da je to, znaš da gor’ svakog đavla ima. Šta stojiš, vezuj to.

MLADEN: Evo.

Vrati se svom poslu.

MLADEN: Ne boj se, on je pametan momak. Možda se malo zaljubio a možda ga je i ova naša
ženidba malo potresla. Proće ga.

Seka zaplače.

MLADEN: ‘Ajde vidi je.

SEKA: O Bože.

MLADEN: Posadjo sam danas višnje.

SEKA: Neka si.

49
MLADEN: Nu dođi.

SEKA: Šta je?

MLADEN: Dođi.

Seka priđe. Mladen je zagrli i poljubi.

SEKA: Nemoj.

MLADEN: Šta t’ je?

Briše joj suze.

SEKA: Pa ja nisan tako zaljubljena ki ti. Iman sina koji me brine, uvik mi je bijo blizu sad ga viđan dva
put godišnje. Iman iza sebe jedan užasan brak, stra’ me je.

MLADEN: Pa nemaš se čega bojat.

SEKA: E pušti ti to. Jedno je pisat pisme a drugo je živit zajedno.

MLADEN: Al’ isto san ti drag. Reci bar da san ti drag.

SEKA: Glupost. Sigurno da si mi drag.

MLADEN: Bio sam u agenciji.

SEKA: Ma nije ti to za mene. Ja neman ni pasoš.

50
MLADEN: Napravit ćemo ga.

SEKA: Pa kol’ko će to koštat?

MLADEN: Kol’ko koštalo da koštalo vodin te na medeni mjesec u Veneciju i gotovo. Vid’ ćeš Rialto,
most uzdisaja, vozit ćemo se u gonduli, kup’t ćemo kukuruza pa ćemo bacat golubov’ma. On’ ti slete
na ruku, na ramena, čak ti znaju sist i na glavu.

SEKA: Je pa da m’ se poseru pa glavi, ajde.

MLADEN: Ić’ ćemo na misu u sv. Marka i u Santa Maria della salute. “Kajan ti ljubim prečiste skute
Santa Maria della salute.” Sagrađena ja na balvanima iz naših šuma. “Zar nije lepše nosit lepotu,
svodova tvojih postati stub, nego grejuć svetsku grehotu, u pepeo spalit srce i lub,” Tu je pjesmu
napisa’ jedan srbin, Laza Kostić, al’ je lipa pjesma.

SEKA: Eto ga na, sad s’ mi počejo i srpske pisme recitirat.

MLADEN: Bi’ će nan lipo. (Poljubi je) A jedan put ću te odvest kad bude karneval u Veneciji. Da
vidiš tad čuda. Ljudi iz cilog svita plešu zajedno…

SEKA: Nisan ti ja za to moj Mladene.

MLADEN: Tribaš vid’t, čov’k mora svašta vid’t, ti nisi ništa vid’la, cili život si zatvorena u ovoj
selendri. (Poljubi je)

SEKA: Neka, men’ je ovde dobro.

Na vratima se pojavi Strina, Seka odgurne Mladena.

SEKA: Strina, ajde amo!

51
STRINA: Neka, neka, e, dico moja, neka vas, ih da je moj pokojni živ ..., kako smo se mi znal’ ganjat.
Dođ’, pa neć, pa aj vamo ..., e, šta ja svašta balin. Neka vas dico, neka, lašnje je u dvoje, lašnje ćeš
tugu podil’t.

MLADEN: A i izasmijat se baba.

STRINA: E smija, ih, i poljubaca i razgovora i štipn’t se digot ...

Strina se nasmije, Mladen prihvati.

MLADEN: E i zato nas je bog stvor’jo.

STRINA: Dašta sinko, smijala se i ja, drago m’ bilo izasmijat se, s tvojon materon Seke najviše. A sad
se eto smijen u vitar.

Ode.

MLADEN: Eto ti ga, opet se raztužila.

SEKA: Nemoj me ovde ljubakat, nisan t’ ja šipar’ca.

Vrati se svom poslu, Posipa papriku po pršutu.

MLADEN (smije se): Oprosti. (Veže vreću) Vid’ ćeš nakita kakvog ima u Veneciji, Murano staklo.

SEKA: Pa kol’ko ti misliš da ć’ ja stat tamo.

MLADEN: Desetak dana.

SEKA: Desetak dana. Pa ‘ko će men’ ovde blago opremat?

MLADEN: Pa može Jerko pogledat malo.

52
SEKA: Jerko? Triba kravu must dvaput na dan, triba sire rad’t.

MLADEN: Pa imaš nev’ste.

SEKA: ‘Oće. Jedna jadn’ca na more a druga neće. Di će gospođa uzest sisu u ruku.
MLADEN: ‘Ajde proće to nekako i bez tebe. I ti više te sireve ne moraš radit, kravu možete prodat.

SEKA: ‘Oću, bogati, šta ć’ rad’t po cili dan, čekat da ti dođeš a onda suboton i ned’ljon zurat po
planini za tobon?

MLADEN: Tijo san reć’ da ne moraš zbog novaca.

SEKA: Neka men’ je to zadovoljstvo. I puš’t ću. Puš’t ću na tarac’, al’ ću puš’t, to mi neće niko
zabran’t.

Zvuk automobila. Seka proviri van. Ulaze Jerko i Nikola noseći ljestve pokrivene najlonon.

NIKOLA: Eno t’ brata.

SEKA: A vidin.

Polože ljestve na pod.

JERKO: Jeste gotov’?

SEKA: Jesmo.

Nikola pruži Seki cigaretu. Seka uzme. Nikola zapali sebi i njoj, Natoči vina, pije. Jerko stavlja
pršute na ljestve.

NIKOLA: Znaš kol’ko je stupnjeva dol’? Sedamnest.

53
MLADEN: E, ovde ima bar još tol’ko.

SEKA: Pa bil’ to đavlu moglo past napamet, isuš’t bunar i dol’ naprav’t konobu.

JERKO: E triba malo mućn’t glavon, ka’ t’ bunar više ne triba napraviš konobu.

SEKA: To t’ on’ zovu Jerk’na apoteka.

NIKOLA: Mladene napi se.

SEKA: Zato jer mu, brate, jedino dol’ sve sjaji, moga b’ ‘ist s poda.

MLADEN: Neka, ne treba.

JERKO: ‘O’š soka? ‘Aj naprav’ soka.

Seka izlazi.

NIKOLA: Bogam’ je i nev’sta sa njin.

SEKA (van scene): Eeeej!

NEVJESTA (van scene): Eeej! Kud ćeš?

SEKA (van scene): Do’’ ću odma’, eno i’ u garaži.

JERKO (slaže meso): Šta čekaš ti?

NIKOLA: Čekaj sad bogat’.

Ulaze Stipe i njegova žena. Ona je punačka i dotjerana, nosi pod rukom u bijelo umotan paket.

54
NEVJESTA: Faljen Isus i Marija.

NIKOLA: E.

MLADEN: Na vijeke.

JERKO: Nev’sta, prije koju god’nu, bogam’, nis’ tako pozdravljala.

NEVJESTA: A pa mogu se i ja obratit, šta ćeš (rukuje se sa Mladenom). Je li tako Mladene.

MLADEN: Je.

JERKO: Samo s’ se ti malo kasno obrat’la.

NEVJESTA: Ja mislim, ako je obraćenje iskreno onda nikad nije kasno. Zezaju oni mene, moj
Mladene.

STIPE: Dol’ u Jerk’nu apoteku?

JERKO: Ajmo nosi.

NIKOLA: Pa čekaj pop’t ću s braton čašu vina.

JERKO: Odnes’ ti men’ ovo dol’ pa ti pi’ šta ‘o’’š.

NIKOLA: A moga b’ i ti pop’t s braćon jednu.

JERKO: Ja nisan pijanac, ja pijen samo kad san žedan.

NEVJESTA: E imaš i pravo, tako in reci.

MLADEN: Nas dvoj’ca ćemo.

55
NEVJESTA: A ja san donila evo poklon…

NIKOLA: To nos’ gor’ njoj bogat’.

Mladen i Jerko podižu ljestve s mesom i izlaze.

Nikola nalije čašu vina.

NIKOLA: Evo t’ pi’ iz moje.

Stipe uzme čašu pije.

NIKOLA: Onda?

STIPE: A.

NEVJESTA: Ode naša Seka.

NIKOLA: A nek’ jon je sa srićon.

STIPE: Jes’ ti pripisa svoj dio na nju?

NIKOLA: Pripisa san ga na Jerka. Njoj i malon će ić’ Strinin dio.

NEVJESTA: Mi smo mislili, kad bi se naš dio…

Ulazi Strina.

STRINA: Je l’ to nev’sta …

NEVJESTA: Jesan, jesan, kako ste Strina?

56
STRINA: A muko moja odkad tebe nisan vid’la.

NEVJESTA: Pa bila san na sprovodu.

STRINA: A kad je to bilo. A nisan ja onda, sinja kukav’ca, nikoga ni vid’la. Malo s’ mi se pojmila, jes’
malo.
NEVJESTA: A bi’ će da i jesan malo. Evo mi donili poklon za naše mladence.

STRINA: Šta ćeš dite, nek’ in je sa srićon. Stipe moj.

STIPE: E.

STRINA: Kako tebe nema obać svoju strinu?

NIKOLA: Aj ti Strina popi’ jednu.

STIPE: Šta je ti bogat’ uvik tošulaješ.

NIKOLA: Zeru nek’ se napije, šta ima veze.

NEVJESTA: Nemoj Nikola , nije lijepo.

Nikola uzme od Stipe čašu, dolije.

NIKOLA: ‘Ajde bogat’, drž’ Strina.

Strina uzme čašu.

STRINA: Evo vruće. A dol’ na rijeci pravo lipo. Puše niki vitrić…

NEVJESTA: Di ć’ ovo stav’t, sve je masno.

57
STRINA: Nika dica stala skakat oko ‘ne vrbe a ja uzela prut pa - Aj te đava nosjo od te vode, aj te
đava nosjo!

NEVJESTA: Dobro ste vi njima Strina i rekli, vrag je voda.

STRINA: Eto, udaje se naša Seka, bolje je tako, svašta s počel’ pripovidat po selu.

STIPE: Šta pripovidaju?

STRINA: A eno da ona i Jerko žive … a ludosti.

NEVJESTA: Šta?

STRINA: A eno da žive ki muž i žena.

NEVJESTA: U ime oca i sina … (krsti se)

STIPE: Ajde Strina bogat’ muč’.

STRINA: Nisan ja sinko ništa rekla, ja san samo man’la rukon.

NIKOLA: ‘Ko in jebe mater nek pričaju.

NEVJESTA: Vidiš ti šta sve našen đavlijen svitu može past na pamet, bože mi prosti.

STIPE: A svašta.

NEVJESTA: ‘Ajmo mi Strina odnit ovo …

Ulazi Seka s bokalom soka.

SEKA: Di je Mladen?

58
NIKOLA: Dol’ su u bunaru.

NEVJESTA: Aj’mo mi pa ćemo produž’t u kuću. Aj’te i vi Strina s nami.

Nevjesta, Strina i Seka izlaze. Nikola pije vino.

NIKOLA: Na. (Pruži čašu Stipi i zapali cigaretu) Šta ste vas dvoj’ to smisl’li?

STIPE: Pa eto … šta ćemo s mojin dilon kuće? Ja to … ne znan… ja tu nisan pametan.

NIKOLA: Al’ ti je žena pametna.

Duža pauza u kojoj Stipe stoji kao krivac s čašom u ruci, Nikola puši, potegne vina iz boce.

STIPE: Vidi, i da mu ja to ‘oću dat’, on ne bi tijo. Znaš kako se on ponaša prema meni, osim dobar
dan i doviđenja ništa.

NIKOLA: A je l’ ti ikad palo na pamet da b’ on bijo malo drugačiji prema teb’ kad bi ti bio spreman
nešto i žrtvovat za famil’ju a ne samo must, dok se imalo šta must.

STIPE: Nemoj tako brate. Ja san iz kuće uzima kol’ko su i drugi uzimal’.

NIKOLA: Je, al’ nis’ ništa vraća u nju. Nis’ mi ni vijence za mater još plat’jo a gospođa se oblači.

STIPE: Plat’t ću. A moju ženu pušt’ na miru. Ja t’ nisan kriv šta ti bižiš iz kuće.

NIKOLA: ‘Ko biži iz kuće?

STIPE: Ti brate. Zašto s’ ti tol’ko vezan uz njizi ovde? Zato šta ne mo’’š podnit stat u svojon kući pa
zuraš okolo a ona t’ jadnica nije kriva, tako jon je Bog da i gotovo.

59
NIKOLA: Bolja je moja žena ‘nakva nego šest ‘vaki ki šta je tvoja. Da živin s njon ne b’ nikad u kuću
dolazjo.

STIPE: E ne b’, bogat’. Krivo t’ je šta se mi slažemo, šta ja držin do svoje žene i famil’je, a tvoja je
jad’nca bolesna pa ne držiš do nje, da zašta piješ okolo.

NIKOLA: To šta ja pijen to nije tvoj problem. Ja pijen ono šta platin a ne čekan okolo ‘ko ćem’ plat’t
piće jer m’ žena ne da. I ostav’ se moje familije. Šta te boli kurac kako živi moja familija. Moja famil’ja
nije ni gladna ni žedna i nije nikome ništa dužna, moremo svakome gledat u oči! ‘Ajde u kurac!

Nikola izađe van.

STIPE: Nikola , Nikola! (pokrije lice rukama, dugo stoji tako) O Bože. (Popije čašu vina do dna,
zapali cigaretu.) O sveti moj Ante.

Ulazi Nikola.

NIKOLA: Govori.

STIPE: Šta?

NIKOLA: Govori! Doša’ si ovde o nečemu govorit sa mnon, pa govori.

STIPE: Nikola brate oprost’. Eto nisan…

NIKOLA: Govori.

STIPE: Bolje da to ostavimo za drugi put kad budemo malo mirniji.

NIKOLA: Il’ ćeš govor’t sad il’ nikad.

60
STIPE: Dobro. U vezi ovi dviju soba šta nam’ pripadaju… Ja san mislio … kad bi ti možda s njin
razgovara … da mu prodan…

NIKOLA: M – hm.

Ulazi Nevjesta.

NEVJESTA: Šta se derete?

STIPE: Ništa sve je dobro.

NEVJESTA: Pa Bože mili sve odzvanja.

STIPE: Dobro je, aj’ ti gor’.

NEVJESTA: Jesi mu reka’?

STIPE: Jesan, ajde lipo gori kad ti kažen.

NEVJESTA: Dobro, samo san…

Izađe.

NIKOLA: Kako vas nije sram?

Pauza. Nikola zapali cigaretu, šeta nervozno po garaži. Stipe ga gleda, nešto bi rekao ali se ne
usuđuje.

NIKOLA: Kol’ko s’ ti men’ para dužan?

STIPE: Osan.

61
NIKOLA: Osan. Već skoro isto tol’ko i godina. A kol’ko se ulož’lo u tvoju kuću? Kol’ko je Jerko
sebe ulož’jo u tu kuću. Biža je s posla da b’ rad’jo na tvojoj kući. Pa sestra… e moj Stipe.

STIPE: Nikola razumi me, bar me pokušaj razumit. Ja iman četr’ ćeri, najstarija je na fakultetu, druga
će sad za njon, ostaju još dvi, triba svakoj dotu spremit …

NIKOLA: I triba l’ zato bit prasac? Pa iman i ja troje dice u kući i bolesnu ženu koja ništa ne radi!

STIPE: Ti s’ se snaša.

NIKOLA: Ja san se snaša? Ja san rad’jo i šted’jo da b’ moga’ ulož’t u nešto. Šta se ti nis’ tako snaša?
Pogledaj kako t’ se žena oblači, kad se moja tako obukla?

STIPE: Nemojmo sad o tome.

NIKOLA: E nemojmo o tome, bogat’. (Nalije čašu vina, pije.) Kol’ko?

STIPE: Ne znan. Eto neka da kol’ko ‘oće.

NIKOLA: M – hm. Evo ovako, pripisat ćeš te dvi sob’ce na njega a ja ć’ ti oprostit oni’ osan ‘iljada
šta s’ mi dužan.

STIPE: Ja san mislijo dob’t bar deset.

NIKOLA: Ti si mislio deset.

STIPE: Pa onde ima dvajst i pet kvadrata.

NIKOLA: On nek’ da kol’ko ‘oće a ti s’ mislijo des’t.

STIPE: Pa majke t’ božje nisan moga reć’ manje od toga.

62
NIKOLA: Nećeš dob’t ni ban’ce. I da m’ više nis’ izaša’ na oči. Eno t’ one dvi sobe udav’ se u njimon.
I slušaj me sad dobro, imaš dva miseca da mi vratiš te pare ...

STIPE: Pa di ću i’ skup’t u dva miseca …

NIKOLA: Boli me kurac. Ne vratiš li ji imaćeš sa mnon posla. A sad se gubi odavde da te moje oči
više ne v’de.

STIPE: Nećeš ti mene izbacivat od niklen, ni s ovon garažon se ne zna šta će bit' ni na čijen je dilu
napravljena.

Nikola nasrne na Stipu. Zgrabi jedan nož iz kompleta koji visi na zidu. Zastane, stežući grčevito nož
u ruci.

STIPE: Nikola brate.

Nikola baci nož na pod i izjuri van. Ulazi Seka.

SEKA: Šta je? Šta je ovde?

Seka pogleda u Stipu koji bulji u nož na podu.

SEKA (uzdahne): O Bože.

Mrak.

63
4. ČIN

64
Garaža. Kasno ljeto. Jerko od dasaka izrađuje vrata za svinjac. Stipe odmotaje papir u kom je
narezani pršut. Na ulazu stoji Strina, s rukama na leđima gleda negdje o svom poslu. Nevjesta pazi
da razgovor ne zamre.

STIPE: Šta ne napraviš željezna vrata?

JERKO: Bit’ će dobra i ova.

STIPE: Lani, kad smo klal’, onda i’ je ono zadnje prase odval’lo. Bogat’ kad je vid’lo da dolazimo
zalet’lo se na vrata, odnilo i ki ništa.

NEVJESTA: A šta će jadna životinja, osijeća i ona smrt.

STIPE: Nikola uzletjo gor’ uza skale a ja u izbu. Da ga nije Jerko smirjo odma macon po glavi neb’ ga
gospa više uvat’la.

JERKO: A vi se eto bojite prasadi pa šta ć’ van ja.

NEVJESTA: A bože moj, ne može svak bit srčan.

JERKO: Nije to ne bit srčan, to je bit glup.

STIPE: Ha eto ...

JERKO: Ki da su dica bogat’.

Pauza u kojoj Jerko radi a Nevjesta i Stipe se pogledavaju u nedoumici.

NEVJESTA: Kako ste Strina?

STRINA: A?

65
STIPE: Na maš’ se.

JERKO: Samo vi id’te.

STIPE: Pa uzm’ vet’cu.

JERKO: Pa ja nisan gladan.

Stipe uzme fetu pršuta, odlomi rukom kruha.

STIPE: A bože.

JERKO: A bože, ja ne mogu ‘ist.

NEVJESTA: A on eto najviše zbog tebe.

JERKO: Nev’sta iman ja i svoji pršuta. Kad mi dođe ja uzmen, načmen i poj’den. Ako ‘ko dođe dan
mu nož, pokažen mu di visi i riž’.

NEVJESTA: A isto ja ne vjerujem da ti svojin gostin ne bi nariza.

JERKO: Najprije, ja gostiju neman jer nikoga nisan željan. Bogat’, ‘ko kome danas riže prš’ta. Skuvaj
mu kavu i gon’.

NEVJESTA: Ajde, ne vjerujem ja da ti svojoj sestri ne bi, dobro, ona možda nije gost …

STIPE: Strina o’š se ti maš’t?

STRINA: Neka sinko id’te vi.

STIPE: Pa ima prš’ta, na, uzm’ vet’cu.

66
STRINA: Neću sinko, to je men’, prislano, onda žeđan.

Stipe se nasmije.

STIPE: Imaš li zercu vina?

JERKO: Eno t’ gor’ nek’ t’ Strina da ključe od konobe.

NEVJESTA: Ajmo mi Strina, pa moremo i kav’cu popit. (Uzme fetu pršuta i odlomi komad kruha)
Evo kažu da san gospođa a vidiš kako kad guz’ci triba kidan kruv rukon.

Nevjesta i Strina izađu.

STIPE: Kol’ko ’š ti uz’mat?

JERKO: Tri.

STIPE: Pa šta će t’ tri?

JERKO: Je l’ svake god’ne uz’man tri?

STIPE: Jesi …

JERKO: E pa onda.

STIPE: To ’š ti i sestr’noga gojt?

JERKO: To je moja stvar čijeg’ ć’ ja gojt …

STIPE: Pa šta on nemaju tamo kočak?

JERKO: Opet on.

67
STIPE: Pa pitan Is’se.

JERKO: Pa šta tebe briga šta ć’ ja rad’t? Ja ć’ uzet prasadi kol’ko men’ triba i to je apsolutno moja
stvar šta ć’ s njimon rad’t, ‘oću l’ ja njizi dat’ sestri ‘oću l’ i prodat… je l’ ja tebe pitan kol’ko ćeš ti
prasadi uz’mat?

STIPE: A nisi.

JERKO: E.

STIPE: Evo vid’ ćeš sad kad budemo uz’mal’.

JERKO: To je vaša stvar… ja se u vaše živote ne želin mišat … je l’ pošteno?

STIPE: A dobro.

Jerko radi, Stipe jede pršut. Zvuk kamiona, sirena.

STIPE: Evo ga. (proviri van) Bogam’ i’ ima sviju fela.

Čuje se roktanje i cvilenje praščića. Ulazi Nevjesta, za njom Strina.

NEVJESTA: Ajmo.

STIPE: Je s’ donila vino.

NEVJESTA: U ime oca … on sad na vino misli, triba ić’ prasad birat.
STIPE: Pa neće uteć bogat’.

NEVJESTA: Neće uteć? Kad on’ proberu bolje a ti se poslije češ’.

68
Izlaze. Jerko zabija daske, Strina polako priđe stolu, uzme fetu pršuta, odvaže je na ruci, odlomi
komadić kruha, jede. Ulazi Nikola.

NIKOLA: Bogami je za nas odvojio šest lipi komada.

JERKO: A?

NIKOLA: Eno ogradjo i žicon, ne mogu bit’ lipši.

JERKO: Pa je san ja teb’ reka da će on men’ odvojit najbolje.

NIKOLA: Strina!

STRINA: E.

NIKOLA: Kako ti to ne smočiš s nečin nego tako samog pr’šta i kruva?

STRINA: Eno da ć’ otić s nev’ston po vino kad dođoše prasad, onda nastala strka.

NIKOLA: Je l’ ovo on don’jo?

JERKO: A je, nar’za malo za svoga brata.

NIKOLA (smije se): A bogat’.

JERKO: Eto t’ maš’ se.

NIKOLA: Misliš da neću, bogat’. Nešto su smisl’li, neb’ on tako vrt’jo rep’con.

Uzme fetu pršuta i kruha. Iz vani se čuje cvileš praščića pomješan s vikom.

NIKOLA: Poče, dotra čov’k niku bačvu sa tri kanale.

69
JERKO: Kako sa tri?

NIKOLA: Eno ima dva stol’tra, podiljena na tri pregrade, svaka pregrada ima svoju kanalu.

JERKO: E, šta, to t’ je dvista djeljeno tri … šezdeset i šest. Opet moraš kako koju načmeš prilivat.

NIKOLA: Ne moraš cilu bačvu.

JERKO: Znan, imaš ti sad oni metalni posuda di se poklopac spušta zajedno s vinon.

NIKOLA: Ova je drvena.

JERKO: Men’ to ne triba.

NIKOLA: Dobr’’e ja san t’ samo reka. (Uzme fetu pršuta i odlomi kruha) Nek’ vidi. Strina ‘oć’ donit
ja zer’cu vina?

STRINA: Ne triba dušo …

NIKOLA: Zašto ne triba, nećemo žeđat’ za prš’ton? (Krene prema izlazu) Di su Mladen i Seka?

JERKO: Tribal’ su doć’.

Nikola izađe.

JERKO (za njim): A moremo i nas dvoj’ca, jednog po jednog, šta ima veze.

Nikola izađe. Jerko priđe stolu, uzme pršuta i kruha, jede. Strina polako dođe do stola, jede i ona.

STRINA: I’ šta skviče.

70
Dugo jedu u tišini, ne gledaju se. Duhom su negdje daleko, oboje, a opet svjesni jedno drugog.
Njena odsutnost je tužnija, njegova nemirnija. Ona prinosi hranu polako ustima i polako žvače. On
jede brzo, guta komade. Htjeli bi se riješiti ove tišine a opet, jedino su u njoj sigurni. Pojeli su sav
pršut. Jerko utrpa velik komad kruha u usta i vrati se svojim daskama.

STRINA: A ja nakuvala gra’ i man’stre, eto t’ je đavle. Neka, bi’ će je i za sutra.

Prekriži ruke na leđima i lagano izađe van. Zastane u dubini. Jerko radi. Strina se okrene i kako je
otišla, isto tako se vrati natrag.

STRINA: Kako je umro moj Miro?

Jerko zastane.

STRINA: Je l’ se muč’jo?

Duga pauza.

JERKO: Umro je odma’, samo ga je prisiklo.

STRINA: E bože, di neće, skoč’t onako vruć u ‘nu ladnu vodu.

JERKO: I ja bi’ za njin skočjo.

STRINA: Znan sinko da bi. (Zaplače.) A, šta je korist, tako nan je Bog da’.

JERKO: Da san se moga’ držat za granu, sad b’ bijo živ, al’ ja nisan ima snage, vir je bijo jači. Na ton
iston mistu se utop’jo moj ujac Stipe. Odnilo me Strina, on je skočjo, ‘nako vrijo.

STRINA: E sunce moje.

JERKO: Stipe je bijo bliži al’ on nije skaka’, on je samo vika. Uša’ je u vodu tek kad je odnilo Mira.
Naša’ ga je ispod mosta, mene su našli pe’sto metara niže.

71
STRINA: Stipe je vika, a moj sin polet’, polet’ ludo dite mater’no, srcen polet’ da t’ ga Bog lašnje
prik’ne. Di je bilo Stip’no srce, di moje srce? Uduši ga, uduši ga bože skupa s njime. Tvoja je mater tri
sina imala, lašnje b’ prižal’la. Triba je Stipe za tobon skakat, on t’ je brat!

JERKO: Nije Strina, čov’k ne mere naprav’t ono za šta nije stvoren. To je mora bit Miro, zato šta je
bijo takav, Božji prst je bijo na njemu.

STRINA: Božji prst upre tamo di ne smi dirat, ne smi u sina jedinca! Bože m’ ‘prosti, Bože m’ ‘prosti

Strina se sklupčala na sjedalicu, skutrila se, pa samo treska glavom. Jerko izađe. Pauza. Strina sjedi.

Ulazi Mladen.

MLADEN: Strina.

STRINA: E sinko.

MLADEN: Šta je Jerki? Eno prođe pokraj mene… šta ti je Strina?

STRINA: Ništa sinko.

Uputi se van.

MLADEN: Strina!

STRINA: Bog za uzejo za svog vojnika. Zna on koje će mlado čeljade odabrat’.

Strina izađe.

MLADEN: E Bože, “svidjelo se nebu da mene kazni njim, a njega mnome.”

72
Ulazi Nikola.

NIKOLA: Da di će Jerko?

MLADEN: Ne znam. Eno prođe pokraj mene kako da me ni nema. Uđen ‘vamo, Strina … ki bez
duše, diže se pa ode i ona.

NIKOLA: Pušt’ to. Bolje se u to ne dirat. Eno prasad odlična. Ne mogu bit bolja.

MLADEN: Jeste i’ skin’li?

NIKOLA: Nismo. Čekat ćemo da svi otraju. Ogradjo je on njizi, eno svi gledaju u nje pa propitkuju –
Bil’ se ova mogla dob’t? Za koga s’ ti ova? Imaš niku bačvu, drvenu, sa tri kanale, s nikin pregradon
…

Ulazi Jerko.

JERKO: Stiga s’. Evo da još zavidan ove dvi tri vide pa i’ moremo sprat’t.

Uzme vrata, radi.

NIKOLA: Prasad su stvarno za pet.

MLADEN: Jerko s malim nešto nije u redu.

JERKO: Šta je?

MLADEN: Eno zva’ jutros da mu triba para, cili usporen. Sve me stra’ da nije kakva droga u điru.

JERKO: Di je Seka?

MLADEN: Eno je u kući. Plače.

73
JERKO: Dobr’ ‘e, otić’ ja sutra u Zagreb.

MLADEN: ‘Ajde. Samo nemoj ništa na silu.

JERKO: Ništa s’ ti ne staraj.

NIKOLA: Bogat’, triba ga vrat’t vamo dol’ i ‘nako je izgubjo god’nu.

JERKO: Vi nikome ništa ne govor’te …

NIKOLA: Ako triba šta para …

JERKO: To i ‘nako ne mora bit’ to.

MLADEN: A, ja san t’ sto posto siguran da je to to. Vid’jo san ja toga po Zagrebu kol’ko t’ duša ‘oće.

NIKOLA: Eto t’, pa ti sad pošalji dite da studira gor’.

JERKO: More bit da je njega malo pogod’lo ovo vaše vinčanje, vidiš da neće da dolazi ‘vamo dol’,
nije ni na pir tijo doć’. Možda se malo prop’jo, šta znaš.

MLADEN: Ne znan. Proda je kompjuter. Ja samo znan da ja razl’kujen pijanog čov’ka od drogiranog.

JERKO: Dobr’ ‘e, ja ć’ to ispipat … osta ć’ gor’ par dana … reć’ da san doša’ kod niki prijatelja, tako.

MLADEN: Dobro. Probaj ga dovest ‘vamo.

NIKOLA: A ako je to tako onda je njega more bit malo i stra’ doć’ ‘vamo. A i di će ovde nabav’t’ tu
drogu?

74
JERKO: Dobr’ ‘e dok ne v’din ne triba o tome dalje pričat. Ako mu se bude moglo pomoć pomoćemo
mu ako ne, ‘ko mu jebe mater.

Zavidaje vide.

NIKOLA: A bogat’. Kad se vamo za jednoga pričalo da se drogira, došla Strina, govori – Je, je, sinko
moj, vid’la san ga ja s punon bocon droge.

JERKO: ‘Ajde bogat’, mora malo propuvat, to s’ tak’e god’ne, gor’ svi malo propuvaju. Evo ga.
Moremo ić’ ća.

NIKOLA: Šta nis’ radjo željezna, ta t’ opet mogu odval’t?

JERKO: Nek’ odvaljuju, uvat’t ćemo i’. Aj’ ti nos’ dol’ vrata i pritraj svoje auto dol’ kod kamiona.

NIKOLA: Nek’ otraju ovi ća šta imaju, mi ćemo zadnji, zovn’t ćeš čov’ka na čašu vina. Tribalo b’ ga
možda i na ručak ...

Ulaze Stipe i Nevjesta.

STIPE: Bogam’, on vam’ lipu prasad odvoji.

JERKO: Je l’ tvojin šta fali?

STIPE: Nije al’ … Bog Mladene.

MLADEN: Svako dobro.

Rukuje se sa Stipom i Nevjestom.

STIPE: Kol’ko s’ koštala?

75
JERKO: Ne znan, kol’ko čov’k bude tražjo tol’ko ćemo mu dat’.

STIPE: Pa moga s’ ti men’ i reć, ‘nako … nisan ni ja sad đavliji.

JERKO: Eno t’ dol’ čov’k, reč’ mu čiji si, lipo se s njin dogovor’.

STIPE: Dobro.

NEVJESTA: Ajmo Stipe.

STIPE: Poče, ja san mislijo ovi dana piturat one svoje dvi sobe i malo i’ ured’t.

JERKO: Samo ti uređuj.

STIPE: Eto da znaš.

JERKO: Jes’ to tvoje sobe?

STIPE: Jesu.

JERKO: E pa ti onda sređuj.

STIPE: Kako m’ je sestra?

MLADEN: Dobro.

STIPE: Kako ona nije došla?

MLADEN: Eno malo da je glava boli.

STIPE: Biće se pripušla opet.

76
NEVJESTA: Ajmo Stipe našoj kući.

MLADEN: Nije, ne puši više. Eto prikin’jo Nikola pa prikin’la i ona, nema u koga pitat.

STIPE: Eno vidi se gor’ sa ceste, bogam’, s’ lipo uredjo ono oko kuće.

MLADEN: A, još ću posad’t koju voćku iza kuće… I moram još vrta sred’t …

STIPE: Je svaka čast, i ona živ’ca oko ograde …

NEVJESTA: Stipe moran ručak kuvat.

STIPE: Eto, navrat’te koji put.

MLADEN: ‘Oćemo, mogli ste i vi do nas.

STIPE: A znaš kako je, puno dice, vod’ onu u školu, onu u doktora, ove dvi u Zagrebu, pa posla oko
kuće. Vas dvoje ste isto malo slobodniji.

MLADEN: Je.

STIPE: Kako je mali? Iđu l’ njemu studiji.

MLADEN: Iđe, ‘nako, moga bi bit možda malo i bolji.

STIPE: Pišeš l’ šta?

MLADEN: Nemam vrimena sad. Odkad san se ožen’jo sve vrime s njon potrošim, niti u planinu više
ne iđen.

JERKO: Jesan ti ja lipo govor’jo da se ne ženiš.

77
STIPE: Neka, isto je ona lipo, je l’ tako?

NEVJESTA: Stipe ja iđen u auto.

JERKO: Eto vidiš kako t’ je lipo, ona iđe u auto.

STIPE: A ona nek’ iđe, je l’ tako.

Ulazi Seka. Blijeda je, zadihana. Nije odavno bojala kosu, tako da posred glave ima sijedi trag.

STIPE: Seke moja.

SEKA: E.

STIPE: Šta s’ se ti uspuvala?

SEKA: Eno ... mislin ... da ne triba pomoć.

NEVJESTA: Muko Is’sova pa ti s’ skroz sida.

SEKA: Al’ ti to nisi znala?

NEVJESTA: Pa nisan.

SEKA: Pa odkad već.

NEVJESTA: Pa kako ću znat, valjda si se pituravala redovito.

STIPE: Lako je to šta ti nisi znala, je l’ Mladen zna.

MLADEN: A ima i’ šta žive sa ženon dvadeset godina pa otkriju da nije plavuša.

78
Nikola uzme drvena vrata u Jerka i izađe.

STIPE: Je.

NEVJESTA: Samo Mladene ovo ti ne služi na čast šta je puštaš da ‘oda ovakva.

MLADEN: A ja joj govorim da se ode piturat al’ ona je lina.

NEVJESTA: Malo se opustila u braku, ‘ajde, neka malo.

JERKO: ‘Ajmo puš’te vi to, iđemo mi ovu prasad sprat’t a vas dvi se morete nać na kavi pa se
pituraj’te kol’ko ‘oćete.

NEVJESTA: ‘Ajmo Stipe, neću nikad ručak zgotov’t.

STIPE: ‘Ajte Bog van.

JERKO, MLADEN I SEKA: Bog.

Stipe i Nevjesta izađu.

SEKA: Sad nju moja kosa brine, ‘ajde molin te.

MLADEN: Ne moraš ni ti sad odma’ tako.

SEKA: Je l’ ti reka’?

JERKO: Je.

SEKA: Šta ćemo? Zvala san sad opet, mob’tel mu isključen.

JERKO: Iđen ja sutra gor’.

79
SEKA: Iđen i ja s tobon.

JERKO: Ne meš ti ić’ sa mnon.

MLADEN: Di ćeš ti gore, ne dolazi u obzir.

SEKA: Pa iđen ga vid’t.

MLADEN: Odeš li naprav’t ćeš još gore. Onda će znat da ga provjeravamo.

JERKO: Dovest’ ću ga ja ‘vamo dol’.

SEKA: Ako ne bude tijo? ‘Oće l’ tit?

JERKO: Ti’ će. Ništa se ti ne staraj.

SEKA: O muko moja šta san dočekala.

Zaplače.

MLADEN: Ajde, (miluje je po kosi) možda smo mi malo i prinagl’li.

SEKA: Sve se na ‘von svitu na mene naval’lo. Nikad mira, od kad san živa, neman.

MLADEN: Dobro je, sve će bit dobro. Jerko će ga dovest ‘vamo, pa ćemo vid’t kako je. Ako bude
vel’ki problema poslaćemo ga u koju od komuna. Borit ćemo se za njega, nema druge.

SEKA: Cili život mi je borba, sita san ja više borbe.

JERKO: Iđen ja dol vid’t šta je s prasadin…

80
Ulazi Nikola.

NIKOLA: O’’šli su.

JERKO: Je s’ ti namistijo vrata?

NIKOLA: Nisan, dol’ su kod kamiona.

JERKO: A, i ti s’ brate skroz polud’jo.

NIKOLA: Razgovara san dol’ s čov’kon, čeka’ san da ovi odu ća.

Jerko izađe.

NIKOLA: Seke ako šta triba ja san tu, para ima …

SEKA: Neka.

NIKOLA: Eto. Sve šta bude tribat ... Je s’ vidjo, zna san ja da on nije ‘nako don’jo pršuta.

SEKA: Kakvog pršuta?

NIKOLA: Stipe. Don’jo pršuta, pa poslin da bi on piturava i uređiva one sobe.

SEKA: Pa njegove su sobe, neka i’ uređuje.

NIKOLA: A mene nije ni pogleda.

SEKA: Pa što ste vi toliko opterećeni njime. Je l’ ne morete s njin? Pušti te ga na miru. Njemu je ćaća
ostavijo te sobe, ako nije tijo dat’, nije tijo dat’. ‘Oću se ja sad cili život radi ti’ dviju soba s njime grist,
iman ja i svoje muke.

81
NIKOLA: E pa to on i ‘oće da se mi ne opterećujemo s njin. Sad misli da mi ne mora ni vratit oni osan
‘iljada maraka šta m’ je dužan.

SEKA: Osan ‘iljada maraka? Ti si luđi od njega bogam’.

NIKOLA: Zašto?

SEKA: Pa moga’ te je u zatvor poslat jer si diga’ nož na njega a ti pričaš kako ti je dužan osan ‘iljada
maraka.

NIKOLA: Ja nisan diga nož na njega. Ja san uzejo nož i odma’ san ga bacjo.

SEKA: Ali si ga uzejo.

NIKOLA: E, pa dužan mi je, bogat’. Ja da san na njegovon mistu ja bi i’ baš zato i vratjo. E onda bi on
bijo čov’k.

SEKA: ‘Ko je čov’k? Igrate se ‘ki mala dica toga ‘ko je čov’k, ‘ko nije čov’k. Je l’ oni dol’ nesr’tnjak
čov’k? Jesi ti čov’k? Kad si zadnji put ruča’ u svojon kući?

MLADEN: Ej, ej!

SEKA: Zašto ne iđeš svojon ženi i dici. Nije men’ krivo šta dolaziš kod nas na ručak, dala bi ti ja
‘iljadu ručkova. Ali ti imaš svoju familiju. Nisu ti dica kriva, a nije ti ni ona jadnica kriva. Radila je
teško dok niste stekli i sad kad imate fala Bogu svega ti si je odbacijo, dosadna ti je.

NIKOLA: Nije mi dosadna, ne mogu je gledat onakvu, eto. Mene nije ni prije bilo u kuči, jer san
rad’jo i onda su počele te depresije ..

SEKA: Al’ sad ne moraš radit, pa te opet nema, i ona je opet u depresiji a brzo će ti i dica bit u
depresiji. Sad moraš bit uz njizi, dok još ima vrimena. Vama je sve teško, volite radit zato jer onda ne
morate mislit, ne morate razgovarat o stvarima o kojima bi tribalo razgovarat. A razgovarat se Nikola

82
mora i sa ženon i sa braćon. Stipe te je moga tužit a nije te tužijo. Znači da opet ima nešto u njemu,
možda vridnije od osan iljada maraka, a to zaboravljamo. Sve zaboravljamo. Ne znamo di su nan
pokopani baba i did, je l’ to sramota? Još malo pa nećemo znat ni di smo mater pokopali a cili smo se
život u nju kleli. Kad ste jon bili zadnji put na grobu? Znan po travi da niste bili, jer bi se neko sit’jo
ponit kosir i posić travu, a ne je uvik ja sičen. Ne more se uvik misl’t na sutra, šta će se ist, šta će se
rad’t, triba nekad stat i okren’t se iza sebe, pribroj’t one koje smo … ostav’li ...

Seka zajeca. Ulazi Nevjesta, zadihana je, ne može govoriti.

NEVJESTA: Strina ... Strina...

Pokazuje nešto rukama.

SEKA: Šta?

NEVJESTA: U.. u .. pala u ... rijeku ...

Seka vrisne, zajeca još jače.

MLADEN: Je l’ živa?

NEVJESTA: Ne znam.

Nikola izjuri van.

NEVJESTA: O’šli su doli Stipe i Jerko.

SEKA: Ajde doli, ajde doli!

Gura Mladena van. Mladen otiđe.

NEVJESTA: Taman pošli, kad izašli ljudi isprid nas, ja trč’ vamo, Stipe skoč’jo po Jerka ...

83
SEKA: Jadna l’ san Bože mili!

NEVJESTA: Ne znaju ništa, samo da s’ je dica izvukla tamo na ‘non iston mistu di joj se i sin utop’jo.

SEKA: Prokleta bila ... i voda ...

NEVJESTA: Nisu rekli da je mrtva, rek’l su samo da je upala ...

Seka je klonula, Nevjesta je zagrli.

NEVJESTA: Nisu rekl’ da je mrtva... ne znaju. Seke, iđen ja, tribalo b’ deke, deke za stopl’t i rak’ju ...

SEKA: U mater’noj sobi, imaš deke u ormaru, rak’ja ti je ...

NEVJESTA: Ajde ti po rak’ju, dig’n se Seke, ajde ti po rak’ju...

Nevjesta vuče Seku prema izlazu, Seka ne može hodati, posrće.

NEVJESTA: Ajde Seke, ni’ko nije reka da je mrtva, ajde... ajde!

MLADEN (van scene): Seke! Seke!

SEKA: Šta je?

MLADEN: Ne znan, čujo san samo “dajte deke” pa san ...

NEVJESTA: Ja ću! Ti stoj s njon! Drži je!

Nevjesta izađe. Mladen posjedne Seku, ona se prislonila na njega, više ne plače.

SEKA: Gotova san ti moj Mladene.

84
MLADEN: Deke su traž’li Seke, deke ... ako su traž’li deke to znači da je možda živa ...

SEKA: Nema u meni ni zeru snage.

MLADEN: Ne boj se, sve će bit’ dobro, sve će bit’ dobro.

Steglo mu se srce, zagrli je grčevito. Seka nasloni glavu na njegovo rame, predala se slomnjena. Na
vratima zastane Nikola, Mladen se odmakne od Seke, duga tišina.

NIKOLA: Ne znan. Nose je.

Ulazi Nevjesta s dekama i rakijom. Zastane.

NEVJESTA: Šta je?

Gleda u Nikolu. Nikola je, zatečen što mu se ovako direktno obraća, zanijemio.

SEKA: Ne zna.

NEVJESTA: Kako ne zna?

NIKOLA: Ja san ... vid’jo kako je nose,... ruka joj visi ... lamata ...

NEVJESTA: Drž’ Mladene, nos’.

Mladen uzme deke, uputi se van, zastane.

MLADEN: Evo ih.

Svi stoje i gledaju prema vani. Iz dubine dolaze Stipe i Jerko. Jerko nosi Strinu na rukama. Ona je
klonula, ruka joj visi niz tijelo. Susreće ih Nikola. Idu zajedno prema garaži. Uđu.

85
JERKO: Daj te deke, brzo.

Jerko položi Strinu na stol. Bacaju preko nje deke.

NEVJESTA: Diše li?

JERKO: Trljaj je, trljaj je, daj rakiju.

NEVJESTA: Daj Stipe.

Stipe doda rakiju. Trljaju Strinu.

NEVJESTA: Jerko, ako ne diše badava je, triba joj umitno disanje dat.

JERKO: Živa je, trljaj, trljaj, utopli je, utopli je.

MLADEN: Puls je slab Jerko.

JERKO: Trljaj! Živa je, trljaj! Vrat i noge, daj vamo.

Stipe mu ulije rakije u šaku.

NEVJESTA: Prsa joj pritisni, triba vodu izbac’t!

STIPE: Izbac’li smo dol’.

Jerko, Nikola i Stipe masiraju Strinu rakijom. Strina se nakašlje, Seka vrisne.

JERKO: Daj joj da popije.

Jerko je pridigne. Nikola prisloni Strini bocu rakije na usne.

86
NIKOLA: Ajde malo, samo malo!

Strina se ponovno nakašlje, dođe k svijesti.

STRINA: Miro! Miro!

JERKO: Ja san Strina. Jerko je.

STRINA: Vid’la san ... Mira u vodi ...

JERKO: Muči sad, muči sad ...

STRINA: Pila san na njegovoj vodi i ... lice m’ je taka, pomil’jo se obrazon

JERKO: Tu si Strina, s nama si. Seka je tu i Mladen i Nikola ...

STRINA: Obraz mu pravo topal i kosa meka ...

NIKOLA: Strina moja.

Jerko je pomiluje obrazom po čelu.

JERKO: Evo i Stipe i Nev’sta, tu smo svi.

STRINA: Na nu istu vodu šta t’ je odnila i ujca, šta je Stipe po njemu dob’jo ime. A skuvala san van
gra’ i man’stre, ima rebara i komad jez’ka, pravo lip, i kruv domaći.

JERKO: Muč’ Strina, ne govor’ sad.

STRINA: I prasad eno pravo lipa.

STIPE: Nos’ je gor’ u sobu, nek je ženske prisvuku ...

87
NIKOLA: Diš je skidat još, nek se ugrije zercu ...

MLADEN: Vod’ te je u boln’cu ...

STRINA: Ne u bol’cu, ne u boln’cu, vid’la san ga u vodi, tila san pit njegove vode, vid’la san kako se
smije, smi’’ me njegov... zdrava san, zdrava san. Seke.

Seka priđe.

SEKA: Je l’ ti šta reka’ Strina?

STRINA: Smija’ se, lip, onako mlad. Onda ki da san čula “Majko, majko” On kaže da me zva, ma
kako to nisan čula. Majko, majko.

NIKOLA: Upala si u rijeku Strina, skoro se nis’ uduš’la.

STRINA: Upala? Ne znan ti dite. Smi’’ me njegov ..., smi’’ me njegov potega i nos’jo ..., ne znan ti
dite ... nos’la me rijeka.

NEVJESTA: Ajde Seke, lećemo je.

Jerko podigne Strinu, iznese je van. Za njima izađu Nevjesta, Seka i Mladen. Na sceni ostanu Stipe i
Nikola. Duga pauza. Stipe stane skupljati deke, odloži ih na stol. Pauza. Stipe izvadi kutiju cigareta,
ponudi Nikolu. Nikola uzme cigaretu. Obojica zapale. Ljetnji pljusak okupa zemlju.
STIPE: Gospa sinjska se uznojila nad nami.

Nikola uzdahne.

NIKOLA: E.

88
MRAK

89