Izdavac: Noviilsko-izdavacko i graficko preduzeee »Fгivred!li pregled« - Beogr.

ad

Generalni direktor
Toma MARKOVIC

Glavni i odgov01·ni urednik

Slo])odan SINDOLIC
SAMOUPRAVLJANJE
Urednik
Milinka E>URICIC
UJUGOSLAVIJI
Tehnicki urednik
Marija SLAVKOVIC
1950·1976.
Miгoslav
Nacrt korica
STOJANOVIC- PIRKE
EDVARD KARDELJ: · .
SISTEM SOCIJALISTICKOG
SAMOUPRAVLJANJA
UVODNA STUDI~A
Tiтaz 3000 primerak.a

--St~;pa~-Stamparija »Privгedru pregled« - Beograd, Maтsala Birjuzova 3 PRIVREDNI PREGLED - BEOGRAD, 1977.
IzЪOJ' tekstova iz dokumenata SADRZAJ
Blagoje BOSKOVIC Stгana
Dr Davтid DASIC
Е. Kardelj: SISTEM SOCIJALISTICKOG SAMOUPRAVLJANJA
U JUGOSLAVIJI - - - - :Ј
Ideja о samoupravljanju - - - - - - 9
Recenzent izЪora dokumenata Samoupravljanje i participacija - - - - - 11
Marjan ROZIC ,t/
Nastanak i гazvoj samoupravljanja u JugoslavJji 13
Uspesi :i teskoce u samoupravnom razvoju - - 15
DгuStvena svojiпa - - - - - - 18 'ir/
Reprodukcija socijal:istickih i samouprютnih drustveno-ekonomskih
odnosa - - - - - - - - - - - - - - - 24
Samoupravno dгustveno planiгaпje - - - - - - - - - 28
SloЬodna гazmena гаdа izmedu шaterijalne pгoizvodnje i dгustven:ih
delatnosti - - - - - - - - - - - - - - - 30
Uloga svesnih socijalistickiћ snaga u daljem гazvoju samoupгavljanja 32
Sa:moupгavna socijalisticka demokгatija 33 1,· .
Delegatski sistem - - - - 34 i/
Dгzava i samoupгavljanje - - 11
36 -.......;
Samoupгavljanje i medunacionalni odnosi 37
Saшoupгavljanje u buducnosti - 38

SAMOUPRAVLJANJE U JUGOSLAVIJI н

Uvodne naporпene - - - - - - 13

TRANSFORMACIJA DRUSTVENIН ODNOSA NA SAMOUPRA VNIM

OSNOVAMA (1950-1963) - - - - - - - ·15
Uputstvo о osnivanju i гadu гadnickih sюreta dr:lavnih privтednih pгeduzeca,
23. decerпbra 1949. godine - - - - - - - - - - - - - 53
Osnovni zakon о нpгavljanju dгzavniш pгivгednim pгedнzeeima i visim
vrednim нdruzenjima od strane 1-adпih kolektiva, 1950. godine
pгl­
57 v
Iz govoгa druga Tita u Naгodnoj skupstini FNRJ, povodoш p1·edloga Osnov-
nog zakona о нpгavljanju drzavnim pгivrednim pгeduzecima i vJsim priv-
гednim нdгuzenjlma od stгane гadnih kolektiva, 26. juna 1950. godine 65
Iz геfегаtа Ј. В. Tita na VI kongresu КРЈ: "Borba komunista Jugoslavije za
socijablsticku deшokгatijн<<, novembra 1952. godine - - - - - 73

5
 SISTEM SAMOUPRA VNOG UDRUZENOG RADA (1971-1976) 221
Iz r·ezolucije VI kongresa КРЈ о zadacima i ulozi Saveza komunista Jugosla-
vije, 7. novembra 1952. godine - - - - - - - - - - - - 77 Iz govoгa dгuga Tita na П kongresu samoupгavljaca Jugoslavije, 5. maja
1971. godine - - - - - - - - - - - - - -· 229
Iz Ustavnog zakona о osnovama drustvenog i politickog uгеdепја Federativпe
Narodпe RepuЬlike Jugoslavije i saveznim orgaпima vlasti, 13. jaпuara 1953. Iz refeгata Е. Kardelja na П kongresu samoupravljaca Jugoslavije: »Ekonom-
~~ ------- -------- 79 ski d politicki odnosi u samoupravnom socijaИstickom dгuStvu«, 5-8. mada
1971. godine - - - - - - - - - - - - - - - 233
Iz ekspozea Е. Кardelja о pгedlogu Ustavnog zakona na VI гedovnom zase-
danju Naгodne skupstine, 12. januara 1953. godine - - 81 Iz dokumenata П koпgresa samoupгavljaca Jugoslavije 5-8. maja 1971.
godiпe - - - - - - - - - - - - - - - - 245
Iz геfегаtа Dure Salaja: »Dosadasnja iskustva i dalji гazvoj гadnickog
samoupr-avljanja u Jugoslaviji«, na Kongresu гadnickih saveta Jugoslavije, Iz referata Е. Kardelja о ustavnim pгomenama na XVI sednici Pгedsedпdstva
25. juna 1957. godine - - - - - - - - 89 SKJ, 2. maгta 1971. godiпe - - 261
Rezolucija Копgгеsа гadnickih saveta Jugoslavije, 27. juna 1957. god!ine - 99 Iz ustavпih ргоmепа, 1971. godine - - - - 273
Iz геfегаtа Ј. В. Tita na VII koпgгesu SKJ: »Zadaci Saveza komunista u \rezi Iz ekspozea Milentija Popovica на zajednickoj sednici svih veca Savezne
sa meduпarodnom situacijom i unutгasnj~im гazvo'jem socijalisticke izgгadnje skupstine, 29. marta 1971. godine - - - - - - - 279
Jugoslavije-<<, 22-26. aprila 1958. godine - 109
Saopstenje sa 21. sed.Illice Pгedsednistva СК SKJ, 2. decembгa 1971. godine 289
Iz Pгogr-ama SKJ, 22-26. apгila 1958. goddne 113
Iz Pisma Predsednika SKJ i Izvгsnog Ьiгоа Predsednistva СК SKJ, 18. sep-
Iz геfегаtа Milentija Popovica па Drugom plenumu Saveznog оdЬога SSRI'Т.Т: tembгa 1972. gocliine - - - - - - - - - - - - 291
»Dohodak prema radu - zakon dгustvenog Zivota", 20. maгta 1961. 125
Iz »Platforme za pEipгemu stavova i adluka Х kongresa SKJ<<, juna 1973.
godine - - - - 295

RAZVOJ SAMOUPRAVLJANJA КАО DOMINANTNOG PRODUKCIONOG Iz Ustava SFRJ, 1974. godine - - 301
ODNOSA (1963-1971) 129
Iz refeгata Ј. В. Tita na Х kongr·esu SKJ: »Borba za dalji razvoj socijalis-
Iz Ustava SFRJ, 1963. god!ine - - - - - - - 137 tickog samoupravljanja u naooj zemlji i uloga SKJ<<, 27. maja 1974. godine 325

Iz elaborata Е. Kardelja о Pгednacrtu novog Ustava SF'RJ na zajedniCkoj Iz гezolucije Х kongгesa SKJ: »ВоrЬа za dalju izgгadnju socija1istickog sa-
sednici Savezne naгodne skupstine i Saveznog odbora SSRNJ, 20. septembгa moupravljanja i zadaci SKJ«, 27-30: maja 1974. godine - - 335
1962.. godine - - - - - - - - - - - 145 Iz Programskih ciljeva i Statuta SSRNJ, 17. aprila 1975. godine 345
Rezolucija Savezne skupstine о osnovnim smeгnicama za daljnji r-azvoj Iz Zakona о osnovama sistema drustvenog planiгanja i о drustvenom planu
pгivr·ednogsistema, 16. i 17. аргЬlа 1964. god:ine - - - - - - 155 Jugoslavije, 1976. godine - - - - 347
Iz геfегаtа Ј. В. Tita na VIII kongгesu SKJ: »Uloga SK u daljoj izgгadnji Iz Zakona о udгuienom radu, 25. novembra 1976. godine - - - - - 353
socijalistickih dгustvenih odnosa i aktuelni pгoЬlemi u medunaгodnom гad­
nickom pokretu i borЬi za mir i socija1izam u svetU<<, decembra 1964. godine 161

Izгeferata Е. Kaгdelja na VIII koпgresu SKJ: »Dгustveno-ekonomski zadaci

pгivгednog razvoja u пarednom periodu«, 7-13. deceшbra 1964. godine 167

Iz тezolucije VIII kongгesa SKJ о naгednim zadacima SKJ, 7-13. decembra

1964. godine - - - - - - - - - - - - - 173

Iz ekspozea Borisa Krajgera о pгivr·ednoj reformi pred Saveznim i prlv-

rednim vecem Savezne skupstine, 24. jula 1965. godine - - - - - 177

Iz Smernica Predsednistva i Izvrsnog komiteta СК SKJ о najvaznijim za-

dacima SK u razvijanju sistema dгuStvena-ekonoшskih i politickih odnosa,
9. juna 1968. godine - - - - 193

Ustavni amandman XV, 18. decembra 1968. godine - - 199

Iz rezolucije Savezne skupstine о ostvaгivanju Ustavnog amandmana XV,
5. juna 1970. godine - - - - - - - - - - - - - - 201

Iz referata Ј. В. Tita па IX kongresu SKJ: »Aktuelni unutarnji i medunarod-

dni proЬlemi i uloga SKJ u socijalistickom sistemu samoupгavljanja«, 12.
marta 1969. godine - - - - - - - - - - - - - -- 205

Iz rezolucije IX koпgгesa SKJ: »Socijalisticki razvoj u Jugoslaviji na osпo'-

vama samoupravljanja i zadaci SK«, 11-15. marta 1969. godine - - -- 211
7
6
 Edvard Kardelj

SISТEM SOCIJALISTiёKOG SAMOUPRAVLJANJA U JUGOSLAVIJI*)

Ideja
о samoupravljanju

Samoupravljanje nije ,,izum« jugoslovenske teorije i prakse, sto

nam jedni jednako nepravedno pripisuju u zaslugu, а drugi u greh.
Ideja samoupravljanja је stara koliko i ideja humanizma i, posebno,
koliko i medunarodni radmcki pokret, istorija njegove klasne borbe i
istorija socijalisticke prakse. Ono је rezultat vecitЉ teznji coveka ka
slobodi i slobodnom stvaranju, ovladivanju objektivnim zakonima pri-
rode i drиStva, boljem Zivotu. Samoupravme <ideje i teznje izrazile su
se na razne nacine u svetu, u mnogobrojnim borbama radnicke klase i
progresivnih ljudi i pokreta za slobodu rada i coveka i u svim dosadas-
njim socijalistickim revolucijarna. Kasnijim razvitkom socijalisticke
prakse, pod uticajem pragmatizrna, svakodr1evnih proЬlema i drugih
objektivnih i subjektivnih faktora i uzroka, te ideje su dobile svoje
ostvarenje u vecoj ili manjoj participaciji radnika u upravljanju proiz-
vodnjom, а time, u izvesnom smislu, i sekur1darnu drustvenu ulogu, ali
su one, ipak, ostale zive u shvatanjima rachlika о socijalizmu.
Samoupravljanje је revolucionaran proces drustverюg preobrazaja
koji se moze izraziti samo u duboko narodnoj socijaJiist!ickoj revoluciji.
А takva је bila nasa revolucija. Teznja ka samoupravljanju imanentna
је svakom socijalistickom kretanju, i bez samoupravljanja nerrш ni soci-
jalizma. Jer, samoupravljanje је oblik takvih proizvodnih odrюsa п
koj'ima radni covek doblja mogucnost neposrednog upravljanja i odlu-
cujuceg uticaja na sredstva, uslove i plodove svoga rada, od ekonomske
politike u preduzecu do drustvenog plana. А to !i jeste sustina socija-
listickih odnosa medu ljпdima. Ne samo nasa praksa vec i sva iskustva
socijaliticke prakse od oktobarske revolпcije naovamo - pozitivna i
negativna - pokazala su da је nastajanje i jacanje razlicitih oЬ1ika

*)U pripremi ovog rada autor је koristio i tleke svoje do sada objavljene radove о
socijalistickom samoupщvljanju.

L,
samoиpravljanja nerazdvojno vezano za svaki korak napred и razvojи
drustveno-ekonomskih, demokratskih i hиmanih odnosa и socijalizmи.
То sto је samoиpravljanje relativno tek na pocetkи, moze se
objasn]ti, izmedи osta!log, time sto se socijalizam - kao celovit druS-
tven'i sistem - росео razvijati и nerazvijenim zernljama, gde sи иs­
lovi za razvoj socijalistickog samoиpravljanja nepovoljniji nego sto Ьi
Ьili и ekonornski i indиstrijski razvijenim zemljama. Socijalizam и
takvim zemljama, naiшe, и svojim prvim fazama ima velikim deloш
da resava tek one zadatke privrednog razvoja koji pripadaju epohi
kapitalizma, а ka:pitalizam ih rlije resio i vise ih 'Ile moze resiti. А
karakter tih zadataka namece i odredene forrne »pozajrnljene« 'iz epohe
kapitalizma, koje ne роgоdији razvijanjи radnickog samoupravljanja.
Prema tome, samoиpravljanje nije nikakva jиgoslovenska volи!l­
taristicka osobenost, nego је to opsta zakonitost napretka socijalizma,
Cije forrne, naravrю, mogи Ьiti veoma razHCite. Мi и Jиgoslaviji nrkada
nisrno tvrdili da је !las sistem radnickog samoиpravljar1ja jedirli mo-
gиci oЬlik samoиpravljanja. Na krajи krajeva, и svojoj koncepciji
sovjetske vlasti Lenj'in је dao razrade!lи i izvanredno dalekovidи koil-
cepciju samoиpravljanja. Tek kasnije - и Staljinovo vreme i pod
pritiskorn specificrlih иslova и kojirna se razvijala sovjetska revolи­
cija - ta је koncepcija юacelno 'izmenjena, cime је и dobroj meri Ьilo
prekinиto ostvarivanje Lenjlinove koncepcije sovjetske vlasti.
Poslednjih gocИna иlаzи se i и drugim socijalistickim zemljama
napori da se samoиpravljanje afirrnise i и nekim drиgim oblicima, kao
StO sи !lOvi oblici privredrlih organizacija i privrednog sistema, proSi-
rena иloga sincblkata, иspostavljanje odredenih organa u privredmm
organizacijama sa razliCitom skaloш prava i odgovornosti itd. Sve to
predstavlja zajednicko iskиstvo na putи razvoja socijalizma i socija-
listickog sarnoиpravljanja. Vrlo је verovatno da се i u zemljama sa
snaznom tradicijom visepartijskog sistema nastati i neki drиgi oblici
samoиpravljanja.
U stvari, jedan od gorucih proЬlema savremenog covecanstva i
razvoja savremenih politickih sistema шоgао Ьi se sa2eto izraz'iti i
postaviti na sledeci nacin: kako и doba koje tram velikи koncentracijи
sredstava za .proizvodnjи, velikи unиtrasnjи drиstvenи centralizacijи,
transnacior1alnи integracijи rada ·i velikи medиsobnи zavisrюst naroda,
kada је stepen integrisanosti drustva i covecanstva visi nego ikad
ranije, kako, dakle, и takvim иslovima obezbediti slobodи coveka и
njegovom radи i stvaranjи, а sarrlim tim i и upravljanjи drиstvom.
Ideja i praksa samoиpravljanja, i to - ne blih se plasio, nasиprot sa-
vremene kritike :i'11stitиcionalizacije, da иpotreblm иpravo rec - insti-
tиcionalizovanog saшoиpravljanja и smislu kompleksrюg drиstvenog
sistema, dаји, ро mom rnisljenjи, odgovor na to pitan}e, jer stvaтa­
lackи slobodи coveka i !laroda pretvarajи и podsticaj iiltegraciji pro-
izvodrlih snaga i covecanstva, а samim tim i taj proces iiltegrisanja'
иslovljavajи tom slobodom. U tom srnislи ideja i praksa samouprav-
ljanja, nesumnjivo, mogu da lizvrse Zilacajan иi!icaj na dalji razvoj
drиstvenog а demokrtskog politickog sisteшa u svetи.
10
Samoupravljanje
i participacija
Oblici samoиpravljanja radnika, njegov domet, karakter ti kon-
kretni drustve!lo-istorijski znacaj jesu i Ьiсе veoma razlioiti, kao sto
sи razlicite i drustveпe prilike u pojedmim zemljama и svetu. Objek-
tivni иslovi za Ilastajanje iisti!lSkog socijalistickog samoupravljanja
pojavljujи se, naravno, tek tamo i u OilOj meri u kojoj se pojavljиje
i drиstveпa svojina па sredstvima za proizvodnjи. Ali, i u savreme-
пom kapitalistickom svetu sve se cesce сији i sve vd.se Sire zahtevi za
samoиpravljanjem ili za saodlиcivanjem и ekoпornskom Z!ivotu. То su
svakako progresivni zahtevi u borbi radпicke klase. Medиtim, blla Ы
ilиzija ocekivati da se samim иcescem radrlika u upravljanjи predи­
zecima koja ostajи и privatnoj kapital'isi!ickoj svojini, шоzе izmeniti
priroda kapitalizrna i sиstina kapitalisticko-svojinskiih odnosa. Samoup-
ravljanje, и stvari, pocinje tamo gde prestaje kapitalisticka privatna
svojina i gde otpocinje onaj proces oslobadanja rada i radnog coveka,
koji иjedno poCiilje da iskljиcиje drzavno-svoji!lski upravljacki moпo­
pol sa njegovim Ьirokratsko-tehnokratskim deforrnacijama.
Sistem socijalistickog samoиpravljailja nije samo oblik demokrat-
skog иpravljanja radпika иslovima i sredstViiшa za prdizvodnjи, vec i
polazпa tacka samoиpravnog preobrazaja celog drиStva, па o.snovu rи­
kovodece иloge i11teresa radrlicke klase. Da u jugosloveпskom drustvu
rlije Ьila obezbedena takva vlast radnika, zajedпo sa svim radnim ljи­
dima, koja jedino moze dosledпo da obezЉeduje drustveпo-svojins.ki
karakter sredstava za proizvodnjи, samoupravljanje u Jugoslaviji Ьi,
и Ilajboljem slисаји, bilo svedeno na jedan oblik parШcipacije radnika
и upravljanju sredstvima za pro'izvodnjи.
Dodиse, svaka participacija radnika и sistemи privatno-svojin:skog
ili 'drzavno-svojinskog monopola moze zпaciti korak пapred u drиst­
veпom progresu, не ~mo u srnislи jacanja politicke pozicije radilicke
klase и drustvu, vec i u smislи ogranicava11ja tog svojiilSkog moпopola.
Takva је Ьila i nasa situacija u prvim godi11ama posle rata. Ра .ipak,
participacija i samoupravljanje radnog coveka, ро naseш shvatailju,
nisи identicni pojrnovi i odnosi. JugosloveilSki sistern socijalistickog
saшoupravljailja је postepeпo prerastao fazи participacije time sto је
radпicka klasa, zajedno sa .svim radnim ljиdima, upravo kao samoup-
raVIlo orgarlizovan udruzeni rad, kao »slobodпa zajednica proizvodaca«
(Marks), stekla neposredail иticaj r1a odlucиjиce iпstitиcije sistema dr-
zavпe vlasti. Takva pozicija radmcke klase i иdrиzeпog rada u ce1ini
и sistemи vlasti је и poslednje vreme posebno ojacala delegatskim siste-
mom kao specificrlim oblikom demokratskog sistema drиStva, и kojem
је sistem demokratski mtegrisanih s&шoupravnЉ zajedпica, а пе poli-
ticke partije polazna tacka kako za formiraпje in.stitucija drzavne vlasti
tako i za organizovailje i nacin delova11ja idejrlih i po:Иtickih snaga
drиstva.
Ali, uprkos svemи tome, i и kapitalistickorn drиstvu borba za sa-
moupravljanje, ра cak i za »participacijи« moze da odigra vеоша pro-
gresivnu иlogu, kad јој stoje na celu snage koje zaista teze socijalizmu.
Takva borba moze da јаса politicke pozioije radrric'ke klase, radrlickog
11
pokreta u drustvи, odnosno njenи drustvenи snagи. А и povezanosti sa
borborn za nacionalizacijи sredstava za proizvodnju ona moze da Ьиdе
ne samo риt podrustvljavanja proizvodnje, vec i 1izbegavaпja onih ро­
сеtпЉ Ьirokratsko-tehnokratskih deformacija socijali.siickog razvoja koje
sи iпасе karakteгisticne za dosadasпjи istorijи sooijalisticke prakse.
I strиcnjaci, а ne samo laici и svakodnevnom govorи, cesto po-
stavljajи pitanje zasto bi se radnik и kapita.Jiizrrш borio protiv tog
poretka kad ima kиси, aиctorrюbll i dovoljпo odece i llrane. NeodrZi-
vost takvog rasиdivanja је u tome sto ono linteres radnog coveka svodi
iskljиcivo na proЫem шateгijalnih иslova Zivota. Medнtim, Zivot sva-
kodnevno ponovo pokazиje ne samo da rastи potrebe coveka, vec i
da шaterijalni standard nije sve. U novim usloViima nastajи i nov.i
iнteresi koji su sastavni deo ZivotnЉ potreba coveka. Covecanstvo је
do te шеrе razvilo proiziтodne snage da је и .razvijenim delovima sveta
prevazideп polozaj coveka и kome se on morao ·boriti za prostи ma-
terijalnи egzistencijи. Njegove tezпje orijentisane sи и sve vecoj шeri
na sve sirи skalu ciljeva i potreba, а pre svega na nove, иpravo ma-
sovne oblike afirmacije coveka и drиStvu. Sшаnјије se иdео fizickog rada
и ukиpnorn drustvenom radи, а povecava udeo naucпoistrazivacko,g,
иmnog i kиltиrnog rada. Sшanjuje ве vrerne и korne је covek »dresi-
rana fizicka snaga«, а povecava vreme u korne se covek posvecиje
kиltиrnoj aktivnosti, saшostalnom stvaraпjи i исеsси и drustvenom
иpravljanjи. Sшаnјије se broj onih koji pasivno primaju kulturne i
ljиdske vrednosti, а povecava broj оnЉ koji zele da aktivпo иcestvujи
и njihovorn stvaranjи. I иmetnost је izasla iiz uskЉ okvira izиzetnosti
i postaje deo svakodnevnog Zivota ljиdi. Obrazovanje, knjiga, иmet­
nost vise nisи stvar nekЧ.h prosvetiteljskih miSija и narodи, vec sas-
tavni deo nacina svakodnevnog zivo.ta i rada ljudi. Sve vise se sma-
njиje broj ljиdi koji rade и neposrednoj materiijalnoj proizvodnji, а
povecava broj ljиdi koji svojim radom i stvaranjem zadovoljavajи te ·
i druge slicпe поvе potrebe coveka. Sve је manje ljudi spremпih da
pasivпo prihvatajи иslove и kojima Zive, а sve vise onih kojri zele .
da se svesno angazиjи и drustvenom иpravljanjи. Sama takva dl·иst­
veпa afirmacija coveka, dakle, zahteva drиstveni progres.
Ali, s druge strane, monopolisticko raspolaganje kapitalom i teh-
nologijom savremene proizvodnje i ogromna centralizacija monopoli-
stickog kapitala koji dоЫја nadnacionalne dimenzije, а samim tirn kraj-
nje centralisticki karakter celokиpne organizacije ;i proizvodnje i иprav­
ljanja drиstvenim poslovima, sve vise sиzavajи radrш, stvaralackи i ~­
votnи slobodи coveka i sve viSe ga potcinjavajи moci snaga, koje su
njernи nepoznate, za njega ·gotovo anonimпe. Na taj nacin se
klasna i drustvena potcinjeпost coveka njemи sarnoшe prikazuje kao
potcinjenost tehпologiji i institиcijama и kojiшa on, иprkos rastиcoj ma-
terijalnoj potrosnji, postaje sve sirornaSпiji и svojoj ljиdskoj, drиstverюj
i stvaralackoj afirmaciji li slobodi. Ти i jeste jedan od razloga sto se sa-
vrernena klasna i politicka borba neretko izrazava и оЫikи apstraktnih
иltralevicarskЉ parola protiv »'institиcionalizma«, »potrosackog drиstva«,
za spontanu akcijи masa i za »hipijevskи« slobodи i slicno. U stva:ri,
sve sи to kratkovida empiristicka trazenja radnog coveka da, и svetи
и kojem dominirajи razni oЫici rnonopolistickog ovladavanja svim vido-
12
vima izvora ljиdskog zivota, nade prostor za svojи sopstvenи radnи i
stvaralackи slobodи, а na toj osnow i za poboljsavanje svojih materijal-
nih i drugih Zivotnih иslova.
Moglo Ы se navesti jos mnogo takvih i s~cnih te1_1_?.~n~ja и s~vre­
menom svetи koje pokazujи koliko sи besrruslena rmsl)eЩa da cove~
нopste moze doci и takvu sitиacijи da se pred пjim viSe nece _otvar~~I
nove perspektive napretka ili da or1 nece Ьiti sprernan da se Ьоп za ll]1-
llovo ostvareпje.
Gre8e takode i oni koji veoma cesto ponavljaju da је rsarno-
иpravljanje' socijali;ticka forma koja od,govara jednoj :r:eraz\~~_j~no~ zem-
lji, а da razvijeпim zemljarna ono ne..odgovara: Nap~o~I.':, mislзenJa sam
da је иpravo visoka ekonoшska razviJenost na]povol]m]1 иslov za punи
afirrnacijи samoиpravljaпja.
Nije proЫem н tome da se ljиdi u razvijenim zernljama ne Ы hte:
li boriti za drustveni progres i za socijalisticke drиstvene ~rorneпe, vec
н tоше da и novirr1 нslovima treba menjati i sredstva i oblike borbe. U
mпogiш zemljama пеkе radnicke partije sи, verovatno, i sнVЧ.se malo vo-
dile racнna о svemн tome i zato sн dozivljavale neнspehe.
Nije slнcajno sto se sada н razvijenim zapadnim zemljama toli~o
diskнtнje о takozvanim »ljнdskim odnosima«, .Ра. с~~ ~ о. samoupravlJao-
njи н predиzecirnao То је samo znak d~ kap1!alisti~k!i Sistem, н st;r~rl,
vec iscrpljнje i poslednje rezerve za svoJe odrzavan~e. pнtern rnateriJal-
nih stimнlнsa radnickoj klasi i da na vrata sve оdlнсшЈ.е kнса. neoph~~­
nost sнstinskog menjanja drнstvene strн~ture: Stvar Ј.е sa~1ll r~dшc­
kih pokreta tiћ zernalja kako, kojirn pнtev1ma 1 sredstwrna се se ћ pro-
cesi odvijati.
;{i,~J\Ho~:
'".;' ~""'7' N astanak i razvoj
<(,,- samoиpravljanja u Jugoslaviji
1:?:::. •
\-~r".ie•"/; Samoнpravljanje se u Jиgoslav'ijli rodilo н vreme narodnooslobo-
-- dilackog rata i od samog pocetka је Ьilo jedan od f~tor~ i .<:>?1ika sc:cri-
jalisticke revolнcije. Ono se razvijalo na oslobodenoJ teritO;r.tJI о:- pocev
od 1941. godine ра do kraja rata. Posto se ta osloboaena. teritoлJ~ :r:ep:e-
kidno menjala i ро velicini i ро medнsobnoj povezanosti,. to na n)OJ msи
postojali objektivni uslovi za nastajanje nekakvo~ centrallzovano.g ~prav­
nog i drzavnog sisterna, а jos manje za ce:r:~alizov~no нpraY,lJariJe ra-
dorn, privredom, socijalпim i drнgim роdrнсЈш~а .d:?s~venog z1vota. ~о-,
гali srno se or'ijentisati na maksirnalan stepen 1illClJative, sarx:oc:rgaшzo­
vanja i sarnostalne odgovornosti s_vЉ de~ova narodnooslo~odi~~ckog ро:
kreta i svih ljнdi и svakom delu 1 nasel]U oslobod~ne ~erlt.~~Je. Na t~J
nacin drнstvenн i politickи vlast na toj oslobodenoJ teлtor:Jl,v н~red Н1~
tlerovog evropskog carstva, preиzimali sн narodnooslobodll~cki. odb?r1
kao organi rnasovnog narodnooslobo?ilackog p~kre~a, а f~Ъr1ke .1 radi~­
nice preиzimali sн radnici i и rаzшш spontan:m .1 ~rganiZ~v~пn о oЬll­
cirna obezbediivaћ rad и njirna, njЉovo нpravlJan)e 1 fннkСiошsаще.
Karakter socijalisticke revolиcije н nasoj zemlji је vec sarn :Р? sе­
Ы нslovljavao takav razvoj. Nasa revolнcija је ima~a izvanr~~no VSirokн
masovnн Ьаzн. Radni covek koji је нcestvovao н to] revolHClJI, нcestvo-
13

vao је s~esno. Nije to. Ьiо nekakav trenutni revolt, Ilego dugogodisnja
veo:nav teska borba, k?Ja је predstavljala viisoku skolu politickog vaspi-
taщa coveka. U tome ]е Ьila i snaga na8e revolucije, а to је i nas komu-
rliste, obavezivalo. U takvim uslovima rlije moglo prevladati shvatanje
da Komurlisticka par~ija, koja је Ьila na celu velikog revolucionarnog
pokreta veoma svesn1h masa, moze da vlada umesto radilicke klase i
~adnЉv.masa uopste. Snaga jugoslove!lskog revolucionarnog pokreta 1Yila
]е u Slroko rasprostranjenom osecanju moCi uticaja radnih masa na
Partij':l i na drustveno upravljanje. Zato se i vodeca uloga Partije mogla
os"Ь:~nvati samo kroz osposobljavanje masa za svesrш, socijalisticku
akclJU. Stoga smo mi, kornurlisti, upravo u objektivnom i subjekt!ivnom
ospos~J:>ljav.anju .rad!Yih..mава za takvu akoiju, а pogotovo njihovog rшjna­
predш]eg 1 naJaktlvшJeg dela, gledali i morali gledati sustinu svoje
nove drustvene uloge posle pobede revolucije.
Mi smo uvek i.~icali kao neophodnost stalnu povezanost Partije,
kao avangardne rnащше, s masama i njenu zavisrюst od svesti i samo-
s~~lne inicij.ativ.~ i ak~ivnosti tih masa. Razvijali srno i speci:ficne pobl-
incke orgaшzaCIJe koJe bi mogle izraziti tu drustvenu aktivnost masa
o~nosno angaZovati Љ u svakodnevnoj politickoj aktivnosti. Svesni sm~
~ili da samo podrska vecine ra:dnicke klase i radrlih ljudi socrijalizmu kao
s~sternu rno~.e. obezbed~ti i demokratizadiju tog mladog revolucionarnog
S!stema, ko]1 Је u prv1m fazama svog razvoja morao da se bori za svoj
opst.~r:ak prv~t;r:no sre~stv~:na same revolucije. А to se rlije moglo
P?St1c1 sarno pol1tlckom agitaciJom vec prvenstveno odgovorndm i ak1Jiv-
шm ucescem radnika u upravljanju proizvodnjom i drustvenim poslovi-
ma. Sto~a smo uv.ek forsi~ali razne ob1ike ucesca radrlika u upravljanju
p:eduzecem, kao 1 .~ ~а:шш drugim oblastima drustvenog zivota. То је
Ьila stalna tendenciJ а JOS za vreme rata na osl<Jbodenoj teri toriji а i po-
sle pobede revolucije. '
_. . ~о ~smo cirlili samo zbog svoje socija:li!stiCke idejile orijentacije.
ClnJemca Је da nas radni covek, koji је prosao Skolu zestoke :politioke
Ь?~Ье pre rata i u toku rata, i koji је tu stekao veliko poriticko dskustvo,'
rще ?ю sp:~~an da bude pasivni ucenik nekog uciitelja, nИi pasivrli sle-
d?eэ;э._;k politi~~og. ru~kovodstva. On је imao veliko poverenje u Komu-
nlstlckl;l partiJU 1 n)~Ilo rukovodstvo, ali ne zbog arpstraktnog prir1cilpa
<;: vo.decoJ ulozi P~тtl~e, v~c zbog toga sto је Partija cinila upravo ono
sto ]е on - u velvkoJ vecщi - sam hteo da Cir1i i cinio је.
Takav odnos izmedu Komunisticke partije i masa u revolucioilar-
IlO:n pveriodu .i~rSio ј.е, dakako, snaZail uticaj na celokup:ni kasniji raz-
VOJ Ilaseg politickog s1stema. Mi smo uvek tezili za onim organizacionim
oblicima u pol'itickom sistemu koji 'SU obeZJbedivali stalrno 1suocavaлje od-
go-yorilih vodeбih faktora u druStvu, i posebno komunista, sa pтoЬlemima
koJe su Ila dr1evni red postavljali radrli ljudi tezeci da se u takvom suo··
cavar1ju vrsi stalni uzajamrli uticaj i korek~ija izmedu radnih ljudi kao
klase i ?-aroda, i njihovog vodeceg progresivnog odreda, to jest komurli-
st~ .i swh aktiVIl~h bor~ca za socijalizam. I kad r1as је Staljin zbog toga ,.
kritik.ovao, tvrdeci_ ~а ~е to razvodnjavar1je Partije u masama, on nije
shvatю. d~ nas kntiku]e zbog onog sto је u stvaгi bila Ilajveca snaga
Komuшst1cke partije Jugoslavije, zbog cega је ол i doZiveo ротаz u
sukobu sa njorn.
Razume se da је u takvim politickim prdlikaшa ideja socijalistic-
kog drustvenog samoupravljanja rnorala dobljati sve kx)Ilkretn!ije konture
i u sve vecoj meri postajati stvar svakodr1evne prakse.
U prvim godinaшa posle rata takvo samoupravno iskustvo iz Ila-
rodnooslobodilackog rata Ьilo је u izvesnoj meri potisnuto i zame-
njeno centralizovanijim oЬlicima upravljanja u razrlim podrucj1ima dru-
stvenog zivota. Та pojava је delom svakako bila izraz odredenih idejrlih
ili po1itickih kolebanja u pogledu oЬlika demokratskog ucesca masa u
upravljanju radom, sredstvima za proizvodr1ju i drustvom, koja su na-
stala pod u1Jicajem nove situacije u kojoj se nasla jugoslover1ska revo-
lucija а posebno s obzirom na velii.ki uticaj Staljinovih shvatar1ja na so-
cijal~ticku praksu. No, ta pojava је Ьila u ne mar1joj шeri i posledica
rliza objektivrlih uzroka i teskoca u koj:Lma se na8la na8a zemlja posle
rata, а koje su zahtevale izuzemu ceiltra~zadiju Ilapoтa .. Drugi~ recim~;
objektivno је Ьilo r1ernoguce ostati na oшrn samoupravrнm oblic1ma ko]:
su nastali u vreme narodnooslobodilackog rata, а Ilovi su se u takvo]
situaciji tesko proЬijali. Medutim, samoupravna komponenta је, ipak,
Ьila :i dalje snazno prisutr1a i u razvoju r1aseg drustvenog sistenш, а JOS
vise u r1asoj drustvenoj i politickoj praksi tog ~7emer1a. Sta~~e, о?-а
је Ьila i jedan od uzroka naseg su~oba sa StalJШ?m .. Zato ~l]e Ьйо
slucajilo sto su posle sukoba sa Stal]шorn 1948. godшe 1 kasшJe •. kada
је nasa revolucija morala da brani svoj i!dentitet. i svoju .nez_a'::lSil.ost,
radr1icka klasa narodi d. ljudi nase zemlje reagovall por1ovnш1 )асащеm
i razvijanjeш 'samoupravnih odnosa, koji su im omo~u~avali i vecu. ~­
cijativu u borЬi protiv nastalih teskoca i veCi utica] Ila upravl]aщe
udruzerlim radom i drustvom uopste. Mnogirna је tada, pogotovo u
inostrar1stvu ta pojava izgledala samo kao talas otpora protiv Stalj~rю­
vog pokusaja nametanja hegemonije, ali, u stvari, ona ј~ Ьila upra:vo
pravi izvor i unutrasr1ja snaga tog otpora. <?hrab7en. takvт;:n spo~tam111:
samoupravnim ter1dencijama, Savez komurнsta Је. IZ!p'adю .. s~oJ P;Vl
celovit koнcept radnickog i drustvenog samoupravlJanJa, ko]1 Је dosao
do izraZaja u Zakor1u о radr1ickom samoupravljanju 1950. godine, u
poznatom Titovom ~ovoru prilikom ~je~ov?g ?onosenja i .u. Ustavvn~m
zakonu iz 1953. godшe. Sarnoupravlзaщe ]е, 1 pored velikih teskoca,
povremerlih kolebanja i nedostataka isk~stva ~ ~nanja, po~tepen~ obu-
hvatalo sva podrucja .drustvenog rada, aktlvnostт : upravlзaщa .drustvoш.
Samoupravrlirn oblicima socijalistickih proizvodnih odnosa prllag?davar:
је i podredivan u sve vecoj meri i politicki sistem. Prorн~ne u щеgо~?Ј
prirodi i organizaciji isle su dosledilo u tom prav?u da ]е on sve. y;se
postajao sastavrli deo demokratije samoupravnog s1stema, а ne pol<lticka
struktura odvojena od rada i samoupravljanja.
Uspesi i teskoce u
samoupravnom razvoju
Nas put samoupravljanja dug је vec skoro tri decerrije. Njiшe smo
krenuli zato sto SПЮ hteli da otvorimo IlOVe pravce drustveno-ekonom-
skog, demokratskog i humanistickog razvitka soc~jalisti~k.og ,d:::u~tva koji
се na bazi drustver1e svojine sredstava za pxo1zvod:n]u spo]1t1 radnog
covE!ka sa usloviшa, sredstvima i plodovima njegovog rada. Tak&v drиS-
15

t:re;ю-eko~omski polozaj coveka istovremeno omogиcava da on i n· е _
: 1 m~ere~ p~t~nи _glav:r;ш pokretacka snaga drustvenog napretka u Ј ~е-
7 0
1 da 1z I?-~,:~a} 1z !lJ::~ovlh mteres~ izrasta nov istorijski tip demok~mje:
~ар~еdШЈ! 1 соvе~з;131 ~d onog ko]i se zove parlaшeпta;rna demokrati ·а
Jer Је ta den;okrap~a bll~ - а i danas је - politri.cki sisteш odrzavadj~
kia.:nog drиstv~ 11I drиstve~:ю-sopstvenickog шопороlа. А socijalisticko
dr::stvo,. ~e~иtrm, mora tezlti demokratiji »slobodne zajednice proizvo-
daca«, ko]a се postepeno prerasti u besklasпo drustvo.
Da_ 1~ smo и tome иspeli? Sa рипim иbedenjem mozemo re6i da
~ ~S~OVl ]_esmo, ako pred ocima imanю proces, а ne nekakvи semи
sladc' 0 ~_s1~te~a. А kada kazem - и osnovi, onda misliш pre svega na
s е есе сшЈепiсе. '
I~o_je Ьilo пepr~kidпo ;rapadano i sa desne i sa leve strane, samo-
иpravl]an]e se, kao s1stem, 1pak odbraпilo li odrzalo !i do te mere је
иgra~eno_ и :"vak~dпe'?'li r~d,_ -~ivot i. sv~st nasih radnih Ijиdi da ga da-
з;as c_ak 1 Il]~gov_1 naJ~dlиcшJl protivшci ne rnogи otvoreno пapadati
Jer Ь1 se лasl1 u 1zolaclji od radnih ljиdi.
. ~ e~.rn ljиdi:лa - i и па~? ј zemlji i и iлostranstvи - samoиpravni
риt ~..cllJ. 1~g~edal1 ~~ kao иtор1]а. Medиtirn, samoиpravni sistem u Jиgo­
slaVI]1 vz~:'u_ 1. razv~J~ se ~pr~os mпogim objektivnim i sиbjektiv:rrim,
uл~trasnpm 1 ~pol]шm teskocama i otporima. Nas samoupravni sistem
ne, vos~sle~~ Је ~okazao- i ро novim drustvenim odnoshna koji su se
vec form1ralr ~ ~OJl s~ dalje razvijajи !i ро materijalnim rezиltatima, od-
nosno Ј?О svoJ~J drи.~tvenc:-ekono~skoj efikasпosti - da је to realna
progre~.I.vn~. oriJ:vntaciJa naseg drustva. U stvari, samoиpravljanje и Ји­
~о~!~:т!ЈI ШЈ: v1s~ eksperiment, леgо veoma kompleksni sistem socija-
llstlckiJ:~ drustveшh ekonornskih i politickih odnosa koji је vec duboko
иkoreщen и stvarnosti. ' · ·
О tome gov~ri i ~injeлica da sи godine najиspesлijeg drиstveлo­
-ekonor;rsko~ razVI!ka Jи~os~o:т;nsk<;>g drиstva vezaпe иpravo za sam0 ..
иpr~Vfol: per10d ~ase, SOCIJallsticke щџаdпје. О tome ле govoтe sашо
~ta~lSt1c~1 podac1 vec, :posebno, i ciпje:rrica da је, zahvaljиjиci brzoш
1 dinam1cпoш .tempи 1?~1v:edпog i drиstvenog razvoja, Jиgoslavija jedi-
na od nedovolJ~<? raz~Jeшh zemali.~ иspela da smanji razlikи и stepenu
ekonoms~e razv1J~;юs!1 prema razVIJe~o~ ~еlи sveta. Jиgoslavija је, ta-
~ode, brze r1ego 1stocnoevropske soшзal1sћcke zeшlje, иzete и zajedni,..
ckom prose~и, иs~е!а ~а srnanji ..razlikи izmedи sopstvenog nivoa priv-
redne razyз.Jenost1 1 шvоа r~Je::osti zapadпoevropsk!ih zeшalja.
. v• r. л~Jzad, ~а ос;nи ~C1J.al:~tickog sarnoиpravljanja nije nevazna
ш Cli?-Jeшca da Је nasa SOC1Jalis1!Icka revolиcija иpravo и takvom siste-
!r!-U blla .spo~obn~ ~а res~va r1a _dernokratski naCin najveci deo drиStve~
шh protlvrecno~~l : konЉkata. Stavise, она је time иticala i na praksи
savreшen?g ~?CIJa~zma иopste. Mozemo s pravorn reCi da је ~ntenz!ivna
dernok~aћzaclJa naseg drиstvenog zivota direktni rezиltat razvoja samo-
иpravшh odnosa i institиcija.
Naravno, il~~i_ja Ьi Ьila rnisliti da је samoиpravljanje samo, iИ na·-
P7_vom mestи, yrz1]a slo~юde. i huma_nistickih odпosa medи ljиdirпa u
np?ovom r~dи 1 stvaranJи. N1kakav mstern sam ро sebi ne moze ostva:.:
п_ћ t_akva »Idealna drиs~a:< i. _:takve »ideale«. Cilj i smisao samoиpravlja­
Л]a I sarnoиpravne soCIJallsћcke dernokratije је prvenstveno и tome da
16
sami radni ljиdi sto demokratskije razresavaju protivrecnosti koje obje-
ktivno postoje i иvek ponovo nastajи и razvojи drиstvenih odпosa, ра
i covekove drustvene svesti. А posmatrano istorijski, saшoupravljaюje
је ujedno onaj ob1i'k socijalistickih proizvodnih odпosa u korne se sa
relativno najmanje kгiza, prepreka i deformacija шоgи ostvarivati dru-
stveni procesi koji vode - kako је Marks govoгio - ka »asocijaciji
slobodпЉ proizvodaca«· Prema tоше, samoиpravljanje је takav sisterп
tirustvenih odnosa и kојеш se relativno najslobodлije moze odvijat[ dи­
gorocni drиstveno-istorijski proces prelaza od klasпog u besklasno dru-
stvo.
Tako vodece ridejпe i politicke snage naseg drиstva shvatajи dru-
stveno-istoDijskи иlоgи, ciljeve i pиteve socijalizma i socijalli:stickog
samoиpravljanja. Ali tako ih shvata i тadnik i covek и svojim spon-
tanim akcijama i reakcijaшa. Njegova svest је, dodиse, d. pod иticajem
proslosti, kao i zivotnih teskoca u kojima danas zivi d. svakodnevnih
konflikata interesa koji ga cesto zЬилјији, ра cak i dezorijentiSи. Sve to
ga ne retko лavodi da reagиje neracionalлo, а ponekad cak i sиprotno
' sopstvenim dиgorocnim interesima. Medиtirn, i pored svih tЉ kolebanja,
on se i spontaпo i svesno Ьипi prot!iv toga da Ьиdе najaiШii radnik drza-
ve Ш pasivпi instrиment i tockic и birokratsko-rnenadzerskoj maSini ili
samo potrosac plate kоји ти drugi odredиjи i na kоји ne moze uticati
svesno, vec samo spoнta!lim pritiskoш svog nezadovoljstva. U svemи to-
me se izrazava лeипistiva teznja savremenog radпika i coveka koji ро
nekom duЬljem ir1stinktи drиstvenog Ьiса, а i ро rastиcoj drustvenoj sve-
sti, oseca da savremeni razvoj proizvodnih snaga vec ornogucиje s:p.a2-
nije i punije izrazavanje covekove stvaralacke iпdivtidиalnosti. Zato su
nasi radni ljиdi i spontano i svesпo samoupravno reagova1i и celom
toku nase socijalisticke revolиcije, а pogotovo ла njenirn presиdпim
· prekтetnicama. I иpravo te reakcije sи podsticale posteperю izgradivanje
idejпog, drustveno-ekonomskog, politickog i kиltиrnog koncepta socija-
listickog saшoиpravljanja i kontinиiran proces prakticпog preobrazava-
лja socijalistickog sistema и tom pravcи.
No, i pored znacajnih uspeha koje smo postigH, ne mozeшo rec1
da se samoиpravljanje и nasoj zeшlji razvijalo iskljиcivo liлijoш uspo-
na. Njega sи ograлicavali, а i danas ga ogranicavajи relativno nizak ste-
pen ekonomske razvijenosti naseg drиstva i brojni drugi faktori и ипu­
trasnjoj strиktигi drиstva i и medиnarodnom polozajи zemlje, sto sve
skиpa иtice na tешро i pravac razvoja samoиpravljanja и svakodпev­
пoj praksi. Zato razvoj samoupravljanja и r1as nije imao sашо svoje
uspone, vec i kolebanja, ра i zastoje i deformacije. Iшао је on i 'SVOje kri-
tiene prekretnice и kojima је nase drustvo doslo и polozaj da se moralo
odlucivati ne samo za odrzavanje samoиpravnog sisteшa, vec i za ispravlja-
nje promasaja i trazeпje novih resenja, а i za otvorene sиkobe s onim
tendeлcijama i drиstveniш i polirtickirп ,snagama koje su nastojale da ga
deformisu. Sve је to neminovaп риt и razvitkи jednog drиstva, иto­
liko pre ako se irпa u vidи da raspolazerno veoma ograniceлim isto-
rijskirп iskиstvom te vrste и drиgim socijal!isfickim zemljaшa.
Medиtim, posmaтrano kroz prizmи dиgorocnog treпda, mi ocenjи­
Jemo da је sistern socijalistickog samoиpravljanja и nasoj zernlji иglav­
nom izdrzao dosadasnje 'istorijske probe i da је na kriticnirп raskrsпica-
2 Samoupi'avJjanje и Jugoslaviji 17
ma svoga razvoja oblcno znao da nade puteve i resenja koji su mu omo-
gucili da Cini korake dalje i da ојаса svoju unutrasnju koheziju, kao i
svoju drustvenu i politicku snagu. U svakom slucaju, nri jedna kriza nije
Ьila takva da Ьi ozblljпije zapretila okretanjem tocka istorije nazad.
Drustvena svojina
Centralno pitanje u razvoju socijalistickog samoнpravljanja jeste
kakvi treba da budu. odnosi izmedн radnih ljнd'i н нslovdma drustvene
svojine na sredstvima za proizvodnju. I teorijski i rшcelrю mi smo
vec poodavнo napнstili tezн da је о drustvenoj svojini sve rесено, kad
se ka2e da је ona drzavнa svojrina, odnosno da је drzavno-svojiнski mo-
nopol na sredstvirna za proizvodnju t-rajni, а pogotovo da је jedini ob-
1
lik drustvene svojine. Smatrali smo da је drzavno-svojinski oblik dru-
stvene svojine Ьiо nuzan u odredeнoj fazi nase socijalisticke revolucije
i smatramo da се н mnogim drugim zeшljama i ubuduce taj oblik dru-
stvene svojine Ьiti neophodan, pogotovo н оној fazi koju su Marks
i Engels nazvali »aktom eksproprijacije eksproprijatora«. Ipak, kao od-
nos izmedн ljudi, drzavno-svojinski monopol је, istorijski gledano, jos
uvek kao pupcanom vrpcom povezan sa onirn svojinskiш kategorijama
koje pripadajн drustveno-ekonomskim forrnacijama u koj1ima se radna
snaga nalazila н jednim, а sredstva za proizvodнju н drнgim rukama.
Daleko sam od toga da tvrdim da је drzavno-svojirJ.Siki monopol
na sredstvima za proizvodnju isto sto i kapitalisticki rrюnopol, iz pro-
stog razloga sto нloga drzavno-svojinskog rrюnopola zavdsi od klasne
struktнre drzavne vlasti, kојн socijalisticke revolucije iz teшelja mенја­
јн. Takode sam daleko od toga da tvrdim da prevazilazeнje drzavнo-svo­
jinskog monopola kao dominantnog faktora drustvenog razvoja zavisi
samo od subjektivne volje vladajucih snaga u socijalistickom drustvн.
Naprotiv, to је proces koji zavisi od Citavog niza objektimih нslova н
kojima se odvija pojedina socijalisticka revolнcija i pojedina socijalisti-
cka praksa.
No, kao drнstveno-ekonoшska i kao prav:na kategorija drzavno-
-svojinski monopol је, ipak, jos uvek klasicna svojdnska kategorija, to
jest sredstva za proizvodnju н drzavnoj svojini nisu zajedni&a svoj.ina
radnika, osim н onoj meri н kojoj drzava objektivno predstavlja kolek-
tivni ir1teres radnlicke klase. Medutirn, stvarni subjekt te svoj,iпe н prak-
si је drzava, njeni organi i njen aparat, а ne radr1ik. А н takvim odno-
sirna uvek se mogu razviti tendeнcije i deformacije da kolektivnн volju
radнika zameni sнbjektivna volja drzavnih orgaнa, ра cak 'i drzavnog
aparata, iz cega se radaju sve one negativne drustveno-ekoнomske i
politicke posledice, koje su narn vec poznate iz sopstvene prakse.
Drustvena svoj'ina - kao sto је нostaloш svaka svojina нvek i bila
- је sistem odnosa medu ljudima, а ne odnos izmedн coveka i stvari,
аН takvih odnosa н kojima ona nlije monopolsko pravo nijedrюg pojedi-
nacnog sнbjekta u drustvн, to jest Ili drzave, ni radnog kolektiva, т·­
pojedirшcnih radnika. Ona је zajednicka svojma svih koji rade. а sarnim
tiш i svojina svakog pojedinacнog radnog coveka. u ono] mел u kojoj
mu ona obezbeduje pravo rada drustvenrim sredstvima, zajedno sa svim
18
oll'im njegov:iш neotudivim pravima koja su vezana za to osnovno pravo
rada. А ta prava ukljucuju i pravo prisvajanja sredstava za lienu i za-
jedпicku potrosnju prema radu, pod jednakim i ravnopravnim uslovima
sa drugim radnicima. Na taj nacin drustvena svojirш se izrazava u prav11
rada drustvenrim sredstvima, а 11 isto vreme i u odgovornosti svakocr
radnlika da to pravo ostvar11je u p11noj ravnopravnosti sa svakim drugi~
radnikoш koji ima to isto pravo, zajedno sa svim dшgiш praviшa i odgo-
vornostima koje s11 vezane za to osnovno dr11stveno-ekonomsko pravo
radnika. Time drustvena svojina zaista - 11 pozitivnom srnisl11 te rizreke
- postaje nicija i svaCija, to jest i zajednicka i Ћеnа.
Med11tim, time se ne 11kida i sаш princip svojine, ne 11kidaj11 se
oni svojinski odnosi koji proizlaze iz prisvajanja ро osnovi rada, vec se
sarrю шеnја njЉova drustveno-ekonoшska sadrzina. Posto је dr11stvena
svoj'ina zajednicka svojina svih lj11di koji rade, а u krajnjoj liniji i svih
clanova drustva, bar u perspektiv:i, niko na bazi te svojiнe ne moze
da vrsi pr:ivatno ili gr11pno prisvajanje ili da stice komandni polozaj
11 odnos11 na dr11ge radnike. А posto је drustvena svojma ristovreшeno i
licna svojina, niko od radнika ne moze otudivati sva ona prava koja mu
pripadaj11 na osnovн prava rada dr11stvenim sredstvima, uklj11cujuci
tu i pravo prisvajanja sredstava licнe potrosnje pod ravnopravnim 11Slo-
vima sa dr11gim radnicima u samoupravno 11dr11.Zenorn radн. Pojednosta-
vljeno govoreci, dr11stvena svojina se н nas izra2ava kao sistem instituci-
onalizovanih шed11sobnih prava i odgovorнosti radnika i svih Clanova
drustva, а ne kao odnos pojedinih iщJividualnih il'i kolektivнih sнbjeka­
ta prema stvarima ili kao odnos svoj•inskog monopola prema lj11dima,
prema radnicima koji ne raspolazн takviш monopolom. N а taj nacin se
sa svojiнskih odnosa i formalno skida spoljna fasada koja ih, kako Marks
kaze, predstavlja kao odnos izmed11 coveka i stvari, а, 11 S11Stini, rec
је о odnos11 izmed11 lj11d'i.
Verujem da је zakoн о 11druzenom rad11 koji se sada pгiprema
н Skupstiнi SFRJ izrazio нpravo оnн sadrZin11 pojma druStvene svojine
о kojoj је govorio Karl Marks. Podseti6.t na neke njegove veoma pozna-
te rnisli, koje sada postaju posebno aktнelne нpravo sa razvojem socijali-
stickog samoнpravljanja i oblika drustvene svojine н tom sisteшн.
U Kapitalu Marks је о drustveнoj svoji:ni rekao:
»Kapiltalisticki nacin prisvajanja, koji proizlazi iz kap1talisti&og
nacina proizvodnje, dakle, kapitalisticka privatna svoj'ina, jeste prva
negacija individualne privatne svojine zasнovane na sopstveнom radu.
Ali нuznoscu prirodrюg procesa kapitalisticka proizvodnja rada svoju
vlastitн неgасiјн. То је negacija negadije. Ova ne нspostavlja iznova pri-
vatnu svojinu, ali uspostavlja individualnu svojinн na osnovici tekovi-
na kapitalisticke ere: na osnovici kooperacije i zajednickog posedovanja
zemlje i sredstava za proizvodnjн koje је proizveo ·sаш rad«. 1)
Ali jos ranije, u Manifestu Komunisticke partije, Marks је о istom
pitanjн rekao:
»Kapital је zajednicki proizvod i moze se staviti н pokret samo
zajednickoш akcijom mnogih clanova, н krajnjoj instanci samo zajedn'i-
1) К. Mar·ks - F. Engels, Sabrana dela, tom XXI, :>Pr·osveta«, :Seog1-ad, 1970, st!'. 672.
2*
19
ckom akcijom svih clanova drustva. Kapital, dakle, nije neka Iicna, vec
drustvena sila. Рrеша tome, kad se kapital pretvor.i u opstu svojinu,
u svojinu koja pripada svim clanovima drustva, tiшe se licna svojina ne
pretvara u drustvenu. Menja se samo drustverй karakter svojd.ne, оrш
guЬi klasni karakter«. 2)
I konacno, u Graaanskom radu и Francuskoj, govoreci о Pariskoj
koшuni, Marks kaze:
»Ona је htela da individualnu svojinu uCini stvarnoscu, pretvara-
juci sredstva za proizvodnju, zemlju i kapital, koji sada pre svega pred-
stavljaju sredstva za poroЬljavanje i eksploataciju rada, u puka oruda
slobodnog i udruzenog rada. . . Ako zadruZпa proizvodnja ne treba da
ostane varka i zamka, ako ona treba da potisne kapirtalisticki sistem,
ako udruzene zadruge treba da regulisu nacionalnu proizvodnju ро jed.,..
nom zajednickom planu i da је tako uzmu pod svoju sopstvenu kontrolu
i ucine kraj stalnoj anarhiji i peгiodicnim konvulzijama, koje su neiz-
bezna sudblna kapitalisticke proizvodnje - sto Ьi to, gospodo, bllo dru-
go nego komunizam, »шoguci« koшunizarn?« 3)
Za Marksa је izvor 'SVIih iklabllih :di:ferencijaCJija uvek Ьiо nemшovni
sukob izmedu bllo kog oЬlika monopola u raspolaganju sredstvima za
prdizvodnju i viskom rada, s jedne, i radnog coveka koji mora da radi
tim sredstvima da Ьi ziveo, s druge strane. Pri torne Marks taj mono-
pol nije vezao samo za formalno svojinsko pravo. On је ukazivao na to
da i sam stvarni monopol u raspolaganju drustvenim kapHalom, makar
i ne postojalo formalno svojinsko pravo, нspostavlja iste odnose. Stoga i
н citatima koje sam istakao Marks ne govori о drzavno-svoj 1 iнskom mo-
rюpolн kao zameni za privatno-kapitalisticki nшnopol, vec smatra da
drustvena svojina mora Ьiti zajednicka, odнosno opsta svojina svih ljudi
koji rade, а u krajnjoj linijli i svih Clanova drustva. U tom smislu Marks
је нkazao i na mogucu genezн oblika drнstvene svojine, govoreCi da се
se drнstvena svojina pojaviti najpre kao klasna svojina radnika, а za-
tim kao svojina svih clanova drнstva, najpre na nivou nacije, а potom i
u medннarodnim okvirima. Pri tome је on predvideo i mogнcnost da
se u revoluciji, u prelaznom periodu socijalizma uspostavlja drzavna svo-
jina kao prvi revolucionarni akt radnicke klase u нkidanju kapitalistic-
ke privatne svojine, to jest kao prvi revolнcionarнi korak radnicke klase
1.1 menjanjн proizvodnih odnosa. Ali, Marksove misli koje sam napred
citirao jasno роkаzнјн da on u drzavnoj svojd.ni nije video cilj socijaliz-
ma, vec revolнcionarno sredstvo u rнkаша radnicke klase koja је ste-
kla vlast, odnosno vodecн ulogн u drustvu.
Mi, u stvari, ne polazinш od r1ekakvog statickog nшdela drustve-
ne svojiнe, kao sto ne polazimo ni od shvatanja da postoje staticki mode-
li socijalizma od kojih Ы svaki za sebe trebalo da bude - kao sto se
neretko nшze proCitati u propagandilim clancima - jedino pravi, naj-
Ьolji, ра cak i veCiti. Za nas је nastajanje socijalistickih drustvenih od-
nosa slozen i dugotrajan istorijski proces u kojem progresu nema kraja,
jednako kao sto progres nikad u istoriji Ilije imao kraj. u tom procesн
neminovno nastaju i razliciti oblici drнstvene svoj'ine, odnosno razliciti·
2) к. Mai'ks - F. Engels, Sabrana dela, tom VII, »Prosveta«, Beograd, 1974, str. 391.
3) Par·iska komuna, »Rad<, Beograd, 1971, str 99-100.
20
»modeli« socijalizma, i to upravo kao izraz progresa socijalistickih dru-
~tvenih odnosa kao jedinstvenog drustveno-istorijskog procesa. Stoga ni
Jedna partija ili zemlja ne moze tvrditi da njoj automatski, odnosno za
stalno, pгipada prvenstvo u definisanju socijalizma i u njegovom pro-
gresu, to jest da је njen »model« socijalizma jedini uzor za sve. Dijalek-
tika progresivnog kretanja u odnosima socijalistickog drustva а ne dogma
о нekom statickorn шodelu socijalizma, odreduje stvarnu socija1isticku
sadriiнu jednog drнstva. А glavna pokretacka snaga tog procesa u uslo-
vima savreшene socijalisticke prakse, ро mom misljeнju, jeste upravo
razvoj drustveno-svojmskih odnosa u kojern ma.terijalne i subjektivne
snage socijalistickog drustva postaju sposobne da postepeno prevladava-
ju . ~le.meнte svojiнskog monopola, koji se u pocetnim fazaшa razvoja
soc'l]alizma neizbezrш zadrzavaju u rюvim proizvodnim odnosima socija-
lizma. То se odnosi i na eleшente svojd.nskog monopola koje sadrzi drzav-
r:ю-svojinski oblik drustvene svojine. U stvari, rec је о jedнom od onill
еlешенаtа »burzoaskog prava«, о kojima је Matks govorio, koji се se
jos dugo zadrza·ti u socija1istickюm drustv;u kao s,poljni institucionalni ~
pravni oblik novih socijalistickih procesa. Мedutim, neki dogmatski kri-
ticari socijalistickog sanюupravljanja upravo te prelazнe elemente i sta-
re spoljne forme нovih procesa proglasavaju dogmoш, odnosno tuшace ih
kao »jedino pravilni« i trajni oblik socijalistickih svojinskih odnosa.
Онi ne vide da se progres socijalizшa, izmedu ostalog, izrazava upravo
i u postepenom savladivanju i odumiraнju svih vidova »burzoaskog
prava« u sistemн socijalistickih proizvodнih odnosa, koji karakterisu pre-
lazne faze socijalizma. ·
Drugim reciшa, koliko god је drzavno-svojinski monopol istorijski
neizbezan u fazi uspostavljanja socijalistickih proizvodnih odнosa, on
se ipak ne moze ideнtifikovati sa sadrzinom pojma drustvene svojine,
jer је to samo jedan od njenih pojavnih, 'Ьо jest rinstituoi:onalnih i pray-
nih oЫika. Takvo ideнtifikovanje је pogotovo neodrzivo kada se dr-
zavno-svojinski odнosi deforшisu u monopol tehnoblrokratske stru-
kture. А takva opasnost је trajнo prisutнa cak i u sistemu socijalistic-
kog saшoupravljaнja, а pogotovo u svakorn obliku drzavrю-svojinskih
odnosa.
Jedna od osnovnih karakteristika »Ъurzoaskog prava« u S'\тojin­
skim odnosima је u tоше sto ono svojinsko pravo predstavlja kao odnos
coveka prema stvari, а ne kao odnos izmedu ljudi. Dogшatsko shva-
tanje drzavno-svojiнskih odnosa preнosi to isto ili slicнo tumacenje
svojinskog prava i на socijalisticku praksu. Stoga, рrеша tom tumace-
нju, sredstva za prod.zvodnju u drustvenoj svojini nisu zajednicki uslov
slobodнog rada i ravrюpravnosti radnika u udruzenom radu, to jest ta
drustveнa svoj'ina nije oblik njihovih medusobnih odnosa u socijalistic-
kom radu i prisvajanju licnog dohotka, vec su sredstva u svojirti dria-
ve, koja samim tim odreduje i sudbinu dгuStveнog polozaja radilika а
time i njegov licni dohodak. Na taj naCin drzavna svojina se prividno
pokazuje kao odnos drzave prema tirн sredstvima, а, u stvari, ona po-
staje odnos izmedu radnika i drzave. Time spoljna forma drzavno-svojin-
skih odнosa doblja i svoju drustveнo-ekonomskн sadrzinu, koja postaje
izvor mnogih od oнih protivrecnosti i »deformacija« koje su pozпate u
socijalistickoj praksi naseg vremena.
21
 Neretko se сије teza da se socijalizam razvija prema opstiш zakoni-
tostiшa, ра prema tome ne moze Ьiti razliбitih »modela« socijalizma.
Jedno i drиgo је sашо ро sebi tacno. Ali sиstiпa proЬlema је и tome sto
se veoma razliCito tиmaCi sta је to »Opsta zakonitost« i sta је to »mo-
del«. »Opsta zakonitost« је di_ja~ekticki proces. Zato se i socijalizaш
razvija kroz protivиreenosti, koje namecи i razliбite oЬlike i razlici-
tи dinamikи njihovog razresavanja. Upravo је to opsta zakonitost. Me-
dиtiш, savreшeni socijalisticki dogшatizam bas negira dijalekticki kara-
kter opstih zakonitosti razvoja socijalizma. »Marksisticki« dogmatizam
se vraca metafizici, proglasavajиci model odredenog postojeceg stania
kao opstи zakonitost, а negira pravo na postojanje drиgih шodela, ne
и ime odbrane dijalektickog karaktera opstЉ za:konitosti razvoja soci-
jalizma, vec и ime odbrane odredenog postojeceg stanja, odredenog sta-
tickog »modela«. Stoga је kritika teorije о razlicitim modelima socijali-
zma - koja је inace opravdana sa gledista dijalektickog karaktera op-
stih zakonitosti razvoja socijalizma- и ovom slucaju, и stvari, samo ob-
lik proglasavanja odredenog »modela« za jediнi moguci »rrюdel soci-
jalizma«. А taj staticki »model« postaje istovremeno rnetafizicka sadrzi-
na pojma »opstih zakonitosti«. Takav metafizicki pristнp ројmи opstih
zakonitosti razvoja socijalizшa, нaravno, i pojam drustvene svojiнe иЬа­
сuје u Prokrustovu postelju jediнo priznatog statickog шodela. То је
samo dokaz vise da је dogmatizam, и stvari, samo oblik empirizma i
pragmatizma, koji od teorije prave samo slиgu postojece prakse.
Mi smo nastojali da se, ne samo и teoriji vec i u praksi, oslobo-
dimo takve logike svojinskih odнosa, to jest da drustveни svojrinи ne
tumaCimo na osnovu »bиrzoaskog prava« - ша koliko da је i u наs to
pravo и odredeнoj meri jos uvek prisutнo i шоrа Ьiti prisиtno - vec da
drustveno-svojmske odnose shvatimo kao јеdан istorijski proces и raz·
voju od!losa izmedu ljudi, izmedu samih radnika, а пе izmedu radnika
i drzave, а pogotovo не kao odnos izmedи drzave i stvari, izшedu drza-
ve i sredstava za proizvodnju, to jest drustvenog kapitala. Razume se,
posto su и наsој epohi istorijski interesi radnicke klase pokretacka sna-
ga opsteg drиstvenog progresa, odlиcиjuce za ocenjivaнje i иsmeravanje
tog procesa је U kojoj шeri Oil иcvrscuje vodecu drustveни иlogu tih
interesa radnicke klase, odnosнo svil1 ljudi koji rade sredstviшa za pro-
izvodnju u drustvenoj, to jest rljihovoj zajedнickoj svoj!mi. Ти је, u
krajnjoj liniji, rec о dilemi koju је jos Marks иосiо, naiшe, da li је oslo-
bodenje rada, odnosno radnika stvar same radnicke klase, stvar klasne
borbe, Љ su, pak, шоgисi i neki drugi putevi socijalizma. Drugim reCi-
ma, postavlja se pitanje da li је sama radriicka klasa nosilac dijalekti-
ckog procesa koji se иprosceno zove »izgradnja socijaИzma«, Ш, pak, »U
njeno ime« taj drustveno-istorijski proces moze da nosi neka »elita« u
tehnostrukturi proizvod!lje i drzave. Dosadasnja iskustva socijalisticke
prakse pokazuju da је upravo ovaj drug'i koncept, odnosno praksa na
osnovu takvog koncepta, izvor niza protivrecnosti koje namecu socijali-
stickom drustvu logiku jacanja vlasti centralistickog drzavnog aparata,
tendencija koje se иprosceno nazivajи »kult licnosti« i drugih slicnih ·-
pojava i konflikata.
Upravo te dileme imali ·smo u vidи kad smo se orijer1tisali na saшo­
upravljanje i kad smo traZili puteve njegovog razvoja. Zato cu se i
22
zadrzati па пekirrl nacelnim aspektima nase prakse u oЬlasti drustveno-
-svojmskih odrюsa.
Pre svega treba istaci da је и sistem socijalistickog samoupravlja-
nja наs novi Ustav иnео takozvano »pravo rada sredstvima и drustvenoj
svojrini« kao fundamentalno pravo radnika koje odredиje Citav нjegov
polozaj u proizvodrlim odnosima i и drustvu иopste. То fundaшer1talno
pravo radnika odreduje шedиsobne od!lose radnika, а istovreшeno u seЬi
sadrzi i niz drugih neotudivih prava radrl'ika, koja mu niko ne rrюze odu-
zeti ili zakidati - n~ zakon, ni praksa, niti пeki drzavni organ - ako
se on sam pridrzava jednakih prava drugih radrrika. То pravo ne samo
ро sadrzmi, vec ni ро formi, nije vise »bиrzoasko pravo« koje se izra-
zava u svojinskom odnosu prema stvari, prema sredstviшa za proizvod-
nju, vec је, rekao bih, socijalisti:cko pravo koje regulise medusobнdse o~­
nose radnika koji rade, i kolektivno i sarnoupravno rasnolazu, sre tVl-
ma и drustvenoj svojini kao zajednickim иslovom njihovog иdrиzenog
rada. Razume se, iz takvog prava proizlazi i uzajamna zavisnost i od-
govornost, а samim tim i uzajamne obaveze radnika. Sredstva za proiz-
vodnju na taj naCin postaju zajednicki uslov slobodnog rada i slobodnog
raspolaganja rezultatima toga rada, pod jednakim opstim uslovima za sve
radnike. А drиStvena svojina se и tirn иslovima izrazava kao sistem od-
nosa, рrа\та i uzajamнe odgovornosti medи saшirn radнiciшa, а ne u od-
нosu dzmedu drzave i radnika.
Zatiш, iz takvog sisterna odnosa drиstvene svojiнe proiz1azi i od-
govornost radnika jedne osnovne organizacije иdruzenog rada рrеша
radнioima drugih osnovnih organizaci_ja i prema celokupнoш udruzeнom
radu. Cilj te odgovornosti jeste obezbedivanje jed!lakih opstih uslova i
ravnopravнosti svih rad!lika u ostvartvaнjи njihovog prava rada dru-
stveнirn sredstvirнa ukljиcиjиci tи i sticanje sredstava za liсни potrosнjи
на osнovu i и srazmeri sa doprinosom njihovog rada, и sk!ladu sa zajed-
nickim odнosno drustveno utvrdenim merilima rada.
Tu је, dalje, i pravo i odgovornost radnika .~а preko svog .dohot-
ka u osnovнoj organizaciji иdrazenog rada i svo]lh sarnoupravruh pra-
va neposredнo koнtrolisu i usmeravajи tok prosirene i opste drнstver1e
тeprodukcije. Tu kontrolи oni r1e ostvaruju samo formalno, to jest svo-
jim demokratskiш politickim pravima kojima raspola:lu u sisternu saшo­
upravljaнja, vec pre svega ekonomskim sredstvima, odiloSilo pre svega
tiшe sto sticu deo dohodovnih rezultata ostvarenih u mehaнizmu te op-
ste drustver1e reprodukcije и dohodak OSilOVYle organizacije, ;ра i и SVOj
licni dohodak. Rec је, u stvari, о neophodнosti da osнovna orgarlizacija
иdruzeнog rada i radнik u njoj sticu svoj ukupni dohodak, kao i Hcni
dohodak, kako na osнovu dinarrrike prodиktivnosti svog rada tako i иkи­
рноg drustvenog rada, i to srazшerno dopriнosu koji sи rezultatu dru-
stveнog rada dali svojim tekиcim i svojim rninulim radom. А kad и ovom
slucaju govorim о minulom radu, rnislim na onaj deo ukиpnog dohotka
oSilovne organizacije иdruzenog rada koji se u oЬliku akиmulacije оdно­
sно sredstava reprodukcije, to jest drustveнog kapitala, svakodнevno
podrustvljuje kao drustveno odнosno zajednicko sredstvo i uslov иdrн­
zeнog rada svih radnika.
Iz svega toga istovrerneнo proizlazi i odgovornost radnika prema
zajednickim i drustvenim iнteresima, pre svega prema zajednlckim inte-
23
resima udruzenog rada, а zatim i prema opstirn interesirna drustva u се~
lini. Razume se, ni ti zajedr1icki i opsti intereSi drustva ne шogu 'se
subjektivisticki i voluntaristicki odrecti.vati u »vrhovirna« tehnostruk-
ture udrиZenog rada Ш drzave, ра шakar to Ьila i Skupstiнa. Upravo za-:
to naS sistem saшoupravne demokтatije nastoji da te poslove 11 najv_e-
coj rrюgucoj meri prenese u nadlezпost delegatskog sistema, koji ima:
svoju bazu u organizacijama udrиZenog rada i drugim samoupravni:i:n
zaj edrlicama.
I, najzad, ovi se interesi utvrduju i onim prinudпiш aktima d:rZa-'
ve na koje је ona Ustavorn ovlascena.
Celokupnost svih tih odпosa izmedu ljudi i sastavnih delova samo-
upravno udruzenog rada i drustva u celini - jeste sustina naseg siste-'
ma drustvene svojiнe. Sredstviшa za proizvodnju i reprodukciju u dru-
stvenoj svojiнi rliko pojedinacno - ni kao pojedinac, :rui kolektivno kao
grupa, ni kao drzavni organ - ne шоzе da raspolaze, niti moze da pri-
svaja neki njihov deo bez odgovornosti prema jedпakirn pravima dru-
goga. Na taj nacin drustvena svojina postaje samo opsti uslov koji omo-
gucuje pojedinaCпom radniku u udruzenom radu da ostvaruje svoje
pravo rada drllstvenim sredstvima, odrюsno da na osrюvu slobodnog ko-
riscenja tog uslova moze da stice svoj licni dolюdak srazmerno dopri-
nosu koji је svojim tekuciш i minulim radoш dao ukupnom rezultatu
drustvenog rada. Takav sistern odnosa drustver1e svojine је istovremeno
i nukleus, odпosno pocetak ukidanja svakog oЬlika svojinskog s1ste-
шa, jer се zajedrlicka, odnosno drustvena svojina sa daljiш razvojem
proizvodrlih snaga i porastom produktivnosti rada, sve vise izrazavati
odпose raspodele prema potrebama, а sve manje odnose raspodele pre-
ma radu. Тime се, u stvari, drustvena svoj'ina postajati sve manje ogra-
nicavajuci faktor licnog prisvajanja prema licnirn potrebama.
Reprodukcija socijalistickih
i samoupravnih drustveno-ekonomskih odnosa
Jedna od osnovnih dilema savremenog socijalizma sastoji se u tome
ko 'i kako raspola.Ze viskom rada, ko је njegov sopstvenik d.li monopolni
upravljac koji raspolaze drustvenim »kapitaloш« i tirne postaje odlueu-
juCi Cinilac u drustvenom i politickoш Zivotu. Na datom stepenu raz-
voja proizvodnih snaga i zavisnosti coveka od njegovog rada to moze
da bude sama drzava i njen aparat, koji upravlja u ime radnicke klase,
ali koji ujedno neizbeZпo ispoljava i tendeпcije da postaпe gospoda1·
nad samom radnickom klasom. То moze da bude i neki autorюmni teh-
nokratsko-upravljacki rnehanizam, zasrюvaп na znaпju i savremenqj
organizaciji rada, koji istovreшeno ispoljava tender1ciju da razvija od
radnicke klase otudene ceнtre ekoнomske i politicke moci i vlasti nad
нjorn. То moze da bude i spoj jednog i drugog, sto је u daпasпjern mo-
шentu glavna opasnost u naseш drustvu. I1i paik, to moze da bude radri.i
covek u odgovarajucoj kolektivnoj, samoцpravnoj i demokratskoj orga-
пizaciji udrиZenog rada, koja mu omogucuje da se oslanja na strucno- --
-upravljacke funkcije drustveno.g rada, ali i da ih podreduje zajedrlickirn
interesima radnih ljudi.
U drustvu svojinskog nюnopola, cirkulacija drustverюg kapitala
odnosno viska rada radnika neprekidнo dovodi do njegove ceнtralizacije
24
u vrhovima privrede i drzave, to jest u rukarna onih koji imaju mono-
pol nad kapitalom, а u poslednje vreme i u takozvaнim nadnacionalnim
komparlijama. Na taj r1acin se otuduje visak rada ne samo od radnika vec
i od пасiја, i neprekidno jacaju шonopolisticki centri ekonomske i po-
liticke moci, koji sve mапје podlezu. Ьilo kakvoj stvarnoj kontroli dru-
stva. Takav proces istovremeнo rada i politicke posledice ро razvoj jedne
zemlje, posto u sve vecoj meri pretvara radп:Ika u slepog i bezuticajnog
izvrSioca volje takvih otudenih ceпtara. Jer, cilj takvog sistema svojin-
skog rrюнopola nije i ne moze Ьiti covek i njegov drustveni polozaj, vec
centralizacija karpitala sama ро sebl, jer nju objekt1vrю namece sama pri-
roda tog s'istema.
Nasuprot takvom procesu, mi u na8em socijaliStickom drustvu Пsta­
vom i zakoniшa ustaпovljavamo takve odnose koji citav tok cirkula-
cije drustvenog kapitala odнosrю viska rada radnika okrecu ka udruze-
nom radniku u osnovniш organizacijaшa udruzeнog rada. Celokupni do-
hodak u sviш njegovim vidovima koji se realizuje na trzistu ili na Ьilo
kom stepenu udruZivaпja rada i dohotka i drustveнe reprodukcije, uvek
se шоrа koнcentrisati u osnovnim organizacijaшa udruzenog rada. Zato
se: i svi rezultati koji se realizuju u tom procesu drustvene reprodukcije
moraju vracati radniciшa u osпovniш organizacijaшa udrиZenog rada,
koje tiшe пeprekidno- naravno, pod normalnim uslovima- povecava-
ju masu dohotka, оdпоsпо drustvenih sredstava kojima radrliei uprav-
ljaju u tim organizacijama, а sanlim tim prosiruju i materijalne izvore
za poboljsavanje svojih sopstvenih, licnih radnih, zivotnih i opstЉ dru-
stvenih uslova.
А na osnovu tako sticano?; i - pod normalnim uslovima - stalno
uvecavanog dohotka osno1.rne organizacije udruzerюg rada, radnici, za-
tirn, uvek iznova udruzuju rad i dohodak svoje osnovne organizacije
udruzenog rada sa drugim osnovnim organizacijarna udruzenog rada
radi ostvarivaпja zajednickih ciljeva u razvoju proizvodnih snaga, pro-
duktivnosti rada i poboljsavanja radпih, zivotnih i opstih drustvenih us-
lova radrlika. Тај proces udruzivaпja vrsi se na osnovu samoupravЋih
sporazuma о udruzivanju, koje su sve osnovne orgaпizacije udruzenog
rada prema Ustavu i Zakonu obavezne da doнose, а narocito putem spo-
razurna о osnovama zajednickih planova. Ceпtralizujuбi dohodak takvim
dernokтatskirn putem, osnovne organizacije udruzenog rada, odnosno
udrиZeni rad, istovrerneno ga pretvaraju 11 zajednick11 ekonomsku snagu
udruzenog rada, kojom on stvara uslove za otvaranje novih radnih rne:
sta i za povecavaпje produktivnosti 11kupnog drustvenog rada. А ukupm
rezultati takvog procesa 11druzivanja rada i dohotka se ропоvо raspore-
duju na osnovne orgaпizacije пdruzenog rada u zavisnosti od doprino-
sa koji su оне svojim tekuciш i mir1ultш radorn dale tiш rezultatima.
ViSak rada, kao еlешепt klasnog odпosa med11 ljudima, u stvari, na taj
r1aCin prakticno prestaje da postoji, jer njime kao delom ukupne vredпo­
sti koju је proizveo svojim radoш raspolaze sam radnik. Та vrednost
koja је predstavljala visak rada postaje sastavni deo dohotka, odnosno
drustvenih sredstava kojiшa upravlja sаш radrlik u osnovrlim organiza-
cijama udruzenog rada. U stvari, visak rada ostaje samo ekonoшska
kategorija, koja oznacava veliCiнu sredstava koja, ро pravilu, radпici
sami izdvajaju za potrebe unapreёlivanja uslova i sredstava njihovog
ra:da i drustvenog zivota.
25

Pri tome su drиstveno-ekonomski odnosi izmed:u osnovnih organi-
zacija udrиzenog rada, u koje one stupaju kada udrиzиju svoj rad i do·-
hoda:k u cilju zajednickog иlaganja u drиstvenu reprodukciju i ostva-
rivaнja zajed:n.ickog dohotka, oslobod:eili не samo kapitalistri.cke klas11e
sadrziнe vec i ekoнomske logike kap'italistickog profita. Ј er, ti odnosi
se не zasnivaju na podeli profita, vec na 'speaificnom oblrku slobodne
razmene rada. Naravno, ova razmena se не odvija na нekakvom slobod-
нom trZistи kapitala, vec и slobodнoj razmeнi rada на osнovu sanюu­
pravruh sporazuma i drиstvemh dogovora о osnovama samoиpravmh i
drиstvenih plaнova. А motivacija radn'ika za tu vrstu razmene rada је
u njihoviтn, pre svega, radnim i razvojnim interesima, а ne u nekakvom
reнtijerstvи ili izvlacenjи profita na racиn tud:eg rada.
Dohotkom оsноvне organ<izacije udrиzeнog rada upravljaju radni-
ci koji и njoj rade u okviru jed'instvenog drustvenog sistema dohodov-
nih odнosa, kao odnosa uzajamne zavisnosti i odgovornosti radmka u
иpravljanju sredstvima u drиstvenoj svoj:icni. Jer, ostvareni dohodak os-
novne organizacije udrиzenog rada nije samo pro:izvod njenog rada, vec
i drиstvenog rada kao celine. U stvaгi, to је drustveni dohodak koji se
realizиje и osnovнoj organ:izaciji иdrиzenog rada prema kome odred:ena
prava imajи i radmci drиgih organizacija, odnosno drиstvo kao celina.
Prema tome, zahvaljиjuci svom samoиpravnom pravи da иpravljajи do-
hotkom svoje osnovne organizacije udrиzenog rada, radmci ne samo sto
sticи kontrolи nad celokupnim tekиcim i minиlim radom vec postajи i
оdlисијисi faktor proSirene reprodиkcije и svojoj osnovnoj organizaciji
i и drиgim orgamzacijama udruzenog rada, sa kojima su povezani u raz-
licitim oЫicima dohodovnih odnosa, а samim flm, preko njih, i u dru-
stvenoj reprodukciji иopste. Ali, иpravo zbog toga oni u raspolaganju do-
hotkom nisи nezavisni i нeodgovorni, to jest nisu и polozaju faktora ko-
ji monopolski raspolaze tim dohotkom. Jer, kad Ьi postojao takav mo-
nopol, on bi нeizbefuo drustvenи svojinu pretvorio u grиpnu svojinu.
Ako kroz tи prizmu posmatramo strиkturи dohotka osnovne organ:iza-
cije, онdа dobljamo sledecи slikи uzajamne zavisнosti i odgovornosti
radmka и иdrиzenom radu.
Iz dohotka osnovнih organizacija mateгijalнe proizvodnje mora se
izdvojiti dohodak koji pripada osnovнim organizacijama u oЬlasti dru-
stvemh delatнosti, kao sto su нauka, zdravstvo, obrazovanje itd. u pro-
slosti је tи fиnkcijи vrsila drzava time sto је te delatnosti fiнansirala
pиtem budzeta. U sisterrш samoupravno udrиzenog rada to posredstvo
postalo је sиvisno.
Deo dohotka osнovnih organizacija odliva se <i и zajedнicke stalne
foнdove иdrиzenog rada, kao sto је rezervni fond, foнd za kreditiranje
prodaje i izvoza opreme i slicno, kao i fo:пd za иbrzavanje razvoja nedo-
voljno razvijemh тepublika i pokrajina. Odluke о visim i naC:inu fi11an~
siranja ovih fondova ne mogu donositi osnovne organizacije udruzenog
rada same, vec zajedno sa drugima, to jest pиtem odgovarajucih dele-
gatskih tela иdruzenog rada koja иpravljaju tim fondovima, а delшn ..
odluke о tome donosi i drzava.
Deo dohotka osnovнe orgaпizacije namenjen је i zadovoljavanjи
opstih drиstvenih potreba, koje se, ро pravilи, izrazavaju u budzetiшa
federacije, repиblike, aиtonomne pokrajine i opstiнe. Odlиku о tоше
26
dorюse sk11pstiт1e tih druStveno~politickih zajedllica, ali s tim da se
takva odluka ne moze doneti ako nema saglasnosti veca koje cine dele-
gati udruzenog ra:da.
Osnovni instrumeнti za ured:ivanje svih tih odnosa su, ро pravilu,
samoupravni sporazum Ш drиstveni dogovor о osnovama drиstvenog
plana, а u odred:emm slucajevima i zakon.
I konacno, deo dohotka osnovne organizacije jeste dohodak kojim
ona sama raspolaze i samostalнo ga koristi, а doblja se tako Sto se iz
dohotka izdvoji deo za podmirenje njenih obaveza о kojima је Ьilo reci.
U tom dohotku, koji Ьismo mogli nazvati Cistim dohotkom osnovne or-
ganizacije, sadrza:na ·su sredstva za zajedllicku i lionu potrosnju radnika,
odnosno za njihove licne dohotke i sredstva za razvoj i prosirenje ma-
terijalne baze нjihovog i drustvenog rada, to jest sredstva njilюve i dru-
stve!le prosirene reprodиkcije.
Tako tretirani »cisti dohodak<: nije, dakle, klasici1i »profit«, iako
је kao ekonomska kategorija i ovaj sadrzan u Cistom dohotku. Ali,
Cisti dohodak u nasim uslovima sadrzi celokupni oblm novostvorene vred-
nosti koja se u kapitalistickim odnosima izrazava kao VJisak rada, kao
visak vrednosti, ali zajedno sa »prenesenom vrednoscu« realrrih trosko-
va za odrzanje radne snage coveka-radllika. Za radllike, med:utim, Cisti
dohodak predstavlja onu celinu dohotka kojom oili samostamo raspola-
Zи u osnovnim orgaнizacijama udruzenog rada. U takvdm dolюdovrum
odnosima »profit« kao eko!lomska kategorija, koja se izrazava u veliCi-
ni cistog dohotka moze Ьiti samo merilo koriscenja sredstava za pro-
i~vodnju u drиstveнoj svojiнi kojima radnik иpravlja i od kojd.h је za-
V'lsan - ра је u tom smislu sastavпi deo ekoнomskih pokazatelja uspe-
sпosti njegovog rada. Ali, on mje vise sam ро sebi cilj radnika, а jos
manje drиstveпo-ekonomski odnos med:и ljudima. Radnikov stvarпi
interes i cilj jeste da novostvoreпu vrednost u »Cistoш dohotku« tako
podeli da istovremeпo obezbedi i odgovarajиci rast 'SVOg zivotnog, SO-
cijamog i kulturнog standarda i пeophodne uslove za dalji rast produk-
~vnosti svog rada, to jest rast tehnike i tehnologije svog rada i stvaraпja,
lli kako oblcno kazemo - unapred:ivaпje i prosirivanje materijalнe baze
i drugih иslova rada, od cega zavisi ostvarivanje prvog cilja. Motivacija
borbe za dohodak је, dakle, sustiilski razliCita od motivacije borbe za
profit.
U strиkturi бistog dohotka пajdoslednije dolazi do izrazaja istiilska
drиstveno-ekonomska, rekao bih cak, kla:sna sa.dffiпa dohotka· u cistom
dohotku se izrazava jedinstvo upravljanja radom i drиstvemm kapita-
lom и rukama radmka. Tu nacelнo nestaje svaki oblrk пajamnog polo-
zaja radпika, jer u cistom dohotku on sam raspolaze i sredstv::i:rna za
svojи licпu i zajedпicku potrosнju i drиstvemш kapitalom. Naravno,
н praksi се se jos pojavljivati deformacije, ali sam sistem omogucиje
нsреsпи borbu protiv takvih deformacija.
I не samo to. U takvom odнosu radllik ne stice Iicпi dohodak i
sredstva za zajedпickи potrosnju u odпosima kor1froнtacije sa vlasпikom
Љ faktickim monopolskim иpravljacem drustveпog ke11pitala, vec -sopstve-
Ilim gospodarenjem svoj:i!m kako tekиcim tako i miнulim radom kojim
иpravlja. Radnik се и odпosima Cistog dohotka jos jasnije nego do sada
moCi da uvidi da svoje radne i zivotпe uslove moze poboljsavati samo
27
ako bude odvajao dovoljan deo cistog dohotka za razvoj, odnosno 'Za
ulaganje u svoju ili drugu organizaciju udrиZenog rada u cilj,u povecava.;.
nja zajednicke produktiv11osti rada, odnosno ako tim sredstviшa zaista
bude racionalnije gospodario. Takav drustveno-ekonomski polozaj rad-
нika шоrа jos brze nego do sada da шеnја i ostatke najamnog mentali-
teta kod radnika. Radnik се u sve vecoj meri, upravo kroz politiku akuм
mulacije sagledavati не sашо trerшtne probleme svojih radпih uslova
vec i dugorocпe proЬlerne produktivnosti svoga rada, а samim tim i stva-
ranja sve povoljnijih uslova za svoje stvaralacke amЬicije, za rast svog
licпog dohotka i za svoj socijalнi i k11lturni zivot.
Cisti dohodak forшira se na osrюvu objektivnih ekonoшskih za-
kona robne proizvodnje i trzista, kao 'i procesa drustvene reprodukcije,
А to znaci da, ро pravilн, visa produktivnost rada »daje« i veCi do-
hodak, ра se zato i dohodak pojedinacne osnov11e orga11izacije udruze-
пog rada razlikuje od individualnog kva11tuma rada radnika te organi-
zacije. А to ne zavisi sarrю od sposobnosbl radnika, od iпdividualnog kvan-
tuma njegovog rada, od produktivnosti individualпog rada i od radrri-
kove subjektivne volje, vec znatno vise od orgaпskog sastava faktora
proizvodnje i karaktera tehnoloije. Stoga steceнi kvantum dohotka os-
novne organizacije udruzenog rada ne moze automatski da bude d. me-
rilo za visinu licrrih dohodaka, jer bi to dovelo do neodrzivih razlika u
rrivou licrlih dohodaka radnika u pojedinim orgarrizacijama 11druzenog
rada. Zato radrrici osnovne organizacije udruzenog rada, iako u nacelu;
doduse, sarrюstalno donose odluke о visini licnih dohodaka i zajednicke
potrosnje, rrюraju p11i tome da se pridrzavaju odredenih drustveno utvr-
denih merila kvantiteta i kva1iteta rada, koja treba da obezbede da
kretanje licnih dohodaka sto vise bude u skladн sa 11acelom -- za isti
rad isti licni dohodak. А vodeci 11osilac utvrdivaпja tih merila mora
Ьiti sama radnicka klasa, to jest njen si11dikat i sarnoupravni i drиSt­
veni dogovor, а samo izuzetno i drzavni propisi.
Samoupravno
drustveno planiranje
П uslovima kada s11 udruzeni radr1ici 11 razнiш obliciшa medu--
sobno povezarrih, zavisпih i uzajamno odgovornih organizacija i zajed-
nica udruzenog rada gospodari i svog rada i drustvenog kapitala to
jest zajednickih sredstava drustvene reprodukcije, oni moraju pla~om
obezbeaivati kako optiшalne uslove i rezнltate svog rada tako i opti-
malпн razvojnu politiku, odnosno najracionalrrije ulaganje drustveнih
sredstava u razvoj. Time oni, u stvari, vrse jednu drustvenu funkciju~
А mogu da је vrse samo zajedrricki, u uzajamnoj dernokratskoj odgovor-
nosti u drustvu kao jedinstvenoj reprodukcioнoj celiнi. Upravo zato
plan 11 usloviшa socijalistickog samoupravljanja - pored toga sto regu-
liSe mater'ijalne tokove 11 drustvenoj reprodukciji - treba prvenstveno
da bude oblik udruZivanja rada i dohotka, i, potom, oЬlik raspodele __
zajednicki ostvarenog dohotka na nosioce zajednickog plana, а na osnovu
njihovog ulozenog tekнceg rada i rezultata gospodarenja drustverrim
kapitalom, to jest njihovirn i drustvenim minulim radom kojim uргас.
vljaju.
28
Stoga se drustvena sadrzina plana i planiranja mora izrazavati,
pre svega, u utvrdivanju i ostvarivanju medusobnih prava i odgovor-
nosti radnika u samoupravno udruzenom radu, polazeci od zajednic-
kog .interesa radnika da drustveni rad kao celina bude sto produktiv-
niji i da zajednicki reguliSи оне opste drustvene uslove privredivanja
k:oji obezbeduju njihovu ravnopravnost. То је osпovni razlog sto sistem
drustvenog planiranja u uslovima socijalistickog samoupravljaпja ne
moze Ьiti isti kao u uslovima drzavno-svoj'iпskog monopola. On vise ne
тnoze biti puko prograтniranje шaterijalnog razvoja i utvrdivanje raz-
\'Ojnih ciljeva i prograтna ekoпomske politike, vec mora postati i inst-
тuтneпt demokratske reprodukcije socijalistickih samoupravnih drust-
venih odnosa. Seтn toga, plan ne moze Ьiti neka od radnika nezavisпo
utvrdena i njemu nametnuta nuzrюst.
Pokusa]i da se u uslovima socijalistickog samoupravljanja planira
na. stari, drzavno-ceпtralisticki nacin u nas su doziveli neuspeh. Takvi
planovi su za praksu Ьili vise prognoza i preporuka, nego realna os-
пova za zajedrlicku akciju. Takav nacin planiranja sadriavao Ьi u
nasim uslovima stalnu opasnost da zelje i u drzavnom centru volunta-
risticki odredeni razvojni i investicioni cilj evi postanu sredstvo za uspo-
stavljanje monopola tehnostrukture u raspolaganju drustvenim kapi-
taloтn, uz uoЬicajeno opravdanje da је rec о optimumima rnaterijalnog
razvoja drustva, а tirne i odredenim »viSim ciljevima« kojiшa radnici
treba da se podreduju. Upravo zato u usloviшa socijalistickog samou-
pravljanja plan не шоzе da bude samo jedan od Ьitrlih instrumenata
drustveнe rnaterijalнe reprodukcije, vec i reprodukcije socijalistickih
samoupravnih drustveno-ekonornskih odrюsa. Tek kao instrumeнt ost-
'.тarivanja takve materijalнe i drustveno-ekoнornske reprodukcije, рlан
је istovremeno i instrument borbe za visu produktivnost i pojedmacnog
i drustvenog rada u celiнi, kao i instrurnent razvojne politike koja rnora
da Ънdе u fнnkciji unapredivanja uslova radnickog rada i zivota. I tek
ako bude takav, plan се Ьiti optimalno stiшulativan, to jest podsticace
radnika da postize sto visu produktivnost rada.
Polazna tacka celokupnog sistema planiranja sн osnovne organi-
zacije udrиZenog rada, jer su or1e i nosilac celok-upнog drustveнog do-
lюtka. Planovi svih drugih nosilaca planiranja rnorajн da polaze od pla-
nova tih organizacija kao svoje osнove, а pre svega da budu u skladu
sa plaнiranim dohotkom u njima. АН i obrnuto, u svom planiranjн os-
novna organizacija udrнzenog rada mora da vodi racuna о interesima
celokнpnog udruzenog rada, ра је zato planiranje uvek dvosmerno:
odozdo prema gore i odozgo prema dole. Osirn toga, kada је osnovna
organizacija udruzenog rada zakljнcila dogovor о zajednickom planu u
okviru radнe organizacije ili Sire zajednice udruzenog rada, а preko
njih i u opstini, republici i federaciji, ona је obavezna da se tog рlапа
pr'idrzava. Рlап treba da obezbedi pravo i rnogucnost radniku н osrюv­
пoj organizaciji udruzenog rada da preko svog »racuna« u radnoj, slo-'-
zenoj i siroj organizaciji udruzenog rada irna neposredan uvid u rezul-
tate udruZivanja rada i sredstava, u stanje i kretanje zajednicki ostva-
:r·enog dohotka, to jest u нspesnost gospodarenja dohotkom na svim
nivoima нdruzenog rada i u celokupnom procesu drustvene reproduk-
cije, kao i da ima kontrolu i pravo odlucivanja i raspolaganja tim do-
hotkoш, нz istovremenн odgovornost za ekonomsk!i rezultat takvog ras-
29

polaganja, ра i za materijalne posledice takvog raspolaganja ро njegov
licni dohodak.
Srednjorocni plar1 је u nasi'Пl uslovima najpogodnij'i oЬlik udruzi-
vanja rada i dohotka i osnovni oЬlik plana ekorюшskog i drustvenog
razvoja. Zbog toga је drustvena obaveza svih nosilaca planirailja da
uskladuju svoje srediljorocile plailove. Srednjorocnii planovi se grade
na pretpostavkama dugorocnih planova za razdoЬlje od deset i vise
godina, koji su obavezni sanю kao zajednicka pol'itika. Godisnji plan
је, pak, samo svojevrstan izvod iz srednjoroenog plana.
Svakako treba istaci da па obaveznost plana i efikasrюst planiranja
u uslovima socijalistickog samoupravljanja gledarno ne kroz prizл:rш
hijerarhijske prinude viseg plana prema nizem, vec kroz jedan sistem
institucioilalizovanih medusobnih odnosa i obaveza sarrrih nosilaca plana
- pocev od osrюvnih organizacija udrнzenog rada i шesnih zajednica,
komuпa i repнblika ра do federacije - нkljucujuci u taj sklop odnosa
i obaveza i radne organizacije, slozene organizacije, sire asocijacije
udruzenog rada, razne vrste finansijskih asocijacija u sklopu kreditno-
-bankarskog i monetarnog sistema. Takav sistem medusobnih odnosa u
kojima radrrici prЉvataju srednjorocne i dнgorocne obaveze н udruzi-
vanjн dohotka omogнcuje efikasnost planiranja i ekonomske politike
u нslovima socijalistickog samoнpravljaнja. А princip saglasnosti н od-
redivanju planskih obaveza istovremeнo stiti sanюupravni polozaj rad-
Ilika od opasнosti da obavezнost plana postane 'izvor obnavljanja drza.v-
no-sopstveilickog, odnosno tehno-blrokratskog moнopola н raspolaganju
radilikovim viskom rada.
Slobodna 1-azmena rada
izmed:u materijalne proizvodnje
i drustvenih delatnosti
Razvojem samoupravnih odnosa c1mmo korak dalje i u rascisca-
vanju i izgradnji odnosa н oЬlasti samoupravnog zadovoljavanja soci-
jalilih, obrazovnih, IlaucnoistrazivaCkih, kнlturnЉ i drugih interesa rad-
nih ljudi u odgovarajuбim drustvenim delatnostima. Vec su Ustavni
amandmani iz 1971. godine nalagali da se interesne zajednice u oЬlas­
tiшa drustvenih delatnosti organizнju na bazi ravnopravnosti i ravno-
pravnog dogovaranja radnih ljudi koji su korisilici usluga, odnosno iz
cijeg se dohotka finansiraju ove delatnosti, i radnih ljнdi н delatnosti-
шa koje, rekao bih, proizvode te usluge, i koji, takode, svojн delatnost
i нjezin razvoj zasrrivajн na dohotkн stecenom Ila osnovu takvog nepo-
srednog i slobodnog, ali ujedno dugoroenog, organizovanog i odgovornog
samoupravnog sporazumevanja sa radnicima u materijalnoj proizvodnji.
Tu oЬlast samoupravnih odnosa Ustav naziva slobodnom razmenom
rada. Time nije obezbedena samo neposrednija kontrola radnih ljнdi
nad trosenjem sredstava u raznim drustveniш delatnostima, vec i svoje-
vrsнa samoнpravna integracija iilteresa, koja omogucava da se poje-
diile vrste drustveilill delatilosti razvijaju sa mrюgo vise рlана i шnogo --
vise uskladeнih napora »proizvodaca« i korisnika uslug&.
Osirn toga, ovo treba da oшoguci odlucujнce korake ka integracij:i
udruzenog rada, kako onog н neposrednoj materijalrюj proizvodnji,
30
tako i onog u nematerijalnoj proizvodnji, а koji se шaterijalno realizuje
tek posredno, u vecoj produktivnosti drustvenog rada uopste. Dok је
drzavni budZet Ьiо posrednik u tim odnosima te dve oЬlasti drustvenog
rada ne samo sto su prividno izgledale kao nezavisne jedna od druge,
cak i kao Ьitno razliCite, vec stavise, dolazile su i u konfrtkt koji se, ро
pravilu, nije razresavao u d'irektnom samoupravnom odnosu m.eau rad-
niш ljudima, nego politickim sredstvima i odlukama u drzavn11n orga-
niшa, odnosno republickim skupstinama. Dosledna primena novih
ustavnih odredaba treba, medutim, da sнaznije nego do sada dovede
оЬе te oЬlas11i drustvenog rada u direktnu medusobnu zavisnost i do
шedusobnog samoupravnog dogovaranja. U drustveniш delatnostima
koje, u stvari, nisu u pravoш smislu samo cЉlik po:trosnje vec i sastavni
deo drustvenog rada, nije neophodno da porez ili drzavniш propisiшa
utvrden doprinos budu jedini regulatori odnosa izл:нedu proizvodnog i
takozvanog neproizvodrюg rada. Као i na sviш drugiш podrucjima
sloЬodne medusobne razmene rada, i ovde neposredni ekonomski od-
noSi razlicitih oЬlasti drustvenog rada, ро pravilu, daju bolje rezultate
неgо sto је to Ьiо slucaj sa budzetskim i poreskim nacinom finansiranja.
Drugim reCima, rec је :ne samo о vertikalnom vec i о horizontalnom
povezivanju drustvenog rada.
Razume se, tu ne mogu Ьiti posrednik trzisni odnosi kakvi vladaju
u robnoj proizvodnji. Vec pocetni koraci u izgradnji samoupravnih
interesnih zajednica pokazuju da se u takv'irn organizacijama medu-
sobnih ekonomskill i drugih odnosa proЬlemi te vrste mogu uspesno
re.Savati samoupravnirn sporazurniшa i drustvenim dogovorima na dugo-
rocrrijim osnovama.
Dakako, posto se tu cesto radi i о posebnim drustve:riim intere~irna,
driavni organi се morati u tim oЬlastima drustvenog rada i dalJe da
vгSe odredene vrlo znacajne regulativne, ра i nadzorne fuнkcije. No, te
funkcije не treba da narusavaju vec da upoФpunjuju ri garantuju sus-
tinSku uzajarnnu povezanost i zavisnost celokupнog drustveno,e; rada u
jedinstvenom samou:pravnoш sistemu.
Та povezanost је u nasem ustavnom sistemu doЬila i svoj 'insti-
tucionalni izraz time sto su samoupravne delegatske 'Skupstine samo-
upravnih interesnih zajednica od posebrюg drustvenog interesa ravno-
pravni dom opstiнskih i repuЬlickih skupstina, kada оне odlucuju о
pitanj'ima koja su od Ьitnog zпасаја kako za te saшoupravne interesne
zajednice tako i za drustvo kao celinu. То se odnosi na net samouprav-
rrih interesnih zajednica - za obrazovaнje, nauku, socijalnu zastitu,
zdravstvo ri kulturu. То znaci da opstinska, odnosno republicka skups-
tina ne moze doneti odluku ili zakon koji se odnosi na te drustvene de-
latнosti bez saglasnosti njihovih samoupravnih skupstina. Ali i obrnuto,
skupstiнe tih samoupravnih interesnih zajednica ne mogu doneti svoju
odluku bez saglasнosti drugih domova opstinske, odnosno republicke
skupStine, kada је rec о znacajnim pitanjima od opsteg drustvenog
interesa. Razume se da је Ustav morao predvideti i postupak arЬitraze,
ako se sporazum ne postigne, а odluka se nюra doneti.
Takvim sistemom drustveno-ekonomskih i denюkratskih odnosa
su i drustvene delatnosti, koje su Ьile tradicionalno vezane za drzavu
31
i zavisne od nje, postale slobodne samoupravпe delatnosti i integтalni
deo samoupravпog udruzeпo~ rada.
Uloga svesnili socijalistickih snaga
u daljem razvoju samoup1-avljanja
U samoupravnom razvoju ekorюшskog i ~olitickog sis_t_en;a _iv drustva
uopste veoma је znacajпa i uloga organizovanJ:h snaga socrJalistrcke dru-
stvene svesti izrazenЉ u takvim organizacijama kao sto su Savez komu-
nista, Socijaiisticki savez radnog naroda, s~~ikati, o_;н~ad~nske .~ druge
druStveno-'politicke organizacije, kao i u naucmm, strucnlПl l dr.ug'll!n dгu­
stvenim organizacijama. Ove organizacije .n~ rr:eki po~rednr~ .J.Zmeёiu
coveka i v1asti coveka i organa samoupravl]an]a, coveka 1 skupstшe, kao
sto su to politi~ke partije u klasicnom parlamentarnom sistem:r. Nacelno
uzev, one su pre svega faktor oЬlikovanja drustvene sv~s~, odnosno
oslonac i avangardna snaga radnog coveka koja mu omoguc~Je da bu.~e
sposoban za sanюstalno i kvalifikovano vrsenje demokratskih funkCIJa
н njegovim samoнpravnim institucijama i koje pokrecu narodne mase
u akciji za dalji razvoj socijalistickih odnosa.
Meёiutim, posto је nase drustvo jos uvek u revo1u~ior:arrюm.. p~e­
viranju, Savez komunista - zajedno sa d~gi~n ~rog~es1v~н.~. soc1]alls-
tickim snagama i dalje ima ulogн vodece 1de]ne !1 politlck~. revol~-:
cionarne snage na onim podrucjima drustvenog ~vota о~ ko]йl ~aVISI
staЬilnost socijalistickih i samoupravnih osnova .~aseg dr~stva .. U [StOJ?
smislu i sindikati vrse veorna znacajnu funkcl]U razresavaщa konfll-
kata koji nastaju u ekonomskim i socijalnim odnosima meёiu ljudima.
Bitan faktor i pokretacka snaga kontin:;riranog razvoj~ ~a.n::oup~
ravljanja u nasoj zemlji је, nesumnjivo, i to sto su se .vodece 1deзn~. 1
politicke snage naseg drustva, а pre svega Savez komuшstc: Jugosia:vrJ~,
ne samo opredelile za sarrюupravljanje, vec su razradom щegovog Id~J­
nog, drustveno-ekonomskog, politicko~ i kulturnog k<:>ncepta . ne~rekid­
no podsticale i usmeravale razvoj samoupravпog srstema 1 щеgоvн
нnutrasnju integraciju u pravcu izgradnje jedinstvenog, ko~istent~og
i celovitog drustveno~ sistema. OCigledno је da н prevladavan]u proti-:--
recnosti i konflikata interesa kojih ima i U nasem samoupravпom SOC1-
jalistickom drustvu, spontanitet i empirizam ne mogu blti je?ini fakto~
razvoja. Ne samo nauka, vec i idejne i poli'ticke snage drustva. kao 1
drнgi faktori svesnog ljudskog stvaranja, neophodna su i u mnogom
pogledu odlucujuca komponenta tog procesa. Mi nastojimo ~а u naser_n
sisternu te snage ne budн partijsko-politicki faktor u odvo]enoш polr-
tickorn sistemu drzavпe ~тlasti, vec unutrasnji sastavп~ deo ~istema sarrю­
upravljanja, to jest oblik organizovane svesne ~t1vnosti samouprav:-
v visepartijske demokratije bнrzoaskog tipa, ako za to postoje od·govara-
ljaca kako u sistemu udruzenog rada tako i u s1sterrш drzavne vlast1.
Svoju istorijsku ulogu u izgradnji socijalistickog drustva radnicka
klasa шоzе uspesno da odigra samo kao organizovana snaga. н l:ldruze-
nom radu, kao organizovana snaga н samoнpravпom. ostvanv:anJ_н svo--
jih socijalnih, kulturnih i drugih interesa, kao .?rgar11zova:з-a. Ide]rю-~o­
liticka snaga u neprekidnoш proЬijanju ka s_voJim d':g~r~cюm !d~m
istorijskim interesima koji su istovremeno 1 dugorocm mteres1 drust-
32
venog napгetka нopste i kao organizovana snaga u odbrani socijalistic-
kog razvoja u drustvenoj praksi. Sanюupravljanje rnora izrazavati sve
te rnanifestacije Ьiса radnicke klase, i zato ono ne moze biti samo ne-
kakav instrument iskljucivo empirijsko~ delovanja radnih ljudi u ost-
varivanjн njihovih svakodnevпih interesa u udruzenom radu, а jos
manje nekakve spoнtane vladavine masa, jer bi se она svela na cisti
empirizarn.
Prema tome, zadatak koji danas pre svega treba regнlisati jeste
neophodnost da uCinirno nov korak u takvom kon:stituisanju ekonom-
skih, socijalnih i demokratskih odnosa meёiu radnirn ljudirna u udruze-
noш radн, u okviru kojih се oni kao organizovana snaga Ьiti jos samo-
stalniji, a1i нjedno i jos odgovorniji u upravljanju drustvenim sredstvi-
ma za proizvodnju, kako bi tirne postajali sve kvalifikovaniji stvarni
nosilac i motorna snaga samoнpгavnog drustverюg razvoja. Razuшe se,
od trenu.tka kada preuzima dгustvena sredstva . i vlast, radnicka klasa
pocinje da rnenja i sebe samu, pri сешн u jedinstveн samoupravпi s'is-
tem socij alistick:ih proizvodnih odnosa neprekidнo i sve sire i svako-
dnevno нkljнcuje i sve druge slojeve naroda. Sarno tirn putem sаmон­
ргюгnа i deшokгatska diktatura proletarijata moze da postane demo-
kratska vladavina naroda, ri sarno tim putem i radnicka klasa sve vise
prestaje da bude sarno sloj radnika kao »dresirarre radr1e snage« (Maгks).
Ali нpravo zbog toga subjektivni faktori kreativne drustvene
svesti rnoraju Ьiti organizovani sastavni deo sistema samoupravne demo-
kratije i izraz sarnoupravпe aktivпosti samog udruzenog rada, а ne
neka idejno-propagandisticka sna~a van to~ sisterna ili klasicna poli-
ticka partija iznad njega, to jest koja upravlja drustvorн umesto radnog
coveka, odnosno graёiarra.
Samoпp1-avna socijalisticka
demokratija
Svakako da је jedno od centralnih pitanja na kojem se angazujн
svesne socijalisticke snage i pitanje daljeg razvoja samoupravne demo-
kratije u nasem drнstvн kao celovitom sisternu.
Vec smo odavпo utvrdili, а i ceiokupna наsа praksa је potvrёii­
vala i potvrёiнje, da samoнpravпom socijalistickom drustvн ne odgovara
sistem visepartijske dernokratije koji је нastao н burzoaskoj politickoj
drzavi ili jednopartijski sistem koji је нastao u specificnorn prelaznom
periodu izrneёiн burzoaske i socijalisticke demokratije. То, dakako, ne
znaCi da poricemo istorijsku mogнcnost, а н mnogiш zernljaшa cak i
neophodnost, da socijalisticki odnosi pobede i u uslovirna postojanja
juci istorijski uslovi. Meёiнtim, наsа zeшlja је prosla kroz dubokџ soci-
jalisticku revoluciju i ona не Ьi rnogla da savlada suprotnosti zbog
kojih је revolucija i нastala da је otvorila prostor za delovanje kontra-
revolucionarnih sнaga н oЬliku nekog visepartijskog sistema, iz prostog
razloga sto te suprotnosti samorn revolucijom nisн blle ukinute, vec је
Ыо promenjen samo odnos snaga. Obнavljanje visepartijskog sisterna
s~mo Ьi ponovo zaostrilo stare suprotnosti.
З Samoupr·aYljanje u JugoslaYiji 33
 Med:иtim ne moze biti nikakve sиmnje u to da socijalizarn ne
rnoze da nap~edиje ako se u пјеmи ne razvijajн demokratski odnosi
rned:u ljиdima, to jest ako socijalisticka praksa nema aktivпu podrsku
vecine radrrih ljudi. Boreci se protiv neprijatelja socijalizrna i socijalis-
tickog samoиpravljanja istovremeno smo stvarali uslove za razvoj novog
tipa demokratije, to jest samoнpravпe socijalisticke d.emokratije, .. ~oja
se zasrliva na demokratiji иdrиzenog rada. U takvoJ deшokratl]l пе
postoji vise potreba za takrniicenjeш politickih partija, to jest za borbu
mectи njirna koja се od njih na сеlи centralisticke drzave vladati radom
i drиstvenim kapitalom, jer sи i rad i drнstveni kapital u rиkama udrи­
zerlih radrlika и njihovirn osnovrlim orgaпiza<.:ijama udrиzenog rada i
u svirn drиgim oblicima udruzeпog rada i sarnoupravнih zajednica. А
takvi drиstveno-ekoпomski odnoSi mogи da se ostvarиjи sarno ako sи
radnici иzajamrю ravnopravni i иzajarnrю odgovorni и odgovarajиcern
sistemи demokratskih odnosa.
Zato smo isticali da Savez komнrlista nije nosilac nekog jedrюpar­
tijskog sistema, odnosпo da оп пiје klasicna politicka partija ~оја vlada
drиstvom и ime radnicke klase. Prerna tome, Savez komишsta se ne
takrnici za vlast sa drиgim politickim partijama, vec se bori za to da
гadnicka klasa, zajedнo sa svim radnim ljиdiшa, н oЬlikн neposredнe
samoиpravнe demokratije, ima stvarnu vlast и drиstvн. Razиrne se,
kao idejнa i politicka sпaga radn:icke klase, kao organizovana avaн­
crardпa svest te klase i radnih ljиdi иopste, Savez komиnista је dиzan
da se bori za to da klјисне pozicije te vlasti budи u rнkama oпih sиb­
jektivпih snaga koje su nepokoleЬljivo na strani socijalizm~ i socija-
listickog samoиpravljaнja. Ali, to ne znaci da Savez kornишsta иspos­
tavlja svoju vlast kao jedнopartijski sistem klasicпe politicke drzave
burzoaskog tipa.
Osim toga, иvek smo se borili protiv teнdeп~ija da .diktatura .P~~­
letarijata postaпe diktatиra drzavnog aparata, ~о Jest oЬl1k cen~~alistlc­
kog drzavnog apsolиtizrna. Za nas је pojam d1ktatи~a proletaщata.vpo
svojoj sиstini revolиcionarнi oblik neosporr1e vodece ulog.e :adruc~e
klase, odнosno пјенih istorijskih klasnih iпteresa н иpravlJ~11Jи drиs-:­
tvom. А sastavni deo tih istorijskih ir1teresa radnicke klase ]е i razvo]
пovih, progresi\mijih oЬlika dernokratskih odnosa шеО:и ljиdirna od
odrюsa bиrzoaske demokratije. Drиgirn recima, za наs diktatиra prole-
tarijata nije vlast koja treba da sprecava derrюkratizacijи drиstva, '!ес
obrnнto, vlast koja treba siroko da otvara pиteve tЭ:kve dernokratiza-
cije, i da stiti tak~v proces. Razиme se,. _и nasi~ uslov1m~. !akav progres
ne шоzе se ostvanvati pнtern restaиraci]e bиrzoaske politicke demokra-
tije, vec иpravo нjerlirn prevazilazenjeш ti prilagod:avanjeш demokrat-
skih oЬlika socijaHstickom samoиpravljanju.
Delegatski sistem
Uvod:enjem delegatskog sistema svakako је и tom pravcu ucinjen __
veoma znacajan korak. U stvari, delegatski sistem је osnova celokиprюg
sistema samoиpravne socijalisticke deпюkratije, koji se ra:z:vija и паsе:н
drиstvи. А pravi smisao delegatskog sistema ј.е uv tom.e d~ з.nteres .ra~~
ljиdi и skиpstinama pre svega neposredno 1zrazava]и 1 zast-иpaJu n]I-
34
hovi delegati koji i dalje ostajи на svojim radniim mestima, to jest ne pre-
tvarajи se и nekakve profesioнalne politicke predstaVIlike. Osim toga,
delegatski sistem nije nacin izbora, а pogotovo nije klasicni politicko-
-predstavnicki izborni sistem и u.Zem smislu te reci, vec, и stvari, ob-
lik нeposredne demokratije. Drиgim recima, delegacije sи sastavili deo
skupSti:na, koje ви preko njih radno vezane za samoиpravnu drиstve­
nи Ьаzи i odgovorнe sи toj bazi, 'Го znaCi da Ьаzи za izgradnjи dele-
gatskog sistema cine radne orgaнizacije i drиge sarrюиpravne zajedni-
ce - и kojima sн radni ljudri, vec i zbog svog polozaja, и velikoj veciнi
svesni svojih prava, radnih i drиgih drнstvenih iнteresa а ne neki
apstraktнi politicki grad:anin koji neizbezнo postaje objekt manipнlisa­
нja onih sнaga koje stvarno drze vlast u drиstvп.
U tom smislн osnovne organizacije иdrнzeнog rada, kao i svaka
mesнa zajedнica - isto tako kao sto imajн razne drнge odbore i komi-
sije - imajн i delegacijн koja је stalнi organ kolektiva i radnickog sa-
-v-eta, odнosno mesнe zajednice, za obavljaнje svih poslova kolektiva
koji sн od iнteresa za radnн oгgaнizacijн, za radne ljude ti drиstvo u
celini, а нalaze se na dnevnom redн opstinske i repнblicke skиpstine,
ili Skиpstiнe Socijalisticke Federativne Repиblike Jиgoslavije. Radнi ljн­
di tи delegacijи Ьirајн neposredno, tajnim glasaнjem. Na odgovarajLtCi
нacin takve delegacije Ьirајн i seljaci, i drнgi radнi ljнdi.
Iz sastava tih delegacija, kao neke vrste kolektivнog poslanika,
odred:иjи se i1i Ьirаји, zavisrю od ioga о kojoj је skиpstiнi rec, delega-
ti koji predstavljajи delegacije, odнosno njihove stavove и skиpstiпi.
Ti delegati сiне veca samoнpravnih zajedrlica, to jest delegatska veca
н skupstini. Preko takvog delegata, sa kojim је и stalнoj vezi, delegacija
иcestvиje u celokupnom radи i de facto н odlиcivaнjи и skиpstini, pra-
ti rad slшpstine; sto јој н. isto vreme omogиcava da obavestava svojн
samoнpravnн zaJedнicи о p1tanjima о koj~ma se raspravlja i оdlнснје н
skиpstini, kao i о predlozima i iнicijativama drиgih delegacija. Preko
svojih delegacija, odнosno delegata, samoupravne zajednice pokrecи iнi­
cijative za razmatranje odred:enih pite:шja i dаји predloge za njihova
resenja. Naravno, predvid:ena је i odgovornost delegacije prema radnoj
orgaнizaciji, odнosno samoиpra\тnoj zajedнici и kojoj је ona i Ъirana.
Dodиse, delegatski sistem samoиpravne demokratije је tek na po-
cetkи svog razvoja i jos se nije и punoj meri oslobodio tradicije parla-
mentarпog sistema i »narodнog poslaпika« kao politickog predstavпika.
Mandat delegata је, na primer, prema toj tradiciji, u veCini slиcajeva
jos иvek vezan za odred:enи licпost i za odred:eпi vremenski rok. Me-
d:иtim, sve vise se u samoиpravnoj demokratiji иdrиzeнog rada, ра cak
и opstinskim i repиЬlickim skиpstinama, proЬija praksa takozvaпog »нe­
stalnog« delegata. Naiime, delegacija iz svog sastava ne Ьira stalnog
delegata za odred:eni rok i za вvа pitanja, vec posebnog delegata za raz-
liCita pitanja ili grиpe pitanja koje sи na dпevnom redи opstinske Ш
repиblicke skиpstiпe, odnosno samoupravrlih organa udrиzenog rada i
drиgih samoиpravnih zajednica. Verиjem da се иpravo takva praksa po-
stepeнo postati prevladavajиca. Jer, na taj nacin ·skиpstine dobljajи sve
kvalifikovaniji sastav za odlиcivanje о pojedinim pitanjima i zai:sta mogн
da Ьиdи, kao sto је Marks rekao, radno а ne parlarnentarno to jest poli-
ticko-predstavniCko telo. Osim toga, t'ime se skиpstine otvaraju prema
З' 35
drustvu i postaju sposob11e da a11gazuju najsire kreativнe s11age dru-
stva.
Va.z11o је, takode, ukazati 11а to da delegat 11ije u svakom ko11kret-
11om pitaлju strogo veza11 takozvanim imperativ11im mandatom, jer
Ьi to suvise otezalo i usporilo rad skupstine, pogotovo kada је rec о re-
publickoj, а 11aroCito о Skupstmi SFRJ. Као sto samoupraVIla zajed11ica
delegaciji, tako i delegacija svome delegatu u skupstim daje instrukcije
za rad, а 11е postavlja zahteve kako da glasa о svakom pojedinom pita-
пju. Posle pretresaлja u delegaciji onih pitanja koja su na dnevnorn re-
du skupstine, delegacija, u stvari, daje opste uputstvo delegatu о tome
kako da se ponasa u skupsti11i. Ali u tom okviru delegat је samostalaл
u opredeljivaлju i glasaпju о pitaпjima о kojima se odlucuje u skupsti-
пl. Naime, osnovna funkcija delegacije i delegata ne svodi se samo na
to da kao »postar« prenese stavove svojih samouprav11ih zajednica -
rnada пarav11o moraju da cine i to - vec i da se sporazumevaju i dogo-
varaju sa drugim delegacijama i delegatima radi pronalazenja resenja
koja sн prЉvatljiva i za druge, to jest koja odgovarajн i opStim drustve-
лim iпteresima. 1\!Ioraju se, dakle, staтati о usklaaivaпjн pojedmacnih sa
zajednickim mteresima. Narav11o, oni pri tome morajн izrazavati inte-
гese i роtтеЬе svoje samoupravne zajednice, ali moraju u.vazavati i inte-
тese i роtгеЬе drнgih samoup:cavпih zajednica, sa cijim delegatima treba
da se sporazнmeju о resenjima koja sн prihvatljiva, ako 11е uvek za sve,
опdа bar za vecinu. No, ako samoupravna zajednica ne bude zadovoljna
тadom svog delegata, ili svoje delegacije, опа moze i da ih opozove.
Ali i оЬгnнtо, i delegacija i delegat takoae iшaju pravo da podnesн
ostaYku, ako se ne slazн sa smernicarna koje im daje samoнpraVIla
zajednica, odnosno delegacija kojoj sн odgovorni.
Delegatska veca sн okosпica skнpstlna kao organa dгнstvenog sa-
moнpravljanja i najvisih огgапа vlasti u okviгu prava i dнznosti dru-
stveпo-politickih zajedпica. О11а utvraнju politiku i оdlнснјн о svim 11aj-
vaznijim pitaлjima znacajnim za politicki, rprivredrri, socijalni, kultuт­
пi zivot i dтнstveni razvitak u interesн таdпоg coveka.
D1·zava
i samoupravljanje
Dгzava kao faktor vlasti i u uslovima samoupravljanja zadrzava,
i jos dugo се zadrzati, veoma znacajпu ulogu u regulisaлju materijal-
rrih tokova drustvenog razvitka, u obezbeёlivanju planske privrede i 1.1
drugim oЬlastima drustveпog zivota, posebno u oЬlasti obezbedivaлja
пesmetaлog funkcionisaлja socijalistickog samoupraVIlog sistema. Ali
гazvojem samoupravljaлja njena drustveno-istorijska uloga poCinje da
se menja. Ona vise nije samostalna snaga iznad drustva niti pojam ideп­
titeta sa drustvom, vec postaje sve vise jedna od funkcija samoupraVIlo
organizovanog drнstva. Drzava је sve manje sopstvenik uslova i sred-
stava rada u ime radnika, а sve vise jedna od funkcija drustvene svoji- ..
не, izrazene u takvim proizvodпim odnosima u kojima uslovima !i sred-
stvima za proizvodnju neposredпo i na osnovu jedпakih prava i odgo-
vornosti raspolazu radnici, radпi ljudi udruzeni н drustvenom radu i
razvojн drustverrih proizvodnih snaga. Time i idejna i politicka аvалgаг-
36
da radnicke klase i druge snage socijalisticke drustvene svesti s"~.те manje
mogu da dolaze u polozaj da u otuaenom politickom sisteшн drzave
vladaju umesto radnicke klase. О11е u uslovima samoupravljanja posta-
ju, tako reci, unutrasпja snaga svesti te klase i svih radпih ljнdi, koji kao
demokratska, slobodпa samoupraVIla zajednica proizvodaca нpravljaju
kako udrнzenim тadom, razvojem proizvodnih snaga i celokнpnim ma-
terijalnim i socijalnirn razvojem drustva, tako i drzavom kao oruaern
vlasti i prinнde, za obezbeaivaлje takvih пjihovih interesa, sve dok ta-
kva pтinuda Ьнdе istorijski neoplюdna.
1\!Ii smo se uvek suprotstavljali poznatoj Staljd.novoj tezi da 1\!Iark-
sova i Lenjinova teorija о >>odurmraлju« drzave spada н dalekн bнdн­
cnost, а da је sadasnji zadatak u stvari samostalno i svestrano јасалје
uloge drzave. Nasuprot tome, naglasavali smo da је svaki korak u proSi-
rivaлju uloge sanюupravljanja i korak u >>odumiranju« drzave. Ali ujed-
110 smo uvek isticali da to nikako пе znaci slaЬljenje drzave kao instrн­
menta vlasti radnicke klase, jer ona kao organ vlasti ne moze da slaЬi
sve dotle dok је ta vlast drustveno-istorijska neophodnost. OЬlici te vla-
sti i пјеrюg ispoljavanja menjace se, doЬijace razne demokratske forme,
ali njena sadrzina шоrа ostati sve dotle dok radпicka klasa ne izvojнje
definitivne Ьitke za socijalizaш u praksi, u proizvodnim odrюsirna.
Drugim тeCima, polazimo od gledista da nije dovoljno samo govo-
riti о vlasti radnicke klase, jer se iza takvog praznog pricanja i raznih
vrsta demagogije шоgн kriti i veoma sнmnjive politicke amЬicije. Na-
protiv, radпickн klasu, odпosno sve radne ljнde, treba uciniti direktnim
nosiocem vlasti upravo u samoupraVIloj orgaпizaciji u kojoj oni rade,
zive i ispoljavajн svoje neposredne i dнgorocne mterese i ciljeve. Na-
raVIlo, н takvom sistemu morajн imati svoje mesto i odlucнjuci uticaj i
orgaлizovane snage socijalisticke svesti koje се znati da povezujн daлas­
nji sa sutrasпjim danom, neposredni interes sa dнgorocnim, pojedinacni
iпteres sa zajednickim, iskнstvo prakse sa naukom, idejno-politicke cilje-
ve sa strucnim, rekao Ьih, sistem samoupravljanja sa sisteшoш drzavne
vlasti na takav nacm da је upravo sistem samoнpravljaлja i baza i po-
lazna tacka drzaVIle vlasti, kao »radnicke klase organizovaпe kao
drzava«.
Samoupravljanje
i meuпnacionalni odnosi
Socijalisticko sarnoupravljanje, i 'kao koncept i ideja i kao praksa
nasih radпih ljudi, istovrerneno znaci i najsnaznije оЬеzЬеаепје slobode
i ravnopravnosti naroda i narodnosti koji zive u Jugoslavij1i. Polazna
tacka za razvoj meaнnacionalnih odnosa u 11аsеш drustvн nije sашо ро..:
liticka i kllltнrna, odnosno demokratska sloboda naroda, vec i njegova
ekonoшska samostalnost koja, tako reci, automatski proizlazi iz samoup--
raVIlog polozaja гadnika i svih radпih ljudi. Na takav nacin sarrюuprav­
ljaлje radnika, radnog coveka istovremeпo оЬеzЬеанје svakoj naciji sa-
moupravпu samostalnost u radн i raspolaganju rezultatima rada, odno-
sno u izgradnjj materijalne baze za razvoj sopstveпe kнlture i civilizacije.
Јег, za obezbedenje slobode jednog naroda Ьitrю је da, pored politicke
i kнltнrne samosta1nosti, on raspolaze rezultatima, odnosno dohotkoш
37
svog drustvenog rada i da upravlja celokupnorn drustvenom reprodukci-
jom, dakako, u odgovarajucoj ravnopravnoj uzajamnoj zavisnosti i odgo-
vornosti sa drugim narodima koji Zive u istom privrednom sisteпш. Ova
nacionalнa ekonomska samostalнost u nasoj zemlji nije ni etatisticko-
-adrninistrativнa kategorija ni autarkija niti pravo на nacionalisticki ego-
izarn, vec upravo specificam. vid i izraz sarnoupravljanja radnog coveka.
А upravo takva saпюupravna sarnostalnost naroda i narodnosti
Jugoslavije pokazala se i kao uslov i najsnaznija pokretacka srшga u nji-
hovorn zblizavanju, ujediнjavam.ju i jacanju ravnopravne rnedusobne od-
govornosti u resavaнju zajednickilh proЬlerna i ciljeva. Nikako tirne Ile
Ьih zeleo da tvrdim da U tim OdilOSirna vise Ilema i konflikata interesa.
Oni postoje, а sigurno се se i ubuduce pojavljivati. Ali, celokupno IlaSe
dosadasnje iskustvo potvrduje da је upravo samoupravljanje najsnafulij~
faktor u prevazilazeнju takvih konflikata interesa, odnosno u dernokrat-
skorn resavanju zajednickih proЬlerna koji nicu iz takvЉ konflikata.
tra2e izlaz iz SU!promosti savrernenog drustva na socijalistrcki i demo-
kratski nacin socijalisticko sarnoupravljanje је jedna rnogucнost takvog
progresivнog izlaza, а za neke је i istorijska nemmovnost. Za nas, pak,
koji srno aнgazovani u izgradнji sistema socijalistickog samoupravljaнja
u Jugoslaviji samoupravni sistem је nase drustvo, svakodnevna
proЬlematika u kojoj zivimo, zadatak i cilj koji vidimo pred sobom. Ne
bih zeleo da ideali:zJirarn uspehe naseg dosadasnjeg razvoja sarrюuprav­
ljanja. Medutim, rr1i srnatrarno da su postigнuti ozblljni rezultati. U sva-
kom slucaju, samoupravlianje vise нiје sarno vizija i teZпja progresivne
socijalisticke mi:sli. Ono је i praksa i drustveнa stvarnost koja vec neko-
liko decenija zivi i kontinuirano se razvija. То jos jedнom potvrduje da
sarnoupravljaнje nije efemerna pojava neke subjektivisticke ideologije
niti politicka konstrukcija, vec jedna od opstih zakonitosti u razvoju
socijalizma.

Sarnoupravljanje
u buducnosti
Kad Ьi:smo hteli da sa nekoliko reci darno jednu viziju buducnosti,
rekli Ьisrno da се se drustvo tek kada se bude oslaнjalo na automatizova-
ne proizvodne sluzbe moci do kraja organizovati kao samoupravrю dru-
stvo korne vise несе Ьiti neophodna ni drzavna рrИ:шdа ni prinuda priv-
rede proizvodnog procesa koja dam.as zahteva fizicki rad coveka. Iak:o
su ovi procesi vise stvar buducnosti, njih u izvesnorn smislu vec danas
treba u.Шrnati u ob:air. I to pre svega u torn smislu sto sarrюupravljanje
u proizvodnorn radu treba sve vise da se preplice sa svirn drugirn oЬla­
stima drustverюg sarnoupravljanja i drzavnog sistema.
U buducнosti, kada dalji razvoj proizvodnih snaga bude stvorio
odgovarajuce uslove, sigurno је da се i drustverli polozaj coveka i odno-
se rnedu ljudirna sve manje odredivati njihov tekuci rad, а sve vise uku-
pan rezultat drustvenog rada i stvaranja. Тime се se srnaнjivati i snaga
unutrasнjih konflikata interesa i uloga drzavne vlasti u sisternu sarno-
upravljanja. Ali ne sarno to. Prostor sarnoupravne slobode toliko се se
proSiriti da samoupravлa demokratija, kao oblik drzavne vlasti radnicke
klase, vise лесе biti oЬlik za za8titu socijalistickih proizvodnih odлosa,
vec slobodan odнos stvaralacke saradнje rnedu ljudima. Nase drustvo
је, doduse, tek на pocetku tog puta, ali rni morarno Ьiti dosledni i radi-
kalni u kursu, kao sto пюrarno biti realisti u pogledu korlkretnih koraka
u njegovom ostvarivaнju. Zatrcavaнje u resenja za koja u nasem drustvu
jos ne postoje uslovi jedнako је opasno kao i zatvaranje oCiju pred pro-
Ьlernirna koje је istorija stavila na dнevнi red savrernenog covecanstva.
Drugirn reCirna, ukidati ili slaЬiti ulogu drzave pre nego sto sarrюuprav­
no drustvo Ъude sposobno da zivi bez oslonca na snagu drzavne vlasti
radnicke klase i ·svih radнih ljudi, Ьilo Ьi ravrю odricaпju upravo od
socijalistickog samoupravljam.ja. Ali, mi srnatramo da koraci koje sada __
Ciнirno idu u pravcu takvih dugorocnih ciljeva, i to kako u drustveno-
-ekonomskirn odnosirna tako i u daljem razvoju лaseg politickog sisteшa.
Za ljude koji su vecito skloнi podrzava:n.ju postojeceg stanja i reda
stvari samoupravljaнje је utopija i anarhija. Medutirn, za ljude koj1
38
SAMOUPRAVLJANJE
U JUGOSLAVIJI
/
 UVODNE NAPOMENE
Socijalisticko samoиpravljaпje је јеdпа od пajvecih istorijskЉ
tekoviпa dиgotrajпe, orgaпizovaпe, teske i slozeпe revolucioпarпe borbe
radпicke klase i svih radпih ljиdi па putu izgradпje socijalizma и Ju-
goslaviji. Od пjegovog uvoaeпja 1950. godiпe proteklo је preko cetvrt
stoleca. Za to vreme samoupravljaпje se sпаzпо razvilo i obuhvatilo
sve sfere drustveпog zivota i rada, postalo osпova produkcioпih i ukup-
nih drustveпih odпosa. Samoupravljaпje se potvrdilo i afirmisalo kao
domiпirajuci drustveпo-ekoпomski odпos, kao sustina drustveпog, so-
cijalпog, ekonomskog, poLitickog i ukиpnog Ъiса socijalisticke Jиgosla­
vije, kao ideologije i kao паСiп svakodпevпog misljeпja i zivljeпja.
Samoupravljaпje је postalo trajпa i пeotuaiva osпova polozaja, prava
i odgovornosti radпih ljudi i ukupпih drustveпih odпosa. Pokazalo se
kao snazaп faktor podsticaпja stvaralastva i iпicijative radпih ljudi и
svim oЫastima drustveпog rada, razvijaпja ma;terijalпe Qsпove drustva
i podizaпja zivotпog staпdarda i socijalпe staЬilпosti radпih ljиdi. Nje-
gova юЪtalпost pokazala se i и razresavaпju, па demokratski i humaпi­
sticki паСiп, svih krиpпih koпflikata i protivurecпosti па koje је и
svom socijalistickom hodu jugoslovensko drustvo пailazilo. Samouprav-
ljaпje је, dakle, postalo objektivпa zakoпitost, sa primarпom sпagom
1·adпicke klase i radпih ljudi и иdruzeпom radu, koji ga поsе, produb-
ljuju i razvijaju и pravcu izgradпje Marksove slobodпe asocijacije pro-
tzvoaaca.
Za vise od cetvrt veka samoupravljaпje је preslo put od prvilL
1·adпickih saveta и 1949. godiпi, kao eksperimeпtalпih organa radпickog
samoupravljaпja, preko radпickih saveta i иpravпih odbora па osпovu.
Osnovпog zakoпa о ирrаvlјапји drzavпim privredпim preduzecima i vi-
sim privredпim иdruzeпjima od straпe radпih kolektiva iz 1950. godiпe,
preko пjegovog stalпog razvijaпja i oЬlikovaпja Ustavпim zakoпom iz
1953, Ustavom SFRJ iz 1963, Ustavпim amaпdmaпima 1971. i Ustavom
SFRJ iz 1974. godiпe, do izgradпje celovitog, integralпog drustveпog
sistema, и kojem se па Ъazi drustveпe svojiпe sredstava za proizvodпjи
ostvaruje proleterska maksima osloboaeпja rada, ostvaruje sрајапје rad-
пog coveka и иdruzeпom radи sa uslovima, sredstvima i rezultatima
1·ada i пjihov odlucujuci иticaj па sve tokove drustveпe reprodukcije.
43
 Za bolje shvataпje i razиmevaпje sиstiпe razvoja samoиprav­
nog sistema и Jиgoslaviji Ьitпо sи zпасајпi programski dokиmeпti koji
su opredelЩ razvoj samoиpravljaпja. S tim и .vezi vec dиze vreme
oseca se drustveпa potreba za kпjigom и kojoj Ьi па jedпom mestи
Ьila prezeпtiraпa пajvaznija dokиmeпta о razvojи socijalistickog samo-
иpravljanja и Jиgoslaviji od 1949. do danas, иz пjihovo aиtenticпo
obrazlozeпje. Takva kпjiga и Jиgoslaviji пе postoji. DosadaSпja izda-
пja, pre svega izdavacke kuce »Privredпi pregled«, koja se odпose па
razvoj samoup1·avljaпja и Jugo.slaviji, drugacijeg su karaktera.
Potreba za takvom kпjigom је, ро пasem misljeпju, najsireg ka-
?·aktera, а ро svojoj osnovпoj патепi dиgorocпije i trajпije vredпosti,
kao svojevrsпi prikaz tragaпja i borbe jиgosloveпskog drustva za soci-
jalisticke samoupravпe prodиkcioпe odпose i пjihovo ostvarivaпje и
praksi. Ona Ьi Ьila dragocena pomoc и svakodпe.vпom radu radпicirruL
'!;. osпovпim i drugim orgaпizacijama иdruzeпog rada, orgaпima drиs­
tveпo-politickih wjedпica, telima drиstveпo-politickih orgaпizacija, па­
TRANSFORMACIJA
нспiт, strucпim, kиltиrпim, obrazovпim i drиgim iпstitиcijama, dele- DRUSTVENIH ODNOSA
gatima, privredпicima, stиdeпtima, паиспiт i st?·ucпim radnicima, иce­ NA SAMOUPRAVNIM OSNOVAMA
пicima i d1-. Isto tako, za takv01n puЫikacijom postoji veliko inte?·eso-
vaпje svih oпih koji dolaze iz iпostranstva i izиcavajи p1·aksu saniou...:
1950 - 1963
pravljaпja i паs иkирпi razvoj. Zbog svega toga kпjiga Ьi, osim doktt-'
шепtасiопоg, iшala пajsiri drиstveпi znacaj.
Kпjiga kоји prezeпtiramo javпosti је, и stvari, zborпik koji obu-
h'Иata пајzпасајпiје izvore tekstova о saшoupravljaпjtL od 1949-1976.
godine. U izbon.L tekstova polazilo se рте svega od oпih koji su пajznacajпi-'
ji, kljucni i najneposтednije povezani sa razvojeш sistema samottpravlja-
пja и privredi i drugiш dтustveпiш delatпostima, te тazvoja drustveпo:..
-ekoпo'lnSkih odпosa и socijalistickoj Jugoslaviji tL pojedinim istorijskim
etapama njeпog razvoja. NaroCito sи se imali и vidи pтog?·amsko.:.poli­
ticki stavovi о иvoaenju samoиpтavljaпja i пjegovom istorijskom zna"-
caju, sustiпi samoиpravljaпja, polozajи тadпih ljиdi и samoиpravnom
sistemu, dohotku, сепата, тaspodeli dohotka, ртоsiтепој reprodиkciji~
drustveпoj svojini, planiraпju, tтzistи i dr. V spomenиtom izborи tek-
stova nije se, meautim, Ыize иlazilo и politicki sistem. То Ьi moglo da.
bude predmet posebпog zbornika. ·
Uz dokиmeпte о razvojи samoиpravljaпja и Jиgoslaviji (odnosno
iz'Иode iz njih) dati sи i пajvazпiji delovi ekspozea, govora, referatci,
иvodnih izlagaпja kojima је obrazlozeno dопоsепје pojediпih dokume-
пata. I ovde se tezilo da se dаји samo опi delovi tekstova koji se od-
пose па osпovna pitanja razvoja samoupravljaпja.
Sadrzaj knjige prezeпtiraп је iвtorijsko-h1·onoloski, to jest prema
vremeпu dопоsепја dokumeпta, uz odgovarajucu periodizacijи koja. је
иslovпog karakte1·a (1950-1963, 1963-1971. i 1971-1976). Takoae, па
pocetkи svakog od tako defiпisaпih perioda dat је kratak sиmarпi pre;
gled и kojem se pokиsalo izloziti опо sto је Ьitпо za odпosпi period ··и
razvojtL socijalistickog samoиpravljanja.
Imajиci и vidи veliki drustveпi zпасај ove kпjige, svakako da
Ьi, i рогеd пaseg savesпog i stгpljivog rada, od velike koristi Ьile do-
Ьroпamerne kritike s ciljem da se, и dogledпo vreme, doae do jos Ьоlјв
i preglednije knjige (zborпika) о samoupravljaпjи и Jиgoslaviji.

44
 Socijalisticko samoupravljanje је nastalo kao istorijska nuznost u
razvoju drustveno-ekonomskih i drustveno-poШickih odnosa u Jugosla-
viji i u svome razvitku dozivljava kvantHativne i kvalitativne promene
u kontinuitetu revolucionarnog snazenja i oЬ1ikovanja svojih verodostoj-
nih sadrzaja. Pre svega, опо је crplo svoje izvore iz opstih kretanja u
svetu ka socijaliznш, teorijskih i naucnЉ marksisticko-lenjinistickЉ po-
gleda, iskustava radnickog pokreta u svetu i autenticnih sadrzaja, osnove
i sиStine па5е socijalisticke revolucije. SaLmoupravljanje је uspostavila,
svojom svesnom i revolucioпarnom delatnoscu, sama radnicka klasa na
eelu sa Savezom komunista Jugoslavije.
Socijalisticko samoupravljanje је povezano sa drustvenom svoji-
nom sredstava za proizvodnju, koja cini materijalnu osnovu samouprav-
ljanja i, sa svoje strane, samoupravljanje znaci afirmaciju drustvenog
karaktera sredstava za proizvodnju. Takoёle, socijalisticko samoupгav-­
ljanje је povezano sa afirmacijom trzisnih odnosa :i zakorlitosti, ali pod
svesnom kontгolom udruzenih radnika i drustva u celini, putem sarno-
uprawюg planiranja. Ono istovremeno znaci proces postepenog odumi-
ranja drzavnih funkcija i prenosenja niza tih fuнkcija на neposredne
proizvoёlace i njihove asocijacije, proces spajanja proizvoёlaca sa sred-
stvima za proizvodnju i rezultatima njihovog гаdа, 1proces izgradнje
integralнog sistema produkcionih odпosa u kome sve osnovne funkcije
upravljanja tokovima drustvene reprodukcije imaju u svojim rukama
radniCka klasa i radnici u udruzenom radu.
Socijalisticko samoupravljanje, istorijsko-hronoloski posmatrano,
otpocelo је da se uvodi u Jugoslaviji odmah posle socijalistiCke revo-
luci:je, kroz pocetne, posredne i nedovoljrю razvijene oblike uticaja rad-
nika na delatnost preduzeca. То је u preduzeciшa dolazilo do izrazaja
u delovanju radnickih poverenika, sindikalne organizacije, tzv. radnickih
savetovanja, davaпju predloga, misljenja i saveta radnih ljudi rukovod-
stvu ;preduzeca. Krajem 1949. doneto је Uputstvo о osnivanju i rad1L
radnickih saveta drzavnih privrednih preduzeca, koje predstavlja prvi
akt autenticnog samoupravljanja i pretecu zakona о uvoёlenju samo-
upravljanja iz 1950. godine. Mada је Uputstvo znaCilo osnovu za for-
miranje saшoupravnih organa u jednom broju (215) eksperimentalno
izabrar1ih preduzeea, radnicka klasa је vеоша povoljno priшila formi-
ranje radnickih saveta tako da ih је u kratkom roku (za oko pola
47
godine) obrazovano и priblizno 800 predиzeca. Pored kontrolne funkcije,
ovi radnicki saveti ~irnali sи niz fиnkcij а и pravcи prиZanja pomoci za
unapreaivanje poslovanja predиzeca, ali је ostala оdlисијиса иloga <li-
rektora и poslovanjи predиzeca.
Samoиpravljanje kao celovitiji sisteш drиstvenih odnosa иvedeno
је Zakonom о upravljanju d1·zavnim privrednim preduzecima i visim.
p1·ivrednim udruzenjima od st1·ane radnih kolektiva od 27. juna 1950.
godine. Ovaj zakoн је zнacio revolиcioнarni akt izиzetпe drиstveпe
sнage, najznacajniji posle doпosenja zakona о nacionalizaciji sredstava
za proizvodnjи. Uneo је dиboke prornene и drиStveнo-ekoпornski sisterн
иtvraen Ustavorn iz 1946. godine, koje se sastoje и zameпjivaнjи kon-
cepta drzavнo-ceнtгalistickih odnosa sa konceptom sarnoиpravнih odnosa,
и kojem sи radnici umesto drzave dobili ргаvо da иpravljajи predи­
zeCima i svim poslovima predиzeca и ime drustveпe zajedrlice, и okvirи
drzavnog privredrюg plana. Ovo pravo radnici ostvarиjи preko radnic-
kih saveta i иpravпih odbora preduzeca. Time је иdаrен temelj. da
опi koji rade иZivajи plodove svoga rada. Uloga radnickih saveta u.
razvojи socijalistickog sarnou.pravljaпja ima istorijskи vazпost, jer stl
od samog pocetka radnicki saveti predstavljali okosnicи samoиpravпih
odnosa i najzпacajniji, najvitalniji organ radnicke samoиprave. Ipak,
и pocetnom periodи razvoja sarrюиpravljaпja, mada је иloga radnih
kolektiva i njihovih sarnoиpravnih prava prosirena, drzavni organi izvan
predиzeca i direktor и. predиzecи kao zastupnik drzavпih iilteresa i
licnost koja је sprovodila i stitila zakoн, imali sи dominirajиcи иlоgп.
Radnicko samoupravljanje је, kao objektivнa nuzпost, jacano i
и sirinи i dиbinu. Ono је najpre obuhvatilo sva drzavna privredna
predнzeca, а zatim se proSirilo na sve privredne oblasti i vanprivrednи
sferи, tako da је sarno cetiri godine пakon пjegovog uvoaenja obи­
hvatilo gotovo sve radne ljиde и drustvenom sektorи. Stvoren је raz-
granat i jedinstven mehanizaш radnickog samoupravljanja u svim dru-
stvenim oЫastiшa zivota i rada, и kоше sи referendиш, zborovi radnih
ljиdi, radnicki saveti, veca proizvoaaca, privredna иdrиzenja, komore
i zajednice predиzeca predstavljali sastavne delove jednog istog шeha­
nizma koji delиje i celine. Ne samo ро oЬlicima vec i ро sadrzini sa-
moupravljanje је obogaceno, raslo, razvijalo se. То se, pre svega, ostva-
rivalo podrustvljavanjeш sredstava za proizvodnjи, razvijanjem samo-
stalnosti preduzeca, prosirivanjeш materijalne osnove na samosta1noш
raspolaganjи radпiш kolektivima i jacanjem иticaja radпih ljиdi iz
predиzeca na sviш nivoima odlиcivanja.
U izgraaivanju sarnoиpravljanja 'и prvirn godinarna postojali sи
slozeni i :tekuCi zadaci, jer је saшoupravljanje kao пovi sistem odnosa
trebalo osmisliti, operacionalizovati i sprovoditi u praksi, и uslovima
kada sи mnoge stvari izgledale nejasne, nedorecene, ~ьеz uzora u svetu,
а i и prilicno slozenoj ekonornskoj situaciji. Centralni problern је Ьiо
izgradnja novog privrednog sisterrш, koji Ьi zamenio stari centralisticki
privredni sistem. п tош pravcи znacajnи ulogи imale su znarnenite
Teze Borisa Kidrica о ekonomici prelaznog perioda, objavljene krajem--
1950. godine. П njima је В. Kidric izlozio idejne i teorijske :poglede
na dalji razvoj drиstveno-ekonoшskih odnosa i privrednog sistema tt
иsloviшa razvoja sarnoupravljanja i dao osnove za prakticne promene
11 privrednoш sistemн. Teze sи zasnovane na generalnoj liniji drиstve­
nog i ekoпomskog razvitka koji је rukovodstvo КРЈ tada иtvrdilo.
U 1950. i 1951. godini и tom pravcи ostvareni sи tek neznatni, 'pocetni
rezultati. Intenzivнije promene sи otpocele 1952. godine primenom Za-
kona о planskom "Upгavljan}u naгodnom privтedom, kojim sи preduzeca
dosla и polozaj samostalnih ekonomskih subjekata da raspolazи delom
sredstava prosirene reprodиkcije i kojim је izvrsen prelaz sa admini-
strativnog det::йjnog na okvirno planiraпje. Ustavnim zakonom о osno-
vama drustvenog i politickog urectenja FNRJ od janиara 1953. godine
izvrseno је pravno oblikovanje dotadasnjih promena u drиstveno-eko­
nomskoш i politickom sistemu i otvoren proces daljeg razvoja sarno-
uprюrnih odnosa. Zаkопош је konstLtuisan pr1nc1p da Sll drustveнa svo-
jina sredstava za proizvodnjи i samoиpravljanje proizvoaaca u privredi
i samoиpravljanje radnog naroda и opstini i gradu i srezи osnova dru-
stveno-politickog ureaenja zernlje. Prosirena sи prava proizvodaca na
neposredno иpravljanje predиzecem i na raspolaganje delom viska rada,
а takoae је povecan njihov uticaj na odlиcivanje izvan predиzeca
нstanovljavaпjeш veca proizvodaca и skиpstinama drнstverю-politickЉ
zajednica. Takoae Пstavnim zakonorn islo se na maksimalnu deetati-
zacijи i demokratizacijи ekonomskih fиnkcija drzavnih organa i ograni-
cavanje njihovih fиnkcija па zastitи socijalistickog poretka, odbrarш
neza\risnosti naroda, obezbeёHvanje i postovanje zakoпitosti, jedinstva
drиStverюg i privrednog sistema, риnе ravnopravnosti naroda i narod-
nosti Jиgoslavije.
Zпасајnи karikи и lancи razvoja samoнpravljanja ciнi Sesti kon-
g1·es КРЈ, odrzan novembra 1952. godiпe. Kongres је snazno afirшisao
radnicko upravljanje privrednim preduzecima i saшoиpravljanje rad-
nog naroda, isticиci njihov оdlисијисi zнасај za dalji razvoj i иcvrsce11je
socijalisticke dernokratije i socijalizшa. Kongres је upozorio ·da rad-
nickoj klasi и Ьici za sarnoнpravljanje preti opasнost od Ьirokratskih
drzavno-centralistickЉ tendencija i bиrzoaskih i slicнih eleшenata, te
da teпdencije ove vrste treba bezиslovno oнeшoguciti i spreciti, jer su
najopasniji neprijatelji socijalizma. Prosirivanje prava neposrednih pro-
izvoaaca и privredi, и raspolaganjи viskoш rada, investicijama, dohot-
korn, najsigиrniji је 11acin sиzbljaнja Ьirokratizшa i ostataka starih
odнosa, а osnovne snage koje treba da nose prog:resivne samoupravne
procese sи гadnicka klasa i neposredni proizvoaaci.
PolazeCi od Ustavnog zakoнa i progresivnih opredeljenja Sestog
koнgresa КРЈ izgraaivan је, иpotpиnjava!l i osшisljavan privredni si-
stern i иcvrscena је i dalje oblikovana samoupravпa pozicija radnika
и predиzecima, ојасаrш је samostalnost preduzeca kao robnih proiz-
voaaca. S tim u vezi, krajem 1953. i pocetk.om 1954. godine doneto је
vise propisa - о osnivan}u preduzeca i radnji, о prestanku p1·eduzeca
i тadnji, о upгavljanju osnovnim sгedstvima pгivтednih organizu.c~ja, о
raspodeii "Иkupnog prihoda, ·sistem stopa akишulacije i fondova zarne-
нjeн је drиstven:im iнvesticionim fondovima, bespovratni sistem finaп­
siranja prosire11e reprodиkcije zamenjen је kreditnim sistemom iilve-
sticija i drнgo. Izvrseнe sи рrошепе на роdrисјн cena, bиdZetskog,
poreskog, baпkarsko-kreditnog sistema i дrиgih ,delova privrednog si-
steшa. Na osнovu spomenutih propisa osnovna sredstva ·za proizvodnjи
4 Samoпpr-a\'ljanje н JugoslaYiji 49
prenose se na upravljanje radnim kolektivima preduzeca, otvoren је
proces donosenja autonornnog samoupravnog prava (samoupravni pra-
vilnici i dr.), ojacana је samostalnost preduzeca u privredivanju uz
otvaranje procesa da snose posledice svoga poslovaпja (Нkvidacija, sa-
nacija, poravпavanje poverilaca i sl.). U 1954, 1955. i 1956. gocИni nije
bilo smelijih ideja i zahteva za mепјапје jos raпije uspostavljeпog
sistema drustveпih odnosa. Nije Ьilo vecih prodora na liniji decentra-
lizacije, deЬirokratizacije i demokratizacije drustvenih odnosa. lpak, kao
izuzemo znacajпa komponenta samoupravnog sistema ru 1955. godini
uveden је komшшlni siStem, u kome su opstine postale jedan od Ьitnih
samoupravпih cinilaca i faktora drustveno-ekonomskog ·razvoja.
Medutim, tada8nje analize drustveno-ekonomskih odnosa ukazi-
vale su da se od preduzeca i komuna oduzima suvise sredstava i da su
preduzeca osudena na tehnicku i privrednu stagnaciju, а komunama se
otezavaju napori za podsticanje radnih kolektiva za vecu produktivnost
rada, za razvoj rprivrede i podizanje sopstvene materijalne osnove, obez-
bedivanje porasta zivotnog standarda i slicno. Veoma su ostro postav-
ljeni zahtevi da se ucine dalje promene u razvoju privrednog sistema,
sistema prosirene reprodukcije, u deetatizaciji drustvenih odnosa u pravcu
ustavne i zakonski utvrdene uloge neposrednih proizvodaca i njihov;Љ
radnih kolektiva i komuna u drustvenoj reprodukciji. Prvi kongres
тadnickih. savet2 Jugoslavije, odrzan juna 1957. godine, sintetizovao је
sva dotadasnja saznanja i znacio је veliki politicki podsticaj u pravcu
navedenih i drugih promena u privrednom sistemu. Kongres se naj-
odlucnije zalozio za slobodniju raspodelu dohotka sa ciljem da se kroz
to realizuje pravo proizvodaca na raspodelu dohotka prema radu, sto
је nюgucno vise ujednace uslo\ri privredivanja za sve radne kolektive,
objektiviziraju obaveze prema drustvenoj zajednici, za prosirivanje sa-
mostalnosti preduzeca i prava neposrednih proizvodaca u ·proizvodnji
i raspodeli sredstava i posebno na podrucju prosirene тeprodukcije, za
jacanje saradnje i udruzivanja medu preduzecima. U aprilu 1958. go-
dine odrzan је Sedmi kongтes SKJ koji је usvojio Program SKJ, kao
dugorocnu temeljnu, idejпo-politicku platformu razvitka samoupravnog
socijalizma u Jugoslaviji. U Programu su, na osnovu maDksisticko-le-
njinisticke nauke, sopstvenog iskustva i razvoja socijalizma u drugim
zemljama, formпlisane odredene zakonitosti dr.ustvenog razvitka п Ju-
goslaviji i dati ciljevi dugorocnog razvoja, zatim putevi, metodi i sred-
stva za njihovo ostvarivanje. Program је utvrdio da su osnovni nosioci
socijalistickog drustvenog razvitka neposredni proizvodaci, тadni kolek-
tivi, koшune, socijalisticke drustvene organizacije, kao i drzava, ali u
funkciji njihovog zajednickog instrumenta i faktora napretka socija-
lizma. Teznja је da se razvojem socijalizшa stvori socijalisticka zajed-
nica proizvodaca. Pri tome Program definise da је socijalizarn drustveno
пredenje zasnovano na podrustvljenim sredstvima za proizvodnju, н
kome drustvenom proizvodnjom upravljaju udruzeni neposredni proiz-
vodaci, u kome se vrsi raspodela prema radu, i u kome se pod ruko-
vodstvom radnicke klase, koja se kao klasa i sama menja, svi drustveni
odnosi postepeno oslobadaju klasnih suprotnosti i svih elemenata isko- ·-
riscavanja co\1eka od strane coveka· S tim u vezi, neposгedni proizvo-
daci i пjihovi radпi kolektivi moraju imati maksimalnu samostalпost
u svom radu i poslovaпju, to jest u proizvodпji i raspolaganju odre-
50
denim f?ndov~ma u pred~zecu, te da odlucuju о stvaranju i ukupnoj
raspodell drustvenog pr01zvoda, u okviru drustvenih planova. Sedrni
k?.ngres SKJ stvorio је politicke uslove za nove irnpulse sto radikal-
Ш]eg rnenjanja etatisticko-Ьirokratskih odnosa i stгuktura.
Pod uticajem Prvog koпgresa radп.ickih saveta Jugoslavije i Sed-
mog kongr.~sa SKJ, u 1.~57. а delom i .u ~958. godini donet је veci broj
zakoпa kopma se raZV1Ja samoupravl]aщe i vrsi dalje razvijanje pri-
vred~юg siStei?a па samoupravшm osnovama, medu kojima: Zakon о
тadmm . odnos~:na, Zakon о ~тedstvima privтednih oтganizacija, Zako1~
о dopт:nosи: ~~ ~ohotka pnvтednih oтganizacija, Zakon о doprinosu
v
sтedstv~т;z ~z . l~cmh. dohoda~, i drugi. Svim ovim zakonima prosirene
su mogucnostl radшh kolekt1va u regulisanju medusobnih drustveno-
-eko:z:oms~ih ..odnosa, date su Sire osnove materijalrюg polozaja proiz-
vodaca, b1tn1]e. se prevladavaju ostaci najamnih odnosa, i sto је od
pos:bnog_ zюасаЈа, radni kolektivi dobljaju prava da, posle podmireпja
drustveшh obaveza, sam?vstalno odluc~ju о raspodeli i upotreЪi preo-
stalog dela do~юtka па llcne dohotke 1 fondove. Uvedeпa је kategorija
dohotka i to ]е zпacilo zacetak razvijanja dohodovnih odnosa kao su-
stinske strane samoupravnog prodпkcionog odnosa.
v· Nakon d~set godina od пvоdепја samoupravljanje radnih ljudi
s1roko se razvilo i obпhvatilo sve oЬlasti zivota i rada. Medutim za-
pa2ene su i sporosti u tom razvojп koje su pтoizlazile iz prev~like
~loge vdrzave u reprodukciji i nedovoljne afirmacije neposredпih pro-
lZVOdaca . u -~ome. Drzavni organi su raspolagali najvecim delom viska
ra~~· naJveclJ? d~lom sredstava za 'investicije. То је ukazivalo da po-
?tOJl dubok Jaz ..1zrnedu idejno-politickih opredeljenja (Ustavni zakon
1z 1953, . ~ezoluclJe VI kongresa КРЈ, Prvog kongresa samoпpravljaca
J~.gosl~V1Je, VII, kongresa SKJ) i realпog stanja u drustvu. Takvo stanje
ШЈ~. bllo mogucn? da se duze zadrzi. Radnicka klasa је insistirala на
d.alJlm ~eophodшrn prorneпama. Promene su usledile u privrednoш
s1steшt~, 1 to u pravcu daljeg osamostaljivaпja preduzeca, jacanja samo-
upravшh prava radпika, razvijanja trzisnih odnosa. Tako је u 1961.
doslo do, . u eko.n~r~skoj litera~uri nazvane, mini refoтme. 0\rim рrс­
шепаn::а. ]е d~flшt1vno oforшl]ena kategorija dohotka, kao nov eko-
noill:skl ~ dr~stve~i odnos, kao materijc;tlni okvir samoupravljanja i
mot1v pпvred1vanJa neposrednih proizvoa:aca. Ovim se јасе vrsi пecra­
cija kategorije najamntne, profita i slicno. Neposredni proizvodaci st~v­
ljeni su п ~v~litetno nove drustveпo-ekonomske odnose, u kojiшa slo-
bodno odlucUJU о raspodeli dohotka za licne dohotke, za drustveni
standard i za prosirenu reprodukciju. Radi ostvarivanja toga izvrsene
su mr:og~. izmene i dopune propisa - Zakona о sredstvima privrednih
orgaшzaclJa, Z~kona о ~oprinosu iz dohotka privrednih organizacija,
Zakona о radшm odnos1ma, Zakona о doprinosu budzetima iz licnocr
dohotka i dr. Promene koje su ucinjene u 1961. godini nisu doveden~
do kraja, jer sem sistema raspodele, delimicno deviznog sistema i si-
stema cena .nisu ~buhvatile ostale delove privrednog sistema, а posebno
se !о .odnos~ n~ s1stem pros~reпe reprodukcije koji је i dalje ostao pod
snazшm utlcaJem drzave. Stavise, neke stihijne pojave na podrucju
:aspodele dohotka u privrednim oгganizacijama, (rast licnih dohodaka
1znad porasta pтoduktivпosti rada, veliki drustveпo neoprюrdaпi rasponi
51
u licnim dohocima zaposlenih kako unutar preduzeca tako i izmed:u
preduzeca, opadanje stope akumulacije) uticale su d~ se drza;rna. i~ter­
vencija pojacala i na podrucju raspodele dohotka, c1me su li'kvidirane
deformacije u raspodeli dohotka, ispravljene oCite i krupne greske i
odstupanja, ali stvorene nove opasnosti od etatizma. _
Novi impulsi razvoj.u samoupravljanja dati su zakljuccima Cet-
vrtog plenuma СК SKJ jula 1962. godine. Naravno, Ustav iz 1963.
crodine dao је sintezu dostignuca dotadasnjeg samoupravnog razvoja,
~Е је siroko otvorio prostor za dalje razvijanje samoupravljanja, nje-
govo teorijsko i prakticno sazrevanje u celovitiji sistem drust\тenill
odnosa.

UPUTSTVO О OSNIVANJU I RADU RADNI(ЖIH SA VETA

DRZA VNIH PRIVREDNШ PREDUZECA, 23. DECEMBRA
1949. GODINE
I. OBRAZOVANJE I ZADACI RADNiёKOG SAVETA

1. U cilju punog ostvarenja ustavnog nacela о neposrednom ucescu radnika

u upravljanju privredom i u vгSenju privredne kontrole, kao i u cilju sto alctJiv-
nijeg angazovanja radnika u borЬi za izvrsenje planskih zadataka, u dгza>ТJbl:m
pгivrednim pгeduzeC:ima osnivaju se гadnicki saveti.
Pr-av1ilnom oгganizacijom i radom radnickih saveta pruZ;a se mogucnost rad-
nicima da doblju ne samo jasniji uvid u rad i proЬleme pгeduzeca, nego im
se pruza mogucnost neposrednog uticaja kako na proЬleme proizvodnje tako i
па proЬleme samog upгavljanja preduzecem. Na taj nacin radnici се sticati ogrom-
·la iskustva i рrиZајн im se sve mogucnostt da se iz гedova radnika jos vise
i brZ€ razvija kadar гukovodilaca preduzeca.
2. Zadatak је r-adnickog saveta da aktivno ucestvuje u resavanju svih naj-
vaznijih pitanja preduzeca, da bнdno prati rad i pomaze lшapredenje pгoizvodnje
i rada u preduzecu.
Obгazovanje radnickih savet-a ne umanjuje znacaj d:irektoru н rukovode-
нjн preduzecem. Ovlascenje, duZпosti i odgovoгnosti diгektora predнzeca u po-
gledu neposredпog rukovodenja radom preduzeea пiukoliko se ne menjajн obra-
zovanjem radnickih saveta.
Isto tako obгazovanjem гadnickih saveta не menjaju se niti umi01juju za-
daci sindikalne podruZnice koja i nadalje ostaje rukovodilac socijalis:Ьickog takmi-
cenja i mobilizatoг гadnicke klase u ciljн izvгseпja i pгemasenja planskih zadataka.
3. Radnicki savet се narocito:
- гasmatrati pгedlog privredn0 g plama preduzeea, гasmatrati razradu os-
novnog plana preduzeca na pojediine pogone kao i osnovnog plana izgгadnje obje-
kata dгttStvenog standarda i dati о tome svoje miSljeпje;
- гasmatrati pгed1og pravila о radnom redu u preduzecн i dati svoje
primedbe;
- predlagati mere za uпapгedenje pгolizvodnje, racionalizaciju proizvodnje,
роvеСапје produktivnosti rada, sniZenje proizvodnih troskova, poЬoljsi01je kvali-
teta proizvodnje, iznalazenje proizvodnih mogucnosti preduzeea, sprovodeпje sted-
nje, smanjenje otpadaka;
- predlagati mere za bolju organizaciju гаdа pтeduzeea, za iskoгenjivanje
otklanji01je tehnickih i admilllistrativnih nedostataka;
- raspravljati о radnim normama u preduzecu i davati svoje predloge;
- гasmatrati raspored radne snage i stavljati svoje primedbe i pгedloge;
- vo<liti racuna о pr·avi1nom uzdizanju struenih kadrova;
- davati predloge za sistematizadiju ·slиZbei11ickih mesta Ј. unutrasпju oгga-
nizaciju preduzeca;

53
 - rasmatrati predlog pravila о radnoj disciplini 11 preduzecu, mere za Ьorbu
protivu krsenja гadne discipltne, protiv neopravdanog izostajanja sa posla i protiv
samovoljrюg napu5tanja slu.ZЬe i dav·ati svoje predloge;
- sudelovati u vrsenju nadzora 11 pogledu zastite iskoriScavanja opstena-
rodne .imovine, raspravljati о pojavama stetoCinstva, rasipпiStva i drugih oЬlika
nesavesnog odnosa ргеша op5tena.rodnoj imovini :i predlagati mere za sprecava-
nje, otklanjanje i otkrivanje tih pojava;
- voditi r-acuпa о pravilпoj primenj tehrlicko-higijenskih za5titnih mera.
4. Poseban zadatak radnickog saveta је da se 11porno zalaze za otklanjanje
poteskoca nastalih u vezi s ispunjenjem planskih zadataka, da se Ьori protiv
svih oportuпistickih i neprijateljskih pojava koje se ogledaju 11 potcenjivanju
na5ill snaga.
dir~ktora. Direk~r preduzeca izvrsava uputstva i пaredenja administrativno-ope-
ratlvn?g ruk;~v?<iюca i . drugih пadleZnih visih dr2.avпih organa 1i u slucajev.i:ma
~ h1. r~dпick1 savet =ао 11 tom pogledu dтuk:cije misljenje щ dопео drukCi-
Jl zaklзucak.
. _12. l!koliko c:tar;ovi гadruickog saveta smatraju da su uputstva i пaredenja
<:dmш:_st~atlvпo-operatlvnog rukovodstva пepгavilna i stetпa ро iпterese pгeduze­
ca duzш su da о tome obaveste vise drzavпe oгgane.
13._ С!апоvј radniCkog saveta su duZпi da se staraju da odluke donete
na sedшcama u saglasnost.i sa diгektorom pгeduzeca budu sprovedeпe u delo.
U tome slucaju sve odluke radпickog saveta tгеЬа vezati za odredeпe rokove i
па taj naciп Pl'uZiti mogucпost clanovima da ргаtе пjihovo Ьlagovгemeno
izvгsenje.

П. IZBOR RADNI(ЖOG SAVETA

5. Radnicki savet se Ыга na skup;u svih гadnika i slUZ.benika pr:eduzeea

pocetkom svake godline za tu godiпu.
Clanove radnickog saveta Ыгај11 svi radnici i sluzbenici pгeduzeca, tajnim
glasanjeш i на naCin na koji se blraju upravni odbori siпdikalnih podruZnica.
Neclanovi sindlikata imaju pravo Ьirati i bliti biгarui. za clanove radnickog saveta.
Бгој clanova гadnickog saveta tгеЬа da iznosi od 1-5% od uposljenih гad­
nika i sluzbenika.
Skup radnika i sluzbenika za izbor r-ad:ruickog saveta saziva uprava sindlika•l-
ne podruznice. Na ovome skllpu pгetstavnik podruZпice upoznace clanstvo sa
znaeajern radnickog saveta i njegovim prav"ima :i duZпostiпla.
6. U гadnicki savet kao clan obavezno ulazi " bez izЬora di1·ektoг preduzeca.
7. lzabrani clanovi гadnickog saveta biraju iz svoje s1·edine pretsednika i
sekretara.
8. Ukoliko 11pravni оdЬог podruZпice smatгa da radnicki savet 11 celirui ili
pojedini njegovi Clanovi ne udovoljavaju svojim duznostima, sazvace vanredni
skup celog kolektiva ako se 1-adi о celom IЋdni\::.,;:om savetu Ш vanredn[ slшp
onog odeljenja u kome гadi clan radnickog saveta koga tгеЬа smeпiti, гadi izЬога
novog radnickog saveta ili pojediniћ clanova.

lll. POSLOVANJE RADNICКJH SAVETA

9. RadniCki saveti obavljaju svoje poslove na redovпim sedllicaшa koje

se odriavaju najшanje jedanp11t meseeno.
Dnevni red sastanka odгedice pтetsednik radnickog saveta 11 sporazum11
sa direktorom preduzeca. Radnick[ savet moze pozvati i druge тuk:ovodioce d struc-
njake preduzeca da 1zlo2e i ostala pitanja koja su vaZпa za rad pгeduzeea.
Na sastanciпla radnickih saveta treba pгvenstveno pretresaЧ meseene ope-
гativne planove pгeduzeca i razradivatJ Љ na manja vгemenska гazdoЬlja. Pri
tome, kaJo нajvaZruijem zadatku, treba voditi racuna 0 stalrюm poЬoljsaнju rada
kao osnovnoш uslovu povecanja pгoizvodпje.
10. Radnicki savet шоzе pllnovazno гesavati ako је prisutrю najmanje polo-
viпa njegovih clanova.
Prvi radnicki sarvet osnovan је и fabтici cementa »P1·voborac"" и Solinu kod Splita
• 14. ~~dj proucavanJa i pripremanja pojedinih pitanja iz poslovanja predu-
zeca, гadnic~ .savet moz~ obrazovati posebne kom,isije, Za dzvrsenje pojedinih
I?os~ova гаdщСk1 savet moze zatra:Ыti pomoc sindikalne podruznice i poveгiti izvт­
senзe ovah.-vih poslova koшisijaшa sindlikalne podl'Uznice.
15. Sednice radnickog saveta su javne, osim ako savet iz opravdaнih razloga
dгukcije пе resi.

Radnicki savet donosi svoje zakljllcke, posle svestraнog pretresanja gla- Svaki clan saveta ima pr-avo da pokrece pitanja za koja је ovlasceil da ras-
sanjem. pravlja savet.
Glasanje u savetu vгsi se јаvпо i to dizanjem r11ke. C!anovi saveta su duZпi da prisustvuju sednicaшa i da vrse ostale duznosti
Zaklj11cci radnickog saveta punovazni su ako za нjih glasa vec~na prisutnih koje iш odredi savet.
clanova sa:veta. C!anovi radnickog saveta za svoj гаd 11 savetu ne pгimaju naknadu.
. .. 16. Clanovi radnickog saveta preko proizvodn!ih savetovanja u svoj;iш оdе­
11. Diгektoг pгeduzeca u neposrednom upravljanju preduzeeem duZaп је lЈеЛЈ!Ша а u vaZпijim slucajevima i preko koпfeгerюija clanova upoznavace sve
da uzme u obz!ir zakljucke i znere koje је 11tvrdllio radnicki savet. Ukoliko se clan<:v~ kolektiva о radu saveta i о zakljucciшa doпesenim na svakoj pojedinoj
direktor· sa tim шеrаша odnosno zakljuccima ne Ьi sloZio, duZaп је da ih sednac1.
dostavi administrativпo-operativпom rukovodiOC'U. Do resenja adrnirlistrativпo­ (»Prva decenija тadnickog samoupтavljanja«,
-operativnog rukovoilioca шеrе i zakljucci radniCkog saveta nisu obavezni za »Rad«, Beogтad, 1960, st1·. 445-448)
54 55
 OSNOVNI ZAKON О UPRAVLJANJU DRZAVNIM PRIVRFDNIМ
PREDUZECIMA I VISIМ PRIVREDNIM UDRUZENJIМA OD STRA.NE
RADNIH KOLEKTIV А, 1950. GODINE
U cilju postupnog ostvar-ivanja пpravljanja dгzaYnim pгiYrednim pгeduzeci­
ma i viSim pгivrednim пdruzenjima :ad str·ane samih radnih kolekti·џa prema soci-
jalistickom naceltl da drustvenom proizvodnjom imaju upravljati neposredno sami
proizvodaCi;
U cilju claljeg razYitka demokratskih nacela naгodnog samoupravljanja;
Narodna skl!pstina Federativ-ne Naгodne RepuЬlike Jl!goslavije donosi

OSNOVNI ZAKON
О UPRA VLJANJU DRZA VNIМ PRIVREDNIM PREDUZECIМA I VISII\-!
PRIVREDNIM UDRUZENJIMA OD STRANE RADNIH KOLEKTIVA

1. Osnoyna nacela

Clan 1
Fabrikama, гudnicima, saobгacajnim, tгanspoгtnim, tгgovinskim, poljopr·iv-
r-ednim, sumskim, koml!nalnim i dr-ugim dr-zaYnim pi"iYrednim pгeduzecima, kao
opstenarodnom imovinom, u ime dгu&tvene zajednice upravljaju гadni lюlektivi
u okviru drzavnog pr·ivr-ednog plana, а na osnovu ргаУа i duznosti нtlrr·deniћ
zakonima i dгl!gim plЋYnim pгopisima.
Radni kolektivi ostvar-uju ОУО нpгavljanje ргеkо radnickih sayeta i upгav­
nih od.Ьora pгeduzeea i гadnickih saveta i нpгavnih оdЬога visih pгivгednih
udrиZenja, u kojima је udгuzeno v·ise pгivгednih pгeduzeca.

Clan 2
Radnicki saYet preduzeca i radnicki savet viseg privгednog udru:lenja Ьiга­
јu i ra.zreSavaju radni kolektivi.
U manjim preduzecima сео гadni kolektiv sacinjaya гadnicki saYet
Clan 3
Radnicki saYet Ьiга se na godinu dana.
Radnicki savet kao i pojedini njegovi clanovi mogu biti opozvani ;i рге
isteka vгemena za koje su .izabгani.
Clan 4
Radnicki savet, kao pretstaYnik гadnog kolektiYa, Ьiта гаzгеsауа upгavni
odhor i vrsi druga prava odгedena zakonom.

57
 Clam. 5 Сlан 12
Upravni odbor upravlja pгivrednim pгeduzecem odnosno VlSIIn privredл.im IzЬori zaradnicki savet preduzeca vrse se, ро pravilu., na osnovu jedJinstve-
udru.Zenje:rn i odgovara za svoj rad radnickom savetu i nadleZпim drZavn.im
ne kaнdidatske listE' za celo preduzece.
organima, а upravni odbor preduzeea i upravnoщ odboru vireg privrednog
udruZeпja. Pvavo predlaganja kaпdidatskih lista iша siпdika1na organizacija odпosno
odredeni broj radnika i sluzbeпika.
Saglasn:o ovoj odgovornosti upгavni odЬor radli na osпovu zakona i dru-
gih pravnih propisa, па osnovu zakljucaka svog гadniCkog saveta, ka:o d naredenja i Clan 13
uputstava nadleZпih drzavnih organa, оdпоsпо upravпog odbora viseg privrednog u preduzecima koja imaju do 500 гadnika i sluzbenika kandidatsku listu
udruzenja.
moze predloziti јеdпа desetina radлika i slиZЬenika koji imaju pravo glasa, s
Сlан 6 tim da brQj predlagaea ne шоzе biti _maпji о~ pet. u. preduze~r:a koj:a . ima~
Upravni odbor blra se na godinu dana. preko 500 гadпika i slu2benika kand1datsku l1Stu moze predlo21tr onolrki broJ
u novi upravni odbor шоzе Ьiti Ьiгаnа пajvise јеdпа <trecina claпova railнika i slиZbenika koliko iznosi broj claпova radнickog saveta koji se dma iza-
upravnog odbora iz prethodпe godine. bratL
Niko ne шоzе Ьiti clan upravnog odbora uzastopno vise od dve godine. 1\tledu predlagacima moraju blti тютошеrnо zastupljeпi pojediнi izdvojeнi
pogoni d. jedinice preduzeca.
Claпovi upгavпog оdЬога za vгeme trajaпja mandata ne napustaju svoje
redovпe dиZnosti i poslove u preduzecu.
Сlан 14
Za svoj гаd u upгavnom оdЬогu claпovi ne pr·imajll platu. Кдnilidatska lista se podнosi pisшeno i mora sacirzati imeнa onoliko kan-
didata koliko se Ьira clanova radпickog saveta.
Сlан7
Kaпdidatsku listu potpisuju predJagaci.
Clanu upravnog odbora za vreme rti·ajanja maнdata ne moze Ьiti otkazan
ugovor· о radu odnosno sluzba, niti on шоzе bez svoje saglasnosti Ьiti pгeшesten. С!ап 15
Сlан 8 Кдndid:atske liste moraju biti objavljene u preduzecu najmanje pet dana
pre dana izbora.
Proizvodnjom i posolvanjem preduzeca rukovodi direktor preduzeca, а гadom
poslovanjem viSeg privrednog udrЋzenja rukovodi direktoг udгuZenja. Clan 16
Dok zakon drukcije ne odredi, а гadi obezbedenja pravilnog strucnog rlllш­ Izbori.IIla za гadnicki savet rukovodi izborпa koшisija koju postavlja sindi-
vodenja preduzeeem i visim pгivтednim udr-uzeпjern, direktoгa peduzeca се po- kalna oгgaпizacija,
stavljati upavni :odbor viseg pгivr·ednog udruzenja, odnosno nadlezni drZa:vni organ Glasanje se vrsi na ЬiraCkiш mestima.
ako preduzece nije udruzeнo, а direktora viseg privrednog udru2eпja nadleZni Izborna korn.'isija odreduje Ьiracka mesta postavlja biracke odbore.
drzavni organ.
Radnicki savet ili upгavni odbor preduzeca mogu predloZiti smenjiivanje di- Сlап 17
rektora preduzeca. Glasaпje
se vrsi glasackim listicima.
Clan 9 Na svakoш glasackom listicu su upisana гedom iшena kaпdidata koji
Direktor је ро svojoj duZпosti clan upravпog odbora. su predlozeni na odnosnoj listi.
Diгektor· preduzeea odgovaтa za svoj гаd upгavnoш odboru preduzeca,
Clan 18
upгavnom odbo'l'Ll i dir·ektoгll viseg privгednog uch-uzenja, kao i nadleZпom dri.av-
пom orgaпu, а direktor viseg pгivrednog ud'l'uZenja upгavnom odboru i nadlez- Svaki Ьiгас doЬija onoliko glasackih listiCa koliko iша pгedlozenih kaнdiidat­
пom dгZavnom orgaнu. · skd.h lista.
Svaki Ьirac ima pravo da na mesto predlozenog kaпdidata na jednoj kandi-
clatskoj listi, pгecrtavajuci njegovo ime unese ime drugog kaнdidata iz геdа гad­
11. Radnicki savet preduzeca nika i slu2benika preduzeca kojj imaju ргаvо glasa.
Glasacke listice koji se odnose па kaпdli.datske liste za koje neee de. glasa,
Clan 10 Ьiгас stavlja na odгedeno шesto u zasebnoj pгostoгiji u kojoj popunjava glasac-
Radnicki savet pгeduzeca sastoji se od 15 do 20 clanova. ki listic.
Broj claнoV'a radnickog saveta svakog preduzeca odreduje se pr-aviliшa pre- GlasaCki listic one kandiidatske li:ste za koju g}ава blrac savija i stavlja
duzeca, а u zavisnosti od velicine i strukture preduzeca. ргеd Ьiгасkiш оdЬогоm u glasaclru kutiju.
Izboгi za radnicki savet odrzaV'aju se p{}cetkom svake godine. Vlada FNRJ
mo2e za pojediпe grane privrede odrediti i drugo vreшe za izЬor radnickih Clan 19
saveta. Izabrarti za clana radnickog saveta SnJ.atгaju se kaпdidati koji su dobili naj-
U preduzeCima koja :imaju шаnје od 30 гadnika i sluzbenika сео radпi veci broj glasova па onoj kandi:datskoj listi za koju је glasala veCina radnika i
kolektiv sacinjava гadnicki savet. sluzЬeniik.a.
С!ап 20
C!.an 11 Radnicki savet Ьiга pretsednika dz reda svojih clanova.
Radni~ki savet pгeduzeea Ьiта se opstim, jednakim i neposrednim pravoш Pгetsednik radnickog saveta ne moze Ьiti clan upгavнog оdЬога.
glasa, putem tajnog glasanja.
BiгaCko pravo za izbor гadпickog saveta imaju radnici koji su, prema po- Сlан 21
stojeCim pгopisima, sklopili sa pгeduzecem ugovore о ratiu, ko i tellnicko ,i inze- Zasedaнja гadnickogsaveta saziva i njiшa pгetsedava pr·etsednik saveta.
njersko osoЬlje i drugi sluzbenici pгeduzeca.
Zasedanja radnicl:og saveta odгzavaju se најшаnје jedanput u sest nedelja.
58
59
 Pгetsednik је duZ:an sazyatj zasedaпje radniClrog saveta na zal1tev upгav­
donosi mesee!le operativЋe pla!lOVe;
nog odbora pгeduzeca, sindiikalne organizacije, jedne ltrecine clanova radni&og stara se о pravilнom poslovanju preduzeca;
saveta ili diгektora. sastavlja predlog za unнtгаsнјн oгganizaciju pгeduzeea i pгedlog sistemati-
zacije тadnih mesta;
Cl= 22 sastavlja pгedlog pгavila о гadnom гedu u preduzecн donosi mеге za
Radnicki savet odlucuje punovaZпo ako је na zasedanju prisutno preko ро" ш':Yrscenje radne discipline;
lovine cLanova. гesava о postavljenjн slнzbenika na rukovodece polozaje u preduzecн;
Radr1iCki savet donosi zakljucke vecinom glasov-a priSU!tnih clan.ova.
doнosi гesenja povodom pгigovora гadnika li slu2benika па resenja о otkazн
unutrasnjem rasporedu на posloye;
Сlан 23
Radnicki sa:vet preduzeca: preduzima mеге za unapгedenje pгolizvodnje predнzeea а narocito za raciona-
odobrava osnovne planove i zavrsщ r-acun preduzeca; lizaciju pгoizvodnje, povecanje proizvodnosti rada, S!lizenje tro8kova proizvodnje,
donosi zal.;:Jjucke za upгavljanje pгedнzecem i za ostv-arenje privгednog plana; poboljsanje kvaliteta pюizvoda, spгovodenje stednje, smanjenje otpadaka i skarta;
Ьir-a, гazгesava i smenjнje upr-avni odbor· pгeduzeca ili pojedine njegove re~ava о pitanjima гadnih normi н pгeduzecu;
clanove; ге8аvа о pгoglasenjн нdarЋika i о гacionalizatoгskim i noYatorЋkim pгed­
donosi pravtla preduzeca uz potvr·du upгavnog оdЬога viseg pгivrednog udru- lozima;
zenja odnosнo nadleZпog dr2avнog organa; preduzirna mere za strucno uzdizanje radnika i sluZ:benПca pгeduzeea, kao
raspravlja о izvestajdma о radu нpravnog оdЬош d donosi zakljucke о odo- i za njihovo pravilno гaspor·ediva!lje na pojedina гadna mesta;
bravanju njegovog rada;
гaspravlja о pojedirlim mer-ama upraYnog odЬora i donosi zakljucke о njima;
stara se о pravilnoj primenj propisa о radnim odnosima u preduzecн, о
vгsi r·aspodelн onog dela akumulacije kojj ostaje na гaspoJaganje predu-
platama, nadnicama i unapredivanjн radnika i sluzbenika, о ::a8tit>i ra~a i. soci-
zecu odnosno radnom kolektivu. jalnom osiguranjн kao i о poboljsaYanjн zivotnih uslova гadnika slнzbenika 11
preduzecu;
Clan 24 clonosi plan kor·iscenja godiSnjeg odm01·a гaclпika i sluzbenika н pr·eduzecн;
Sednicama radнickog diгektoг i ostali Cla-
saYeta duzni su prisustvovati pгeduzirna mere za za8titн i pravilnu нроtгеЬн op~tenarodne .im?v1ine . ko-
novi odbora.
upгavnog jom нpravlja preduzece i mere za otkriva!lje, spгecavanJe i otklaщa_n)e pOJav<;
stetociпst\Тa, гasipniSt\Тa i drugih oЬlika пеsютеsпоg odnosa ргеmа opstenaгodnoJ
SvakQ clan radnickog saveta ima ргаvо postavljatii pdtanja upravnom odbo-
imoYiпi.
ru i dir·ektoru u pogledu na njihov rad.
Upгavni odbor preduzeca је odgovoraп za izvrsenje plana 1i pravilno poslo-
Upravni оdЬог i diгektoг du:Z.ni su dati odgoYor na zasedaпju гadnickog vanje preduzeea.
saveta.
Clan 28
IП. Upravni odbor preduzeca Upгavni оdЬог Ьiга pretsednika izmedu
svojЉ clanova.
Direktoг ne moze Ьiti pгetsednik нpravnog оdЬога.
Clan 25 Pretsednik ul)гavnog оdЬога гttkovodi sednicama нpгavnog оdЬога ргi-
Upravni odbor preduzeca sastoji se od 3 do 11 clarюva, ukljucujuci u taj рrетна zajedno sa · diгektoюm dnevni геd sednica.
Ьгој i diгektoгa.
Broj clanoya upгaYnog odbora sv-akog preduzeca odreduje se praYblima pre- Clan 29
duzeea, а u zaviisnosti od velicine .i stгuktuгe pгeduzeea. Upravni odbor preduzeea гасЬl kolektivЋo i donosi svoje zakljucke samo na
Upгavni оdЬог pгeduzeca Ьira se iz reda radнLka, tehnickog i in:Z.enjeгskog sednicama.
osoЬlja i drugih -sluzbenika pгeduzeca koji imaju Ьir-acko pravo. Sednice upravnog оdЬога saziva pгetsednik.
Najmanje tri cet\Тrtine clanova upгavnog оdЬога rnoгaju Ьiti гadnici koji Pretsednik је duzan sazvati sednicu upravпog оdЬога па zahtev djl·:?ktor·a
гаdе neposredno u proizvodnji, odnOS!lo u osnovnoj privгednoj delatnosti pгe­ Ш p.ojedinog Сlана upгavnog odbora.
duzeea.
Сlап 26 Cla.n 30
IzЬor upraYnog оdЬога vгsiradnicki sav-et odmah ро svoш konstituisa!lju. Upгavni odbor pгeduzeca punovazno donosi zakljucke ako је na sednici
pгisutno preko poloyine njegovih clanov-a.
IzЬor clanova upгavnog оdЬога vrsi se na osnovu kaнdidatskih lista i taj.niш
glasaпjem. Zakljucci upravnog odbora donose se ve&Jнom glasova prisutnЉ Clanov-a,
Zajedno sa clanovima upravnog odЬora Ыта se i odredeni broj zamendka.
Pravo predlaganja kandidatske liste ima jedrla -desetina clanova 1·adrrickog Clan 31
saveta. Claнovi upгavnog оdЬога,
za vгeme dok su zauzeti poslovima upravnog
Mandat claoova upгavnog оdЬога preduzeea tгаје do izЬora novog uprav- оdЬога, irnaju pravo na na!madu u v:isiнi izguЬljene zaшde.
nog odЬora.
Clan 32
Upra'VIli odЬor i pojedini njegovi clanoYi mogu Ьiiti smenjeni i pre isteka UpгaYni odЬor preduzeca ima pravo i. duznost dostaviti нadleZпom dг2avnom
vгешеnа za koje su izabrani.
organu svoje p1•igovore i primedbe на reseнja, naredenja i uputstva uprnvnog
odЬora viseg privгednog udгuZeнja za koja smatra da nisu saglasna sa zakonom
Clan 27 щ da su stetna: ро inteгese preduzeea, ali ne moze obustaviti njihovo dzvгSenje,
Upгavni odbor pгeduzeca:
sastavlja predloge osnovr1ih planova. pгeduzeca; dok n.adlezni drzavni oгgan ne donese svoje r·esenje.

60 61
 Clan 33 drZa:vпi organ, dиZan је doпeti svoje resenje odmah а :ruajdocillije u roku od deset
С!апuprvnog odbora preduzeca koji se пе sloZi sa zakljuckom upravnog dапа.
odЬora moze saopstiti svoje primedbe upravnom odboru viSeg pr!ivrednog udruZ;e- Direktor preduzeea moze preduzeti mere potrebпe za izvrsenje plana i pra-
nja, odnosno radnickom savetu preduzeca. vilan rad preduzeea iz delokruga upravпog odbora u slucaju da ih upravni odbor
C!an upravnog odЬora nюze samo rш sednlci upravnog odbora i radnickog p.ije na vreme doneo. Diтektor се о preduzetim mer·ama izvestiti upravщ odbor pre-
saveta izneti svoje primedЬe па rad direktora. duzeea na prvoj naтednoj sednici.

C!an 34
C!anovi upravпog odbora duzni su euvati drzavпu i slиZbenu tajnu. V. Radnicki savet, upravni odbor i direktor viseg privrednog udruzenja
Za svoj rad u upravпom odboтu clarюvi odgovaraju kao slиZbena lica.
Clan 41
C!an 35 Radnickj savet viseg privrednog udr·uzenja Ьiгајu тadni kolektiv~ svih udru-
U cilju proueavanja pojedinih pitanja i pripremanja predloga u poslo- zenih preduzeca srazmerno svom brojnom stanju.
vima iz svog delokruga upravni odbor preduzeca moze obrazovati posebne komisi- R.adnicki savet v:iseg privrednog udrurenja sastoji se od 30 do 200 clanova.
je iz reda гadnik:a i sluzbenika preduzeca.
Clan 42
IV. Direktor preduzeca Upravni odbor viseg privrednog udrнzenja sastoji se od 5 do 15 clanova,
ukljucнju6i u taj broj i direktora.
Clan 36 Najmanje tri cetvrtine clanova upr·avnog odbora moгaju blti гadnici koji
Direktoт organizuje рюсеs гасlа u pгeduzecu i пeposredno rukovodi ostv:a- rade neposredпo u proizvodnji, odпosno u osnoln:J.oj pr·ivr·ednoj delatпosti poje-
renjem рlапа i poslovanjem ргеdнzеса, izvrsujuci zakoпe i dгuge pтopise, zakljucke dinih pгeduzeca.
upгavnog odbora pгeduzeca i naгedenja i uputstva пadleZniih drzavnih organa,
kao i upravпog оdЬога i dir·ektora viseg pгivгedпog udr·нzenja. Olan 43
I>iгektoгa Yiseg privr·ednog udгuzenja postavlja Prezic1ijum Narodne skupsti-
Diгektor је
neposгedno odgovoгan za izlтrsenje zakona, .drugih рrЋvЋЉ
propisa i naredenja пadleZnih drzavnih oгgana i obezbeduje njihovu pгimenu
ne FNRJ, odпosno prezidijum пагоdnе skupstine narodne гepнblike, odnosпo
u preduzecu. naюdni odЬor.

Сlап 37
I=:tiгektor preduzeca, u okvirн prlivгedog plana i saglasno zakljнccima up-
ravnog odbor·a predнzeca, zakljucuje ugovoгe d. гаsрогеdнје obrtпa sгedstva.
Ugovor је pнnovazan cim ga dir·ektor zakljuci.
Direktor zastupa preduzece pred dгzavnim organima i н pravnim odпosima
s pojedinim fizickim i pravnim licima. On moze ovlastiti drL!go lice da zastupa pгe­
duzece u odгedenim pravnim poslovima.
C!an 38
Direktoг predнzeca prima radnike na rad i postavlja slиZbenike н
zecu, izuzev оне za koje је posebпim propisima drukcije odredeпo, i
reseпja о njihoYim radnim odrюSiima s pгeduzecem.
. Dkektoт ргесlнzеса doпosi гesenja о otkazima гadnicima i slиZbenicima, uko-
llko :rua оsпоvн opstЉ pгopisa to ргаvо nije ргеnеsепо na druga Иса u ргеdнzесн.
PгotJv svakog геsепја о otkazн ili о гаsрогеdн na drugi posao ·r<tdnici
i sluzbenici imajн pravo prigovoгa upгavnom odboгu pгeduzeca, kojti doпosi ko-
nacпo гesenje.
C!an 44
Posebnnim zakoпom dопесе se pl'Opisi о пасiпн izbora, delokrнgu i гаdн r·ad-
пickih saveta i upr·юmih odbora viSih pr·ivтedпih udru2eпja, kao i о polozajн
i ovlascenjima diгektor·a.
VI. Prelazne i zavrsne odredbe
Clan 45
predu- Vlada FNRJ н saradnjJ sa vladama пaгodnih republli;:a i Ceпtralпim odЬo­
donosi rom Saveza siпdikata Jнgoslavije pr·eduzece mere da se izЬoгi za гadnicke savete
i нргаvnе odbor·e preduzeca spгovedu odmah ро stupanjн na snagн ovog zakona.
Clan 46
Posebпim saveznim i repнЬlickim zakoпima i proprsrma Vlac1e FNRJ, а
na osnovu nacela ovog zakona, donece se daJji pюpisi о radniclcim savetima i
нpravnim odboгima predнzeca i vd.sih pri"~.'Tednih udгнzenja.

Сlап 39 Clan 47
Direktoг pгeduzeca vrsi raspored гadпika i slнzbenika па pojediпe poslove Do dопоsепја zakona iz pr·eЉodпog stava \llada FNRJ moze uгесЉоm do-
odredнje im duznost. nositi propise о radпickim savetlima i upгavnim oc1ЬorJ:rna visih privгel'lnЉ "Lrdr'll-
Radnici i sluzbenici preduzeca odgovoгпi su diгektoгu za svoj rad н pre- zenja, а Vlada FNRJ i vlade naгodпiih гepuЬlika propise za spгovodeпje oYog
duzeeu. zakona.
Direktor pгeduzeea obezbedнje d:isciplinн u radu i poslovaпjн prec1uzeca. Сlап 48
Сlап 40 Ovaj zakoп shodпo ее se primenjivati па privredпa ртеdнzеса drustvenih
organizacija.
Ako direktoг smatгa da је upгavnog ol'lboгa protivaп zаkопн,
za:kljucak
pravnim propisima, plaпovima ili пaredeпjima nadleznih dгZavniih organa. duzan Vlada FNRJ moze izнzetno propisati da se za pojedina vojna pr·ivrecma pre-
је о tome bez odlaganja izvestiti нршvпi оdЬог viseg privтednog udruzeпja odno- duzeca oгgan~ radnih kolektiva za upгavljanje preduzecem obrazuju drttkcije
sпo пac1lezni dr·zaYni отgап i pгiyr·emeno o1)нsta-vi izvгseпje zakljнcka, dok upгav­ nego sto је propisano ovim zalюпom odredujuci ujedпo njihoY delokrug.
ni odЬor viseg priYгedпog нdrЋzепја, оdпоsпо nadleZпi dr·zavпi :>гgап, ne doпese U preduzecima koja jos nemaju pravila, Ьгој clarюva upravnog odbora odre-
koпacno геsепје. Upгavпi оdЬог viseg pгivтedпog udтнzenja, odпosno nadlezni dice гadnicki savet.

62 63
 Сlай 49
Propisi Osnovnog zakona о dгzav-nim privr·ednim pгeduzecima ·i dr"Ugi p:гo­
pisi ukoliko Sll u supгotnosti sa ovim zakonom pгestaju vaziti.

Clan 50
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana ро objavljivanju u »Sluzbenom
listu Fedeгativne Narodne RepuЬlike Jugoslavije«_
(»Sluibeni list FNRJ« Ьг, 43, 1950)

IZ GOVORA DRUGA TITA U NARODNOJ SKUPSTINI FNRJ

POVODOM PREDLOGA OSNOVNOG ZAKONA О UPRAVLJANJU
DRZAVNIМ PRIVREDNIM PREDUZECIМA 1 VISIМ PRIVREDNIМ
UDRUZENJIMA OD STRANE RADNIH KOLEKTIVА,
26. JUNA 1950. GODINE
Drиgovi i drиgarice narodni poslanici,

Pred Narodnom skиpstinom nalazi se danas na pretresи projekt jed-

nog od najznacajnijih zakona socijalisticke Jиgoslavije - projekt Osnovnog
zakona о иpravljanjи drzavnim privrednim preduzecima i visim privrednim
иdruzenjima od strane radnih kolektiva. Donosenje tog zakona Ьiсе najzna-
cajniji histoгijski cin Naгodne skиpstine poslije donosenja zakona о nacionali-
zaciji sredstava za pгoizvodnjи. Preиzimanjem sгedstava za proizvodnjи и
drzavne ruke jos nije Ьila ostvarena akciona parola radnickog pokгeta »Fabri-
ke radnicima«, јег parola »Fabгike radnicima, zemlja seljacima« nije neka
apstraktna pгopagandisticka parola, vec takva koja ima и sebl dиboki sadrzaj-
ni smisao. Ona sadгzi и sebl citav program socijalistickih odnosa и proizvodnji:
и pogledи dгиstvene svojine, и pogledи prava i dиznosti trиdbeпika i - pre-
ma tome - moze se i mora ostvariti и pra'ksi, ako mislirrю da zaista izgradimo
socijalizam.
Тај nas zakon о davanjи
na иpravljanje radnim kolektivima fabrika,
ргеdиzеса itd. logicna је
posljedica razvitka socijalisticke izgradnje паsе
zemlje. То је dosledaп nastavak и пizи mjera koje паsа narodna vlast spro-
vodi па svom nepokoleЬljivom риtи и socijalizam. Пslovi za to vec sи djeli-
micno sazгeli. Nasi radпi kolektivi svakodnevno роkаzији svojи zrelost, svo-
jи visokи svijest kоји ispoljavajи и svojim herojskim пaporirna na izvrsa-
vanjи svojih planskih zadataka.
Otkиda taj elan i pozrtvovanost пasih trиdbenika и takmiceпjи i izvrsa-
vanjи plaпskih zadataka prije roka? Otиda sto sи пasi trиdbeпici shvatili
da izgradnja socijalizma и nasoj zemlji zavisi samo od пjih samih i da plo-
dovi rшpora koje oni ulazи idи u njihovи korist. Nasi trиdbenici mogli su
se do sada ubjediti da nasa narodпa vlast gaji prema пjima риnо povjere-
nje i brigи. S dгиgе strane, nasi radni ljudi роkаzији na djelи da sи sprem-
ni da savladajи i najvece teskoce и svom radu. Zar, рrеша tome, ti trиdbe­
nici, koji cine takve napore, koji s tolikiш elarюm i pozrtvovanoseu nastoje
5 Samoupгavljanje u Jugoslaviji
da proizvedи cim v1se raznih proizvoda, koji s tolikom energiJOffi grade no-
ve fabrike, nove objekte, nove zeljezнice i drиgo, koji роkаzији ljиbav pre- :таnја и риnој _:vazn~sti i .s:та~о ots~и~anje od tih pгincipa Ьilo pod kakvim
ma tim svojim fabrikama time sto nastoje svim silama иsavrsiti orиda za , . • ·t znacllo Ь1 . rev1zюшzam 1 1zdajи stvari ne samo radnic"ke kl ase
1zgovorom
proizvodnjи pиtem novatoгstva - zar ti radni ljиdi nisи sposobщ da sami vec 1 с1 avog progreSivnog covjecanstva... '
i иpravljajи tim svojim fabrikama? Naravno da јеsи, sposobni sи da иprav­ B~lo је ljиdi,. i jos ~vje~ ~h irna~ koj~ sи rnislili i rnisle da је rиkovanje
ljajи, а novi radнici koji се dolaziti и fabrike, rиdnike i drиga predиzeca sredst~m.~ za . pro.I.zvodnJ.и. ПJeseno time sto se postavljajи kao direktori ili
naиcice to od svojih drиgova. иprav~telJ1 ~аЈ~91Ј1 r~dщc1. То је dobra stvar, jer па taj naciн dolaze na
Mozda neko rnisli da се taj zakon Ьiti preиranjen, da radnici nece mo- t_и dи~nost lJи?I и .koJ~ se moze imat~ povjerenje i и koje drzava radnog na-
ci da savladajи komplikovanи tehнikи иpravljanja fabrikama i drиgim pre- ~oda 1ma povJeren~e, Jer preko radшka - direktora koji је i sam potekao
dиzeciшa. Ко tako misli, taj se vara, а takvo gledanje на to pitaнje zнacilo :z redova tгиdЬешkа, narodna drzava ima Ьоlји kontrolи и poslovaпjи 8
Ьi irnati nepovjerenje и nase trиdbenike, znacilo Ьi ne vidjeti kakve се Jedne strane, а s drиge stгапе, takav direktor bolje гazumije razne potre-
ogrornne stvaralacke sнage bas to иpravljaнje razviti kod nasih trиdbenika,
jer се taj zakon nasim гadнirn ljиdima jos viSe otvoriti perspektivи njihove
bиdиcnosti, bиdиcnosti citave nase zajednice. То, dakle, ne samo da nije
preиranjeno, vec је doslo i sa izvjesnim zakasнjenjem ...
Ali danas rni sami izgradиjemo socijalizam и nasoj zernlji, ne иpotreb­
ljavamo vise saЬlone, vec se rиkovodimo rnarksistickom наиkоm i ideшo svo-
jirn риtеш, vodeci rасина о specificnim иslovima koji postoje и nasoj zem-
lji. SaЬloni sи do daнas nama nanijeli mnogo teskoca i jos иvijek se оsје­
саји njiho\'e teske posljedice, jer sи oni иpravo stihijski иlazili и p1-aksи
nasih ljиdi i sada ih se tesko oslobadajи, iako i sami to zele. Ali mi sшо
и poslednjern саsи predиzeli na svirn linijama rnjere da se pгestane s ta-
kvom praksorn. Zbog toga i postizeшo svakog dana sve vece i vece иspjehe
и izgгadnji. Та иspjesna realizacija rnaгksisticke naиke и наsој pгaksi omo-
gиeava nam i иspjesnи ЬогЬи pгotiv revizionizrna и toj naиci, а za ро­
Ьјеdи istiнe о nasoj socijalistickoj zeшlji. Mi smo se na praksi и svojoj zem-
lji иbjedili kako snazno i dиboko osvjetljava ta naиka i нajzaшгsenija pi-
tanja; ko zeli i ko је sposoban da је shvati i da razumije njen dиh -
tome nisи potгebni nikakvi dгиgi aиtoriteti, nikakvi tиtoгi, nikakvi sигogati
rnaгksisticke наиkе koji ga rnogи sarno skrenиti s pravilнog socijalistickog
риtа na риt revizionizшa.
Kod Maгksa, Engelsa i Lenjina nalaze se иglavnorn odgovoгi на sva
pгincipijelna pitaнja, а гazradи i primjenи tih ргiнсiра и svakoj zemlji po-
seЬice mogи vгsiti samo онi koji sи izгasli iz нјеdага naroda doticнe zeшlje,
koji роzпаји ргоЬlеmе svoje zernlje, koji роzнаји njenи histoгijи, nјепе
оЬiсаје, нјеnе slabosti i pozitivнe stгане, koji mogи Ьиdно pratiti sve pojave
па licи mjesta, ali koji и isto vrijerne poznajи marksistickи наиkи, to jest -
Istorijski trenuta~ - pred~ednik Tito govori povodom donosenja Zakona
shvatajи njen dиh i иrnjesno гиkији nјоше i spгovode је и pгaksi ...
о p1·eda]z p1·eduzeca па up1·avljanje radnim kolektivima.
Dгиgovi i drиgarice, ргiје svega zelim tacno иtvrditi и сети је sи­
stina naseg риtа и socijalizarn. Da li је to nesto novo sto trazi teoretsko
obrazlozenje, sto Ьi negiralo pravilnost marksisticke rшиkе na sadasnjoj eta- Ье гadnika i v1se vodi racиna о radnicima i о drzavnoj, to jest narod-
pi, bar и nekirn pitanjima? Razurnije se da nije. Sиstina rшseg риtа и so- l~oj sv~jini. No. to је Ьila r:ajpreca mjera pri иziшаnји sredstava za pro-
cijalizarn, ili bolje reCi и koшинizam, rnoze se definirati и svega nekoliko :zvodr:Jи. ~. drzavne rиke 1 tako, razиrnije se, ne rnoze ostati, ako hо­
сешо IZbJ~Cl. rnnoge нezgode koje Ьi kroz јеdан dиlji period шogle nastati iz
rijeci: nas риt и socijalizarn sastoji se и tome sto rni marksistickи nаиkи, na
datoj etapi, primjenjиjeшo и praksi и najtjesnjern skladи sa specificнiш иs­ toga._ ~о Је ~edno, ~ dr~_go - r:a taj naCin jos nije ostvarena parola »Fabrike
lovima koji postoje и паsој zernlji. Za паs ta naиka nije dogma vec sred- rаdш~~ша<< 1 ~а taJ nасщ ne Ь1 se rnogla ostvariti ideja odиrniraпja drzavnih
fиnkciJa и pпvredi.
stvo za rиkovodenje, sredstvo za orijeнtacijи и svakoj koнkretnoj sitиaci­
ji, ра ma kako она Ьila zarnгsena. Mi nastojimo da и sva nasa djela иnese-·· Ка~ sto sarn vec пaprijed kazao, projekt zakona koji mi ovdje tгеЬа
mo dиh te naиke, jer smo dиboko иvjererli da је to pravilno i jer se potvr- da .:rs~oJ::Нo od vanredrю је velike vaznosti za dalji pravilпi razvitak nase
dиje и praksi - da sи principi te nauke, Ьlagodareci genijalnim нaиcnim SOCIJ~llstlcke ~e_m!je, ali on jos ~ potpипosti ne rjesava to pitanje; on pred-
predvidanjima нasih velikih ucitelja, i па danasnjoj etapi rnedиnarodnog zЬi- s~av~Ja sa_mo JOS Је_d~п korak dalJe ka kornиnizmи. Dгzavпe fипkcije и ирrаv­
lЈаПЈи pпvredorn JOS и potpипosti не prestajи, ali one vise нisи iskljиcive.
66 5*
67
One slabe uslijed toga sto se na upravljanje privlace trudbenici. Oni ulaze
postepeno а ne odjedaнput, u cjelini, u svoja prava da kao proizvodaCi i
upravljaju tom proizvodnjom. Zasto trudbenici ulaze postepeno, а ne odje-
daнput? Da li се to trajati dugo i koliko? Ne шоzе se odgovoriti koliko се
vremena to trajati jer to zavisi od raznih okolnosti. Zavisi od toga kako се
brzo napredovati kulturrli razvitak, to jest svestraнa naobrazba radnika,
da Ьi oni Ьili u svakom pogledu sposobni da upravljaju uspjeSпo, na korist
zajednice, fabrikama, rudnicima, transportom itd., jer bez toga radnici несе
moCi da vrse evidenciju i kontrolu. Bez kulturнog uzdizaнja radnici nece
moci da ovladaju potpuno tehnikom upravljanja. То, dalje, zavisi od tешра
razvitka proizvodnih snaga itd.
Kulturno uzdizanje trudbenika је tim vazrlije za nas i pretstavlja jedan
od нajtezih proЬlema zbog toga sto је nasa zemlja Ьila шedu najzaostalijim
zeшljama u EvroPi u pogledu stepena proizvodnih snaga. Nasa је industrija
tek sada pocela da se razvija punim zamahoш. Prema tome, brze ili sporije
pгenosenje svih fuнkcija upravljanja u privredi na trudbenike zavisi kod
nas i od brzeg ili sporijeg razvitka proizvodnih snaga. То zavisi u prvom
redu od saшih radnika, od нjihove brige da se sto prije i sto vise proizvede
potrosnih dobara, od brige radnika da se Stedi а ne rasipa itd ...
Zasto ја isticem na prvo mjesto nuzrюst kulturrюg razvitka? Ako po-
gledamo koliki је Ьiо broj iнdustrijskih radnika u staroj Jugoslaviji, а koliki
је danas i koliki се jos Ьiti, onda nije tesko pogoditi u cemu је stvar. Ко
dolazi danas u industrijska i drиga preduzeca? Seljaci. Dakle, ogroman broj
seljaka, ili polиseljaka i polиradnika, dolazi и preduzeca i nјЉ najprije treba
prouciti kao radnike, а onda vaspitavati kao radнike-иpravljace. То nije
kratak i lak posao i prema nјеши se treba odnositi s najvecom ozЬiljnoscи
i strpljenjem i energicno ga savladivati. Kod vaspitavanja tih novih radнika
imacemo, i daнas imamo, ne malo posla s tиdim shvataнjirna kod velikog
di~la radnika о njihovoj dиznosti kao radnika, о njihovom оdноsи рrеша
drzavnoj, odnosno nагоdној svojini itd.
Uzmimo samo cinjenicи da mi nmoge objekte, ра cak i neke rшjvece
fabrike, rиdнike i drиgo, gradimo i otvaramo bas u najzaostalijim krajevima,
kao sto sи najzaostaliji dijelovi Bosne, Saнdzak, Makedonija, Kosovo i Me-
tohija, Lika, Сrпа Gora, itd., dakle, svuda gdje је do sada Ьilo vrlo. шаlо
iii skoro нimalo indиstrije. А ko се raditi u tim fabrikama, rиdnicima i dru-
gim predиzecima? Seljaci iz tih zaostalih krajeva. Siromasni seljaci tih zao-
stalih krajeva treba da udи i uci се u te fabrike i rиdnike. Oni treba od
siгomasnih seljaka, cije sи generacije stoljecima zivotarile на najnizem nivou
kиltиrnog i zivotnog standarda, da postanи svjesni radnici, graditelji boljeg
zivota za sebe i Citavи socijalistickи zajedпicи. То несе Ьiti tako lak i brz pro-
ces, mi smo toga svjesni, jer vec daнas imamo prilicno iskиstva и tome koliko
је tesko iz polиseljaka-polиradнika vaspitati svjesnog i discipliniranog iнdu­
strijskog radnika. Da Ьi se to postiglo potrebni sи veliki napori, potrebno је
иporno dokazivanje tim polиradnicima da онi u наsој socijalistickoj zemlji
postajи ne samo proizvodaci u indиstriji, rиdarstvи, itd., vec i vlasnici sred-
stava za proizvodnjи; treba im dokazati da sи иlaskom и te fabrike, rudnik?.
i druga ргеdиzеса онi postali i njihovi vlasnici. Ne ono parce neplodпe zemlje
koje im nikad nije шoglo dati mogиcпost zivota dostojnog covjeka, vec fab-
гike, rиdnici i drиgo mogи njima osigиrati bolji zivot no sto su ga imali онi
i njihovi preci! Zasto је potrebno da ti polиseljaci-polиradпici postanи svjesrli
68
indиstrijski radнici? Potrebno је u prvom redи zbog toga sto шi gradirrю
nmogobrojne fabrike i predиzeca, otvararrю sve nove i nove rudnike, jednom
rijeejи indиstrijaliziramo nasи socijalistickи zemljи da Ьismo је ucinili boga-
tijom, da Ьi neiskoriscena bogatstva Ьila pristиpacпa svim gradaпima паsе
zemlje, da Ьi se ljudi rrюgli tim bogatstvima koristiti itd. Da Ьi se te fabrike,
rиdnici itd. шogli pokrerшti, potrebнi sи radnici koji се Ьiti sposobni da
ovladajи i pokrecи поvи, savreшenu tehпikи. Tom savremenom telmikom
nece moci da rиkије poluseljak, koji vise misli na svoje parce neplodne
zemlje пеgо па savremeпa шoderna sredstva za proizvodnjи, koja sada kod
наs nisи vise privatna, kapitalisticka, vec drиstvena svojina citave nase
zajednice. Njiшa vise ne upravljajи kapitalisti ili пjihovi dobro placeнi vjerni
ciнovнici, Ьirokratija koja se briниla samo о iнteresima kapitalista, to jest
о tome da se iz radпika iscijedi sto vise profita za kapitalisticki dzep, pri
сети Ьi шrvicи doЬila i ta Ьirokratija. Danas се kod nas upravljati tim
fabrikama, rиdнicima i drиgiш sami radnici. Oni се saшi odredivati kako
се se i koliko raditi, oni се zпati zasto rade i па sta се se upotreЬljavati
rezиltati пjihovog rada. Da Ьismo to rrюgli postiCi svиgdje и nasoj zemlji,
i и пajzaostalijim krajeviшa, potrebno је ироrпо savladivati zaostalost, ро­
tгеЬпо је dici polиseljake na пivo svjesнih industrijskih radnika koji се
shvatiti i svoje dиznosti i svoja prava graditelja socijalizma.
Iz goгnjeg se vidi da postoje vanredno velike teskoce na риtи izgradnje
komunizma, и jednoj zaostaloj zemlji, kao sto је, па primjer, наsа. Ali sta
sada? Hocemo li cekati da svi radnici budи jedпako рашеtпi i sposobni da
иpravljajи predиzecima? Razиmije se da ne, jer Ьismo и tom slисаји morali
beskгajno dиgo cekati. Bas и procesи иpravljanja, и neprekidnom procesи
гаdа i upгavljanja, svi radпici се steci potrebno iskиstvo. Upoznace ne samo
proces гаdа, vec i sve prohleшe svog predиzeca. Trиdbenici се samo и praksi
moci da nаисе da se slиze evideпcijom, da se upoznajи s tim koliko mate-
гijala smijи иtrositi а koliko se шоzе иstediti, ироzпасе se s tim na sta sve
ide njihov rad, to jest kиda ide njihov visak rada i na sta se оп иpotreЬljava.
Upoznace se s tim kolika mora Ьiti akиmиlacija njihovog predиzeca kao dio
орсе plaнske akиmиlacije, а koliko oni mogи ostaliш viskom proizvoda po-
vecavati svoj standard zivota. Oni rrюraju Ьiti upoznati s tim koliko i kojim
tempom oni morajи povecavati prodиktivnost rada itd. Онi se bezиslovno
morajи иpoznati s radнom disciplinom, jer onog momenta kad trиdbenici
иzimajи na sebe odgovornost da ucestvuju и upravljanju privredom - otada
pitanje гadne disciplir1e spada u njihovи prvи duznost.
Narocito vazna stvar Ьiсе za savjete radnih kolektiva da uticи da se
cim racionalнije rasporeduje radna snaga, da не dozvoljavajи da se u nji-
hovim predиzecima иgнjezdi пepotrebna neproduktivпa radna snaga, odnosno
sиviSna Ьirokratija u adшinistraciji, jer се se na taj nacin sarno povecati
troskovi pгoizvodnje i smanjiti rentaЬilнost njihovih predиzeca, sto се ici
na stetи citavog kolektiva. Treba zнati razlikovati potrebи za specijalistima
od sиvisnog admiнistrativnog, neproduktivnog aparata.
Predavanje fabrika, rиdnika itd. па rиkovodenje radнim kolektivima
onemogиciti се da se ugnjezdi и наsој privredi jedna zarazпa bolest, koja
нosi ime Ьirokratizam. Та bolest se пevjerovatno lako i brzo prerюsi iz bиr­
zoaskog drиstva i opasna је u prelazнom periodи, jer kao polip svojim hilja-
dиkrakim pipcima spиtava i ometa pravilaн i brz proces razvitka. Birokra-
tizam spada medи najvece neprijatelje socijalizшa bas zbog toga sto se иvlaci
63
neprimjetna и sve pore drиstvene djelatnosti, а da ljиdi ispocetka ni sami
toga nisи svjesni. Bilo Ьi pogrjesno misliti da Ьirokratizam vec nije росео
i kod nas hvatati korijena. I kod nas se on vec росео иvlaciti и razne иsta­
nove, и drzavni aparat i privredи, ali mi smo toga svjesni i zato smo vec
predиzeli citav niz mjera da ga onemogиcimo. Ти nisи dovoljne kampanjske
mjere, vec neprekidna borba i vaspitavanje ljиdi ...
Pitanje иloge sindikata pod novim иslovima, pod иslovima исеsса trиd­
benika и иpravljanjи privredom, donekle se mijenja, jer se fиnkcija sindikata
sada иglavnom иsmjerava na ono sto је najvafuije и radи sindikata - na
vaspitaнje, na svestrano kиltиrno иzdizanje trиdbenika. Rad sindikata иsmje­
rava se na to da se novopridosli radnici, to jest Ьivsi seljaci, kroz иporan
гаd sindikata, а pod rиkovodstvom Partije, cim prije otresи starih sitno-
sopstvenickih navika, da se cim prije иzdignи na nivo najsvesnijih indи:.
str·ijskih radnika, radnika s novim, socijalistickim odnosom prerna sredstvima
proizvodnje, prema fabrikama, prema rиdnicima, pren1a drиstvenoj svojini,
prema гаdи. Те nove radnike treba cim prije vaspitati da Ьиdи neиnюrнi
i pozrtvovaнi graditelji komиnistickog drиstva, to jest ljepseg i sretnijeg
zivota svih trиdbenika.
u vezi sa иcescem radnika и ирrютlјаnји pгedиzecima, odnosno proiz-
vodnjom иорсе, slabl онај zadatak sindikata koji sи ощ imali и vezi sa
zastitom radнickih interesa, јег sada tи stvar radnici samo rjesavajи preko
svojih savjeta, odnosno иpravnih odbora и pгoizvodнji. Time se иjedno olak-
sava dvostrиka иloga siнdikata, koji sи s јеdне strane imali da stite iнterese
radnika, а s drиge strane n1oгali isto tako da vode racиna о iнteresima
нarodne drzave, о interesima cjeline, о inteгesima citave zajedнice. Upozнa­
vanjem radnika и ргосеsи иpravljanja proizvodnjom sa .svim proЬlemima:
sa akиmиlacijom, s troskovima proizvodнje, s raznim Пlнogobrojninl tesko-
cama s kojima sи se dosad morali boriti sami direktori, odнosno dosadasnje
иprave i sindikati Ьiсе olaksan i rad sindikata и tom pogledи. То се и
svakom slисаји mnogo doprinijeti stabllizaciji radнe discipline и fabrikama,
rиdnicima i drиgim predиzecima.
Iz nacrta zakona vidi se da tгиdbenici na najdemokгatskiji нacin иlaze
и svoje fиnkcije иpravljanja. Radnicke savjete Ьirаји neposredпo tajnim
glasanjen1 radнici i slиzbeнici ро fabrikama, rudнicima i predиzecima иopste.
Ti гadнicki savjeti i иpravнi odbori, koje Ьirаји Clanovi savjeta izmedи sebe,
morajи imati svestrarш podrskи siнdikata. Da Ьi to Ьilo mogиcno, и иpravne
odbore иlaze i Claнovi sindikata radнika i nan1jesteнika и tom predиzecи ko-
ji на taj насiн r1ose svoj dio odgovorнosti и иргаvlјаnји, иmjesto da Ьиdи samo
savjetodavni orgaнi bez narocite odgovorrюsti, odnosno odgovorne dиzнosti.
Ovaj zakoн predstavlja jedan od нajdemokratskijih akata koje smo mi
do danas donijeli; он ро svojoj sadrzini odrazava nasи socijalistickи stvarnost ...
Otsada :dгzavнa svojiнa sredstava za proizvodнjи, fabrJika, rиdnika, ze-
ljeznica, pгelazi postepeнo и visi oЬlik socijalisticke svojine. Drzavna svojina
је нajnizi oЬlik di'иstveнe svojine, а не najvisi, kao sto smatrajи гиko­
vodioci SSSR-a.
Evo, и tome је наs риt и socijalizam, i to jediнo pravilan риt kad
se. radi о odиmiraнjи drzavнih fuнkcija и pгivredi.
Neka zapamte infoгmblгovci da нjihova klevetnicka dreka ne moze
zatamнiti nas svijetli риt izgгadнje socijalizn1a!
70
s di'иge strane, ovaj nas zakoн о исеsси radnih kolektiva, to jest
nasih tгиdbenika, tl иpravljanjи pгivredoщ zemlje, pretstavlja нajsnazniji
odgovor на pitaнje gdje је istir1ska den1okratija: ovdje kod nas ili toliko
hvaljeнa i opjev.ana zapadнa deщokratija. Kod наs је deщokratija zasnovana
na mateгijalnoj bazi za najsire щаsе trиdbenika. Nји оsјесаји mase, slиze
se нјоmе za ostvareнje ljepse i sгetnije bиdиcnosti za sve trиdbenike nase
zen1lje. То је odgovor oniщa на Zapadи koji toliko pricajи о tome da kod
nas nema ргаvе demokгatije, da је наsа zeщlja policijska drzava itd., koji
vole da pricajи о наsој oskиdici, о tome da нещаmо to i to itd. Da, kod
nas zaista postoji oskиdica jos и mnogo сещи, јег щi jos nismo и stanjи
da stvorinю dovoljno sredstava, dovoljno raznih predmeta za ироtrеЬи, do-
voljнo svega onoga cime Ьi Ijиdi sebl иljepsali zivot, podigli svoj staнdaгd
zivota. Ali, mi sn1o sada bas na риtи da to ostvaгimo i ostvaгicen1o za sve,
а ne san1o za јеdни manjinи ljиdi, kao sto је to slиcaj na Zapadи. Sta
koгisti na Zapadи sto sи magaziнi pиni svega sto covjek samo rrюze poze-·
ljeti? Ко tamo щоzе danas иdovoljiti zelji da to nabavi? Razиmije se, samo
jedan VI'lo n1ali sloj ljиdi, vladajиca klasa moze sebe zadovoljiti, а ne ogromna
vecina radnih ljиdi. Prema tome, to је demokгatija za јеdни manjinи, jer
гadni ljиdi koji zaгade da jedva zivotare, ili besposleni гadнici i ciнovnici,
nemajи nista od takve den1okratije koja njin1a odиzima plodove njihovog
гаdа, а пjih odгzava samo zato da Ьi l'lгиge, fizicki sposobнe, izl'lrzavali, to
jest osigиi'avali im bogate иslove zivota. Mi, medиtim, radimo na tome da
опi koji гаdе иzivajи plodove svog гаdа i и tome i jeste mateгijalna sиstiпa
паsе demokгatije.
Mi sn1o svjesщ da cemo imati dosta mиke da nasi radнici savladajи
sve teskoce koje proisticи iz наsе zaostalosti, ali bиdimo иvjereni da се нasi
tгиdbeнici pobjedorюsno proci kгoz sve te teskoce, jer sи svjesni da је pitanje
izgгadnje socijalizma пjihova sopstvena stvar, da to moze Ьiti ostvareнo
samo нjihovim sopstvenin1, иpoгnin1, pozгtvovanim, stvaralackim elanom.
Nasa нarodna vlast је od samog svog postaнka vodila i danas vodi
нajvise bi'igи о trиdbenicima, о ljиdin1a nase zemlje, jer inace ne Ьi Ьila
narodna kad ne Ьi tako radila. Sve sto se kod наs radi i gradi ima јеdпи
svrhи: иsгeciti nase trиdbenike, stvoriti iщ bolje иslove zivota. Sami trиd­
benici grada i sela gospodaгi sи svoje danasнjice i svoje sretne bиdиcnosti.
Kako се brzo doci ta sretna bиdиcnost, kad vise nece blti potrebrю da se
ljиdi toliko naprezи, zavisi od samih trиdbenika grada i sela nase zen1lje,
zavisi od njihove иpornosti, poz1·tvovanosti i strpljivosti, zavisi od naprezanja
svih snaga, od toga da Ьиdе cim manje oнih koji stoje ро straнi, da svaki
da sve od sebe и svakodнevnoj borbl za izvrsenje Petogodisнjeg plar1a, za
podizanje prodиktivnosti rada, za proizvodnjи cinl vise i cim boljih potros-
nih predn1eta za potrebe gradana nase socijalisticke zemlje.
Seljaci и zadrиgan1a, kojima sami иpravljajи, i radnici и fabrikama,
и kojima се otsada sami иpravljati, in1ajи danas svojи sиdblnи zaista u svo-
jim sopstvenim rиkama.
(»Komunist« br. 4-5, Beograd, 1950.
str. 1-3, 10, 17-21, 22-23, 25-26)
71
 IZ REFERATA Ј. В. TITA NA VI KONGRESU КРЈ: »BORBA
KOМUNISTA JUGOSLAVIJE ZA SOCIJALISTICKU DEMOKRATIJU{<,
NOVEМВRA 1952. GODINE

... Prije svega zelio Ьih da se zadrzim na decentralizaciji i dernokra-

tizaciji upravljanja u privredi i narodnoj vlasti. Zelim odmah da podvucern
da nije svaka decentralizacija ujedno i demokratizacija upravljaнja. Ove
dvije forrne upravljanja rnogu, а i moraju, da idu paralelno samo u istin-
skom socijalistickorn razvitku, u jednoj visoj fazi drustverюg razvoja, tj.
onda kad su sredstva za proizvodnju vec potpuno u rukama proizvodaca,
kada fabrikama i preduzecima upravljaju sami radnici preko svojih organa
upravljanja koje su sami izabrali. Prema tome, istinsko demokratsko uprav-
ljanje pocinje ondje gdje prestaje funkcija upravljanja drzave u privredi
preko njenog aparata. Razurnje se, i u pocetnoj fazi revolucionarrюg razvoja,
- to jest dok se sredstva za proizvodнju jos nalaze u rukarna drzave, ali
socijalisticke - postoje elemeнti demokraticnosti, ali ti elementi ipak imaju
samo u visem stepenu socijalнi karakter i не pretstavljaju u pravom smislu
izraz socijalisticke demokratije. Prema torne, u nasoj росеtној fazi revo-
lucionarnog razvoja, dok drzava jos nije Ьila predala fabrike i preduzeca
na upravljar1je radnicima, kad је drzava upravljala tim fabrikama i predu-
zecima preko svog aparata, odnosno sanю preko direktora kao svog za to
odredenog нamjestenika, u tom periodu nije se moglo govoriti о socijali-
stickom demokratskom upravljanju. U toj prvoj fazi razvoja drzava radnog
naroda morala је odmaћ rijesiti kako је пајЬоlје mogla, prema materijal-
nim mogucnostima, socijalno pitanje trudbenika. Postepeno је narodna dr-
zava sama povecavala plate radnicima, donijela Ustav, zakone i uredbe u
kojima su radnicima i narnjestenicima zagarantirana prava na peнziju, pravo
na placeni godisnji dopust i tako dalje. Drzava је osiguranje radнika i
нamjestenika uzela на svoj racuп, stvorene su razne kulturne i druge usta-
nove za trudbeпike, ali ipak tek predajom fabrika i preduzeca u ruke rad-
nika izvrsen је prvi пajveci akt drzave koji u seЬi sadrzi elemente пјеrюg
odumiranja, tj. odumiranja пјеnе funkcije u privredi, i u isto vrijeme uspo-
stavljaпje prave socijalisticke dernokratije u proizvodrlji, а time i u samom
drustvu.
То је jedna od пajkrupnijih tekovina nase socijalisticke revolucije, koja
је realizovana svega 5-6 godina poslije rata, odпosno poslije eksproprijacije
i rшcionalizacije sredstava za proizvodnju ...
73
 Razumije se da takav akt ne moze izvrsiti jedna Ьirokratska i do apsиrda
centralisticka drzava i to jos s hegemonijorn jedne nacije на drиgima, kojoj
је Staljin и svojim' revizionistickim teorijama odredio иlоgи i termin
vladajиca nacija.
Takav akt је, pt·ema tome, иslovljen i potpиnom decentralizacijom kako
и privredi tako i и organima narodne vlasti, posto Ьirokratija, koja se svjesno
ili nesvjesno гazvija i ustaljиje u centralnim organima, nemilosrdno koci
i onemogиcava stvaralacku inicijativи trиdbenika, jer zeli da sve zadгzi u
svojim rиkama. Da Ьi sve gгane dгиstvenog zivota dгzala u svojim гиkаmа,
centralisticka vlast stremi ka ogгomrюm prosirenju Ьirokratskog aparata u
vrhu. Izmisljajи se razne fинkcije i иstanove u kojima se gomilajи nepo-
trebni i neprodиktivni ljudi i na taj nacin dolazi do papirrшtog Ьirokratskog
upravljanja, koje kao mога lezi na cjelokиpnom drиstvenom zivotи i postaje
sve vise samo sebl cilj.
Mi smo tи opasnost vгlo brzo, za svega par godiнa, uvidjeli i predиzeli
mjere za sprecavanje ponavljanja sovjetske pгakse kod nas. Preduzeli smo
ono sto је u гevolucionarнom гazvoju socijalizma nuzno za pravilaн i uspje-
saн njego\' razvitak, to jest vrseci deceнtralizacijи dali smo novi zaшah
daljem гazvitkи socijalizma.
Bilo Ьi pogresнo misliti, kao neki ljиdi i kod nas i vан наsе zemlje,
da је akt наsе dгzave о predaji fabrika i preduzeca na upravljanje rad-
нicima neko nase epohalнo otkrice u daljem razvojи naиke maгksizma-leнji­
нizma, нeki наs novi eksperimenat na риtи izgradнje socijalizma i tako
dalje. Ne, sиstina toga akta је sadrzana u toj nauci ... ali taj akt ima epohalan
znacaj s jedne stгane zbog toga sto njernu marksisticka nauka pri~aje je?ar:
od najЬitnijih, ako ne i najbltniji znacaj и promjeni odnosa pr01zv~dnзe ~
гaspodjele и drиstvи, а s druge strane zbog toga sto se on ostvaг~lJe prv1
риt u histoгiji, i to jos и vrlo kratkom periodu procesa revolиcшnarnog
гazvoja u jedrюj maloj i zaostaloj zemlji, kao sto је Ьila nasa.
Kakvi materijalni elernenti sada, kad radнi kolektivi upгavljajи pro-
izvodnjom, uslovljavaju demokгatizacijи socijalisticke proizvodnje? u cemu
је njena materijalna sиstina?
Ргvо, radnici iz osnova mijenjajи svoj odnos prema sredstvima za pro-
izvodnjи, јег od najamnih radnika postajи slobodni proizvodaci i samostalni
upravljaci proizvodnje. Drиgo, visina nagrade pojedinog radnika i slиZbe·­
nika zavisi sada od visiнe dohotka koji је ostvarilo preduzece, odnosno od
citavog rezиltata гаdа koji је ostvario kolektiv jedno~ preduzeca. А vov_o
opet zavisi od stepena produktivnosti, od kvaliteta ~ro1zvoda, о?. potra~:te
doticnog proizvoda i slicnih elemenata, kao sto sи usteda materiJala, racш­
nalrю iskoristavanje sredstava za proizvodнjи i cuvanje istih, umjesnost
organizacije proizvodnje i tako dalje.
Radi sto pravednijeg nagradivanja pojedinog proizvodaca, svaka fab-
rika i svako preduzece, odnosno radni kolektiv donosi svoj tarifni pravilnik
kojim se regиlise pravilno нagradivanje pojedinca, odnosrю njegovo ucesce
u raspodjeli иkupne zarade radnog kolektiva.
Demokraticnost је ovdje u tome sto citav radni kolektiv ucestvиje
и donoseнjи tarifnog pravilnika, pri сети sindikati imajи vrlo vaznи ulogи,
о kojoj си govoriti na drиgom mjestи. . .
U vezi s gornjim donesen је Zakon о novom platnom s1stemи u pп­
vredi, а isto tako i и drzavnoj administraciji. Ро ovom Zakonи drzava samo
74
zadrzava nadzor nad sprovodenjem propisa i nadzor da se osigиra prиzanje
zastite pojedincu ako је prekrseno njegovo pravo koje је propisano i utvr-
deno, kao i nadzor и рrиzанји pomoci predиzecи, odnosno radrюm kolektivи
u obezbjedenjи miнimuma sredstava za izdrzavanje njegovih Clanova u slu-
caju nekih teskoca u ostvareнju dohotka.
Decentralizacija privrede zapocela је jos prije donosenja Zakona о
predaji fabrika i predиzeca radnim kolektivima na иpravljanje to jest u
prvoj poloviнi 1950. godine. Sve fиnkcije neposredrюg rиkovodenja Savezne
vlade u pгivrednim granama prenesene su postepeno на republike, а neke
iz repuЬlicke kompeteнcije na sreske i gradske narodne odbore. Ukinuli smo
veci broj miнistarstva koja sи sada postala sиvisнa i umjesto rljih sи u
Saveznoj vladi stvoreнi savjeti za srodne privredne grane, ciji sи sada Cla-
нovi i claнovi repиblickih vlada. Za savezne нadleznosti formir-ani sи ko-
miteti, иprave i direkcije kao neposredni organi za savezne poslove.
Ali sto se deceнtralizacija dalje razvijala, cim sи radnicki savjeti u
upravljanju preduzecima i novi privredni sistem poceli fuнkcionisati, poka-
zala se i ta reoгgar1izacija nedovoljnom, tako da vec 1951. godine dolazi do
ukidaнja saveznih komiteta i uprava u okvirи savjeta, а njihove kompetencije
prenesene sи na repиЬlike. Sve је to dovelo do znatnog smanjenja saveznih
aparata, ali i гepиЬlickih; osim ostalog i zbog toga jer је ukinuta distriЬucija
obezbedenog snabdjevanja i posteperю se ukidao otkup. Narocito је znatno
uticalo na smanjenje saveznog i repиblickih aparata to sto sи radni kolektivi
pгeиzeli upгavu nad pгeduzecima.
Paгalelno s decentralizacijom u pгivгedi moгalo је neminovrю doci i
do decentralizacije i reoгganizacije organa narodne vlasti, jer su sada, uslijed
novog sistema u pгivredi, sгezovi poceli dobljati sve veci znacaj kao politicki,
ekonomski i kиltuгni centгi, а opstina, gradska opstiнa i gгad sacinjavaju
sada temelje dгzavnog иredenja s mogиcnoscи daljeg razvoja u teritorijalne
drиstvene zajednice - komune.
U vezi s gornjim pitanjem, to jest s pitaнjem decentralizacije i гeorga­
нizacije narodne vlasti, odnosнo u vezi s daljim prosirivaнjem i produЬlji­
vanjem socijalisticke demokratije, doneseн је u pocetkи ove godine i novi
Zakoн о naгodnim odborima, а sad је vec izгaden i нacrt Ustavnog zakona
о organizaciji najvisih organa narodne vlasti, koji се vjerojatno vec ove
godine Ьiti podneseн Narodнoj skиpstini на pretres. Тај Ustavni zakon, koji
на ovoj etapi pгetstavlja zavrsetak reorganizacije sistema, upravljaнja и
privredi i organima narodne vlasti, predvida, izmedu ostalog, i jednu krupни
tekovinu za nase trиdbeнike, а to је Vijece proizvodaca и Narodnoj skupstini.
Nisam smatrao za potrebno, а ne bih to нi mogao jer је sиvise obimna
materija, da о gornjem govorim podrobnije, posto о svernu tome postoji
vec obradeni materijal. Htio sam samo иkratko ocrtati наs razvojнi риt u
socijalizam, риt koji је vezan za materijalne, fizicke i umne mogиcnosti
i koji је narocito tezak za jednu zaostalи zemljи, kao sto је Ьila nasa. Ali
u isto vrijeme mi smo u nasoj praksi pokazali da ne lutamo na tom риtи,
da nam taj nas риt nije nepoznat, jer је osvjetljeн naukom marksizma-lenji-
нizma. То ne znaci da se poнekad i ne pogrijesi, ali to su sitnice prema
onome sto mi cinimo i postizemo. Uz to, naravнo, mi nastojimo da razнe
slabosti sto prije ispravljamo, ako one нisи vан нaseg domasaja ...
(>•VI kongres КРЈ«,
»KultUI"a«, Beog1·ad, 1952, st1·. 49-54)
75
 IZ REZOLUCIJE VI KONGRESA КРЈ О ZADACIМA 1 ULOZI
SAVEZA KOMUNISTA JUGOSLAVIJE, 7. NOVEМВRA 1952. GODINE

, Kongгes jednodusno ukazuje d:a radnicko. upravljanje pl1ivrednim preduze-

cima, koje је dovelo do stvaгanja socijalistiCkih odnosa u oЬlasti proizvodnje,
i samoupгavljanje r·adnog narod:a imaju preloman, odlucuju6i znataj za dalji
razvoj i ucvrscenje s.ocijalisticke demokгatije i socijalizma,
Istovremeno Kongres ukazuje i na opasnosti koje se mogu i koje се se
neminovno ispreeavati radnickoj klasi i radnom narodu na dernokгatskom putu:
p1·vo, opasnosti od Ьirokгatskih driavnokapitalistickih tendencija; drugo opasno-
sti od burzoaskih, klerikalnih i slicnih elemena:ta, koji, maskirajuci se burZoa5k1im
demokгatizmom, idu za obnovom fasizшa i kapitalistickih drustvenih odnosa; ti tre-
ce. opasnosti od nedovoljne svesnost.i о potrebama celine, to jest - opasnosti od
lok:a:l:izma .
Prava neposгedntih proizvodaca u privredi mogu samo da se dalje sire
i pгoduЬljuju, i to u utvгdivanju i raspodeljivanju v1i.Ska rada, nacioшrlnog do-
hotka, novih investicija 'itd., jer је to jedini put da prЧvreda Jugoslavije bude u
pгaksi tr·etirana kao celina i najsigurniji naain suzbljanja Ьirokra:tskog centraliz-
ma, ± republickog partikulaPizma, а takode i pojava Ьiюkratizma u гadnickim sa-
vetima koji - svaki na svoj naCin - znace vraeanje nazad i mogli Ы samo da ko-
ce dalji nol'Пlalni pr·ivredni гazvoj, i Iokalni, i тepuЬliCki, i jugoslovenske pг.ivrede
kao celline, а takode zaostalih гepuЬlika i zaostalih kгajeva, kojlima је pomoc
razvijentih jos uvek potrebna.
Radnici Jugoslavije !lemaju i ne mogu inrati nikakvih svojih lokalnih, »na-
cionalnih« i sltiCniih interesa koji Ьi blLi sup:rotni klasi kao celini ili pojedinim
delovima klase, i zato је dalje razvijanje njihove svesne, ah.-tivne i neposredne ulo-
ge u upravljanju privredom najsiguгnija garantija ·ne samo daljeg razvitka soci-
jaJ.Iizшa i socijalisticke demokratije, nego takode li najsdgurnije sredstvo protiv
biгokгatskih ostataka i tendencija i u centтu i u repuЬlikama, koji pogoduju so-
vinizmu, oteiavaju dalje bratsko zЬlizavanje naroda Jugoslavije i potstieu naoio-
nalno ucaurivanje. RadniCka klasa i njene klasne organizacije bile su i u ratu
i u revoluciji vodeci elemenat bratstva .oaroda Jugoslavije i to su ii danas i mo-
гaju biti i ubuduce; zato su progresivne i socijalisticke sve forme koje olaksavaju
tu njenu ulogu.
U vezi s tim, od presudnog је znacaja politi&a, idejna i dтuga aktivnost ne
samo organizacija Saveza komunista, nego i svakog нjegovog pojedinacнo uzetog

77
clana, bez obziтa na kom se poslи nalazio. kao svesnih li .aktivnih boraca и okvirи
Socijal:isti,Ckog saveza radnog naroda Jиgoolavije i kao najsvesnijeg dela гadnicke
klase. Samo ta 6. takva aktivnost i Saveza kao celine i njegovЉ clarюva pojedina-
cno - protiv Ьirokratske samovolje, bиrfuaskih zavera li smicalica i loiOalne
~k?~иdos~i, ~no~~. os_igurati dalji. d~mokratski i socijalistiCki razvitak, suzbljati
sovпuzam 1 ucvrsc1vaћ bratstvo i Jedinstvo naroda Jиgoslavije - garantijи njiho-
vog slobodnog ZJivota i dailjeg ra.zvitka.
Demokratija koja se svesno i aktivno ne Ьori za svoj opstanak i svoj dalji
razvitak uvek nюze doCi и polviaj da је potkopaju njerli spoljni i unutrasnji
neprijatelji.

(»VI kong1·es КРЈ«,

»Kultura·«, Beograd, 1952, st1·. 279, 280)

IZ USTAVNOG ZAKONA О OSNOVАМА DRUSTVENOG

I POLITI(:КOG UREDENJA FEDERATIVNE NARODNE REPUBLIКE
JUGOSLAVIJE I SAVEZNIM ORGANIMA. VLASTI,
13. JANUARA 1953. GODINE
Clan 4.
Drиstvena svojina na sredstvima za pгoizvodnju, samoupravljanje Pl'{)izvo-
daea u privredi ti samoиpгavljanje radnog naгoda u opstiпi, gradu i srezu jesu
osnova drustvenog i politickog uredenja zemlje.
Zajemceпo је sam{)llpгavljanje гadnog naroda н oЬlasti pгosvete, kultнre
i socijalnih sluzbl.
Samoupravljanje pr{)izvodaca i radnog nar-oda ostvaruje se u saglasnosti
sa opstim dгustvenim inteгesima izгazenim и zakonu i u d1·ugim odlиkama pret-
starvnickih tela гadnog narroda - narodnih slrupstina i narodnih odЬora.
Clan 5.
Zajemceni su:
slobodno udruzivanje гadnog naroda radi ostvarivanja demokratskih poli-
tickih, ek{)nomsldh, socijalnih, naиcnih, kultиrnih, uшetruickih, struCnih, sportskiћ
drugih zajednickiћ iinteresa;
licпe slobode ,ј druga osnovna ргаvа coveka i gгadaniпa:
ргаvо na rad.

Сlап 6.
Samoupravljanje proizvodaca u privredi sastojli se narocito:
и pravu тadniћ kolektiva da upravljaju privrednim .organizacijama neposred-
no i preko radnickiill saveta, skupstina zemljoradnickih zadтuga i drиgih pret-
stavnickih organa koje sami biraju ~ pozivajи;
u pravu proizvodaca da bиdu Ьiтani н pretstavnicka tela privгednih orga-
nizacija;
u pтavu privredne organiz:acije da samostalno utvrdиje svoje privredne
planove; u pravu pгivredne oгganizacije da ро izvrsenjн drustvenih obaveza samo-
stalno raspolaZe dohotkom ocganizacije, pri cemu se organizaciji gaгantиje zako-
nom odreden-i minirnuш; u pravu privredne organizac<ije da u granicarna svog
dohotka odreduje zarade trudbenika, pri сеmн se trudbenicima u privrednim pтe­
duzeeima zakonoщ garantнju minimalne zarade iz drustveniћ sredstava;
u pravu proizvodaea da preko svojiћ pretstavнika u ve6i:rna proizvodaca
utvrduju materijalna sredstva koja se odvajajн za podmirenje drustveпiћ potre-
ba i da odlueujн о upotreЫ tih sredstava.
Proizvodaci ostvarujи samoиprarvna prava na osnovи ustava i zakona а u
okviru druStvenih planova.
Samoиpravna prava &ticи radni kolektiivi samim osnivanjeш pгiV'I·edne or-
ganizacije.

79
 Clan 7.
Samoupгavljanje radlllog нaroda u o!)Stini, gradu i srezи sastoji se naroCito:
и pravи grada:na da Ьiraju i opozivajи svoje pretstavnike u narodnom оd­
Ьоrи opstine i и sreskom i gradskom vеси, kao i и pravu proizvodaca da biraju
i opoziivajи svoje pretstavnike u vеси proizvodaca rmrodnog odЬora sreza i grad:a ·
и pravи gradana i proizvodaca da Ьиdи Ьiтani u narodni odbor; u pravU:
gradana da neposredпo иcestvujи u vrsenju vl!ast:i putem referendиma zЬorova
biraca, saveta gradana, ucesca gradana u upravd i u pravosиdи, i pute~ drugih
oЬlika neposrednog иpravljaпja;
u pravи narodnog odbora da samostalno ureduje poslove od opsteg iпtere­
sa za zajednicи u oblasti privrednog, komunalilog, socijalnog i kulturn:og Zivota
i гazvitka op5tine, grada i sreza, oslanjajи6i se na privredne OI'ganizacije samo-
иpravne ustanove, иdrиzenja i inicijativu gradana; '

IZ EKSPOZEA Е. KARDELJA О PREDLOGU USTAVNOG ZAKONA

NA VI REDOVNOM ZASEDANJU NARODNE SKUPSTINE,
12. JANUARA 1953. GODINE

... Jasno је, pre svega, da Ustavni zakon stiti politicki sistem vlasti rad-
nog naroda na celu s radnickom klasom kao i njegove napore na izgradnji
socijalistickih drustvenih odnosa. Socijalisticki karakter dolazi u Ustavnom
zakonu јасе do izrazaja nego u dosadasnjem Ustavu, sto је i razumljivo,
s obzirom na cinjenicu da је danas socijalisticki sektor u proizvodnji ne-
osporno prevladujuCi dok је u vreme donosenja Ustava od 1946. Ьiо tek na
pocetku svog razvitka.
U tom smislu Ustavщ zakon, pre svega, stiti drustvenu svojinu na
osnovnim sгedstvima za proizvodnju, to jest u principu svih sгedstava za
pгoizvodnju sem onih koja sluzbe kao osnova individualnog rada u poljo-
pгivгedi i zanatstvu, to jest koji su ро pravilu licna svojina sarnog proiz-
vodaca.
Ти Ustavщ zakon uнosi i jednu novinu. On predvida da u svakom
1\Iosa Pijade obгazlaze Ustavni zakon о osnovama drustvenog i politickog preduzecu, cim је stvoгeno i bez obzira ko ga је osrюvao, radнi kolektiv
uredenja FNRJ automatski doЬija jednaka prava i obaveze koje inace zakon predvida za
sva preduzeca drustvenog kaгaktera. Na taj naciн svi trudbenici postavljaju
u pravu naгodnog odbora da samostalno raspalaie delom doh:otka koji priv- se u pravno jednaki polozaj u pгoizvodnji, i nikakav drzavni Ili drustveni
гedne or~anizacije odvajajи za opstinи, grad i srez saglasпo saveznom i repиbliic­
kom drustvenom planи; и pravu narodnog odbora па zakonom utvrdeni postotak organ, makar on i osnovao preduzece, ne moze preduzece niti njegov radni
рогеzа i na uvodenje lokalnog prireza i mesnog samodoprirюsa; u pravu narod- kolektiv opterecivati vecim Ш drukcijim obavezama od onih koje su Ustavom
n·og odbora da samostalno doпosi budzet d. drustveni plan; i zakonima predvideнe za sva drustvena preduzeca. Ova је odredba vazna,
u vгseпju zakonom odredenih prava narodnog odЬora prerna privrednim рге svega, zbog toga sto se time postavlja brana svakom pojavljivanju
o~ganizaciJama na пjegovom podrucjи; u пadzoru narodnog odbora nad upravlja-
щern opstenarodnom imoviпoлt; и pravu иpravljaпja opst.ine i grad:a svim drzavnokapitalistickih tendencija kroz prakticisticke postupke nekih nasih
zemljistima i zgradaлta lшji sи opstenarodna irпovina, ukoliko to pravo ne pripa- organa vlasti ili upгave, koji su jos uvek skloni da gledaju na ovo ili ono
da drugim driavnim orgami:rna, prd.vrednim organizacijanm, ustanovaщa i zajedni- pгeduzece kao na »svoje«, kоше mogu ро rniloj volji nalagati materijalne
caлta;
obaveze. Та је odredba potrebna i zato da Ьi se spгecile Ьilo kakve privi-
и pгavu пarodnog odbora da Ьira i razre5arva sиd!ije sreskih i okruZпih
sиdova; legije osnivaca, makar Ьila to i socijalisticka preduzeca, na racun prava
и pravu narodnog odbora da obrazuje li Ьira svoje organe i da postavlja dгugih radnih kolektiva.
slиzbenika odbora;
U nacelu, dakle, Ustavni zakon pгiznaje samo, pr:vo sektor drustvene
1! pгavu пarodnog odbora da statutoщ propisuje svojи organizaciju i po---
pгoizvodnje, na bazi drustveнe svojine na sredstvirna za proizvodnju, to
slovaщe;
и odгzavanju reda i лtira na podrucjи opstine, grada i sreza. jest socijalisticki sektor; i drugo, sektor individualne zanatske i zemljo-
Narodrlii odЬor vrsi vlast na osnovи i u okviru иstava i zakona. radnicke proizvodnje, na bazi individualnog oruda гаdа, to jest sektor licne
(»Sluzbeni list FNRJ« br. 3. 1953) svojine pгoizvodaca na sгedstvima za proizvodnju. I taj sektor u uslovima
80 6 Samoupravljanje u Jugoslaviji 81
socijalisticke drzave ne vodi neizbezno ka kapitalizmu; naprotiv njegov po-
stepen socijalisticki preobrazaj, bez administrativnih mera i bez nacionali-
zacije, ali ekonomskorn pomoCi socijalistickog sektora, potpuno је moguc.
Izmedu jednog i drugog sektora su, naravno, нeizbezni i prelazni oblici,
Ciji polozaj treba da resavaju pojedini zakoni na osrюvi odredaba Ustav-
nog zakona... , radнe kolektive, to jest konkretne fabrike i druga preduzeca i privredne
Ustavni zakon takode polazi sa gledista da је radnicka klasa glavna
pokretacka snaga socijalizrna, istorijski nosilac socijalizma. Medutim, tu ruko-
vodecu ulogu Ustavni zakon ne obezbeduje vise prveнstveno kroz poziciju
politicke avangarde radnicke klase u upravnorn aparatu ·- sto u krajnjoj
liniji, kao sto smo videli u Sovjetskom Savezu dovodi do Ьirokratiziranja
same avaнgarde i do njenog slivanja sa drzavnim upravrlim aparatom, а
konacno i do odvajanja drzavne uprave od radnicke klase - nego samo-
upravorn trudbeнika u preduzecima i drugim privrednirn organizacijama
i neposrednom koнtrolom radnickih masa preko njihovih samoupravнih pri-
vrednih organa nad upotrebom i raspodelom nacionalrюg dohotka.
П tom pravcu је Ьitна nova ustavna institucija Vece proizvodaca u
sastavu Savezne narodne skupstine i repuЬlickih skupstiнa. Та nova pret-
stavnicka tela nisu va2na samo zato sto се se u njima ispoljavati нajнe­
posredniji ekonornski interesi privrednih organizacija i njihovih rad!lih
kolektiva, nego i zato jer se u нjima pretstavнici radнicke klase не pojav-
ljuju ро kljucu brojnog odнosa staнovnistva, nego prema stvarnoj dru-
stvenoj ulozi radnicke klase.
Ima ljudi koji nas kritikuju zbog te institucije. Oni govore da Vece
proizvodaca nije demokratska ustaнova jer ne obuhvata celo stanovnistvo,
odnosno jer se njome deo stanovнistva navodнo podvrgava diskriminaciji.
Medutirn, ti ljudi, pre svega, не vide da veca proizvodaca, kao dernokratski
organizmi pretstavnika nasЉ radnih ljudi, u stvari ukidaju i zarnenjuju sistem
administrativrюg rukovodenja od straнe drzavnog upravnog aparata, koji
је do sada u njihovo irne rukovodio poslovima drustveнe proizvodnje i
privrede uopste. Svako zna da је taj stari sistem не samo daleko manje
demokratski od ovog sto ga uvodi Ustavni zakon, nego i da pretstavlja
stalrli izvor teнdencija Ьirokratizma i zakidanja prava radnih ljudi. Veca
proizvodaca su, dakle, znacajaн korak dalje vec samo s staнovista formalne
demokгatije. А drugo, ti ljudi zaboravljaju ciнjenicu da se о diskrirninaciji
rnoze da govori bas u obrrшtorn slucaju, to jest u sistemu koji dozvoljava
da trudbenici - koji нajvise dopriнose stvaranju nacionalnog dohotka i
koji su uz to samim svojim drustveнirn polozajem neizbezno najнaprednija
drustvena snaga - iшaju najшanje uticaja pri raspodeli i upotreЬi nacio-
нalnog dohotka i u vodenju ekorюmske politike uopste. Bilo bi нaravno,
nepravilнo, i нedenюkratski i nesocijalisticki ako Ьi radnici jediнi irnali da
odlucuju о tim pitaнjima. Medutirn, u tome se uloga veca proizvodaca i
ne sastoji. Njihova se prava, u stvari, svode na koнtrolu ekonomske politike
drzavnih i drustvenih sarnoupravnih organa, i na njihovo ravrюpravno su-
odlucivanje u donosenju Ьitnih akata te ekonomske politike. Oni се, vero-
vatno, pored toga posteperю doЬijati i druge funkcije, pre svega funkcije
ekorюmskog znacaja, tako da се se veca proizvodaca pojavljivati i kao.
kolektivнi pretstavнik i koordinator zajedнickih interesa socijalistickih pre-
duzeca, zernljoradnickih zadruga itd.
Stavljeнi su i prigovori druge vrste. Neki kazu da је pojarn proizvodaca
postavljen suvise usko i da је jedan deo stanovnistva nepravilno proglasen
82
za пeproizvodacki. Ја necu tu ulaziti u ekonon1sku analizu pojma pl·oiz-
vodaca, to jest u pitanje ko sve ulazi u kategoriju proizvodaca. То pitanje,
s obzirorn na nacin kako se forшiraju veca proizvodaca, nema nikakvog
prakticnog znacaja. Veca proizvodaca nisu pretstavnik nekog apstraktнog
proizvodaca, nego pretstavljaju konkretнe proizvodne organizacije i njihove
organizacije sa svim njЉovirn radнickim i tehnickim i pomocnim perso-
nalom. Veca proizvodaca su pretstavнicka tela konkretnih preduzeca, kon-
kretнih zeшljoradnickih zadruga, zanatskih komora itd. Otud, na prirner,
za izbor Clanova ovih veca nece glasati radнik koji је zaposlen и drzavnom
orgarш, recimo elektricar zaposlen u Skupstiнi, а glasace daktilografkinja
zaposlena u jednoj fabrici. Veca proizvodaca, dakle, нisu samo politicke
nego i ekonoшske organizacije, to jest она su, kao sto sam vec raнije rekao,
neka vrsta kolektivнih pretstavnika radnih kolektiva svih nasih proizvo-
daca i drugih privrednih orgarlizacija, kao i sitnih individualnih proizvodaca
orgaнizovanih u zadrugarna i zanatskim komoraina. Bas u tome i jeste
нjilюva predrюst i njilюva opravdanost.
Uloga veca proizvodaca је za dalju izgradнju sistema socijalisticke de-
rnokratije izvaнredнo vazna. Preko njih pre svega, radnicka klasa doЬija
онu politicku sнagu koja odgovara nјеној drustvenoj ulozi, i to u jednoj
skroz demokratskoj formi. 'l'ime se Ьitno smaнjuje potreba intervencije dr-
zavnih politickih organa na podrucju privrede i drustveнog zivota uopste,
а tirne su i Ьitno potkopani koreni Ьirokratskih tendencija. Dalje, preko
veca pгoizvodaca doЬijamo direktнa i jaka pretstavнistva radnog seljastva
u svim pretstavnickiш organirna vlasti, i to na nacin koji се ucvrstiti savez
radnika i seljaka, olaksati pruzaнje pomoCi socijalisticke industrije socija-
listickoш preobrazaju poljoprivrede i paralizirati reakcioнarne teнdencije
koje jos нicu iz sitne individualнe proizvodnje. Veca proizvodaca се takode
moci da, u ime zajednice proizvodaca, organizuju uspesnu politicku i eko-
nomsku kontrolu nad poslovanjem i radorn pojediнih radnih kolektiva i
nad izvrsavanjem njihovih obaveza prema zajednici. Time се veca proizvo-
daca postati izvaнredнo vazan instrurnent za koordinaciju u oЬlasti privrede,
naravno, u onoj meri u kojoj се takva koordinacija Ьiti zaista potrebna u
zajedrlickom drustvenom interesu. Ocigledнo је, dakle, da - zbog svih tih
svojstava - veca proizvodaca Ьitno prosiruju sistem socijalisticke demo-
kratije i ubrzavaju njegov dalji razvitak ...
Za razvitak socijalistickih i drustvenih odnosa, naravrю, nije svejedнo
da li su sredstva za proizvodnju u rukarna drzavrюg upravnog aparata i1i
su pod upravorn drustveнih samoupravnih organa kao kolektivrlih demo-
kratskЉ pretstavнika samog radnog naroda, sarnih proizvodaca. Razume se,
u prvoj fazi nase revolucije, kada је drzava nacionalizirala privatnokapita-
listicka preduzeca, Ьilo је neizbe2no da se opsteнarodna imovina najpre
pojavi u formi drzavne svojiнe pod neposrednom upravom drzavnog apa-
rata. То је Ьilo potrebrю kako zbog nerazvijeнe socijalisticke svesti radnih
ljudi, tako i zbog toga sto se sam proces podrustvljavanja nije izvrsio jed-
nirn нagliш preokretom на citavom frontu, vec је isao postepeno.
Medutim, istoriski zadatak revolucionarne avangarde radnicke klase
i uopste svesнih socijalistickih srшga nije sarno u tome da predvode borbu
za podrustvljavanje sredstava za proizvodnju, nego i u tome da obezbede
prelaz od drzavnog upravljanja sredstvima za proizvodnju ka drustvenim
в· 83
oЬlicima toga upravljaпja, to jest ka demokratskom samoupravljaпju sarnih
proizvodaca u okviru пjihovih prava i obaveza, koje odreёiuje drustveпa
zajedпica. Socijalisticke drustveпe sпage, to jest radпicka klasa i druge
radпe mase, rnoraju Ьiti sposobпe da sarne поsе dalje socijalisticki пapredak,
Ш се опе postati rob Ьirokratskog drzavпog aparata, koji se pojavljuje kao
пjihov opuпomoceпik. Cim se taj opuпornoceпik osarnostali u upravljaпju
sredstvima za proizvodпju, оп prestaje Ьiti opuпorrюceпik radпih masa i
postaje gospodar паd пjima. Prema tome, kada Staljiп i пjegovi korпiп­
formisticki ideoloski prirepci tvrde da demokratsko upravljaпje socijalistic-
kim preduzecima od straпe radпicke klase, to jest saшih radпih kolektiva,
pгetstavlja opasпost za socijalizam, а da, пaprotiv, socijalizam, moze da
obezbedi sашо ceпtraliziraпi, rnocпi drzavпi Ьirokratski aparat - опi se
u stvari пе odricu samo rnarksizma, пеgо socijalizma uopste. Опi time, u stvari
postaju ideoloski propovedпici drzavпog kapitalizшa. Na kraju krajeva, ako
prizпajeшo ciпjeпicu da је radпicka klasa пosilac socijalistickog razvitka,
опdа moramo bez ikakvog kolebaпja pretpostaviti da се radпi kolektivi u
fabrikama, koje su opsteпarodпa iшoviпa, kroz svoje dernokratske orgaпe
samoupravljaпja i u okviru sistema koji utvrduje socijalisticka zajedпica,
sa sYim sYojim sYesпim i spoпtaпim teпdeпcijama isto tako пeizbezпo stva-·
rati socijalizam, kao sto је u kapitalistickorn sistemu svaki kapitalista пe­
izbezпo styaгao kapitalizam.
U skladu s tim, Ustavпi zakoп staYlja u osпovu drustveпog uredeпja
- drustYeпo samoupravljaпje, to jest pravo пasih rаdпЉ ljudi da u sviш
oЬlastiшa dгustyeпog zivota ргеkо sYojih samoupravпih orgaпa upraYljaju
preduzeciшa, orgaпizacijama i ustaпovama opsteg drustve11og zпасаја. S
dгuge straпe, Ustayпi zakoп ograпicava drzavu 11а пје11е specificпe zadatke,
to jest, pre syega, па zastitu socijalistickog poretka, odbraпu пezavisrюsti
пar·oda, obezbedeпje postovaпja zakoпitosti, obezbede11je jediпstva drustve-
пog i priYredпog sistema, itd. Razume se, Ustavпi zakoп oшogucuje i drzavпu
iпterYeпciju u sYim dгustveпim oЬlastima ako se radi о zastiti poretka,
о sиzЬiјапји akcije 11eprijatelja socijalizma ili kada treba pomoci socijali-
sticki pгeobrazaj па zaostalirн drиstYeпim sektorima ...
Ustavпi zako11 odrazava i teпdeпciju ka maksirnalпoj dece11tralizaciji
izvrsпih fипkcija, koja је u zadпjih пekoliko godiпa odпela defiпitivпu
pobedu u citavom пasem drиstveпorн zivotu. Takva deceпtralizacija potrebпa
је pre syega:
1) da Ьi izYrseпje zaista Ьilo sto vise и skladu sa koпkretпim иsloviшa
koji иvek пisи jedпaki;
2) da Ьi пajsire паrоdпе mase rнogle da irнaju пeposredпu koпtrolи
паd гаdоrн izYrsпog aparata i da Ьi trиdbeпici zaista rнogli svestraпo i
slobodпo гazvijati svojи socijalisticku iпicijativи;
3) da se spreci pretvaraпje drzavпog upravпog aparata u
stalпu ceпtralizovaпu vladajucu sпаgи паd drustvom.
Ustavпi zakoп
zato usvaja priпcip da su izYrsпe fипkcije pre svega
па пагоdпim odborirнa
i na razпirн drиstveпim samoupravпim orgaпima,
dok па repиЬlickirн i savezпim orgaпima vlasti ostaju samo опе izvrsпe
fипkcije koje ро samoj prirodi stvari шogu Ьiti samo sayezпa ili repuЬlicka
fипkcija, а иtУгёiијu se saшim Ustavom ili па Ustavu zasпovanim za-
koпima ...
84
Istovгemeno treba пaglasiti da Ustavпi zakon ni u kom siucaju пе
dopиsta slaЬljeпje jediпstva vlasti radпog пaroda ili jedinstva drиstvenog
i politickog sistema. Naprotiv: idиci ka veoma smeloj deceпtralizaciji izvrsnih
funkcija, 011 istovremeno zadrzava za federaciju i za repuЬlike sve one
neophodпe fuпkcije i instrиmente koji su potrebni da bi se sacuvalo jedin-
stv.o sistema i da Ьi se svi gradani i svi drиstverli orgaпi postavili u iste
иslove, sa istim pravima i sa istim obavezarнa prema zajedпici. Na taj је
nacin potpuno obezbedena она neophodna drustvena ceпtralizacija, bez koje
savremeno drustvo, а pogotovo socijalisticko, ne moze da obezbedi povoljrre
uslove za najbrzi mogиci razvitak proizvodnih snaga. Stavise, ne treba
пikako zaboraviti da је decentralizacija izvrsrrih funkcija mogиca, pozitivrra
i napredпa samo pod us1ovom da је istovremeno obezbedeпo i jediпstvo
drиstvenog i politickog sisterнa.
Jediпstvo sisterнa, medutim, Ustavni zakon пе obezbedиje роmоси sa-
mostalпih fипkcija пekog centralizovarrog иpravпog sistema, nego:
1) putem jedinstva vlasti radnog 11aroda, koje dolazi do izrazaja kroz
паrоdпе skиpstiпe i izvrsпa veca i rшrodпe odbore i kroz medusobпu pove-
zaпost tih orgaпa;
2) putem principa da svi drzavпi i dгиstveni organi rade doduse sa-
mostalпo, ali iskljиciYo na osnovu Ustava, zakoпa i drugih akata Savezrre
narodпe skиpstine i skupstina repиЬlika. Оsпоупi iпstrиment jediпstva rшseg
sistema, dakle, пiје vise jedinstveп drzavпi upravпi mehaпizam, nego zakon
Ш dгиgе odlиke Narodпe skиpstiпe, pri cemu opstu politicku direktivпu i
nadzornи иlogu za izYrseнje tih propisa imajи пајиzi organi пarodпih skиp­
stina, to jest izvгsпa veca. s
obzirom na tu promenи, nase паrоdпе skup-
stineсе u novom иstavпom sistemu imati nesravпjivo vecu ulogи и svako-
dпevпoj praksi пеgо sto su је do sada imale. U okviru tog sisteшa rade
samostalno i organi drzavпe uprave bez prethodne Ьirokratske cenzure viseg
orgaпa ...
Rаzише se da је puna ravnopravnost naroda Jugoslavije obezbedena
i u пovom Ustavпoш zakoпu. Та ravnopravпost пiје samo forma1no demo-
kratska, to jest ne izrazava se sашо u роstојапји narodпih repuЬlika i u
njihovom samostalnom nacionalпom i kultиrпom гazvitku, пеgо је dru-
stverro-ekoпomski utemeljeпa i obezbedeпa. Diskriminacija је пеmоgиса
ро saшim osnovama socijalistickog sistema, а ekonornska pornoc zaostalirп
repuЬlikama i иЬrzапје пjihovog napretka pretstavlja direktni ekoпomski
iпteres svih trиdbeпika zemlje, jer svaki napredak u Ьilo kom delu zemlje
pretstavlja ијеdпо ekoпomski iнteres S\'akog pojedirюg trиdbenika наsе
zeшlje.
Sem toga federacija ravrropravпih repuЬlika kod паs пiје neophodпa
samo radi nacioпalnog sastava nase zerнlje. Ona proizlazi takode iz пaseg
пeku samo- drиstveпog sistema kao takvog, iz naseg slrvatanja narodпog suvereniteta
i drиstveпog saшoupravljaпja. Nasa Ьi zemlja Ьila »federacija« и tom novoш
sшislu, to jest kao sisterн zasпovaп па drиstvenom samoupravljanju, i kada
не Ьi Ьila mпogonacioпalna.
I pored toga Ustavni zakoп иrrosi odredbe za formalno obezbedenje
te ravnopravrrosti. U пizи Claпova оп јаsпо razgraпicava praya federacije
ргеmа repuЬlikama, а sem toga u sastav Savezпe skupstiпe иvodi i Vece
пaroda, u korн dolaze do izrazaja poseb11a prava poslarrika narodnih re-
85
puЬlika u svim slucajevima kada је u pitanju promena ustava, odnos iz-
medu federacije i repuЬlika ili raspodela nacionalnog dohotka putem sa-
veznog drustvenog plana. Те su odredbe, ро mom misljenju, uglavnom for-
malnog znacaja, s obzirorn па to sto u пasem sistenш postoji toliko drugih
iпstrumeпata za uskladivaпje uzajamnih drustveпih interesa, mehanizam
Veca naroda, koji predvida Ustavni zakoп, ро svojoj prilici, uopste nece
doci do izrazaja. No on је ipak potreban, prvo, kao krajпja pravna kon-
sekvenca naseg sistema nacionalne ravnopravпosti, а drugo, kao ponovпa
deklaracija vernosti nove Jugoslavije politickom principu ravnopravrюsti
svih пaroda ...
Priznavajuci narodima Jugoslavije potpunu ravnopravnost, Ustavni za-
kon istovremeno obezbeduje i пjihovo jedinstvo i to, opet naglasavam, ne
administrativnim sredstvima i formalnim propisima, nego samim drustvenim
sistemom. Jedinstvo nasih naroda danas vise nije samo neki nacionalni
interes svakog naroda posebno, to jest nije samo interes uzajamne pomoci
i zajednicke odbrane rljihove nezavisnosti, nego је postalo i interes svakog
trudbenika kao trudbenika. Као takvo ovo је jediпstvo istovremeno nov
korak dalje u istoriskom procesu unutarпjeg ujedinjavanja ljudskog druStva.
Individualna proizvodnja i pгetezno пaturalna razmeпa uslovljavale
su, na pocetku ljudske civilizacije, raspad prvobltnih plemena i пastanak
lokalnih drustvenih zajednica i feudalnih provincijalnih skupiпa odrюsno
пaroda. Krupna kapitalisticka proizvodnja i pojava sireg robnog trzista i
novcanog prorneta uslovili su nastajanje moderпih kapitalistickih nacija.
Nasuprot tome, socijalisticka proizvodпja па bazi drustvene svojine sred-
stava za proizvodnju i svetska razmeпa dobara uslovljavaju stvaranje sirih
medunarodnih zajednica. Proces stvaranja takvih zajednica не pretstavlja niti
negaciju пacionalnog jezika, пiti пacioпalпih elerneпata u kulturi, nego jednu
nacelпo пovu kategoriju drustvenog ujedinjavaпja. Stavise, пacionalпa rav-
пopravnost је jedan od Ьitпih uslova za пormalno odvijanje tog procesa.
Ako, dakle, govorimo о jediпstvenoj socijalistickoj jugoslovenskoj za-
jedпici, mi tirne пismo postali pristalice konfuznih teorija о spajanju jugo-
slovenskih naroda u jednu jugosloveпsku naciju u starom smislu te reci.
Ako Ьismo se bavili takvirn planovima, pokazali Ьismo veoma malo smisla
za istoriske cinjenice i za objektivne drustveпe zakone. Stara i zloglasna
teorija takozvanog »integralnog jugoslovenstva« Ьila је i ostace i ubuduce
isto toliko reakcionarna koliko i пeostvarljiva. Nasa jugoslovenska socijali-
sticka zajedпica, medutim, ne stvara se na bazi nekih nacionalistickih teo-
гija, niti ima za bazu Ьilo kakve teorije о spajanju jezika Ш nacionalne
kultшe. Она se ternelji na zajedпickom drustvenom interesu svih trudbenika
bez obzira na Iljihovu нacionalrш pripadнost i zato је она cvrsca od svake
druge moguce zajednice.
Sva drustvena sredstva za proizvodnju su opstenarodнa imovina, to
jest, prakticki uzevsi, svojina svih trudbeнika паsе zemlje. Njihovo maksi-
malno korisceпje i uнapredenje pretstavlja zajedпicki interes svakog poje-
diнog tгudbenika, za koga је ta kolektivna svojiнa u izvesnom smislu ujedнo
i нjegova licna svojina. Tu је taj нovi faktor koji stvara socijalisticku
zajedнicu нovog tipa, u kojoj jezik i насiонаlна kultura postaju sporedan
faktor, koji nikome nece smetati da se ne oseca isto s drugim trudbeнicima
makar kojim jezikom oni govorili. То је, dakle, онај faktor koji cini zajed-
пicu jugoslovenskih нaroda zajednicom jugosloveпskih radnih ljudi i koji
86
cini moguc1m da se svaki паs trudbeпik s ponosom moze nazvati Jugoslo-
venom, pripadnikom jugoslovenske socijalisticke zajednice, а da se time ne
odrice пi svoje nacionalne pripadnosti, ni ljubavi za svoj nacionalni jezik
i kulturu.
Gledano sa tog stanovista, i nasa federacija nije vise federacija starog
tipa. Ona vise nije sanю ujedinjenje nacija i njihovih drzava, nego је pre
svega postala nosilac odredenih drustveнih funkcija jedinstvene socijalisticke
zajedнice jugoslovenskih trudbenika ...
Za koнacno obezbedenje socijalistickog razvitka нiје svejedнo kakve
forme doblja vlast radrюg naroda. Mi smo videli da је mnoge funkcije
vlasti radнog naгoda неkо vreme mogao uspesno da vrsi i revolucioпarнi
drzavнi sistem preko svog upravnog aparata, koji је radio u duhu socijali-
sticke ideologije. Ali, mi smo takode videli da takav sistem moze samo
neko vreme, to jest нeposredнo posle revolucije, uspesno da vrsi svoju ulogu,
а s vremenom i sam moze da postane izvor aнtisocijalistickiћ tendeнcija.
Razvijanje samoupravljanja trudbenika је jedino uspesno sredstvo za suz-
Ьijaнje takvih tendeнcija. Zato је socijalisticka dernokratija potrebna, i kao
forma i kao metod rada, u svim oЬlastima drustvenog zivota. U tome smislu
је u novom Ustavnom zakonu demokratizam, to jest princip dernokratskog
геsаvанја u osnovi i kao rukovodeci princip primeнjen u svim oЫastima
naseg drzavnog i drustvenog zivota. Gradaщ Ьiraju svoje pretstavnike i mogu
Ьiti Ьirani u sve organe vlasti i organe drustvenog samoupravljanja. Odluke
se donose vecinom glasova, а u okviru prava koja pojediнi orgaнi imaju
kao svoja prava ne postoji nikakva pretћodna Ьirokratska cenzura. Тај metod
sam ро sebi ne pгetstavlja nista novo, nista cime Ьismo se mi mogli l1valiti.
Ali, ipak tu ima i oЫika s kojima se opravdaнo mozerno ponositi pred
svetorn i pred istorijom, oЬlika u kojima mi danas vrsimo pioпirski rad:
1) samoupravljanje radnog naroda uopste i demokratski oЫici i metodi
napose nisu primenjeni samo u politickoj sferi u uzem smislu te reci, to
jest sarno u oЫasti drzavnog sistema, kao sto је to slucaj u burzoasko-
demokгatskim zemljama, nego i u oЬlasti proizvodнje i raspodele, u oЫasti
upravljanja privredorn, kao i па drugim podrucjima drustvenog upravljanja;
2) mreza osnovniћ samoupravnih organa - pocev od zborova Ьiraca,
narodнih odbora i нjihovih saveta, ра do radnickЉ saveta u preduzecu ili
zavoda za socijalнu zastitu u srezu - do te mere је razgraнata da svaki
gradanin moze svakodnevнo da iznosi svoja sћvatanja, da se ta shvatanja
pretresaju i da irnaju нeposredнog uticaja na formiranje javnog misljenja;
3) u vise drzavнe i drustveнe orgaнe gradani Ьiraju svoje pretstavnike
direktno, i to ne zato sto pripadaju ovoj Ш onoj partiji, пеgо zato sto znaju
kakva shvatanja i kakve ciljeve zastupaju i kakvo njihovo licno poverenje
zasluzuju.
А sve to је upravo put od demokratije partija ka demokratiji slo-
bodnih ljudi, koja је nesravnjeno sposobnija da odrazi volju narodnih masa
nego Ьilo koja partiska demokratija, koja uvek znaci morюpoliziraпje vlasti
nad drustvenim zivotom u rukama veoma uskil1 vrhova, nezavisno od toga
da li se radi о dva Ш о deset Ш samo о jednom vrlш.
Ја nikako nisam sklon da ћvalim ili idealiziram sve sadasnje oblike
i metode naseg politickog sisterna. Tekovine nase socijalisticke revolucije
imaju i u zemlji i vан nje podmukle neprijatelje prema kojima mi morarno
37
Ьiti bиdni. Zbog toga sи potrebne mere politicke i administrativne zastite
иstavnog poretka, sto neizbezno povlaci za sobom i ogranicavanje demo-
kratskih prava и ovoj iii onoj formi. Zato sи и nekim oЬlastiшa naseg
drиstvenog zivota demokratski oЬlici jos zaostali ili se sporo razvijajи. Tu
i tamo sшо mozda i mi sami skloni potcenjivanjи znacaja ove Ш one demo-
kratske forme, ра i to zadrzava razvitak tih formi. Ali zato, sи se, s druge
straile, prvi put u istoriji coveca!lstva oЬlici deшokratskog иpravljanja poceli
da razvijajи и noviш oЬlastima, tamo gde је sve do sada carovao eksplo-
atator, monopolist ili drzavnokapitalisticka birokratska kasta. S pravom
mozenю, dakle, reCi da se и naseш demokratskoш sistemи rada klica Ilovih
deшokratskih odrюsa kojima pripada budиcnost ...

(Е. Kardelj, »О osnovama drustvenog i politiclcog

uredenja FNRJ«, Kultura, Beograd, 1953, str. 40-54)

IZ REFERATA DURE SALAJA »DOSADASNJA ISKUSTVA I DALJI

RAZVOJ RADNI(ЖOG SAMOUPRAVLJANJA U JUGOSLAVIJI«
NA KONGRESU RADNI(ЖIH SA VETA JUGOSLA VIJE,
25. JUNA 1957. GODINE

Radnicki saveti i veca proizvodaca, kao organi neposrednog исеsса

radnicke klase и vlasti, pretstavljajи Ilerazdvojan sastavni deo naseg poli-
tickog i drustvenog sistema. Socijalisticko иredenje nase zemlje i vodeca
uloga radnicke klase dolaze и najvecoj шeri do izrazaja kroz postojanje
dгustveilih organa иpravljanja Ila drustvenim sredstviшa za proizvod!lju
i kroz postojanje organa preko kojih se za nase uslove najprikladnijim
demokratskim putem obezbeduje dominailtila иloga radnicke klase. Radnicki
saveti obezbedujи jedno od osnovnih demokratskih i politickih prava nepo-
srednih proizvodaca и иslovima izgradiva!lja socijalistickih di'ustvenih
odnosa. Neposredno иpravljanje podrustvljenom svojinom ulazi и red !laj-
Ьitilijih odlika socijalisticke Jugoslavije. Otuda su radnicki saveti i veca
proizvodaca od izvanredrю velikog politickog znacaja i dalekoseznih drus-
tveno-politickih konsekveнca и razvijailjи naseg socijalistickog drustva.
Radnicko samoupravljanje proizvodaca kod nas se izgraduje na bazi
marksisticko-lenjinistickog исеnја i и sklopu borbe socijalistickЉ naroda
za drustveni preobrazaj, kao forma socijalisticke demokratije i sastavni deo
tende!lcija za иcescem radnika и иpravljanjи, koje se и razr1im zemljama
i и razliCitim uslovima pojavljиju i probljajи и razlicitim oЬlicima.
Kod nas, и nasoj zemlji, radnicko samoиpravljaпje је vezano za drus-
tvenи SVOjinи i OilO Zilaci иcvrscenje i afirmacijи drustvenog karaktera
sredstava za proizvodr1jи. Radnicki saveti, koji nisu ni pi'etstavnici sopstve-
nika ni kolektivni sopstvenik, samostalno upravlja}u predиzecima u ime
drustva kode im је predalo deo ·drus1tvene svojine na 'UJpraV'ljanje. Nepo-
sredni proizvodaci sи doЬili jednи velikи mogиcrюst: da se slobodнo иdru­
zujи na drustvenim sredstviПla za proizvodnju i da и риnој meri koriste
svoje demokratsko pravo rцpraV'ljanja drustvenim sredstvima za rproizvocrnjи.
Ova osnovna runkcija slobo:dnih •PI'Oizvodaca postala је i rpo:lazna osnova za
izgradivanje citavog rpolitiCkog sistema neposredrne idernokra!tije.
Stvaranjem radnickih saveta zapoceo је proces diгektnog исеsса pro-
izvodaca и иpravljanjи predиzecima i и odlиcivanjи о raspodeli stvorenog

89
dohotka i upotreЬi viska rada. Ustvari, zapoceo је proces postepenog odu- i aktivno ucestvuje, te socijalizam i сео njegov demokratski rnehaнizam po-
miranja drzavnih funkcija u neposrednom upravljanju privredom, direktnog staju za radnicku klasu neophodni i nezameнljivi.
sрајапја proizvodaca sa sredstvima za proizvodпju i uslovima rada, proces Radнicka klasa decenijama vodi borbu protiv najaшnog radnog od-
postepenog prevazilazenja uнutrasnjih drustveno-ekonomskih protivrecja u nosa i za pravo udruzivanje slobodnih, samostalnih, proizvodaca na drus-
uslovirna podrustvljenih sredstava za proizvodnju. Osnovнi drustveni smi- tvenim sгedstvima za proizvodnju. Kroz postojanje sistema radnickЉ saveta
sao radnickog saшoupravljanja daleko prevazilazi zamenu admiнistrativnih ona pocinje postepeno da ostvaruje te svoje davnasnje zahteve, jer sve dotle
upraYljaca ·ne;posгednim proizvodacima i .predstavlja kvalitativni skok и da- dok pojedinacni proizvodac nije u polozaju da ucestvuje u upravljanju
Ljem razvijanju novih, socijalistickЉ drustvenih odnosa. preduzeceш i da se na taj nacin bori za takve uslove u kojima се i indivi-
Likvidacija privatno-kapitalistickog drustvenog uredenja i prelazak dualni i kolektivщ rad dati najvece rezultate i za pojedince i za drustvo,
sredstava za proizvodnju u drustvenu svojinu doveli su kod паs u prvi.rn sve dotle dok u sisternu raspodele неmа tako fiksiran polozaj da stvara seЬi
posleratnim godiнaщa do jacanja drzavnog aparata i do otvaranja vrata
Ьirokratskim teпdencijama, koje su нarocito opasne u oЬlasti privrede, jer
poc1vaju na samostalнom raspolagaнju drzavnog aparata plodovima rada
radnicke klase. Iako su to opasnosti u usloviщa vrsti radпicke klase, она
mora da se obezbedi не samo time sto Ьi njena rukovodeca uloga dosla do
izrazaja kroz politicku vlast, nego ona treba kao vodeca snaga da ostvaruje
svoju vlast i neposredno - kao proizvodac. А uporedo s njom i ostali radni
ljudi tгеЬа sve vise da neposredno ucestvuju u upravljanju, da sami direk-
tno odlucuju О SVOЩ zivotu i SVOjim potrebama.
Poznato nam је iz nase pгakse da se socijalisticke dгustveпe snage,
posle pobede гevolucije, пalaze ргеd neprijateljern na dva fгonta: na jed-
noj stгaнi ostaci kapitalistickog dщstvenog uredenja zive na щaterijalnoj
osnovi koja iscezava; na dщgoj strani Ьiгokгatizam, koji se гаdа na sopstve-
нoj osnovi i izrasta iz drustveнih uslova stvoreнih pobedom гevolucije. I
jedna i dгuga opasнost pгetstavljaju, ustvaгi, ostatak staroga, cije је suz·-
Ьijanje osnovni uslov za stvarnv, pobedu socijalizrna.
Radnicki saveti i сео sistem izgraden па нjihovoj bazi pгetstavljaju
specifican oЬlik Ьо!'Ье pгotiv opasnosti Ьirokratizma u socijalistickim i
dгustveno-ekonomskim uslovima. Ako pod Ьirokгatizmom podrazuшevamo
samostalnu drustveнu sнagu, drzavпi aparat koji se »odvojio« od drustva,
onda је ucesce pгoizvodaca u upravljaпju i direktnom odlucivanju о svim
privrednim proЬlemima nesuшпjivo dosledno i efikasno sгedstvo u ЬогЬi
pгotiv Ьirokratizma. Time se teziste u izgradnji socijalizma prenosi sve vise
na svesnu, demokгatsku aktivnost najsirih пaгodnih masa. Celokupan drus-
tveni щehanizaш - pocev od preduzeca, preko komune do nacionalne celine
- postaje asocijacije neposrednih pгoizvodaca, kao sto је to ona i u svakom
Е>щ·о Salaj otvara Kongres 1·adnickih saveta Jugoslavije
svoщ pojedinom delu. UdruzujuCi se samostalrю i slobodno, preuzimajuci
upravljaнje drustverlim poslovima i drustveпim sredstvima za proizvodnju,
pгoizvodaci nastupaju istovгemeno i kao pretstavnici svojih, individualnih zaгac1u и zavisnosti od svog i kolektiV'nog rada - ostaci najamnog rada i
i kao pretstavnici opstih zajednickih iнteresa. Uostalom, nasa nam је praksa najamnine nisu i ne mogu Ьiti likvidirani. Prema tome, sanюupravljanje
pokazala da se protivrecnost tih interesa tim puteщ najbolje moze resa- neposrednih lfлo\i:zvodaca, ·u okviru jedinstvene plaшske ;privтede, znaCi od-
vati, jer је to najmanje moguce preko samostalнog drzavnog aparata. stra:njivanje ostartaika 'kako kapitalisticke ;proslosti, tako i Ьirokratskog cen-
tralistiбkog sistema upraV'ljanja.
Radnrcki saveti su foгma kгoz kojru doJJaZii do izraZ:aja licni i kolek-
tivni interes p1·oizvodaca. Као sto је i!ndividuailini ~niteres ipdkretaaka snaga Snaga jedrюg drustveнog uredenja zavisi i od toga na koje se i ko-
svakog •dтu•stveпog пrеdепја, tako i nњpгedak socija:lizma zavisi od toga liko brojne drustvene sнage oslanja. Neposredno ucesce u upravljanju priv-
u kolikoj је •meri materijalni, moгalrui, stvaralaaki i drrиStve:ni ~nteres sva- гednim i druStvenim rposlovirma svalkako је jedan od najsnaznijih podsticaja
kog pojedir1ca motorna snaga u uslovima drиStvene svoj'ine. Zaintereso- za sumoinicijativu najveceg Ьтоја proizvodaca i ostali:h slojeva вtaпovnistva.
vanost pojedirn.og proizvodaca za preduzece u kome radi, za ra:dni kolek- Samoinicijativa i zainteresovanost siгokih slojeva radnog rшroda zavisпa је od
tiv kome pripada, postaje пeupoгediva prema svim drugim sistemima svesti о stvarn'im •mog;u6nost~ma da se samoiilicijativom пe.Sto ostvari, pastigrш
kroz koje је nasa radrlicka klasa dosad prosla. Na taj nacin se svaki po- boljii гezultati i poboljsaju ·opsti i ·licni uslovi zivata. Orga:ni ;нeposred!log Utp-
jedinac нeraskidivo vezuje za drustveno uredenje u cijoj izgradnji svesno ravljanja rprobudЉ su •i ucvrstili tu svest izgradujruci tk:od radпih ljudi перо-

90 91
mиceno ruveтenje da Ш>ipгedak pгeduzeca kojima fl.llpravljajru, :гJadovoljavanje
individиalnih i zajednickih роtгеЬа i sиzЬijanje teskoca na koje nailaze - za~
vise, рге svega i sve vise, od njih samih. U tom иverenjи, u tako formiranoj
svesti lezi osnovni izvor masovпe stvaralacke samoinicijative, koju је radnicka
klasa nase zemlje tako snazпo ispoljila u proteklom sedmogodisnjem ре,­
гiоdи.
Sistem neposredпog drиstvenog иpravljanja u privredi оmоgисиЈе
istovremeno i da se иbrza proces prevladavaпja dve drиstvene protivrecnosti
pred kojima se пalazi savremeni svet. Radпick:i saveti i korrшne, и kojima
se иkrstaju interesi radnika kao proizvodaca i kao potrosaca, olicavajи
tеzпји ,za otklanjaпjem protivrecnosti izmeau opstih i pojedinacnih interesa.
Razume se, 'Ьilo Ьi iilereal!lo i Љuzorno ocekiva'ti da 1:ih ,protivтeenosti odmah
пеstапе, ali и mehanizmu samoиpгav:ljanj'a proizvodaca [eZJi ikljuc za ~нj'ihovo
postepooo iscezavanje.
Protivrecnost izmeau intelektualnog i fizickog rada 'ta!kode se g;uЬi
и ргосеsи 'razvitka proizvodнih sпaga i usavгsaVJanja svestranog sistema obra-
zovanja svih •radnih ,ljudi. Ра ipak, najsrraZnliji dopгirюs u ~tom procesи је
spajanje proizvodackog rada sa intelek'tиavnom ,:fiUJI!ikcijom 1111ртаvlјапја. Uko-
liko se dosledнije ozivotvorиje princip da nijedan proizvodac nije samo pro-
izvodac - utoliko se brze i иspesnije prevazilazi jos иvek postojeci jaz izmedи
manuelnog i intelektиalnog rada, иtoliko se brze razvija jedinstven proces
drиstvene, politicke, pгivredne, proizvodne i ~kultиrne revolиcije.
Nasa dosadasnja iskиstva su pokazala da u sistemu radnickih saveta
lezi jedan od najjacih izvora politicke sпage socijalistickog drиstva,
jer se иskladivaпjem svesпe socijalisticke akcije i stihijske socijalisticke ten-
dencije radnicke klase sпаZпо podrzava staЬilizacija drиstvenih odnosa i
drиstveno-ekoпomskog sistema, u kome пeposredпi proizvodaci imaju od-
lucиjиce pozicije u svojim rukama ...
Upravljanje nasom privredom moralo је posle oslobodenja proci kroz
vise faza. Uostalom, Ьilo Ьi nemogиce stvoriti radnicke savete da njima nije
prethodilo SVe ОПО sto је dovelo do njihovog formiranja i pripremilo rad-
nickи klasu za svesno i kvalifikovaпo ucesce u иpravljanju preduzecima.
Prva klica uticaja radnika na upravljanje predиzecirna Ьili sи rad-
nicki poveгenici, ciji је zadatak Ьiо da stite iпterese radпika i da, na os-
novи uvida u poslovanje preduzeca, pomazu uпapredenje proizvodпje. Preko
vгlo siroko pгimenjivanih proizvodnih savetovanja radnici sи sticali bogata
iskиstva, razvijali inicijativи i vrsili odredeпi uticaj na uprave predиzeca,
koje sи Ьile stalno u rиkama snaga prekaljenil1 kroz revolиciju i spremпih
da najиze saradиju sa radnicima i da se oslanjajи na radne kolektive. Kroz
aktivnost sindikata, cije sи privredne fипkcije u tom periodu Ьile vrlo raz-
vijene, proizvodaci sи vrsili пeposredan upliv na иpravljanje predиzecima
i sticali dragoceпa iskиstva. Sve su to, u stvari, zameci и procesи razvijanja
исеsса radnika u иpravljanjи predиzecima i znacajni sиbjektivni elementi
koji sи olaksali stvaranje radпickih saveta i doprineli da radпicka klasa
bude zrela za preиzimanje najtezeg zadatka koji је tokom svog razvitka
primila. Ali mi nismo nikad sшatrali da је u tim formama i metodima ·-
rada sadrzano ргаvо proizvodaca na пeposredno ucesce u upravljanju pri-
vredom i nikad im nismo pridavali veci zпасај sto sи objektivпo mogli
imati.
92
Nacionalizacija sredstava za pr·oizvodnju, ekonomska nerazvijenost,
rascepkanost privrede, disproporcije izmedи privrednih graпa, kao i teznja
za otklanjanjeщ пasledene zaostalosti, иslovili su drzavno upravljanje u
privredi i centralizacijи privredпih fиnkcija u prvom periodu posle rata.
Цloga drzave u иpravljaпju privredoш Ьila је neophodna sve dok nisu Ьili
stvoreпi materijalni i drиstveni predиslovi za decentralizacijи, radnicke sa-
vete, drиstveпe planove i slobodnije delovaпje ekonomskih zakoпitosti.
Zahvaljиjиci ceпtralпomdrzavnom upravljanju privredom, mi smo
иspeli da koпceпtrisemo
sredstva za proizvodпjи i da obnovimo porиsenи
privredи i zapocnemo period пјепоg naglog razvitka. U tokи prvih nekoli-
ko godina stvoreпa је snazna materijalna baza, uprkos teskocama oko re-
alizacije Pгvog petogodisnjeg plana industrijalizacije i elektrifikacije ze-
mlje. Odlucиjиca иloga drzavnog арагаtа u иpravljanju pгivredom, u иslovirna
prenapregnutosti pгivгednih пароrа radi ubrzane indиstrijalizacije zemlje.
morala је imati izvesпih negativnih posledica; ona је dovela do neizbezпog
ogranicenja iпicijative шаsа, do izvesnog osamostaljivanja drzavnog ара­
гаtа, do пeekonomicnosti preduzeca i do pojava Ьirokratskih tendencija.
Cvгsta povezanost rиkovodecih socijalistickih sнaga sa masama i niz forrni
preko kojih је volja pгoizvodaca dolazila do izrazaja, osиjetili sи opasrюsti
Ьirokratizma.
Na toj liniji је tokom 1949. godine Ьilo vise pokиsaja da se иvede
forma cvгsceg savetovaпja diгektoгa i grupa radnika i strиcnjaka. Polazeci
od svih prethodпih iskиstava, zajednickim Uputstvom Pгivгednog saveta
FNRJ i Centralпog veca Saveza sindikata, decernbгa iste godine stvoreпi sи
гadпicki saveti kao savetodavni orgaпi. Formiranje radnickih saveta u oko
200 velikih predиzeca tako је svesrdno prihvaceno od гadnicke klase, da
ih је, vec pre ozakoпjenja, Ьilo u oko 800 pr·edиzeca. Uostalom, za сео pe-
l'iod radnickog sarnoupra\rljaпja karakteristicaн је isti stav radнicke klase:
samoiпicijativno prihvatanje i гazvijanje svih progresivnih foгmi i iskиstava;
spontana podrska svemи sto pretstavlja otkrivanje novih elemenata u praksi
sarnoиprav lj апја.
Predaja preduzeca па upravljanje radnim kolektivima, odпosno raz-
vijanje radпickog samoupravljanja u nasoj zeшlji, је proces u kome poje-
dine faze obelezavaju:
- dопоsепје Osnovnog zakona о upгavljanju predиzeciшa od strane
radnih kolektiva, 27. јипа 1950. godine;
- prelaz sa sistema detaljnog administrativnog planiranja na sistem
dгиstvenih plaпova, stopa akиmulacije i foпdova i na sistem varijaЬilnih
plata, pocetkom 1952. godine;
- dorюseпje Ustavпog zakona о osnovima drиstvenog i politickog иre­
dEmja FNRJ i saveznim orgaпiшa vlasti, kojim је pravo proizvodaca па
neposredno upravljanje predиzecima i na raspodelu viska rada utvrdeno
kao njihovo osnovno legitimпo pravo, pocetkom 1953. godine;
- Ьiranje veca proizvodaca, kao teritorijalnih orgaпa proizvodaca i
kolektivnih predstavnika socijalistickih preduzeca, u narodnim odborima
1952. godine, а и narodniщ skиpstiпarna 1953. godine;
- иdrиzivaпje privredпih organizacija u komore, strиcna иdrиzепја
ргеdиzеса i zajedнice privrednih orgaпizacija pocev od kraja 1953. godine;
93
 - prelaz na sistem diferenciranih ekonomskih instrиmenata, obracun-
skih plata и sviщ privrednim organizacijama i исеsсе proizvodaca и doЬiti
preduzeca, pocetkom 1954. godine;
- prelaz sa administrativnog sistema kreditiranja i finansiranja pri-
vrede, na sistem konkиrsa za investicije i obrtna sredstva, и prvoj polovini
1954. godine;
- иvodenje radnickog samoиpravljanja na zeleznici, postansko-tele-
grafskom i telefonskorn saobracajи, sredinom 1954. godi!le;
- predaja OS!loVrlih sredstava radnim kolektivima na рипо samoиprav­
ljanje, pocetkom 1954. godine;
- иvodenje и vise privrednih oЬiasti sistenш zarada na osnovи исе­
sса i!ldividиalnih proizvodaca и dohotkи, pocetkom 1956. godine;
- stvaranje stalnih obrtnih sredstaya i njihova predaja na samoиprav­
lja!lje rad!lЉ kolektiva, и prvoj polovirli 1957. godine.
Prema tome, radi se о procesи postepenog razvijanja sistema radnic-
kog sarnoиpravljanja, kako kroz stvaranje novih organa, tako i kroz ne-
prekidno povecava!lje fи!lkcija postojecih orga!la. Ustvari, to је proces sa
tri osnov!le odlike:
prvo, stvaranje radnickih saveta i veca proizvodaca zahtevalo је pro-
rne!lи citavog privrednog sistema; osanюstaljiva!lje predиzeca zahtevalo је
slobodnije delovanje ekorюmskih zakonitosti i иtvrdivanje prava neposred-
nЉ proizvodaca da stvarajи zaradи na osnovu kvaliteta individиalrюg i
kolektivnog rada i kvaliteta иpravljanja; promene privrednog sistema iz-
vrsene sи и zavisnosti od materijalnih mogиcnosti i naci!la иpravljanja;
drиgo, sarnoиpravljanje proizvodaca је veorna ograniceno иkoliko nije
dopиnjeno иcescem proizvodaca van predиzeca, na nivoи komиne, sreza, re-
pиЬlike, federacije, и odlиcivanjи о ekonornskim i socijalnim proЬiemima,
а narocito о raspodeli viska rada, о potrebaшa proizvodaca van proizvodnje i о
иskladenjи njihovih i!lteresa kao proizvodaca i potrosaca; otиda је formira-
nje veca proizvodaca jedan od najvaZnijih stupnjeva и razvijanjи sisterna rad-
Ilickog samoиpravlja!lja, jer је njihova osnovna иloga: (1) da па denюkratski
naciп ostvarиjи vodecи иlоgи radilicke klase, (2) da omogиce proces sma-
пjenja иloge drzavпog aparata и privredi, (3) da starи Iokalnи zajednicи poste-
peпo pretvarajи и zajed!licи neposrednih proizvodaca;
trece, forшiraпje radnickih saveta !le samo и samostalnim predиze­
Cirna, !lego i и nиzno centralizovaniщ privrednirn granama, kao sto sи
zeleznice, poste, energetski sistem itd., dokazиje da, иprkos specificnostima,
иpravljanje и privredi шоzе Ьiti jedinstveno; rezиltati postignиti и svim
privrednim gra!lama dokazиjи da је takvo jedinstve!lo иpravljanje mogиce
i ostvariti ...
Stvara!ljem radпickih saveta zapoceo је odlиcniji kиrs demokratiza-
cije naseg drиstverю-politickog иredenja. Iskиstva stece!la na ovom роd­
rисји preneta sи i korisce!la и izgradivanjи sveobиhvatnog jedinstvenog rneha-
Ilizrna direkt!le demokratije. Kroz radr1icke savete sи dosli do izrazaja sanюini­
cijativa i stvaralastvo proizvodaca, njihova odgovorrюst, orgar1izatorske sposo-
bnosti, иpravljacki i stvaralacki talenti radnicke klase. Radnicki saveti sи --
se pretvorili и najboljи skolи иpravljanja i gazdovanja, najmasovпijи skolи
socijalisticke svesti radnicke klase nase zernlje. Oni sи и !аnси revolиcio­
narnih promena Ьili onaj оdlисијисi doprinos koji је иCinio da sи za rad-
94
nickи klasи socijalisticki drиstveni odnosi postali toliko neophodni i nezame!l-
ljivi da svest rad!lih шаsа Ile Ьi mogla da se pomiri vise ni sa kakvim drиgim
sistemorn.
Iako sи prva iskиstva sticana и najtezim godinama nase privrede, rad-
nicki saveti sи dokazali svи svojи snagи i vrednost. Cinjenica је da sи
mnogi i naizgled !lesavladljivi zadaci bili izvrseni, jer је Ьiо stvoren щe­
hanizam koji је иsрео da angazиje celokиprш radnickи klasи i da је иkljиci
и resavanje kljиcnih privrednih рrоЬlеща ...
Radnicki saveti i kошиnе ро svеши sи postali osnovni stиbovi sisteшa
socijalisticke deшokratije и nasoj zemlji. U radnickiщ savetima i komи­
nama proizvodaCi vrse priprema!lje tla Ьиdисеg drиstva za koje је Marks
rekao da се Ьiti »иdrиzivanje, и kome је slobodni razvitak svakog pojedinca
иslov slobodnog razvitka za sve«.
Socijalizam је drиstveno-ekonomski sistem и kome је mogиce ostva-
reпje пajviseg stepena slobode, sl1vacene kao slobode rada, slobode licilosti,
slobode proizvodnih snaga, slobodnog udrиzivanja proizvodaca, slobodпog
ovladavanja prirodniщ i drиstvenirn zakonitostima. Sloboda и tom smislи
znaci i vеси sigиrnost, vеси staЬilnost, cvrsci polozaj и svakidasпjim kreta-
njima. Radnicki saveti i komиne znace dalje jacanje socijalistickog sisteшa
и onoj шeri и kojoj dovode:
1) do dalje staЬilizacije иdrиzenja proizvodaca и drиstve!liш i ekonoщ­
skim okviriшa;
2) do dalje staЬilizacije
pojedinca и slobodnoш иdrиzenjи proizvodaca
na drиstveiliiil sredstviшaza proizvodnjи.
Sisteщ privrednog planiranja i usшeravanja treba da obezbedi sta-
Ьilne okvire za proizvodnjи i poslovnu delatnost radnih kolektiva, ostavlja-
jиCi predиzeciшa dovoljno prostora za slobodnи pгivrednи inicijativи. Mi
sшо i dosad и nas planski sistem uneli Ьitne promene, prelaskom sa de-
taljnih centralnih planova na global!le drиstvene pla!love. Ali to nikako
nije znacilo naгиsavanje jediпstvenosti ekonomskog sistema i privrednih
smernica, iako је kod nekih radnickih saveta Ьilo pojava narиsavanja pla!l-
ske discipline. Naprotiv, drиstveпi plarюvi iщаји za cilj da иspostave os-
novne proporcije и privredi, da dеlији u pravcи njenog harmonicnog i ra-
cioпalnog razvoja, da odstrane one opasnosti kojih anarhicna kapitalisticka
privreda ne moze da se oslobodi - ali је istovremeno !ljihov cilj da razvi-
jajи sanюinicijativи preduzeca i proizvodaca, da im ostavljajи sirok prostor
za slobodno delovanje, proizvodnjи i шеdиsоЬnи utakшicu na trzistи.
Naizgled nepomirljive sиprotnosti izmedu plarlSke privrede i samostalnosti
preduzeca, izmedи svesnog usшeravanja i trzisnog rnehanizшa - postepeno
nestaje. U inteгesи је proizvodaca da se sisteщ planskog иsшeravanja nase
privrede dalje razvija, da se иsavrsava шetodologija planiranja, pod иslo­
vom da ne narиsava saшostalnost i ne sиzava sшoinicijativи slobodr1ih pro-
izvodaca.
U tоше lezi jedan od IlajЬitnijih predиslova za staЬilizacijи celokиpne
pгivrede i za neprekidrю staЬilizovanje socijalistickih drиstvenЉ odпosa.
StaЬilizacija predиzeca zпaci pravo иdrиzenЉ proizvodaca da, rиko­
vodeci se svojiш zajednickim interesiшa, иpravljajи proizvodnjoш, regиliSи
saшostalnije svoje ипиtrasnje odпose, иpotreЬljavajи sredstva koja sи stvo-
rili i иdrиzији se kad to sшatrajи za potrebno. Neprekidan razvitak pro-
95
izvodnЉ snaga, porast energr]e, razvrJanje specijalizacije predиzeca, poskи­ elemeнata koji sa svoje strane takode иtiси na karakter i tempo drиstveno­
pljenje investicija, povecanje osnovnih sredstava na svakog zaposlerюg do-· -politicke demokratizacije. Stabllizacija predиzeca i stabilizacija polozaja
vode do potrebe иjedinjavanja i иdrиzivanja predиzeca, jer се samostalne proizvodaca нajsigиrnija sи osnova za иcvrsceнje slobode svakog pojedinca,
pгivredne jedinice Ьiti sve manje и stanjи da iz sopstveпih izvora resava- za izgradnjи demokratskih odnosa i razvijanje demokratskog socijalistickog
jи slozeпe tehnicke proЬleme savremeпe proizvodпje. U savremenom svetи sistema и kome radпicka klasa ima најрипiја prava i najsire stvaralacke mo-
se иspesno razvija proces osvajanja novih sirovina, aиtomatizacije proiz- gиcnosti. Radnicki saveti i veca proizvodaca Ьiсе sve vise онај mehanizam
vodпje, prirnena nиklearne energije i elektronskЉ иredaja i prevazilazeнja ргеkо koga се пeposredni proizvodaci не samo resavati svoje proЬleme i
rоЬне proizvodnje. То је, иstvari, sиstina revolиcionarnog preobrazaja odlиcivati о гаzvоји privrede, nego preko koga се dolaziti do izrazaja stva-
Citave iнdиstrijske proizvodпje koja se stalno specijalizиje i samim tim ralacka energija i iпicijativa, preko koga се se odvijati iпteпzivan politicki
izaziva sve vеси potrebи za kooperacijom i poslovno-ekonomskim иdrиzi­ zivot, borba misljenja i razmena iskиstava radпicke klase. U zavisnosti od
vaпjem predиzeca. Postavlja se pitanje hoce li takva, и sиstini nemiнovнa sistema samoиpravljaпja neposrednЉ proizvodaca razvijace se i ostale
peгspektiva nase privrede odgovarati samostalпosti predиzeca i samoиprav­ demokratske forme zivota, neposrednog иpravljanja i politickog zivota. Rad-
ljaпjи proizvodaca. Prepиstajиci пeposredrlim proizvodacima da se rиkovode nicki saveti, kоmипе i сео sistem koji iz radnickih saveta i komиna izrasta,
svojim iпteresima pri иdгиzivanjи i kooperaciji, stvaгajиci istovгemeпo eko- postajи baza za sve slobodnije odпose medи ljиdima, za sve slobodarskije
пomske иslove da proizvodaci Ьиdи zainteresovani za kooperacijи i иdrи­ forme dr1UStvenog zivota. Foгrne direktne demokratije postaju jedan od os-
zivaпje - mi cemo, ne пагиsаvајисi samostalnost i samoиpravljaпje, ne 1101-'nill uslova demokтatizacije naseg dтustveno'g sistema, jedan od najjacil1
dovodeci do opasпosti moпopolizma, prilagoditi sistem radnickih saveta izvoтa politicke snage socijalistickog dтustva, а njihova zтelost jedan od
sve гazvijenijim stиpпjevima drиstveno-ekoнomskog razvitka. Ukoliko гad­ najнbedljivijih dokaza snage nase socijalisticke demokтatije i sposobnosti
nicki saveti Ьиdи па сеlи tog procesa, иtoliko се se oni sve vise afiгmisati nase тadnicke klase ...
kao foгma иpгavljanja i za пajгazvijenijи privrednи stгиktиrи.
Sistem иргаvlјапја и privredi treba da Ьиdе jedinstven sa mehanizmom (>>Kongres radnickih saveta Jugoslavije«,
radnickih saveta па celokиpnom privrednom роdrисји. Ovo jedinstvo for- »Rad Beograd, 1957, str. 24-32, 54-58)
mi i иpravljanja ne Ьi иЬиdисе smeli da narиse izuzeci. Razиme se, и svim
privrednim granama nije mogиce иspostaviti istovetne organe иpravljanja.
Napгotiv, na bazi specificnosti organizacije i karaktera pojedinih priv-
rednih delatnosti dolazi do razlicitosti и organizaciji samoиpravljanja pro-
izvodaca, oЬlika drиstvene koнtгole ili гazlicitih oЬlika drиstveнog иprav­
ljaнja, иz исеsсе pгetstavнika kolektiva i pretstavnika drиgih zaiнteгesova­
нih dгиstvenih faktora. Dmstveno upтavljanje је jedan od osnovnih pтincipa
socijc:listicke demokтatije, ali и njegovom ostvш-ivanju tтеЬа da bude vise
?'azlicitosti, specificnosti i smeLijeg tтazenja novih oЫika.
Ргосеs staЬilizacijepolozaja samih proizvodaca zahtevace, pre svega,
koreнite promeнe и sistemи raspodele doћotka i formiraнjи zarada. Као i
ргеdиzеса i komиne, tako i pojedini proizvodac treba da Ьиdе sigиraн i
staЬilan, da moze da pгedvida svoje роtгеЬе i zadovoljenje svojih роtгеЬа na
dиze rokove. Radнicka klasa је tokom citave svoje proslosti zivela и nesi-
gиrnosti i neizvesnosti. Sopstveнom sнagom, preиzimajиCi иpravljaнje ne-
posredno и svoje rиke, она sada иcvrscиje svoj polozaj i prestaje da Ьиdе
иgнјеtена, tиtoгisana, izraЬljivana klasa najamnih radнika. Ucvrscиjиci svoj
polozaj на sredstvima za pгoizvodnjи, јасајисi svojи иlоgи и sistemи иprav­
ljaнja, ostvarиjиci svoje pravo na rad, pojedini proizvodac treba fakticki da
Ьиdе и polozajи da pre svega od нjegovog rada i rada radnog kolektiva
kome pripada, zavisi нjegov polozaj i njegova sиdblнa. Mi se, иstvari, kroz
sistem samaupravljanja Ъorimo za vece dostojanstvo тadnog coveka, za nje-
govn vodecu dтust"L'enu ulogu i тealizovanje zahteva koje тevolucionarni
pтoletaтijat vec vise od jednog veka ima ispisane па sv.ojim zastavama.

Radпicki saveti i kоmине postajи osнovni faktori dalje demokratizacije

naseg drиstveнog i politickog sistema. Као faktori и tom procesи javljajи
se i promene и ekonomskom sistemи, slobodнije delovaнje ekoнomskil1
zakoнitosti, нovi odrюsi и raspodeli, naciп planiгanja и privredi i niz drиgih

96 7 Samoпpravljanje u Jugoslaviji
 REZOLUCIJA KONGRESA RADNICKIH SAVETA JUGOSLAVIJE,
27. JUNA 1957. GODINE
Kongres radnickih saveta, kao prvi jugoslovenski skup predstavnika radni-
Ckih organa samoupravljanja u privтedi. izrazava ponos i zadovoljstvo citave
гadnicke klase sto se u Jugoslaviji, kao plod socijalisticke r·evolucije i neprekinu-
tog napretka u razvitku socijalistickih odn(}Sa, vee sedam godina ostvaгuje pravo
samoupravljanja neposrednih proizvodaea.

Pгedajom preduzeca na upravljanje гadnim kolektivima i izgгadivanjem

sistema samoupravljanja neposr·ednih proizvodaea, dosledno је oZivotvoн:n davпa­
snji ЬогЬеni zahtev гevolucionarnog тadnickog pokreta; istovremeпo, fonniranjem
r-aclnickih saveta i veca pгoizvodaca prislo se гesavanju osnovnih dгustveno-eko­
nomsl\!iћ ргоЬlеmа i protivr·eenosti u uslovima drustvene svojine nad Sl'edstvima
za pгoizvodnju, bez cijeg Iesavanja nase drustvo na putu soaijalistickog r-azYitka
ne Ьi moglo da izbegne рогеmесаје i tendencije deformisanja socijalistickiћ odnosa.
Radnicki saveti su demokrat.ski politiCl\!i organi, pr·eko kojili slobodnJ pгo­
izvodaci na drustvenim sгedstvima za proizvodnju neposгedno ostvaruju svoja de-
mokгatska ргаvа u upiavljanju preduzecima. Radniclч saveti nisu pгetstavnici sop-
stvenika ni kolektiYni sopstveпik siedstava za pгoizvodnju, vec sastavщ deo po-
Шickog sistema socijalisticke demokгatije. Кгоz пјiћ dolazi do izr-azaja jedinstYo
iпteгesa zajednice i inteгesa ројеdiпЉ pгoizvodaca.
Pravi !interesi гadnicke klase i гadnickog samoupгa:vljanja imaju svog nepri-
jatelja kalш u Ьirol~ratizrnu, tako i u svakom egois!Jickom individualizrnu, koji ne
vodi racuna о interesu svih radniћ ljudi nase zemlje. Radnicko samoupгavljanje
u Jugoslavij;i uspesno se гazvijalo i jacalo upгavo zbog toga, jer su se sYesne
somjaJ.lsticke snage nase zemlje istrajno i beskompгomisno Ьol'ile i protiv jedne i
pгotiv druge teпdencije, pгotiv defonnisanja socijalistiCkih odnosa uopste d rad-
nickog samoupravljanja: napose. Upгavo zato је ostvarivanje radniclюg samo-
upгavljanja zakonita pojava socijalistickog r·azvitka i sastavni deo borbe za soci-
jalizam u nasoj zemlji. Radruicko samoupravljanje је na delu dokazalo ziYotnu
snagu d ispravnost teorije rnaiksizrna о podr1ЉiY1javanju proizYodruih sгedstava,
ро kojoj sr·edstyima za pr·oizYodnju пюгајu нpravljati sami pгoizvodaci. cime
se ostva:ruju demokratski d socijalisticki odnosd u pi·oizvodnji.
Radnicki saveti omogucuju da drustveno-ekonomski interes radnicke klase,
odnosno socijalistickih proizvodaea, postane osnovna pokretacka snaga materijal-
nog razvltka u uslovima druSt\'ene svoj1ine nad sгedstvima za proizvodnju, koja
stalno i automatski repгoducira socijalistdcke odnose na viSem nivoн. Svaki rad-
пi coYek i svaki r·adni kolektiv nase zemlje tгеЬа da bude slobodan и svoш
гa.du i da seЬi stvaгa materijalni polozaj prema svom radн. Radnlickd saYeti omo-
gнcнju da se нsklade samostalnost i stim1йacija pojedinog pгciizvodaca i l<:olekti-

gg
va sa p1anskim usmeгavanjem privrede i privтedпog razvitka. DrиStvenirn planom
se obezbeduje plansk;i razvoj privrede, ukida anaгh>iCn!i razvitak u privredi, uskla-
c1uju unutraSnji materijalni odnosi i usn:er~va. razvitak. proizv??-n~. _snaga,. а za-
koilima i opstim propisirna se obezbedщu ]edJnstvo naseg socr]allstrckog srsterna,
jednaki uslovi privredivaпja za sve kao i op5ti politick;i i пJ.ateпijal~. Jinteresi
nase socijalist<icke zajedпice. Stvaranjeш radnickih saveta drиStvena svoJma pre-
laZi u razvijeruiji obl:ik, za koji је kara:k):eriis~C:rю drustyen.o upгav~janje, . odnosno
nastajanje zajednice proizvodaca na drиStveru.m sredstvJ.ma za prorzvodnJU.
- U radnickJirn savetirna i u komunalnom sisternu ogleda se proces slohodnog
udr"UZivanja proizvodaca pocev od preduzeca i komune sve do drzavпe celiпe,
koja i sarna postepeno i sve viSe postaje zajedn:ica slobodniћ socijalistickiћ pro-
izvodaca.
Stvaл-anje гadnickih saveta i veea proizvodaea odrazbl.o se na prosiiUv~nje
prava i pгomenu ро1о2:аја radnicke klase, na njen odnos prerna radu i sredstV'Jlпa
za proizvodnju, na demokratizaciju citavog naSeg dr-ustvenog i polblJiCkog ure-
denja, па ucvr8cenje jedinstva radnicke klase i uspostavljanje de~okr-aJ;skih ravn<?-
pravnih urшtrasnjih od11osa u r-adnim kolektivima, па oslobadall]e prrvrednog sr-
sterna od Ьirokratskih stega, na razmah stvaralaCkih sposobrюsti d samo:i!nticijative
siтokih slojeva radniћ ljudi na sviш podrucjima druЭtvene delatnosti, na ekonorni-
cnije poslovanje pгivrednih OI'ganizacija.
Radnicki saveti i veca proizvodaca pretstavljaju јеdап od пajjaCih izvora
politicke snage naseg socijalistickog drustva, u kome neposгedni proizvodaci iz;naju
vodecu drиStvenu ulogu i odlucujuce pozJicije u svojim rukama. Od pravil!юg
odredivanja mesta i uloge radnickih saveta i komune u opstem.. i politic:_Jro~ i
ekoпomskom шehanizmu naseg socijalistickog dr-ustva, kao i od DJlhovog ucvrsce-
nja i nepгekidnog izgradivanja i osposoЬljavanja da Ьi mogli usp€Sno vr8iti
svoje zadatke, u prvoш redu zavisi dalja demokгatizacija !las_eg politic~og i dгu~­
tvenog zivota dalje гazvijanje formi пeposгednog upravlзan)a na sv1m podruc-
jirna dгuStve~og :l!ivota, kao i drugih deпюkratskih tekov;ina radnih ljudi.
п
Ekonomski uspon ostvaren u toku . proteldih sedam godina izraz ~е ~ь.:
nosti. stvaгalastva i energije radnicke klase li radm.ickiih oгgana upravlJanJa, koJl
su U.spesno upгavljaii preduzecima i jacali prodzvodne snage zernlje, ostvarivali
rюv pгivгedi sistem i s uspehom doprinosili !izgradivanju ii reail.izaciji sшernice
opste pгivredne politike.
Delegati Kongresa, svesni opstih materijalnill okvira i m:roa naS[h proiz-
vodruih snaga, is;ticu da је borba za otklanjanje nase zatecene pnvredne zaostalo-
sti i ocuvanje nase nacionalne nezavisnosti trazila takav tempo investicione !izgrad-
пje i nivo op8te potгosnje - koji је oшogucavao siru materijalnu osrюvu samo-
upravnosti гadnih kolektiva i time ogranicavao _ve~ aktiVll;,os~ organa samoupr~:т­
ljanja. Uvereni smo da се se dosledno ostvanvanJe sadasщe ekonomske pollt~­
ke - na osnovu postigпutih rezultata izgl'adnje i u datim medunarodnirn uslovr-
ma. sa skladnijim razvojern proizvodnih snaga, 1iskoriScavanjeш pгirodnih uslova
za ·sto brzi privredni razvoj, povecavanjem produktivnosti rada i postizanjern sto
punije zaposlenosti, kao i sa realnom perspektivom podizanja zLvotn.og . staпdar­
da - pozitivno odraziti na dalju afirmaciju sisterna samoupravi]aщa nepo-
srednih pгoizvodaea. Istovremeno, prosirivanje prava neposrednih proizvodaea u
oЬlasti pгoizvodnje i raspodele drиStveпog pгodukta, sa svoje strane, u mnq-
gome се doprineti porastu proizvodnje i produktivnosti rada, OdllOSilO jacanjU i
pгosirenju IIla!terijalne osnove naseg drustvenog razvitka u celini.
Polazeci od toga da su okvilii ekonomske politike uslovljavali aktivnost rad-
пickiih organa upravljanja ,а da od privrednog sisterna u velikoj meri zav:isi dalji
razvoj radnickih saveta, Kongгes smatra da buduea ekonomska politika. i dalje
~zgradivanje naseg privredпog sisterna treha, u interesu samoupravljanJa nepo-
вrednih proizvodaca i prosirivanja rljihovih kompentencija, da obezbede:
~ 1. slobodniju raspodelu dohotk:a, kroz koju treЬa sto direkrtnije u proizvod-
njj da se realizuje pravo пeposredniћ proli:zvodaca na zaradu prerna radu. Za
ostvarenje tog prirюipa neophodn.o је: dZinenilti sadasnji sistem plata, 11aroC:i.to u
mdustriji; status proizvodaca, па drиStverlim эredstvirrщ za proizvodnju, u siste-
100
mu raspodele treЬa traj!Jiije utvrd~ti, tako da pojedinac more da predvida Z:ado-
voljavanje svojih zivotnih potreba na du.Zi rok i da moze svojom inicijativom i
svojim radom da utice Эtо vise па svoj sopstveili polozaj;
2. ostvarenje sto је moguce ujednacenijih uslova privredivaпja za sve ko-
lektive, kako bli njЉovo vece dli manje ucesce u raspodeli dohotka bilo rezultat
ostvarene prai:zvodnje i produktivnosti rada i uspeha u ukupnom ekonornskom
poslovanju; osim toga, treba izjednaciti preduzeca u pogledu reZima osnovnЉ sтed­
stava i otkloiliti dos.adaSnje razliCitosti u tretiranju stю1Љ i novJh osnovnЉ sred-
stava; izvrs'iti ponovno i tacno procenjivanje vrednosti osnovnih sredstava, kao
nuzan preduslov тealnog izdvajanja odgovarajucih sredstava kako za prostu tako
i za pro8iгenu гepюdukciju;
3. jaeanje samostalnosti pred1!Zeca, u ok:viru planskog usmeravanja proiz-
vodnje, potгosnje i razvoja proizvodnih snaga. U tom cilju potrebno је: da se
prosiгe prava neposredilih proizvodaca u upraV11janju osnovnim sredstvima i
amortizacijom, da nivo fondova na samostalnom raspolaganju i za investicije ras-
te u zavisnosti od razvitka proizvodnje i ostvarene produktivnosti rada, kao i
da prosirena repr·odukcija bude u veeoj meri pod uticajem samih proizvoda-
ca; da se otklone neopravdane razlike, dispaтiteti cena; osim toga, kQI'iScenje
fcmniranih fondova privrednih organizacija osloЬoditi dosadaSnjih ogr-anicenja
prosirujuCi pravo щgana гadnickog samoupravljanja da foпdove koriste ргетnа
potrebama preduzeca; neophodna је роtгеЬа da se dosadaSnji nacin utvгdivзnja
fonda stalnih obrtnih sгedstava preduzeca i sadaSnji sistem kredJtiгanja оЬгtшh
i investicionih роtгеЬа uCine jednostavnijim i prilagodenJjim stepenu r·azvitka
samoupravljanja pгoizvodaca;
4. гazvijanje samodnicijative proizvodaC:a, potstkanje boljeg upravljanja,
zadovoljavanje potreba tгZista, prosirenje prodzvodnje i povecanje produl.Ћvnosti
гаdа, kao i stvaranje odgovaraju6ih e."k.onornskih uslova za dalju podelu rada
na bazi specijalizacije pr·oizvodnje i koopercije, povezivanja, ujedinjavanja d udru-
Zivanja preduze6a, zasnovanog na unapredenju pюizvodnih snaga, na materijalndm
interesima i potrebama slobodnih proizvodaca <i njihovim neokпnjenim pravima
upravljanja.
Kongгes posebno poziva radnicke savete da ostvaruju najsh"U saradnju
i traze razliCite oblike udruZivanja, povezivanja i ujedinjavanja preduze6a. Udru-
Zivanje otvara rюve mogucnosti za saradnju pгoizvodaca na razvtijanju pгoizvod­
nih snaga, na koordinaciji proizvodnih pгograma, na siroj podeli rada, i zajed-
nickoj iпvestiCiionoj poli:tici, u zajedruckom koriScenju fondova itd. Potsticuci raz-
voj privrede, а Ише i proces daljeg podrustvljavanja proizvodnje privredno udru-
zivanje treba da bude zasnovano na neokгnjeпim pravima samoupravljanja proiz-
vodaca. Na toj osnovi ono се doprineti jacanju uloge neposredrliih proizvodaca
u dernokratskoш rulюvodenju pгivredom u celirli.
ш
Posto se ostvarenje шdnickog samoupravljaпja neizЬeZпo odra2:ava i na
нlogu i fuпkcijepl'etstavnickih organa vlasti i drzavnog aparata, Kongгes sшаtга:
- da treba i dalje jacati demokratizam u odlнCivanju о privrednirn pю­
Ьlernima;
- da је zadatak pretstavn'ickih organa da odreduju opSte uslove za priv-
redivanje preduzeca, da planski usшeravaju proizvodnju i potrosnju i stvaгaju
povoljne uslove za sloЬodan razmah socijalistickih snaga;
- da tгеЬа stvara:ti uslove za Sinanjenje adrnir1istгativniih zahvata u priv-
redi, kojih се nuZпo, u interesu efik:asnosti spгovodenja planskiih proporcija, mo-
гati Ьiti i dalje, razvijaju6i u isto vrerne vece moguenosti uticaja neposrednfth pro-
izvodaca na odlucivanje о tirn pitanjima;
- da tгеЬа pojacati drustvenu kontrolu ne narusavaju6i samostalnost i sa-
moupravljanje pтoizvodaea u pгeduzecirna. ·
U odnosu na kornunu, koja zajedпo s гadnickiim savetima pretstavlja osпo­
vicu naSeg drustveno-ekoпornskog sisterna 1 osnovnu zajednicu proizvodaca, pre-
ko koje se пajuspesnije dovode u sklad opsti i licni mteresi i u kojoj se ostvar,uje
drustveno-ekonornska povezanost individualnih proizvodaca u reSavanju niza zaje-
101
 proЬlema
druickili c'lruStvenog i licnog staлdarda:, Kongres s:martra da је nuiлo
opгavdano:
- da p1·ihodd komune namenjeni budzetu i opstoj potгosпjli budu u pгvom
гedu zavisni od visine licnill dohodaka proizvodaea i svdh gradana, Clime се
dгustveno-ekonomska povezaлost illdivi<lualnih pгoizvodaca i komuлa doblti novu
sadгZinu;
- da se prectziгaju ргаvа koшuna u odnosu na preduzeea, kak.o Ьi se
iskljuCili raziii oblici pritiska koшune na preduzeca i шesanje u one funkcije pre-
duzeca, koje Ьi morale biti njihovo nepгikosnoveno ргаvо:
- kornunama i preduzecima tгеЬа omoguciti da se, u okviru sredstava koj_a
su na njillovorn raspo1aganju, slobodno sporazumevaju о zajedilickom resavanju,
odлosno finansiranju odrede!lih komunalnih potreba, na kojima su za.d.nteresovani
i pojedilli proizvodaci i radni kolektiv.i kao celina;
- da organi vlasti u opstinama i srezovima ubuduce odrzavaju cvrscu vezu
s preduzeCima preko radilickih organa upravljanja.
U sist~u radлickog samoupravljanja neposredпe veze izmedu samih pro-
izvodaca i njillovih pretstaviiickih orgaпa u upravljanju pгivredom, sve vise se
ostvaruju u razrliin oblicima direktnog povezivanja, pre svega preko veca proiz-
vodaca, komora, zajednica, udгuzenja. Istovremeno, u tim odnosima sve viSe
slabl uloga drzюrпog нpгavnog aparata u upravljanju privredom.
s obzirom da diгektno ucesce гadnicke klase u vlasti treba da se ostvaru-
je i van preduzeea, Kongres sшatra da је veca proizvodaea nuzno i dalje jacati
i гazvijati, kao demokratsku formu realizovanja vodece uloge radniCke klase u
druВtvenom гazvitku, пeposгednog ucesca proizvodaca u тaspodeli dohotka li ras-
polaganju viskom rada, u odredivanju ciljeva ekoiiomske politike, kao i resavanjн
svЉ socijalno-ekonomsldh uslova i роtгеЬа tгudbeнika. Oseea se potreba:
- da veea pгoizvodaca samostalnije гasmatrajн privredne proЬleme predu-
zeca, uticн na koordi!liranje njihove delatnosti i zadovoljavanje ekonomskih i so-
cijal!lih potreЬa pюizvodaca; veca proizvodaea Ьi trebalo da imaju jaCi uticaj
i samostalne funkcije u potvrdivanju pravila, statuta i dгugih unutгa.SnjЉ iпstrн­
menata pгeduzeca, udгuzenja i zajedлica, u potvrdivanjн zavrsilih .г~c.una, inve-
.sticionoj politici, pгilikom izboгa i postavljanja direktora, u polltict upotrebe
izvesпih sгedstava za dгu.Stveni standard i poboljsanje radnih uslova itd.;
- da veca pгoizvodaca kao sastavЋi deo sistema samoupravljanja ne-
posredпih pгoizvodca fоппiгајu i u opstinama.
Udгuzivanje u privгedi pretstavlja рнt daljoj denюlпatizaciji i deetatizaciji
pгivrede cime se .stvaгaju uslovi za afiпnaciju radnickog samoupгavljanja u siгim
okviPiшa. Postojece foпne udп1Zivanja u komora:ma i udruZenjima pokazale su
pozitivne rezultate i bile su znacajan faktor u povezivanju pojedinacnill i opstih
interesa u potsticanju i jacanju socijaiistiCke orijentacije н delatnosti pojediлih
pгivredr'uЬ: oгganizacija. Dosadasnje iskllstvo ukazuje на potrebu sto tesnjeg po-
vezivanja komoгa i udгuZenja sa veCima proizv<Jdaca u srezu, repub1ici i savezu,
cime се se ostvaгivati njilюv neposredn.i uticaj na celokupni sistem demokтatskog
upгav"ljaпja ргivгеdош.
OdajuCi pгizпanje politickint i druВtvenim oгgaнizadijarna - u ргvош
гedu Savezu komunista, SocijalistiCkoш savezu, sindikatima i Naгodnoj oшladini -
za dosadasnju нlogu i delatnost na ucvrscenjн sistema гadnliCkog samoupravlja-
пja, Koпgres se оЬгаса ovim orgaпizacijama da i ubuduce svoju paZ!lju usmere
na aktiviranje sto veceg broja pгoizvodaca u upravljanju. Drustveнe orga!liza-
cije, pogotovo sindikalne podruZпice u preduzecirna, treba da budu oтgani­
zatori c'lruStvene kontrole nad radorn organa upгavljanja, kako Ьi proizvodaci
u celiпi osiguгali нvИ u delovanje i ah.-tivnost svog samoupravnog mehaнizma,
obezbedili se i za:Stitili od naтuSavanja illteгesa pojedillaca, grupa :i kolektiva.
Polazeci od interesa socijalistickog ramitka, dгustveнe oтgaпizaaije irnaju i fuп­
kciju uskladivanja zajednickih •i pojedinac!lih interesa, lic!lih i kolektivrui.h inte-
гesa гadn.icke klase. Posebna је uloga Saveza komunista, sindikata i oшladinske
organizacije на stvaranjн povoljnih us1ova za sanюupravljanje u preduzeeima -.
lпoz demokratizaciju unutrasnjih odnosa u radrliiil kolektiviшa i suzbljanje
blrokratskih ostataka u svesti, navikama i metodiшa rada. Тоше treЬa dodati
brigu svih druВtvenih orgaнizacija za opste, struciiO i druStveno-ekoнoшsko va-
spitaпje pгoizvodaca i njihovo osposoЬljavanje za aktivno i svesno uce5ce u or-
ganima samoupгavljanja.
102
DruStvene organizacije su sastavni deo i neophodn.a kompoпen.ta naseg
samoupravnog mehanizma, vrseci ulogu organizovarne dгustveno-politicke snage
na koju se oslanja sistem radn.ickog i dгuВtvenog samoupravljanja.
IV
Kongres koнstatuje da је veciпa radnickili saveta u proteklom periodu
pokazala гazuшevanje za nюdelЋizaciju procesa proizvodnje, za otkrivaпje unutra-
snjill гezeгvi i snizenje tro.Skova proizvodnje, za prosiгeпje kapacite-
ta, povecanje proizvodnje i produktivnosti rada za роЬоlјsапје koшercijalnog
i finansijsk:og poslovanja, za podizanje strucnosti kadгova, za prosirenje asorti-
mana i роЬоlјsанја kvaliteta proizvoda itd. tako da postignнti privredn.i rezultati
u celiili dokazujн zгelost radnicke klase i e:fiika.srюst sistema radлickog samo-
upгavljanja.
Medutim, kako sн Jzvesni nedostaci - objektivne i subjektivne pnirode -
ometali postizanje jos boljih rezultata, Kongre.s smatra da је лeophodno:
- donO.Senjem dugorocilih pi1ivrednih planova i prograшa trajilije :Diksirati
smernice i obezbediti siru ekonomsko-politiCku peгspektivu za aktivnost oгgana sa-
шoнprav:ljanja н preduzecima;
- otkloniti poteskoce preduzecima koje nastajн zaka:Snjenjem u doнo­
senju dru.Stve!lih planova i cestim menjanjem pгivredilih illstrumenata;
- uskladiti funkcije banaka sa sistemom sarпoupravljanja, pobolj8avajuCi
njiho-v·o poslovanje;
- izgгadivati upгosceniji sistem i mehanizam obracUIIa sa zajednkom kao
i knjigovodstvenu ev.idencijн, kako Ьi radnickim organima нpгavljanja osigurala
bolj;i uvid i vise sluZila za doнoseiije odluka, otkrlvanje proЬlema i sluiivenih
гezervi.
Kongгes poziva radнicke savete:
- da se mnogo vise bave organizacijorn preduzeca i organizacijom rada,
da obezbede koriScenje i uvodenje sto savremeiiijih metoda rukovodenja, unutra-
snje kontrole i foпniraпje potreb!lih sluzЬi i Ьiroa za pojedine delatnosti l l predu-
zecima;
- da kroz merenje uciпka, uvodeнje iнdividualne i gгupne stimulacije za
zalaganje i pгoduktivnost, kao i sistem premija obezbede raspone u zaгadama
prema strucnosti 'i ostvarene pюduktivnosti u radu; da izvгse analiticku proce-
rш radnlil1 mesta i koriste је za oтgaпizaciju posla, а posebno da usavrsavaju si-
stem гaspodele zarada u kolektivima prema uspehu u radu i teziнi posla svakog
pюizvodaca;
- da sistematski sire nego dosad гаdе na strucнom osposoЬljavanju posto-
jeeih i ргiргешалјu mladih kadrova: foппiranjem skola pri vтelikim pтeduzeCima,
stipendir-anjem, upuCivanjem na specija1izaciju, oгgandzovaнjem kurseva, seminaгa,
str11cпiћ kluЬova dtd.;
- d?-, razvijajuci koшercijalпн sluzbн, posvete jos veeu paZпju izueavaпju
domaceg i stranili trZista ll cilju sto efikasilijeg prilagodavanja proizvodnje po-
traznji;
- da se efikasilije i odlucпije zalaZн za poboljsanje odnosa izшedu preduze-
ca, za otklanjanje medusobnih spoтova, za suzЬijaпje nesol:idnosti u poslovanjll
i za izvr.Savanje ugovoпrih oЬaveza, kao i za savesno ispunjavanje obaveza prema
zajednici;
- da se daleko vise nego dosad bave za:Stitnim i sigurnosnim шегаmа,
da odvajaju V'iSe sredstava za higijeнsku i tehnicku zastitu, da svakodnevno pre-
dнzimajн mere za sprecavanje нesreea na poslu i profesionalilih oЬoljenja.
Koпgres konstatuje da su u mnogim preduzecima direktori i strucnjaci ruko-
vodioci znatno doprJneИ razvoju i usavrВavanju pгakse radiliCkog samoupгavlja­
nja, te predlaZe svim rad!lickim savetima da rade na jacanju konstruktivne sarad-
пje izrnedн rad!lickih organa upravljanja ri strucnih rukovodИaca preduzeCa, kao
i da pot.sti~u stvaranje k:va:lifikovanog struCпog аратаtа preduzeea, пeophodnog
za funkcionisanje svakog savгemeпog, нaprednog pгeduzeca, kao i za sarн sistem
radnickog samoupravljanja.
U na.Sim preduze6irna treba jos jacatJi svest da razvitak pDivrede u celini
zavisi od uspesnog rada svakog pojedrnog preduzeea i da podizanje standaтda i Ьо-
103
Ijeg zivota nета bez vece produktivrюsti rada. Pozivamo radne kolektive i rad-
nicke sa:vete da najvecu paznju obra;te:
- uvodenju moderne tehnike d savremenih tehnolookih postupaka u pro-
izvodnji; da vdse slede napredak nauke i tehnike kod nas i u svetu i sire sara-
duju sa ustanovama za ur1:apredenje proizvodnje;
- stednji sirovina, pogon.ske energije, noveanih sredstava i radr1e s:nage
kao i s:ni2enju materijalnih troskova;
- radnoj disaipli:ni i organizaciji гаdа u preduze6ima, fluktuacij.i i nepotreb-
nom тasipanju тadne snage;
- suzbljanju pojava monopoИstickih tendencija i dogovoгa preduzeea na
stetu zaj ednice i potrosaca;
- kvalitetu proizvoda i asortimana;
- unutra.Snjoj kontrol:i u pгeduzecima, sto ostrijoj osиdi svih koji stete
interesima kolektiva i privrede и celini.
v zЬorovi radnika, pгo8il1ivanje kruga ргоЬlеmа о kojima се organi upгavljanja oba-
Imajи6i и V'idu da upravljanje preduzecirna od strane radnШa izaziva neiz-
beZпe poslecldce i promene u polozajи proizvodaea i unutrasnjim odnosl!na u rad-
Ilirц kolektivima, Kongres istiee:
- гadniclю sanюupravljanje stvara podlogu istinske slobode coveka, s
obzirom da pгoizvodaci direktno upravljaju i sami sve vise ucestvujи u foгmira­
nju svojih proizvodnih odnosa i svojih uslova rada d. Zlvota;
- radniclю samoupravljanje likvlddra ne samo najamnd гadni odnos. nego
је potstaklo PI"Oces izгastanja novih odnosa, na bazi udruziYanja slobodnih proiz-
Yodaca.
Kong1·es smatгa da bl, upo1·edo sa stvaгanjem mate1·ijalnih mogucnosti za
otklanjanje ostartaka centralizma u гesavanju uslova rada, ubuduce treЬalo na
osnovu jedinstvenih dгиStvenih normi omoguciti radilirn kolektivlima da postepe-
no sve slobodnije i samostalnije I'egulisu иnutгasnje odnose i uslove гаdа, kao
i da samostalnije kOl'iste povecanu pгoduktivnost za poboljsanje :cadnih i zivotnih
uslova clanova kolektiva.
Kongгes, takode, smatra da novi odnosi u proizvodnjj traze da pгimanje
na posao, otpиStanje s posla, odrzayanje radne discipline, preduzimanje d·isciplin-
skih me1-a, bude sto је moguce vise stvaг samih proizvodaca odnosno njiihovЉ pred-
stavnick;ih organa. U skladu sa materijalnim mogucnostima treba иbuduce jacati
ulogu radnickih saveta u regulisanjи i drugih uslova rada, kao sto su: radno vгe­
me, odmor, stanЬeno pitanje, drustvena ishr·ana, kulturne i dгuge роtгеЬе.
fstovгemeno је potrebno sluZ.bu za posredovanje rada o1·ganizaaiono i fun-
kcionalno pojacati, uspostaviti organe dгustvenog upгavljanja i гazvij-ati је kao
sluzbu samih prodzvodaca, koja се se u svom гadu sve vdse oslanjati na veea pгo­
izvodaca, oгgane samoupravljanja u preduzecima i na stndikate.
:C1osada.Snja iskustva роlщzији da sи u predиzecima stvoreni novi, slobodniji
i demokгatskiji odnosi, iz kojih izrasta svesna d!isc.iplina i povecana saпюinicijati­
va proizvodaca. Obziгom da и pojedinim preduzecima ima jos ostataka stю·Љ od-
nosa, Kongгes poziva гadnicke savete:
- da ne dozvoljavaju kгsenje prava, nezakonite i nehumane postupke и
odnosu na pojedince;
- da se odlucno sиpгotstavljaju svim nedemok1·atskim pokиsajima gl!senja
krltil<e i slobodnog iznosenja miSljenja i predloga;
- da istovremeno suzЬijajи manifestacije blrokгatskih, anarhistiёkih, sitno-
;юpstveniCkih i iiпdividualistickih shvatanja;
- da dopi'inesи otklanjanjи mestimicnih ројауа zastarelih gledanja i sltva-
tanja odnosa izmedu radrllika d rukovodecili sluZ.benika;
- da se u vecoj meri zaloze za pravilnu primenu propisa о zasnivanju
i rask!idanju radnog odnosa;
-da posvete vise brige za osposoЬljavanje i upoznavanje гadnika sa uslovima
rada na radnim шestima na koj·ima се гadilti, гazvijanju za.Stdtnih шеrа ргi radu,
uslovima rada гadne zene, invalida i гadi!icke omladiine.
Najsiguгnija baza za uspostaV'ljanje drugarskih, тavrюpravЋih ljиdskih od-
nosa и preduzecima - jeste samoupгaYljanje radnill kolektdva. Polaze6i od te
osnove i koriste6i је u punoj meri, trebalo bi posvetiti yelikи paZпju negovanjи
104
razVIJanjи sto povoljnijih unutra.Snjih uslova za upravljanje, novih etickih normi
i takvih radnih uslova u kojima се da dodu do pиnog dzraZa.ja ravnopravnost
svakog pojedinca.
VI
Radnicki saveti i иpravni odЬor.i sи kroz praksu upravljanja usavrsavali
svojи organizaciju, stil i шetod svoga rada. Protekli period rljihovog poslovanj&
protekao је и poЬoljSa.vanjи kvaliteta i metoda rada, kao i u prosiлivanju uticaja
kolektiva na rad organa upravljanja. .
Polazeci od toga da је kolektiv pюizvodaca osnovni nosilac prava uprav-
ljanja, Kongгes smatra da је potrebno osigurati radnom kolektivu - pored izЬo­
ra, opoziva i referenduma - i druge люgucnosti neprekidnog i direl\:tnog uticaja
na upravljanje pгeduzecem. Obavezno podnosenje izvestaja kolektivu о 1·аdи oгgana
иpr-avljanja u kгacim peгiod<ima i о svim osnovnim proЬlemima, konferencije i
vezno kon.sultovati kolektiv рге dono5enja konacnil1 odluka, itd., tгеЬа da budи
f01·me stalnog jacanja иticaja kolektiva na upravljanje i rad radniёkih saveta i
upravnih odbora. ·
Pored pomenиtili oblika neposrednog исеsса kolektiva koa celine u uprav-
ljanjи preduzecem, tгеЬа јаёе razvdjati i inddvidualnu inicijativu pojedinih clano-
va kolektiva. П tom cilju pгopisima i pravilima preduzeca posebno гegulisati odnos
oгgana upravljanja ргеmа predlozima raclnilш i lшгlscenje tih predloga, јег се
uvodenje odgovarajuceg pгiznanja i mate1·ljalne stimt!lacije dati snaZпog pot-
stгeka za siгu samoinicijatiYи pгoizvodaca.
U ciljи usaнsavanja oгganizacije, metoda гаdа ,ј podizanja odgovOl'nosti и
radи organa upгavljanja, Kongres smatгa da је potrebno:
а) mandat гadnickih saveta produziti na dve goddne, а maлdat upгavЋili
odЬora zadr2ati na godinu dana, cime се se obezbecliti veca efikasnoзt н radи I"ad-
цickih saveta;
Ь) siгe pгimeniti nacin izЬога ро izboгnim jedinicama kako Ьi p1·ilikoш iz-
boгa volja l'adnog kolektiva dosla do potpunijeg izгa.Zaja u preduze6ima koja u
svom sastavи imaju pogone i poslovne jed.inice sa vecim br·ojem гadnika;
с) za pгeduzeca sa sezon.skim kaгakterom posloYanja potгebno је posebno
regulisat;i nacin izboгa oгgana гadnickog samoиpгavljanja, vode6i гacLrna. о ро~
sebnim иslovima и pojedinim vrstama ta.kvih pr·eduzeca (gradev1inarstvo, poljo-
pгivre.dna dob1-a, sezonsko ugostiteljstvo itd.);
d) detaljnije гazraditi kroz pгopise i pravila pгeduzeca, пacin opoziva
clanova гadnickih saveta i upгavnih odbora;
е) jacati ulogu radnickih saveta u donosenju osnoYnih odlиka i smernica
za га·d pгivтedne organizacije, а upravne оdЬоге uciniti viSe izvrsnim oгganima
гadnickih saveta;
f) propisima omogucLti vecu elasticnost u odгed!ivanjи delokruga гadnickog
saveta, upгavnog оdЬога ~ direktoщ predиzeca, na taj na6in sto СЈ. se pravilima
p1·eduzeea pojedina ovlascenja viseg organa mogla pod odгedenim uslovima pre-
nositi na niZi oгgan;
g) dalje гazvijati i usavrsavati rad stalnili d povгemenih komiisija radnicl\'ih
saveta, odnosno upгavnih odЬora, kao for'I!le rada ovih oгgana;
h) odlucnije pгlstupati sirem foгmiгanjи oгgana radn:ickog samoupravljanja
u pogoninla i poslovnim jedinlicama u svim pгedl1ze6ima и koj.ima za to postoje
uslovi. Pгavilima preduzeca utvrditi prava ovill oгg;ana ne samo na podnosenje
pгedloga ро pojedinim pdtanjd:ma, nego i odlиCiivanje bilo uz saglasnost o1·g;ana
upraYljanja preduzeca, Ьilo u potpuno samostalnom delokrugu. Usavгsa\'anjem
organizacije pгeduzeca omoguciti utvrdivanje rezultata rada., ne samo preduzeca
u celini, nego i pojedinЉ pogona, da Ьi se ostvaтJLa odredena mateгijalna baza
njihovog samoupгavljanja;
i) suzЬiljati pojave neopravdanog smanjivanja broja clanova гadnickih sa-
veta, naroC:iito и veliki!il pгeduzecima.
Кongres, takode, smatra da specificnost pojeclinih p11ivгednih oЬlasti i grana
treba ubud·uce јасе i doslednije da dodи do izrazaja i и organizaciji гadniёkog
105
samoupravljanj.a, а na:roбito da sarnoupravljanje proizvodaca treba komblnovati
s drugi:rn ob1Jicim.a drustvenog upravljanja u privredi. U tощ pogledu патоСitо se
isЬieu sledeti zadaci:
- u nu.Zno centralizov.andш pl'livredniln grarшma (kao sto su zelezniCki i
postanski saobra6aj, elektroprivreda i sl.) dalje razvijati radruicko samoupravljanje
jacanje:m fuпkcija, prosirenje:m sadrZLne rada d. materijalne baze radnickiћ saveta
u preduzeeiПla i osnovniПl jedinicama, kao i ostvJal'livaпje:m funkaija koje nu.Zno
moraju Ьiti zajedнdcke preko radnickiћ organa uprav;ljanja na viSeш nivou;
- pгeduze6a koja priшaju dotacije trebalo Ьi da d.maju mogucnost da tim
sredstvima. sama i raspolaZu, sto Ьi znatno umcalo na jacanje njiћove materijalne
baze i na postizaпje veee stiinulaoije radnog kolektiva;
- u sezonskoщ pansionskom ugostiteljstvu ostvariti takve ob1Jike drustvenog
upгavljanja u kojiina се doCi do izra:iJaja: stalno zароэlещ radnLci i sluzbeniol,
sezoniski гadnici - mestani, kao i pretstavnici komune i za гazvoj turizma zai.п­
teresovaniћ dru8tveniћ organizacija;
- kгoz izmene propisa i drustvenu aktivnost гadim na jacanju samooprav-
ljanja kolektiv.a u radnjarna sa pa.usalnim obracunom;
- s obziгom na ulogu tгgovdne, ugostiteljstva, tнrizma i komunalnЉ sltiZЬi
u nasoj privгedi, u ov;iin granama pгivrede treba i dalje гazvijati тazne ob1Jike
drustvenog upravljanja, dru8tvene kontгole i uticaj•a potro5aca, koji, treba da imajн
i odгedena ekonomska prava na racun pгometa i dobiti н trgoV'ini i druStvenoj
ishгarui;
- u pгivrednim delatnostiina zadruZnih i dгuStvenih organizacija osigнrati
potpнnu p1imenu osnovniћ pгincip.a radnickog samoнpг.a:vljanja; sistem privгe­
diYanja i гaspodele dohotka tгеЬа i u ttm delatnosmma tako postavtti da zaгade
pюizvodaca budн d!lrektпo zavisne od njihovog rada i нsp.eha u poslovaпju, k!ao
i da se osigura potsmcaj zadruga, zadrиZniћ 1 dru8tveпih organizacija da razvijajн
odgovaгajuce privгedne delatnosti;
- u zanatstvu forme гadnickog upravljanja prilagoddti пjegovom uslнZnom
kaгakteru, а potsticaj osigurati kтoz pojacani materijalnd гazvitak sviћ нsltiZnih
delatпosti, odnosno kтoz promenн investicione li kтeddtne politike u zanatstvu;
traZiti nove oblike upravljanja u zanatskiin гa·dnjama sa drustvenim sredstviina
za proizvodnju, а н privatnom zanatstvu. dnsistiтati na ostvarenju ucesca radnika
u upravljanju i uces6a u cistoj dobitd.
Kongгes, takode, smatгa da је za usavгsavanje metoda rada radnJickih saveta
neophodno: izgr-adivanje cvгSCih unutra5njih foгmi rada, doпo5enje pravi.lnfik:a i
poslovnika о radu radniCkih saveta i upravnih оdЬота, redovno vodenje zapdsл.ika,
formнlisanje pismertih odlukJa i zakljuCalm i drugih foi'.!I)ji razvijene unutгaSnje
metodike rada. Sistemom redovnih informacija i konsultativnih sastanaka rtreba
postiCi da clanovi organa upravljanja budu нvek up.oznati sa osnovnim zЬivanjima
u koiektiv'Lt i sa pгivгedniin rezultatiina, kako Ьl mogli Ьiti aktivniji i kvalitetn;ije
odlucivati"
Ucesce u гadu radnickih saveta i нpravnih odbora preduzeea је drustvena
funkoija, koja ne treba da bude Il!i horюгisana ni nagгadena"
vп
Polazeci sa stanovista da је jedan od osnovnih f.aktora :гш uspeS.a::п razvoj
sarnoupravljanja - sposobnost pтoizvodaea za upгav:ljanje, Koпgres konstatuj~
da је u dosadasnjem peгiodu pгavilno shvaceп sav znacaj drustvene svesti, iskнstva,
sposobnosti, sћ-ucnosti i obrazovanja za uspesno i kvalifikovano ucesce u гadnickim
savetima i veciina proizvodaca. Ispravno је ostvarena zarnLsao о ucenju па prekэi
i kroz praksu нp1-avljanja. Na podrucju radnickog obгazovanja korenit preokтet
је nstupio нporedo s izgradivanje:m mehaiiliz:rna sarrюupravljanja proizvodaca. Novi
uslovi i nove роtгеЬе odrazile su se u pogledu sad1·zine, forme, institucija i metOda
obrazovanja.
Kongres sma;tra:
- da nаБ skolski siste:m i skolski progгarni treba cvrsce da izrastaju jz
naseg drustveпog sistema i smerп.ica п.aseg druStvenog i privгednog гazvitka, kao
i da iПlaju vise u vidu potrebe proizvodaea za upгavljanje preduzeCiima;
- da је neophodno usavrsavati i razvijati паs sistem strucnog i tehпickog
obrazovanja; strucno obrazovanje treba da doЬije vazпije mesto u siste:mu obra-
106
zovanja u na5oj zemlji d razvtjati ga tako da omoguci гadniaima iz pгoizvodnje
povoljnije uslove za sticaпje пajwse kvalifikacije i pristup па :fa.k~tet; ukljusiti
veca pгoizvodaca н resavanje izvesn.iћ yroЬle:ma stru~пog s.kolovaщ~ ~ usavгsa:
vanj~a · stгueno i dтustveno-ekonomskiin obrazovanJem, Jei' strucnn. kadгov1
treЬa' da bнdru. ne samo sposobni proizvodaCi, nego i osposoЬljeni za aktivno
utesce u organdma upгavljanja;
- da је drustveno-ekoпoшsko obгazov.a:nje proizvodaca пeophodno li dalje
spгovoditi preko sindiliata i svtћ dosadaSnjiћ forr:rn i institнcija, orlijentiSuCi se
postep.eno па uvodenje stabПnijih formi obrazovanJa; . .
- da гadndcke univeгzitete treba i dalje jacati li dosledno ш1apred1vati u
ustanove sa unutra5njiin гazvijeniin siste:mom koji се omoguillti pгoizvodaciina
obrazovanje i нsavrS.a:vanje za vгsепје razniћ drustvenih i proizvodnill funkci~:;t;
- da centre za obrazovanje <i оЬнсаvапје pгivгednill kadгova treЬa vrtse
пеgо dosad ordjentisati na claпove organa upravljanja .. i dalje osn~;cam kao in.sti-
tucije za intenzivno osposoЬljavanje proizvodaca za ПJihove funkCIJe u org.a:niffia
upravlj anj а;
- da ltreba pгici osnivanjн skola sa pгogramima iz druStveпo-ekonomske
pгoЬlematike za drustveno-ekonomsko osposoЬljavanje гadнdka-нp1.1avljaca;
- da treba posvetiti posebnu paZпju obrazovanjн rнkovodeeih kadгova .u
гadni~kiin oгganiПla upravljanja гadi нsavrsavaпja metoda гаdа i rukovodeп]a
sastaпciina ·
- da pюcrrarni drustveno-ekonomskog obrazovanja pгoizvodaca treba da
obuћvataju ne s~o potrebna znanja nego i neke ve5?ne i teћrnke, kako. Ь~ ~a­
novt oгgana нpravljaпja mogli нspesno da donose opste odlul;:e, da ocen)UJU lZ-
vгsenje zadatal;:a, da нpravljaju preduzecem kao celinom i da su sposohni da
koriste i kontгalisu strucne sltiZbe u preduzecu; •
- da fabrick:i listovt, uz vecu pomoc radnickih saveta, treba da posluze
bгze:m i svestranije:m osposoЬljaV'anjн proizvodaca li siгoj razmeni iskнstava, kao
i da је za obrazovanje radnika potгebna razvijenija staшpa i puЬlicistika, p.osebna
i prikladna literatuгa i filmskia proizvodnja.
Neophodno razvijanje dru8tvenog upгavljanja na razlici~im P?drucjima i ..н
novtm vidovtma narnece neophodnu p.otrebu da se osposoЬl]aVaПJe za funkC!Je
upгa_vljanJa ne ogranicava ~b~duce na preduz~6a, n:go ?а se pro5!-:uje na ~­
soЬl]avaщe za samoupravl]an]e u komunalшm za]ed:nicama, soclJ•alnom OSl.",U-
гanju itd.
Uloga preduzeca u drustveno-ekoпomskom i stгucnom obгazova.r:ju је ne~o­
voljna zato treb<a obezbecИti jacu materijalnu zainteгesov.a:nost radniћ kolektiva
i poj~dinaca za obrazovanje i prosirivanje znanja, s tim da . se ~adndcki saveti
vise oгijentisu na гazvijanje raznih foтmi svestranog obrazovall]a, bilo samostalno,
bilo vise preduzeca zajedпo. Kongr:es podvlaci da su :fiinansiska sredstva i na-
stavni kadюvi za potrebe na ovom iiOdrucju u celirn uzev nedovoljнi i оЬгаса se
radnickiin savetiina narodniin odЬorima i veciina proizvodaca i drugiln druStverьim
faktoriina da poЬoljsaju materijalne i kadгoYske нslove za svestrano obrazovanje
гadпicke klase.
Kongres preporucuje radniCkim savetima u svdm veciin preduz~na da. for-
miraju kadrovsku sluzbu i uCiпe је sposobnom da na savremen nac1n radd na
re5avanju slozene pгoЬle:matike primanja i нvоdепја u kolektive, dspitiv.a:nja sp.o-
sobnosti гazmestaja bi1ige za potrebe radnika, kao i na osposoЬljav.a:пj.u kadrova
za njiћ~ve kompleksne funkcije н preduzecu li drustvu.
Sistem нсеs6а svth radnika н drustveпom нpravljanju jedan је od najsnaz-
nijih doprinosa foтmiгanjн socijalisticke svestd i otkianjanju kapitalistiCkih osta-
taka u svesti, kao i procesн postep.enog nestajanjoa supгotnosti izmedu manнelnog
i intelektualnocr гаdа. Sisteшatska, siroko razvijena delatnost na druStveno-eko-
nomskoш оьгЗ::оvаnјн radnicke klase pгetstavlja jedan od znacajniћ i dopunskih
faktora н ...
VIII
Ra:zvoj socijalistickih odnosa i demokratskog upra:vljanja narnece potrebu
kodlifikacije osrюvnih propisa, kao sto su: osnivanja li konstituisanje pгeduzeea,
oгg.a:nizacija i пadleznost pojedinih organa н siste:mu radnickog upravljanja, oblici
druStvenog i privr·ednog udruzivanja, odnosi privrednih oгganizacija ргеmа drZav-
107
rrim organima i ostalim faktorima dru.Stveнog i politickog Zivota. Kodificircщie
osnovnih odnosa doprinece brzem razvoju socijaИstiCkih nюralnih nor:mi koje pret-
stavljaju jedan od vaZпih elemenata drustvenog razvoja. · ·
Delegati smatraju da је stoga potrebno:
а) doneti !lOVe propise О preduzecima, U cilju davanja siroke zakonske os-
!lOVe dosada8njoj praksi radnickih saveta i usmeravanja njihovog daljeg гazvitka;
Ь) postepeno :i u skladu s materijalnim пюgucnostima menjati propise о
odпosima proizvodaca па drиStvenim sredstvima za proizvodnju, buduci da po-
stojeee regulisanje radпih odnosa u privredi ne odgovara u potpunosti razvijenim
us1ovima samoupravljanja proizvodaca i novom polozaju radnika u proizvodnji;
с) ubrzati dono8enje rюvih proplisa о udruzivanju u privredi;
d) s obzirom da је pravo samoupravljanja osrюvno neprikosnoveno pravo
svih proizvodackih kolektiva, principe radni&og samoupravljanja dosledпo spro-
vesti i u onim oЬlastima i granama privrede (sumaтstvo, komunalna sluzba, razni
servisi itd.) gde to dosad nije ucinjeno, razvijanjem odgovarajuCih formi samo-
upravljanja proizvodaea ili kornbinovanjem sa formama drustvenog upravljanja,
оdпоsно trazenjem specificпih foiЋli za pojedine privredne grane i oЬlasti.
Polazeci od dr'UStveno-ekoпomskog znacaja i iskustava stecenih h<oz razvi-
janje sistema radnickog sarnoupгav1janja, stojeci na stanovistu da nedostatak teme-
ljnih analiza i нopstavanja bogatih iskustava pгetstvlja slabost dosada8njeg perioda.
smatгajuci da је nuzno efikasnije usa\тr·savanje sistema i unapredenje prakticne de..:
latnosti r-adпickih saveta - Kongres pгedlaze:
1. osnivanje saveznog instituta Ш slicne ustarюve za drustveno upravljanje,
kao naucno-istгazivacke, oгganizaciono-instruktivne i pedagoske institucije za гazna
podrucja upravljaпja proizvodaca i radnih gгadana uopste;
2. formiгanje servisnih sluzbi za pomoc preduzecima ri гadпickim savetima
u resavanju unutrasnjih i poslovnih proЬlema, kao i za unapredivanje organiza-
cije rada;
3. intenzivпije izdavanje 1Lterature о гаЦпi&оm samoupгavljanju, pгiruc­
nika za гadnicke savete i peгiodicnЉ puЬlikacija namenjenih organima нpravljanja.
* * *
Ko!lgгes izra2ava svoje duboko uveгenje da се ostvarivaпje ove rezolucije
pretstavl]ati krupan korak u daljem razvijanju mehanizma samoupra:vljanja i
ргаvа neposгednih pгoizYodaca" Istovгemeno, Kongгes izrazava uveгenje da се
гadnicki saveti i ostali organi samoupravljanja pгoizvodaca, pr·edstavnicki i dгzayni
oгgani, komoгe i нdruzenja predнzeti potrebne mere, pokazati punu inkijativu. i
dati svoj doprinos kako Ьi svi zakljнcci, preporuke, zahtevi, pr·edlozi i poziYi
Kongresa bili sto potpunije i uspesnije гeaJ.izovani.
Delegati Kongгesa, u ime proizvodaca nase zemlje, izrazavaju svoju sprem-
лost da svim svojim snagama podгze oгgane svoje vlasti i citav samoupгavni
mehanizam u izgradпji socijalistickog drustvenog uredenja. Radnicka klasa Jucro-
slavije се ubнduce, kao i dosad, biti osnovni nosilac i Ьогас za ostvarenje s~ih
mега ~оје nasa zajednica preduzirпa u interesн socijalizma, novih dl'llstvenih od-
nosa 1 dernokratskog prava samoupгavljanja pгoizvodaea.
Kongгes poziva Citavu гаdпiсkн klasu na8e zemlje da u dosadasnjim l'ezul-
tatinra sistema radпickog samoupravljanja crpe snage za njegovo neprekidno ja-
canje, usavr·savanje i razvijanje. Ucesce prodzvodaca u upravljanju privredom
sastavni је deo borbe za socijalisticko druS:tveno шedenje i ostvarenje vekovnih
osloЬodilackih tezn:Н revolucionarnih i denюkratskih snaga.
(»Kongres 1·adnickih saveta Jugoslavije«,
»Rad«, Beograd, st1·. 659-678)
IZ REFERATA Ј. В. TITA NA VП KONGRESU SKJ: »ZADACI
SAVEZA KOМUNISTA U VEZI SA MEDUNARODNOM SITUACIJO:M
I UNUTRASNJIM RAZVOJEM SOCIJALISTICKE IZGRADNJE
JUGOSLAVIJE«, 22-26. APRILA 1958. GODINE
... NajЬitnija karakteristika socijalistickog razvitka u наsој zemlji
је drustveno upravljanje, koje se zasniva na najsiroj demokratiji, na
ucescu ili pravu ucesca svih nasih gradana da sami, ili preko svojih pret-
stavnika, rukovode svim poslovima socijalisticke zajednice. То samouprav-
ljanje doЬija postepeno sve savrseШJl oЬlik socijalisticke demokr~tije,
narocito kroz usavгsavanje komunalnog sistema i dгustveno upravljanje
uopste.
Sve sira decentгalizacija nije u nasoj zemlji prouzrokovala anarhicnost,
kao sto se to ponekad u inostranstvu govorilo, vec naprotiv, u uslovima
decentralizacije dosla је do najveceg izrazaja i poleta stvaralacka inicijativa
trudbenika u nasoj zemlji. Prenoseci, putem decentralizacije, funkcije soci-
svi
jalistickog upravljanja, kako u privredi tako i u drugim oЬlastima drus-
tvene djelatnosti, Ila proizvodace i ostale trudbenike, nasa drzava је izvrsila
sanю neminovan historiski akt u procesu odumiranja drzave. Јег, te su
nјепе funkcije Ьile samo privremenog karaktera u periodu kad је u ime
naroda preuzela sredstva za proizvodnju u svoje ruke, poslije cega је mo-
rao doCi period postepenog davar1ja tih sredstava i funkcija u ruke proiz-
vodaca i naroda uopste.
Тај proces se nije odvijao glatko, bez teskoca i mnogobrojnih slabosti
koje su nenlinovni pratilac u razvoju novih drustvenih odrюsa i usavrsava-
nju novog drustvenog sistema. Osim toga, te slabosti narocito dolaze do
izrazaja u pocetku, kada nosioci izgradnje novoga jos nemaju dovoljno is-
kustva i potrebnog znanja, i kada ostaci staroga jos opteгecuju svijest gra-
ditelja novoga. То је kod nas dolazilo do izrazaja i kod radnickih savjeta,
koji su tek kroz praksu sve vise shvatali svoju ulogu, svoje duznosti i prava.
Od VI Kongresa do darшs rijeser1a su mnoga krupr1a pitanja naseg
drzavnog i drustverюg uredenja. Savezna narodr1a skupstina doнijela је
1953. godine novi Ustavni zakoн, koji је utvrdio principe nase socijalis-
ticke demokratije; cija је sustina u stvaranju materijalnih, politickih i
pravnih uslova da radni ljudi nase zemlje, gradani socijalisticke Jugosla-
vije, postanu zaista stvarrli i нeposredni upravljaci drustvenim poslovima.
109
Mi smo ove principe, u skladu s nasim materijalnim mogucnostima i s lacki zamah i snaga naseg socijalistickog drustva kao cjeline. То се omo-
politickim i drugim svestranirn razvitkorn, stalno ostvarivali i usavrsavali guCiti stvaranje zaista demokratskih, socijalistic~~h odnos~. izrne?u komuna
u citavom torn periodu. i pr·oizvodaca, i likvidirace lokalisticke tendenc1]e, u koз1:na. Ь1 se mogle
razvijati klice sovinizma koji Ьi mogao postati opasnost za зedшstvo i snagu
Osrюvni rezultati na podrucju drustveлog i politickog uredenja su
naSe socijalisticke zemlje.
slijedeCi:
Za brzi razvoj te svijesti kod proizvodaca i Clanova komuna prv~r:­
а)izgradnja nasih pretstavnickih tijela, narodnih skupstina i odbora; stveno su odgovorni komunisti, koji su duZлi da suzЬijaju takve tendencl]e
Ь) izgradnja drugih organa i institucija drzavnog mehanizma; i da svojim primjerom u tom pogledu djeluju i na druge. G?vorin: _to. zbo~
v) razvijanje i jacanje lokalne samouprave na principirna socijalis- toga sto ne mogu tvrditi da su svi Clanovi Saveza komuшsta bll1 1ШUП1
tickih komuna; od takvih negativnih tendencija koje su Ьile stetne za nasu zajednicu kao
g) razvijanje mnogobrojnЉ organa drustvenog upravljanja u oЬiasti cjelinu. О tome, о tirn slabostima, podrobno se govori u Pismu Izvrsnog
javnЉ sluzЬi;
d) razvijanje i jacanje denюkratskih prava gradana i uopste unutra-
snja demokratizacija naseg zivota i naseg politickog uredenja;
d) upotpunjavanje, usavrsavanje i unutrasnje uskladivanje лaseg pra- PROLETERI SVIH ZEIVJAL)A
vnog sistema; U]EDINITE SE!
е) pravilno odredivanje uloge drиstvenih i politickih organizacija u
nasem sistemu socijalisticke demokratije.
Uvodenjern vijeca proizvodaca и narodnim skupstinama i odborima, гad­
nicka klasa nase zemlje dobila је оdlисијиси иlоgи u donosenjи najvaznijih
odlиka, zakona, planova, bиdzeta i drиgih akata i propisa na osnovи kojih
se sto је mogucno pravilnije odvija dalja izgradnja socijalizma i vrsi ras-
podjela rnaterijalnih sгedstava.
Naгocito se rnoгa podvиci da је proces decentralizacije оmоgисю snaz-
no jacanje narodnih оdЬога, kao osnovnih organa vlasti u nasoj zemlji.
Najznacajniju mjeru u tom pogledu pгetstavlja stvaгanje novog komunalnog
sistema, и kome sи naгodni odboгi novih sгezova i opstina pгeuzeli fиnkciju
oгgana vlasti na гeoгganizovanirn podгиcjirna sa pгomijenjenirn nadlez-
nostima i polozajern ...
Ovaj peгiod od dvije i ро godine sиvise је kгatak da Ьi se mogla dati
definitivna ocjena novog игеdеnја opstina i sгezova, odnosno komunalnog
sistema, ali vec dosadasnje iskиstvo i rezиltati koji sи postignиti pokazali
su da је to najbolja odgovarajиca forma demokratskog samoupravljanja
radnog naroda. Da li се se taj proces dгиstvenog samoиpravljanja pravilno
razvijati, da 1i се Ьiti ili nece Ьiti lokalistickih i egoistickih tendencija, koje
su tиde shvatanju maгksisticke nauke о socijalistickom razvitku dгиstvene
zajednice, to u velikoj i odlucujucoj mjeri zavisi od snalazljivosti, aktivnosti i
Sedmi kongгes SKJ - pogled па plenumsku salu za 1пете citanja 7"e)e1·ata
upornosti komunista. d1·uga Tita
Dosadasnja praksa drustvenog samoиpravljanja pokazala је odlicne гe­
zultate, bez obziгa na izvjesne slabosti kojih је Ьilo i kojih jos uvijek komiteta СК SKJ koje је upиceno svirn organizacijama Saveza komunista.
ima. Pokazalo se da sи dгиstveno upravljanje i komune najbolja skola za Bilo Ьi pogresno ako Ьismo samo idealizirali nas sistem, ako ne Ьisrn_o vidjel~
rnasovno vaspitavanje gгadana nase socijalisticke zemlje da se naviknu da i izvjesne opasnosti i pгeduzeli sve mjere koje su potгebne d~ Ь1 se nas
sami odlиcuju u pitanjima svog svestгanog razvoja i zivota. U toj skoli dгustveni sistem samoupгavljanja pravilno razvijao. U tome Је ogromna
svakodnevnog prakticnog upгavljanja oni dolaze do saznanja da su inteгesi odgovoгnost komunista i oni zato moraju voditi bгigu da se u organe rad-
zajednice иjedno i njihovi licni interesi. Ukoliko siгoki slojevi nasih гadnih_ nickog i drustvenog upгavljanja Ьiгајu uvijek najbolji, sposobni i provjereni
ljudi - koji sami upravljaju u komunama i fabrikama, u razпim drustvenim ljиdi, odani graditelji socijalizma, velikog djela гadnicke klase.
oгganizacijarna i ustanovama - bиdu vise dolazili do saznanja da se interesi
pojedinaca, manjih zajednica i komuna moraju poklapati sa interesima (»VII kong1'es Saveza komunista Jugoslavije«,
cjelokиpne nase socijalisticke zajednice, utoliko се vise i brze гasti stvaгa- »Kиltu1'a«, Beog1'ad, 1958, st1'. 58-бlј

110 111
 IZ PROGRAMA SAVEZA KOMUNISTA JUGOSLAVIJE,
22-26. APRILA 1958. GODINE

DRUSTVENO-EKONOMSKO UREDENJE
POLOZAJ PROIZVODACA 1 ULOGA DRZAVE

Drzava i proizvodnja
Drustvena svojina nad sredstvima za proizvodnju omogucuje da se !Lskljuci
ne samo privatni sopstvenik, vec u krajnjoj Jiiniji - i drzava kao posгedndk iz-
medu proizvodaca i sredsta.va za proizvodnju. Proizvodac postaje nosilac d.ruStvene
f.unkcije upшvlj,aлja proizvodnjom i, u isto vreme, aktivni ucesnik u funkciji ras-
podele drustvenog produkta.. Као politicka v1ast, dгzava se u neposrednoj prmz-
vodnji sve manje pojavljuje.
Dгzavni organi su medutim jos znacajan i neophodan faktor u vcienju
niza drustvenih funkcija u odnosu na pгivredu i na ostale sfere drustva. Uloga
dГZave u toj oblasti drustvenih odnosa ne proizil.azi iz politiCke vlasti koju ona
ima, r1!iti iz ekonomskog monopola, vec iz Cinjenice da se i drzava sama menja,
to jest da u toj oЬlasti ona postaje, 1 sve vise шоrа postajati, sisteш teritonijalno-
-politicl~e samoupravne organizacije proizvodaca - potro8aca i njihova druStveno-
-ekonomskia zajednica na raznim nivoiшa od opstiпe do Federaaije. То •istoVI"e-
meno ukiazuje na cinjenicu da је koшuna, kao osnovna teritorijalna organizacija
proizvodaca - potrosaca nuzan falctor drustvenog regulis:anja proizvodnje i r.as-
podele kao i menjanja uloge drzavne organizacije u socijalizшu. U funkaije ovako
izmenjene drzave spada odluciV'anje о poslovima od zajedniёkog interesa kako za
proizvodace i gr-adane uopste, tako i za njihove teritortijalne zajednice. S obzirom
na ovakav kaп:akter tih funkcija - iako se najve6im deloщ jos javljaju u obHku
akata politicke vlasti - one se viSe ne odnose na neposredno upravljanje pruiz-
vodnjom, na sve оле poslove koje su u stanju da vтSe proizvodaci i gradan~ i
njihovi neposr·edni organi, vec su ро sustini plansko-kontrolnog, kooгdinack>nog
i regula1Jivnog karaktera.

Neposredni proizvodac u
proizvodnji i u raspodeli
Ovakva uloga dтzave је odredena prvenstveлo novim poloiajeш prodzvo-
daca u privrednoj organizaciji i izvan nje. Novd. druStveni poloiaj proizvodaea
u uslovima socijalisticke izgradnje i njihov promenje:nli odnos prema pгoizvodnj.i
pro:i.zilaze iz fakta da su se proizvodaci od лајашпih radnika pretvorШ u лe­
posredпe upгavljace proizvodnjoщ 1 raspodelorn, i iiz ciпjentice dla ovim uprav-
ljanjem oni svakodnevno ostvaruju svoje licne iпterese: ve6u zaradu, poveCaini
licni i opsti drustveпi standard. U uslovii11a гobnog karaktera proizvodпje, pro-
izvodaci udruZeni u radn1m kolektiVJima пuZпо se oгganizuju Юао samostalпe ргl-
а Samottpra\•Jjanje tt Jugoslaviji 113
vredne organizaaije i ostvaruju svoja drustveпa ргаvа i obaveze u upгavljanju
pгoizvodnjom stupajuci u medusobne poslovne odnose. Po5to u 'takvim uslovima
Licni interes proizvodaea ne zavisi samo od гezultata na pojedinacnom radnoш
mestu, vec i od rada celog kolekmva, od poslovanja preduzeca, od njegovih fon-
dova, od ekonomske гazv:ijenosti komune u kojoj oni Zive, od opstih ekonomskih
uslova i stanja na trzistu, od druStvene zajednice kao celine, od njene ekonorns'ke
politike itd., :-- to је taj lieni interes u isto vгeme i sta!l~ar1 posticaj licnom radu,
kao d. svesnom i aktivnom ucescu pгoizvodaea u organima upгavljanja, u pгvom
гedu u гadnickom savetu, komuni i vecima pгoizvodaca, а ргеkо njih i u celo-
kupnom sistemu vlasti i dгustvenog samoupravljanja.
Polazeci od takve pгetpostavke, Savez komunista Jugoslavije smatra da pгo­
izvodac i гadni kolektiv moгaju irnati - u okviгu opstih dгustvenJih :inteгesa,
izrazenih drustvenim planшn koji usmergv'a pгivгedni гazvitak d. drugim odlu-
karna drustvenih orgarш - rnaksimalnu samostalnost u svorn гadu i poslovanjп,
to jest u proizvodnj'i i гaspolaganju odredenirn fondovima u pгeduzecu. То zпaci
da prodzvodaci i гadni kolektiv1i rnogu, u odтedenirn pla:nskim ;i zakonsk!irn okvi-
гima, neposredno i sarnostalno upravljati pгoizvodnjom, ujedinjavati se, povezi-
vati se i kooper·iгati s dгugim oгganizacijarna, u skladu s potгebarna proizvodnje,
i da mogu samostalno 5. slobodno razvijati svoju stvaгalacku d.niaijativu u pгavcu
poveeanja produktivnoэti rada i ukupнe pгoizvodnje. U uslovima socijalistickog
druStvenog sarrюupravljanja гadнim ljudima treba pгuZitJi realнu rnogucnost da
odlueuju о stvaгanju i ukupnoj raspodeli drustvenog pr·oizvoda. Sarno u takvlin
uslov:ima radnd. covek doblja pun uvid u нufula matenijalпa kl'etanja i t.ime se
sаш oslobada, to jest, pгHagodavajuci svoju radnu i dru8tvenu aktivnost neop-
hodn:iПl materijalnim ok:viiгirna dгustva, postaje sarn gospodar svoje sudblнe.
Ukidanje najamnog radnog odnosa
- oslobodenje rada
PrO!izvodac-pojedinac i kolektiv neposтedno uticu na sv;oj sopstvem mate-
rijalni polozaj. Rad postaje slobodan, а radni odпosi gube karakter нajarnnog
гadnog odпosa. Tak:av slobodaн stvaralaCkli rad u isto vгeme postaje fak.tor mate-
rijalnog napretka drustva, i stalnog unapredeнja socijalistickd.h ·odnosa medu
ljudirna. POCinju se stvarati usloVi za postepea:o ukidanje suprotnosti izmedu
unшog i fi2JiCk.og rada. Dгustvo kao celina sv;e viSe se konstd.tuiSe u zajedcrricu
proizvodaca, u kojoj su sv;1 zain.teresovani za sto гacionalnije upravljanje stva-
гima i za sto produk:tivniji rad svakog i sviju. Rezultati u toj oЬlasti rnateri-
jalnd.h i drustveпih odnosa odreduju, ne saз:no stepen rnaterijalnog bl:agostanja,
по 1 stepen stvarne slobode pojedinca.
U okolnostirna gde svako гadd. prerna svojim sposobпostirna i gde licili
dohodak pojedinaca i uslovi za razvoj privгednih orgaп:i:zacija zavise od 5.nten-
zi:teta i kvaliteta пjihovog rada i uspeha u poslovanju - svaki нароr proizvo-
daca-pojedinca :i celog radnog kolektiva ka jacem zadovoljenju sopstvenih mate-
11ijalmh роtгеЬа, kroz pl'Oduktivнiji rad i bolje poslovaз:1je preduzeca, pretstavlja
u isto vтeme i aapor u korist opstih dгuStverrЉ interesa i ka brzem OJPStem
нapretku druStva. Sarno ako је taj interes neposrednih proizvodtaca probuden i
pretvoгeн u osnovni materijalni faktor ekoнomskog na:pretka, mogu Ьiti maksi-
maln.o uspesne i planske i regulativнe шеrе koje zajednica kao ceblna svesno
preduzima radi usmeravanja privгednog гazv:itka, unapredenja proizvodнje, raz-
viika proizvodnih snaga, kao i daljeg razvijanja socijalisticklih dгustvenih odnosa.
S:ocijalizam ne moze Иcnu srecu covekovu podredivati nekah-virn »viSim ciljevirna«,
јег је najviSi cilj soctijalizma 1iСна sreea coveka. S druge strane, нiko neлra pravo
da svoj licПi interes ostvaгuje на stetu zajednickog iнteresa svih.
Isticuci licni ii materijalnd. interes radnog coveka kao pokl'etaCku snagu
пjegove stvaralacke IЭ.h.-tivнosti u svojstvu proizvodaca i druStvenog Ьiеа, Savez
kornunista Jнgoslavije пе srnatra da taj faktor autornatsk:i resava pitar1ja dгu­
stvenog napretka i da iscrpljuje sadrZinu liCнog Zivota. Naprotiv, kao svesno
druStveno blce u uslovima soaijalizma covek се se sve vise oslobadati slepog
potci!ljavanja matenijalnim pгocesli.rna i u sve veeoj meri postajati gospodar
prirode i svog sopstvenog materijalnog poloZC1ja. Zato sve vecj zнасај u dru-
stvenom kl'etaпju dobljaju idejni, moг<clнi faktori, duhovno stvarala5tvo, ра i
podпosenje materijalнih Zгtava za postizanje odredenih ddejnih, rnoralnih i kul-
114
turrю-politickih ciljeva. Upгavo ti faktori olieavaju drнstvenu svest i postaju
dнhovna pokгetacka snaga i orijeпtacija pr-akse.
Savez komunista Jugoslavije Ьorice se za vaspitanje coveka u dнhн iah-vih
strerпljenja.
U uslov;ima dгustveнe svojine паd sredstvirna za proizvodnju oslobodeni
~а~ j.~t_e jediili f~tor ~~p~o~"'!kcije slo:_Ьodne ljudsk.e lienosti, i reprodнkctije soci-
Ja.ldstlckih odпosa r soClJalrstickog drustva. Zaito ogranicenje sloЬode rada rnoгa
voditi deformaaij5. soctijalisticklih :odnosa.
. Rad_ је postao jediщ mogucili izvor opstanka coveka koji је u stanju dJa
radr. Dгustvo не odgovaтa za posledice koje zadese coveka ako on rreee da тadi
. Т? не osl?ba?a druStyo od нuZ!losti da - odgovarajucom socijalпom poli-
~~n 1 regulativrnm rnerama u oblasti materijalrllih odпosa i na dru~ pod-
1":1CJlma - :u>merava raspored гadne snage i kadrova, vodi brigu о ljнdin:ua. koji
rnsu u stanJu da rade i Ьori se protiv paгazita raznih katecrorija kojd dako spo-
sobrl!i za vad, pokuSave.jн da zive па tud raeun. "' ' '
. Sastavнi deo 1icrrih prava гadnog coveka koji proizvodi druStvenirn sred-
stvu:ra z11: proizvodnju postaju i njegova ргаvа: na rad, na licnd. dohodak. u skladu
s. n~egovu.rr: vadom i s poslovanjem celog kolektiva, pr:a.vo па uce8ce u uprav-
lJanJu drustv~~irn sredsJ;_v~a za p~o~zvodnju, оо sigurпost u slucaju nesrece па
poslu, na zastitu u slucaJU. Ьolesti il na obezbedenje porodice u slueaju smгti
l!av ~t~tu u. radnom ~~?su i druga socijalno-ekonornska i poШ<icka prava: koj~
Јаса]~ ~ koJa se razvr]aJu na bazi dгustvene svojine i stalnog prosiгivanja i
Ьоgасеща ekonornske osnove socijalistickog drustva ...
NOVI ODNOSI МEDU LJUDIМA
. Dalji razvit~ soc:ijalizma mепјасе dгustvenu strukturu u Jugoslavlji i ona
се postepeno gub1ti klas!}a i antagoilisticka obelezja. Za nju се sve ViiSe Ьiti ka-
гakteristic~o sve.. slobodnije i sve snaznije drustveno-ekorюmsko ujedL"ljavanje
ka~o tгazr гazvr]eпa podela rada i koje se vгSi u skladu sa zajednicklim inte~
~-еsшш drustva i s licnim interesirna gгadaaa. Iz takvih osнova nicu elementi
Jedne nove civilizacije koju S\'esno gгade rnilioili ljud!i prema svojiш potrebarna.
. _Iz takv:i? .~r~stven~ ~ politJickih odnosa нeizbeZ!lo moraju :postepeno nicati
1 nov1 h~trcki kvalrtet1 u odnosirna medu ljudi:rna. Nova osrrovпa drustvena
uloga.. fabrrke, zac:J::ug~, kornune, skole, drustveпih oгganizacija, kao i porodice -
sasto~~ se. u r~ZVil)aщu odш:sa iskrenosti, poverenja, covekoljuЬlja, razurnevaпja
trpelJJ.Vosti, ~а,заrнnе saradпJe i pomoci, jednom reCi, ljudskih Slirnpatija i drugar~
stva :r::edu lJudirna. U torne duhu i па takav пабiп treba u socijalistiCkim uslovima
sve. vrse da se г~zvij';t :i. ЬоrЬа misljeaja, kritika, шetodi pold.ticke akcije itd. Ne
r_adi se. tu <? o?abrr~Ju 1zmedu nekoliko :partiskih vгhova, kao u burwasko-demo-
1-.r~tsk<;JJ drzav1, vec о o?.n~ prema konl?'etilirn druStvel1Jirn proЬlernima koji se
res.av~зu. Covek se u socrJalrzmu mora osecati svoj, a.1d ne ka:o seЬiean · usarnljen
POJedir:ac. Со':е~ posta_]e s~oj, ~ sve vJse slobodan, uk:oliko vise uc~je u raz-
novrsшm oЬlrcrrna zaJedniCke borbe, saradпje i pornoCi koji su zasnovani na
oseeanju d uverenju zajednice da је covek пајvееа vredn~st.
PRIVREDNI SISTEM
OViakvi dru8tveщ odnosi mne polaznu tacku privгednog sisterna, k!ao sto
?rivre?Ш. siste:r:r. li . poИtic~i su;;tem uticu, sa svoje strane, па odgovarajuce dzra-
zavanJe 1 razvr]an)e drustvenih odпosa, Ьitrrih u dzgradнji socijaliizma.
Privredni sistem н rra8oj zemlji zasniva se i razvija na osnovi drustvene
svoji?e п~d sredstvima za proizvodнju, svesпog, plaнskog usmeravanja privrednog
razvrtka '1 robнog karaktera privrede, koji је !izraz sadaSпjeg stupnja razvitka
proizvodпih sнtaga.
S razvitkom pгoizvodnih snaga i socijal5.stickЉ drustveпih odпosa drustvo
Се prevazilaziti 1'0bni karakter prodzvodnje.
Ш>
 SUSTINA SVESNOG, PLANSKOG USМERAVANJA
DгuStvena svojina паd sredstvima za proizvodnju omogucuje i tl-a.Z.i da
privтeda druStva, u iпteгesu svakog pojedinog proizvodaca i radnog coveka, bude
sve.sno oгganizovaпa, jedinstveпa celina, zasnovana na visoko razvijeпoj podeli
rada. Takvo jediпstvo privrede zahteva odreden sklad izmedu aktivnosti raznih
proizvodnih i ostallh ekonornskih graпa i jedinica, izmedu proizvodnje i potreba
ljudi. Takav se sklad postize svesпirn, planskiim usmeravanjern i razvitkom pri-
vrede kiao celine, па baZii naucne aпallize rnaterijainЉ faktoгa ekonornskog kre-
t.anja. Ekoпomska saJdrziпa planiranja, pгerna tome, sastoji se u svesrю oтgaпi­
zovaпoj podeli drиStveпog rada regU!lisaпoj pre:тna oiljevima ekoпomsl;:e politike
socijalistickog druStva. Plan;1ranje privrede је ·neophodan ciпilac razvitka soci-
jaldstdckog drustva.
I:skustvo Jugoslavije, kao i rliza drugih ze:тnalja, pokazuje da druStveni prli.-
vredni plan, rna koliko Ыо »sava:seп«, ne rnoze iscгpsti bezbrojne nюgucnosti,
oblike i iпicijative koje daje spoпtaпi _razvitak ekonomskiih sr1aga. Za:to pгivredni
sistem i plan пе smeju ukinuti onaj пeophodпi stepeп samostalnosti radnog coveka,
preduze6a i drugih dгustveno-ekonomsk;ih jedinica bez kojeg nikakva svesna
inicijativa nije mogucna i bez koje covek prestaje biti stvaralac. Oni ne smeju
gusiti ni individualnu ni kolektivnu mateтijalnu zamteresovanost proizvodaca u
pгoizvodnji i гadu, to jest stalnu tezпju za viSim stepeпorn пшteгijalnog Ьlago­
staпja, koja је jedna od Ьitnih pokretackih sпaga пjlihovog delovanja.
Tek н takvirn usloVIirna svesno, plansko usmeravanje iz centra doblva po-
tvrdu ·i korektuтu pral;:se, i obrnuto - aktivпost nosilaca socijalistdcke prakse
doblva pгover·eпu usrneгenost. Konkretni kvantitativni odnosi 1izmedu •tih dv,aju
faktoгa socija1istickog kretanja ne mogu se ut<тrditi ndkakVIim veCi<tirn pravilom.
NјЉ tгеЬа da odreduj.u socijalisticki ljudd svojom praksorn, borbom rnisljenja i
drustvenom kritikorn, pri cemu se гul;:ovode objektivnim moguenostima, sopstve-
nirn ose6anjem li svojorn sooijalistickom dтuStvenom sve5cu.
Dru'stveпo ovladivanje dejstva objektivnim ekonomsltlm zakonima !i koгis­
cenje njtihovog dejstva treba ugiavnom da se izrazava u utvrdivaпju osnovnih
pгoporcija drustveпe pгoizvodnje 1 raspodele, cime se postavljaju osnove za usrne-
гavanje гazvitka proizvodnih snaga i okvlira u kojiima deluje sloЬodna akaija
pojedinaca, radndh kolektiva i komuna.
U tome se пе iscгplj.uje sva svesпa, planska delatпost proizvodaca: svaki
od njih, svaka jedirlica u ukupnom drustvenom li ekonomskom Zivotu - ;ргеmа
svorne mestu i prirodi svojih funkoija i prerna шateгijalnirn moguCпostima kojirna
гaspolaZe - р}апiта i trucЪi se da postigпe najcelishodn·ije i шal;:simalne rezul-
tate. Tako izгasta nova drustvena organizacija rada, koja па svojstven пacin ve-
zuje plansko usmeravanje i slobodпu socijacli~icku dпlioijativu, svesni faktor i
stihiju, shvacenu kao - plaпorn. usmeгeno ii rnaterijalnirn sredstvtima ograniceaю
sloЬodno delovaпje socija.НstiCkih ekoпomsl;:.ih faktora.
DRUSTVENI PRIVREDNI PLANOVI
Dгustveni privredщ рlап u Jugoslaviji ima i ekonornski i politicki zпасај.
Ekonomski - jer izгazava i konk::retizuje osпovne ciljeve ekonomske politike
dгustva, а polИicki - zato s:to, dajuci rпateтijalne i ekonomsko-politicke okvire
delovanju pгoizvodaca i saшoupravnih drиStvenih .отgапа, obezbeduje sto slobod-
nije kretaпje socijalistickih snaga, stalan пapredak socij·alistiCklih odnosa, prufujuci
sve vise mogucпosti гadnom coveku-pojediпcu da se afiгrnira kao svestaп
stvaralac.
Pгivredпo plaпiranje u Jugoslaviji је ро svom kaгakiteгu :i rnetodima uvek
odraZC1valo stepeп razvoja privrede, drustvenih !i ekonornskih odnosa, fогrщ orga-
пizacije i rnetoda rukovodenja pr1ivredom u okv1тu preduzeca, pojedinih oгgana,
ра i celokupne drustveпe privrede.
U prvom periodu, kJada su drzav·a odпosno пјеп a:parat пeposredno гuko­
vodili pгivгedom - osпovno obelezje рlапа bilo је u ·torne sto se, u procesu
drustvene гeprodukcije, veza izrnedu proizvodnje i potrosпje ostvarivala pгven­
s1:veпo kгoz пeposrednu distribuciju i putern detaljno postavljenih zadata]{;Э. za
svaku pюizvodnu jedinicu. Drustvena akumulacija bila је ceпtralizovan~C~ i ras-
116
podeljivala se neposтedno iz jednog mesta. Tal{;Э.V nасш гukovodenja pгivгedom
i пјеmн odgovaгajuci sistem planiгanja, koji su bili potrebпi u nasim konkretnim
usJovtima borbe za brzu likvidaoiju ekonomske zaosta<losti, rpokazali su tokoпi
razvoja Ј. negativпe poslediice
Daпasпji drustveпi rplaiп Jugoslavije utvrduje osnovne proporcije u dru-
stveпoj pюizvodnji i гaspodeli, pretpostavljajuci, u tom okviгu, slobodпu iпici­
jativu privredпih preduzeea u uslovima trZi.Sta li ројеd!iпаспе regulativne mere
drZC1ve. F,inaпsiski i kreditni siste:тn, sa ostalim sredstvima ekonornske inte:тven­
cije, sastavni su deo planskog usrneravaпja privrede; OI1ti obezbeduju ostvaгivaпje
zadataka koje postavlja plan. Као takav, dгustveпli рlап u listo vrerne daje i
okvir·e koпkretпim regulativпim iпteгvenoijama dгustvenih organa u ekonornsk;'c-n
odnosirna.
TeZ.iste neposredne inteгvencije centralnih druStvertih i dгzavrъih organa
treba da <lezi u re5avanju osnovnih proЬlema privrednog razvoja i obezbedenju
opstih uslova prlivredne staЬilnosti, oeuvaпju jedinstva sistema, jedпakih uslova
privredivaпja i s~taЬilnosti u pravima Drustvenim planom centralп.i organi treba
da usmeгavaju investiciona ulaganja privrednih organizacija i drugih drustvenih
faktora. Sem toga, oni odgovaraju6irn rnerarna treba da obezbede stalnu pornoc
dгиStva ekonomski nerazvijenirn deloviima zernlje.
Drustveni plaпovd. narodnih гepuЬlika, sгezova ;i opstina pretstavljaju .pгven­
.~eno prograrne гazvitka proizvodnih sпaga i konkretпe ekonomsko-POliticke i
socijalne zadatke na odgovarajucim podrucjima. М:аtегlјаlпа osnova tih planova
jesu ri ~treba da budu prlhodi kojti se, pod jednakim uslovima za sve gradaпe
i sve privгedпe oгganizacije, sticu na tim podгucjima. Као takvi, repuЬlick;i, sreski
i opStinski drustveni plaпovi pretstavljaju bltaп uslov samoupravljanja na tirn
podrucj,ima.
Iz ovakvog sisterna planiranja i гaspodele izгasta поvа drustveпa organi-
zacija rada Опа ujediпjuje drustveno-plaпsko usmeravaпje sa socijalistickom slo-
bodnorn Шicijativom pгoizvodaca. DгuStveni interes је oliceп u usrneravanju r-az-
voja па bazi minimuma p1anskiih i regulativnlih mега koje to obezbeduju; licni
intere5 zahteva adekvatn 0 ucesce proizvodaca u realizovanom dohotku i dovoljпo
pгostora za licnu inicijativu u privrednim akoijarna.
Plaпska pt·ivтeda, - а s njom i socijalizam - пе tгеЬа da znaci pretva-
гaпje celokupnog drustva u rnehanizam u korne је svakome роdтоЬrю i konl;:тetno
propisano sta lima da radi. Опа treba da obezbeduje rnal;:simalno mogucпu slobodu
coveka u stvaraпju i koгisceпju dobara. U tom srnislu slobodna dnicijativa soci-
jalistickog proizvodaea i gгadanina pretstavlja neuporedivo vecu ekonornsku snagu
i visu svest пеgо sto је to kapitalisticka pгivatпa inicijativa, koja је zatvoгena
u ograniceni krug sopstvenika kapitala i пjihovog aparata Upravo zato socijalizam
u ekonornskoj utakrnici s kapitalizrnom mora izici kao pobedndk.
SAMOSTALNOST PREDUZECA 1 UDRUZIVANJE U PRIVREDI
Pored dr11stvenih planova, vaZaп iпstrument pгivгednog sistema jesu plaпovi
preduzeca, koji se donose u okviтu proporcija i regulativnih normJ. i шеrа pred-
videi1iћ drustveпiш planom. Preduzeca u svoj•im plaпovirna treba sarnostalno da
donose osnovne odluke о proizvodnji i prornetu, о fondovima, investioijama, ko-
riscenju kapaciteta, njihovom redovnшn obпavljaпju i zarneпi, >licпorn dohotku
гadnika, udrl1Zivanju 5 drugirn preduzecima, kao i о ostalim vaZпijdrn pitaпjirna
iz delokruga svoga poslovanja.
Ovakvo рlаnЫ:апје treba da bude omoguceno i јаsпо utvгdenim odnoslima
izrnedu preduzeca i drustva, odnosno raznih njegov.ih oтgana od kornune do fede-
гacije, sa svrhom da se ucvrsti sarnostalnost preduzeca, to jest da ono, u okviг.u
odredenili dгustveпih regulatdvпih rnera, - posle dzrniгenja oЬaveza prerna zajed-
пici, samostalпo ras.polaze ostvarenim sredstvirna. Takvo plandraпje treba da delнje
u pravcu vece rnateгijalne zaiпteresovaпostj radnog kolektiva, <а samdm tim i u
srnislu potsticanja ka vecoj pгoduktivnosti rada i ka sto racionalnijem ko11iscenju
drustveпih sredstava za proizvodпju kojlima upravlja гadni kolektiv.
Odgovarajuca samostalпost preduze6a omogucava i potstice пajraznovrsnije
oЬlike saгadnje ~ udruZivanja privгedrtih orgaruzacija.
117

U usloYiшa tehnickog napretka u proizvodпji i druStveпe podele rada пe­
ophodno је svestrano jaeanje kooperacije medu preduzecima. Udruzenja predu-
zeca pr·etstavljajи neposredan produze!Ja.k poslovaпja i planiranja preduzeea, iz
cega proizilazi da и ovakvim privrednim udrиZenjima dolazi u punoj merj do
izraza neposredan utri.caj preduzeca i пjihovih .potreba, i da ta иdruzenja posluju
prvenstveno na bazi dobrovoljne sar.adnje predиzeca. Planovi :tih иdruzeпja pro-
izJilaze iz planova preduzeca i dopunjuju Љ. Njihova mater.ijalna baza su prven-
stveno sredstva preduzeea
U ciljи medusobne saradnje, razradivaпja zajednickih proЬlema razvoja,
pгimene sa\тemene tehnologije itd. socijalisticka preduzeca udruiuju se u kошо!!.'е
i priYredna иdruzenja.
Potsticuci i pomafuci sYe te oblike udruzivanja, drustve11a zajediliica treba
u isto YI'eme da odgovarajиcim merarna sprecava sve tendenoije ka monopoй.zmи
i bil'okratizmu и tiш organizacijama. Mora bi:ti obezbeden i pun uticaj radnick!ih
saveta na rukovodece organe иdruzenja.
OSNOVE SISТEМA RASPODELE
U pгivгednom sistemu Jugoslavije, u skladu s novim odnosima proizvodnje
i raspodele, svi socijalisticki fak"tori - pocev od pojedinaca i r·adnog kolektiva
ра do dгuStva u celini - neposredno иcestvuju u racspodeli i samostalno raspo-
laiu onim delom proizv.oda koji im, na osnovu rezultata rada i poslovanja pri-
vrednih 01·ganizacija ро zakonu i planu druStvene zajednice pripada Radnicko
samoupravljaпje na bazi drustveпe svojine nad proizvodпim sгedstv.ima pret-
stavlja, u uslovima robne proizvodnje и Jugoslav;iji, tah.""Ve odnose и proizvodrlji
i drustvu koji omogucuju da se ostvaruje princip пagradiYanja »svakoш рrеша
radu« и oЬlicima koji odgovarajи postignutom razvojnoш stupпjи proizvodnih
snaga. Njiroa se u raspodeH а. razmeni proiizvodnih dobara obezbedнje odgova-
гajuce Ьо1је nagгadivanje pгodиktivnijeg гаdа и samom p1·eduzecu, а па drugoj
strani, radnim kolektivima kojj bolje zadovoljavaju dгuStvene potrebe li vise
doprinose гesavanjн Ьitnih proЬlema pгivredпog razvoja zemlje, osigurava se sira
baza za poveeanje licnih dohodaka i daje materijalni potsticaj od strane dr'Ustvene
zajednice za povecanje inicijative i prosiгenje delatn.osti.
Daljim гazvojem zadrugarstva i kooperacije individualnih proizvodaea s dru-
stvenim sektoroш i razvijanjeш krupne poljoprivгedne proizvodnje stvaraju se
иslovi da i na tom podrucjи velicina ИсnЉ dohodaka zavisi sve v1ise od uspeha
н pгoizvodnji i od potpunijeg zadovoljavanja druStvenih potreba.
U okvii'U tah.""Vih od11osa и sisteши raspodele, radnli covek iroa, d treba da
ima, sve vece mogucnosti da neprekidno neposredno i prakticki, radom na svome
гadnoПl Пlestu i SVOjim aktivпim ucescem U upraYljanju predиzecem, komиnom
i drustvom kao _celinom, odlucuje о svom licnom polozajи, о svom dohotku, о
opstoj raspodeli drustvenog prodиkta, иvidajuci i sYesno priznaju6i potrebe opste-
drustvenog razvitka, naroCito potrebe daljeg razvijanja proizvodnih snaga. Oslo-
bodeni radiliik postaje saшostalan stvaralac i upravljac и svoш sopstveпom mate-
rijalnoш i politickom interesu, kao i и interesи drustva. On vise ne gleda na
dгuStvo kroz nadnicu kоји Ьi ти odredJivala neka sila izvaп proizvodnje. Njegov
dohodak zavisi prvenstveno od sopstvenog zalaganja i uspeha cele privredne orga-
nizacije Zbog toga се on i na licni dollodak sve vise gledati kao na funkciju
opsteg uspona socijalistickog dгuStva i njegovih kolektivnih potreba.
Na ifakav nacin forшiran, licni dohodak gradana treba da bude baza za
pгihode koшune, koji sluze zajedniCkim potrebama gradana. Ne samo liena, vec
i drustvena potrosnja svake politiCko-teгitorijalne zajednice treba da zaYisi oi:I
prodtйttivnosti rada i napora na razvijanjи proizvodnill snaga. Pitanje рошосi
nerazvijenim komunama treba da bude stalna ,i роsеЬпа briga srezova i visih
organa socijalisticke zajedпice.
КARAKTER I ULOGA ТRZISTA
Na sada5njem stepenu razvitka. materijalnih snaga - i u pruvr·ednom sistemи
Jнgoslavije-deluju zakoni robne proizvodnje, Doklegod је robna pгolzvodnja ob-
jektivпo uslovljena, neuvaiavanje zakona vrednosti i drugih zakona trziSta ne
118
јаса, vec upravo slaЬi socija1istri.Cke elemente u privredi, sputava inidijati-:u poj:-
dinca i preduzeca, koci razvtitak proizvodnih snaga i rada snage iZVan pro1zvodщe
koje vrse nasilje nad njom. Medutim u dгuStvenom sistemu u kome se plaпira
prosirena dru8tvena reprodukcija, planski rasporeduje drustveпi proizvod d vodi
osnovпa kreditna politika - u principu је mogucno da trziste ne bude anarlliCno.
DгuStvo mora. odgovarajuбim ekoпomskiш шerama i regulatiYnim instrumentinla,
utvrdivati l'I1.<iterujalne odnose u ekoпoшici sa сЩеm da se onюguCi norma!lan
tok reprodukoije i da se na taj naciп odlucujuce utice na formiranje cena.
U tom smislu ovakvo, relatiY!lo slobodno i ujedno koпtrolisano, trZiste
treba da је jedan od instrumenata dгuStvenog plana i ekonoiilSke politike.
Potstri.cu6i inicijativu svill nosilaca privredne aktiY!losti, takvo trilite vrsa
pozitivan uticaj na jacanje proizvodnje, na njenu strukturu, а ~arocito potstice
razvitak proizvodnih snaga. No puпi uspell u tome pravcu Ьiсе obezbeden samo
ako se budu preduzimale sve potrebne drustvene mere da bi se sprecilo nekon-
trolisano d.spoljavanje elemeпata stihije i nesocijalisiJickЉ tendeпcija, koji se
danas jos probljaju na izvesnim delovima trZd.Sta.
Odnos izmedu planskog usmeraYanja i sloЬod.Iюg dejstvovanja tгZista нiје
apsolиtan i пeizmenjiY. Оп је odreden konkretnim materijalnd.m odnosima u pri-
нedi u pojediThim fazaшa njenog razvitka, i zato tekuca praksa шоrа to pitanje
stalno resavati ргеmа konlcretnim potгebama dгuStva.
GLAVA SEDMA
POLIТICKI SISTEM VLASTI RADNOG NARODA
Drustveno samoupravljanje
Dr'Ustveno-politicku osnovicu socijalisticke deшolпatije u Jиgoslavij1i pret-
s:tavljajи гadnicko saшoupravljanje, oli.Ceno u radпickim savetima ti drugin: sa;n<?-
иpravnim oгganima proizvodaca, samoиpraYljanje radnog пaroda н osnovrun1 cell-
jama druStvenog uredenja, u kornuпama, i najrazl!iCitiji Yidovi dru8tvenog samo-
иpravljanja pиtern orgaпa и kojima нcestvujи zaiпteresovani gradani i organizacije.
Proces гazv,itka i prosirivanja socijalisticke demokratije и Jugoslaviji zavis.i
prvenstveпo od jacacnja, usavгsavanja i daljeg raZViijanja osnovnih oгganizaciono­
-pol'itickill elemenata dгuStveno-politickog sistema, kao i od uskladivanja celo-
kupпog politickog :i ekonomskog sistema s potrebama sto sloЬodnijeg i sto sklad-
пijeg dejstvovanja socija~istiCkih stvaгalackih snaga. Тај proces mora н d.sto vreme
znaC:iti dalje oslobadanje politickog sistema od raznovrsnih ostataka burioaske
drzaYe koji su se jos zadrzali н na5em dru8tvu, to jest dalj!i organski preobrazaj
celokupnog drustveno-politiCkog sisteшa, н skladu sa sooijalistickim ekonoiilSkim
odnosima koji nastajи, razvijajн se i usavrsavajи u uslovima drustvene svojine
narl sredstvima za proizvodnju,
Na osпovi radnickog samoнpravljanja i koшuna razViija se u Jиgoslaviji opsti
proces пastajanja nove politiCke strukture dru8tva, proces za kojj је karakterusiJican
sist-ern dr·иstvenog samoнpravljanja.
Тај se opsti proces ispoljava па podrucjи ekonoшskill i politickih odnosa
шedu ljиdima i na podrucju иpravljanja stvarima; оЬа procesa sacinjavaju celinи
i usko su Yezaпi i medи sоЬош se preplieu.
EKONOMSKI I POLIТICKI ODNOSI МEDU LJUDIМA
Proces na podrиcju odnosa medu ljщ:l!ima •izrazava se u razvitku ~konomsk!ih
odnosa i demokratskih prava samoupгavljanja u samom preduzecu, to зest od.Iюsa
izmedu proizvodaca, izmedи pojedinih proizvodaca i radnog. k~lektiva _Ј~аю celine,
izmedu radnog kolektiva i drustvene zajednice odnosno щernll vodec1h organa,
а pre svega 'izmedu kolekbiva i pojeddnog radnog cov~ka 1 komune,_ k~o ~n?_vr;te
zajednice 1-adnog naroda. On se iz~aZav~, da,lje, u. г~1tku. eko~om~пll 1 polltr~ih
odnosa и samoj kornuni, и odnoslПla 1zmedu розеdiпаса 1 zaзednice, и odnoslПla
izшedн pojedinih organa kao sto su veca proizvodaёa, staпbene zajednice, razno-
vrSil!i organi dr'Ustvenog samoupravljanja itd., u razvitku odnosa izmedu komuna
119
1 sre:oova, k.oji sve vrse postaj·u zajednica komuna, i u odnos1rna izmedu komuna
i republika.. Isti proces se izrazava u razvИku ravnopravnih odnosa medu narocblma
Jugoslavdje, а isto tako .i u razvitku odnosa .izmedu repuЬlika ii federacije, kao
pretstavnika zajednickih ekonomskih i politiCkJih interesa radnih ljudi i naroda
Jugoslavije. I, konacno, on se ogleda u razvitku strukture repub:Ыckih i saveznih
rukovodecih organa i njihovih medusobnih odnosa u pravcu sve shih demokratskih
оЬИkа i sve uzeg vezivanj.a s mehan.izmom drиStvenog samoupravljanja uopste
i komuna posebno.
Borba za usavrsavanje svih tih odnosa u pr.avcu sve sireg demokratizma
i samoupravnosti, u skladu s jacanjem drиStvene mate11ijalne Ьаzе i slaЬljenjem
ostataka unutrasnjih kla:snih antagonizama, pretstavlja u ·isto vreme i Ьorbu za
sve гazV<ijenije i sve stabllnije socijalisticke odnose medu ljudima.
UPRAVLJANJE STVARIМA
Ргосеs razvitka najpogodnijeg drustvenog mehanizma upravljanja stvarima,
u uslovima drustvene svojJne nad sredstvima proizvodnje, izгazava se .pre svega
u razgranicenju izmedu upravljanja tehnoloskim procesom i opsteg ekonomskog
i poНtickog upravljanja u pгeduzecu, kao i u razvitku proizvodnje i poslovne
kooperacije :i raznih oЬlika vertikalnog udruZivanja pojedinih grana pгivrede i
dr·ugih dшstvenih delatnosti.
Vertikalno povezivanje osnovnih institucija drustvenog samoupravlj.anja stva-
гanjem visЉ oЬlika (komoгe, p11ivr·edna udrUZ.enja, razni obli~i pro~odnih i
poslovnih zajednica i kooperacija, visi zavodi socijalnog оsigнг.аща i sJ.rcno') pгet­
stavlja demokratski oЬlik ujedinjava_nja onih struenih, •tehnick!i? 1i koordina!ivnif:
funkcija kojima nюdeгno dr-ustvo treba da upravlja ceнtralrzovano. Dшstver:~
i demokгatski kaгakter ovog ujedinjavanja ogleda se u tome sto se ono ne vгs1
шehanickli admiнistrativnim merama spolja, nego samo и dnteresu udгuzenili
proizvodada i samih gгadana, u oЬliku njihove dobrovoljne saradnje, не oduzi-
maju~i odnosnim ustanovama i oгganima гadnog na:тoda bltne funkcije saшo­
upгavljanja.
Isti se ргосеs razvija i u oЬlasti prosvete, nauke, kulture, nю·odnog zdravlja,
socijalnog osiguгanja, socijalne zastite i u dгugim oblastima u kojima гazne usta-
nove vrse javne funkcije i javne sluzbe. Funkcije upгavljanja su predate, l!Z
odgovarajuca raspodeljena prava i saгadnju, pгetstavnicima sa:mih r-adnih _ kolek-
tiva, i pгetstavnicima dгustvene zajednice. Ove oгgane blгaju i opoziva]u gra-
dani, koj:i su zainteresovani za vгsenje odgovaraju6ih jюгnih slUZ.Ьi sirokim :rcescem
i kontrolom u organima upravljanja. U isto vгeme drzavni upгavni orgaru u ob-
lasti pгosvete, kulture, narodnog zdravlja, socijalnih sluzbl d sl. sve vise po~ta~u,
i ро svom sastavu i ро svojim funkcijama, organi drustvenog samoupravl]aщa.
Тај se ргосеs najzad dzгaz.ava i u razvitku raznovrsnih oЬlika dгustvene
kontrole i sar-adnje zainteresovanih gradana s predнzecima li. institucijama. U
oЬ!astli trgovine i u nekim drugim podrucjima, samoupг.avljanje radnih ljudi do-
punjuje se oгganima drиStvenog samoupravljanja kao sto su saveti potro5a&l,
potro5acke zadruge i sl., а u privredпim oгganizaaijama koje se bave prosvetnim,
vaspitno-lшlturnim i drugim delatnostima (izdavacka: preduzeea, novinska pred:u-
zeca, razna preduzeca u oЬlasti filma i sl.) orgaнima kao sto su saveti, koji
obuhvataju pretstavniike kulturnog i prosvetnog zivota i javnostJi uopste, ne me-
njaju6i status гadnickog samoupгavljanja. Talcvi obl!ici dгustveнog samouprav-
ljaнja doprinose tome da se javne funkcije koje obavljaju ove oгganizacije ostva-
ruju u skladu s potrebama i interesima socijalistiCkog drustva.
Sistem drиStvenog samoupravljanja obuhvata i zgr.ade za stanovanje kao
i niz dгugih objekata i sluzЬi od zajednickog linteresa za pojedina naselja.
Svi ovi odпoSi i institucije nastaju iz direktnih potreba rada i poslovanja
pojedinih pгeduzeea i oгganizacija, kao i iiz neposrednih Zivotnih potreba gradana
u oblasti porodicnog domacinstva, potrosnje, kulture, zabave, socijalnih ·potreba
itd Zato oni nUZ.no mor-aju blti veoma гaznovrsni i ро svojim oгganizacioпLm
obiicima i ро nacinu rada.
Вoriti se za stalno unapredivanje svih tih odnosa i iпs1Jitucija u isto vгeme
znaci boгiti se za bolje poslovanje preduzeca ·i organizacija, za Ьоlје mateгijalno
snabdevanje stanovnistva, za brzi tehnicki li kulturщ razvitak, za spгecavanje
120
bieokratizma i konzervativizma, za brze li pravilnije reS.avanje socijalnih pitanja
it(i, а ujedno :i za stalпi napredak socijalistick!ih i demokraitsk!ih odnosa medu
ljџdima.
DRUSTVENA ODGOVORNOST I DISCIPLINA U OSTVARIVANJU PLANA
Samoupr-avljanje ne znaci apsolutпo гaspolagaпje stvarima. Опо pretpostavlja
plansku disciplinu kako unutar privrednih organizacija tako i u raspodeli d tro-
senju d!1u5tvenih sredstava uopste. Drustvena zajednica mOI'a raspolagati potreb-
nim upravnim i dr-ustveпim instrumentima i organima preko kojih се obezbedll!ti
potгebnu drustvenu disciplinu 'i odgovornost. Bez takvih odnosa drustveno samo-
upravljanje moglo Ьi se deformisati na Инiј,i samovolje i neodgovornog raspo-
!aganja drиStveпom <imovirюm, sto Ьi moglo ozbiljno poremetiti гazvitak socijali-
stiCkih odnosa.
Јеdап od osnovnih uslova pravilnog funkcionisanja celokupnog sistema sa-
moupгavljanja jeste, visoko гazvijeнi osecaj odgovornosti svih onih koji su iza-
brani u organe samoupravljanja - odgovornosti i pred radnim ljudima koji su
ih izabгali i pred drнst'(eпom zajednicom kao ceИnom. Jedino takav osecaj odgo-
vorЋosti i razvijena jedinstvena drнstvena kontгola mogн obezbediti da se u
sistemu samoupravljanja svako pridrzava onih okvira koje odreduju zajednicki
interesi, interesi svakog radnog coveka ј napretka cel~ zajednice.
RADNICЖI SAVEТI
Komнnisti се narocittt pazn]u posve6ivati razvitku гadnickih saveta. Rad-
niбkJi saveti su demokratski ekonomsko-poli1Jicki oгganli dгustvenog samouprav-
ljarrja preko kojih пeposгedni pгoizvodaci - u okviru jediнstvenog drнStv~нog
privгednog plana i u skladu sa opstim interesima zajedr::ic_e, koji se _i.zгaza:vaJU u
jed!instvenom ekonomskom sistemu - samostalno upгavl]aJU ргеdнzешmа 1 odlu-
cujuee ucestvuju u razvitku pгoizvodnih snaga. Pokretna snaga akt~vn?~ti nepo-
sгednih proizvodaca u гadnickom savetн, usmerena ka sve pгoduktlvnr]em гаdн
i sve brzem гazvitku proizvodnih snaga, jeste njihova teznja da boljim indivi-
dualruim radom, boljim poslovanjem preduzeea kao сеИnе i bгzim opstim pr·i-
vгedninl napretkom drustvene zajednice neprekidno poboljsavaju svoje uslove
zivota i opsti mateгijalni standard drиStvene zajednice, kao i da sloЬono IЋz­
vija}u svoje ~individualne stvaгalacke sposobnosti i naklonosti, u skladн sa opstim
interesiшa radпih ljudi.
Radnicki saveti nisu ni pгetsiavnici sopstvenika niti kolektivni sopstvenik
sr·edstava za pr·oizvodпju. Ощ upravljaju njima u interesu dгustvene zajednice,
а u radu Љ potsticu njiihove sopstvene mater·ijalne i mor-alнo-poblticke tefuje.
Upгa:vo zato oni pr·etstavljajн najpogodnij:i drustveno-ekonomski instrшnent ЬогЬе
pюtiv Ьiгokгatizma, kao i protiv egoisi:Jickog individualizma.
Radnicko samoupгavljanje jeste izraz i potvгda drustvenog karakter·a svoj.ine
паd sredstvima za pгoizvodnjн i osпovni ob1ik neposrednog cikljucenja i ucesca
гadnih ljudi u upravljanju pгivredom. Na -toj se osnovj drustvena, proizvodnja
najneposredrlije vezuje sa stvarnim potrebama ljudi, а prolzvodi ljudskog гаdа
pгelaze u oЬlast istovrerneno i drustvenog i lienog pгisvajanja radnika. Drustveni
odnosi u pюizvodnji i raspodeli, i postepeno u svim osnovnim sferama drнstvenog
шedenja, doblvaju sve гazvijeniju socijalisticku safuZinu.
Upr.avljajuci drustvenim sredstvima za proizvodnju, od kojih је r·aнije Ьiо
odv-ojen u klasnom drustvu, proizvodac sada zauzima svoje aktivno mesto. On
postaje sve svesniji toga da ostvarenje njegovog individualrюg ekonomskog i dru-
stvenog inteгesa neposredno zavisi od podizanja produktivпosti njegovog sopstve-
nog rada, od poveC.anja proizvodnje radnog kolektiva 'i od daljeg гazvij<шja pю­
izvodnih snaga u komuпi i u celoj zemlji. Upravo zato radnick!i saveti daju i
davace pгoizvodn}i i privredi stalno nove potstreke, koji omogнcavaju ctbrzan
гazvitak proizvodnih snaga. U takvim usloVli.шa sam proizvodac, i radni covek!
uop.§te, postepeno odreduje dalji proces oslobadanja coveka i humanizacije dru-
stvenih odnosa.
U svom daljem razvitku radnicki saveti ,[reba da uloze posebne nараге na
podizanju produktivnosti rada uvodenjem modeme tehnike i savremenih tehno-
12.1
loskih postupaka u proizvodnji, smanjenjeш troskova proizvodnje, Ьо~јоз:n oг­
"<tnizacijoш preduzeca i rada, zavodenjeш savrernenih metoda гukovodeщa 1 unu-
tra5nje kontrole !i jacanjern radne discip~ine .. U tom .cilju. on;i . treba d~ usav1·-
savaju unutra5nji sistern гaspodele ostvartvaщern pra~~e шdrvtdualne 1 grupne
stimulacije na bazi principa: svakoшe pren:;a radu. ?n:; 1sto tako tэ;еь;; da. obe~­
bede ra<:ionalno koгiscenje fondova preduzeca nameщenih unapredeщu 1 racюna1i­
zaaiji proizvodnje, jaeanju i prosirenju kapaaiteta i podizanjl_:! ~ro~odnih sпaga
uop5te, :i da onemogucavaju rasipanje i neprodukttvno tros~Je ~th sreds~va.
Radi daljeg uzddzanja sposobnosti radnicke klase da rukovodr pr.tvredorn 1 da
podize pгoduktivnost rada, radnicki s~veti ~еЬа si:;tt;:na~ki ~а rade na ekon~_-:
skom obrazovanju i stгucnoш osposoЬl)avaщu posto]ecth 1 э;toVlh. kadrova. Rаdшс~5д
savet· tгеЬа tackode da se zalazu za dosledno spгovodeDJe sv"h merЋ potrebшl1
za h,fgijensko-telшicku za:Stitu. Oni tгеЬа da гаdе uop§te nc:_ po?oljs~ju. uslo-:г.
:Zlivota i гаdа гadnika, da sami i zajedno s koшuпa:t?a гesa~a]u ptrtaп]a bol]e
ishгane, stanbenih, zdгavstvenih i dгщ:;ih proЬlerna opsteg drustvenog standaгda.
KOMUNA
Komuna је osnovna poLiticko-teгitorijalna o~gaП;izac1]a S~?upтavЧШlj:_
гadno" naгoda i osnovпa drustveпo-ekonomska za]edшca .stanovшstva П]еnо",
Dodru~ja. Komunisti tгеЬа da posvete naroci:tu pa:lnju гaZVttlш ko~une. . ..
· Као osnovna dгust\reno-ekonomska zajedl1ica, komun':l pret~tavl]a onu сећзu
dтustvenog organizma u kojoj se uspostavljc:_ju odnosi p~otzvo~n)e, гш;;росt~е, . po-
tr·osnje idгugj osnovrri i svakodnevni d~"Ustveni ~~:rюst ше:;u гadn~1 l)udim?.
Samoupгavljaпje radnog naюda na rаzшш podruc)tma.. dru:;~eпog ZlVo.ta -~а] е
komuni demokгatsku stгukturu i cini је osnovnom i na]1Zraz1tћ]om oгgamzacr)om
samoupravljanja na teгitoгijalnoj osnov-d.
Kako se u komuni гadni ljudi u isto vreme javljaju i kao proizvodaci i
kao potrosaбi i kao nosioci парога na podiizanju proizv~dnih sпа~а ri . opsteg n:a-:
teгijalnog standaгda, komuna pгetstavlja i osпov-nu drustvenu za]edшcu u kOJOJ
se uskladuju 'individualni i kolektiv-щ interesi.
U okviгu jedinstvenog jugosloveпskog pгivrednog podrucja, na bazi jediп­
stvenog pr.ivгednog plana i u okviru jedinstvenog sist<:':na .гaspodele, ~omune tre~:ш
с1а imaju pune mogucnosti da, raspolozivim mateщalшm sгedstvlПla u ~~
uslovima, t-azvijaju pюizvodnju i pюizvodne sn~ge. Оп~. u raspod~li. гaspo~omVth
sгedstava mogu, pt·ema svojim specificnim uslov-lПla, nact od~.o:rara~uce opti~alne
odпose izшedu daljeg гazvijanja pгoizvodnih snaga i pгosll'tVall]a mat.зrt]alшo;
baze, povecanja licпe potгosnje i ulaganja u obje~te dгиStvenog standarda 1
pгosiгivanja dгugih nept·ivгednih dгиStvenih delatnostt.
Као politiCki oЬlik upгavljanja - ostvaгen preko naгodnih odЬora, sirokih
politicldh i strucno-kvalifikovanih saveta, zboгova Ьiгаеа, refe~en.duma, mesnih
оdЬога stanbendћ zajednica i dr"Ugih oЬlika neposrednog upгavl]aщa - komuпa
pгetsta~lja naj,izгazitiju instituciju neposгedne socijal~tiCke demc:~atije, koja. ost:va.-:
ruje vladavinu гadnog naroda Ј?'Ге~о sюn~ћ гa.dnih l]udi. 1 za. щih san:e.. :Uztma]UCl
s:v're vise u svoje гuke upravl]an]e ~гustveшm ~l?V'liila 1 raspol_azuct odgov-a-
гajнcirn sгedstvima za njilюv-o vrseщe, komuna rll]e sarп~, .Ј?а щ pгvenst:ren?,
skola dernokгatije, vec је sama ta deшokratija, osnovna celiJa sarnoupravl]aщa
gradana zajedпickim posloviшa.
PERSPEKTIVA DALJEG RAZVITKA KOMUNE
J:Calji razvoj koшune treba da se kгесе pгven~tven~ na osnov:i sv:. inten-
zivnijeg гazvijanja proizvodnih snaga i stalnog povecavaщa produ.~tlvnoSLl rada,
а time d dohotka ро stanovniku u komuni. То је uslov- svake akClJ.~ konш~e na
daljem poboljsavanju opsteg dгиStvenog, kao i indiv-i~u~n~g, ~teщa'l.nog. а. ktй­
turnog standaгda. Pritom sve Siгe treba da se razv1]a]u 1. ~ш organtzmt а. ~:ше
sluzbe komune koji znace svakodnevnu neposгednu P<?moc". 1 u~lugu gradaшm::
i poгodici u njЉov-im mateгijalnim, kultшnim i dгнgt:n ztvo~!111Пl potгebanta 1
koji се, na bazi punog mateгijalnog i politickog ucesca .~h grc:dana, ne:Po-
sredno dopгinositi povisenjtt drustvenog standarda stanovшstva. То Је put stva-
гanja dгustvene tehnicke baze poгodicnog domacinstva.
122
U tom pravcu treba da se razv1]a]u d. stanbeпe zajednice, koje се morat1
da pove:lu opste napore komune на tощ podrucju sa akcijom i inicijativom
neposredno zainteresovanih gradaпa, а sa ciljern zajednrickog upravljanja i resa-
VШlja svakodпev-nih proЬlema tiz zivota porodica, naroCito iz oЬlasti staranja о
deci, domacinstva, snabdevanja razniћ uslu:lnih ·delatnosti, upravljanja stanbenim
fondom, stanbene izgradnje, iz oЬlasti neposredne socijalпe i zdгavstvene bгige
za claiюve stanbene zajednice i slicno. Va:lan deo mre:le za sпabdevanje stanov-
niStya i usluznih delatnosti treba postepeno da postanu seгvisi kojdma се uprav-
ljati raznov-rsni samoupгavni organi gгadana.
S takvim се razvitkom koшuna sve manje biti adшinistrativna jedinica
teritorijalnog podrucja, а sve vdse се postajatii specificni drustveno-politicki oblik
orga:nizovШlja ljudi radi uprav-ljaпja zajednickin1 posloviшa drиStva; iz takvog
oЬlika raste d razv-ija se celokupni demokratski socijalisticki mehaнizam, spajajuci
radniicku klasu odnosno proizvodace sa sYim ostalim гad:nim stanovnistvom, koje
svojim radoш Ьitno doprinosi razv-ith.-u pгoizvodnih snaga i vecoj opstoj pгoduk­
tivnosti гаdа.
Takv-im pravcem гazvitka koшuna се se, zajedno s radнickim sav-etima
i celom oгganizacijom dгuStvenog samoupravljanja, sve v-ise afiгmiratii kao osnovni
vid zajednice pгoizvodaca.
U celoj svojoj a](tivnosti шehanizam komuпe treba i dalje da se гazvija
kao oгgailizacija odgovorna i zboгov-ima Ьiгаса i drustvu kao celinfi, uvek pod-
lozna javnoj kt1itici gгadana i njihovih oгganizacija, kao i nadzшu visih oгgana
н pгavcu obezbedenja zakonitosti. U statutu komune sv-akj gгadandn treba da
nalazi sv-oja ргаvа d sYoje obav-eze, kao i svoje щogucnosti upravljanja komunorn,
а preko nje, kao i ргеkо drugih oгgana dгuStvenog samoupгavljanja, i dгuStvom
uopste.
VECE PROIZVODACA
iJ sadasnjim uslov-ima znaca]nu ulogu u гazvitku socijalisticke dernokt-atije
imaju veca pгoizv-odaca u sYim p1·etstavnickJim oгganima, pocev- od komune, ра
с1о fedeгacije.
Veca pгoizv-odaca su u nasem sistemu d1·иStveпog saшoupгavljanja nastala
kao specificna dernokratska foгrna, cijim se posгedstvom obezbeduje гukovodeca
uloga гadnicke klase i njena нska veza sa ostalim гadnim ljudima u datim uslo-
vi.ma i u datom peгiodu гazvitka socijalizma u na:Soj zemlji.
Veca pгoizvodaca se Ьоге pгotiv negativnih uticaja zaostalih dгиStvenih
odnosa na demokratske oгgane drustvenog samoupгavljanja d time znatno, i sv-e
vise, smanjнju potгebu neposrednog adiministrativnog mesanja, naгoNto u oЬlasti
pгivrede.
Veca pt·a,izvodaca, svojom zivom vezom sa ргаksош i potrebama pгoizvodnih
i drugih pгiv1·ednih oгganizacija, zadruga i pгiv-rednih i socijalnih ustanovЋ,
igгaju znacajnu ekonoll1Sku ulogu. Veca proizvodaea Ьitno dopгinose pove21ivanju
centгa s bazom, donosenju pгaYilnijih i korJ:snijih dt·ustveruih ekonomskih mеш,
uklanjanju administгatiгanja i Ьiгokгatizma u privrednim odnosima, kao i opsteш
ekonomskom vaspitavanju neposrednih pгoizvodaca odnosno ljudi u pгivredi.
U daljem razv-itku veea pгdizvodaca, upravo ta njihova ekonomska ftmkcija
postajace sve znaeajnija, dok се funkcija obezbedivanja vodece uloge radnJicke
klase postepeno nestajati.
CENTRALNI DRUSTVENI 1 DRZA VNI ORGANI
·каkо su sv-a dгustvena sгedstva za proizvodnju svojina svih radnih ljнdi
nase zemlje i kako је dгustveni pгoizvod d njihov- blcni i njihov- zajednickli pro-
dzvod, to ni fedeгacija ne pгetstavlja samo prosto sjedinjavanje naroda i narodniћ
гepuЬlika, nego sve vise postaje zajednica novog tipa, nosilac odt·eden;ih zajed-
nickill dгustvenih funkcija, zajednica pгoizvodaea na naj'\"isem stepenu.
U istom pravcu, ali u пacionalnim okviгiшa, razvijaju se i narodne гe­
puЪlike, obezbedujнci u isto vгеше specificne nacionalne, polLticke, ekonomske
i kнltшne роtгеЬе i ргаvа.
12:3
 Centralni organi vlasti (savezni !i republicki), kao i pokrajinski, oЬlasni
i sresЮi, treba organski da izrastaju iz ekonomske i poli1Jicke osnove nasega dru-
stva: iz samoupravne komune, iz radnickog samoupravljanja i iz osnovnih iшЩ­
tucija drustvenog samoupravljanja uopste. U tome oi jeste, i treba da bude, sustina
demokratskog ceпtralizma па podrucjima gde је takav ceпtralizam пeophodan.
Na visim organiшa, republickiш :i saveznirn., sve vise ostaju oni zadaci i
funkcije koji pretstavljaju zajednicЮi iпteгes celog drustva: obezbedenje socijabl-
stickog poretka uopste, ostvarenja drиStvenog plana u privredi, jedinstvenog sistema,
koji се omoguciti jednake uslove i jednaka ргаvа ;i obaveze za sve kao i obezbe-
denje sloЬode rada i jednalcth pobltickih uslova za svakog gradanina.
Takvo deшokratsko ujedinjavanje osnovnih 'iпstitucij.a samoupravljanja, koje
ide od 1-adnickih saveta do feder-acije, i r-azvitak odnosa pretsfavnickih organa
prema orgaпima drustvenog samoupгavljaпja pokazuju da socijalisticko samo-
upravljanje пе samo da ne znaci »razbljanje nacionalnog jedinstva«, vec pret-
stavlja naprotiv oblik stvarnog demokratskog ujedinjavanja, 1i time znacajno
doprillosi sve vecoj unutra5njoj stabllnosti drustva.
U daljem razvitlш taj proces се neizbez.!lo stvarati i tгaZliti nove foгme
i metode. Jugoslovenski komunisti ·i dalje се se uporno zalagati za takav poste-
peni 1·azvitak celokupпog drzavnog i drustvenog sistema koji се odgovaгati ob-
jektivnim uslovima i subjektivnoj sposobnosti socijali:st!ickih snaga. U t:im napo-
rima posvecivace koшunisti posebnu paznju daljem razvitku i snazeпjн uloge
svih pгetstavnickih oгgana, sve vise prilagodavati njihovн organizaciju. stгuktuгн
i шetode rada potrebama sto slobodnijeg i neposгednijeg нticaja socijalisticlte
drustvene baze na vodece dгLJstvene огgапе ... ,
(»VII kongтes Saveza komunista Jugoslavije«,
»Kultura«, Beogтad, 1958, stт. 294-298, 308-316, 322-332)
IZ REFERATA MILENTIJA POPOVICA NA DRUGOM PLENUМU
~AVEZNOG ODBORA SSRNJ: »DOHODAK PREMA RADU- ZAKON
DRUSTVENOG ZIVOTA«, 20. MARTA 1961. GODINE
... Dohodak је, u onom smislu u kome se о ovoj kategoriji moze go-
voriti u пasem drustverю-ekoпomskom sistemu, jedna visa drustveno-eko-
nomska kategorija, negacija najamniпe i profita, znaci onog drustvenog od-
nosa koji se pojavio u burzoaskoш periodu razvoja drustva i koji је, uz
гazlicite deformacije Ьilo monopolistickog Ьilo Ьirokratskog karaktera, ostao
osnovna drustvena protivrecnost sve do danasnjeg dапа.
Dohodak је oblik prevazilazenja ove protivrecnosti, i to ne posredno,
preko drzavпe sile - sile iznad i izvan saшih proizvodnih odnosa (time se
u krajпjoj liniji protivrecпost samo odlaze ili menja oblike а ne ukida) -
vec objektivпo, u samiш proizvodniш odnosima, to jest u samim privredпim
oгganizacijama, пeposrednim odпosiщa izшedu ljudi; dohodak је u predu-
zecima, dakle, sаш taj пovi proizvodrli odnos - direktno, пeposredno soci-
jalisticki. А kako sшо ranije vec rekli, to је omoguceпo celim nasiш dru-
stvenim organizmoш. U sklopu takvog drustverюg organizma i sama drzava
se tako demokratizuje da se sve шаnје javlja kao sila iznad drustva, а
neki njeni organi sve vise postaju nuzan eleшent neposredne demokratije.
Stvaг је ekonomske nauke i drugih disciplina drustvenih nauka da
dalje opisu i objasne prirodu ove nove kategorije. U tom sшislu ргеd nasom
naukom stoje ozЬiljni zadaci i treba ocekivati da се ovaj probleш postati
јеdап od osnovnih kojim се se ekoпoшisti, sociolozi, pravпici - ра i filozofi,
eticari itd. baviti.
Dopustite mi da se zadrzim na nekiш drustveno-politickim karakte-
гistikama ovog пovog ferюшena, jer је to vazno za buducu nasu prakticno-
-po1iticku aktivnost.
U zakoп dohotka sadrzana је nova objektivпa ekonomska sila, koja
је pokretac ekonornskog razvoja, koja је kao takva zamena i za profit (kao
pokretac razvitka u kapitalizmu), i za drzavu i Ьirokratski plan (koji је
tzv. pokretac Ьirokratskog sisteшa). 'Га sila је progresivna, revolucionarпa
i demokratska ро sашој svojoj priгodi i sustini.
Za buduci nas rad i aktivпost, i u ekonoшskorn i u politickorn pogledu,
od sustiпske је
vaznosti da se ovo razurne kako Ьi se rnogli izvuci pravilni
125
principijelni zakljucci, koji се Ьiti i osnovna orijentacija za pravilan prak-
ticni, drustveni, politicki i ekorюmski rad.
П sistemu raspodele dohotka рrеша radu radni covek ne radi samo »za
sebe«, vec da Ьi reprodukovao sve svoje, i to sve vece potrebe; svoj licni
dohodak, svoju porodicu, skolu, zdravstvenu ustanovu, svoju koшunu. То
bas i jeste ono novo i revolucionarrю sto princip dohotka u nasem sistemu
sobom donosi. Zatim, radni covek mora da radi, da reprodukuje i drustvena
sredstva koja su mu stavljena na raspolaganje da sa njimэ. proizvodi, to
jest da vrsi akumulaciju, jer се ga inace tehnicki i ekonomski progres pre-
vazici. А u tome se ogleda ona objektivna ekonomska sila koja pokrece
radne ljude na stvaralastvo i razvija najsiru inicijativu, koja podize radnog
coveka na stepen na kojem on postaje svestaп svih svojih i drustveпih
potreba.
U tom smislu »moje« i »drustveno« sve vise prestaju da budu odvojene
kategorije i jedna drugoj suprotstavljene, vec predstavljaju razlicite oblike
ispoljavanja iste drustvene zakonitosti. U dohotku је sadrzano i moje dru-
stveno, а ја - neposredrю ш preko svog kolektiva - odlucujem sta је od
toga »moje« а sta »drustveno« ...
Socijalizam znaci uspostavljanje takvih pгoizvodnih odпosa kojima се
sve vise postajati imапепtпа slobodna i neposredr1a raspodela dohotka. А to
је dato u nasem drustveno-ekonomskom sisterrш i njemu odgovarajucem
principu dohotka i raspodele dohotka prema radu.
Ova objektivna snaga је sada u rukama samih radnih ljudi. Ona ШЈе
od пjih otudena, data bilo u profitu Ьilo u drzavrюm Ьirokratskom planu.
Bas zato sto su radпi ljudi пeposredпo njeni gospodari, ona mnogo sve-
stгanije, sveobuhvatnije deluje. Posledica toga Ьiсе da се produktivrюst rada
i efikasnost u radu ргi istim sredstvima za proizvodnju i stepenu obucenosti
Ьiti uvek veca.
Razumevanje ove СШЈепiсе ima ne samo priпcipijelan i teorijski vec
i prakticki znacaj. Pre svega, od toga zavisi kako cemo razvijati sistem
zakonodavstva i samog planiranja. Saznaпje о ovim objektivnim zakoпima
kretanja omogucuje паm da razradimo takvu metodologiju planiranja po-
mocu koje cemo moci definisati i izmeriti, izracunati objektivna, zakonita
kretanja, ali u isto vreme i preduzimati organizovane intervencije zajednice,
i to tada i tako kada i kako su оне neophodne, ра i onda kada se sastoje
u admiпistrativnim merama; moramo stvoriti takve kriterijume koji nam
песе dopustiti da zadiremo u materijalna kretanja vise пеgо sto је to objek-
tivno potrebno odnosrю koliko to tokovi ekonomskog i ostalog zivota trpe.
Za buduci razvoj i ekonomike i drustveno-politickih odnosa to је od sustin-
skog znacaja. То се biti jedrш od osnova da se drustvo uspesnije brani od
Ьirokratizma.
Ali, saznanje о
ovoj objektivnoj sili omogucuje паm, isto tako, da pra-
vilпije, adekvatпije shvatimo ulogu i mesto politickog, svesпog faktora u
drustvenim kretaпjima па daпasnjem nivou, da jos jasnije sagledamo dru-
stvenu prirodu razlicitih politickih i drustvenih organizacija, da jasnije i
adekvatnije razvijamo ove organizacije, njiћov stil i шetod rada.
Ako su zakon dohotka i raspodela dohotka prema radu objektivna
snaga imanentna samom drustvenom kretaпju (razume se, u sklopu пaseg
specificпog drustverюg institucionalnog sistema, koji је ро svojoj prirodi
126
usaglasen s ovom silom i koji је u krajnjoj liniji odreduje, kreira), ako је
ta snaga osnovпa karakteristika kretanja u ekonomskoj bazi drustva - onda
to znaci da се dalja reprodukcija drustva u isto vreme reprodukovati sve
s1obodnije drustveпe odnose: sve manje се Ьiti Ьirokratizma, sve manje
potreba za administriranjem. Drugim recima, zakon dohotka је sam ро
sebl negacija admiпistriranja i ceпtralizma, i to ne samo u opstedrustvenim
шerilima nego i konkretпo - u svakom preduzecu, svakoj ustanovi, na
svakom гadnom mestu.
I оЬпшtо, ako se ne shvata da ovaj zakoп objektivno deluje, ili ako
se shvata kao neka tzv. stimulacija koja se »odozgo«, preko tzv. рlапа, daje
proizvodacu radi шateгijalnog podsticaja, onda se ne moze пi ekonomski
zivot razumeti bez administrativne sile kao pokretaca razvitka, а to се reCi
bez blrokr-atizma, onda smo, u stvari, na pozicijama Ьirokratizma, na od-
brani kapilalizma; onda ёе i nasa praksa, prakticпe mere u ekoпomskoш
zivotu, ра i u politickom zivotu, u resavanju razlicitih praktickih politickih
i orgaпizacioпih zadataka, blti prenaglaseno adшinistrativпe i Ьirokratske.
Zakon dohotka i neposredпe raspodele dohotka ргеmа radu, ро svojoj
prirodi, sam ро sebi tгazi da se sve ekonomske odluke (а saglasno tome
i ostali drustveni poslovi) donose na »najnizem« nivou, znaci, sto је mogucno
diгektпije. Odпosno, svaka centralizacija koja znaci vise od onoga sto је
za datu situaciju objektivno neophodno гadi uspostavljanja opstih uslova
za drustvenu reprodukciju kroz zakon dohotka sada postaje ocigledno suvisna,
ocigledrю Ьirokratska. U tom smislu је ovaj zakoп objektivпo izraz dalje
deblrokratizacije u ekoпomskom zivotu.
Raspodela dohotka kao neposredni akt samih radпih ljudi пosi sobom
p1-avilo da se о ovim pitanjima ne moze odlucivati kancelarijski i admini-
strativno. Sada postaje jasno da se moze odvojiti strucna analiza od poli-
tickog odlucivanja u pitanjima raspodele dohotka. А to zпaCi da su dohodak
i raspodela prema radu direktno suprotni admiпistriranju; опi su demokгat­
ska sпaga, snaga koja cini da se mnogi ekonomski i ekonomsko-politicki
odnosi demokratizuju i ociste od kancelarijskog odlucivanja.
Drugim recima, svaki akt u drustvenoj delatnosti zasnovanoj na гas­
podeli dohotka pretvara se od administrativnog u zivi, politicki akt, i to
ne kao politicki akt nekog orgaпizma odvojenog od proizvodaca, vec kao
politicki akt njega samog, njegovog radnog kolektiva i1i komune.
Drukcije receno, zakon raspodele dohotka prema radu је ona objektivna
drustvena snaga koja u sebl nosi пeposrednu demokratiju - поvе socijali-
sticke proizvodпe i druge odnose - kao svoju drugu prirodu. То се, bez su-
mnje, imati vrlo progresivne, revolucioпisuce konsekveпcije na сео nas d!'us-
tveni i politicki zivot.
(»Milentije Popovic, »D1·ustveno ekonomski sistem«,
»Kultura«, Beograd, 1964, str. 283-288)
127
 RAZVOJ SAMOUPRAVLJANJA
КАО DOMINANTNOG
PRODUKCIONOG ODNOSA
1963 - 1971

!' "-
9 Samottpгavljanje tt J"ttgoslaviji
 Ustav SFRJ iz 1963. godine је jedna od kljнбnih karika u ra:;:voja
socijalistickog saшoupravljanja u Jugoslaviji. On је posebno udario pecat
razvoju saшoнpravljanja u periodu 1963-1971. godine, jer је pred·-
stavljao osnovu na kojoj је u оvош periodu izgradivaнa zgrada samo-
upravljanja. Njegovo donosenje znacilo је revolucionarni akt, pobedu
radnicke klase na celu sa Savezoш komunista Jugoslavije, tj. snaga koje
su ·tezile ostvarivanju prograшskih opredeljenja u izgradнji samouprav-
nog socijalizma nad snagama koje su tezile da Ыokiraju proces deeta-
tizacije, decentralizacije i deшokratizacije i vracanje na administrativni,
drzavno-centгalisticki sistem dгustvenh odnosa. Ustavoш је ucvгsceno
samoupravljanje kao jedina filozofija ukupnih drustveнih odrюsa, ucvr-
sceni su drustvena svojiнa sredstava za proizvodnju i гоЬnа proizvodnja
pod koнtroloш udruzenih гadнih ljudi i dгustvene zajednice, kao Ыtne
osпove samoupravljanja. S tiш u vezi, ojacan је polozaj radnog coveka,
radne organizacije i koшune kao subjE!kata reprodukcije koji sto slo-
bodнije utvrduju delokrug svoga rada, sto samostalnije raspolazu sгed.­
stvima kojiшa upravljaju kako u interesн drustva tako i тadi svog
sopstvenog iнteresa, i koji imajн odlнcujнci uticaj на celokupni ргосеs
reprodukcije. Saшoupravljanje u proizvodnji i drugim drнstvenirn de-
latнostiшa postavljeнo је kao neotнdivo pravo zајешсено Ustavoш, koje
radnici ostvarujн u radnim orgaнizacijaшa, samoнpravнiш udruzenjima,
komнnaшa i drugiш drustveno-politickiш zajednicaшa, u skladu sa
Ustavom, zakoнima i drustveнim planovima. Ustav proglasuje rad je-
dinim izvoroш шaterijalnog drнstvenog polozaja coveka i Ыlо kakav
oЫik eksploatacije coveka covekom је protivustavan. Materijalni po-
lozaj coveka treba da se izrazi u dohotku i нjegovoj тaspodeli. Celo-
kнpno samoupravno udrнzivanje, koнceнtracija sredstava drustvene
reprodнkcije i koнcentracija pojedirrih privredнih fuнkcija н okviгu.
organa dгustveno-politickih zajednica, treba da se bazira na elemen-
tarniш interesiшa osnovнih 111osilaca socij alistickih drustveнih odnosa.
U svim skupstiнama drustveнo-politickih zajednica ојасан је uticaj
гadnih ljudi formiranjeш vise veca radnih zajednica, odnosno pored
Savezнog i repuЫickih veca formiraнa su kнltнrno-prosvetнa, soci-
jalнo-zdravstvena, privredna i organizaciono-politicka veca.

9' 131
 Ustavom SFRJ iz 1963. godine nastavljerю је ostvarivanje jednog
od bltnih ciljeva socijalisticke revolucije i socijalisticke izgradnje koji
se sastoji u temeljitom .preobrazaju etatisticke ·drustvene st~kture i
na mesto nje izgradnje samoupravne drustvene strukture. АЪ, pored
Ustava SFRJ iz 1963. u tom pravcu veИki znacaj imali su Peti kongres
Saveza sindikata Jugoslavije od apriLa 1964. godine, RezoltLcija Sшvezne
skupstine о osnovnim smernicama za dalji razvoj privrednog sis~emc:
od maja 1964. godine i Osmi kongres SKJ od ~ece~bra 1964. ~v1 ?.v1
dogadaji podstakli su intenzivnije procese deetatizaCIJe, decentrallz~clJ~,
demokratizacije i razvoja samoupravljanja. Peti kongres Saveza sшdl­
kata Jugoslavije veoma је ostro zahtevao da se: brze i temeljitije trans-
foгmisu etatisticki i Ьirokratski o.dnosi i nadomestaju sarnoupravnim
odnosima, sredstva reprodukcije prenesu na upravljanje neposrednim
proizvodacima, koji treba da budu i osnovni nosioci prosire:r:~ r~pro­
dukcije, radikalr1ije izmeni sistem planiranja, osigura slobodnl)e, 1 sa-
moupravno usmeravano, delovanje trzisnih zakonitosti, prosiri. samo-
stalnost privrednih organizacija u privredivanju i z~ sve. pr:vredne
crrane i grupacije utvrde priЬlizrю jednaki uslovi pпvred1var1]a. Po-
~ebno, Kongres је trazio energicnu drustvenu akciju da se izvrs~ pre-
raspodela nacionalnog dohotka na taj nacin da se poveca udeo pпvred­
nih organizacija na racun radikalnijeg smanjivanja udela drza~~h
organa da Ьi privredne organizacije Ьile osposoЫ~ene da оЬа~lЈаг-:
prosirenu reprodukciju, uvode u procese _,prOizvodn.Je rюvu te~~ku :
tehnologiju, prilagodavaju svoje poslovaщe zahtev1ma urшtrasщeg 1
spoljnog trzista.
U Rezoluciji Savezne skupstine о osnovnim smernicama za dalji
razvoj privrednog sistema insistira se: da se ubrza p7oces pro-r;nena u
privrednom sistemu uz oslanjanje na neposredne pro1zvodace 1 radne
organizacije; da se izvrse izmene u globalnoj raspod~li ~~ustven~h sr~d-:­
stava u korist тadnih organizacija; da radne orgaшzaciJe u prпrred1 1
drugim delatnostima postanu osrюv·ni nosioci privrednog i drustvenog
razvoja i osnovni nosioci prosirene reprodukcije; da se izvrse promene
u kreditnoш sisterrш u skladu sa potrebama razvoja privrede; da se
izmeni sistem i politika cena u pravcu poboljsavanja materijalnog po-
lozaja onih grana i grupacija privrede koje su dot~dasnjom polit~om
cena i drugiш ekonomskim merama dovedene u tezak materi]alш po-
lozaj; da se spoljnotrgovinski sistem deetatiz~a;. ucvrs~ i о~аса. mat:-
rijalni polozaj drustvenih delatnosti; unapred1 srstem fшans1ran]a pn-
vredrю nedovoljno razvijenih repuЫika i pokrajina; izgradi sistem pla-
niranja u skladu sa potrebama razvoja samoupravljanja. . zakon о radnim odnosima, kojirna је prosirena i ucvrscena sarrюsta'lnost
Osmi kongres SKJ ј е ocenio da ј е stari centralisticki privredni
sistem preziveo i da ga treba zameniti drugirn prikiladnijim sistemom:
jer је prouzrokovao niz krupnih teskoca, proЫema, neravnopravnostl
i protivrecnosti u razvoju. Insistirao је da se ener.gicrю razvija novi
privredni sistem, samoupravljanje i izvrsi Sto potpunija deetatizacija
drustveno-ekonomskih odnosa. Obavezao је komuniste da se zaloze za
ostva;rivanje normi Ustava SFЋJ iz 1963. godline i Rezolucije о osnowri:m
smernicama za dalji razvoj privrednog sistema, u cemu је od пajpre­
sudnijeg znacaja sprovodenje promena u drustverюj raspodeli s ciljeш
realizacije Ustavom zagarantovanih prava i uloge neposrednih proiz-
132
vodaca u oЫasti proSirene reprodukcije. Takode, zahtevao је da se
obezbedi slobodnije dejstvo trzista, dalja stabllizacija odnosa na tтZiStu,
slobodnije foгrniтanje cena i brze napustanje administrativnog regu-
lisanja cena, da funkcije, sistem i •metod planiranja ,postanu sredstvo
i funkcija samih neposrednih proizvodaca, ali i drustvene zajednice,
radi usmeravanja privrednog razvoja. Posebno је insistirao da se ukupna
potrosnja dovede u sklad sa realnim шogucnostima i raspolozivim sred-
stvima, da se poveca racionalnost investicija, stepen intenzivnog pri-
vrediva:nja, specijalizacije i kooperacije, ukljucenje privrede u шedu­
narodnu podelu rada, da se stalno prosiruje materijalna baza obrazo-
vanja zdravstva, kulture, stambene izgradnje i slicno. Na kongresu
је naglaserю da је centralisticka ekonomska struktura u dubokoj pro-
tivrecnosti sa principom ravnopravnosti nacija i da nacije шотајu imati
punu suverenost u raspolaganju svojiш dohotkom i plodovima svoga
rada, jer је to Ьitna osnova sopstvenog mateгijalnog razvoja, baza za
razvoj sopstvene kulture i civШzacije. Istakrшto је da svaki narod
treba da ima pravo i realne mogucnosti da zivi i da se razvija u skladu
sa rezultatima svoga rada i sa razvojem proizvodnih snaga i da niko
van njega samog, odnosno \'an ustavom utvrdenih medusbbnih odrюsa
radnih ljudi i r1aroda ne moze raspolagati plodovima njegovog rada.
Takva nacela su logican rezultat primene principa raspodele prema
radu i samoupravljanja u radnim zajednicama, odnosno filozofije rad-
nickog samoupravljanja kao strateske orijentacije drustvenog razvoja
Jugoslavije.
Na bazi Ustava SFRJ, Rezolucije Savezne skupstine о sшerni­
cama za dalje promene u privrednom sistemu, odluka Petog kongresa
Saveza sindikata Jugoslavije i Osmog kongresa SKJ sproveden је niz
mera decentralizacije i deetatizacije na podrucju raspodele i u drugiш.
delovima privrednog sistema. Ukida:njem pojedinih doprinosa (na van-
redni prihod preduzeca, doprinos iz dohotka, radnicki doprinos, dopri-
nos drustvenim investicionim fondovima) privreda је u 1964. godini
donekle rasterecena velikih obaveza prema drustvenoj zajednici i doslo
је do decentralizacije sredstava prosirene reprodukcije. Ukinuti su i
drustveni investicioni fondovi i njihova sredstva su preneta na speci-
jalizovane i opste poslovne banke, sto је kasnije otvorilo proces uspona
ekonomske i finansijske moci bankama. Ipak, sve .te promene ро svojim
efektiшa пisu dovele do Ьitnijih promeнa u raspodeli i privredrюш
sistemu koje su zahtevane navedenim programskim dokumentiшa. U
toku 1965. godine doneti su Osnovni zakon о preduzecima i Osnovni
preduzeca, ojacano samoupravljanje radnih ljudi u preduzecima i u rad-
nim jedinicaшa u regulisanju svih rnedusobnih odnosa putem samo-
upravnih akata.
Kriza starog privrednog sistema ogledala se u brojnirn pojavama
kako na ekonomskom il:ako i na drustvenom planu. Iako је ostvarivaп
dinamican privredni rast, u toku 1963, 1964. i deloш u 1965. godtr1i Ыlе
su prisutne krupne materijalne disproporcije. One su se ispoljavale u
zaostajanju proizvodnje bazicne i nesrazmernom porastu preradivacke
industrije, ekspanziji investicija koju su karakterisale brojne pogre.5ne
odluke i neracionalno investiranje, u neadekvatnoj strukturi iнvesticija,
133
deficitu u Ьilansu placanja i sporosti u prevladavanju domace autar-
hicnosti i u sirem ukljucivanju u medunarodne ekorюmske tokove, ad-
ministrativnom odredivanju cena i velikim disparitetima u cenama koji
su dovodili do neizdrziv.i'h razlika u ekonomskom polozaju pojedinih
pгivrednih grupacija i grana, administrativnom odvajanju znacajnog
dela dohotka za subvencije, dotacije i regrese odredenih privrednih
grana i za st.Umulisanje izvoza, u ekstenzivnom prlvredivanju, prekomer-
nom rastu ne samo investicione vec i drugih vidova potrosnje, u zaostra-
vanju medunaoionalnih ekonomskih odnosa i drugo. Sve te disproij)Oroije
nisu se mogle otkloniti administrativnim meraшa, vec sustiлskim prome-
nama u uslovima privredivaлja i privrednom sistemu. Radikalпiji rez u
stari centralisticki privredni sistem postao је objektivna neopho.dnost
koja se nije mogla odlagati.
Takva drustvena i ekonomska situacija uslovila је da se u 1965-
godini sprovede privredna reforma, koja је zпacila najdublje promene
u pri•.тrednom sistemu od uvodenja samoupravljanja u 1950. godini. Ci-
ljevi reforme Ъili su visestruki: radikalno likvidiranje centralistickog
pгivтrednog sistema, radikalne promene u sistemu cena i raspodeli do-
hotka u pravcu ujedпacavanja uslova privrecHvanja i postav-
ljanja лeposrednih proizvodaca da budu nosioci ekonomskog razvitka
i sгedstava prosirene reprodukcije, promene na podrucju ekonomskih
odnosa s inostranstvom i јасе ukljucivanje ла8е ,privrede u щeduna­
тodnн podelu таdа i na taj лacin likvтidiranje deficita platnog bilansa,
odlucan prelaz sa ekstenzivnog na intenzivлo privredivaлje, јасе delo-
vanje objektivnih ekonomskih zakonitosti robne proizvodnje i stabili-
zacija narusenih privrednih tokova i odnosa na trzistu, svodenje svih
v·idoi7a potrosпje u granice raspolozivih sredstava i utvrdenih okvira,
promene u struktнri privrede u pravcu dinamicnijeg razvoja bazicnih
grana i oblasti privrede, otklanjanje svih slabosti, nedostataka u dru-
stvenom ekonomskom sistemu, planiranju, razvojnoj politici. Izmene u
nosiocima ekonomskih i investicionih odluka bile su najЬitniji uslov
za ostvarivanje ciljeva reforme i prelaz iz лize ekstenzivne u visu
intenzivnu fazu razvoja proizvodnih snaga, za ostvarivanje dinamicnog
i stabilnog drustveno-ekonomskog razvoja. U ostvarivaпju takvih ciljeva
preduzet је niz ekoпomskih mera, medu kojima su: povecanje cena
i njihova korekcija prema svetskirn сепаmа, uz zamrzavanje rasta сепа;
гadikalno smanjenje regresa, dotacija, premija i drugih oЬ1ika admi-
nistrativnog prelivanja nacioпalnog dohotka; obuzdavanje investicione
potrosпje, ograпiceпje i smanjivanje budzetske potrosпje i tzv. пepro­
duktivnih izdataka; devalvacija dinara; smanjivaпje carinske zastite;
stimulisaпje izvoza i usporavaпje rasta uvoza; гestriktivna rrюнetarno­
-kreditna politika i ograпicavanje prekomerпog ·porasta emisije; ogra-
nicavanje rasta licпe potrosnje do porasta produktivлosti rada; sma-
лjenje odredenih obaveza i doprinosa privredпih organizacija prema
drнstveno-polbl:ickim zajednicama.
Idejno-politicke osnove drustvene i pгivredнe reforme date jos
na Osmom koлgгesu SKJ doЬile su punu podrsku svih radnih ljнdi i ci-
tave тadnicke klase, jer је reforma trebalo da omoguci 'brzi гazvoj samo-
upravljanja, poboljsavanja materijalnog i drustvenog polozaja radnЉ
134
ljudi. Sprovodenjem mera reforme postignuti su znacajni rezultati: afir-
misaнi Sll IlOVi kvaliteti ll privredivanju, sto је uticalo da se privreda
preorijeпtise na proizvodnju prema zahtevima domaceg i irюstranog
trZista; podstakпut је proces uvodenja nove tehnike i tehrюlogije, in-
tegracije, specijalizacije i kooperacije; veca је orijentacija privrede na
нkljuceпje u medнnarodnн podelu rada; obuzdana је prekomerna inve-
sticiona potrosnja; preseceni su kanali unoseнja prekomerne emisije
novca н privredne tokove; doslo је do stabilizacije cena i troskova
zivata, istina na ostrim restriktivnim merama. Medutim, reformom nije
bio obuhvacen сео privredni sistem. Izvaп domasaja reforme ostali su
sistem planiranja, sistem prosirene reprodukcije, devizнi sistern i jos
neki drugi delovi privrednog sistema. Zatim, bila је prisнtna pojava
da se neki ciljevi reforme ne ostvaruju Ш лedosledno ostvarнju i da
se u tom pravcu stavljaju mnoge prepreke od strane tehnokratsko-Ьi­
rokratskih i drugih antisamoupravnih sпaga. Prisutne su Ъile i odredeпe
teSkoce objektivnog karaktera, ра i pojave kolebaпja u тedovima SK
Ll ostvarivanju zadE~~taka i ciljeva reforme.
Izvesne promene u privrednom sistemu н pravcu ostvarivanja od-
luka Osmog koпgresa SKJ i postavki drustvene i privredлe reforme
izvrsene su u 1968. godini. Tada sн doпeti Osnovni zakon о utvraivan'i1L
i raspodeli dohotka и radnirn oтganizacijarna, Zakon о izrnenama i do-
punarna Osnovnog zakona о pтed1LZecirna i d1-ugi. 0\тim propisirila noг­
mirane su samostalne organizacije udrнzeпog rada kao nove organi-
zacione jedinice u radnoj organizaciji, sa pravom da samostalno stictl
i raspodeljuju dohodak, cime su stvorene osnove za razresavanje pro-
blema prelivanja dohotka iz jedne н drugн radnu jedinicu, izmedu fab-
гika u velikim radnim organizacijama, izmedu pogona i slicrю. Takode,
vise su razradeni oblici predнzeca: pored samostalne orgaпizacije udru-
zenog rada, нtvrdнju se i organizacije udruzenog rada sa drugaCijim obi-
moш samoupravnih prava.
Dosta skтomni rezultati u ostvarivanju ciljeva i aspiracija pri-
vredne i drustvene гeforme, raskorak izmedu reformom proklamovanih
ciljeva i mogucr1osti njihovog ostvarivaпja, zaostajaпje u izgradnji sa-
moupravnog privrednog sistema, bili su povod za zaostravaпje eko-
noшske i politicke situacije u zerrllji. Neopravdane socijalne raz1ike
izmedн pojedin:ih slojeva staпovmistva, probleш лezaposlenosti, posebno
mladih i skolovanih kadrova, nestabilr1ost u privredi su se veoma zao-
strili u 1967. i 1968. godini. U ekonomskoj sferi su izbili medunacio-
nalne suprotnosti i sнkobi sa drzavilo-centralistickim ,tendeпcijama.
Shvatanja da se zaostrena drustveнa i ekorюmska pitanja resavaju
drzavнo-ceнtralistickim metodama i sredstviшa оdЬасепа su. Umesto
toga najodlucпije је лastavljeн kurs razvoja samoupravljaнja, samo··
нpravnog resavar1ja otvoгenih pitanja, otklanjanja kriznih sitнacija i
deformacij а u drнstvenim odrюsima. U tom smislu Predsednistvo i Iz-
vrsni komitet СК SKJ su juna 1968. godine doпeli Srneтnice о naj-·
vaznijirn zadacirna Saveza kornunista и тazvijanju sarnoupгavniro drt~-·
stveno-ekonomskih i politickih odnosa. Smernice su predstavljale dalju
razradu Programa SKJ i zadataka drustvene i privredne reforme. U
Smernicama је konstatovano da sн se zbog sporosti i relativnog zao-
stajanja u razvoju samoнpravnih odrюsa gomilali mnogi problemi i
135
zaostravale ·drustvene protivrecnosti u ostvarivanju reforme. Izrazena
је odlucnost •da se beskompromisno ostvaruje kurs privredne i dru-
stvene reforme, sticaнje i raspodela dohotka stavi pod najneposredniju
kontrolu radnih ljudi u udruzenom radu, produЬi kurs deetatizacije
sredstava prosirene reprodukcije i najodlucnije prevazidu ostaci otu-
divanja sredstava prosirene reprodukcije od proizovdaca (u drustvenim
investicionim fondovima, baнkama, spoljnoj ,trgovirli, reeksportnim oг­
ganizacijama, osiguravajucim zavodima, stambenim preduzecima i dru-
gim organizacijama koje imaju slicaн polozaj), ta sredstva prenesu na
udruzeni rad, obezbedi staЬilnije fuнkcionisanje trzista, usavгsi sisteш
cena otklaнjanjem suvisnog administrativnog mesanja u odnose cena,
da se brze, doslednije i odlucrlije usavrsi i razvije spoljnotгgovinski i
devizni sistem, sistem planiranja, si:stem fina...ТJ:Siranja 'brzeg razvoja pri-
vredno nedovoljнo razvijenih repuЬlika i pokrajina i ~drugo.
Aktivnost na ostvarivanju Smeгrlica Ьila је нajneposrednije po-
vezana sa donosenjem amandmana od I do XIX па Ustav SFRJ и de··
cembru 1968. godine i sa pripremama Devetog kongresa u martu 1969.
godine. Ustavrlim amandmanima iz 1968. godine, а posebno amandma-
nom XV ucinjeн је pokusaj da se dalje usavrsi i oЬlikuje neposгedno
samoupravljaнje radnika u orgaнizacijama udruzenog rada, а najvaz-
nija novina Ьila је u tome sto је radnicima u radnim organizacijama
prepиSteno da samostalno utvгde koje се organe samoupravljanja i
upravljanja imati u svojoj radnoj orgaнizaciji, na koje vreme се Ьiti
Ьirani i koje се nadleznosti imati. Medutim, u primeni ovog amandmana
Ьilo је u pгaksi neshvatanja, nerazumevanja i zloupotrebe od strane
Ьirokratsko-tehnokratskih snaga, koje su pokusale da prigrabe uprav-
ljanje i odlucivanje u radnim orgaнizacijama, da sarnoupravljanje i
samoupravne orgaнe odbace na periferiju drustvenih zЬivaнja u radnim
organizacijama. Nedostaci amandmana XV i devijantne pojave u nje-
govoj primerli brzo su uосене i drustvenom inteгveнcijom otklonjene.
Deveti kongres SKJ (mar·t 1969) i kongresi SK repuЬlika (odrzani
krajem 1958) potvrdili su genera:lnu liniju SKJ u pravcu daljeg dosled-
nog razvijaнja radnickog i drustvenog sarnoupravljanja, kao autenticne
sustine sanюupravnog socijalizma u Jugoslaviji. Deveti kongres је kon-
kretnije гazradio i razvio dugorocнu orijentaciju iz Prograrna SKJ о
daljern razvoju samoupravljaнja u odnosirna proizvodнje i raspodele
i u drustveno-ekonornskim odнosirna u celini. Klasпa i revolucionarнa
sustina ovih drustveпih preobrazaja Ьila је u zahtevu da radnicka klasa
ucvгsti odlucujuce pozicije u ekonomskom, drustvenom i politickom
zivotu, da zagospodaгi ukupnim rezultatima svog tekuceg i minulog
rada. Promene koje su u drиStvu vrsene posle Devetog kongresa osla-
njale su se na interese baze druStva, na odlucno prevazilaienje centra-
listicko-drzavnih tendencija u federaciji i deetatizaciju drustvenih od-
nosa, posebno u sferi prosirene reprodukcije, dalje razvijanje i pro-
duЬljavanje ravнopravнosti naroda i нarodnosti Jugoslavije. Deveti
kongres је ·pruzio i idejno-politicke osпove za reformu federacije i
prornene u poli>tickorn i ekonornskom sistemu, koje su doЬile svoj kon-
kretni izraz u Ustavnim ama:ndmanirna 1971. godine.
136
IZ USTAVA SFRJ 1963. GODINE
Osnovna nacela
...Socijalisticki sistem u Jugoslaviji zasniva se na odnosima medн ljнdima
kao sloЬodnim i ravnopravnim pюlzvodacima i stvaraocima, ciji rad sluZ.i isklju-
civo zadovoljavanju njihovih licnih i zajednicktih potreba.
U skladu s tim, neprikosnovenu osnovu polozaja i нLoge coveka cini:
drиStvena svojina sгedstava za pгoizvodnjи, koja iskljиcнje povratak bilo
kog sistema eksploatacije coveka od strane coveka i koja, ukidanjem otнdenosti
coveka od sredstava za pгoizvodnjн i c1гugih нslova гаdа, obez1Jedиje нslove
za samoupravljanje гadnih ljщli u proizvodnji i гaspodeli pгoizvoda гаdа, kao
i za dгustveno нsmeгavanje pгivгednog гazvitka;
osloЬada:nje rada kao prevazila2:enje istoгijsiai нslovljenih drustveno-ekonom-
skih nejednalюsti .ј zavisnosti ljudi н гadu, koje se obezbeduje ukidanjem najam-
nih odnosa, sanюнpravljanjem rad!1Jih ljнdi, svestгanim гazvitkom pгoizvodnih
snaga, smanjivanjem drustveno potrebnog гadnog vremena, гazvijanjem nauke,
kultш·e i tehnike, i sta:lnim pгosirivanjem obгazovanja;
pravo coveka, kao pojedinca i сlала 1-adne zajednice, da Шiva plodove svoga
rada i mateгijalno·g napretka dгu.Stvene zajednice ргеmа nacelн: »Svalю ргеmа
sposobnostima - svakome prema njegovom гаdн«, .нz obavezu da obezbeduje
razvitak materijalne osnove sopstvenog i drнstvenog гаdа ·i da dopгinosi zadovo-
ljavanjн dгugih dгustvenih ро·tгеЬа;
samoнpravljanje гadnih ljudi н radnoj organizaciji; slobodno нdгu.blvanje
гadnih ljиdi, гadnih i dгugih organizacija i dгнstveno-poli.JJickih zajednica гadi
zadovoljavanja zajednickih роtгеЬа i inteгesa; samoup1-avljanje н opstdni i drugim
drustveno-politickim zajednicama radi sto neposгednijeg ucestvovanja gгadana u
нsrneгavanjн drнStvenog гazvitka, и vгsenju vlasti i н odlucivanjи о dгugim dru-
stvenim poslovima;
demokratski politick,i odnosi, koj;i omogиcujн coveku da ostvaгиje svoje
inteгese, pravo samoupгavljanja i dгuga prava i uzajamne odnose, da гazvija
svojн Џcnost neposrednom aktivnoscи н dпustvenom zivotu, а naгocito и
organiтna samoup1-avljanja, dгнstveno-politickim oгganizacijama i нdгuzenjima,
koje sam stvю·a i p1·eko kojih нtice па 1-azvijanje dгustvene svesti na prosi-
гenje uslova za svojн aktivnost i za ostvю,ivanje svojih inteгesa i ргаvа;
jednalюst prava, dнznosti i odgovornosti ljudi, u skladи s jedinstvenom
нstavnoseu i zakonitoscu;
solidarnost i sar-adnja гаdn1Љ ljudi i radnih oгganiza~ija, njihova zainte-
resovanost i sloЬodna inicijaiiva н гazvijanjн pгoizvodnje i drugЉ drustvenih i
lienih delatnosti u korist coveka i njegove drustvene zajednice;
ekonomska .i socijalna sigurnost coveka.
DгuStveno-ekonomski i politicki sistem proizl.azi iz ovakvog polozaja coveka
slн:lJi njemн i njegovoj ulozi н dгustvu.
137
 Svaki oЬlik upгavljanja proizvodnjom i ckugim drustvenim delatnostdma
i svaki oblik raspodele koji - u vidu biтokratske sarnovolje, i privilegija zasno-
vanih na monopolis!JiCkom poloZa.ju, i1!i u vidu prlvatno-sopstverlicke seЬicnosti
i partikulari=a - izopaeava drustvene odnose zasnovane na ovah.-vom poloZa.ju
coveka, supr·otan је pojedinacnim i opstim interesima coveka i drиStveno-ekorюm­
skom i poHtickom sistemu utvrdenom u ovom ustavu ...
Sredstva za proizvodnju u drustvenoj svojtini, lшо zajednicka neotudiva os-
nov.a\ dr"US.tvenog гасdа, sluze zadovoljavanju licпih i zajednickih potreba d intere-
sa radnih ljudi i razvitku materijalne osnove drиStvene zajednice i socijalisticlcih
drustveп.ih odnosa. SredstvJ:ma za proizvodnju u drustvenoj svojin1 apravljaju ne-
posгedno гаdщ ljudi kojj rade tim sredstvima, а sopstvenom inteгesu i u interesu
dгustveпe zajednice, odgovorni jedni dгugima i drнstvenoj zajednici.
Polazeci od toga da пiko nema ргаvо svojine na drustvena sredstva za pro-
izvodnju, нiko - ni d1"Ustveno-politicka zajednica, ni гаdпа orgaлizacija, ni роје-·
dini IЋ-d.ni covek - ne moze ni ро kojem pгavosvojinskom osnovu p1·isvajati pгo­
izvod. drustvenog гаdа, ni upravljati i гaspolagati di"Ustvenim sгedstvima za pro-
izvodnju i гаd, niti sarnovoljno odredivati asloYe гaspod.ele.
Rad. coveka је jedini osnov prisvajanja proizvoda drustvenog rad.a i osпov
uprЋ\'ljanja dr1.1stvenim sгed.stvima.
Drustveщ pгoizvod sluzi obnavljanju i pros1r1vanju mater·ijalne osnove dru-
stvenog rada, kao i neposгednom zadovoljavanju JJicnih i zajednicl"ih potreba rad.-
пih ljl!di saglasпo пacelu гaspodele ргеmа r·adu.
Deo -dгustveпog pr·oizvoda пarneпjen obnavljanju i pгosiгivanju materi-
jalпe osпove dгнstYenog 1-ada zajedпicka је osnova drl!stveпe reprodukcije, koju
Ј'1..а OSIПOVU samoapгavljaпja ostvar1.1ju r-adni ljudi 11 radnim 01·ganizacijama, u
medusobnoj saгadnji tЉ oгganizacija i u drustveno-poJJitickim zajedпicama.
Jedinstveпim sisteпюm гaspodele obezbeduje se da гadne organizacije ko-
гlste sred.stva za reprodukciju sr·azmerno svom udelн 11 пjihovom stvaтanju i u
zavisпosti ocl svoje mogucnosti da ih najefik:asnije kol1iste u okviru drиStvene po-
dele гаdа utvrdene d.гusn'enim planovima.
Radi ostvaгivaпja pojedinacпЉ i zajednickih interesa гadnih ljadi i samo-
upгюrljanja, podsticanja njihove inicijative, stvar·anja sto povoljnijih uslova za
razvitak pюizvodnЉ sпaga, нjedпacavanja uslova rada, ostvaгivanja raspodele
ргеmа гаdн i гazvitka socijalistickЉ od.nosa, d.гustveпa zajednica planiranja
нsmeгava i нskladuje гazvitak pr·iYrede i mateгijalпe osnove d.шgih drustvenih
delatnosti. Plaпiгanje vr5e radni ljud.i u radnim o1·ganizacijama kao nosioci pro-
izvodnje i drustveпog ra-da, i drustveno-poJiticke zajednice u vrsenju svojih dr"U-
!;tveno-ekonomsl{!ih funkcija.
DгustYenim planoш Jugoslavije нskladujн se osnovni odnosi н proizvodnji
i гaspodeli. U oh-vir"U tih odnosa i jedinstvenog pгivгednog sistema ra-dni ljud.i
u r-adnim organizacijarna i dr"Ustveno-politickim zajed.nicama sarnostalno plani-
raju i razvijaju materijalnu osnovu svoje d.elatnosti.
Radi ujednacavaпja matel'ijaln!ih uslova d.rиStvenog zivota i rada radnih
lj11d.i, rad.i sto skladnijeg razvoja ргiУгеdе kao celine i гасИ ostvaгivanja materi-
jalne osnove ravnopraYnosti narod.a Jнgoslavije, d.rнstvena zajednica u opstem
inteгesu posvecuje posebnu paZпju brzem ·razvitku pгoizvodnih snaga i p:r1ivred.-
no nedovoljпo гazvijenim repuЬlikama i kгajeViima, 11 tu svrhu obezbedнje potгeb­
na sredstva i pred.нzim:a druge mere.
Drustvena SYojina sгedstava za proizvod.nju је osnova sopstvellim radoш ste-
&ne licne svojine koja sluzi zadovoljavanju liCniih potreba i interesa eoveka.
U cilju razvijanja socijal:istickih odnosa u poljopriYredi i unapr·edivanja po-
ljopгivredne proizvodnje obezbedнju se 1.!Slovi za razvitak pгoizvodnje na osrrovu
dr1.!stvenih sredstaYa i drиStvenog rada, kao i za udrнzivanje zemljoradnika i nji- ·
hovu saгadnjн s radпim organizacijama, na nacelн d.obrovoljnosti.
UZiil<'ajuci Ustavom utvrdeno pravo svojine na .obrad.i\тo zemljiste, zernljoгad­
nici imaju pravo i obavezu da iskoriscavaju to zemljiste гadi 11napredivanja po-
ljopгivredne proizvodnje u sopstvenom interesu i interesн drustvene zajednice...
138
GLAVAII
DRUSTVENO-EKONOMSKO UREDENJE
C!an 6.
Osпov'U dr1.!stveno-ekonomskog нredenja Jugoslavije сiпе slobod.an нd.ruzen
гаd sredstvima za proizvodпjн н dгнstvenoj svojini i samoupravljanje radnih Ijudi
п Pl'Oizvodnji i 1-aspod.eli -dгustvenog proizvoda u гadnoj organizaciji i d.rustvenoj
zajednici.
C!an 7.
Jed!ino rad. i rezultati rad.a od.reduju materijalni i d.гнstveni polozaj coveka.
Niko ne moze neposred.no Ш posredno sticati materijalne i druge koristi
eksploatacijom tudeg rada.
Clan 8.
Sredstva za proizvod.nju i d.ruga sred.stva druStvenog rada, kao i rud.na i
druga prirod.na bogatstva, drustvena su SYojina.
Raspolaganje pojedinim sredstvima za pгOiizvodnju i drugim stvarima u
drustvenoj SYojini i druga prava na ta sredstva i stvani odreduju se zakonom 1.1
skladu s njihovom pгirod.om i namenom.
Clan 9.
Samoupravljanje u radnoj organizaciji obнhvata naгocito pr·avo i cluZn.ost
radnih ljud.i da:
1. upravljaju гаd.поm organizacijom neposгed.no Ш ргеkо organa нргаvlјапја
koje sarni Ьiraju;
2. organizuju proizvodnju ili drugu delatnost, starajн se о razvoju radne
organizacije i utvrdнju planove i pгogr-ame rad.a i razvoja;
З. odlucuju о razmeni pгoizvod.a i 1.!Sluga i о dr1.!gim pitanjima poslova-
пja гаdпе organizacije;
4. odlucuju о нpotrebi dr1.!stvenih sredstava i о raspolaganju njima •i kori-
ste ih ekonomski celishodno гadi postizanja najveceg efekta za radnu organi-
zaciju i dr1.!stvenu zajed.nicн;
5. raspoгedнju dohodak гadne organizacije i obezbedнju razvoj materijalne
osnove svoga гаdа; raspodeljнju d.ohodak na radнe ljud.e; ispunjavaju obaveze
radne organizaoije ргеmа d.rнstvenoj zajednici;
6. odlнcuju о stupanju radni·h ljudd 11 radnu organizaciju, о prestanku nji-
hovog rada i о d.rugim medusobnim radnim odnosima, odreduju radno vreme
u rad.noj organizaciji u sklad.u sa opstim usloYima rad.a; ureduju druga pitanja od.
zajedniclrog interesa; obezbedнju unutгasnju kontrolu d. javnost rada;
7. ureduju i unapгeduju uslove SYog rada; o·rganizuju za5titu na radu i
odшor; obezbeduju usloYe za svoje obrazovanje i pod.izanje licnog i druStvenog
standarda;
8. odlucuju о izdyajanju dela radne organizacije 11 posebnu organizaciju
i о spajanjн i нdгuZivanju radne organ.izacije s dr1.!gim rad.nim organizacijama.
Ostvaгujнci samoupгavljanje, radni ljudi u druStveno-politiclcim zajed.nican1a
ocJiucl!ju о usmeravanju pгivrednog i dr1.!stvenog razvitka, о raspod.e],j druStvenog
proizvoda i о drugim pitanjima od. zajednickog interesa.
U upravljanju гadnom organizacijom, u poslovima od posebnog dгustvenog
inteгesa mogu ucestvovati i zainteresovani gгadani i pгed.stavпici zainteresovanih
oгgaпizacija i drustvene zajednice.
Rad.i obezbedivanja jedinstvenog dr1.!stveno-ekonomskog poloZa.ja гadnill lju-
c1i, zakonom i statнtom нtvrdнju se ргаvа samoupraYljanja гadnih ljudi koji
гаdе u d.rzavnom oгganu, dгU.Stveno-po.ИtiCkoj organizaciji ili. udruZenjн, u skla-
dн s pгiгod.om delatnosti tih oгgana [ organizacija.
139

Radni ljudi ostvaшju samoupravljanje u jedinstverюm drustveno-ekonom-
skom sistemu u skladu sa ustavom. zakonima i statutom, i odgovorni su za
svoj rad.
Protivustavan је svaki akt kojim se nanosi povreda pravu samoupravljanja
radnih ljudi.
Clan щ
Radni ljudi koji гаdе u r·adnoj organizaciji uspostavljaju kao clanovi гad­
ne zajednice, шedusobne radne odnose i ravnopravni su u ~oupravljanju.
Organizacija rada i upravljanje u radnoj organizaciji treba da omoguce
da r~cJ:li lju_di n~ svakom stupnju ti u svim del!Ovima таdпоg procesa, kojj pгed­
stavl}aJU celшu, sto neposгednije odlucujн о pitanjima rada, о uredivanju medu-
sobшh ос;Ш~~· гaspodeli doЬ:otka i drugim pitanjima svog ekonornskog polozaja,
obezbedUJUCl J.Stovremeno na]povoljnije uslove za гаd i poslovanje radne or·o-ani-
zacije kao celine. "'
Clan 11.
PrOiizvod dr·ustvenog rada ostvaren u radn:im oгganizacijaшa, kao osnoYa
drustvene гeprodukcije ·i zadovoljavanja drustvenih potreba i licnih i zajednickih
potreЬa radnih ljudi, rasporeduje se u okYiru jedinstyeпoa sistema гasoodele i na
o~:юvu jedinstvenih usloYa i merila, kojima se ·obezbed~je drustveш! repгoduk­
ca]a,; гaspodela _р гета radu i drustveпo saшoupr·av.Ijanje.
Radna organizacija - posto -obezbedi sredstva kojima obnavlja Yгednost
sredstava utrosenih u radu i ро dzdyajanju dela ostYarene Yrednosti proizyoda
пtdi ujednacayanja uslova rada i sticaпja dohotka, rasporeduje dohodak гadne oг­
ganizacije na deo koji sluzi pгosiriYanju materijalпe osnoYe таdа i па deo za
zadovoljavanje licnih i zajednickЉ роtгеЬа radnih ljнdi.
Radnoj oгgantizaciji obezbeduje se za p1·ooirivanje mateгijalпe osnove пјепоg
rada deo ostvareпe vгednosti pгoizvoda ы-azmerno njenom udelu u stvaгanju
sredstava za drustvenu repгodukciju, а u neprivгednim delatnostima saglasno za-
dacima radne or·ganizacije i dгuStvenim роtгеЬаша. Za zadovoljavanje licn;ih i za-
jedniCkih potreba radnih ljudi radnoj organizaciji pripada deo ostvarene YГedno­
sЧ proizvoda srazmerЋo pro:izvodnosti rada гаdnЉ ljud;i i zavisno od poslovnog us-
peha radne organizacije, а u neprivгednim delatnostima - srazrnerno rezultatiшa
гаdа u zadovoljavanju drustvenih potreba.
Sredstva гadne organizacije namenjena obnavljanju i prosirivanjн materi-
jalne osnoYe rada, kao zajednicka sгedstva druStvene reprodukc.ije, sluze prosil·i-
vanju materijalne osnove radne or·gall!i:<facije i druStvene zajednice kao celine.
Radrla o11garrizacija raspolaze ovim sгedstvima u skladu s jedinstvenim naceli-
ma koriScenja sredstava dгustvene repгodukcije, utvrdenim saveznim zakonom i
usloYillla d. meгilima odгedenim propisima kojima se obezbeduje uskladiYanje
pгivredn'Og razvitka 'i ostvariYanje drugiћ odnosa ,predYidenih dr'UstYenim plano-
viшa.
Radnoj oгganizaciji obezbeduje se da za prosiгivanje materijalne osnoye
svog rada, pored sгedstava koja је stYori:la svojim radom, pod jednakim нsloYillla
koпisti i druga drustvena sredstva u skladu s jedinstveniш nacelima kгecbltno«
sistema. "'
Clan 12.
Svakom radnom covekн u гаdпој :шganizaciji pripada, saglasno nacelu
raspodele prema radu, licni dohodak ргеша rezultatima njegoYog rada i гаdа гadne
jedinice i гadne organizaoije kJao celine.
Сlап 13.
Radnu organizaClJU mogu osпovati, saglasno zakonu, drustveno-politicke za-
jednice, гadne 'i dгuge organizacije i gгadani.
Radna oгganizacija se osni~Ya kao pгeduzece ibl dшga privredna organiza-
ClJa za delatnosti u oЬlasti priYrede, Ш kao ustanova ili druga orgaпizacija za
delatnosti u oЬlasti obrazovanja, nauke, kultuгe, za5tite zdravlja socijalпe zastite
ili drugih drustvenih sluzЬi. '
140
Radne or·ganizacije, bez obzira na to ko ih је osnovao, iшaju isti polozaj.
Zakonoш se mogu propisivati uslovi za spajanje гadnih organizacija, kao
za osaшostaljivanje Ш izdvajanje njihovih pojedinih delova.
Clan 14.
Radni ljudi koji licniш гаdош saшostalno vгse kulturЂu, profesionalnu
Ш dл1gu slicnu delatnost iшaju u nacelu d.sti dr·ustveno-ekonornski polozaj i u osnovi
ista ргаvа i obaveze kao i гadni ljudi u radnim organizacijama.
Radni lj-нdi koji vrse ovakve delatnosti mogu udr'UZivati svoj rad i obгa­
zovati pпivгemene ili trajnije radne zajednice, koje imaju u osnOVi isti polozaj
kao :i radne organizaoije i u kojima гadni ljudi imaju u osnovi dsta prava i duino-
sti kao i radni Ijudi u гad!lim organizacijaшa.
Zakonoш se utvгduju uslovU. pod kojima ovi radпi ljudi i njihove zajedni-
ce ostvaпrju svoja prava i ispunjavaju obaveze, kao i uslovi pod kojima oni u
\TI'Senju svoje delatnosti mogu koristiti drustveпa sгedstva i upravljati njima.
Clan 15.
Radna organizacija је saшostalna i saшoupraYПa organizacija.
Radna oгganizacija :ima svojstvo pгavnog lica i nosilac је odredenih pr-aya
u pogledu sгedstava u drustvenoj svojini kojima upгavlja. Radnoj organizaciji ne
mogu se ta prava oduzeti, niti se ona mogн ogгaniбiti, osim ako to zahteva opsti
inteгes utYгden saveznilll zakonom i u postupku pгopisanoш tim zakonom, Ј. uz
odgovaгajucн naknadu.
Radna organizacija duzna је ocuvati nesmanjenu vr·ednos.t dru5tvenih sred-
stava kojima upravlja_
Radna organizacija odgovaгa za svoje obaveze druStenim sredstvima ko-
jima upraYlja.
Clan 16.
Na osnovu zakona mogн se propisivati opsti 1.1slovi za vrsenje odгedenЉ
delatnosti radnih organizacija od posebnog drиStvenog inter·esa.
Samo na osnovu saveznog zakoпa mogu se propisiYati uslovi pod kojima se
u unutra5njem prometu YГSi razmena proizyoda i usluga.
Saveznim z:alconom utYгduju se uslovi razшene proizvoda i usluga i uslovi
poslovanja radnih orgaпizacija u odnosillla sa inostranstvom.
Clan 17.
Radi organizovanja i podsticanja drustYenog rada i s:aradnje radnih ljudi
koji rade svojim sredstvima rada u oЬlasti poljoprivгede i u drugim. oЬlastillla
privrede, radi poveziyanja tih delatnosti s drustvenom privredont i prosirivanja
socijalistickih dгuStvenih odnosa u tim oЬlastima·, osnivaju se zadruge kao radne
organizacije.
Clanstvo н zadrugaшa је dobrovoljnd.
Zakonom i statutom zadruge Ш dr·uge radne orga11izacije moze se predvideti
da radni ljudi rade svojilll sredstvima rada i tгajno priYГedno saraduju s radnom
oгgaпlizacijom u posloYiшa u kojima saтaduju.
Zakonom se moze propisati obaveza udruiiyanja zemljoradnika koj,i rade
svojim sredstvima rada i1i пjihove saradnje sa odredenom radnom organizacijoш,
гadi izvodeпja melioгacionЉ radova, boljeg iskoriscavaпja rneliorisanog zemlj:i-
sta, dskoriseavaпja voda i odbr-ane od voda, zaMite zemljista od erozije i uredenja
bujica, iН kad to zahteva poseban drustYeщ interes u oblasti gajenja i iskoriscava-
nja suшa ihi unapredivanja poljoprivredne proizvodnje na odredenim zenlljiStiшa.
Clan 18.
Privredna oгganizacija moze, pod usloV'ima i u postupku koji su predvide-
ni saveznim zakonoш, Ьiti ukinuta аlю nije u mogucnosti da obnavlja sгedstva za
pгoizvodnju i druga sredstva гаdа kojiшa upravlja ili da dspurrjava druge za-
ko·nom odгedene obaYeze.
Hl
 Privredna organizacija nюze, pod uslovima i u postupku koji su :predvi-
deni saveznim zak.onom biti pгivгemeno stavljena pod prinudnu upгavu :ako је
svojim poslovanjem tesko ostetila drustvene inteгese.
Ustanova moze, pod uslovima i u postupku predvidenim zakonom, biti uki-
nuta. ako vise пе ispunjava uslove odredeпe zakoпom ili ako пеmа usJ.ova za vrse-
пje njene delatnosti.
Clan 19.
Radi ostvaгivaпja racionalne podele rada i poslovanja u pitanji:ma od zajed-
nickog interesa, radne organizacije mogu se udruzivati u poslovna udru2enja.
Radne organizacije mogu se udruZivati i radi unapred•ivanja proizvodnje Щ
drugih svojih delatnosti, medusobne saradnje i razmatranja i гesavanja drugih pi-
taпja od zajednickog iпteresa.
Upravljaпje udruzeпjd.ma radr1ih organizacija zasniva se па naceblma samo-
upravljanja radnih ljudi u udruzenim radnim organizacijama.
Radne organizacije пюgu ujedinjavati svoja sredstva radU. unapгedivanja i
гazvijanja svoje delatnosti i zakljucivati dгuge sporazume о zajednickoj delatno-
sti d poslovanju.
Na osnovu saveznog zakona mogu se ustanovljavati komore i poslovne
zajednice i pгopisivati uslovi za obavezno udтuzivanje odredenih vrsta radnih or-
ganizacija u komore i poslovne zajednice.
Clan 26.
Radi obezbedivanja uslova za sto povoljniji pгivredпi i dгuStveni razvitak,
ujednacavanja opstih uslova za rad i sticanje dohotka, utvrdivanja opstih meri-
la za raspodelu drustvenog proizvoda, ostvarivanja nacela raspodele prema гаdн
i razvitk11 socijalistickih dru.Stvenih odпosa, dгuStveno-poldticke zajednice, н okviru
svojih prava i duZ:nosti, pгeduzimaju mer·e za ostvaгivanje jedi11stveпog privгedпog
sistema, planiгaju гazvoj pгivтede i materijalne osnove drugih delatnostJi <i н tLt
svrhu donose dгuStveпe plaпove.
Radi ostvarivanja odnosa utvrdenih dгu.Stvenim planovima drustveno-politi-
cke zajednice donose pгopise i druge opste akte, obгazuju druStvene fondove i
druStvene гezerve i preduzimajн ekoпomske d druge mеге.
Drнstveпo-ekoпomske zajedr1ice imaju svojstvo p1·avпog lica.
Clan 27:
Sredstva drustvene repгodukcije ostvarena па terit01·iji dnJ.Stveno-politickih
zajednica, kao zajednicka sredstva drustvene гeprodнkcije, koгiste se u tim zajecl-
nicama sтazmerno udelu radпih ljudi u nj>ihovom s•tvaranjtt. Ova sгedstva se ko-
l'iste tt skladu s jedinstvenim nacelima komscenja sredstava ЦгuStvene reprodukci-
je i sa uslovima i mer·ilima odredenim pгopisima kojima se obezbeduje uskladi-
v·anje pгivrednog razvitka i oshrarivaпje drugih odnosa pr·edvideпih drustvenim
plaпovima.
Za гazvitak matemjalпe osnove drustveпo-politickih zajednica slttZ:e i druga
drustvena sгedstva u skladu sa jediпstveпim nacelima kreditnog sistema.
DгuStveno-politickim zajednicama pгipadaju iz ldcnih dohodaka, kao i iz
drugih izvoгa koje utvrduje savezni zakon, u skladu s nacelom raspodele ргеmа
radu, sredstva za podmiгivanje drustvenih potreba na пjihovoj ter·itoгiji, i one
samostalno utvтduju ta sredstva i raspolaZu. njima.
Privredпo пedovoljпo razvijeпoj repttЬlici i kraju drustvena zajednica obez-
!Jeduje materijalпe i druge uslove za njihov brzi pгiYгedni гazvital;;: i stvaгanje
materijalne osnove drustvenih delatnosti.
Clan 28.
TeritoгijaJugoslavije pгedstavlja jedinstveпo pгivredno i carinsko podl·нcje.
Pгomet robe i uslнga slobodan је na celoj ter·itoriji Jugoslavije i moze se
ograпiCiti samo па osnovн saveznog zakona.
Radne organizacije пюgu pod jednakim uslovima vrsiti pr·ivredne i druge
delatпosti na celoj teгitoriji Jнgoslavije.
142
Clan 29.
Novcani i kreditni sistem su jedinstveni.
Platni promet vrsi se ро jedinstvenim nacel~a. . .• . . . ..
Radne i druge samoupravne organizacije, drustveno-pol1tlcke za]e~ce 1 ПJl-
hovi orgaпi i sv:ako ko raspolaze drustvenim sr~tvn.Ina • obavezпo vrse sva Р~~­
Сапја i druge poslove platnog prometa i deponUJu novcana sredstva, na nacm
odreden saveznim zakonom.
Radne organizacije i druStveпo-politiCke zajednice d.maju pod jednakim
usJ.ovima utvrdenim na osnovu saveznog zakoпa pravo na dobljanje kredita od
banaka.
Вanke su prdvredne organizacije Cija је delatnost od posebnog drustvenog
interesa. Polozaj, prava i obaveze i poslovanje banaka ureduju se saveznim_ za~
konom. .t:i'
Statut Narodne banke Jugoslavije odreduje se saveznim zakonom.
Clan 30.
Zabranjeno је udruZivanje Ш spajanje radnih org~zac1]a i sv_?ka ~ru~~
delatпost oгganizacije dli drzavrюg orgar1a koja је upravl]ena na sprecavaщe ill
ogranicavanje slobodne гazmene dobara i usluga гadi sticanja mateтijalnih ~ d1';1-
gih preimucstava koja se ne zasnivaju na пjihovom radu, ili kojom se narusava]u
socijalistiCki ekonomski odnosi Ш stvaraju drugi neravnopravni odnosi u poslova-
nju Ш se nanoSii steta opstim iпteresima utvrdenim saveznim zakonom.
Clan 31.
Evidenciju i kontrolu raspolaganja drttst\'eпim sredstvima, kao i kontrol_Lt
izvrsavaпja obaveza radnih i drugih samoupravnih organizacija i drustveno-poll-
tickih zajedrlica, vrM jedinstvena slttzba dгнstveпog knjigovodstva.
Slttzba drustvenog kl1jigovodstva је samostalпa u svom radu.
Clan 90.
Ostvaгujuci u гadnoj organizaciji samottpraYljanje, ~<;dni ljudi. PC?Veravaj~, lt
skladu sa ustavom zakonom i statнtom, odredene funkcl]e upravl]aщa 01·gaшma
гadne organizacije': radпickom savetu, uргюпюm odboru i diгektor11, odnosno
drugim odgovarajucim orgar1iтna нpravljaпja. Zal;;:onom i _sta.tutom mogu se: us~~­
noviti i posebni nadzoгпi, strucni i drugi огgащ upravl]all]a radne orgamzac1]e.
U radnoj orcraпizaci}i koja vгSi delatпost Ш poslove od posebnog druStvenog
interesa zainteres;vani gгadani i predstavnici zainteresovanih oгganizacija i dгu­
stvene zajednice ucestvujн, u skladu sa zakonom, u нpravljaпju odredenim poslo-
vima kao clanovi огgапа upravljanja гadne organizacije Ш na dгugi nacin odre-
den zakonom i s;tatнtom.
О orcranizaciji r-ada i raspodeli dohotka u ovah-voj radnoj organizaciji, od-
lttcuju san1';; oгgani upгavljanja koje Ыгајн clanovi тadne zajedni~e. Zak?no:t;J- se
люgu odrediti op5ti uslovii i merila u pogledu raspodel~ d~l_lotka 1 predv1d~t1 ~<:­
glasnost odredenog oгgana upraYljaпja te гadne oгgaшzacl]e, druge or~_aш~ClJe
Ш drzavпocr organa na pojedine akte r-aspodele dohotka ili akte odluc1vaщa о
r~adnom pr;cesu, koji sн od posebnog drustvenog 1interesa.
Сlап 91.
Radna oгganizacija donosi, 11 skladu sa ustavom i zakonom, statut i druge
opste akte ko}ima se ureduju odпosi u radnoj organizaciji.
Statlltom se utvrduje urшtrasnja organizacija, delokrug i odgovornost orga-
na upгavljanja, poloZaj radnih jediпica i prava radnih Ij:-rdi u ~pravljaпj': t~
jedinicama radni i drugi unutrasnji odnosi, пacin poslovaп]a, kao 1 dru~a pltall]a
od znacaj~ za samoupгavljanje 11 radnoj oгganizaciji i пјеn~ P?s:ovaщe. Statu-
tom se moze pгedV'ideti i odredena poslovna samostalnost po]edinih deloYa rad-
ne organizacije.
Statut гadne oгganizacije, pre konacnog usvajanja, podnosi se па razma-
tranje opstinskoj skнpstini. Zakonom se moze propisati da se statut odredenih rad-
nih organizacija podnosi na razmatr-aпje skнpstini гернЬlikе ilj dn1ge dr-ustveno-
-politicke zajednice'.
143
 Zakonom se moze utvrd.iti obaveza d.onosenja pojedinih opstih akata rad-
ne organizacije i postupaka za donosenje statuta i dr,ugih opstih akata, i mogu se
predvideti odredena ovla8cenja nadleZпog orga:na drustveno-po1iticke zajednice
u pogledu davanja potvrde Ш saglasn:osti na statut ili druge opste akte u celini
ili na pojedine пjihove delove.
Clan 92.
Radnicki savet utvrduje statut i dr11ge opste akte, utvrduje planove i
programe rada i razvoja radne organizacije i odlueuje о dгugim opstim pitanjima.
Clanove radпickog saveta Ьiгајu radrui ljudi neposredno.
Radna zajed.пica s manjim Ьгојеm clanova neposтedno vrsi i funkcije rad-
nickog saveta.
Upгavni odЬor odlucuje о poslovanju radne oгganizacije.
Clanove upravnog odbora гadne organizacije bira radruicki savet odnosno
radna zajednica, а zakoпom Ш statu1юm moze se odrediN da radna zajednica
s manjim brojem clanova neposгedno vr'Si i :fumkciju upravnog оd.Ьага.
Clanovi гadnickog saveta Ьiгајu se na dve godine а clanovj upгavnog оdЬога IZ ELABORATA Е. KARDELJA О PREDNACRTU NOVOG USTAVA
na godinu dana.
Niko ne moze Ьiti Ьiшn dvaput uzastopno za clana гadnickюg saveta, niti SFRJ NA ZAJEDNICKOJ SEDNICI SA VEZNE NARODNE SKUPSTINE
vise od dvaput uzastopno za clana upгavnog odbora. I SAVEZNOG ODBORA SSRNJ, 20. SEPTElVIBRA 1962. GODINE
Svake godine Ьir-a sc polovina clanova гaclnickog saveta.
DRUSTVENO-EKONOMSKI I POLITICKI SISTEM
Clan 93.
Dil·ektor· гadne oгganizacije гukovodi poslovanjem гadne oгganizacije, izvгsa­ Celokupni noгmativni deo Predпacrta novog Ustava је razгaden kao
v~ odluk~ radnickog saveta i dгugih organa upгavljanja i zastupa organizaciju.
Drrektor Је samostalan u radu i licno је odgovoran radnoj zajednicj i organi- pravno-politicka i organizaciona konkretizacija osnova koji su formulisani
:na uргаvЧ<шја radne orgaruizacije, а za zakonitost rada гadne organizacije i za u deklarativnom uvodnom delu i svih onih nacela i koncepcija koje su
rspuщavaщe zakonom odredenih obaveza odgovoгan је i dгustvenoj zajednici. гazгadene u Pгogгamu SKJ, i koje su u osnovi nase socijalisticke izgгadnje.
Direktora imenuje na osnovu javnog konkursa radnicki savet na predlo<>' ?rednacrt u noгmativnoш delu nastoji da sto precizпije forшulise osпove
konkursne komiSJije, prema uslovima i ро postupku koje odreduje 'zakon. Kon: drustveno-ekonomskih odпosa i takvog politickog sistema koji се obezbediti
kш·sna komisija sastavljena је od zakonom odгedenog broja pгedstavnika гadne
oгganizacije i opstine, odnosno druge dгustveno-pol!iticke zajednice. i njihovu stabilnost i njihov progresivni dalji razvitak.
Zakonom se moze odrediti drukciji пacin •imenovanja direktora radne or·- Pri tош su promeпe prema sadasnjem stanju stvari ucinjene samo tamo
gaпizacije koja vrSi delatnost od posebnog dгиStveпog interesa. gde iskustva prakse zahtevaju ispravke Ш dopune ili gde Ustav zeli da ade-
I)irektor radne organizacije imenuje se na vreme odгedeno zakonom i moze kvatnije oЬlike Ш поvе podsticaje za progresivrш drustvena kretanja ...
ро istom postupku ponovo biti imenova:n.
Pobedom socijalisticke revolucije drzava је postala sopstvenik osnovnih
Zakonom se odreduje pod kojim uslovima гadnicki savet odnosпo dr·uo"i na-
dlezan organ moze razre.Siti diгektoгa i pre vremena na koje је imenov:n. sredstava za proizvodnju. Samim tim sto је ta drzava bila revolucionarno
oruzje radnicke klase, ona је sprovodila ekoпomsku politiku i usmeravala
Clan 94. razvitak proizvodпih snaga i opstu drustvenu raspodelu u osrюvnom interesu
Radi otklaпjanja i resavanja odredenih kolektivnih sporova izmedu rad- radпih masa. Ali, ро forшi ona је u drustveno-ekoпomskim odnosima za-
nih чudi.. :P'?jedinih delova гadne organizacije, i oizщedu radnih ljudi u гadiJ.Oj drzala jos mnogo stosta od starih odnosa najamпog rada. Sаша ta ciпjenica,
org~Пll~CIJl 1 organa dгustveno-poltticke zajednice, ob,razujн se na osnovu zakona
arbrtraze. naravno, olaksava pojave Ьiгokratske deformaaije, koje dolaze u ostru suprot-
nost sa stvarnim interesima radnicke klase, ра ih zato najcesce sam zivot
Clan 95. kritikuje i otklanja. No, u odredeniш politickirn uslovima snaga takvog
Po&loviщa od zajednickog interesa u oЬlasti upravljanja stambenim zgrada- pritiska odozdo је suvise slaba i tada tendeпcije Ьirokratsko-etatistickih
ma i и drugim oЬlastima drustvenog z.ivota gradani urpravljajн neposredno щ pre- defoгшacija nюgu izazvati niz teskih drustveniћ protivrecrюsti i politickЉ
ko orga:na koje sami blraju i koji su im odgovoгni za rad.
proЬlema.
(»Ustav SFRJ•<, »Sluzbeni list SFRJ« Ьт. 14/1963) РrоЬlеш se sastoji u tome - kako savladati tu protivrecnost. Dosa-
dasnja praksa је pokazala da, u uslovima ekonomski nedovoljno razvijenog
drustva, stihija potiskuje drustvo upravo na put takvih deformacija.
Program Saveza koшunista Jugoslavije smatra da је u razresavanju
toga protivrecja sustina istorijskog zadatka u tоше da odnosi u proizvodnji
i raspodeli - koji su u pocetku vezani za drzavne forme drustveпe svojine,
za manje i1i vise ispoljen dl'zavпo-sopstvenicki moпopol, i koji jos do izvesnog
stepena odvajaju raspolagaпje i rukovodenje proizvodnim sгedstviшa i ra-

14!1
dom od neposгednog pгoizvodaca - postepeno pгerastaju u takve odrюse
u pгoizvodnji i raspodeli koji се vec u neposrednom pгoizvodnom procesu
predstavljati sintezu zajednickog i pojedinacnog, kolektivnog i licnog iнteresa,
u kojoj се гаd, kao sto kaze Marks, ostati »Zaista slobodan« i u kome се upravo
»razvitak dгustveнog pojediнca postati оно sto se javlja kao veliki stub--нo­
sac proizvodnje i bogatstva«. Razume se da se takvi zadaci mogu resavati samo
u sistemu dгustveнog samoupravljanja koji se stalno гazvija.
Sasvim је jasno da se takvi zadaci не mogu ostvaгiti нi ргеkо noCi
ni istom bгzinom u svim zemljama. Stavise, нjihovo forsiranje u drustvu
koje jos nije materijalno sazrelo za takvo геsаvанје Ьi moglo imati upr-a\ro
obrnut rezultat, to jest da se ne postigne нi ono sto је u takvoj situaciji
mogucno postici, nego cak da se нeki preziveli oЬlici odнosa privгemeno i
ucvrste. No, u svim tim pitanjima nije najvazniji tempo i нeposredni re-
zultat, неgо рге svega ргаvас i jasna perspektiva. Ako su perspektive jasne
i ako је ргаvас odгzan - onda се sami objektivпi uslovi odrediti i tempo
i пeposredпe rezultate.
Predsednik Tito s Edvaтdom Кla1·deljem i Реtтют Stambolicem па sednici
Komisije SIV za Ustav
U tome је najduЬlji srnisao onih ekonomskih i politickih odnosa u
proizyodnji i raspodeli koje rni nazivanю гadnicko odn-osno dгustveno sa-
moupravljanje. u onoj meгi u kojoj razvitak pгoizvodнih snaga ucvrscuje
i pгosiгuje mogucнosti i metode samoupravljanja pгoizvodaca, u оној meгi
u kojoj se protivгecnosti izmedu inteгesa pojedinca i interesa zajednice raz-
гesavaju u neposrednom procesu pгoizvodnje, а sve mанје izmedu gгada­
niнa i dгzave, u toj mеђ nestaje i drzavno-sopstvenicki i politicki morюpol
i stvaraju se uslovi za Ьгzе kгetanje drustva u pгavcu kornuпistickih dгu-
146
stvenih odпosa. Za takav гazvitak, razurne se, нisu dovoljni samo ustavni
propisi, nego se u odgovarajucoj meri moraju razvijati i materijalne osnove
drustvene zajedrlice.
U takvim se odnosima, naravno, i sam drzavпi mehanizam postepeno
pretvara u neposredni iнstrument drustveпog samoupгavljaнja, to jest prak-
ticki u Cistu admiнistrativпu fuпkciju, koja се svakako zadrzati svoj moralni
autoritet, ali се - u staЬilnijim dгustveпim uslovima - postepeнo gublti
obelezja politicke vlasti.
Samo u takvom гazvitku se moze odvijati proces oslobodeпja rada,
odnosno oslobodenja coveka u procesu dгustvenog rada i u proizvodnim
odnosima. Prema tome, ako u Prednacrtu Ustava govorimo о slobodnom
гadu ili oslobodenom гadu, онdа pritome, пaravno, ne mislimo ni на posto-
jaпje apsolutпe slobode u sadasnjim uslovima naseg drustva, rliti da је
proces oslobodenja rada zavrsen, пеgо samo to da su nasi ekonomski odnosi
tako postavljeni da dopustaju i podsticu upravo takav гazvitak odrюsa.
Prema tome, osnovna unutrasнja pokretna sriaga materijalnill i dгu­
stvenih kretanja u dгustvenoj bazi u takvom sistemu је pгvenstveno mate-
гijalni i moгalni inteгes pojedinca i kolektiva, koji na bazi dгustvenih sгed­
stava za pгoizvodnju sto је moguce samostalnije upгavljaju svojim гadom,
izgгaduju mateгijalne osnove svoga гаdа i гaspodeljuju plodove toga гаdа
ргеmа pгincipu: svako ргеmа svojim sposobnostima, svakome prema radн.
А to znaci da је i za ulogu subjektivnih snaga socijalistickog napretka
upгavo taj inteгes onaj na koji se one moгaju u prvom redн osloniti u
svojoj napгednoj akciji, а tek u dгugom redu i na iпstгumente dгzavne vlasti.
Da Ьi se u takvom sistemu - а u jedнom dгustvu koje је ekonomski
relativno nedovoljno гazyijeno i u kome zbog toga odredene unutгasпje
pгotiyгecnosti, koje izviгu iz ekonomske nejednakosti jos igгajll znacajnu
ulogu - postigli maksimalni гezultati н razvitku mater-ijalne baze i soci-
jalistickih i demokгatskih odnosa, potгebna su рге s\rega sledeca sгedstva:
potгeban је nacelno jedinstven pгivгedni sistem, koji obezbeduje jed-
naka ргаvа i obayeze гadпih ljнdi u upravljanju pгoizvodnjom i u гadu
uopste; potгeban је jedinstveni sistem гaspodele ро principu svakome ргеmа
гadu, kao i dгustveпo obezbedenje jedinstveпih opstill uslova pгivrediYanja,
koji се omoguciti raspodelu ргеmа radu;
potгeban је jedinstven dгustveni plan, koji се obezbediti optimalпe
mateгijalne uslove za гazvitak takvih ekonomskih i drustvenih odnosa, ali
koji се ро svojim metodirna Ьiti pгilagoden odnosima samoupгavljaпja;
potгebna је intenzivna aktivnost socijalistickih subjektivnih faktora
не samo u pгavcu unosenja svesti i nauke u sve delatnosti coveka i u me-
dusobne odnose izmedu ljudi, nego i u cilju razvijanja osecaja о neophod-
пosti medusobne pomoci ljudi, drustveno-politickih zajednica i naroda. Јег,
takav osecaj је jedan od najvaznijih faktora koji се doprineti da ljudi,
upoгedo s daljim razvijanjem proizvodnill snaga i poгastom produktivnosti
гаdа, postepeno savladuju sаш princip raspodele prema radu i pгevazilaze
postojecu ekonomsku nejednakost.
Iz svega sto smo raпije izneli ocito је da te nuzno ceнtralizirane dгu­
stvene funkcije nisu ni samostalan а jos manje iskljucivi izvoг dгustveno­
-ekoпomskih odпosa, nego рге svega odraz, okYir i sredstvo oпih odпosa
sto nastaju u dгustveпoj bazi na osnovu oslobodenog rada, odnosno samo-
10* 147
upravljaнja гadнih ljudi, i tek kao takav odraz онi u isto vreme mogu
pгogresivнo da deluju на razvoj u drustveнoj bazi. U tezнji da ti principi
sto sнazнije dodu do izraza; da se u oЬlasti drustveнo-ekonomskih odнosa
uspostavi sto cvrsca zakoнitost upravo na bazi tih principa; da se sto vise
smanje mogucnosti za odluke na osnovu subjektivnih kriterija ili Ьirokratske
samoYolje; i da se uopste usavrsi mehanizam demokratskog razresavanja
unutгasnjih pгotivrecнosti postojecih dгustveno-ekoнomskih odnosa - deo
о drustveno-ekoнomskim odnosima u Pгednacrtu novog ustava је razгadeп.
шпоgо vise nego u nasim dosadasп.jim ustavп.im pгopisima, а pogotovo
daleko vise nego sto је uоЬiсајеп.о u ustavima dгugih zemalja.
Tu se naгocito гazraduju sledeca podrucja drustveп.ih odnosa:
polozaj coveka na radrюm mestu - to jest u pгoizvodnji i гadu kao
i u гaspodeli - пjegova prava i obaveze u pogledu upгavljanja radnom
oгganizacijom i гaspolaganja dгustvenim sredstvima za proizvodпju i u
pogledu odgovornosti ргеmа drustvenoj zajedпici;
polozaj radпe oгganizacije, njena prava i obaveze prema drustvu i
prema pojediпcu, uslovi raspolagaпja drustveпom imovinom, priпcipi za
raspodelu izmedu drustva i radnih kolektiva;
principi za udruZivanje u oЬlasti privгednih delatnosti i za dгuge pro-
cese demokratske uпutrasnje drustveno-ekoпomske iпtegracije;
funkcije drustveпih zajedпica па pojedinim пivoima u oЬlasti privrede
- od komune preko repuЬlike do federacije;
nacela za plan i drzavпu regulativnu ulogu, kao i uloga raznih dru-
stveпih oгgana u regulisanju ekonomskog razvoja itd.;
principi za finansiranje ekonomski nedovoljпo razvijeпih podrucja i
druga pitaпja medusobne pomoci.
Ustav proglasuje rad jediпim izvorom materijalnog i drustvenog polo-
zaja coveka. Bilo kakav oЬlik eksploatacije coveka covekom је protiv Ustava.
Drustveпa svojiпa па sredstvima proizvodnje i rada, shvacena u ranije
izlozenom smislu, jeste uslov i garaпtija za ostvaгivaпje tih nacela.
Osnovni smisao takvih ustavnih pгopisa је da celokupпi privredпi sistem
tгеЬа da obezbedi cvrstinu i dalji razvitak takvih odnosa u proizvodnji i
гaspodeli, koji се sami ро seЬi Ьiti prvi i osnovni unutrasпji pokretac i
nosilac ne samo napretka proizvodпje i razvitka proizvodпih sпaga, nego
i stalпog reprodukovaпja socijalistickih drustveпo-ekonomskih odnosa.
Pri tom Prednacrt polazi od gledista da su takvi socijalisticki odпosi
u proizvodnji nerazdvojno povezani sa samoupravljanjem proizvodaca i da
se oni moraju da izraze i u odgovarajucem sistemu raspodele.
U skladu sa tim, u Prednacrtu је samoupravljaпje u proizvodnji i
drugim drustvenim delatпostima postavljeпo kao neotudivo pravo, zajam-
ceno Ustavorn, koje radпici ostvaruju u radпim organizacijama i u svojim
privrednim i drugirn samoupravпim udгuzerljima kao i komunama i drugim
drustveпim orgaпima, u skladu sa Ustavom, zakonima i drustvenim plano-
vima. U istom cilju ustavпe odredbe u kojima se formulise polozaj coveka
u nasem drustvu obuhvataju odпose radпog coveka prema celokupпom pro-
cesu drustveпe reprodukcije, kao i пjegov odlucujuci demokratski uticaj па
taj proces u svim пjegovim fazama - i to kako putem slobodnog sanю­
upravnog udruzivanja i slicnih formi пeposredпog uticaja na nuzno ceпtra-
148
lizovane fuпkcije u oЬlasti privrede, tako i putem odgovarajuce nove struk-
tшe skupstiпa i dгugih dгustveпih orgaпa. Drug Tito о tome kaze sledece:
»... Demokratija пiје samo foгma, она mora Ьiti stvarna, zasnovana
na materijalnoj podlozi, materijalпa, takva da је svaki паs covjek osjeca po-
djednako ... « (Iz govora druga Tita u Splitu, 6. V 1962. g.).
Na taj пacin oslobodeni rad postepeno postaje izvoг svih pojediпacпih
i zajednickih iпteгesa socijalistickog drustva, а samim tim i odlucujuci faktor
пjegove staЬiLnosti. Covek nije samo gтaaanin, podanik d1·zave i izV?·silac
dтzavne volje и oЫasti mateтijalne izgтadnje. Оп је subjekt, а neposтedni in-
teтes njegovog таdа - cilj celokupne akcije svih dтustvenЉ 01·gana.
Uslovi, ргаvа i obaveze i medusobпi odпosi u sistemu samoupravljanja
u Pгednacrtu su, doduse, razгadeni nacelпo i okvirno, ali ipak dovoljпo
podrobпo da obezbeduju jediпstvo sistema. Republicki ustavi i statuti ko-
muna i radпih oгgaпizacija i пjihovih udгuzeпja dace tim пacelnim okviгima
potrebnu гazradu i koпkretizaciju.
Nas Ustav је prvi ustav u istoriji koji razгaduje te ргоЬlеmе i odnose
u tak\>Om oЬimu i па takav nacin. No, to не znaci da је to nekakav паs
eksperiment. Vec decenijama su ta pitanja па dnevnom гedu dгustveпill
zЬivanja, а danas pogotovo postaju akutna пе samo za napredak socijalizma
уес i za aktivnost гadпicke klase u kapitalistickim zemljama ...
Samoupгavljanje, medutim, ne znaci i ne sme da znaci пi atomizaciju
dп.tstva ni apsolutno suprotstavljanje pгincipa centralizacije i decentrali-
zacije. Napгotiv, uvek smo isticali, а i praksa је to stalпo potvгdivala, da
је i u uslovima dгustveпog samoupravljanja ceпtгalizacija odгedenih funkcija
i sгedstava - koju пamecu savгemeni pгocesi ekonomskog i tehпickog na-
pretka, kao i opste integracije covecaпstva - не samo progresivna i ne
samo пеорhоdпа, nego i mogucпa. Ako је паsа pгaksa u tom pogledu po-
kazivala neke slabosti, to је Ьila posledica subjektivnih promasaja а ne
samog priпcipa samoupravljanja.
Daljeg гazvitka samoupгavljanja bez udruZivaпja ne moze Ьiti. Ini-
cijativa u tim pгocesima treba da proizlazi kako od elemeнtarnЉ inteгesa
osnovnih nosilaca socijalistickih dгustvenЉ odnosa tako i od drustveпe za-
jedпice odnosno njenih subjektivnih snaga. Naime, demokratski centralizam
је mogucaп i гealan samo ako izгasta iz zajednickog interesa. А da Ьi se
ljudi mogli ujediнjavati na bazi zajednickog interesa, oni sami moгaju Ьiti
u пајvесој mogucoj meri subjekt odlucivaпja. U tome је i smisao samo-
upгavljanja i decentralizacije. S dгuge strane, taj proces пе sme da se odvija
stillijski, јег Ьi takav mogao da stetпo deluje na razvoj samog samoupгav­
ljaпja. Zato dгustveпa zajedпica treba da podstice, da pomaze i usmeгava
te ргосеsе ali ne treba da ih наmесе silom dгzavпe prinude. Naravno, i
tu moze da bude izuzetaka koje traze koпkгetni uslovi.
Tu, паrаvпо, postoji i odredena protivrecnost. U savremenim mate-
rijalnim uslovima ona ne samo sto se пе moze ukloniti, пеgо је - u uslo-
vima njenog demokratskog razresavanja - i faktor ubrzanog drustvenog
пapretka. U suprotnom slucaju - ћipertrofija deceпtralizacije mora da do-
vede do materijalnЉ poremecaja i pojacavanja Ьirokratsko-centralistickih
tendencija, а hipeгtrofija takvog centralizma do teskih deformacija u soci-
jalistickim odnosima i do pojava koje se zovu - kult licnosti.
149
 Resavajuci taj proЬlem, Prednacrt novog ustava је, s jedne strane,
ucvrstio polozaj radnog coveka, radne organizacije i komune, kao subjekta
koji sto slobodnije utvrduju svoj delokrug rada; sto samostalnije raspolazu
sredstvima kojima upravljaju kako u interesu i u ime drustva tako i radi
svog sopstvenog interesa; i imaju odlucujuci uticaj na celokupni proces
drustvene reprodukcije. А s druge straпe, Predпacrt је za savezne, repuЬlicke
i druge drustvene organe predvideo sva ovlascenja, koja su пeophodna kako
za jedinstvo i dalji razvoj celokupnog drustveпog sistema, па bazi пасеlа
koja su utvrdena Ustavom, tako i z~ uspostavljaпje пajpovoljnijih uslova
materijalnog razvitka jugoslovenske socijalisticke zajedпice.
'Гime Predпacrt u potpuпosti obezbeduje jedinstvo drustveno-ekorюm­
skog i privrednog sistema, na nacin koji u nacelu pruza podjedrшk dru-
stveпi polozaj pojedinaca, predstavlja opsti okvir za aktivnost pojedinih
sarnoupravnih i drugih drustveпih organa i faktora i omogucuje potrebnu
aktivnost subjektivnih sпaga i usmeravanje iz centra.
Niko ne moze irnati nikakve prednosti, ni u pogledu materijalnill, ni
u pogledu drustveпih uslova, osim onih koje rnu pripadaju zbog produktiv-
nijeg, kvalifikovanijeg, ili odgovoгnijeg rada - u skladu sa sto је nюguce
ujednacenijim opstim i drustveno utvrdenirn uslovima raspodele prerna radu.
Razurne se, nikakvim preciznirn rnerilom i kriterijurnom, а pogotovo
ne ustavnim propisom, ne mogu se utvrditi пi apsolutna »pravednost« ni
apsolutпo »jednaki uslovi« u raspodeli prema radu. То utoliko pre sto се
se i kriterijumi i merila rnenjati prema razvitku materijalnih uslova, to
jest pгerna porastu opsteg bogatstva drustva ...
Priпcip raspodele ргеmа radu ima drustveno-ekonomski karakter, to
jest on izrazava pravo coveka na slobodan rad i na prisvajanje plodova
rada - posle odЬijanja dela koji је potrebaп za pokrivanje drustveпih po-
treba i to pod jedпakim opstim uslovima i kriterijumirna za sve. А te uslove
i kгiterijurne се svakako odredivati delom drustveпa zajednica а delom
radпi kolektivi, i to pre svega prerna »koliciпi proizvoda« koji se dele to
jest prerna stepenu mateгijalnog napretka а zatim i prema odredeпim naucno
utvгdeпirn norrnaшa i u skladu sa stanjern drustvene i humaпe svesti.
П skladu s tirne drustvena zajednica treba da zastiti pravo svakog
Clana drustva da prisvaja i uziva plodove svoga rada prema ulozenom
trudu, odЬijajuci pri torn od njegovog dohotka sredstva za odrzavanje i na-
predak шaterijalne baze drustvenog rada i za druge potrebe drustveпe
zajednice. Pri tom utieaj ljudi s radnog mesta dolazi do izraza time sto
njihovi neposredni predstavnici ravnopravno i demokratski odlucuju u op-
stirli, repuЬlici i federaciji о izdvajanju tih sгedstava i пjihovom koriscenju.
Siroka sarnoupravna ргаvа radnika i radnih kolektiva u isto vreme
povlace za sobom i njihovu punu drustvenu odgovoгnost. Fabrike i ustaнove
nisu sopstvenost radnih kolektiva, vec oni njima upravljaju u ime dru8tva
i u interesu drustva, ostvarujuci ujedno u tom okviru i svoje sopstvene
materijalne i druge iнterese, zasnovane па svojim ravnopгavnim pravima
i obavezarna. Prema tоше, niko ne moze da raspolaze drustveнim sredstvima
za proizvodnju i rad i dгugirn drustvenim materijalnim mogucrюstima vац
okviгa i suprotno nacelirna koje drustveнa zajednica utvrduje ravnopravno
za sve. U tom smislu Ustav predvida i prava zajednice da sprovodi odgo-
varajucu koнtrolu, kako Ьi se svako p1·idrzavao svojih ргаvа i obaveza i da
preduzima sankcije protiv prekrsitelja preuzetih dгustveнih odgovornosti.
150
Pгednacrt ustava daje v1se rnesta nego raпiji ustavni propisi i ulozi
drustvenog plana kao zajedпickog okvira privredпih delatпosti sviju i svakog
u zemlji. Pri tom Predпacrt пastoji da utvrdi пеkа napotrebnija насеlа za
usшeгavanje razvoja u oЬlasti sisterna planiranja i odnosa koje on stvara.
Naгavno, Ustav ne moze da ulazi u takve propise koji Ьi sputavali rшznu
dinarniku pгakse. Federacija - а i druge zajedпice u okviru svojih nad-
lezrюsti - rnoraju imati ргаvа i sгedstva, koja irn omogu6uju da snose odgo-
vorпost za zdrav гazvoj jugoslovenske privrede. No, s druge strane, Ьilo
Ьi pogгesno da рlап postaпe sam sebl cilj i da razvoj drustveno-ekonomskih
odnosa распе da podreduje odredenim tehnokratskirn koncepcijama. Zato
Pгedпacrt, s jedne strane, daje нacelne osnove za cvrsce jedinstvo sistema
i za veci autoritet рlапа - sto treba da obezbedi potrebnu plansku disciplinu
- а s. dгu~e stгane odredeniju orijeпtaciju za drustvenu funkciju plana,
kako Ь1 se 1zbegao sukob plana s postojecim drustveno-ekonomskirn odno-
siшa i ekoпomske i politicke teskoce koje iz toga proizlaze.
v Kako do~adasнji ustavni ра ni zakoнski propisi nisu dali odredenija
nacela za drustvenu ulogu plana - jer mi uopste nemamo zakon о dгu­
stvenom plar;-irar~)u koji Ьi podjednako obavezivao radne orgaнizacije i
gradane ka~ 1 drzavne oгgane, а posebno oгgane planil'anja - to је gotovo
stihijski dosl~ do toga da su se ne samo perspektivnim vec i godisnjim
planovirna resavala veorna krupna pitanja iz dl'ustveno-ekonornskih odrюsa.
Zbog toga Sll se neke objektivne protivгecnosti naseg drustva suvise kon-
ceпtrisale oko plana i ponekad нasim drustveнo-ekonomskim i politickim
odпosiшa stihijski nametale neadekvatan tok resavanja.
v t:
Sve slab~~ti Predna::·t, нaravno, ne uklaпja. No, он daje najopstiju
:;-ac;~nu or:]er;-tacl]U za kasn_l]e zakvonodavstvo О sisternu planiranja koje ciнi
cvrsce zav1sшm od osпovшh dl'ustveno-ekonoшskih odnosa, ali ga u isto
vreme cini autoгitativnijim i efikasnijim instrumeпtom usmeravanja eko-
noшskih kгetanja u drustvenoj bazi. А veгovatno се i javna diskusija do-
pl'ineti da se ti propisi - kao i rnnogi dгugi - jos preciznije formuliSu.
ProЬlem neгazvijenih podrucja srno dosada u celiпi resavali uglavпom
u okviгu plaпova. Postojeci ustavni propisi sadrze samo opste nacelo о obavezi
federacije da pomaze razvoj zaostalih гејоnа, а ne uspostavljaju nikakav
stalni i dugoщcno <usшereni sistem йnansiranja ta!kvog 'razvoja. Zbog toga
se о t~ш _pitanjir~ш diskutovalo svake godine posebno i na njihova resavanja
su utlcal1 svako]aki trerшtni faktori. S druge strane opet, ti su proЬleшi
~pteгecivali sva reseпja oko daljeg razvitka privredпog i drustvenog sistema,
Јег su sve takve promene uvek iznova postavljale na dnevni red proЬlem
pгeгaspodele, а time i posledicu za materijalrli razvoj ovog Ш onog dela
zernlje.
.. Da Ьi se ti proЬlemi posmatrali kroz prizmu stalne i dugorocнe oгijen­
taClJe, PI"ednacrt ustava polazi od stanovista da to pitanje treba resavati
рге svega u samom drustveno-ekonomskom sisteшu, to jest na пacin koji
Ьi saveznom drustvenom planu dao sto staЬilniju osnovu za odredivanje
materijalпih proporcija u pogledu obaveznog finansiranja brzeg ekonornskog
razvoja zaostalih delova zemlje.
. Pгedпacrtom se predvida stvaranje posebnog foнda federacije, cije се
se fшansiгanje utvгditi za duzi rok. Prednacгt, doduse, ne ulazi u pod-
гobnosti, no svakako da Ьi takav fond morao da ima svoje sarnostalne
i tгајне izvore. Та sredstva Ьi se upucivala u for1dove zaiнteresovaнih re-
151
pиЬlika pod povoljnijim иslovima kreditiranja od oЬicnih, tako da Ьi Ьili
stvarna pomoc, ali и skladи s potгebama razvoja celokиpne jиgoslovenske
privrede. Prednacrt prepиsta saveznom zakorш da иtvrdi podrobnije иslove.
Osim toga, Prednacrt иstava predvida da repиЬlike - pod иslovima
koje се иtvгditi гepиЬlicki zakon - tгеЬа da obezbede dodatna sredstva
opstiнama koje нisи и stанји da same ostvare sredstva za obavljanje svojih
fиnkcija i neophodnih drиstvenih slиzЬi. А federacija је obavezna da и
istom ciljи - ргеmа иslovima Saveznog zakoнa - obezbedиje dopиnska
sredstva гepиЬlikama koje ne mogи same da pokrijи neophodнe potrebe
te vгste.
U pogledи svojinskih odnosa Prednacrt polazi od stanovista da sи sva
sredstva za pгoizvodnjи i drиstveнi rad и drиstveнoj svojini. Izиzetak od
toga principa se cini и pogledи seljackog gazdiнstva i zanatske гadnje, и
gгanicama zakonskih pгopisa.
То isto vazi i za zaposljavanja tиde гadne snage. Pгednacrt и nacelu
zabranjиje svakи eksploatacijи coveka covekom. Izиzetak и pogledи zapo·-
slenja tиde гadne snage cini se jediнo и odnosи na seljacko gazdinstvo i
zanatskи rаdнји, s tim sto се zakon odгediti maksimalne granice.
Znaci, Pгednacгt иstava иglavnom zadгzava sadasnje stanje, s tim sto
је jasnije nego dosad izrazeнa perspektiva da se роtрино иkine pгivatno­
sopstvenicka pгoizvodnja, koja pгevazilazi okviгe licnog гаdа. !насе, Pred-
nacrt иstava garaнtиje licnи svojinи na sгedstvima 1-ada koja slиze iskljиCivo
licнom гаdи - pod иslovima i и graнicama koje ргорisије zakon.
Sto se tice sitnosopstvenickog poljoprivгednog gazdinstva, Prednacгt
иstava ргериstа seljakи Ш da stиpa и сlоЬгоvоlјни kоорегасiји sa zadгиgom
odnosno socijalistickom pгivгedom ili da sam snosi privredlli гizik. Ni и
pogledи zemljisnog maksimиma Predнacrt не иnosi nikakve pгomene, pl·e-
pиstajиci zakonи da гegиlise odnose и toj oЬlasti. U stvaгi, nase dгнstvo
неmа роtгеЬе da otvaгa perspektivи nekog daljeg smanjivanja - риtеш
zakona - zemljisnog maksimиma za seljacko gazdinstvo. Као sto smo гanije
videli, гazvoj indиstгijalizacije је vec siгoko otvorio proces koncentracije
zemlje н гнkаmа dгнstvenih pгivrednih oгganizacija kиpovanjem i zakиp­
ljivanjem zemlje, а и daljoj perspektivi taj се se proces jos brze odvijati,
pogotovo ako ga drнstvena zajednica Ьиdе olaksavala i podsticala odgova-
rajиcim sredstvima. Osim toga i raznovгsni odnosi kooperacije sa seljakom
иbrzavajи иnapгedivanje poljopгi\rгede i njen socijalisticki preobrazaj. U
tom ciljн Ustav predvida i postojaпje i rad zadrнga, kao specificнih soci-
jalistickih pгivrednih oгgaнizacija гadi saradnje i нdrнzivanja radnih seljaka
sa socijalistickim sektoгom.
Prednacrt иstava garantиje licnн svojinи na potrosnim dobriшa koja
је steccna na bazi raspodele рrеша radн. On i stan priznaje kao predmet
licne svojine, н zakoнom odredenim granicama, to jest и okvirima dosadasnje
pгaks~. Drиgiш recima, svako moze imati и licnoj svojini stamberш povrsinи
za svoje potrebe i za svojи porodicи, ali sашо do graпice koja onemogиcиje
sistematsko privredivanje pиtem izнajmljivanja stanova. Samo ро seЬi se
razume da se time ne sprecavajи нi podstanarski odnosi нiti izнajmljivanje
soba iz licnog staнa tиristima, s tim, naravno, da i и toj oЬlasti zakon moze
гegиlisati odnose radi obezbedenja opstih interesa.
U teritorijalnim drнstveno-politickim zajednicaшa (opstini, srezн, aи­
toпomnoj pokrajini, repиЬlici i federaciji) radni ljиdi resavajи, prema иstav-
152
nim odгedbama, sledeca osnovna pitanja ekonomskih odnosa 1 materijalnog
razvitka:
ostvarнjн akиmиlacijи drнstvenih sredstava radi drиstvene prosirene
repгodиkcije н onom delи и kome se ta repгodиkcija ne moze ostvariti и
pгivrednim oгganizacijama;
zadovoljavajи zajednicke potrebe (drнstveni standard) Ьilo oгganizo­
vanjem dгиstvenih slиzЬi, Ьilo osnivanjem гaznih иstanova i иpravljanjem
dгиstvenom imovinom i sredstvima za zadovoljavanje tih potreba;
planirajи razvoj privrede i mateгijalne osnove drиgih dгustvenih de-
latnosti и ciljи гazvijaпja prodиktivnih snaga, иskladivanja neravnomernosti
н гаzvоји i ostvaгivanja principa raspodele рrеша radи.
Da Ьi гadni ljudi и drustveno-politickim zajednicaшa mogli ostvarivati
svoje zajednicke роtгеЬе i гesavati zajednicka pitanja, Ustavoш se иtvгdujи
funkcije teгitol'ijalnih drиstveno-ekonomskih zajednica i njihova ргаvа i
dиznosti. U tom cilju Ustav daje drustveпo-politickim zajednicama, p1·eko
njihovih oгgana samoиpгavljanja i politicke vlasti, ргаvо: da samostalпo
нtvrdнjи pгihode svojih fondova iz нkupnog pгihoda pгivгednih organizacija;
da njЉovi oгgani samostalno odгedujн namenн i raspolazu sгedstvima svojЉ
fondova; da doпose dгustvene planove гazvitka pгivгede i mateгijalne os-
nove drust\renЉ sluzbl, kojima na odredeni naCin obavezujи гadne organi-
zacije i gradane н пјЉоvој privгednoj i drugoj oЬlasti; da иtvгdнju odnose
medи ljиdima i гadnim oгganizacijama и гesavanjи zajednickih poslova,
postиjиCi osnovna ustavna prava гadnog coveka, gгadaniпa i radnih oгga­
пizacija; da osпivaju гаdпе oгganizacije; da, и okvirн svojЉ planova, inteг­
venisu и pгivгednim kгetanjima; da oгganizirajи i нtvгdнju nacin obavljanja
dгustvenЉ sluzbl; da и dгustvenom zivotи stvaгaju uslove pod kojima se
u sto vecoj meгi mogu ostvaгivati рга'!а gгadana i samoиpravljanje н гad­
пim oгganizacij ama.
U samostalnom oba'!ljanju tih fнnkcija dгustveno-politicke zajednice
su, гazume se, duzne da se pridгzavajи zakona, propisa i pгivгednih planova.
Saveznim i гepuЬlickim иstavima se odredнje osпo'!ni гaspored tih
funkcija.
I sluzbl dгustveпog knjigoyodstva Predпacгt pridaje znacaj jedne ocl
osnovnih institucija jedinst'!enog dгustveno-ekonomskog sistema и Jugosla-
'liji. Ucvгscujuci siгoka samoupravna i derпokratska ргаvа radпih kolektiva,
opstiпa i dгugih politicko-teгitoгijalnih zajednica - koja su neophodna kao
okvir razvitka socijalistickih odnosa i nastajanja slobodne zajednice proiz-
vodaca - Usta'/ и isto vreme obezbeduje drustverюj zajedпici sva ona
гegulativпa sredstva, orgaпizacione oЬlike i instгнmente nadzora koji su
neophodni da Ьi se svako zaista kretao samo и okviги svojih prava i obaveza
а не na racun drugoga. Kad Ustav ne Ьi obezbedio te instrиmente, on ne
Ьi mogao da obezbedi ni socijalisticke ekonomske odnose, пi samoupravljanje,
ni. nacionalnu гavnopra'!nost, ni sve druge atriЬute jednog demokratskog
sistema.
(Е. Km·delj, »PгoЪlemi na!ie socijalisticke izgгadnje«,
»Kultuгa."', Beogгad, 1965, stг. 90-10i)
153
REZOLUCIJA SAVEZNE SKUPSTINE О OSNOVNIМ SlVIERNICAMA
ZA DALJNJI RAZVOJ PRIVREDNOG SISTElVIA,
16. i 17. APRILA 1964. GODINE
Savezno i Privгedno vece Savezne skupstine na sednici od 16. i 17. aprila
19G4. godine, гazmat1-ajuci ргоЬlеmе pгivгednog sistema i daljnjeg 1-azvoja drus-
tvenog samoupгavljanja, konstatovaH su sledece:
Dosadasnji razvoj naseg privrednog sistema kretao se u pгavcu pгosirenja
samoupravnih prava neposrednih proizvodaea i materijalne osnove drustvenog
samoupravljanja. То se ispoljilo u usavrsavanju sistema raspodele dohotka, u
jacanju neposrednih poslovnih odnosa izmedu banaka i pгivrednih organizacija, u
prosirenoj reprodukciji i spoljnotrgovin.skom poslovanju, u daljem razvoju ban-
karskog i kreditnog sistema, kao i u zapocetom prelasku radnih oгganizacija,
drU.Stvenih slcibi i nepгivrednih delatnosti na samostalno raspolaganje dohotkom.
Medutim, pored krupnih uspeha koji su do sada ostvю·eni na tom podruc-
ju, razvoj dгuStveno-ekonomskih odnosa zaostaje za poh·ebama, koje zahteva do-
stign11tj stepen drustvenog i privrednog razvoja. Ovo zaostajanje se пагосitо odra-
zava na podrucju prosirene reprodukcije 'i spoljne trgovine, gde se znacajni deo
aktivnosti jos uvek odvdja 11 zavisнosti od odluka upravnih i politickih oгgana.
Neuskladeni medusobni odnosi cena sa jako naglasenim administrativni.In odre-
divanjem, doveli su u neravnopravan polozaj pojedine privredne grupacije, ote-
zavaju dosiednije sprovodenje principa raspodele рrелш radu i utitu па spo-
sobnost proizvodata za pгostu i prosirenu гeprodukcij11. То је uslovilo i visoki
stepen i.I1teгvencija fedeгacije u vidu regresa, premija i slicno d. radi toga vi-
soka, u sustini poгeska zahvatanja sredstava pтivrednih organizacija. То sve ote-
zava dalji razvoj drustvenog samoupravljanja, povecanje .proizvodnje i produktiv-
nostd. гаdа. Ovo zaostajanje odraZзva se i u nestalnosti izvora prihoda i neade-
kvatnim administгativni.In metodama finansiranja drustvenЉ sluzЬi. naroCito 11
nedovoljno razvijenim podrutjima, Ci.Ine је, izmedu ostalog, 11s1ovljeno relativno
sрого razvijanje samoupгavljanja 11 dгuStvenim sluzbama.
Polazeci od ovih konstataoija, kao i od uocenih slabosbi u sistem11, а i.Ina-
j11ci 11 vidu da za dalju izgradnju i 11savr8avanje privгednog sistema n<:~ naceli.Ina
Ustava postoje odgovarajuci uslovi i potreba da se r-adпim organizacijama, dru-
stveno-politicki.In zajednicama i drщ~i.In nosiocima privredne i dгuStvene aktiv-
nosti pruZi jasnija oгijentacija u pogled11 dп1stveno-ekonomskih uslova razvoja za
naredni period, kako pri izradi planova druStvenog гazvoja tako i u tekucoj aktiv-
nosti, Savezno vece i PГiivredno vece smatraju da dalji rad u oЬla&ti. pгivred­
nog sistema treba usrneriti u sledecim pravcima:
I
Ubrzati ргосеs daljeg гazvoja privгednog sistema u pravcu cvrsceg osla-
njanja, ргi sprovodenju politike drU.Stvenog i ,privrednog razvoja, na radne oгgani­
zacije -i druge samoupravne organe;

155

Izrnenom u globalnoj гaspodeli гaspoloZivrih drustvenih sr·edstava u korist
radnih organizacija;
Povecanjem нсеsеа licnih dohodaka u nacionalnom dohotku.
Savezno izvгsno vece, organi drzavne нprave i slшpstinski odbori pгedн­
zimace, odnosno predlagace, takve rnere koje се osigurati da se proces pгomena
н instгumentima pгivгednog sistema vrsi н oznacenim pгavcima. Ргi tome је н
sprovodenju oviћ mега od posebnog znacaja upoгedo i uskladeno гesavanje гaz­
novгsnih pгoЬlerna na podrucju politike i sistema cena i гaspodele, sisterna pю­
siгene repгodukcije i spoljne trgovine, kгeditnog i baпkaгskog sistema i finansi-
гanja drнshreno-politickih zajednica i dгustvenih sluzЬi.
U tom cilju роtгеЬпо је ubr·zati i гаd na uskladivanju s nacelima Ustavэ.
onih zakona kojima se тegwisu pitanja iz o!Jlasti pгivгednog sistema i mateгijal­
ni polozaj r·adnih oгganizacija, dгlt5tveno-,politickih zajednica i dгustvenih slu.ZЬi,
kako Ьi se ornogucio dalji гazvoj samoupгavljanja, i гaspodele ргеmа гadu.
1I
U ciljн efikasrrijeg koгiscenja sгedstava dгustYene гергоdнkсiје d otklanja:-
nja slaboэti koje s11 se na tom роdтнсј11 do sada ispoljile, а polazeci od pгincipa
сЈа s11 sгedstva namenjena 7~ pгosirenje ma·teгijalne osпove гаdа dгustvena sгec1-
stva kojima radne oгganizacije samostalno гaspolazu 11 skladu s. dгuswe~J.'im pla-
novima i р 0 nacelima jedinstvenog lпeditnog sistema, potгebno Ј€ н dal]eп1 гaz­
voju s.isterna pгosiгene гepгodukcije predнzeti sleliece:
1. Radne oтganizacije 11 pr·ivr·edi i drustvenjm delatnostima kao neposred-
ni nosioci pr·ivrednog i dгustvenog гazYitka tтеЬа da postan11 i osnovni nosioci
prosiгene r·epгodw~cjje. U t11 svгhн tгеЬа 11 daljem гаzvојн naseg pгiп·ec1nog sj-
sterna obezbedHi гadnim ш·ganizacijama samostalno гaspolaganje sгedstviшa dгu­
stvene r·epгodw;:cije sгаzmегпо njihovorn udelu 11 5 tvaгanju tih sredstava i samo-
stalno donoseпje lnvestjcjonih odl11ka 11 skladu s dгustvenirn planovima i pod
нslovjma jedinstvenog kгedjtnog sistema.. Da Ьi se to postiglo tгеЬа pristupiti
ukidanju dopгinosa iz doћotka pr·iyгedniћ oгganizacija, kao i doprinosa u cena-
ma. 0Уе rneгe tгеЬа da pгati ј odgovaгajuce pгornene dr-ugЉ instтнmerшta гas­
podele 11kupnog ргЉоdа i dohotka гadnih organizacjja, u prvorn геdн рогеzа nэ.
pгomet, kamata na poslovnj fond i kгedite, ј pгomene и devizпom sistem11. Prilikom
prelaska na primenu pomen11tih mега tгеЬа posebno sagledati i гazlike u нslovi­
ma pri'\тediYanja kQje su nastale koc1 pojedinih privгednih grupacija zbog гazli­
citih 11slova pгiЬavljanja •investicionih sгedstaYa, neadeh.vatnЉ нsloya kгedita
i jzguЬljene amoгtizacije, kao i mog11cnosti koje postoje za njihovo otldэпjanje.
PostayJjanje prosirene гepгodw~:cije na takYe osrюve stvara povoljne 11slo-
Ye i zahteYace гazvijanje integracjonЉ procesa u prjvгedi i гaznoYгsne obblke
udгuziYanja i inobilnostj sгedstaYa, u skladu s inteгesdma samЉ гаdnЉ organi-
zacija. Drustvenim planovima, instrumentirna pгivгednog sistema !i oгganizacijoш
bankaгsko-kгeditnog sistema tгеЬа obezbediti konceпtraciju ,ј usmeгayanje sred-
sta,va, kao i kгetanje inYesticija u sldad11 s opi';tim inteгesirna zajednice utvгdeпiш
11 dгltStvenim planovima.
2. Ukidanjern Opsteg iнYesticionog fonda i pгeno5enjem njegovih sгed­
staYa na odgoyarajuce posloYne banke ucinjen је dalji koгak lrn unaprediYanju
sjsterna ilinansiгanja prosirene гергоdнkсјје. Za dalji гazvoj oYog sistema роtгеЬrю
је pristupdti ukidanju ostalih drustvenih ,jnvesticioпih fondoYa н n;љovoj sada-
snjoj funkcijj i oЬlikн. S tm 11 vezi potгebno је pгilagodliti metode plaнskog гe­
gulisanja 11sloYa za njihovo optimalno· kor·iscenje 11 skladu s dгustvenim pla-
novima.
DruStveno-politicke zajednice, oslobodene diгektne distгiЬ11oije drиStvenih
sredstava repгodllkcije, tгеЬа da se u skladu s нjihovim Ustavom odredenim fun-
kcijama, prvenstveno oгijentisн na гegнlisanje opsteg гezima нроtгеЬе tih sred-
staya, na stvaгanje potr·ebnih uslova za pгo&ken11 repгodнkoiju, па usmeгavanje
i uskladivanje pi1ivгednog гazYitka s dгнstvenim plaпovima i na pгeduzimanje
rnera potгebniћ za njihovo ostvarivaпje.
3. U daljem гazvoj11 bankarskog sistema potrebno је jacati pos;lovnu samo-
stalnost banaka, njihoYu mateгijalnн zainteгesoYanost а odgovoгнost za plasrnan
156
dгustyenih sгedstava repюdukcije i za njihovu mobilizaciju :i aktivizaciju. Na ovim
osnovama tгеЬа unaprediti oгganiz&ciju i poslovanje banЭ!ka, ob1ike upravlja-
nja bankama i sistem drustvene kontгole nad njihovim radom, а u sldadu 5 tim,
гegulisati njihove odnose s organima samoupravljanja druStveno-politickih zajed-
nica i гadnih o1·ganizacija. Sa svim ovim pгomenama treba postici da banke raz-
vijanjem poslovnih odnosa s pri\'rednim or·ganizacijama postanu ravnopravni pгi­
vгedni par·tneri i znacajaн faktor u sprovodenju politike prosirene reprodнkcije. U
\rezi s tim tl·eba ,izgraditi jedinstvene нslove kreditnog sistema, metode нsmeravanja
investicija i instl"Шileнte kreditne politike i оЬеzЬеdШ takvн funkciju Narodne
banke da ekonomskim merama utice na celokupan opticaj sredstava drustvene
гeprociukcije -i na sto stabilnija kretanja u privredi.
4. Promenom sistema cena, odnosa cena i ukidanjem poreskih oЬlika zаћ/
vatanja dohotka privrednih oгgЭ!Ilizacija otvara se mogucnos;t da radne organi-
zacije samostalno ostvarujн politilru prosirivanja proizvodnje, poveeanja licнe
potгosnje i dr·нstvenog standarda, postavljene u drustvenim planovima prema
svojim specificnim uslovima d potrebama. То istovrerneno nalaze i odgovarajнce
izmene u sistemu i rnetodologiji planiranja, kao i u oЬlicima i metodarнa neposred-
nih drustvenЉ intervencija н pr·ivгedd.
III
Razmatгanjem posrtojecih ne11skladenosti 11 cenama, kao osnoYnoш uzroku
neujednacerliћ uslova гаdа i sticanja dohotka medu pri\тednim gгupacijarna, do-
slo se do zakljнcka da treba stvaгati sobldnije osnoye za d11goгocniju politilru cena
i za пjihovo pгilagodavanje nov;im odnosilna ll гaspodeli. Рг.i tome treba polaziti
od sledeceg:
U гazvijanju sjstema i metoda planiranja omoguciti da se una:pгed sagle-
davajн ргаvсј i tendencjje 11 гazyoju medнsobrrih odnosa osnovnih kategoгija pгo­
izvoc1nje i potrosnje, kao i njihov uticaj na formiгanje cena.
U sistemu гaspodele dolюtka tгеЬа obezbediti staЬilnost instrumeпata koji
utjcн na foгmiranje nivoa i stгнkture Jшpovne snage.
Kr·editncш politikoш 11skladiyati platezno sposobnu tгaznju s tendenc.ijaшa
u 1пetanju nivoa i str·нktur·e pгoizyodnje i pojedinih kategoгija potтo5nje_
Na tim osnoyama dalje oslobadati deloYanje tтzi&nih zakona &to Ы dopгine­
lo 1юljem medнsobnom pгHagodavanj11 proizvodnje i роtгоsпје, otiOanjanju po-
stojecih dispгopoгcija н cenarna, mateгijalnih i stтuktuгalnih neusldadenosti, а to
bi sYe ubгzalo rast pгivгede i uticalo na veeu ekonomicnost 11 pгi\тedivaпj11.
2. OdgoYaгajucom politikorn гaspolaganja s dohotkmn stYaгati, od stгane
гadnih oгganizacija i drctstveno-poljtickih zajedпica, dovoljno sirok ргоstог za
samostalno prilagodavanje гadnih oгganizacjja pгomenarna koje nastaju na do-
macem i stгanim tгzistima i u Pl'ivгednrim odrrosima 11opste. StaЬilnijim odnosi:rna
i kгetanjima cena mogle Ьi da doprinesu i гazne forme нdгuziYanja radnih oгga­
nizacija i posloYпa saгadnja na dugoгocnim osnoYama .
3. Pгomenama u odnosima cena izmenitd polozaj onill oЬlasti i gгupacija
privгede koje pri postojecirn cenama не rnogu normalno da obaYljaju svoju delat-
nost. Ргi tome tгеЬа naгocito Yoditi гaeuna о odgovaгajнcim d=enarna cena i
odпosa cena u poljopгiYгedj i sнmaгstvu i u pojedinim grupacijama bazicne indu-
stтije i eнeгgetike, sаоЬгасаја i stamberю-kornunalпe pгivrede.
Usk:ladivanjem odnosa u cenama dopгjnetj swaгanj11 11sloYa da se гegresi,
pгemije, гazne olakSice i slicno syedu н ce~ishodne okviгe kao sгedstvo planskog
нsmeгavanja.
Upoгedo s i=enarna u sistem11 cena treba menjati i dгustyenu kontтolu
4.
cena, napнstanjem administгativnog odгedivanja cena, narocito plafoniгanja i »za-
mтzavanja« cena, kao ј daljjrn 11savгsavanjem evddencjje i dr"UStvene kontгole cena
na bazi pгethodnih obavestenja. U vezj s tim pristupiti iznalazenju kriteгijurna i
objektiYnЉ meгila za dгustven11 intervencijн 1 kontгolu cena i tome pг.Пagoditi
oгganizaciju odgovaгajucih oгgana za cene.
5. Nastaviti s daljim studijama na ispi11ivanju d utvгdivanju zakonitosti koje
vladaj11 н formiгanju cena, kao i nacirra njihovog delovanja u пasem priYгednom
sis:ternu.
157
 IV
u vezi s predvidenim promenaшa u privrednom sistemu potrebno је u
tekucim poslovima oslobadati spoljnotr~o~~u :azmen:-r•.• 1\;ао. deo pr~cesa dru-
stvene reprodukcije, od neposrednog mesaщa lZVГSn<>-polJtiClaћ 1 upravшћ organa.
U tom cilju treba:
1. Poveeanjem sredstava radnЉ organizacija u uskladenim odr:_?_:>ima u се:
nama jaёati njЉovu sposobпost prilagodavaпja uslov:irna. svets~og trm~ta. у vez1
s tirn sire razvijati poslovne odnose izmedu banaka 1 pnvrednЉ orgamzaClJa, ~­
nosпo пј.ЉоvЉ udтuZeпja. Istovremeno u dalje~ razV?ju sistema rasp_odele. deV1-
za usavrsavati povezivanje uvoza !i raspolagaщe devlZama sa zaћteVlffia lZVOza.
2. Uskladivanje odnosa domacЉ i inostraпЉ cena obezbediti na naC!-n koH
се podsticati izvoz povecanjem koнkurentske sposobnosti, putem unap~edeщ.a pro-
izvodnje ~ produktivnosti r-ada, а koji се, s druge strane, obez?.ecbld racюnalan
uvoz i njegov uticaj па razvoj visokoprodulctivne i za konkurenClJU sposobne do-
mace proizvodnje.
3. Orgarlizaciju spoljne tr·govine unapredivati . neposrednij!:n .ukljucivaa~em
proizvodnili pr·eduzeca н spoljnotrgovinsko poslovaщe, а P_ObOlJsan)em Ol'g~шza­
cionili oЬlika i metoda poslovanja osigurati celinн interesa JUgoslovenske pпvrede
i njenu puпu afirmaciju u ekonomskim odnosima s inostranstvom.
v
U cilju daljeg razvijanja i јаёаnја dгuStvenog sa~oup:avljanja . u д_гustve­
nim sluzbarna i drustveno-politiёkim zajednicama 'i ostvaпvaщu ustavшћ naёela о
njЉovom нёеsсu u ostvarenoj vгednosti d1·ustvenog pгoizvoda, potrebno је:
Uёvгstiti materijali1i i drustveni polozaj radnih zajedllica u drustvenirn slu-
zbama kao .faktoгa drustvenog i privгednog razvitka. Planiranje i :Пnansiranje о­
vЉ sluzЫ stalno uskladivaM s p1ivгedniш razvitkom kao komponentu razvitka
proizvodnЉ snaga, pтoduktivrюsti rada, liёnog standaгda i razvitka drиStvenog
samoupravljanja. Na taj nacin uspes~o razvijanje ~tvenih . ~luzЬi, adekvatr:o
v stvaгanja i kQгiscenja гezeгvi povezati па sv1·sisћodan naёin s Iпeditnim meha-
potгebarna drustva, treba da postane Jedna od osnovn1ћ funkCIJa drustveno-poll-
tiёkЉ zajednica.
2. Obezbediti stalne izvore ргЉоdа za pokrivanje potreba drustveno-politiё­
kiћ zajednica i dalje jaёa.ti njihovu sarnostalnost u raspolaganju sгedstvima. Os-
novni izvori prЉoda drustveno-politiёkih zajednica treba da budu razliёiti obH-
ci dopгinosa •iz Hёnih doћodaka gгadana.
3. Preduzeti odgovaгajнce me1·e kojima се se u dгustvenim sluzbama нbrza­
ti razvoj samoupravljanja i obezbediti da one svojiш radom stiёu sгedstva po-
tгebna za njЉovu delatnost i razvitak. U torn smis.lu potl'ebno је precizirati od-
nose medu drustveno-politiёl\Jim zajedllicama i dr"Ustvenim slнZbarna osiguranjem
stalruЉ izvoгa реЉоdа dгuStvenim sluzbama, u zavisнosti od роtгеЬа i od por-asta
drustvenЉ sгedstava. Sredstva za rad i гazvijanje delatnosti оnЉ drustvenil1 s1u2-
Ы koje su Ustavom ili statutom drustveno-politiёkJh zajednica 11tvrdene kao
njЉova oЬaveza :treba obezbedivatJi iz sredstava odgovaтajucili drustveno-poиtiёkЉ
zajednica.
4. U finansiranju potreba dгustYenЉ slнzbi oЬezbediti stalne; utyгdene iz-
vore prihoda. Stvaгati uslove za sticanje doћotka od strane radn~ Z~J~dn1ce u dru-
stvenim sluzbama putem direktnog poslovnog odnosa s koпsшc1rna гezultata
njЉoviЉ uslнga.
5. Potrebno је stvo1·iti 11slove da se obezbedi mateгija.lna baza da fondovi
socijalnog osiguгanja rnogu da posluju na ekonomskim pгincipima, јаёајu svoju
ekonomsko-finansijsku osнo•ru i da se time ornoguci sir.i гazvoj samoupтavljanja
u ovoj oЬlasti.
U tom ciljн potrebno је da se na dugo1·ocnijoj osnovi •i planski sagledaju ·
odnosi u Ьilansiшa fondova osiguranja i postigne stabilnija stopa dортЈлоsа za
oocijalno osiguranje.
Istovгemeno tгеЬа odgovю-ajucim merama obezbediti sto si1·e ukljucivanje
sredstava drustveno-politiёkЉ zajednica i drustveruih sluzЬi, а posebno sгedstva
158
socijalnog osiguranja, u kгeditni mehaтrizam kako Ьi se i na taj nасш пjihovo po-
slovanje postavilo na ёvrsce ekonomske osnove i pтosirile mogucпosti za re5avanje
njЉovtih potreba.
VI
P1·edvidene p1·omene u pгiV1·ednom sistemu iшасе pozitivan нticaj i па
razvoj nedovoljno razvijenih podruёja. Pored toga, da Ы se i samim delovanjem
pr'.ivrednog sistema obezbedio njЉov bl'Zi razvoj, potrebno је:
1. Sa promenama u sistemu prosirene гepгodukcije obezbediЧ osnivanje
Ustavom predvidenog fonda za :t'inansiranje privгednog razvoja nedovoljno raz-
VijenЉ podruёja i stali1e izvore njihoviћ prilюda, kao i njЉovo odgovarajuce
poveeanje u skladu s porastom raspolozivih sredstava ёitave zajednice. Istovremeno
sagledati razlike u usloviшa pтivredivanja koje su nastale kod privrednrЉ oгgani­
zacija u nedovoljno гazvijenim podruёjima i predloziti odgovaтajuce mere.
2. Da Ы se OSigurali prЉodi za nerazvijena podruёja, koja r1ece Ьiti u mo-
gucnosti d.a iz redovnih lizvoгa i u odgovaгajнcoj meri podmiтuju svoje potrebe,
neophodno је pristupiti izgгadnji sistema finansiranja kojim се se obezbediti stal-
ni dzvori dopunskЉ sredstava, kriteгijuшi za njЉovo foпniranje, а u skladu s
ustavnim odгedbama о osiguгanju sredstava za rad dгustveno-politiёkЉ zajedni-
~a i drustvenЉ slu2bi u nedovoljno razvljenim podruёjima.
VII
P.olazeci od konst.atacije da је postojaпje drustvenЉ rezeгvi neopћodan uslov
!:а staЬilna pгivredna kretaпja veea sшatrajн da је potгebno:
i. Sistematski stvaгati 1·eze1-ve u radn-im oгganizacijama i dr·ustveno-politi-
Ckim zajednicarna, а posebno mateгijalne i devizne геzегvе 11 fedeгaciji. Tome
prilagodavati i spoljnotrgovinsku гazmenu. U vezi s tim potгebno је mehanizam
nizmom kako bi one postale efika:sno sredstvo н гаzvојн pгoizvodnje i intelvenci-
ja na trzistu i uticale na staЬilnija kretanja u pгivredi.
2. Usavгsavati poslovanje fontia zajedniiёi;:Љ reze1-vi, kao fonda I'izika i
soJidaгnosti pгivrednЉ organizacija, а sгedstva tog fonda, pored pokгica gнbltaka,
koristiti u vecoj rneгi i za sanaciju pгivгednil1 oгganizacija.
VIII
1. Sprovodenju пapred iznetЉ osnovniЉ smeгnica za dalji razvoj naseg pгi­
Yгednog sistema tгеЬа p1·istupiti siпћronizovano da Ы se prelaz izvгsio pod naj-
povoljnije mogucim uslovima za pгivredu.
2. PгoЬlerni p1·elaska i potpunosti u pr;imen,i pojedinil1 гesenja mогајн blti
pгedlnet posebnog izuёavanja ocl stгane svЉ огgапа i institнcija koH na njima гаdе.
3. Konkгetna reseпja i me1·e za spгovodenje promena u odl1osima гaspo­
dele nacionalnog doћotlш i гaspodele sredstava dгustveno-politickЉ zajednica od
Ьitnog su znaёaja za ·izгadu sedmogodisnjeg plana н ёijim pгojekcijama tгеЬа da
dodн do punog izrazaja.
IX
Savezna skupstina zakljucuje da se ub1-za r-ad na daljem гesavanjн ргоЬlеmа
pJivrednog sistema u skladн s ovom rezolucijom i sto pre pгipreme predlozi za
odgovaп:ajuca resenja iz oЬlasti:
- sisterna pгosiгene repгodukcije, а роsеЬпо finansiranja [nvesticija;
- finansiгanja drustveno-poШtiёkЉ zajednica i drustvenil1 slu2Ьi;
- odnosa cena i sistema drustvene kontгole cena;
159
 - гaspodele ukupnog pгihoda i dohotka гadnih oгganizacija (ukljнcнjuci
sistem kamata, рогеzа na pгomet i dг.);
inteгvenoije fedeгacije u pгivгedi;
bankar·skog :i kгeditnog sistema;
spoljnotгgovinskog i deviznog s:istema;
finansiгanje nerazv.ijeniћ podrнcja;
dгustvenih гezeгvi;
sistema i metodologije planiranja.
Pr:Шko~ r-az~a~e. svih ovi~ p~oЬlema uz:eti u гazmatranje sve pтedloge ро
proЬlemuna _IZ ро]е~шйl oЬlas:tl pг1vгednog Ststema date na zajednickoj s:ednici
Sa~.eznog veca i Pг1vrednog veca. Pri tоше dati prioгitet гazшatranjн рrоЬlеша
ktJJ:l se odnose na poljoprivгedн i sumarstvo, sаоЬгасај i stambeno-komuпalnu
pr·ivredu.
Savezna skupstina stavlja 11 zadatak Saveznom izvгsnom vесн skupstiтiskim
odlxнima 1 organima dгzavne upra\'e da osiguгaju e:llikas:nu razradl{ proЬlema iz-
n\:ti~.: 1f ov<:_j r·~zoluciji i .da u sto krac~ гolru pгe~loze Saveznoj skupstini odgo-
Yara]нca r·eseщa. Savezm zaYod za рпУгеdnо рlашгаnје uzece staYoYe iznete u
ovoj гezolнciji kao osnovн u izradi sedmogodisnjeg plana i utvгdivanja osnovnih
pгoporcija гazvoja. Savezno ·izvгsno vece tгеЬа da vodi гacuna о iznetim stavo-
viшa u ovoj гezolнciji ргi spгovodenjн mera u tekueoj privгednoj politici kako
Ьi se u daljem kгetanju pгivrede obezbedilo ostvarivanje postavki ove rezolucije.
Is~ovгem~no Sav:ezna skupstina ukazнje na potrebн stalne, peгmanentne akllivrюsti
SYlh nosllaca PI'rvrednog i dгustYenog r-azyitka н konkretnoj гаzгасЬl postavljeпih
ргоЬlеmа.
(»Osnovni pтoЬlemi daljeg 1·azvoja pтivтednog sistema«,
ВiЬlioteka Savezne skupiitine, Beograd, 1964, str. 109-118)
IZ REFERATA Ј. В. TITA NA VIП KONGRESU SKJ: »ULOGA
SAVEZA KOMUNISTA U DALJOJ IZGRADNЛ SOCIJALISTICKШ
DRUSTVENIH ODNOSA I AKTUELNI PROBLEMI U
МEDUNARODNOM RADNICKOM POKRETU I BORBI ZA МIR
I SOCIJALIZAM U SVETU«, DECEMBRA 1964. GODINE
Protekli period izшedu
VII i VIII kongresa oЬiljezen је krupnim re-
zнltatiшa i нspjesiшa socijalistickih snaga nasezenllje, predvodenih Savezom
koшнnista Jнgoslavije, u izgradivanjн novih, socijalistickih drustvenЉ od-
пosa, сiјн Ьitnu sadrzinu predstavlja saшoupravljanje radпih ljudi u svim
oЬlastiшa dгustveпog zivota.
Sisteш dгustveпog saшoupravljanja i пeposredпe socijalisticke denю­
kratije postao је osnova пaseg cjelokuprюg kгеtапја, glavni oblik uprav-
ljanja pгivгedniш i drustveniш posloviшa. Nije slucajrю sto se brz i dina-
шican privгedni паргеdаk, postigпut u ovom periodu, upravo poklapa sa
sпaznoш afirшacijom drustvenog sanюupravljanja i uloge radnog covjeka.
Podizaпje proizvodпih snaga zernl'je је neprekidno jacalo i prosirivalo mate-
rijalnu bazu drustva.
Stoga, kada se daпas, na ovom Koпgresu, osvrcerпo na cio razvojнi
put пaseg radпickog i drиstveпog sarпoupravljaнja - od prvih radnickih
savjeta ра do danasnjeg vec prilicno razvijeпog sistema samoupravnih od-
nosa u radпim oгgaпizacijama i komunama, i do naseg skupstiнskog sistema
u cjeliпi - s pravom mozemo reCi da ova etapa, koju smo presli u svom
drustvenom гazvoju, znaci veliku revolucioпarnu tekovinu i pobjedu rad-
nicke klase i тadnih ljudi паsе zemlje u procesu borbe za socijaliZ{lm.
U tome periodu radnicko i drustveno sarrюupravljaпje i dalje se afir-
misalo kao najefikasнiji sisteш u razvoju паsе socijalisticke zajedпice.
U radnickom saшoupravljanju, prvih godina пjegovog тazvoja, ispoljile
su se nemiнovno razne slabosti koje danas mozemo smatrati prevazideпim
i kazati smjelo da је sisteш radnickog i drustvenog samoupravljaпja pokazao
da on zaista predstavlja temelj па kome se jediпo nюze dalje pravilno i
uspjesno razvijati nasa socijalisticka zajedпica.
Na svom razvojпom putu radнicko i drustveno sanюupravljaнje naila-
zilo је, i jos uvijek nailazi, на razпe teskoce i smetпje, koje daпas uglavnom
dolaze sa stгane, to jest od spoljнih faktora van proizvodnje.
11 Saшoupravljanje t\ .тugoslaviji нн
 Ali, u. ist? vгiјеш~, . ш~:ашо priznati da dalji uspesan razvoj radnickog
s.aш?и~ravlJa~Ja ne zav1s1 v1se sашо od proizvodaca, jer, radnicko saшoupгav­
lJa~Je Је ~osћglo. st.epen н~ kоше dalje не Ьi шoglo uspesнo da vrsi fиnkcijи
~оЈи ши Је pov]eпlo drиstv~, ako Ьi se radнiш kolektiviшa i dalje иskra­
c1valo ~aшost~lno raspol~ganJe po.trebniш materijalnim sredstviшa, odnosno
ako. ош n.e Ь1 г~spolagal1 po.tr.ebnш~ sredstviшa za dalje razvijaнje i prosi-
rellJe. proizvodнJe. Inkoшpat1bllнo Је sa daljim uspjesnim procesoш proiz-
vod~Je ovakvo. шiјеs.анје poli~ickih faktora drustveno-politickih zajednica u
drиstveни . pro1zvodн]u kako 1шашо danas, а narocito zahvat gotovo svih
sr:ed~tav~ 1~ preduzeca ~- _нji~ov~ dijeljenje zatim prema svom nahodenju.
~1~, sto Је JOS gore, kопsсенЈе ћh sredstava u razнe neproduktivne svrhe
ll1 z~ ner·e?t~Ьilнe i neaktш~lr:e investicije. Dalji razvoj prosirene repro~
dиkciJe шос1 се. da bude иsиesan sашо u tош slucaju ako radni kolektivi
?ud~ гaspolagal1 potгebnim mateгijalнiш sredstviшa na koja i prema ustavu
IШаЈи ргаvо.
Osmi lcongтes SKJ - t1·enutak glasanja
Ја r::isli~ da veoma. ~:ij~se oni drиgovi koji smatraju da se ргоЬlеm
ak~~~la~IJe ћсе sашо polltick1h faktora i koji uporнo zele da zadrze dosa-
d~SHJI ~Iste.rn - sis!e~ centгalisticke akишulacije. Ti drиgovi osporavajп
pr av~ r.adшrn k~lek~Iv1rna da i oni псеstvијп и odlиcivanjп о raspodjeli i ·
иpotr.ebi akи:Н~l1raшh sredstava. То i jeste, u prvoш redи, нjihovo pravo.
Rad:н kol~kћv1 mogи najbolje da осјене rentaЬilnost Ш nerentaЬilrюst gra-
denJa HOVlh ргеdиzеса, и koja Se Cesto иlazll ogromna sredstva На stetи
162
standaгda, i pгoizvodaca i citave zajednice. Niko danas ne moze poricati
ciнjeнicu da smo шi нiz godiнa raиbovali postojecu indиstriju zahvatoш
i aшortizacije, i na taj nacin onemogucavali obnavljaнje te industrije, а
sredstva koja sшо на taj nacin akuшulirali davali smo poнekad i za neren-
tabllнe iнvesticije. Takva politika forsiranih investiraнja prouzrokovala је,
i jos иvijek izaziva velike роrешесаје u nasem ekonoшskoш razvitkи, а
нагосitо dopгinosi нestabllнosti trzista, sto sve skupa dovodi ne sапю do
нezadovoljstva нasih radnih ljudi, нasih gгаdана, vec i do шedurepuЬlic­
kih trveнj а.
Mislim da se svi slazemo s tim da su наsе investicije pretjerane i da
nisи и skladu sa шaterijalnoш Ьаzош nase zeшlje, sa tешрош akшnиlacije, i
sa potreboш postepeнog podizaнja zivotнog staнdarda. То utice ne sашо на
иspoгavanje podizaнja zivotнog staнdarda, vec i на njegovu stagнacijи.
Рrеша tоше, da Ьi se zivotнi staнdard stalno poboljsavao, potrebнo је,
izmedu ostalog, mijenjati i politiku iнvestiraнja. Podizaнje raznih нovih
нepгivгednih gradeviнa i нovih нereнtaЬilнih fabrika, gradenje novih isto-
vjetнih fabrika (uшjesto prosireнja postojecih i kooperacije, za sta је po-
trebno daleko mанје sгedstava) шога se нapustiti, jer sve to iша izgled
i teнdeнciju privredнe autarhije, ра pгedstavlja za nasu zajednicu i veliku
stetи, а poнekad postaje i politicki рrоЬlеш. Nasa buduca iнvesticiona poli-
tika mora Ьiti иsшјеrена tako da obezЬijedi reнtaЬilnost ulagaнja investi-
cioнih sredstava u korist citave наsе zajednice, u korist povecanja zivotnog
staнdarda, а о tоше iшaju da kazu svoju rijec proizvodaci u nasem soci-
jalistickom drиstvu. Za razнe sшеtнје koje se сiне daljeш иsavrsavaнju
privredнog sistema, koji је Ьiо prihvacen i иtvrdeн u Savezнoj skиpstini,
не mogu se kriviti гаdнi kolektivi, vec pojedini politicki faktori koji tоше
daju otpor.
Mi sшо vec odavнo proklaшovali насеlа da нeposredнi proizvodaci
treba da budu glavнi нosioci prosireнe reprodиkcije, jer su dosadasнja
praksa i rezultati rada radnickog i drustvenog saшoupravljanja ubjedljivo
potvrdili drиstveнo-politicki i ekoнoшski zнасај odluCivaнj а neposredнih
proizvodaca u okvirи нjihovih oгgaнizacija. То proizlazi iz нeposrednog
realнog, шateгijalnog i drustveнog interesa svakog Clana kolektiva da uvijek
нalazi најЬоlја i најгасiонаlнiја rjesenja za рrоЬlеше proizvodнje i plaнi­
raнja, iнvestiraнja i produktivнosti гаdа u svorne preduzecu, u cilju stalнog
povecavanja dohotka i foнdova radne orgaнizacije, ра time i svojih licnih
dohodaka.
Takav нeposredan шaterijalнi iнteгes za sto racioнalнijiш upravlja-
нjeш - ukljucujuci i potгebu podjele rada, specijalizaciju proizvodnje, kо­
орегасiји i drиge vidove udruzivaнja i integracije - nikada se не moze
razviti kod politickih faktora izvan ili iшad proizvodнje, bez obzira на nji-
hovи svijest, volju, Z!laнje i sposobнost. S druge straнe, takav polozaj нe­
posrednog proizvodaca најЬоlја је osнova za vezivaнje proizvodnje sa do-
stigнucirna savгemene nauke i tehnologije.
Nas opsti шaterijalнi i dгиstveнi razvitak dostigao је vec takav stepen
da је нeophodno da ulazeшo nove нароге u pravcu daljeg razvijanja i
pгodиЬljivanja saшoupravljaнja i нeposredнe socijalisticke deшokratije, da
Ьisшо brze i uspjesнije isli naprijed. А to znaci da sve svjesne socijalisticke
snage imaju danas zadatak da se dosljedнo zalazu za dalje razvijanje i
ucvrscivaнje шateгijalнih osнova i odnosa u kojiшa se neposredni proiz-
11' lf)3
 vodaci, гadni ljudi i gradani, sve v1se uzdifu na nivo slobodnih i svjesпih
upravlja~a _drustveпih poslova, u kojima takva upravljacka uloga svakog
radnog covJeka treba sve vise i пeposrednije da dolazi do izrazaja.
:Го su razl~zi zbog kojih moramo odlucnije i brze da ostvarujemo dalje
p:ornJene ~ drustv;_no~ekonoшskoш sistemu, u sistemu drustvene raspodjele.
Тime se b1tno proSlrUJu samoupravпa prava neposrednih proizvodaca u ob-
~a~ti pгosirene reprodukcije, а samoupravnost radnih kolektiva јаса i ucvrs-
cuJe se u osnovnom dгustveпo-ekonomskorn podrucju. 'l'akviш pгomjenama
u ?.~lozaju pri~edпih o~g~nizacija u procesu drustvene reprodukcije omo-
g~~ce se radш_m kolekћv1шa da sve samostalnije i slobodnije stvaraju i
stlcu dohodak 1 sve r1eposrednije ga raspodjeljuju, u skladu sa svojim i
opsti~ drustvenim iпteresiшa i potrebama. Na toj bazi stvaraju se i repro-
dukщu sve slobodпiji odnosi u radnom kolektivu, koji odlucujuce uticu na
sve tokove kretanja naseg drustva, па cjelokupne dгustvene odrюse na sve
vecu povezarюst interesa pojedinaca, radnog kolektiva, komune i z'ajednice
kao cjeline. ' noloski гazlozi diktirati u vecoj mjeri centralno rukovodenje, ali se, s druge
U komunama i radnim organizacijaшa jos ima pojava zaoЬilazenja or-
gan~ saш~upravljanja, administrativпog uplitaнja i kancelarijskog rjesa-
\T~.nJa,. to Jest donosenja stavova i odluka unapгijed, шiшо radnЉ ljudi i
П]1hov1h samoupravпih organa. U sadasпjim uslovima, takvi odпosi i metodi,
koje је паs razvitak vec pгevazisao, vode sашо slaЬljeпju vodece uloge
socijalistickЉ sпaga i prije svega koшuпista, pothraпjivaпju Ьirokratske i
malogradaпske stihije i razнih drugih пegativпih, ра i aпtisocijalistickih
pojava i teпdeпcija, stvaгaпju пovih proЬlema i teskoca i uopste usuoгa-
vaпju пaseg pгivredнog i drustveпog паргеtkа. ' ' ' •
U пekim radнim oгgaпizacijama ima pojava stagпiraпja samoupгavljaпja
raspodjele prema radu, koja se ostvaruje па staгim i prevazideнim osпo­
vama, kao sto su fiksпe plate, »staгtпe osпove« i slicпo. Nisu rijetski slu-
cajevi da u takvoш sistemu raspodjele dohotka admiпistгativпe i stгucne
sluzbe ~ma~u povlasceп polozaj u odпosu па radпike u proizvodпji, sto pri-
ro~o 1za:1va_ r:ezadovoljstvo i negodovaпje. Isto tako, u ovakvim orgaпi­
zac1Jama JaVlJaJu se пeopravdaпo i velike гazlike u rasponima licнih pri-
maпja pojediпih kategorija radпih ljudi, sto је cesto izvor mпogih teskoca
ра i politickih proЬlema. Razumije se, raspona u primaпjima kod паs mor~
Ьiti. Oni su, prije svega, izгaz niske kvalifikacione stгuktuгe i гelativпo
пisk~ pгod~k:ivп~sti. 1·ada, р а је zato ЬогЬа za podizanje stгucпe spreme,
radшh kvablika:1Ja 1 p:oduktivпosti rada i dalje јеdап od пasih najvaZпijih
zadataka. Uravшlovka Је, svakako, stetпa i destimulativпa. Ali stetni su i
опi . :·as~oni u pojediпiш privredпiш oгgaпizacijama koji su rezultat ne-
гazV1Jeшh demokr-atskih odrюsa u pгeduzecu, privilegovanog polozaja i mo-
nopola odredenih pojediнaca na osrюvi hijerarhisko-administrativne iestvice
u rukovodenju radnom orgaпizacijom.
• ~ije ~lucajнo da upravo u ovakvim preduzecima пajvise i dolaze do
v
1zraz~Ja _POJ_ave Ьirokratske saшovolje, krsenja samoupravnih i drugih ргаvа
radш~ ljud~, gusenja ~ritike, itd., sto dovodi do slaЬljenja radne discipline,
иravnllovsk1h tendeпc1]a, zadrzavanja пајаmне psihologije i slicпo.
. ~г~ksa је pokazala da ovakvi ргоЬlешi i teskoce nastaju иpravo tamo.
gdJe Је 1zostala svjesna dгиstveнa akcija, gdje organizacije Saveza komинista
~labo .ra~e, gdje se ne osjeca пjihova vodeca idejпo-politicka uloga u rje-
savanJи 1 prevazilazeнjи unиtrasпjih рrоЬlеша radne organizacije. Zato је
164
zadatak komuпista da se оdlисно bore protiv svih deforшacija u socijali-
stickim dгustveniш odnosima, prije svega idejnom i politickom moЬiliza­
cijoш гadнih ljudi za гazvijanje нjihovih samoиpravпih organa, za njihovo
sto neposredнije upravljaнje radnom organizacijom, jedнom recju za uspo-
stavljaнje takvih uпиtrasпjih odnosa u kojiшa се radni covjek sto nepo-
srednije odlucivati о raspodjeli dohotka.
Sa razvojeш materijalнe baze samoиpravljaнja, poseban znacaj doЬija
пeposredrю samoиpгavljaнje u гаdпiш (ekonomskim) jediпicama. I ovdje
se javljajи otpori, pod izgovoroш da Ьi to dovelo do »atomiziraпja« рге­
dиzеса, do »dezintegracije« гadne orgaпizacije. Ponekad se to objasnjava i
navodnim teskocama и pogledu иtvгdivaнja pojedinih stvarnЉ proizvodnih
i privredнih гezиltata гadnih jedinica и odнosu па preduzece kao cjelinи.
Razumje se, razvijanje neposгednog samoиpravljaпja proizvodaca и eko-
nomskim jedinicama не moze se ostvarivati, а da se pri tom ne postиje
karakter tehнoloskog procesa proizvodnje u preduzecи. Ponegdje се teh-
strane, treba boriti pгotiv pozivanja na tehnologiju da Ьi se opгavdavale
centralisticke mjere i опdа kada razlozi nisu tehnoloske vec tehнokratsko­
-Ьiгokratske pгirode. Pгotivrjecnost izmedu tehnoloskog jedinstva proizvodnje
i пeposredпog samoupгavljaпja samo је prividna i komunisti morajи о tome
voditi racuna, i boriti se protiv ovakvih i slicнЉ teпdencija. Nasi гаdпi ljudi
moraju da shvate da samo sopstvenom upornom ЬоrЬош rrюgu da uspostave
pravilпe odnose i rасiопаlпи orgaнizaciju rada u svorn preduzecu, da ostvare
svoja samoupravna ргаvа, puno i efikasпo fuпkcioпisanje orgaпa samo-
upгavljanja i stvaгni demokratski sadrzaj njihovog гаdа.
Razvijaпje samoиpravljanja, пeposrednog ucesca radnih ljudi и upгav­
ljaпju, i, uopste, novih drustveпih odnosa пarocito је slozeno u гаdпiш
oгgaпizacijama koje su nastale integracijom, pogotovo tarrю gdje је ta inte-
gracija izvrseнa admiпistrativпim spajaпjem, fuzijom, а ne na osпovi teh-
пoloske i ekoпomske logike, potrebe specijalizacije, podjele rada, itd. Teskoce
i protivrjecпosti ovako forшiraпog pгeduzeca gotovo redovno nastaju usljed
nerascisceпih ekoпomskih i drugih odпosa unutar komЬiпata (odnosi u
гaspodjeli dohotka izmedu fabrika, pogona i ekonoшskih jediпica, zatiш
odnosi па bazi iпternih, kalkulativпih ili trzisnih cijena, investicione poli-
tike, itd.). Formiгanje i raspodjela dohotka oЬicno se ovdje ostvaгuju na
nivoи komЬinata, u ceпtгalnom radnickoш savjetu, izvan uticaja пе samo
neposгednih proizvodaca i njihovih radnih jedinica, vec i fabгickih ili po-
goпskih radпickih savjeta, cija su prava ponekad i1i samo formalna, ili
prakticno svedena na bezпacajnu mjeru. Nije rijetka ni pojava da strucna
rиkovodstva u ovakvim integгisaпim preduzecima ispoljavaju jake Ьiro­
kгatsko-ceпtralisticke tendencije, pod vidoш obezbjedenja neophodnog »je-
diпstva« preduzeca. Zbog toga u ovakvim preduzecima i dolazi do toga
da se radпi ljudi, medu njima i komunisti, sasvim otvoreno, na zborovima
гadnih jedinica, suprotstavljaju oпim odlukama centralo:1ih organa upгav­
ljaпja koje su donijete izvan i шimo kolektiva i пjЉovih stvaгnih inteгesa
i potreba.
Teskoce, pгotivгjecпosti, idejni i politicki proЬlerni koji пastaju iz
ovako stvorenih odпosa mogu se, i nuzno moraju rjesavati idejno-politickom
akcijoш komunista i ostalih svjesnih socijalistickih snaga na liпiji razvijanja
sto dosljednijih samoupгavnih, demokratskih odnosa, kao osnove stvarnog
165
jedinstva integriranih pгeduzeca, jedinstva materijalнih i drustvenih interesa
pojedinih нjegovih dijelova i Clanova cijelog kolektiva.
U razvijaнju socijalisticke demokratije poseban znacaj ima usavrsa-
vanje i produЬljivanje rada skupstinskog sistema, od Savezнe, repuЬlickih,
ра do opstinskih skupstiнa. Drustveni poslovi postepeнo se prenose na pred-
stavнicke i samoupravнe organe, da oni na demokratski nacin о njima donose
odluke. Takav demokratski нaCin odlucivanja pгedstaylja pokretanje svih
drustvenih sнaga na politicku aktivnost, на zauzimanje politickih stavova u
duhu opstih smjernica naseg socijalistickog razvoja. Otuda i proistice potreba
da se skupstiнski zivot sto vise гazvija i da se sto vise povezuje sa cjelo-
kupnim nasim javнim zivotom, da Ьi se na sto slobodniji i demokratskiji
nacin doнosile odluke о svim pitanjima.
Ovakva orijeнtacija, sama ро seЬi, zahtjeva i razvijanje i dalje usa-
\'l'Savanje oЬlika i metoda rada Socijalistickog saveza, Saveza sindikata,
Saveza omladine i drugih dгustveno-politickih i drustyeнih organizacija,
kao i udruzenja gгadana, i to na liniji aktivнijeg i нeposredнijeg politickog
djelovanja u prvom redu u komuni i radnoj organizaciji.
U tom smislu treba aktivirati Socijalistiaki savez i ostale nase orga-
нizacije da budu ona mjesta gdje се radni ljudi гazmjenjivati svoja шisljeнja,
diskutovati, dogovaгati se i u aktivnoj i stvaralackoj borЬi misljeнja izgra-
divati politicke stavove о svim vaznijim drustveno-ekonomskim, politickiш,
kulturnim i dгugim pitanjima. Najvaznije је da se politicko djelovanje
usmjeri u pravcu jacanja saшoupravljackih odnosa i njihove dalje afirmacije.
Mi шoramo postici da Socijalisticki savez bude u pravoш sшislu opsteнarodнa
politicka triЬina, oгganizaш dгustveнog saшoupгavljanja u politickom zivotu,
u kome komuнisti cine njegovu sгz, njegov najsvjesniji i najaktivнiji dio
i -~bjedljivoscu i snagom sopstveнih argumenata zalazu se za нajprogresiv~
IllJe stavove, za demokratizaш, za jacanje i uнapredivaнje rada organa
samoupгavljaнja i нeposredne socijalisticke deшokratije.
Htio bih na kraju jos jedanput da istakнem da su brze usavrsavaнje
нaseg privгedнog sistema, puno osamostaljenje i stvaranje materijalne os-
нove za razvoj radнickog saшoupravljanja od odlucujuce vazнosti za uspjesan
dalji гazvitak nase ekonomike, za podizanje standarda нaSih gradana i
uklanjanja razнih slabosti u privгedi, koje su rezultat нedovrseнog sisteшa
privгede i radnickog samoupгavljanja.
(»Osmi kongres Saveza komunista Jugoslavije«,
•·Komunist«, Beograd, 1964, str. 29-35)
IZ REFERATA Е. KARDELJA NA VIII KONGRESU SKJ:
»DRUSTVENO-EKONOMSKI ZADACI PRIVREDNOG RAZVOJA
U NAREDNOM PERIODU«, 7-13. DECEMBRA 1964. GODINE
... U toku dosadasnjeg drustvenog razvitka mi smo ostvarili krupne
ruzultate u izgradнji socijalistickih drustveno-ekonomskih i demokratskih
odnosa. Samoupravljanje kao oЬlik i izraz tih odnosa definitivno је pobedio
u нasem drustvu iz prostog razloga jer је dalo neosporne rezultate. Stavi-
se, kao osnova citavog politickog sisteшa ono је postalo нerazdvojni sastav-
ni deo zivota i stvaralackih napora radnih ljudi. Vise не postoji snaga, koja
Ьi mogla da ga ukiнe. То је postalo tako jasno, da se u наsој zemlji disku-
sijama о tome da li је samoupгavljanje potгebno ili ne, mogu baviti sашо
jos izolovaнi pojediнci sa burzoaskim ili uopste sa konzervativniш idejr1im
vidicima. OCigledno је, prema, tome da је za sve stvaralacke faktore нaseg
socijalistickog drustva, а pogotovo za komuniste proЬlerп sашо u tome u
kojim pгavcima i oЬliciшa najbolje .ostvariti sistem samoupravljaнja, kako
u pгivгedi tako i na drugim podrucjima drustvene delatnosti ...
Svi zнamo da нisu neophodнi komunisti da Ьi se u datim uslovima
utvгdila optimalнa tehнologija za proizvodнju odrederюg produkta. Za to
su. potrebni dobri stгucnjaci. Medutim, da Ьi se uspostavili i razvijali takvi
pгoizvodнi odnosi u kojima се svaki radнi covek hteti, tгaziti i zrшti da
pгimeni takvu najnapredнiju tehnologij'u - ne pod pritiskom pгivatнo-ka­
pitalistickog sopstvenika ili drzavнog kontrolora, vec zbog svojih sopstve-
нih ekonomskih i moralno-politickih interesa i potreba - za to је potrebнa
uporna borba najnapгednijih socijalistickih snaga, а u pгvom redu ko-
munista.
Dгugim recima, nije najvazniji zadatak komunista da oni sami budu
- ukoliko to nisu ро pгofesiji ili radrюm mestu - investitori, zidari, poljo-
privredni strucnjaci itd., vec da budu nosioci takvog svestranog drustvenog
progresa u oЬlasti odнosa шedu ljudima i u sistemu upravljaнja stvarima
koji се Ьiti stiшulus za celokupno drustvo, to jest koji се osposoЬljavati i
materijalno i шoralno stimulirati same radne ljude u okvirima samoupravlja-
nja, da budu dobri investitori, gradevinaгi, dobri privredni strucnjaCi i slicнo.
Prema tоше, не mozemo dati za ргаvо oniш shvatanjima, koja se tu i
tamo kod nas pojavljuju, prema kojima је u socijalistickoj drzavi, sa podru-
stvljenjem sredstava za pгoizvodnju, рrоЬlеш socijalistickih proizvodnЉ od-
167
nosa jedanput za svagda resen, prema kojima se uloga Saveza komunista i
socijalisticke drzave svodi Ila to da budu upravljaci stvarima, to jest, da
se bore za proizvodr1ju i za ekoilomski razvoj sredstvima dobrog tehnokrat-
skog upravljanja, drzavne kontrole i iilspekcije, kao i razunшe brige о ma-
terijalnom Ilapгetku radnih ljudi. U stvaгi, to је mentalitet Ileke vrste etati-
stickog paternalizma. А iskustva socijalisticke prakse pokazala su da takav
etatisticki paterilalizam ne moze Ьiti dovoljila i trajila snaga socijalistickog
progresa, mada u njegovim pocetr1im fazama moze odigrati i veoma pгogгe­
sivnu ulogu.
Imajuci sve to u vidu odlucujuca orijer1tacija komunista u od1·edivai1ju
najvazr1ijih Ilaгedilih zadataka u oЬlasti drustveno-ekonomskog razvitka mo-
gla Ьi se ozr1aciti па sledeci nacir1: potrebilo је razvijati o!le oЬlike socijalis-
tickih proizvodnih i ekOilOПlSkih OdilOSa UOpste koji се, U krajiljOj liniji,
zahtevati sve manje prir1udnih тега za svoje odrzanje, i koji се omogu-
citi da se па r1jihovoj os!lovi razvijaju sve demokratskiji i sve ћumaniji od-
nosi medu ljudima.
Razume se, i u uslovima saшoupгavljanja Ьilo Ьi ne samo Ilerealno vec
i besmisleno u Ilacelu odbacivati i instruшente odгedene drzavne prinude u
oЬlasti privтednog zivota. Socijalisticka drzava ostaje Ileopћodail i vazar1
faktor i oslor1ac socijalistickih ekonoшskih odnosa. Ali, u usloviшa socijali-
stickog drustvenog saшoupгavljanja prinuda u ekonomskim od!losima i pгi­
vredivanju moze dati pozitivile rezultate samo tada, kada bude oslonac udru-
zenim radilim ljudima u njihovom radu i interesima koji iz tog rada pro-
izlaze. Tu spadaju, izшedu ostalog, obezbeder1je planskog rukovodenja pгiv­
redom, jedinstvo sistema, zastita jedr1akih uslova i prava rada; regulativпe
mere za ostvarivanje planom utvrdene ekorюmske politike; mere za koпtrolu
i usmeravaпje trzista i slicno. Ali ovi opsti regulativni akti Ьi u паsiш
usloviшa neizbemo dejstvovali u smislu suzavanja i ukidanja samoupravlja-
Ilja odnosпo deformisaпja socijalistickih ekonoшskih i politickih odпosa, ako
Ьi u takvoj meri gomilali iilstrumente ekonomske prinude i takve oЬlike
adrпiilistrativпe centralizacije i distriЬucije akurnulacije, koji Ьi poceli da
pretvaraju radnog coveka u prostog izvrsioca nekih subjektivпo i tehnokrat-
ski utvгdivaпih drzavпih pгograma izgradnje. Sve Ьi to Ьilo jos opasnije
ako Ьi Ьilo zasnovaпo Ila idej!loj zaЬludi da su upravo na priiludi zasnova-
пi ekonomski odпosi - pravi socijalizam. А upravo u to lюсе sada da паs
ubede kineski rukovodioci.
Takva drustvena proЬlematika jeste јеdап od osr1ovnih izvora protiv-
recnosti koja је karakteristicna za razvitak socijalizma u uslovima privred-
ne nerazvije!losti. А najveci deo naroda su - zasad - i zapoceli stvaranje
1 razvitak socijalistickih drustvenih odnosa upravo u takvim uslovima.
Naime, da Ьi se stvorili elementarni preduslovi za brzi ekoпomski raz-
voj, potrebila је velika koncentracija ekшюmske snage, а samim tim i velika
uloga sredstava drzavпe prinude u ekoilomskirn odr1osima. То cini neoplюd­
rюm i veliku ko!lcentraciju politicke snage. Кпjiski filozofi i razпi advo-
kati prezivelih drustveпih i politickih odnosa, koji gledaju па proЬleme slo-
bode, demokratije i humanizma kroz neke vecite «bozje« а ne zive covekove
istiпe i pravde, mogu se i zgrazavati паd takvim pojavama. Medutim, te
su pojave isto tako nemiпovni koraci istorijskog rшpretka covecanstva kao
sto su uspesi nauke i tehnike i kulture, koji pokrecu proizvodile snage ...
168
Zato Ьi koшunisti danas manje nego ikad гanije smeli da zaborave po-
znati Lenjinov savet, prema kome uspesi jednog radnickog pokreta zavise
prvenstveno od toga koliko је on sposoban da u isto vreme bude i revo-
lucionaran i realan. Lenjin је smeo i umeo, upravo zbog toga sto је sam Ьiо
takav, da pravi i kompromise i prelazila гesenja, koja su Ьila potreba konkгet­
nih uslova. Medutiш, Oil nije glorifikovao takva prelazпa геsепја kao ostva-
rivanje пekih socijalistickih ideala, пеgо ih је tretirao takvima kakva su она
Ьila: prema koпkгetnim efektima koje се dati na opstoj liniji socijalistickog
progresa.
Mi smo se oгijentisali na dгustveno samoupravljanje zato sto smo hteli
da otvoгimo puteve jednoj novoj logici drustvenog razvitka, dгukcijoj od
one koju otvara administгativno i tehnokгatsko upravljanje privredom. Mi
tezimo za tim da otvorimo put takvoj logici koja се na bazi drustvene svo-
jine sгedstava za pгoizvodnju, tj. - Ila jednom visem stepenu istorijskog
гazvitka, ponovo spajati гadnog coveka sa uslovima,. sredstvima i plodovima
njegovog rada, i na taj nacir1 sam takav dгustveno-ekonomski odnos i po-
lozaj coveka pretvaгati u glavnu pokгetacku snagu dгustveпog napгetka.
Samoupгavljanje time postaje пе samo dominantпi oЬlik i nosilac socijali-
stickih ekonomskih odnosa u nasoj zemlji i polazna tacka denюkratske cen-
tгalizacije niza pгivгednih funkcija koje se ро samoj prirodi savremenog
dгustva mogu samo centralizovano ostvarivati, vec i faktoг koji odгeduje
oЬlike celokupnog deшokratskog politickog sistema. А kad tako stoji stvar,
onda nas glavni zadatak тога Ьiti da celokupr1i pгivгedni i politicki sistem
do kraja pгilagodiшo sistemu samoupravljanja.
Ргаvас nase aktivпosti na tom podгucju tгеЬа da bude: izgr·adivati je-
dinstveni sistem dгustveilo-ekoпomskih odnosa, u okviгu samoupгavljanja, na
celom laпcu гаdа i stvaranja: od rada coveka u osnovnoj pгoizvodnoj гad­
noj jedinici, ргеkо njegovog гadnog kolektiva do koшblnata i poslovnih udгu­
zenja i celokupпe dгustveile privrede; а istovremeno i u integraciji celokup-
nog tog pгoizvodnog rada sa svim drugim dгustvenim delatnostima koje ima-
ju svoj udeo u dгustvenom radu.
Polazna tacka i sredstvo ostvaгivanja takve oгijentacije treba da bude
nарог da radni covek i гadr1a zajednica ciji је on sastavпi deo budu u naj-
vecoj mogucoj meri u polozaju da mogu uticati на uslove svoga гаdа, po-
cevsi od elementarnih odluka u neposrednom procesu гаdа, preko sistema
prosirene repгodukcije, do dгustvenog plana i drugih odluka od opsteg zna-
caja. Takav dгustveno-ekonomski polozaj ne samo da sve vise cini coveka
гelativno slobodнim stvaraocem u radu, vec је neophodan materijalni i mo-
гalni stinшlus za rad i гacionalno upгavljanje sгedstvima u drustvenoj svo-
jini.
Slobodniji ekonomski odnosi u zemlji, samostalnost pгoizvodaca i njihov
uticaj Ila prosirer1u гepгodukciju tгеЬа, Ilaravilo, da se odrazavaju i u slobo-
dilijim i siгim ekonomskim odnosima sa inostгanstvom. То је prakticki iz-
raz socijalisticke integracije koja ne zna za granice drzava, а uvek јој је
cilj radni covek od koga takva integгacije polazi. Rekao bih da је to Ьitпа
pretpostavka za siгu afirmaciju ekonomskog sistema u zemlji i uslov da nje-
gove prednosti dodu u vecoj meri do izгazaja. Nema vece zaЬlude od po-
stavke da је u redu гazvijati inicijativu i samostalnost privгednih organizaci-
ja i slobodnije trzisne odnose u zemlji, ali da prema vani treba odrzavati
administrativni mehanizam koji otezava da privreda razvije odnose saradnje
169

sa drugirn privredama, povezUJUCl se raznovrsnim oЬlicima kooperacije и
proizvodnji i podeli rada uopste. Tvrdnja da takva orijentacija predstavlja
otvaranje vrata inostranom monopolu i slaЬljenje snage domacih proizvo-
daca ne moze izdrzati ozbiljnu kritiku, jer se nasuprot torne nюze reCi da
је zatvaranje u sebe i preterani strah od uticaja inostraнih privreda siguran
put ka koнzerviranju zaostalih proizvodnih sпaga, пiske produktivnosti rada
i koпstaнtllog deficita u platпom bllaпsu, uz potrebu da se stalпo poveca-
vaju drzavпe intervencije u vidu premija, regresa i subveпcija. А sve to
svakako не moze ostati bez пegativпog uticaja па unutrasпje odnose i uslo-
ve privredivanja i drustveпo-ekonomskog razvitka.
Stvaranje povoljnijih i stabllnijih uslova za razvoj privrede u zemlji
sve vise се orijeпtisati privгedne organizacije da traze polje rada i aktiv-
пosti i van graнica паsе zemlje. U takvim uslovima citava privreda izo-
strice svoje kriterije privredivanja, polazeci не od uskih granica rшcional­
nog trzista, nego od dostignuca i пivoa pгoduktivnosti rada razvijeпih priv-
reda, sto sarno moze da zпaCi napredak. Razurne se, i u toj oЬlasti rada se
moгaju preduzimati one mere planiгanja, uskladivanja i usrneravanja koje
se preduzimaju i na drugim podrucjima privredivanja.
U ostvaгivanju napred izlozenih ciljeva ocekuju nas u narednorn perio-
du ozblljпi zadaci. Sistem samoupгavljanja jos uvek opterecuju rnnogi osta-
ci starog sistema, koji Ьitno suzavaju njegovu materijalrш bazu i mogucrю­
sti za njegovu punu afirmaciju, а samim tim unose u сео sistem niz protiv-
recnosti koje sprecavaju da se proces stabllizacij€ odnosa na bazi drustve-
nog samoupravljanja brze odvija.
То se роsеЬпо odnosi na zeleznice, elektroprivredu i druge privгed­
ne delatnosti kod kojih se, obzirom na neophodnost centralizacije rada tehno-
loske prirode, jos uvek pojavljuju izvesna kolebaнja u pogledu mogucnosti
pгimene principa samoupravljanja, sto onemogucava brze resavanje пekih
veorna ozblljпih pitanja na tim podrucjima. Izlaz iz ovakve situacije ocigled-
no пiје u produzavanju diskusije о samoupravljanju nego u torne da se sto
pre uspostave takvi uslovi da pгincip sarnoupгavljaпja bude u potpurюsti
ostvar-en i u radnim _.organizacijarna u tim uslovirna. Drugim recima, treba
dati i radnim zajednicama u tim oЬlastima sarnostalnu rnaterijalnu bazu
koja се omoguciti da i tu radпi kolektivi postanu u najvecoj mogucoj rneri
samostalni upгavljaci svoga rada. ProЬlemi tehnoloske prirode lako mogu
Ьiti гeseni ako se defiпitivno pode od toga da је samoupravljanje polazna
tacka i osnova citavog sisterna. Doblja se pri tome utisak da su u disku-
sijama poпekad tehnoloski razlozi samo izgovor za odbranu odredenih osta-
taka administrativпog centralizma, umesto da se pronadu adekvatщ oЬlici
demokratskog centralizma na osnovu samoupravljanja.
Takode treba istaci ргоЬlеmе, о kojirna се Ьiti kasnije роsеЬпо reci,
kao sto su sistem prosirene reprodukcije, raspodela, devizni rezirn, sistern
cena i slicno u oЬlasti privгede, Ш nereseпo finansiranje i raspodela dohotka
u vanprivгednim delatnostima. Sve su to veoma zпacajni zadaci koje jos
tгеЬа da ostvaгimo da Ьismo sistem samoupravljanja oslobodШ elemenata
koji su mu tudi, i da Ьismo uspostavili takve materijalne i politicke uslove·
koji се obezbediti пjegov dalji napredak. То је potrebrю pogotovo zbog
toga sto ne beznacajan deo teskoca s kojima se sada srecerno u privrednom
1-azvojи pгoizlazi иpravo iz toga sto se и nasoj pгaksi na pojedinim tackama
170
sukoЬljavaju elernenti starog sistema sa novim odnosirna, cime se cesto pa-
ralise efikasnost i jednih i dгиgih.
Sem toga, postoji i пiz subjektivпih razloga, navika, predrasuda, do-
grni, tradicija tehnokratske ogranicenosti, konzervativizma, admiнistrativno­
-centгalistickih predubedenja, pratikularistickih i egoistickih inteгesa, veliko-
drzavnih shvatanja itd., koji takode opterecuju razvoj sarnoupravljanja. Da
Ьi se mogli boriti protiv takvih pojava, kornuнisti moraju pre svega sami
Ьiti u najvecoj mogucoj meгi obezbedeni od uticaja takvih tendencija. Oni
rnoraju - kao pokret - Ьiti dovoljno нezavisni prema mehaнizmu neposred-
nog upravljanja stvarirna, da Ьi шogli da se orijentisu na odgovornu kritiku
svega onoga sto narusava napredak socijalistickih drиstvenЉ odnosa i da u
isto vreme saшi budu nosilac i oslonac progresivnЉ iнicijativa u нasem
drиstveнoш zivotu. Komunisti treba prerna tome da se osecaju odgovornim
za to, da vlast bude u rukama radнicke klase i svih radnih ljиdi, kao i za
razvoj socijalistickog drustveнog sistema, ali ne i za svaku odluku samo-
upravnЉ ili drиgih dгustveнih organa koja se odnosi na upravljanje stvari-
ma. Tu punи odgovornost neposredno ргеd гadпim ljudima snosi onaj шgan
koji је doneo odluku.
U ostvarivanju dгиstveno-ekonoшskih odпosa na оsпоvи samoupravlja-
nja potrebno је u sadasnjem trenиtku naroCitu paznjи koncentrisati na ne-
koliko kompleksa zadataka.
Pre svega, treba doslednije i brze izgгadivati materijalпu bazu socija-
listickih pгoizvodnih odnosa na osnovu saшoupravljanja, i to па takav na-
cin da radni covek i гadni kolektiv imaju najveci mogиci иticaj na sve faze
pojedinacnog i udrиzenog rada. А to је neшoguce postici ako i sistem pro-
siгene гeprodukcije не postane deo saшoиpravljaпja.
Zatim, sve vidove drustvene i individиalne potrosnje treba jos dosledni-
je i sto је moguce neposredнije povezivati sa rezultatima individиalпe i dru-
stvene produktivnosti rada, na nacin koji се kod radnih ljиdi razvijati saz-
nanja о tome da sи pre svega oni sami kovaci svoje srece, kao i osecanje
иzajamne zavisnosti i solidarnosti, i svest о odgovornosti ргеmа drustvu za
pojedinacne i zajednicke rezultate rada.
Isto tako, treba odlucnije i br:ze prilagodavati celokupni instrumeпtarij
centralrюg dгиstvenog иskladivanja i usmeravanja pгivrede i pгivredrюg
razvoja, а narocito metodologiju i instrumeнte planiranja takvim odnosiшa
и dгиstvenoj bazi. Tu se moramo гиkovoditi dvostгukiш ciljem? prvo, da se
obezbede optimalrni иslovi za rad i razvoj pojedinog i udrиzenog proizvoda-
ca, sto znaci da polazna tacka planiranja treba da bude potreba i interes rad-
нih zajednica; drugo, da budu obezbedeni i zasticeni takvi zajednicki od-
nosпo drиstveщ inteгesi, kao sto sи plansko иskladivanje i usmeravanje pri-
vrede i privгednog razvoja, merila raspodele prema radu, drиstvena koпtro­
la, optimalni uslovi za ucesce jиgoslovenske privrede u rnedunarodnoj raz-
meni i slicno.
Najzad, komunisti treba da se zaloze da se radпi kolektivi odlucnije
okrenu prerna izgradivanju unutrasnjiћ odnosa u preduzecu kao i njima od-
govarajucih orgaпizacioniћ oblika i metoda. ProЬlemi kao sto su unutras-
nja гaspodela, stimulativni odnosi u radnim jedinicarna i pogoпima i uzajam-
ni odnosi pojediпih delova preduzeca Ш pojediniћ preduzeca и kornblnatu
Ш poslovnom udr·иzenju, odredivanje licne odgovornosti u neposrednom pro-
cesи гаdа, disciplina rada i slicпo u mnogim su preduzecima, veoma zaostreni.
171
 Svi ti i mnogi drиgi proЬlemi razvitka samoиpravljanja, traze naravno,
velikи aktivnost svih sиbjektivnih faktora naseg drиstva, а posebno speci-
ficrш иlоgи sindikata i njihovo sto iпtenzivnije иkljиcivanje - ne samo pre-
ko podrи2nice и predиzecima i иstanovama, vec i preko pojedinih sindikal-
nih saveza - и razradivanjи raznih pitanja i aspekata drиstveno-ekonom­
skih odnosa и predиzecima, иstanovama i иdrиZenjima, kao i и citavom drи­
stvenom Zivotи. То predstavlja onaj faktor иjedinjavanja radnih ljиdi koji
је neophodan da Ьi se principi samoиpravljanja sto jediпstvenije primenji-
vali. Takva aktivnost sindikata је istovreшeno i jedan od veoma znacajnih
faktora ravnopravnosti radnih ljиdi и odпosirna samoиpravljanja. U tom
smislи siпdikati treba sve vise da se afirmisи kao deo mehanizrna samoиp­
ravljaпja radпih ljиdi и drиstvenom radu, povezиjиCi pojedinacne interese
radnih ljиdi i kolektiva sa пjihovim zajedпickim ...

(»Osmi kong1·es Saveza komunista Jugoslavije«,

»Kultuтa«,Beog1·ad, 1965, st1'. 378-380, 381-386) IZ REZOLUCIJE OSMOG KONGRESA SKJ О NAREDNIJ.\'1
ZADACIМA SAVEZA KOMUNISTA JUGOSLAVIJE,
7-13. DECEMBRA 1964. GODINE
Kongres usvaja ocene i zadatke и oblashi dJ."Ustveno-ekonom.skih odnos.a,
~adl·zane и kongresnim referatiшa, kojima su delegati и diskusiji na Kongгesu
dali punи 1podгskiu.
Razvojni риt naseg dJ."Ustva od pгvih radnickЉ saveta do danasnjih razvi-
jenih oЬlika lЋdnickog i dгuStvenog saшoupгavljanja и sVlim oblastima drustvene
aktivnosti i stvaтalastva, od radnЉ organizacija do skupstinskog sisterna, pred-
stavlja veliku revolиcionarnи tekovinu тadniCke klase i njenи odlucujucи pobedu
u Ьorbi za soaija1izam.
U per·iodu saшoupтavljanja ostvaгeni su znaeajni rezultati u pi'ivrednorn
гаzvоји koji se ogledaju u brzorn porastи mateliijalne proizvodnje i nacioпalnog
dolюtka, U stalnom povecanju ucesca dгustvenog sektora ·U ukiupnoj pтoizvodnji.
Znatno је poгasla dJ.·ustvena prodllli.."tivnost rada d. izvrsene su krupne pгomene u
ekonomskoj struktui'i zeшlje. Svi ti гezultati sи omoguбili. poгast blcne potrosnje
i Zivotnog standarda гadnih ljud!i.
Razvoj radniCkog i drustvenog saшoиpravljanja, blo је suocen i sa ·raznim
teSk:<Jearna i proЬlemima. Sistem raspodele drU.Stvenog proizv<Jda nije se pi1ilago-
davao razvoju proizvodnih snaga i novih pгodukcionih odnosa, sto је otezavalo
рюstи i pгosiтenu гepтodukciju i suzavalo inicijativu radnih k<Jlek!Jiva za veeu
prodиktivnost rada, rac:ionalnijи proizvodnju i potpunije koriscenje rezeгvi. То
је imalo za posledicu i stalno zaostajanje Jiicne potюsnje u raspodeli nacionalnog
dohotka. Admiruistrativno mesanje politickih faktoгa u drustveruu proizvodnju..
zahvatanje najveceg dela 51·edstava i neefikasno ulaganje dovodilo је do poШ!atih
рогеmесаја i koleЬanja u naseш ekonomskom razvitku do nestabilnosti na trZiStu,
sto је izaZJ.iv:alo пezadovoljstvo gгadana. U formiranjи i refunu cena, u spoljrю­
trgovinskom i deviznom гezirnu, najizгazitiji su elementi staтog, adnlinistгativnog
sist.ern.a. Sve је to ometalo da se, pod uticajem slobodnijeg dejstva trZista, uspo-
st.ave 1·ealrtiji odnosi u сеnаша, ра tiшe i ujednaceniji uslovi privredivanja.
Ostvareni stepen razvoja naseg drustva vec <Jшogucava preovladavanje starih
odnosa i pгakse, i nашесе potrebu doslednog i odluenog kursa u izgradnjd i spro-
vodenjи novog privrednog sistema.

Rukovodstva Saveza komunista nisи bila dovoljno odlиcna u nastojanjи

da se dosledno sprovode stavovi i odluke sadrzane и Pismu Izvrsпog. ,koilliteta
SKJ i zakljuccima Cetvrtog plenuшa СК SKJ о oviш pitanjirna.
Kongгes ristice da sи u Saveznoj skupstini doneti veoma vгZni dokuшenti
za razvoj privrednog sistema: Rezolucija о osnovnim smernicama za dalji гazvoj
privrednog sistema i Rezolucija о .smerнicaшa za .izradu sedJ.nogodisnjeg plana.
Kongгes obavezuje koшun!iste da se u риnој meri zaloze za sprovodenje politike
izrгZene и Ыш dokuшentiшa.

173

Od bitne је vaznosti sprovodenje odlu6nijih promena u drustvenoj тaspodeli
u cilju realizacije Ustavom zagarantovanih prava i u1oge neposтednih proizvodaea
u oЬlasti рrо5iтепе reprodukcije. Jacanje materijalne osnove radпih organ'lzacija
omogucuje radnim kolektivima da sami od1ueuju о uslovima i srec:J.stvima svoga
rada, а samim tiin i о racionalnom r·aspolagaпju plodovdma svoga rada. Na osnovu
takvog samostalnog i slobodnog pгivгedivanja, sticaпja i neposr·edпog гaspode­
ljivaпja dohotka, гa.dne orgaпizacije се se ukljuбivati u jediпstvend s:istem pri-
vгedivanja, udтuZivati svoje snage i oгganizovati neophodnu podelu гаdа. Na
takvoj се osnovi jacati soC'ijalisticki odпosi u гad!nim organizacijama, sto се od-
lucujuce uticat.i na celokupan гazvoj dгu.Stva i dгu.Stvenih odnosa, na sve vecu
povezaпost iп·teresa pojed~naca, гadnih kolektiva, komune i zajedndce kao celine.
Do.stignuti stepen гazvoja pгivгede l drustvenih odnosa zahteva stabllan i
skladan pr1lvгedni гazvoj, sto tгеЬа osiguгati celokupnom ekonomskom politikom.
Тај је ргосеs пeгazdvojno povezaп sa samostalnos6u kolekbiva u odlucivanju q
pгosiгenoj гeprodukciji. То се ujedno stvaгatj uslove i omoguciti dalji Ьгz poгas.t
proizvodnih snaga zemlje, нacionalпog dohotka i Zivotnog standaгda.
Potгebno је obezbedlti sloboclnije dejstvo tгZista, Ьгzе napustanje admini-
strativnog гegulisanja cena, kako Ьi se otklonili postojeai odnosj u сепаmа koji
izazivaju гazlike u uslovima pPivгedi:vaпja. :C•1·ustvena kопЬгоlа cena ubudace tгеЬа
da poCiva na sistematskom pracenju i pгoueavanju kгetanja na tгZistu, na eko-
nomskim analizama i k-riteгijшnima. Ostvaгivanje о-v-;Љ zadataka u oblasti tгZista
i cena od Ьitne је vafuosti za razvoj pгivгednog sistema, za staЪilan privгedni
razvoj i stabl.lno tгZiste, za eliminisanje postojeceg administгativnog гegulisanja
deviznog i spoljnotгgovinskog гezima.
Funkcija, sistem i metod planiгanja, u uslovima kada neposгedni proiz-
vodaci odlucuju о pгosirenoj гepгodulшiji, postaju .istovremeno i sгedstvo s.amiq
pгoizvodaca ri sтedstvo zajednice u usmeгavaпju privгednog гazvoja. Funk:cije
fedeгacije, гepublika i ostalih dr-ustveno-politiбk:ih zajednica tгеЬа da se sastoje,
pr·e svega, u usposta\•ljanju opstih нslova za skladniji razvoj pгivrede, а sve manje
putem neposгednog raspolaganja sredstvima, sto је bltпa pretpostavka za ostva-
r,ivanje principa гaspodele dohotka prema гadu.
Ekonomska politika tгеЬа da obezbed'i da se нlшрnа potт<Jsnja dr11stva ро
obimu i struktш·i !п·есе u sl{ladu sa гealnim moguenostima i r·aspolozivim sгed­
stvima koja stva,гa pгivгeda zemlje. Od Ьitne је vaznostd. da se obim dлvesticija
dovede u sklad sa mater·ijalnim m<Jgucnostima privrede i sa potгebom stabilпog
poтasta zivotпog standarda.
Neophodna је ЬоРЬа .protiv neгacioпalnog investiгanja od stгane faktora
van гadnih organizacija, sto diгektno pogada Ziivotni standard r-adnih ljudi. Isto-
vтemeno је potтebno smanjivati i opste нргаvnе tr·oskove, а pre svega sredstva
namenjena finaпsiгanju admlinistгativnih troskova dгuStveпo-politiбkih zajednica i
sluzЬi. Radi sprovodenja ovdh mега, potr·ebno је pojacati aktivnost saшoupravnilr
oгgana i povecati odgov<JI'Пo.st komtшista н svim samoupгavnim oгganima i pгed­
stavnickim teli:ma.
Osvajanje savгemene tntenzivne pгoizvodnje na bazi specijalizacije i ko-
opeгaci]e, ukljucivanja u medunaгodnu podelu r-ada, uz punн pгimenu tekovi<na
savгemene naul(e i tehnike, i uz daleko гazvijeniji sistem obrazovanja kadгova
i organizacije naнcnoistrazivackog r-ada - danas је jedan od odlucujucih faktor·a
za uspesan r-azv<Jj pгivrede <i dгustva. Ostvaгenje ovog zadatka postaje mogucno
sa ostvarivaпjem ргаvа пeposгednih pгoizvodaca da odlнcuju о pгosirenoj гe­
produkciji.
NиZno је obezbedit<i bгZi razvoj poljopгivгedne pгoizvodnje i пjenu inten-
zifikaciju unapгedenjem i daljim razvojern d·r11stvenog sektoгa i Stiгenjem koope-
racije sa dnd'ividualnim pгoizvodaбima. То је роtгеЬпо sprovodiiti i s obzirom
па uticaj poljoprJvгede na sveukupnost privr·ednЉ kгetanja i drustvenih odnosa,
kao i na zivotni standaгd gradana.
Potгebno је obezbedHi da se pгivгedne organizacije u elektгopгivгedli, zelez-
nicama i posti stave u isti polozaj kao i sve druge radпe or·ganizac<ije, u pogledu
uslova pгivгedivanja i r-aspodele. То се dopr·ineti izgгadivanju. brzem гazvijanju
samoupгavljanja u tim oгganizacijama, savladivanju teгitoгijalnog zatvaгanja i
njihovom potpunijem нkljнcivanju u privr·edni sistem Jugoslavije.
174
Pr·oSiгene materijalne osnove r-adnickog i ,d:r;u.Stvenog samoupravljanja do-
prinece iintenzivпijem uspostavljanju raznih obl.ika pгivrednog i dru.Stvenog udru-
zivanja pгoizvodaca. Integтaciona kretanja postaju jedan od Ыtnih faktora тazvoja
pгoizvodnih :>naga i pгodulctivnosti гаdа i pгosirivanja baze neposгednog drustve-
nog гegulisanja ekonomskih tokova.
Radna organizac:ija i njeni dnteresi odlucujuCi је бirnlac i pokretacka snaga
integracionih kгetanja. Odnosi izmedu udruzenih preduzeca tгеЬа da poeivajн
na pгincipima samoнpravljanja i r·aspodele dohotka pr·ema radн. Komunisti tr·eba
da izvulш pouke iz defoгmacija u dosadasnjli.m in.tegracionim pгocesima, koje su
uglavnom bile posledica administrativnog uplita:nja i politickog pritiska od stгane
odgovoтnih oгgana dгustveno-politickih zajed:nJica i pojedinih гukovodstava Saveza
komunista.
Тгајаn је zadatak komunista da se odlнcno Ьоге za afirmacijн socijalistic!Gih
drustvenih odnosa u гadnim or·ganizacijama, pre svega idejnom ,ј politickom mo-
bilizacijom radnih ljudi za r-azvijanje njЉovih samoupravnih ргаvа, za njihovo
sto пeposгednije upгavljanje гadnom jedinicom i radпom oгganizacijom, jednom
r·ecju za usposlavljaпje takvih unutr-asn]ih odnosa u kojima се J:adni covek sto
neposгednije odLucivati о stvaranju i raspodeH dohotka, Posebno komU!Ilisti treba
da se zalazu za .usavrsavanje i izgгadivanje unutrasпjeg slistema нpJ:avljanja i
raspodele prema radu н radnim jedinicama, kao i u svim oЫicima udгuzivanja.
U politici r-aspodele licnЉ dohodaka treba polaziti od dosledne pгimene p11incipa
гaspodele ргеmа гadu, sto се нticati na postepeno smanjivaпje гazlika izmedu
шnnog i fiziClюg r·ada, u skladu sa poгastom pгoizvodnih snaga, pгoduktivnoзti
i dr-ustvene vгedпosti pojedinih ljudskih delatnosti.
U sidadu sa poгastom pгoizvodnje, pгoduktivnosti rada i nacioпalnog do-
lюtka, potrebno је stalпo pгosiгivati mateгijalnн bazu obrazovanja, zdгavstva,
stambene izgradnje i socijalnih sluzЬi, гadi sto potpнnijeg zadovoljenja гastucih
роtгеЬа гadnih ljudi i skladnijeg гazvoja dr-ustva u celini. U svim ovim delat-
nostima potгebno је ubr·zavati ргосеs deetatizacije, stvaтajuci pr:i tome mateгijalne
нslove kojj се r-azvijati sarnoupravljanje, s.amostalnost i dгнstvenu odgovor·nost
kolel.;:,tiva ~ kгoz to pгevazilaziti supгotnosti koje pгoisticu iz nasledene podele
dгu.Stvenog rada. Od posebne је vaznosti da se u socijalnom osiguгanjн i zdгav­
stvenoj zastШ, k<Jji r·aspolazu velikim dr11stvenim sredstvima, obezbedi neposгedan
uticaj i od1ucivanje гadnih ljudi.
Usavгsavanje i pгodubljivaпje r-ada sku.pstinskog sistema, opstiпskЉ, sl'es-
kih, гep.ublickih i Savezne skupstine, vazan је elemen:at u ukupnom razvoj.u sistema
dгu.Stvenog samoupгavljanja, Pгosiгenje funkcija predstavnici.;:,Љ oгgana di;ustveno-
-politickЉ zajednica pretpostavlja polШCku aktiwюst svih dгustvenlih snaga da Ьi
se гаd i odluke predstavnickih organa kгetalj u duhu opstih smer,nica socijaИstic­
kog razvitka. Komunisti се se zalagati da se u гadu drustveno~politiekdh zajednica
obezbedi donosenje odluka о svim pitaпjima na demolu:atski nacin i osiguгa tlticaj
sYih oгgana samoupгavljaпja i jaYnog mnjenja na donosenje odluka.
Zadatak је komunista da svoju aktivnost u Socijaliistickom savezu i dгugim
dгu.Stveno-politickim oгganizacijama нsmеге u pгavcu jacanja нloge tih orgaпi­
zacija u celokи:pn<Jm samoupгavnom sistemн, kako Ьi radni lj.udi гazmenom
misljenja, disku&ijama, dogo·voгima, borbom za izgгadivanje politickih stavova
о svim VaZnijim dгustveпo-ekonomskim, politickim, kultuгnim i dгugim pitanjima,
kao i тaznovгsnoscu dгugih svojih aktivnosti, sto neposгednije poliiticki uticali na
sva dгustvena zbivanja.
Kongгes је ukazao na potгebu da se Savez komunista angafuje u Pl'edu-
zimanju rneгa od stгапе гadnih kolektiva i njillovih m·gana upr-avljanja za pobolj-
sanje uslova rada zena, za podizanje njihovih kvalifikacija 1i za znatno veee
ucesce zena 'Ll poslovima upгavljanja.
Koпgres smatгa da treba pгeduzeti neposгedne mеге za staЬiHzaciju trZista
suzbljanjem i ogranicavanjem oпili. J.nvesticija lroje nisu od l:>itnog znaeaja za
skladпiji i stabilniji r·azvitak privrede i zivotnog standarda. I u budzetskoj .po-
tгosnji potrebno је sprovesti efiikasnu stednju i eliminisati гashode k<Jji su mimo
na8ih mogucnosbl. Savez komunista treba da se angafuje da pomenute mer·e u
t-ekucoj politlci doЬiju punu podгsku nasih radnih kolektiva i predstavnickih tela
od komune do federacije. jer је uspostavljanje stabl.lnih odпosa u pгivredi pгed­
uslov za njen skladn'iji гazvoj i podizanje zivotnog standaгda radnih ljudi.
(Osmi kong1·es Saveza komunista Jugoslavije«.
»Komunist«, Beograd, 1964. g,, stJ·. 230-234)
175
 IZ EKSPOZEA BORISA KRAJGERA О PRIVREDNOJ REFORМI
PRED SAVEZNIM 1 PRIVREDNIM VECEM SA VEZNE SKUPSTINE,
24. JULA 1965. GODINE
... Osnova predstojece reforme је иgradivanje stabllizacionih faktora
и citav privredni mehanizam. Zbog toga polazimo od onih elemenata koji
иslovljavajи sadasnje disparitete и cenama. Rec је о disparitetи cena iz-
medи primarnih i finalnih proizvoda, s jedne strane, i disparitetи izmedu
domacih cena i cena и spoljnotrgovinskoj razmeнi, s druge strane. 'l'i dispa-
r-iteti doveli su do neracionalnog koriscenja primarnih proizvoda, i do siste-
ma raspodele koji је иslovljavao veliko administrativno prelivanje sredsta-
va. Takvi odnosi sи и velikoj meri otezavali stvaranje иslova da prodиktivнi­
ji rad postane osnova razvoja privrednih i drиstvenih delatrюsti i licnih do-
hodaka radнih ljиdi.
Cilj ove akcije је da se otvori brzi proces intenzivnijeg privredivanja,
sto је иslov za sire иklapanje nase privrede и svetsko trziste, а i obrnиto -
sire иklаранје nase privrede и svetsko trziste postaje иslov za proces inten-
zivnijeg privredivanja, racionalizacije i modernizacije nase privrede, koji
inace ne Ьi rnogao иspesno da se odvija na иskom jиgosloveнskom trzistи.
Upravo zato mi danas i иlazimo и reformи; dosli smo na onaj stepen gde
razvitak privrede trazi Ьitно prosirenje trzista, jednog od osnovnih regula-
tora privrednih kretanja.
То је vrlo krиран zadatak. Da Ьismo mogli da ga ostvarimo, potrebne
sи sire i dиЬlје promene и sistemи raspodele dohotka. Zbog toga smatram
da је pored izmeнa и odnosima cena, Ьitан korak i odlиka о likvidaciji do-
prirюsa iz dohotka, prenos poreza на promet iz sfere proizvodnje и sferи
potl·osnje, i niz drиgih mera na podrucjи sekиndarne raspodele. Tim prome-
nama stvaramo takve odnose и raspodeli koji се иsmerШ radne organizaci-
je i нjihove samoиpravne organe da se ozblljno okrenи ka svojim иnиtras­
njim proЬlemima, da se orijentisи na modeгnizacijи, kooperacijи i integraci-
jи, sto је predиslov da Ьi mogli da savladamo proЬleme svastarstva, neopti-
malnih kapaciteta, nedovoljnog koriscenja kapaciteta, maloserijske proizvod-
nje itd ...
Dakle, nije rec samo о pгomeni pariteta dinara неgо о sire zamislje-
noj privrednoj reformi, koja и realnom kиrsи dinara ima samo svojи polaz-
nи tackи. Iako smo i reformи и 1961. godini ovako zamisljali, ona је и svorn

12 Samoupi-avljanje н Jнgosla\'iji 177

rezultatu i u svom toku doЬila pre svega karakter devizne reforme, i to ogгa­
nicenog dometa. Nasa danasnja reforma treba pre svega u tom pogledu da
bude postavljena mnogo sire i da istovrerneno obezbedi uslove za staЬiliza­
ciju nasih privrednih kretanja.
StaЬilizacija privrednih kretanja trazi i svodeilje svih oЬlika potros-
Ilje u realne okvire. Vec vise godina konstatujemo kako treba da uskladimo
investicionu potrosnju s nasirn realnim mogucпostirna i da menjamo struk-
turu investicija. Da Ьismo to mogli postici potrebne su nam kompleksne me-
re u osnovnim odnosima u privredi. Isto tako, oЬim opste potrosnje u nasoj
zemlji relativno је visi u odnosu na ostale oЬlike potrosnje nego u razvi-
jenijim zemljama, sto trazi i Iljerю dimenzioniranje prerna nacionalnom do-
hotku koji ostvaгujemo. No Ila podrucju opste potrosnje ргеd nama је re-
savanje pгoЬlerna nekih oЬlasti koje zaostaju u razvitku. Vгlo stetno Ьi Ьilo
linearno srnanjiti sve vidove opste potrosnje, jer Ьismo time najvise pogo-
dili bas one oЬlasti gde imamo krupne zadatke, kao Ila ргimег skolstvo,
zdravstvo i sl ...
Postavlja se pitanje zasto Ilismo mogli ranije da pгedlozimo donosenje
tih znacajnih odluka za nas pгivredni i dгustveni razvoj, i sta odreduje hit-
nost njihovog donosenja?
Bo1·is K1·ajge1· podnosi ekspoze
Dozvolite rni da u vezi s tim ukazern samo na najЬitnije momente. Ste.".
pen naseg dгustveno-ekorюmskog razvitka, razvoj proizvodnih snaga i sistem
samoupгavljanja Ьili su odlucujuci faktori za pristup ovako kompleksnoj
akciji. Ovako kornpleksna resenja traze i odgovarajucu politicko-ekonornsku
spгemnost. U tom pogledu је pre svega Osmi kongres SKJ dao vrlo jasne
178
postavke о potreЬi efikasnih i radikalnih mera u sisteпш privredivan.fa.
Те pretpostavke postale su osnovna orijentacija nasih radnih ljudi i mo-
Ьilizirali su ih u trazenju novih pravaca u privredivailju i novih puteva u
privrednom razvitku. I, na kraju, ovako kompleksna resenja traze i odgo-
varajuci metodoloski pristup za dugorocnije sagledavanje citavog mehaniz-
ma, za pracenje svih promena i izracunavanje njihovog efekta ...
Cesto se postavlja pitanje raspolazerno li dovoljnim materijalnim i de-
viznim rezeгvama da Ьisrno mogli ici u tako oЬimnu reforпш? Iako su паsе
devizne rezerve шаlе, mi se u ovoj reformi pre svega oslanjamo na sopstve-
Ile mogucnosti. Naime, nase rezerve su u privredi, i оне su tolike da oшogu­
cuju i traze ulazak u ovu reformu, а ona је kao jedan od glavпih zadataka
postavila formiranje пasih deviznih rezervi. U iducirn mesecima predlo-
zicemo Saveznoj skupstiпi propise i mere za formiranje i rezim trosenja re-
zervi, od devizпih do trzisnih. Stvaraпje i troseпje rezrvi - politika rezervi
- jedan је od osnovnih zadataka i oЬlika usrneravaпja privrednih kretanja i
intervencija u pгivredi u novim privrednim odnosima.
Pre пеgо sto predern па obrazlozenje kor1kretnih mera i propisa -
dozvolite mi - da kazem nesto о osnovniш ciljevima i zпacaju mera koje
su predlozeпe.
О osпovnim slabostiшa nase privгede koje rnogu da predstavljaju srne-
tnju buduceш razvoju Ьilo је dosta govora u toku poslednjih rneseci. Sada
Ьih hteo sarno da ukazeш na neke rnornente. Prvo, vec nekoliko godina utvr-
dujemo da postoje dispгoporcije u rnaterijalпoj strukturi proizvodnje. Tu mi-
slim na zaostajanje razvoja energetike i proizvodnje sirovina i reprodukci-
onog rnaterijala. Na jednoj straпi, ova se proizvodnja dotira, а па drugoj,
гastu pгeгadivacki kapaciteti koji па пiskiш ceпarna sirovina i reprornateri-
jala i na niskirn licnirn dohocima ostvaruju visok dohodak, а pored toga vrse
pritisak па uvoz sirovina, ргi nerealпo niskorn uvozпorn kursu dinara. Visi-
na subvencija i dotacija koje se daju sirovinskoj industriji i eпergetici penje
se na stotine rnilijardi dinara. То ukazuje da prirnarпa raspodela koja se vrsi
па tгzistu nije odraz stVai'IlOg ucesca preduzeca U forrniranju i raspodeli
drustveпog proizvoda. То је u isto vrerne i odraz nerazvijenosti naseg trzi-
sta poгernecenosti odnosa п cenarna i nedostatka pravog rneгila vгednosti
sto' onernogucuje doЬijanje prave slike о stvaгnim troskovima pгoizvodnje i
sto ошеtа гazvijanje i usavгsavanje sistema radnickog samoupravljanja.
Dгugo medunarodпa гazmer1a zauzima sve znacajnije mesto u razvit-
ku паsе prlvrede i svetske cene sve jasnije ukazuju na паsе unutrasnje pro-
Ьleme, ра se iz toga rnoze izvuci zakljucak da neadekvatni kuгs dinara ne
pomaze пi samoj privredi, niti predstavlja osnovu za stvarпu meru vredno-
sti tj. da nas novac - diпаг - u punoj meri vrsi svoju fuпkciju. Takvo
stanje zarnagljuje i koпzervise sadasnje odnose i drzi u zaЬludi proizvodace
da su dobri izvoznici i da је zajednica odgovorna sto nema dovoljno deviza.
Poremeceпi odпosi u cenama na podrucju iпvesticione politike doprino-
se donoseпju neadekvatnih odluka. Mnogi projekti па subvencioпisanom iZ-
vozu izgledaju vrlo rentaЬilni. 'l'akve pogresпe odluke opterecuju troskove
proizvodnje i otezavaju пjenu koпkureпtsku sposobnost. Otuda potice vazпost
odluke da se ustanovi realni kurs diпara i da se iz toga izvuku sve potreb-
ne koпzekvence za uпutгasnje odпose сена, za utvrdivanje troskova proiz-
vodпje i za investicionu politiku. Time Ьi se stvorili uslovi za koncentraciju
investicionih sгedstava poslovniш putem, а to istovremeno stimulise razvija-
12' 179
 а i nјен иdео и globalнirn odnosirna pгoizvodnje i potrosnje. ТгеЬа sasvirn
nje samoиpravnih prava radnih kolektiva prilikorn donosenja iнvesticionih otvorerю i jasno reci da privr·edna reforrna ne srne Ьiti sprovedena na ter·et
odlиka. Pri torne reforma podstice stvaranje нovih elerneнata i objektivnih
standaгda jer za to nerna нi ekonornskog ni politickog opravdaнja. Osnov-
merila на osнovi kojih се privredнe orgaнizacije i sarnoиpravнi orgaнi irna- ni srnisao 'pгivredne гeforrne је иpravo и torne da stvorirno иslo~e za .bгZi po-
ti bolje rnogиcнosti za poslovнije i racioнalnije odlиke. U torne је karakteг rast staнdarda i za brze povecavanje licne potrosnje и raspodelr nacюнalnog
selektivнosti kоји reforma daje на роdrисји iнvesticioнe politike.
dohotka. Zato treba nedvosrnisleno istaci da licni dohoci и jednorn dиzern
Као posledica disparitetnih odнosa и сената, preradivacka indиstrija
periodи nikako не rnogи da rastи brze od pгodиktivnos~~ rad.a. No rezeгve
se Ьгzо razvijala, iako bez sopstvene sirovinske baze. Zbog иskog dornaceg
и nasoj privгedi - а za to sи vezaнe osnovne koнcepcrJe pпvredne refor·-
tгzista, neadekvatne politike cena i neadekvatnog иvoznog kиrsa,
rne - takve sи da ne opravdavajи strah da Ьi i privrerneno refoгrna mogla
vecina tih kapaciteta је neoptirnalna i brernenita svastarskorn i nisko-
da se sprovodi па teret standarda tj. па rасип srnaпjeпja licne potгosnje.
pгodиktivnorn proizvodnjorn, а mnogi kapaciteti sи tehnicki i ekonornski za-
То naravno, ne znaci da и tokи sprovodenja ove privгedne refoгme svako
staгeli. RaspolaZиci visokorn akurnиlacijorn i podstaknиta visokirn izvoznirn
na' svome rnestи rnoгa da doЬije рнnи kornpenzacijи porasta troskova zivota
sнbvencijama vecina ргеdнzеса је sticala predstavн da sн sama seЬi dovoljna.
i rnora da zadrzi isti standard koji је do sada imao. Ako Ьi Ьilo tako, onda
U ovakvim нslovima zahtevi za integгacijorn - iako ekonornski opravdani
jedan od osnovпih ciljeva nase privredne гeforme - da se podstakнe rnno-
i nнzni - prihvaceni sн bez ргаvе ekonornske sadrzine. No ni jedan sektor
go brzi proces porasta prodиktivпosti rada - ne Ьi rn?gao da Ьи.dе os~varen.
наsе pгivrede nema vece potrebe za temeljnorn rnodeгnizacijom od fabrika
Nairne, nepostojanje odgovarajнceg rneгila za rnerenJe prod':~trv;nostr ra~a
koje pгoiz·џode oprernн, jer one се и tгoskovirna proizvodnje bнdиcih fabгi­
ka igгati оdlисијисн иlоgи. i rezultata poslovanja - sto је posledica dispaгiteta и rnateпJalшm odnost-
ma - stvara neнskladenost i и licnoj potгosnji i и licnirn dohocirna. Realan
Razvoj energetike i sirovinske indнstrije, koji se sada nastoji ostvariti
kнгs се s novirn odnosirna cena na rnnogirn rnestirna иkazati na relativno
bas izmenama ll odnosima сена, pre svega је н interesн preгadivacke indн­
vrlo niskи pl'Odиktivnost rada иz visoke Iicne dohotke, а na drнgirn rne~irna
stгije. Он се је нciniti staЬilnijom, prнZice јој odgovarajиce prednosti gde
na relativno visokи prodиktivnost rada иz nize licne dohotke. .та рор~та,
god se stvarno rnoze гazvijati; gde god za to irna prirodnih i drиgih иslova,
kao jedan od vidova preraspodele, nije pozitivno нticala п~ stabrlп?st prr~­
na osnovi postojece sirovinske i energetske osnove. Realizacijom takve po-
rednih kretanja, na ЬогЬи za visи pгodиktivnost i na rеаlшЈи r·azvoJnи P.~lr~
litike mogao Ьi se steci нtisak da cemo imati иzi izbor rnasina i oprerne na
tikи. Sve to trazi da и ovorn rnornentн Citavн akcijн postavirrю tako da lrcm
domacern tгzistи nego do sada. То nije tacno, jer istovr·erneno cerno н celini
dohoci i standaгd rastи paгalelno s pгodнktivnoscи гаdа.
imati snaznijн preradivackи indиstrijн, orijentisarш na rnnogo sire trziste
Predstojecirn prorneпarna и pгimarnoj raspodeli - и oЬlasti ?dno~a
- izvozнo i domace, а на osnovi ovako orijeнtisane indнstrije, irnacerno i
cena - а i и sekиndarnoj raspodeli - carine, porez na prornet, dopпnos rz
veci izbor на dornacern trzistи, zbog rnogнcnosti veceg иvoza pгoizvoda prera-
licnih dohodaka, doprinos iz dohotka, karnate na poslo:ni fo:з-d i .sredstv~. za
divacke indнstrije. Merama koje danas predlazerno Skиpstini i rnerarna о ko-
zajednicke rezeгve - stvaгajн se potpнno novi odnosr. и prr~redr, и koJrrna
jima се Skнpstina i drнgi drиstveni organi гaspravljati н idнcirn rnesecirna,
se najjasnije odrazava smisao i dиЬina refoгrne н kоЈи иlazrmo. . .
na tom роdгнсјн treba da se izvrse odgovarajнce promene, јег је to osnovпi
Polozaj privгednih organizacija и иslovirna pгivredne refoгme naJbOlJe
pгoЬlern nase privгede i tи Sll nase OSllOVlle rnateгijalne disproporcije.
ilиstгији podaci о исеsси privrede и ostvarenorn . ne~~-prodиk~tи. u 1964.
Novopostavljeni paгitetni odnosi cena poljopгivrednih proizvoda, i pre-
godini, pгerna zavrs!lirn racиnirna, pгivredпe oгgaшzaClJe Sll иcestvovale и
dlozene rnere na liniji poboljsanja polozaja poljoprivгede, predstavljajн lo-
гaspodeli neto-pгodиkta sa 51 odsto, а drиstvena zajednica је zahvatala 49 od-
gickн posledicи vec do sada predиzetih mera. Resenja koja sн data za poljo-
priпedн sн и pгincipи, а i ро konkretnirn pitanjirna, optirnalna i trajnog ka-
sto. U novirn odnosirna, posle reforrne, pгivredne organizacij~ се. и raspo~.e~
1i иcestvovati sa 71 odsto, dok се se иdео drнstvene zaJedшce srnall]rtr
гaktera, јег se na ovaj nacin pгvi рнt poljoprivгeda stavlja и paritet sa
na 29 odsto, иzirnajиci ргi torne и obzir da privгeda nije viS.e
celom pгimarnorn proizvodnjom, sto daje риnе иslove, ра i obavezн, da se
radni kolektivi na tom роdгнсјн и najvecoj rneгi okrenн ka svojirn нnнtra­ opterecena porezorn na prornet. То znaci da se исеsсе privrednih organizacr-
snjirn proЬlernirna. ja povecava za 40 odsto. Najveci efekti се se pokazati и ind~s~r.iji i r':da~­
stvи, и drнstvenoj poljopгivredi, sаоЬгасаји, zanatstvu, trgovrщ 1 иgostrtelJ­
Ukнpna potгosnja, koja је imala mnogo vеси ekspaнzijн nego sto narn
stvи sиmarstvи i gradeviпarstvu. Takva prornena odnosa и raspodeli pred-
гealne mogнcnosti dozvoljavajи, predstavlja nasи drиgн slabost, koja је pod~
sticala inflaciona kгеtанј а н privredi. I tн је realнi kиrs dinara nerazdvoj- stavija zaista velik гevolнcionarni akt. I to је zapravo ono sto се dati samo-
иpravnim organima snagи da se mogи ozЬiljno orijentisati na aktiviгanje
нo povezan s нtvrdivanjern rnerila i zadatkorn da se raspolaganje nacional-
иnиtrasnjih rezervi i da mogu jasno zacrtati vlastitи politikи razvoja i ras-
nirn dohotkorn i potrosnja и svirn domenima svedи и granice raspolozivih
sredstava. Cak i vise od toga - njime treba stvorЩ prostor za forrniranje podele. .
Ти se, dakako, postavlja pitanje: otkиda nam rezerve koJe s~ omo-
potrebnih materijalnih i drнgih гezervi. А to, sa svoje straнe, trazi odre-
divanje poнzdanijeg merila. Nepostojanje jediнstveнog rneгila ornelo nas је gucile takvo smanjenje zahvatanja sredstava iz privrede za v~npпvr~dne
da na torn роdrнсјн stvorimo jedinstveнo stanoviste i da forrnиliserno jedin- svrhe. Jasno treba иkazati na cinjenicи da sи osnovne rezerve Ьйе и drspa-
stvenи politikи. ritetirna cena, sto је trazilo veliko pгelivanje sredstava и oЬlikи sиbve:;.cija,
U ovakvom gledanjи na slabosti н nasoj privredi роsеЬан vid doЬija dotacija, ргешiја i regresa. Resenjem dispariteta и cenama, da~le, mo.ze se
i ргоЬlеm licne роtгоsнје i njen odrюs pгerna ostalirn vidovirna potrosnje, radikalno izmeniti i politika sиbvencionisanja jedrюg dela prorzvodilJe na

180 181
racun drugog i stvoriti siri шaнevarski prostor za нeposredno odlucivanje 0
akumulaciji u samoj privredi.
I pored tih promeнa u odnosima raspodele, ciljevi reforme koje zeli-
mo postici traze u isto vrerne i velike нароrе citave privrede i citave nase
drustvene zajednice za rnaksimalнu stednju i racionalno trosenje drustvenih
sre~s~ava na s~~ш podrucjiшa - posebno u pogledu opste i investicione po-
trosнJe, а naroc1to onog dela о kome odlucuju drustverю-politicke zajednice.
Time se ne iscrpljuju efekti predstojece reforme. U vezi s tim izneo
Ьih jos neke podatke. Ukidanjem doprinosa iz dohotka, privredne organiza-
cije povecavaju sr~dstva kojima raspolazu za oko 280 шilijardi dinara, ро­
v Sпjeg i svetskog trzista u uslovima robne proizvodnje i samoupravljanja,
г:d toga, prenosen)eш poreza na promet iz proizvodnje u potrosnju, privre-
d! ostaje jos oko 400 milijardi. Time se znatno јаса materijalna osnova nepo-
~red,no~ . od~ucivanja. Sem toga, prenosenje poreza na promet u potrosnju
1mace 1 Шdlrektne efekte, jer se tiшe otvara sirok proces kooperacije i inte-
gracije i potpuno nov proces шoderнizacije proizvodnje, а sto нiје Ьilo mo-
gucno bez odgovarajucih pl·omena u citavom sistemu raspodele.
. . Sada ~ada ulazimo u reformu, sa tog stanovista se ostvaruju, kao sto
v1~1mo vel1ke rezerve za bolje privredivanje i za intenzivnije usmeravanje
pпvrede na savremeнiju proizvodnju, koja се naci, uz odgovarajuci brzi po-
гast produktivnosti rada, i svoje mesto u medunarodnoj podeli rada.
U vezi sa Ьilansom reforme hteo Ьih posebno upozoriti jos na jednu
cinjenicu. u pripremi ovih ргоmена vodile su se siroke diskusije u privredi,
н komorama, u saveznim organima, u zavodima za сене, itd. U tim diskusi-
jama svako је, izgleda, polazio od toga da za sebe osigшa sto bolji staгt
н novim uslovirna. То је dovelo do toga da је dohodak u privredi prilikom
sumiranja predvidenih efekata reforme manji od sadaSпjeg za oko 380 mi-
l~jardi. Тај dohodak, svakako, нiје mogao da nestane, nego u stvari predstav-
l]a rezervu u шaterijalnim troskovima privrede, koja се se aktivirati u na-
гednom periodu.
. Hteo Ьih narocito da naglasim da polozaj nerazvijenih podrucja u uslo-
VIma reforme tгazi posebno sagledavanje, pre svega sa starюvista dodatnih
шеrа koje Ьi trebalo preduzeti.
S tim u vezi u politici poreza на promet treba sto brze uvesti diferen-
cirano ucesce nerazvijenЉ podrнcja u saveznom porezu na promet. То Ьi Ьiо
_!юds_tгek tim podrucjima da pгosire sve one delatнosti koje sluze potrosnji
1 ~о~е на. odredenom stupнju privrednog razvitka omogucuju vece i brze za-
posl]avanJe radпe snage, а sto се sa svoje stгane dopгineti ubrzanijem priv-
гednom razvoju ovih podrucja.
U sгedнjoгocnom planu cemo morati posebno da гazmotгirrю oЬim sred-
stava Fonda za brzi razvoj нerazvijenЉ podrucja. I politika Fonda се sva-
ka~o,__ slediti o?stu orijenta:iju .na brfu modernizaciju i bolje koriscenje po-
st~Jeclh kapac1teta, а роvесан шteres za proces koopera<:<ije i integracije ll
~пvredi us:meravace privredne organizacije iz razvijenih podrucja da svo-
Jlm sredstv1ma - uz dodatna sredstva Fonda - ucestvuju u razvijanju ko-
operantskih kapaciteta ...
Dozvolite da ukazem i na r1eka konkretna pitanja i mere u vezi sa
spro~odenjem reforme. Prvo, о nekim problemima iz oblasiri. politike, rezi-
ma 1 kontrole cena i prelaza iz sadaSпje situacije »zamrznutih« cena.
182
Iako pojedini predlozi izmena cena sadrze jos mnogo subjektivizma
i tendencije пerealnog prikazivanja polozaja nekih grana i grupacija, Save-
zrю izvrsno vece је uz izvesнe korekcije, usvojilo ove predloge kao elementar-
nu osnovн za izmeнe u primarнoj raspodeli i kao orijentaciju za politiku na
tom podrucju. Novi odnosi u cenama predstavljaju polaznu osнovu za spro-
vodenje ostalih mera, а to znaci da treba i dalje intenzivno pratiti kretanja
na tom podrucju i vrsiti izmene u odnosima cena u skladu sa utvrdenim kri-
terijumima i razvojnom politikorn.
Као osнovni kriterijumi za formiranje сена usvojeni su: uticaj uнutra­
sa svom logikom ekonomskih zakonitosti, novi paritet dinara, uz odgovara-
jucu carinsku zastitu i neophodnost drustvenog рrасенја i evideнcije cena,
а kod nekih pгoizvoda i cvrsci rezim cena.
Ne Ьih hteo da se upustam u koнkretne izmene u odnosima i нivou cena.
Ali tr·eba da kazem da Ьilansi reforme potvrduju da su u pripremnoj fazi
sprovedeнi osrюvнi principi i ciljevi reforme i u konkretnim razradama ргi
odredivaнju нivoa cena, kursa i izmeni iнstrumeнata raspodele, а i u poloza-
ju pojedinih nosilaca reprodukcije u нovim uslovima.
U okviгн ukupnog poгasta nivoa cena od 24 odsto - u odnosн na pro-
sek 1964. godine - dolazi do porasta cena u iнdustriji i rudarstvu za 14
odsto, u poljoprivredi za 32, saobracaju 26, gгadevinarstvu 22 i kod ostalih
delatnosti za 45 odsto. Najveci porast cena u odнosu na prosek 1964. godine
se predvida kod uglja (preko 36 odsto}, а odmah zatim u elektricnoj energi-
ji (oko 34 odsto). Znacajan је i porast cena u ernoj metalurgiji (oko 31 od-
sto). Ukгatko. sve siгovinske graнe industrije spadaju u grane koje imaju
najvisi ргосенаt poгasta cena. U preradivackim gгanama iнdustrije porast cena
iznosi oko 8 odsto. Porast cena sirovina u odnosн на cene preгadivackЉ
grana је oko 3 puta veci, sto odgovara opstim iнtencijama reforme. u apso-
lutnim iznosima to znaci da се se u pгocesu pomeranja cena izvrsiti prera-
spodela jedнog dela vredнosti bruto-pгoizvoda: u korist poljoprivrede za
oko 200 milijardi dinara,l) saobracaja za oko 20 milijaгdi, sumarstva za oko
9 milijaгdi itd. Na osnovi ovakve preraspodele moze se ocekivati da се se
odnosi izmedu oblasti privгede ро ноviш cenama odvijati na liнiji opstih
ciljeva reforme.
Tu odmah treba da ukazem на neka pogresna prikazivaнja polozaja
pojedinih grana i grupacija, pre svega pгeradivacke industrije. ёinjenica da
se u нovim uslovima deo akumulacije iz preradivacke industrije preliva u
baznu iнdustriju, samo ро seЬi jos ne daje osnova za zakljucak о pravom po-
lozaju u kome се se naci preгadivacka industrija. Naime, izmenama u se-
kundarnoj raspodeli (ukidanjem doprinosa iz dohotka, prenoseнjem poreza
iz proizvodnje u potroSпju, snizeнjem stope kamata na foнdove i drugim iz-
menama u fiskalnoj politici) upгavo se preradivackoj industriji prosiruje
manevarski prostor i stvaraju пюgucнosti za brze aktiviranje unutrasnjih
тezervi, а time i u okviru predlozenog nivoa cena daju uslovi za poboljsanje
akumulacioнe sposobнosti.
Zbog znacaja poljoprivredнe proizvodnje i njenЉ specificnosti, predlo-
zene su neke mere koje se не odnose rш ostalu, ili bar не na celokupnu pri-
1) U tekstovima do Зl.XII 1965. godiпe svi izпosi su u starim diпarima, а od 1.1 1966.
godiпe u пovim diпarima (prim. red.).
183
vredи. Tako se predlaze da se zadrzi sisteт garantovanih cena za osnovne
poljoprivгedne pгoizvode i тiniтalnih otkиpnih cena za indиstrijske kultu,-
гe. Тiте se dгиstveno organizovanoj poljoprivrednoj proizvodnji obezbedи­
je odгedena sigигnost и poslovanjи. Sет toga, za poljoprivгedи se pгedvida
povlascena kaтatna stopa na sopstveнa sredstva i zadгzavanje regгesa za
тineralna dиbгiva.
I рогеd posebнog tгеtтана poljoprivгede,
svi poljoprivredni proizvodi
и pгincipи fоrтiгаји cene slobodнo, ргеmа trzisniт
иsloviтa, а isto tako
тоgи se i izvoziti на inostгana tгzista ро jedinstvenoт kиrsи. Slobodno for-
тiranje cena се Ьiti regиlator i koгektor, иkoliko se pokaze da neki odnosi
rlisи najbolje postavljeni i da ih је rnogucno bez znatnijih pгivrednih рогете­
саја pгilagoditi postojeciт иslovirna.
Jedan od ciljeva ove rеfогте је napиstanje reziтa zaтrznиtih cena i
njihovog administгativnog regиlisanja. Misliт da иЬиdисе ne Ьi trebalo vise
adтinistгativniт риtет resavati odnose и pгiтarnoj raspodeli, наiте, eko-
nomska politika се dejstvovanjeт тateгijalnih rezervi, kreditnoт politikoт
i dгиgiт sгednjoгocnim i tekиCiт теrата stvaгati иslove za skladnije kгe­
tanje cena.
Sigигno је da i sadasnja resenja и rezirrш cena и periodи sprovodenja
novih тега pгivгednog sisteтa imajи svoje slabosti. Naiтe, тогато iтati
и vidи da се ovaj геziт и prilicnoj тегi iskljиciti иticaj tгzista na forтiгa­
nje cena, i to kod pгeteznog broja pгoizvoda i иslиga. Zbog toga је potгebno
pгistиpiti гazгadi тега koje tгеЬа da omogиce oslobodenje pгivгede od adтi­
нistrativnih stega и oЬlasti ргiташе гaspodele, тега koje се osigигati slo-
bodnije delovanje ekonoтskih zakonitosti. Iako sи и оvот tгениtkи potгeb­
ne izиzetne теге adтiнistгativnog regиlisanja cena, и stvaгi vec donosenjeт
izтena и сеnата stavljamo van snage геziт opsteg zaтгzavanja cena.
Pored toga, vec и sерtетЬги pгedloziceтo Skиpstini nov геziт cena.
U okviги toga posebno treba razгaditi пlоgи огgана za cene. Oгgani za cene
tтebalo Ьi da vise ргаtе kretanja сена, а таnје da ih kontrolisu na dosa-'
dasnji nacin. u tот sтislи vec и pгelaznoт periodи иvodirno sistern kontгole
cena na tгzistи, а ne kod pгoizvodaca, i sisteт koнtгole cena на bazi njiho-
vog тaksimiгaнja, а не na bazi njihovog pojedinacnog odгedivaнja ...
Hteo bih posebno da ироzогiт, da је svakako и оvот тornentи po"-
tгebna i cv1·sta politicka odlиcnost i da ne bisrno пikako sтeli da dopпsti­
тo divlje podizanje сена ргеkо носi. Tako је i на роdгисји иslиga, gde kre-
tanje cena pre svega zavisi od kотпnа, potгebna риnа odgovoгnost svih fak-"
tога и koтиnama. Svako preteгivanje и nivoи сена иslиga, svako na-
stojanje da se ргоЬlет prosiгenja kapaciteta i investicija sada odтah resa-
va kroz cene, predstavljalo Ьi ozblljan pгitisak na standard гadnih ljиdi.
Zbog toga tгеЬа da bиdemo vгlo oprezni i da sa svoт odgovoгnoscи pгistи­
piтo tiт proЬlemiтa. Моrато ozЬiljno da rасинато s tiт da pгivredna
reforтa svakako trazi и ргviт rnesecima, cak i п prvoj godini, ozblljnи sted-
пjи и svim oЬliciтa potгosnje, ра zbog toga treba odloziti resenje nekih рrо'­
Ьlета, makar Ьili i vrlo aktиelni, dok za to ne stvoгiтo objektivne тo­
gucnosti.
Dгиgi konkretнi pгopisi, koji idи пporedo s izтenaтa и сената, odno- ·
se se na paгitet dinaгa, denominacijи i devizni reziт.
Jos pocetkoт ove godine Savezno izvгsno vece је иtvrdilo kиrs od
1.200 din. za jedan dolaг kao гаdнп pгetpostavkи za izгacиnavanje odщ~sa
184
domacih cena. Sva naknadna pгoveravanja potvrdila sи da је ovaj izboг pгa­
vilan i da se pгetezni deo иnиtгasnjih dispaгiteta cena kгесе izmedи 1.100
i -1.400 dinaгa za dolaг. Pri иtvгdivanjп novog pariteta dinaгa rиkovodili smo
se vrlo znacajniт zadatkom ove геfогте: sиzavanjeт dispaгiteta и granice
nasih objektivnih тogиcnosti.
Kad smo posli и rеfогти 1961. godine, dispaгitet је iznosio 100:170, п
poslednjim godinaтa је sиzen na 100:140, а sadasnjiт izrneпaтa se sиza­
va и pгeteznim odnosiтa па 100:120. То је vгlo znacajan zadatak koji nas
obavezиje na jedinstven pгistиp svim орегасiјата koje tгеЬа to da obez-
bede.
Pгilikoт иtvr·divanja novog pariteta dinaгa poslo se od posledica koje
pгoisticи iz njega, pre svega od пjegovog иticaja па nivo cena и zernlji, на
dispaгitete, na platni Ьilans, пzimajиCi и obziг i celishodnost izvesnog instги­
mentaгija, kao i nekih dгиgih faktoгa koji иslovljavajи izvoz. Polazeci od
toga, Savezno izvгsno vece је odlиcilo da predlozi kurs od 1.250 ~inaгa. z_a
jedan dolaг, јег ргета svim dosadasnjiт осеnата, obezbedиje naJpovolJш­
ji odnos i иticaj na nivo сена и zeтlji, na dispaгitete сена i отоgисије и
izvoznom instп.1mentaгijи пajmanje adтiпistгativnog иplitaпja.
Odredena visina kш-sa па nivoи od 1.250 diпar-a pгedstavlja пјеgоvи
dovoljпи aпticipacijи, polazeci od podatka da је и ргvој poloviпi 19~5. godi-
пe realizovaп ргоsеспi kигs od 1.088 dinaгa, а izvozni od 1.128 dшara za
dolar. Ova aпticipacija отоgисаvа i оdgоvагајиси znасајпи ргегаsроdеlи и
akитиlaciji, јег dгиiЉтеној zajednici vise nisи potгebna tako znacajпa sгed­
stva za stirnиlisanje izvoza kao do sada.
Рге nekoliko dапа sи zavrseпe геdоvпе konsиltacije koje se svake go-
dine vгse s Medиnaгodniт rnonetaгniт fondoт. Тот pгilikom sи гazma­
tгane rnere i visiпa kигsа и vezi s nasoт pгivгedпorn геfогтот. Ргета oceni
Medпnaгodnog топеtагnоg fonda, visiнa kигsа od 1.250 diпага za јеdап do-
lar odgovaгa nasiт realnim rnogпcnostima i Fond је izrazio spгeтnost da
ргиzi ротос п vidи kгeditпih aгanzmana.
Iako sто se ovog риtа и spгovodenjи refoгrne osloпili na vlastite sna-
ge i okrenиli ka sopstveniт rezeгvama, koje sи vrlo velike, zeleo Ьih da po-
meneт i povoljne иgоvоге koje sто и protekliт rneseciтa zakljиcili sa So-
vjetskiт Savezom, а koji се zпatno olaksati nasи sadasnjи deviznи sitиacijи.
Isto tako, иgovoгi sklopljeнi sa Cehoslovackorn, Demokratskom Repиblikoт
Nетасkот i Poljskoт pгedstavljajи znacajaп dopгinos парогimа koje иla­
zerno za modeгnizacijи nasih kapaciteta. U vezi s оvот refoгmorn и tokLl
sи konsиltacije sa vladaтa SAD, Engleske, Italije i Fгancиske. Те sи zeт­
lje nasi пajveCi spoljnotгgovinski paгtпeri, ра zbog toga осеkијето od njih,
и inteгesи ргоsiгепја паsе rоЬне razmene, odгedenи saгadnjи i podrskи u
sprovodeпjп наsе rеfогте.
U neposгednoj vezi s izboгorn novog kпrsa stoji i odlиka о denomina-
cijidinaгa, Cija је sиstina pre svega psiholosko-politickog karakteгa јег tге­
Ьа da poтogne orijentacijи citave паsе privгede i sve nase javnosti na stva-
r·anje cvгstog dinara, da cvгsti diпаг Ьиdе izгaz odlиcne oгijentacije ka staЬi­
lizaciji паsе pгivгede.
Misliт da tгеЬа da иkаzет i па neke spoljnopoliticke aspekte koji se
srecи и realizaciji геfогте. Nerna sиmnje da Ьi cvrstina, stabllnost i odгe­
deni stepen konvertibllнosti dinaгa, иz oгigiпalnost риtа koji је Jиgoslavija
185
sledila u svom privrednom razvoju, i uz ugled koji она uz1va u svetu, mo-
gla samo da otvori nove perspektive u prosirivanju nasih odnosa s mnogim
zemljama, jer otvara nove moguenosti ekonomske saradnje i na finansijsko-
-monetarnom podrucju.
Predlazemo da denomiнacija bude 1:100, znaci za 100 sadaSпjih dina-
ra 1 novi dinar. Pri tome smatramo da је nepotrebno na novcanicama uno·-
siti naziv »novi dinar«. Isto tako је пepotrebno osim denominacije unositi
пеkе Ьitne izmeпe u пovcanicama. No preracunavanje na odnose 1:100 u се­
nаша, licnim dohocima i svim finansijsko-rnonetarnim operacijama i sl. trazi
uvodeпje novih jedinica novca kao па primer 5,10 para i sl.
Citava operacija derюmiпacije nece predstavljati proЬiem пi za potгo­
sace ni za pгivredu. Iako odluku о torne donosinю ро hitnorn postupku, spro-
vodeпje se predvida pocev od 1. januara 1966. godine, kada treba da izvr-
sirno sva preracunavar1ja. U toku iducih 4-5 godina izvrsila Ьi se zamena
novcaпica, а ро proteku tog perioda izostale Ьi iz opticaja пovcanice sa-
dasnje nominacije. Derюmiпacija пе Ьi trebala da pгedstavlja nikakve pro-
mene u odnosima privredпih organizacija.
U deviznom гezimu se zadrzava mehanizam vezivanja uvoza za izvoz.
Hteo Ьih роsеЬпо da naglasim da i dalje treba пastojati da se u devizni
гezim unose novi elementi, koji се ga stalno uпapredivati i poboljsavati. Pri
tome treba nastojati da se privreda sto vise stimulise na izvoz i usavrsava-
nje sisterna radnickog samoupravljanja i na ovorп podrucju.
U vezi sa deviznim rezimorn osvrnuo Ьih se na neke karakteristike na-
se caгinske politike. U dosadasnjirп uslovima carine nisu mogle predstavlja-
ti efikasan instrument regulisanja uvoza. Zbog neefikasnosti carina, koja је
Ьila uslovljena pre svega niskim uvoznim kuгsorп, funkciju regulatora uvo-
za imali su drugi spoljnotгgovinski i devizni instrurпenti. Promeпa kuгsa di-
nara u okviгima koji се zatvoriti makaze izmedu uvoznog i izvozпog kursa,
delovace u pravcu povecanja uloge carina kao selektivnog instrumenta za
zastitu dorпace pгoizvodnje. No carinska zastita i druge zastitne mere tre-
balo Ьi da imaju vгemeнski oгgaнicen domet. U tom smislu Ьi kroz baн­
kaгski mehanizarп, uz podrsku drustveno-politickiћ zajednica, trebalo ospo-
soЬljavati privredu da se postepeno uklapa u jedinstveнi kurs. Pri tome
cariнska politika rnora da se zasniva na dugorocnoj politici privredнog raz-
voja i da se, u skladu s rezultatima privredivanja, visiнe stopa vremenom
srnanjuju.
U vezi s пovom caгinskorn taгifom koju treba sada da donesemo kao
stalнu hteo bih da naglasirп da to пе iskljucuje vec trazi usavrsavanja u
pravcu пjenog daljeg diferenciranja. U okviru toga treba, s jedne strane,
traziti resenja za uskladivanja oЬima uvoza robe koju rni iпасе ne proizvo-
dimo, u skladu s nasim mogucпostima, а sa druge, vrsiti regionalno usmera-
vaнje spoljnotrgovinske razmeпe. I на kraju, ovakva carina kakvu predla-
zemo omogucava наш dalje razgovore u regulisanju naseg Clanstva u GATT-u,
kao i ucesce u razgovorima u okviru Kenedijeve runde.
Na podrucju iпstrurпeпata raspodele i nase fiskalne politike hteo Ьih
da upozorim pre svega na tri instrumenta.
Ukidanjem doprinosa iz dolюtka poboljsavaju se pre svega uslovi priv-
redivanja preradivacke industrije, posto su bazicne grane inace vec Ьile oslo-
bodeнe tog doprinosa. Porez па promet doЬija поv karakter i predstavJja
186
Ьitnu promenu u sistemu raspodele. On ШЈе vise instrurnent zahvatanja aku-
mulacije, пjegovo mesto naplate је u trgovini i on rlije vise sastavni deo
cene, vec se dodaje na cenu. Opsta stopa saveznog poreza iznosi 12 odsto,
limitirana stopa lokalnog poreza 6 odsto, а s obzirom na poplave i druge
elementarne nepogode ornogucuje se pogodeпirп republikama iznimno uvode-
nje poreza па promet ро dodatnoj stopi od 2 odsto. Dakle, ukuprю opsta sto-
pa iznosi 20 odsto. Na promet pojedinih proizvoda i usluga placa se porez
na prornet ро diferenciraнoj tarifi. Kriterijumi za diferencijaciju svakako се
morati da dozive jos neke izrnene, pre svega u smislu stvaranja nюgucnosti
za usmeravanje strukture potrosnje i u skladu sa nasom orijeпtacijorn u raz-
vojnoj politici.
Ne predlazemo Ьitne izmene u pogledu oЬlika koncentracije sredstava
za ucesce dгustveno-politickih zajednica u fiпansiraнju investicija. То ne
znaci da ovi proЬiemi nisu sagledani. Ipak, nlislimo da Citav sistem finansi-
гanja prosirene repгodukcije, а pre svega u tzv. infrastrukturi, treba izuca-
vati u novim uslovima i uporedo s projekcijom politike razvoja doneti odgo-
vaгajuca resenja. Za sada zadrzavamo kamate па fondove kao najznacajni-
ji oЬlik koncentracije sгedstava. Iako mislimo da to nije najbolje resenje, ono
је za sada jedino mogucпo. Ali vec u pocetku је potrebno da se sve Ьапkе,
а pre svega specijalizovane, angazuju na koncentraciju sredstava poslovnim
putem. То mislirn da је jedini izlaz da se obezbede sredstva za finansiranje
onih iпvesticija koje su zпacajne za opsti privredni razvoj, jer s ovom гefor­
mom pгestaje rnogucnost da Federacija na dosadasnji nacin obezbeduje sred-
stva bankarпa. Na toj liпiji poslovne banke imaju ogrorппe zadatke, i u idu-
cim mesecirпa moracemo da гazradimo ovakvu orijeпtaciju u nasoj privredi.
U predlogu noviћ pгopisa о karпatarпa na fondove u pгivredi pгedloze­
пo је snizeпje opste kamatne stope sa 6 na 4 odsto. Tirne se stopa usaglasa-
va s nasim bankarskim sistemorn i prestaje da bude srпetпja za oгocavanje
sгedstava u bankama. U ukupnom iznosu kamate na fondove u pгivredi
ostaju na dosadasnjem nivou. Ali za gгапе koje su dosad irnale opstu stopu
od 6 odsto ona se smanjuje, za neke grupacije se povecava, dok se za neke
delatnosti uvodi povlasceнa kamatna stopa, kao izuzetan, privгemen in-
stгument.
Vec је pгihvacen stav da posle revalorizacije osnovnih sredstava tгеЬа
izvгsiti i odgovaгajuce snizenje karпatпih stopa.
I рогеd velikog znacaja pojedinih konkretнih rnera о kojima sam go-
voгio, sigurno је da Ьi ova reforrna gubila u dometu svog dejstva ako ne Ьi­
smo izvrsШ zaista radikalan »hirurski rez« u sferi opste potrosnje. Misliш da
irпamo puпu i jedinstveпu podrsku svih radnih kolektiva, а pre svega пepo­
srednih proizvodaca za odluku da Ьitno smanjirno sve пeproduktivne izdatke
i da svedemo budzetsku i opstu potгosнju па svim nivoima i kod svih organa,
ustaпova i institucija u okvir koji uslovljava пacionalni dohodak od oko 500
dolara ро stanovniku. Sada, nairne, trosimo oko 43 odsto пacionalnog dohot-
ka U opstoj potrosnji, а to је cak i vise Ilego sto U OVU svrhu trose najrazvije-
пije zemlje.
Zbog toga Savezno izvrSпo vece predlaze donosenje preporuke о srna-
njivarlju neproduktivrlih troskova radrlih organizacija i о smaнjenju budze-
tske potrosnje. S tirn u vezi hteo ЬЉ da obavestim Saveznu skupstinu da
Savezno izvrsno vece vec razmatra prograrn rnera stednje u savezпom budze-
tu, jer smatra da Ьi to dalo znacajne i rnaterijalne i moralno-politicke efekte.
187
 No, tr~ba istaCi da је stednja и saveznom bиdzetи prilicno teska, jer
nam rashod1 narodne odbrane, invalidske i boracke prinadleznosti i otplate
anиiteta ро iпostranim zajmovima cine oko 75 odsto svih rashoda. Pored
toga, povecavajи se dotacije socijalistickim repиblikama, tako da ostaje vrlo
mali deo rashoda и kome mozemo izvгsiti иstedи. Samo, to ne znaci da песе
Ьiti иlozeni maksimalni napori da se iskoriste sve mogиcnosti stednje, и се­
ти ocekиjemo i podrskи Savezne skиpstine.
Sledeci problem koji moramo sada da resimo је otklaпjanje steta koje
sи proиzrokovane velikim elementarnirn nepogodarna. Ove stete samo и toku
poslednjih 8-9 rneseci iznose oko 400 rnilijardi dinara, а zajedno sa Skop:-
ljem i ostalirn drиgirn stetama и torn periodи, penju se na oko 1.000 rnilijar-
di dinara. Takav oЬirn steta trazi odgovarajиce rnere za sveopstи nacioпalnи
stednju, jer bez toga se не rnoze zarnisliti resavanje ovih problema. Zbog to-
ga pitanje пajostrije stedпje па podrucju opste potrosnje rlije sarno posledi-
ca promeпa и raspodeli vec је poteпciraпo i ovirn katastrofarna.
РоsеЬап problern na роdrисји opste potrosпje predstavlja skolstvo.
U Savezпoj skиpstiщ ovi problemi su vec izdiskиtovaпi, sto паs obavezиje da
predlazerno odgovarajuca гesenja и toku ove godiпe. Sada је potrebпo da re-
puЬlike i komuпe pristupe resavar1ju ovih problerna и okviru dosadasnjeg
sisterna. Savezпi oгgani vec izucavaju pгedloge za пeposredno povezivanje
privredпih faktora i skolskih iпstitucija, tako da cerno rnoCi и oktobru pred-
loziti odgovarajиca resenja koja се omoguciti republikama da jos pre kra-
ja ove godiпe dопеsи svoje propise. Na taj пасiп Ьismo rnogli da sprovede-
rno ПОV sistern finaпsiraпja skolstva vec U skolskoj 1966/67. godiпi.
U sklopи ostalih rnera koje predlazemo Saveznoj skиpstiпi па иsvaja­
nje је i predlog da se snize stope dopriпosa drustveno-politickirn zajedпica­
rna iz licпog dohotka i stope dopriпosa za socijalпo osiguranje. U vezi s do-
prinosorn iz licnih dohodaka hteo Ьih posebno da naglasirn ciпjenicи da su
паm predvidene stope doprinosa i рогеd smaпjenja vrlo visoke i predstavlja-
ju granicu preko koje nikako ne Ьismo srneli da idemo, ako hocerno da osi-
guгamo osnovпe ciljeve гeforrne. S obzirorn па dosadasnji porast licnih doho-
daka i па porast koji se ocekuje и ovoj godiпi, а i zbog пovouvedenog исе­
sса republika и saveznorn porezи na promet, svakako rnorarno da пapregne­
rno sve sпage da Ьi se rashodi dгust\тeno-politickih zajednica za оvи godiпи
mogli podrniгiti s pгedlozenirn stopama. Isto tako, srnatramo da је пеорhоd­
по smапјЩ dosadasnji oЬirn potгosnje koja se finansira iz sredstava socijal-
пog osiguranja, ра se zbog toga i tи predlaze srnaпjeпje stope па 20,5 odsto
za оvи godinu, s tirn sto је vec sad zauzet stav da је u 1966. godini tгеЬа jos
vise srnaпjiti.
Slиzba socijalпog osigиranja rnoгate da razradi prograrn rnera i politike
koji се omoguciti da se fiпansiгanje гashoda иklopi u prihode ро pгedlo­
zeпoj stopi ...
Politika licпih dolюdaka и иslovima reforme је bez surnпje isto tako
јеdпо od vrlo osetljivih pitaпja, kome treba da prilazinю s риnо paznje. U
pogledu valoгizacije licnih dohodaka, и vezi s promeпom kursa i novim сена­
та i menjanjem troskova zivota, Savezna skиpstina treba da donese нiz za-
koнa i mera, pored ostalih i pгeporuku о drustvenorn usmeravaнjи raspodele
dohotka i licnih dohodaka и гadпim orgaнizacijama. Могаm da podvucem
da ovom prilikom не Ьismo smeli da idemo па sveopstи linearnu kompenzaciju
188
tгoskova zivota i valoгizaciju licnih dohodaka. Пmesto toga moramo otvoтiti
proces koji се omoguciti da s\тaka pгivredna oгganizacija оdlисије о pitanjima
valoгizacije и skladu s тezultatima pгivredivanja i и gгanicama dostignutog
пivoa produktivnosti rada. Ргерогukа о dгнstvenorn нsmегаvанјн raspodele
dohotka i licнih dohodaka u гadnim oгgaнizacijama ima svoj zнасај kao po-
mocni dokнment Skupstiнe, koji се odigгati иlogu и ргосеsн usmeгavaнja i
clogovaгaнja о pгoblemima гaspodele dohotka na akurnиlaciju i licnu potгo­
snju, koja се obaviti sindikati i kornore. Smatrarno da takvo usrneravanje u
politici licnih dohodaka pтedstavlja н ovom tгenutku najpogodniji oblik drн­
stvene inteгvencije ll nasim нslovirna samoнpravljanja.
Isto tako, morarn da rшglasim da se privredna reforma ne Ьi mogla
spгovesti na гacun zatvaгanja pгeduzeca, на гаснн otpustanja гаdне snage, sto
не znaci da tн несеmо irnati proЬlema. Ako do toga dode, to је svakako
mнogo mанје posledica гefoтrne а vise rezнltat dosadasnjeg наСiна ekstenziv-
nog privгedivanja. П privгedi postoje povoljne moguenosti da se rese proble-
mi koji se mogн pojaviti ali to trazi ozЬiljnu aktivizaciju i moЬilizacijн svih
drнstvenih faktora, u skladн sa citavom нasorn privгednom oгijentacijom. п
privгedi, bez sumnje, ima dovoljno гezervi za produktivno zaposljavanje ra-
dne snage, ali to се siguгno traziti njeno pгeusrneгavanje i pгekvalifikovanje.
Dakle, sve ove mere treba da dovedи do toga da se omoguci privred-
nim organizacijama da se oslobode nepгodнktivнe zaposleнe radne sнage,
ali s odgovaгajнcom oгijeнtacijom на нjihovo нeposгedno zaposljavanje na
нovim mestima.
Potreba za sveopstom stednjom, naгocito na роdгuсји opste potгosnje,
trazice odгedenи preorijentacijн radнe sнage izvaн pтivтedнih oblasti н priv-
гedu. Sigurno је da ima jos dovoljнo mesta za ноvе тadнike н nasoj privredi,
јег гeforrna treba da deluje и pravcu boljeg koгiscenja postojecih kapaciteta,
нvodenja dгнgе i tгесе smeнe н pгoizvodnji i sl. Рогеd toga, nasa opsta
oгijeнtacija tгazi blize razvijaнje usluznih teгcijarнih delatнosti, sto isto
tako daje velike mogucпosti za nova zaposljavanja. Cinjenka da н priv-
l·edi irnamo oko 2.000 milijaгcli dinara imoЬilisanih а vec нgradeнih inve-
sticija - daje siгoke mogucnosti koгiscenja tih тezervi pгilikom pгezaposlja­
vanja radne snage.
Sagledavanje polozaja nekih privгednih grнpacija pokazuje da се poje-
dinim гadnim oгganizacijama ipak Ьiti potrebna i drustvena pomoc da se ada-
ptiгaju na ноvе нslove privredivanja; oЬim sгedstava koja stoje na raspolaga-
пjн - oko 13 milijardi dinara - nije dovoljaн, ра smo moгali н pтelazнom
регiоdн stvoгiti siгe mateгijalнe rnogucnosti гepublikama i opstinama za sana-
ciju нekih pгivredнil1 oгganizacija. Do kгаја 1966. godine Ьilo Ьi potгebno
obгazovati dopиnska sгedstva od oko 110 milijardi dinara za zajednicke re-
zeгve pгivгednih organizacija.
Saveznoj skupstini pгedlazemo donoseпje Zakona о obrazovanjи dopun-
skih s1·edstava za zajedпicke геzегvе pгivrednih oгganizacija, ро kome se je-
dan deo ostvaгenog prihoda od dopгiнosa iz licnog dohotka нplacuje и koгist
zajednickih гezeгvi pгivгednih oгganizacija. Ova sгedstva sи pre svega rlame-
njena isplati licнih dohodaka н oнim гadnirn oгganizacijarna koje dodн и te-
zak polozaj. One nikako ne Ьi smele postati faktoг prosiгenja investicione
potгosnje (takav vid koгisceпja sгedstava rnogao Ьi sarno izнzetno Ьiti do-
punski izvoг u vгlo ogгaнicenom оЬimи). Ocekujemo da се s ovim kгiteгijн-
189
 snabdevacke mreze. I на tom sektorи odgovaгajиci savezni orgaнi vec predи­
~i:O::~ racиn~:~ г~риЬlikе i komиne kada Ьиdи donosile propise oko namene zimajи rnere о kojima cemo vec и idиcirn nedeljama da odlиcиjerno s komи-
1 :ez1m~ kor1sceщa sredstava zajednickih rezervi. U vezi s ovim sada ne pred-
laze~o 1Zm~ne и Zakonи о rninimalnom licnom dohotkи, jer ocekиjemo da rе­
nama i repиЬlikama.
Obim нekih vidova potrosnje, tzv. neprodиktivнih izdataka, trazi da
риЬ11kе ~~nste ~v.oje pravo. vi mogиcnost da на osnovi postojeceg Zakona pri-
se и bankarna, komorama, иdrиzenjima, razнirn foнdovima i drиgim iнsti­
lagode v1sши m1шmalnog l1cnog dohotka svojim potrebama. U ovom mornentu
tиcijarna troskovi poslovanja иsklade s нjihovim fинkcijama. Pred saveznim
bil.o Ьi tesko.' s obzi~om na vrlo -~azlicite prilike и pojedinim repиЬlikama, je-
dшm savezшm prop1som omogиc1ti ova prava.
organima stoji resavaнje otvorenih pitaнja i donoseнje odgovarajиcih rнera,
а njilюvoj razradi treba odmah pristиpiti da Ьi privredнe organizacije imale
Sto se ~ice stambene privrede, mislim da sи dosadasnje diskиsije poka- jasnи orijentacijи za svoj razvoj. Stoga је hitнo da se razmotri politika raz-
zale da smo 1 tи tek otvorili proЬleme. Sistem finansiranja izgradнje stanova. voja do 1970. godiнe, kako Ьi Savezna skиpstiнa mogfa do kraja godiнe do-
zbog znacajнog иticaja на licнe dolюtke i na standard staнovнistva trazi d~
нeti odgovarajиce propise.
da se i . ~alje izиcava. No smatrali smo da revalorizacijи stanarin~ moramo
U sredнjorocнom рlани moracemo posebno da sagledamo sredstva Foнda
sprovestl 1stovremeнo s reformom, dok citav sistem treba da razradиjemo tako
da bi mogao s 1. janиarom 1966. godine da stиpi na snagи ... za br·zi razvoj нerazvijeнih podrиcja. Pored toga, Savezno izvrsno vece је od-
lиcilo da и septembrи ili oktobrи razradi neke posebne aspekte privredнe re-
... Ove mere. pгedstavljajи tek pocetak preobrazaja наsе privrede, јег forme, kao sto sи: projekcija nase spoljнe trgovine, mehanizam trzista и na-
one samo ostvarиJи nove procese и privrednom i drиstveнom razvitkи. То sim specificnim иslovima i rezim сена koji sada nije dokraja sagledan. Zatim,
postavlja pred nas vrlo krиpne zadatke i tгazi maksimalнe nараге. Mora- moracemo razraditi sistern finansiranja prosirene reprodиkcije i sve proЬleme
mo odmah, bez obzira na odmore, pгistиpiti trazeнjи najboljih resenja. koji sи s нjim povezani. Na роdrисји sistema raspodele kao akиtna pitanja
Pred radnim organizacijama stoje zadaci da se sto brze иklope и ноvе ostajи: fиnkcija kamate na fondove, иsavrsavanje poreza na pгomet kao
иslove иz риnо иvazavanje intencija novЉ mега. One нikako не Ьi smele instгumenta иsmeravanja potrosnje, иsrneravanje politike opste potrosnje, i
pгekidati. kontiн~itet и pгivrednim kretanjima. То ne znaci da nije potгebno to narocito na роdгисји skolstva i zdravstva. Politika stambene izgradnje tгazi
da огgаш иpravlJanja и radnim organizacijarna odmah pгeispitajи vec donete razradи, иz гazresavanje nekih konkгetnih ргоЬlеmа koji се se s иvodenjem
inv.~sticioнe i. pгoi~v?dнe odlиke i da traze гesenja и skladи s novom oгijen­ reforme pojaviti i о kojima је Ьilo vec dosta diskиsije ...
taC1Jorn ka шteнz1f1kaciji privгedivanja, integraciji, гacionalnijem trosenjи
sredstava i brzem иklаранји и medиnaгodnи podelи rada. Vгlo vazнi zadaci (»P1·ivredna 1'efo1·ma", BiЬlioteka Savezne skupstine,
Beog1·ad, 1965, str. 57-82)
koji s.toje pred oгgaнima иргаvlјанја и radnim organizacijama sи pгeиsme­
rav~ll]e r~adne snage i preispitivanje sistema иnиtгasnje raspodele. U sргоvо·­
d~нЈи ov1h zadataka neophodne sи stalne konsиltacije i dogovor izmedи rad-
шh vorganizacija, sindikata i kornoгa, koji mogи гadnirn oгgaнizacijama da
р1·иzе рини yomoc .и иsmerav~njи na nove иslove privгedivaнja. U tom
pog~ed~ r:aroc1to ·џell~. zadatak ннаји odgovarajиci oгgani komиne i гериЬli­
kе 1 m1 cemo se s ll]1ma dogovarati и vezi sa spгovodenjem reforme.

v .. Repи~likan:a i op~ti.r:ama ostaje da preispitajи svojи огiјенtасiји и op-

stoJ 1 ~иdzetskoJ potгosnJ1. Оне tи ne rnogи izbeci neke vгlo akиtne proЬle­
me, koJe treba resavati и novim иslovima, iz oЬlasti skolstva naиke zdrav-
stva i socijalne zastite. ' '
.меге koje ~redиzimarn~ za smanjenje tгoskova socijalnog osigиranja -
а koJe .sи. te~ pocetn: - tгaze od samoиpravнih oгgana socijalnog osigигanja
d.~. pre:sp1taJи sve v1dove potrosnje i da aktiviгajи rezeгve koje и oгganiza­
C1!1 naseg zdravstva, и administгaciji socijalrюg osigиraнja i и dгиgim vido-
v:ma. na tomv~~k~oги nisи ~ale. у vezi s tim tгebalo Ьi pгeispitati i sve pro-
p1se 1 pred~oz1t1 1zmerш ошh kOJ1 иslovljavajи neracioнalno trosenje sredsta-
va. Za to Је \'ezan i zakljиcak SIV da se predlozi ноvо smanjeнje stope и
1966. godiнi.
I на роdrисји stambeno-komинalne pгivrede postoje oblmni zadaci.
Pred komиnama је da ispitajи te ргоЬlеmе i da не dozvole - о сети sam
vec govorio - da se oni resavajи preteгanim zahteviшa za povisenje сен~.
. U g:ad_ovima i indиstгijskim ceнtгima neki proЬlemi sнabdevanja osnov-
шm наm1rшсаша, pogotovи na sektorи poljoprivredнih proizvoda, pokazace
se и нovom svetlи. Zbog toga treba traziti reseнja ka savrsenijoj organizaciji

190
IZ SMERNICA PREDSEDNISTVA 1 IZVRSNOG KOMITETA СК SKJ
О NAJVAZNIJIМ ZADACIMA SA VEZA KOМUNISTA
U RAZVIJANJU SISTEMA DRUSTVENO-EKONOMSKШ
I POLITI(:КIH ODNOSA, 9. JUNA 1968. GODINE
Predsednistvo i Izvrsni komitet СК SKJ pridaju izuzetan znacaj razviJanju
odnosa u oЬlasti dгustveno-ekonomskog sistema. Doslednije i potpunije ostvari-
vanje dгuStvene i pгivredne reforme stalno postavlja nove zadatke koje treЬa re-
savati, tra.Zi da se svi elementi i oЬlici drustvenog sistema neprestano prilago-
davaju, usavr5avaju i izg1·aduju u skladu sa samoupravпim dгuStvenim odпosima
i jacanjem uloge radnog coveka u celokupпom sistemu d:ru.Stvene reprodukcije.
1. Na sadasnjoj etapi razvoja, samoupravljanje i deetatizacija nufuo se
ostvaruju u usJ:ovima robne proizvodnje. Otuda veliki znacaj ima ekonomsko
osamostaljivanje radnih organlizacija i izgгadivanje samoupravrlih dгuStvenih od-
nosa i saradnje medu пjima putem trziSta i njihov·im neposred:nim povezivanjem
sa privredama drugih zemalja. Razvoj ovih odnosa u uslovima rоЬпе proizvodnje
i triiSta nosi u sebl odredene protivreenos1Ji i jzvore пekih opasnosti i deformacija
u razvoju socijalistickih odnosa. Pгevazilazenje takvih protivrecnosti objektivпo
је moguce i mora se tгaziti u svesnom samoupravnom usmeravaпju trzisne pri-
vгede, а ne u vracanju na adminiLstrativпo upravljanje pгivredom i ·na etatisticke
odnose"
Polazeci od radnog coveka u udruzenom radu kao osnovпog nosioca dru-
stvene reprodukcije, samoupravпa struktura celolropnog drustva treba da se tako
organizuje i osposobi da usmerava i koпtroliSe trzisne odnose i uskladuje ih sa
naceldma socijaL:istickog drustva. U tom pogledu veliki znaeaj :ima razvijanje iп­
tegracionih procesa u neposrednoj proizvodnji i drugim oЬlastima dru5tvenog гаdа.
2. U centгu раZпје nalazi se nekoliko Ьitilih pitanja •iz oЬlasti sticaпja,
utvrdivanja i гaspodele dohotka. Drustveпa i privredna reforma postavila је, kao
osпovu drustveno-ekonomskih odnosa da dohodak, odnosno uslovi i rezuli;ati
1-ada u celiпi, budu pod sto пeposrednijom kontrolom radnog coveka u udruzerюm
r-adu. Na toj osnovi utvгden је i neposredan zadatak da se ostvari vece ucesce
radnliћ organizacija u realizovaпorп dohotl5;u.
Neop!юdno је razraditi sistem dohotka kao osnovu integrisanja svih vrsta
delatiюsti u jedinstven proces dr:uStvenog rada u ok:viru kojeg svako stice dohodak
ргеmа rezultatima rada.
Odпosi izmedu гadnih ljudi u гazИcitiiil delatnostima tгеЬа da se uspo-
stavljaju i sve vise гazvijaju sloЬodno i пeposredrю, па samoupravпoj osnovi.
u triisпim odnosima jos nisu dovoljпo ;ј па odgovarajuci пacin utvrdeнi
objektivпiji uslovi sticanja dohotka i razгadeni instrumenti i meћanizrn'i koji
obezbeduju dosledruju raspodelu prema radu. Stoga ima velikih razlika u do-
hocima i u licrum dohocima izmedu pojedinrih grana ·delatnosti i grupacija koje
nisu zasnovane na гezultatima rada, vec na dohotku u kojem su sadrzani ele-

13 Samoupi'aYljanje u JugoslaYiji 193

шenti reпte, ekstra dohQJ\;ka, шoпopolskog polofuja itd. Takve pojave пaru.Savaju
realne odnose u drustveпoj reprodukciji, izazivaju u socijalпoш i ekoпornskoш
smislu пeopravdane razlike 'i r-adaju politicke рrоЬlеше.
Predsedn~stvo i Izvгsni komitet СК SKJ sшatraju da treba sto pr·e usavrsiti
uslove i шеrе koji uticu na sticaпje dohotka i istovreшeпo razraditi instruшeп­
tarij koji се delovati u p~-avcu ekonornskli norшalnog izdvajanja sredstava za pro-
sireпu гeprodukciju i za licne dohotke, а u zavisnosti od realпo ostvarenlih тe­
zultata i opstih odnosa u Iicniш dohociшa. U d.stoш cilju neophodno је na odgo-
varajuci nacin usavrS.iti instruшente plana i drustveпog utvrdivanja uslova rada
i pr·ivredivanja, konstituisati i razvijati sisteш saшoupгavnog dogovaranja i spo-
гazuшevanja, kako izmedu saшih гadnih organizacija u privredi i drugiш dru-
stveniш delatnostima, tako i .izmedu privгede, sindikata i odgovorrnh organa dru-
stveno-politickih zajednica. Svemu tome tгеЬа da bude pr.Нagoden i poreski sistem.
3. Neminovno је da se u odnosiшa raspodele dohotka izrnedu dгustveno­
-politickih zajednica i pгivrede utvгd:i pravac i dШamika deetatizacije u oblasti
repгodukcije. Treba pripremiti odgovarajuce mere da se sto pre prevazidu ostaci
etatistickog otudivanja sredstava od pгoizvodaca, kao sto su Ьivsi investicioni
fondov;i feder·acije i dгug:ih drustveno-politickih zajednica. U tom smislu valja
pripremiti ukidaпje Ш izmenu fiskalnog karaktera onih iпstruшenata (na pгimer
kamata na poslovni fond) koji sluze kao metod etatistickog otudivanja sredstava
za prosrгenu гeprodukciju. Nuznu koncentr-aciju sredstava za odredeпe роtгеЬе
гazvojne politike i za ostvarivanje drнgih zadataka koji proistiбu iz usta\rnih
Iuпkcija fedeгacije i dr·ugЉ dгustveпo-politickil1 zajedпica treba ostvaгivati re.Se-
njima koja bi se prilagodila samoнpгavпom kагаktегн pгivгedivanja.
4. U пasim odnosima ima i dгugЉ oblika i nacina otudivaпja sгedstava
od samoupravljaca. Takvih pojava i teпdencija ima u naoinu poslovanja i unu..:
ћ-asnjim odпosiшa spoljnotгgov'inskih i reekspoгtпih oгganizacija, osigшavajнciћ
zay~da, Ьаn~ш. staшbenih pгeduzeca i dгнgih organizacija koje imajн slican po-
lozaJ .. Stoga се se predнzeti efikasne шеге i izna6i sisternska resenja, kako bi se
t~ po~ave ~pгecile i odnosi doslednije r-azvijali na osnovama saшoнpravnog pove-
zrvan]a ovrh delatnosti i нdгнzепih pгoizvodaea koji stvaraju sгedstva.
Banke tr·eba da оstvагнјн svoju ekoпoшski opгavdanu funkciju konceпtгacije
i cirklllacije sгedstava гаdnЉ oгganizacija kao instгuшeпt udr'L!zene pгivгede. Udпl­
zeni radni ljudi cijim sгedstvima one raspolafu, treba da samoupгavno odlucuju
о ~ajгacionalnijoj upotгeЬi sredstava banaka.
5. Savгemenija pгoizv·odnja zahteva staЬilnije i skladnije funkcionisanje
tгzistf!- i or~anizovaniju, шoderniju trgovinu. То tгazi povezivanje pr·oizvodлe i
~azvo]ne polltike sa stalniш istraZivanjem i analiziranjem tгzista, povezanost щ·o­
rzvodnih i tгgovinskih organizacija, uгedivanje njЉovih шedusobnih odnosa i • od-
govornosti н pogledu proizvodnje i plasmana, шodeгnizaciju tгgovinske :rrureze i
njeno vece oslanjanje na istraz.ivacku i razvojnu sluzbu, гazvijanje sisteшa unu-
tгasnjih odnosa u samoj trgovini.
Resenjima u sistemu i pobltikom svЉ dгuStveno-politickih zajednica treba
prilagoditi celokupan sisteш trgovine potгebama ,potrosnje i razvoju pгoizvodnje
i proшenama u drustvenim odnosima. Pri tome valja oneшogueavati шonopoli­
sticke pojave, zatvaгanje tгzista, а ujedno obezbedivati da drнStvena sгedstva u
trgovini i dohodak, ро nacinu stvaranja i repгodukcije, budu uskladeni sa sistem-
skim гesenjiшa н ostalim delatnostirna.
6. Ocito је da xazvijanje sisteшa dohotka zahteva dalje usavrsavanje si-
stema cena.
• уротеdо sa procesoш libeгalizacije i otklanjanja suviSnog adшinistrativnog
mesanJa u odnose cena, i kao uslov za to, treba stvarati шateгijalne i drustvene
~гetpost~v~e :;;;а sto stabilnije odnose i, pored dгugih mera, efikasnije organizovati
1 konstltшsatr saшoup1-avщ mel1anizam dr-ustvenog dogovaranja о odnosima u
cer:am~ (radnih organizacija i njihovih asocijacija, sindikata i drustveno-pobltickih
za]ednica). · lj_udi.- strucnjaka kojima se to poveгava, jer је to neophodnost savremene or·ga-
. 7. ~o~rebno је byze, doslednije i odlucnije usavr5avati i razvijati spoljno-
trgovшsk:J. srstem i dev1zni геZiш. I u ovoj oЬlasti nuino је ostvariti takve odnose
~?j:i ~bezbe5iuju .da radni ljudi u lldruzenoш radu budu neposгedni nosioci uklju-
C!Van]a nase pгlvгede u шedнnaгodnu podelu гаdа, da snose ek,onomsku odgo-
194
voгnost za to i da se koriste efektima koje ostvaruju u svom poslovaвju. Uz
oslobadanje ovih odnosa suvisnih administrativnih intervencija, potrebne su i
()dredene drнStvene planske akcije da Ьi se aktivnost radnih organizacija u ovoj
oЬlasti druStveno usmeгavala i uskladivala sa opstim ciljevima prdvrednog razvoja.
8. Polazeci od usvojene politicke orijentacije, neophodno је da se sistem
i praksa planiranja razrade i prilagode samoupravnoj strukturi drustva kako ро
шetodu, tako i ро organizaciji. Planiгanje шога da izrasta iz radnih oтganizacija
i da se zasniva na dogovoгima izrnedн njih, njihovih udruzenja, komora, sindikata
i drustveno-politick:ih zajednica. Na taj nacin Ьi sarni radrn ljudi нeposredno
uticali na forшir"Зnje planskih ciljeva i zadataka i na mere kojiшa Ьi se ti pla-
novi ostvarivali. Тiш putem Ьi i politika pro5irene reprodukcije, razvoj mateгijalne
osnove privrede i drugЉ dгustvenih delatnosti, modernizacija, integraciona kгe­
tanja i svi drugi elemeнti ekonomskog razvoja, postali sastavni deo samoupravniш
dogovoroш utvгdene politike. Ostvarujuci svoj uticaj na te dogovore, ili'Llstveno-
-politicke zajednice tr·eba da svojim шеr-аша oшoguce njihovo uskladivanje i
spгovodenje, Koristeci se rezultatiшa naucnoistraiivackog rada, zadatak planskih
organa jeste u tome da prнze naucno-analiticku osnovu za saшoupravno utvl·-
divanje politike razvoja i za uskladivanje njenih еlешенаtа izrnedu grupacija
proizvodaca, gгана privrede i ostaliћ drustvenih delatnosti.
9. Ostvarivanje I'ЗZVoja privredno nedovoljno гazvijenih republika i kгajeva
cini jednu od bltnЉ osnova naseg sistema i utvrdene politike. Predsednistvo i
Izvгsni koшitet СК SKJ 5 matгaju da је neophodno, u skladu sa рrошеnаша u
dr-ustveno-ekonoшskoш sisteшu, usavгsavati i uCiniti efikasnijim sisteш finan-
siranja njihovog razvoja puteш Fonda i drugih oЬlika finansiгanja.
10. !zgradnja samoupravnog preduzeca mora se zasnivati na principu da se
u svim oЬlicima udr'Lliiv-anja rada - integгacije radnog 6oveka i r"Зdne jedinice,
pogona, fabrike, koшblnata, ра do velikih slozenih organizaoija - ostvaгнje
samoupravljanje i dohodal~. Тim putem se vrsi uskladivanje njihovih interesa,
obezbedнje jedinstvo tehnoloskog procesa i st.alna modernizacija. То tгеЬа da
osigш-a savremeпi razvitak proizvodnje i na toj osnovi veci dohodak.
Dosadasnja iskustva pokazrtju da је potrebno izmeniti pгopise о preduzecl1
i oшoguciti takvu izgradnju samoupгavnog preduzeca koje се biti doslednije
zasnoyano na neposгednom odlucivanju proizvodaca i njihovim inteгesima. Orga-
nizovanje saшoнpravnog preduzeea treba da bude izraz savrernenЉ dostirmuca
naucno-tehnoloskog pгogresa i samoпpravnih ekonornskih odnosa. ~
Potr·ebno је odlнcnije гaditi na tome da se unutrasnji ekonornski odnosj
н r-adniш organizacijama, celokupno saшoupravno dogovaranje i odlнCivanje. uгe­
duju na ekonornskim kategoгijaшa (kao sto su cene, kredit ti druge), odnosno
na objektivnim mer·Шma rezultata rada udruzenog radnika, radne jedinice oc1-
nosno svih I"adnih zajednica u kojima se ostvaruje samoupravljanje i doh~dak.
Patem planiranja kao samoupravnog dogovoгa treba povezivati interese svЉ
pгoizvodaca i njЉovih radnih zajednica u cilju iznalazeпja najsavremenijih tel1-
noloskih i ekonomskih resenja za сеlн sarnoupravnu organizaciju. Тiш puteш tгеЬа
da se ostvari povezivanje tr2ista i razvojnih шogucnosti radne organizacije. Sta-
bilnost polo2aja radnog coveka zahteva с1а se u planu utvrduju uslovi sticanja
i raspodele dohotka - Иenih dohodaka i akuшulacije za razvoj radne oгganizacije.
Cir·kulacija sгedstava akumulacije шшtаг radnih organizacija i njihov·ih
asocijacija mora se zasnivati na ekonornskom inter·esн гadnog coveka, radne jedi-
nice i га~ре organizacije, а bez vanekonoшslcih, morюpols:l~ih ·i slicnih uticaja.
Akuшulacrзa s.~ не sme otudivati od гadnih ljudi koji је stvaraju. Radi toga је
potrebno гazvr]ati i usavr5avatj kгeditni i proшetni шehanizam 'i instr·uшente.
Slobodna ciгkulacija sredstava treba da se ostvaгuje па osnovu uslova utvrdenih
samoupravniш dogovoroш.
Izgгadnja samoupгavnih odnosa u гadniш organizacijama traii da se jasno
~azgranici odnos ~zrnedu samoupгavljanja i n:tlшvodenja ргосеs.iша tehnologije
1 гаdа. Rukovodeщe pгocesima tehnologije zahteva punu odgovornost onih rаdпЉ
nrzacrje pгoizvodnje. Komнnisti se moraju odlucno suprotstavljati pokusajima da
se гadni ljudi dovedu u polozaj najaшnih radnika u svakoj menadzerskoj. tehno-
kгatskoj i slienoj tendenciji i praksi kојош se otuduje od1ucivanje о usloviшa
i гezнltatima rada od neposгednih pгoizvodaca. Polozaj strucnih sluzЬi u sапю-
13* 195

upravnoj гad.noj oгganizaciji тога se temeljiti na samoupгavljaпju i dohotku.
То zableva i iznalaienje odгedenih гesen}a kojima се se njihov dгu5tveno­
-ekonomski poloZa.j dovesti u sklad sa polozajem neposгed.nih pгoizvodaca.
Saglasno potreЬi da se јаса odgovornost, nиZno је zaostriti kriteruje stru.Cnih,
шoralnih i politiбkih kvablfikacija za izЬor rukovodecih radnika u samoupravniш
radпim organizacijama. То zallteva i dopunsko i stalno obrazovanje i usavrsavanje
kadra u skladu sa potrebaшa savremene proizvodnje i samoupravljanja.
Neophodna је neprekidna i svestrana drиStverш рошос r·adnim kolektiviшa
od svih organizovaпih drustvenih snaga - Saveza komunista, Saveza sindikata,
drugih dru5tvenih organizacija, koшora, naucnih i obrazovnih institucija - kaiko
Ьi se sto uspesnije u radnim organizacijama ·razvijao sistem samoupravnih odnosa
i otklanjali ostaci adrninistrativпog uredivaпja privтedпih odnosa.
Posebno, treba dalje izgradivati ulogu i organizacioпi sistem Saveza siпdi­
kata, kako Ьi ova organizacija Ьila snataп osloпac гadnih ljudi u razvijanju
samoupravljanja, njihovih uzajamnih odnosa i solidaгrюsti. Sindikati treЬa da
postanu nosilac orgaпizovane pomoci svih clirus·tvenih snaga u svakodnevnom
гadu i гazvitku samoupravljaпja.
11. U ostvar·ivanju politike raspodele prema rezultatima rada u sadasnjim
slozenim uslovima, javljaju se odredena kolebanja, otpori i deformacije.
Zbog r·az1ike u uslovima privrectiyar1ja i u ostvarenim rezultatima, javljaju
se znatпe razИke u visini pojedinacnih liбnih dohodaka. Stoga је potrebno da
se kгoz celokupan sistem oporezivanja obezbedi doslednije ostvaгivanje nacela da
svi gгadani, kojli sticu vJsi liCпi dohodak, vise i ooprinose podmirivanju zajedпiбkih
potreba. Radi toga se treba koristiti pгogresivnim oporezivaпjem, diferenciгanom
polit.ikom poreza na promet i drugim poгesk·iiП oЬlicima.
Opsti porast pгoizvodne snage dru5tveпog rada osnovni је uslov za realj-
zovanje politike stalnog podizanja realnih licnih dohodaka, i za istovгeшeno sma-
njivanje гazlika medu njima.
Zbog otezanih usl'Vva u koj.ima se пalazi privreda, pojedina preduzeca zapala
su u mateгijalne teskoce. U njima su llicni dohocli гelativпo niski. Potrebпo је
pred11zeti konkretпe korake kako Ьi 5 е гadnim organizacijama, koje imaju eko-
nom1!ku perspektivu, obezbedila sredstva iz fondova zajedniCkih rezervi. Tamo
gde nije moguc takav razvoj, neophodno је arganizovanom drustvenoш akcijorп
oЬezbediti prekvalifik.aciju radnika da Ьi im se omogucilo dalje ukljucivanje u
proizvodnju.
Miпimalni licni dohoci u pojedinim gгanama i гegionima treba da se utvг­
duju sporazumom izmedu гadnih oгganizacija odgovarajucih gгana, sindikata i
drustveno-politickih zajednica. U tom smislu nuzno је sto pre pripremiti odgo-
varajuca гesenja. Sa tog stanoviSta tгеЬа precizпije utvrditi funkclij.u i pold.tiku
zajednickih rezervnih foпdova radnih organizacija, kojima се se rad.ni ljudi slиZiti
u svojoj solidarnoj akciji za resavanje privremeThih teskoca.
12. Predsednistvo i Izvrsni komitet СК SKJ konstat.uju da se nedovoljno
efikasпo re5avaju proЬlemi zaposlenosti i zapoSijavanja. Neophodna је veoma
organizovana i povezaпa drustvena akcija na svirп пivoima da Ьi se ova pitanja
uspesnije гesavala. РrоЬlеше zaposljavanja treba istrajno i efikasno resavati me-
njanjem i svestranijim razvitkom privredne strukture, sto шоrа da se izrazi u
programima ekonomsk9g razvoja, pr·estrojavanja, modernizacije i rekonstrukcije
privrede i drustvenih delatnosti. Pri utvrdivanju polШke zapoSljavanja .i razvoja
treba vodЩ racuna о tome da се relativno sve manji broj ljudi ьщ direktno
angazovan u sferi rпaterijalne proizvodnje, а sve vise u drug.im oЬlastima dru-
stvenog rada, бiji brzi razvoj postaje preduslov za efikasпije pгivredivanje.
_ ZapoSljavanje strucnjaka, пагосitо rnladih, јеdан је od Ьitn.Љ uslova za
us.peSno ostvar"ivanje reforme. Da Ьi se to шoglo ostvariti, neophodno је slamati
sve оt.роге koji imaju svoje izvore u kratkovidosti pojedinih radnih organizacija,
pritisoima primitivizma i tendencijama konzerviгanja postojece, inace пepovo1jne
kvaШikacione strukture.
13. Neodlofule su promene propisa u oЬlasti radnih odnosa koji ocigledпo
sp.utavaju afirmaoiju radnickog samouprav1jaпja. Zakonodavstvo u ovoj, i .u slic-
nim oЬlastima, treba da radnim kolektivima ostav.i v.ise prostora za 8amostalпo
resavaпje, na osnovu samoupravnih akata. Мпоgа od tih pitanja mogu se resavati
dogovoюш izmedu radnih organizacija i sindikata.
196
14. Neophodno је razvijati samoupravljanje 11 stambenoj oЬlasti, sa glediSta
.srreg i efikasnijeg ukljucivanja korisnika statюva u upravljaпje stambenom pri-
vredom.
Tekucim шerama oЬezbedena su sredstva za poveeanje obirna stamЬene
izgradnje, sto се doprirreti Ьо1јеm koriscenju gradevinskih i prateбih kapaciteta
i veeoj zaposlenosti. Potrebпo је гazraditi sistem шеrа kojima се se stvoriti uslovi
za raoioпalizaciju stambene izgradnje, za izgradnju jeftinijih stanova i za Sto veee
angawvanje licnih sredstava u tu svrlш.
15. Instruшeнtima sistema i politikom ras,podele valja obezbediti da se celo-
kupna budzetska potrosnja kreee u granicaшa ostvarenih prihoda. Odlucпo na-
stojati da se dalje izgraduje budZetskii sisterп, od koшuna do federacije, d. to n-a
osnovama koje sprecavaju stihijнo poveeanje budZetske potrosпje na stetu raz-
voja privrede. Neophodпo је obezbediti kontrolu radnih ljudi nad upotreЬom bu-
dietskih sredstava na svirn nivoirna.
16. Intenziviranje napora na razvoju nauke i jacanje njenog uticaja na
praksu, jedan је od presud.nih бinilaca drustverюg razvitka. Vece i sire koriscenje
na.uenoistraZivackog i razvojnog rada u svim delatnostima trazi пeposгednije
i trajnije povezivanje naucnoistraZivackiih .ustanova sa praksoш i potrebama rad-
nih organizacija, Na toj osnovi obezbedivati zajedniбko finansiranje ovog rada Jd
strane radnih organizacija, нjihovih udruzenja i druStveno-pobltickih zajednica.
Ostvarivanje takve oii.jentacije nerninovno је povezarno sa odl.ucThim sla-
manjeш otpora protiv primeпe пauke u proizvod.nji i svim dru5tveнirн delatno-
stirna koj:i izviru iz priшitivizma, tehnokratskog koпzervativizma i birokratskog
шonopola. Potrebni su veci napori na prevazilaienju tendeнcija zatvaranja poje-
dinih naucnih institucija i radnih organizacija.
17. Predsednistvo i Izvrsпi korThitet СК SKJ koпstatuju da se vеоша sporo
reformiSe obrazovпi sistem i da ga је potrebno temeljito шenjati. Ree је о tome
da se izgradi talшv sistem obrazovanja koji се odgovaгati potrebaшa razvitka sa-
vremenih proizvodnih snaga i stvaralackih sposoЬnosti ornladine i radnih ljudi
i izgradivanja socijalistickih odnosa. Takav sistem obrazovanja се dopiirюsiti in-
tegrisanju svih sfera drustveнog rada i sv.ih slojeva drustva. Na taj nacin се
obrazovaпje sluZiti premoscivanj.u jaza izmedu fiziбkog i UIПnog гаdа.
Neophodno је odlucno raditi па konsolidovanju zajednica obrazovanja н
kojiшa се о sviш pitanjima zajednicki odluбivati radne organizacije u privredi,
obrazovanju i drug;im delatnostima, gradani, drustveno-politicke zajednice i dru-
stvene oгganizacije" Povezivanjem i udruZivanjeш sredstava centralizovarъih u
гepublici, odнosno u republiбkoj zajedпici obrazovanja, i sredstava u pojedinim
zai._ednicama obrazovanja, а i drugiш merama - treba obezbediti da se celo-
kupнa samoupravna organizaoija obгazovanja razvija kao integrirani sistem, spo-
soban da planski razvija svoju delatnost i da uskladuje unutra5nje odnose.
BrZi razvoj samoupravljanja i ·dosledno ostvarivanje reforme univerziteta,
jedin·i је put za e:Dikasno resavanje nagomilaнih proЬlema i za otvaraпje dalje
perspektive visokog skolstva. Savez komunista се se boriti za to da se fakultetJ
i druge visokoskolske ustanove razvijaju kao samoupravne zajednice studenata,
nas1:avnika i drugih radnika u njima" Neophodno је stvoriti uslove za .puno ucesce
studertata .u samoupravljanju da Ьi mogH odgovorno uticati na re5avanje sVIih
pit:anja visokog skolstva i svog vlastitog polozajao .
Savez komuпista се se odlucno zalagati za poЬo!jsavanje socijalne struk-
t.ure studerrata u korist radniбke i seoske oшladiпe. Radi toga, pri utvrdivanju
politike kreditiranja i stipendiranja treba polaziti: od imoVIi11skog stanja, spo-
sobnosti i rezultata u studijama. Studeпti treba neposredno da ucestvuj11 u utvr-
divanju i ostvarivanju te politike, u resavanju svih drugih proЬlema od koj'ih
zavise uslovi studiranja i njihovog Zivota, .i da samostalrю upravljaju objeЪ..'tima
st.udentskog staпdarda.
Proseeno trajapje st.udija је suvise dugo, sto је dгustveпo neopravdano i
skupo, Takvo stanj.e se moze prevladavati d.uЬljim reforrnisanjem visokih skola,
шoderпizacijom i intenzifikaoijom пjihovog гаdа, razv·ijanjem sistema aktivnog
st.udija i jacanjerп uloge i odgovornosti i пastavnika i studenata, kao subjekta
nastavnog procesa"
197
 Oгganizacije Saveza komunista duZn.e su da izvтse politiCk.e analize uzroka
stanja, slaЬosti i оtрога na putu samoupгavnog гefol"ffiisanja obгazovnog siste-
ma, narocito visokog skolstva. Na temelju toga treba izradiђ dugorocne pюgra­
rne akcija. Nuino је da u njihovom ostvarivanju aktivno ucestvuju svi odgovoг­
ni drustveni cinioci, naroCito nastavnici, skolska i studentska ornladina.
18. Potrebпo је ubrzatj rad па donoseпju sisternskih геsепја u oЬlasti zdrav-
stvenog osigшaпja koja se nalaze u javnoj diskusi.ji. Pri torne valja polaziti od
principa samoupravljanja i solidarnosti гadпih ljudi u re5avanju osпovnih potreba
zdravstvene za5tite i od jasnih ekoпornskih odnosa izmedu SiOcijalnog osiguraпja
i zmavstveпe sluibe.
19. PredsedniStvo i Izvгsщ kornitet СК SKJ srnatraju da prornene u siste-
rnu peпzionog osiguraпja tгеЬа da obezbede: prvo, postepeno uldanjanje razli-
ka u visini penzijskog pr·imanja osiguranika istih kategorija, koje nisu posle-
dica razlika u radnim doprinosima; dгugo, da se izvori sгedstava za penzijsko osi-
gшanje forшiraju tako kako Ьi se omogutilo finansiranje tekucih potreba i stva-
r·anje rezeгvi za ostvarenje pгvog zadatka.
20. Ocito је zaostajaпje u oгganizovanju mustvene brige о deci. Neophodпo
је da se putern samoupr-avnih dogovoгa гadnih organizacija, drustveno-politickih
USTAVNI AMANDMAN XV, 18. DECEMBRA 1968. GODINE
zajednica i drugih drustvenih faktora neprestano radi na povecanju broja deejih
ustanova, postepenoш oгganizovanju celodnevnog boravka dece u Skoli i drugim
Yidovima zbгinjavanja dece u skiadu sa rnateгijalnirn rnogucnostima. Ostvaruju6i samoupravljanje, гаdпi ljudi u r·adnoj oгganizaciji kao cjelini
i organizacijama udruZenog гаdа u njezinu sastavн odreduju pitanja о kojima od-
21. U postojecim uslovirna rnogнeno је da se neopгavdano stice dohodak i lueuju neposгedno i povjeгavaju odredeнe funkcije upravljanja гadnickorn savjetu,
ла osnovu posedovaпja rnaterijalпih dоЬага, kao sto su: stanovi, vikend-kuce, ze- odnosno prerna naravi djelatnosti radne oгganizacije, drugorn odgovar-ajucern or-
mljisni posed nepoljopгivrednika i m. Koгisteci se nedogradenoseu sistema i пe­ ganu upгavljanja, а odгedene izvrsne funkcije njernu odgovorniln kolegijalruirn i
efikasnoscu drzavnih organa, pojedinci .izпajmljuju i preprodaju takva dobra i inokosnirn organima, koje Ьira radnicki savjet.
sticu пeopraYdano visoke licne prihode. То је predmet opravdaпih politickih osu- Radni ljudi u radnoj organizaciji ustanovljavaju organe upravljanja radne
da. РоtгеЬпо је hitno preduzeti koгake da se oneшoguci sticanje zarada tirn pu- oгganizacije i organizacija udruzenog rada u njezinu sastavн, odгeduju njihov
tem, odnosno da se one opteгete visorn stoporn poreza i drustvenih doprinosa. delokrug i vrijeme na koje se ti organi biraju, i utvrduju uvjete i nacin njiho-
22. Predsednistvo i Izvг5ni kornitet СК SKJ smatraju da uspesno i brze va izboгa, odnosno razrjesenja.
ostvaгivanje Rezolucije Savezne konfereпcije SSRNJ о licnorn radu sopstvenirn Zakonorn se moze omediti poseban postupal\: i nacin irneпovanja i гazrje­
sredstvima irna nesumпjiv znacaj za privгedni razvitak zernlje. senja inokosrrog izvгsnog oгgana гadne organizacije koja vгsi poslove od poseb-
Potгebno је, isto tal\:o, spreciti pokusaje da se, pod vidorn udruZeпog rada, nog dгиStvenog ·interesa.
forrniгaju privatna preduzeca (na primer, posгednicke agencije i slicne organizaci- Ovim arnandmanorn zamjeПJUJU se odredbe clana 90. stav 1, сlапа 92, st.
je), sto је nespojivo sa nasirn ustavnirn sistemom. 4 do 8. i clana 93. Ustava.
Ustavne odredbe daju siroke rnogucnosti za razvijanje inicijative grada-
na za udl"НZivanje u r·adu, ali ta .jnicijativa rnoze Ьiti realizovana samo u oЬliku (>>-Sluibeni list SFRJ«, Ь1·. 55, 1968)
socijalistickog pгeduzeea sa identicniln odnosima, pravima i obavezarna kao i
kod ostalih samoupravnih pгeduzeca. Oгgani uprave treba efikasno i brzo da
sprecavaju svaku pojavu deformacije u ovoj oЬlasti.
23. Neminovna је potreba da odgovarajuci drustveni organi sto pre usklade
poreski sistem sa promenama koje su nastale u nasbl:п rnateгijalrrirn i dгuStvenirn
odnosima. U ostvarivanju toga zadatka treba, pored ostalog, poei od cinjeнice da
poreski sistem i politika postanu јеdап od vaZnih ciruilaca u plarriranju i ekonom-
skoj politici svih drustveno-politickih zajednica i da budu pouzdan osнov kojirn
се se otklanjati ekonornski neopravdaнe socijalne гazlike. Time се se postici to
da опај ko vise zaгadi, vise doprinosi pгivтedrюrn гazvoju i zajednickoj potrosrlji.
Treba, pored toga, onernoguciti svaki obblk dohotka, koji se stice na osnovi su-
pr·otнoj na5ern sisternu.

24. Savez komunista се se istгajno zalagati za гazvijanje socijalisticke so-

lidarnosti, za sto humanije odnose rnedu ljudirna. On tгеЬа da bude на celu
dгuStvene akcije pгotiv priv:ilegija, parazitizma, Ьirokratskog i drugog rnonopo-
la, zanemaгivanja drustvenih obaveza, egoistickih zloupotreba, spekulacije i dтu­
gih vidova rraгuSavanja socijalis,tickih normi dr.иStvenog ponaSaпja.
(»Komunist<< 1968)_

198
 IZ REZOLUCIJE SAVEZNE SKUPSTINE О OSTVARIVANJU
USTAVNOG AMANDMANA XV, 5. JUNA 1970. GODINE
... 1. U ranijoj fazi гazvoja samoupгavnih odnosa Ьilo је nuZJ:ю pot;punije
zakonsko тeguliranje samoupгavljanja u гadnim oгganizacijama, cime је data nor-
mativna osnova za гazvoj samoupгavnih odnosa, pruZena potгebna dг2.avna zasti-
ta tim odnosima, omoguceno jacanje samoupгavnih snaga i osiguгano jedinstvo
sistema samoupravljanja.
Razvojem socijalistickih dгustveno-ekonomskih odnosa, jacanjem materijal-
ne osrюvice samoupгavljanja, afiгmacijom uloge гadnog covjeka u odlucivanju
о osnovпim uvjetima гаdа, stjecanju i гaspodjeli dohotka i siгim гazvojem samo-
upгav!le integгacije, zakoiJ.Sko pгopisivanje jednoobгazne oгganizacije samoupгavlja­
nja nadшa5eno је, јег nije oшogucavalo гadnim ,Нudima da samostalno utvгduju
organizaciju samoupгavljanja koja Ьi najbolje odgovaгala njihovim konkгetnim
uvjetima ~ potгebama i bгzem гazvoju samoupгavnih odnosa. Daljnje unapгedi­
vanje samoupravljanja sve је vise ovisilo od stvaгalastva samih гadnih ljudi u
samoupravnoj dгustvenoj bazi. То је zahtijevalo jacanje samostalnosti гadnih oг­
ganizacija u uгedivanju unutrasnjih odnosa. Radi toga је Ьilo nuZпo svodenje
normativne funkcije dг2.ave u oЬlasti organizacije samoupгavljanja na onu mjeгu
koju zahtijeva osigшavanje jedinstva drustveno-ekonomskog i politiC'kog sistema,
Svi ovi razlozi nametali su potrebu napu8tanja jednoobгaznog ustavnog i
zakonskog propisivanja organizacije samoпpгavljanja u гadnim oгganizacijama, i
doi1o.Senja Ustavnog amandmana XV.
Z. SvrЪa Ustavnog amandmana XV је stvaranje пstavnih pгetpostavki da
radni ljпdi samostalno пtvгdujп oгganizacijп samoпpravljanja i uredujп unuћ-as­
nje odnose u radnim oгganizacijama, kako Ьi se i time osiguralo daljnje jacanje
samoupravnih prava i odgovornosti гadnih ljudi, sto neposrednije izrazavanje nji-
hov.ih materijalnih inteгesa u udruzenom radu i njihovo neposredno odlucivanje
о osnovnim uvjetima rada. Radi toga Ustavnim arnandmanom XV utvrdeno је pra-
vo radnih ljudi da, ostvarujuCi samoupravljanje u гadnoj orgaпizacijj kao cjelini
i organizacijama udruzenog гаdа u пjenom sastavu. samostalno od1·eduju pitanja о
kojima od1ucuju neposredno i povjeravaju odredene funkcije u,pravljanja radnic-
kom savjetu, odnosno prerna prirodi djelatnosti ram1e orgaпizacije drugom odgo-
varajucem orgarш upravljanja, а odredene izvrsne funkcije njemu odgovornim
kolegija:lnim .i inokosnim organima (u daljnjem tekstu: kolegijalni i iпokosni iz-
vгSni organi), koje Ьira radniCki savjet. Omoguбujuci radniш Ijudima da, prema
specificnim uvjetima i potrebama svoje radne organizacije, utvrde organizaciju
saшoupravljanja, Amandman XV treba doprinijeti da se, u skladu s ciljevima
pгivredne i dгu5tvene reforme, postignu sto bolji гezultati u koristenju drustve-
nih sгedstava, povecavaju pгoduktivnost i efikasпost rada, ubrza opci tehnicki
progres i potpuThije zadovoljavaju potrebe гadnih ljudi i dгustveпe zajedпice.
3. Odredbe Ustavrюg amaнdmana XV, kao sastavnog dijela Ustava SFRJ.
mogu se tumaciti i pгimjenjivati sашо u skladu s nacelima i оdгеdЬаша Ustava
о jedinstverюm dгustveno-ekonomskom i politiC'kom sistemu. Odnose i oгganizaciju

201
 sam?:-з-p~avljaпja и r-a?n'?j organ-izaciji i drogim obblcima udru.Zeпog rada treba
TazviJatl ~~. da radni lJUdi sarnoиpravпo od1ueujи о cje1okupпoj djelatпosti rad-
ne ?rgaщzac1]e, programи rada i razvoja, korJ.Steпjи sredstava stjecanju i ras-
podJeli dohotka i drиgim osпovnim pitaпjima svog drustveno-ek~rюmskog polotaja.
4.. 1:.! dosadasnjoj Р~Ь:Пјепi Ustavnog amandmana XV postignuti sи znacajni
rezu1It~t1 1 pokazane p~z1t~vпe te~de~cij~ koje se osoЬito izrazavaju и јасаnји
~eposredпog samoupra':lJaщa radщh ђudi,. afirrnaciji osnovnill organizacija udru-
zenog rada, ?stvar1v~Jи suyremene orgaшzacije 1-ada i razvijanjи integracije na
sa:moup~!:VПOJ osnov1. Sve Је to doprinijelo dosljednijoj primjeni nacela Ustava
afl~ЋШClJl sa~?иpr~vn?g s~гa~umjevanja, opcem иsavrsavanjи procesa samo_:
ирr avn<?g odlu?1var:Ja 1 роvесащи efikasnosti samoupravljanja, siroj primjeni su-
vremeшh. ~o~_tlgnи~a . naиke u svim oblastima drustvenog zivota, kao i omoguta-
valo . uspJeSШJ~ P~~Jenu Osnovnog zakona о utvrdivanju i raspodjeli dohotka u
radп1m orgaшzaCI]ama.
Najzr1acajniji rezultati u razvojи samoupravljanja postignuti su u onim
sredinama gdje је Ьilo osiguтano i ostvareno demokratsko opгedeljivanje i odluci-
vanje radпih ljиdi и uredivanju unutrasпjih odпosa i organizacije sarnoupra-
v-ljanja.
5. U praksi ostvar.ivanja Ustavnog amandmana XV, jav-ili su se i neki pro-
Ьlemi i dileme u njegovom ost\7 arivanjи i nerazumijevanju u njegovoщ turпa­
cenju i pгimjeni. Pokazale sи se i tehnokгatsko-Ьirokratske, konzervativпe i druge
antisaщoиprav-пe tendencije, cernи su pogodovale i slaЬosti u politiCkoj akciji or-
ga~.iziгanih soc.ijalistickih snaga, pгolazne teskoce u ostvarivanju r·ecforrпe, jos
UYlJek nedovol]no razvijena materijalпa baza samoupravljanja а posebno rпa­
t~rij.alne tesko~e и kojima su se nasle pojedine radпe organiza~ije Ьilo iz objek-
tlvnlh 1-azloga lli zbog nekih neadekvatnih rjesenja u drus.tveno-ekQnoщskom i po-
litickorп sisterпu i1i nekih mjera tekuce politike, bilo zbog vlastitih slabosti.
6. U ostvar·ivanjи Ustavnog amandщana XV usvajana su i неkа rje5enja
nepгih~a~ljiva s gledist~ иstavnih odredaba о drustveno-ekonomskoщ polozaju i
neotud!VlПl .samoupravnlПl prav.iщa 1-adnih ljudi. То se vidi osoblto u: sutavanju
sаmоирга_у:п:-h I?rav-a r~dп~h lj~d~ u osпovпim organizacijama udruzenog rada, po-
s~b~o и Slrlщ :ntegгacюшm CJelшama; sиzava!ljи пeposredпog odlиcivanja radnih
l]ud1 na zborov= odnosno гeferendumom; sиZavanjи djelokruga radn.icko"" savje-
ta i prenosenju funkcija odluciv-anja о znacajnim pirtanjima drustveno-~konom­
skih ?dnosa u djelokrug kolegijalnih i inokosnih izvrsпih orgarш; neopravdanom
SП).aщivanju broja clanova radnickog savjeta; odredivanjи tтajanja щandata or-
?ana u. га~~ој organiza.ciji па. nacin koji onemogucava гacionalnu pDimjenи na-
c~la. sm]enlJlyost~ i sud]elovaщe sto veceg broja гadnih ljudi u oгganima uprav-
lJa!l]a; fогm1rащи kolegijalnih izvrsnih organa bez izbora а na rtakav нacin
da u njihov sastav ulaze ро svojoj funkciji osobe na rukovodeбm radнim mjesti-
ma ili rul_юvodec.i fu~cionaгi ili predstavnici drustveno-politiCkih organizacija оd:­
поsпо UVJe~YЭ~J~I_Il IZbora odredeпim strucnim kvalifikacijama; davanju direk-
t~ru .Praya. 1SklJUClVOg mandatora U predlagaпju kandidata za clanove kolegijal:.
шh 1zvrsщh orga.na.
.7. u. пeki:r_n. radnim orgarlizacijama izvrsene su samo formalпe izmjeнe u
s~tu1?-ma 1 .dru_grm samoиpravnim aktima. Izostali sи stvaralackd napori za izna-
lazeщe Т:?':lh .1 adke~at~ih ?Ьlika i sadrzaja samoиpravnog organiziranja, ро­
sеЬно u s1r1П1 шtegraClo:Q.lm c]eblnama, ·U duhu iнtencija i nacela Ustava i Ustav-
nog amaнdmana XV u skladu sa specificnim potrebama radпe orgaпizacije.
. ~ toku razmatranja ostvarivanja Ustavrюg amandmaнa XV koilStatirano је
da lZVJestan broJ radnih organizacija jos иvijek nета srtatute odnosno dr"Uge samo-
upгavпe akte, sto predstavlja nepostivanje ustavnih nacela i zakonskih rюrmi.
. _а. Save~a skupstina pozitivпo ocjenjuje do sada postignute rezultate u
"?a.J':'~ce:m Ьrо]и .rad~ih orgaпizacija u иna:predivaнju samoupravljanja i stvaralackл.t
ШI~lJ~ћYU radшh lJudi u razvoju razlicitih oblika samoupravrюg organiziranja
koJa Је podstaknuta doпosenjem i ostvaгivanjerн Ustavnog amandmana xv.
. ~eodgovara~uc~ tumace~ja. Ustavnog amandmar1a XV i dcloгrnacije koje su ·
se Javile у p~aks1 ?Jegove PflПlJeile upozoravaju на potrebи jos dosljedпije ЬоrЬе
za ostvaпvanJe п.ас.еlа. yst<;tva о drustve!lom samoиpгavljanju ·i Ustavпog amand-
mana XV, za dalJПJe засаще uloge radнog cov-jeka kao пosioca svih samoupгavnih
202
prava, za unapredivaпje suvremene ekonomike i nасша privгedivanja, kao i za
ostvarivanje sustine privredнe i drustvene reforme.
9. Savezna skupstina smatra da treba prиziti svestranu druStvenи podrsku
onim nastojanj.ima i rjeseнjima u organizaciji samoupravljaнja koja vode јаеа­
nји neposrednog odlucivaпja о svim Ьitпiш pitanjirna drustveno-ekoнomskih od-
nosa, rada i poslovanja.
10. Struktura orgaпa u radnoj organizaciji treba da odgovara Ustavom
utv;rdenom polotajи radнiCkog savjecta odnosпo njerнu odgovarajиceg orgaпa uprav-
ljanja. U radniclюm savjetu treba da budи adekvatнo zastиpljene sve organi-
zacije udruzenog rada u sastaYU radne orgarlizacije.
Trajanje mandata i naCin i uvjeti izЬora kolegijalnih i inokosпih organa u
гаdној oгgarlizaciji utvтduju se samoupravпim aktom radne organizacije, u skla-
du s osнovnim nacelirпa izbomog sistema. Saglasнo tome, svaki radпi covek: и rad-
noj organizaciji ima pravo da Ьir-a i da bude Ьiran u sve oгgane upravljaпja rad-
ne organizacije, da pгedla:le i utvrduje kandidate, da predlaze opoziv i odlucиje о
opoziYU izabгanih predstavnika odпosno smjenjivanju inokosnog orgaнa.
11. Samoupravno је pravo radnih zajedнica da samostalno osnivaju jedan
ili vise kolegijalnih organa radi v-rsenja odredeнh izvrsnih funkcija utvrdenih sta-
tutom radne organizacije, provodenja poslovne politike koju su utvrdili radni
ljudi пeposredпo Ш r-adnicki savjet, rjesavanja tekиcih pitanja i vrseнja funk.cija
nadzora. Kolegijalni izvrsrli organi mogu se osnovati za pojediнa podrucja dje-
latnosti radne orgaпizacije u svrhu odgovarajиce podjele rada i specijaliziranog
naci!la rjesavanja pojedinih pitanja, osiguravanja racionalпosti, efikasпosti, samo-
stalnosti i odgovornosti и realizaciji politike i odluka radнickog savjeta. sto је od
posebne v-a:lnosti za radne orgaнizacije sa slozenijom organizacijom rada i samo-
upravпom stгuh.-tuгom.
Kolegijalne izvrsпe oгgane Ьira radнicki savjet, а ako и skladи sa statиtom
ћшkсiје upгavljanja neposгedпo vгsi radna zajednica, Ьiта ih radнa zajednica и
cjelini. Na kolegijalne i inokosne izv·тsne orgaпe пе mogu se pгenositi prava koja
ро ustaYU spadajи u djelokrug гadнiCkog savjeta, osoblto odlucivanje о stjecanju
i гaspodjeli dohotka, о pitanjima koja se odnose на polozaj i samoиprav-na prava
гadнih ljudi u orgailizacijama ud!-uZeнog гаdа u sastaYU radne orgaљizacije i
dгugim pitanjima drustveno-ekonomskih odnosa.
U radnim organizacijama u kojiina to zahtijeva priroda njihove djelatnosti
mogu se odredeщ izvrsni poslovi povjeriti i posebnim kolegijalnim tijelima (naucno,
nastavnicko Ш fakultetsko vijece, redakcija i sl.) sastavljeнirn samo iz reda rad-
nika koji sudjelujи и vrseпjи odgovaгajиce djelatнosbi radпe organizacije.
12. Вitan uvjet za efikasпo vrsenje funkcije i jaeanje odgovornosti iпokos­
nih izvrsnih orgaнa jeste da se statиtoщ i drugim opcirn aktima гаdне organizacije
jasno иtvrde nacin i uvjeti ,izbora odпosno razrjeser1ja tih organa, пjihov- djelo-
krug i ovlastenja, kao i da se osigura i njihova samostalnost u vтsenju fu.o.kcije
neposrednog rokovodenja u okviгu odгedenog im djelokruga.
13. Kolegij i drиga sliena tijela sastavljeнa od odredeнih rukovodecil1 Ш
strucпih radнoika i drugih strucnjaka izvaн rad!le organizacije, koja se пе Ьiraju,
mogu djelovati samo kao savjetodavna strucna tijela organa u radнoj organizaciji
i пе mogu imati pravo odlucivanja о pitanjima koja su u kompeterici]i radr1e
zaj€dnice Ш organa upravljanja.
14. U radпim orgaнizacijama koje vrse djelatнost Ш poslove od posebrюg
d!1.1Stvenog interesa organizacija samoиpгavljanja i uнutraSпji odnosi urectuju se
i u skladu s posebnirn odredbaшa Ustava SFRJ (сlан 9. stav 3, сlап 90, stav 2. i
Ustavпi aшandm.a:n. XV stav 3).
15. Modernizacija proizvodnje i drиgih djelatrюsti radnih organizacija, Sira
pгimjena suvremeнih dostignuea nauke, tehпike i tehnologije i povecanje produk-
' tivnosti i efikasnosti poslov-anja pretpostavljaju aktivнu ulogu sv.Љ strucпih i пa­
ucнih kadrova u radu radпe orgaпizacije i, samim tim, i odgovarajuce sudjelovanje
tih kadrova u procesи samoиpravпog odlucivanja. Samoupravni od!losi не sarno da
nisu u suprotnosti s potrebama rnodeгnizacije proizv-odпje i razvoja poslovnosti
radnih organizacija, vec sи i predиv-jet za sto potpunije ostvarivanje ovakve uloge
i stvaralacke irlicijative strucпih kadrova. Stoga је potrebno, u skladu s uvjetima
203
i potrebama svake radne oгganizacije, jacati njenu struenu kadгovsku osrюvu
angaZiraпjem пovih stгucпih kadrova i podizanjem struenog rlivoa i usavrsavanje
postojecih stгucпih kadгova u radnoj organizaciji, otvoгenoseu radпe oгganizacije
prema svim naucnim otkгicima za koja је zainteгesirana i njihovoj primjeщ u
pгoizvodnji ci organizaciji ra:da.

16. Za ostvarivanje i razvoj sarnoupravrrih odnoвa u velikim iпtegracionim

cjelinama, velik:i:m tehnickiю sistemima, poslovnim zajednicama ,ј drugim sirim
oЬlicima samoupravne integгacije rada potrebno је statutoш Ш drugim ak.tom
kojirn se stvara iнtegracioпa cje1ina (statutarni ugovoг, referenduш ili drugi a:kt)
utvrditi poloiaj osnovnih organizacija udruzenog rada 1kao uZih telшoloSkih i dru-
stveпo-ekonoшskih cjelina tako da se osiguгaju materijalпi interesi i samoupravпost
svih d.ijelova cjeline i da: radni ljudi u njima samoupravno odlucuju о pitanjirna
rada, stjecanja i гaspodjele dohotka i drugim pttanjirna svog ekonornskog po-
loiaja"
Slozenost odnosa u siгim integracionim cjelinarna zahtijeva veci stupanj stva-
IЋlacke inicijative radnih ljudi u pronalazenju odgovarajucih гjesenja u ш·edivanju
rnedusobrrih odпosa i ekonornskoПl povezivanj.u dijelova koji cine tu cjelinu, uklju-
cujucj nacin odlucivanja о odredenirn pitanjima od zajedniCkog interesa"
Medusobni odnosi osnovnih organizacija udruzenog rada u siroj cjelini treba
da budu reguliгani tako da ne dopuste uzurpaciju njihovih saюoupravniil prava,
da,. jaeaju njihovu sarrrostalnost i sto direktпiji utjecaj radnih ljudi na rad i
poslovanje integгiranih organizacija u cjelini, na utvrdivanje zajedn1cke razvoj-
ne politik.e i na raspolaganje onirn dijelom d!1llstvene akiuшulacije koji se kon-
centrira na nivou cijele гadne oгganizacije, odnosno si:re samoupгavne asocijacije.
Istodobno, ti odnosi treba da dopгinesu suzЬijanju tendencija ka zatvaranjtt osnov-
nih organizacija udruzenog rada u svoje uske okvire, ka autaгhizrnu i ka grupno-
-vlasnickoш odпosu prema materijalнiш uvjetima vlastitog rada.
17. Svestrano, objektivno i pravodobno inforrniranje гadnih ljudi о svirn
pitanjirna djelovanja radne organizacije а posebno о sticanju i raspodjeli do-
hotka, preduvjet је ostvaгivanja njihovih prava i dufuosti i kvalificiraпog uklju-
civanja u samoupгavno odlucivaпje i vrsenje drustvene koпtrole гаdа шgana
upravljaпja.
18. Ostvarivanje samoupravnih ргаvа radnih Jjudi osigurava se i o:юbnom
odgovornoscu svih пosilaca sarnoupгavпih fuпkcija. U radnim organizacijarna h·еЬа
izgradivati takav sistem osobne odgovornosti svih пosilaca samoupravnih funkcija
koji се doprinositi brzem razvoju samoupravnih odnosa, uspjesnijem ostvariva-
nju osrrovnih ciljeva i zadataka poslovne politike i osiguravanjtt efikasnije zasti-
te samoupravnih prava radn.Љ ljudi, zakonitosti u radu i javпosti rada u samo-
upravnoш odlucivanju.
19. DosadaSnjim razvojem samoupravljanja, а роsеЬпо Ustavniш amandrna-
nom XV, Ьitno. је роvесапо zпacenje i opseg гegttliranja drиStvenih odnosa att-to-
пomnim normama radnih organizacija. Time se pтosiruje osnova i podrucje dje-
lovanja nadleznih orgaпa u zastiti saшoupгavnih prava i osiguгavanju i zastiti
ustavnosti i zakoпitosti. .
(>>Sluzbeni Zist SFRJ-« br. 25, 1970)
204
IZ REFERATA Ј. В. TITA NA IX KONGRESU SKJ: »AКTUELNI
UNUTARNJI I MEDUNARODNI PROBLEMI I ULOGA SKJ
U SOCIJALISTICKOM SISTEMU SAMOUPRAVLJANJA«,
12. MARTA 1969. GODINE
... Dalji tok nase revolucije u pravcu ostvarivanja historijske uloge
radnicke klase u izgradnji novog socijalistickog drustva mora se zasnivati na
sve uspjesnijoj izgradnji samoupravnog sisterna socijalistickih drustveno-eko-
nomskih odnosa.
Ргеd nama је zadatak da и slijedecem periodu dogradujeшo, ucvrscuje-
nю i povecavaшo efikasnost sarnoupravljanja i u oЬlasti privrede i u svim
drustveniш djelatnostima" Могашо se do kraja izboriti za to da osrюvпi no-
soioci reprodttkcije budu radni ljudi u razlicitirn oЬlicirna udruzenog rada.
Koncentracija sredstava i usmjeтavanje njihovog koriscenja na ekonornskoj os-
novi treba da vгse, ргiје svega, proizvodaci, i to saglasno svojirn i opstirn inte-
гesima socijalistickog razvitka. Тоше se шoraju prilagoditi polozaj i uloga ba-
naka, kako Ьi one sto vise izrazavale interese udruzenih proizvodaca.
Nama rnora Ьiti stran svaki oЬlik monopola - i ekonornskog i drustve-
nog - i mi ne mozemo dozvoliti da se on razvija ni u jednoj sferi reproduk-
cije - ni u bankarstvu, ni u trgovini, ni u proizvodnji, а ni u drugiш drus-
tvenim djelatnostima.
Potrebno је naci odgovarajuca rjesenja za гаzпе oЬlasti privrednog si-
stema, koje treba dalje usavrsavati na saшoupravпiш osnovama - sisteшa
cijena, deviznog sistema, spoljnotгgovinskog rezima, bankovnog sistema, po-
reskog sisteшa i sistema prosirene reprodukcije. Moramo sto prije spгovesti vec
usvojene stavove do kојЉ smo dosli i u pripremama za ovaj kongres.
Izmedu ostalog, potrebno је sto prije na djelu ostvariti zakljucke Sa-
vezne skupstine о likvidaciji takozvanog drzavnog kapitala. Ti zakljucci, do-
nijeti poslije iscгpnih diskusija, vеоша su jasni: takozvani drzavni kapital u
cjelini tгеЬа izdvojiti na poseban racun i staviti ga pod nadzor Savezne skup-
stiпe"
Imi mnogo kritika na postojeci devizпi sistem. Cak i preduzeca koja
stvaraju velika devizna sredstva, iшaju cesto poteskoca da dodu do deviza.
То se desava i kada se гadi о potrebama za modernizaciju i rekonstrukciju
onih preduzeca koja Ьi se tirne osposoЬila za izvoz. U шnogiш primjerima
205
to је posljedica premale retencione kvote i uopste nedovoljne stimulacije pre- dio fuнkcija dгzave i da tako samoupravljanje postane cjelovito povezano
duzeca koja dobro posluju, i koja svojim kvalitetnim proizvodima mogu da se u dгustveno-ekonomski sistem. Integracijom treba razvijati гazne asocijaci-
ukljuce u medunarodnu podjelu rada. То ne znaci da Ьi trebalo mijenjati je udгuzenog rada, kako u privredi, tako i u drugim djelatnostima.
citav devizni sisteщ ali u svakom slucaju trebalo Ьi ga postaviti fleksiЬilni­
П iпtegracioнim pгocesima interesi radnih kolektiva ne smiju se zaoЬi­
je, jer је dosadasnji nacin doЬijanja potrebnih deviza suvise spor i u njemu
laziti. Naprotiv, oni moraju doci do punog izrazaja, kroz odgovarajuce oЬli­
ima previse administriranja.
ke samoupгavljanja. Zato se u pripгemama tгеЬа osloniti na rezultate nauke
Iz deviznog sistema moramo uklorliti sve ono sto koci efikasno poslo-
i na savremeпu tehnologiju, а samu integraciju zasnivati u skladu sa jasno
vanje i privredivanje. Ekonomski interes, tj. dinarski dohodak, mora Ьiti
postavljenim ekonomskim odnosima, tj. polazeci od principa da гadne jedi-
glavщ podstrek za izvoz. То је jedini put ka sto vecoj staЬilizaciji deviznog
nice, pogoпi, pojedine fabrike, komЬinati i druge integrisane zajednice, ostva-
kursa i postepenom postizanju konvertiЬilnosti dinara.
ruju samoupгavljanje а narocito da odlucuju о dohotku, kao i da pгimjenju­
Mi moramo dalje izgradivati nasu carinsku politiku, dalje se otvarati
ju odgovarajuce savremene metode organizacije, plaнiranja i upravljanja.
p1·ema svijetu, postizati jos veCi kvalitet nasih proizvoda, i time podsticati
Stvaraпje velikih iпtegгacionih zajednica, kao sto је slucaj на zeljezнici,
nasu industriju na modernizaciju, na uvodenje najsavremenije tehnologije
u РТТ, elektгopгivгedi i sl., kao i uvodeнje velikih i slozenih tehнickih si-
i na integraciju. Ne mozemo ici linijom da svu пasu domacu industriju, i
stema, ne tгеЬа da znaCi ugгozavanje ekorюmske samostalrюsti pojedinih
гentaЬilnu i nereпtaЬilnu, stitimo carinama. Carinsku zastitu treba elasticнije
гadнih oгgaнizacija, vec samo koгisceнje pгednosti efikasnijeg pгivrediva­
pгimjeнjivati tamo gdje је to u iнteresu citave jugosloveнske privrede. Osim
нja, u kojem moгaju doci do punog izrazaja pгincipi samoupravljanja i do-
toga, паsа carinska politika treba da bude fleksiЬilнa u ~dnosu na k_reta- hotka, оdноsно iнteгesi svih koji su povezaнi ovim sistemima.
nja na evropskom i svjetskom trzistu. No, nikako ne smi]emo dozvol]ava-
ti takvu caгinsku zastitu koja Ьi nasim proizvodacima omogucavala da na-
Ьijaju cijene Ш da stvaraju monopolski polozaj. Znaci, cariнska zastita је
potгebna, ali nikako u monopolisticke svrhe! Mi ne mozemo . dozv?liti da
se carinskom zastitom stimulira niska produktivnost rada а t1me 1 skupa
proizvodnja. . .
Nas bankovni sistem nije dogradeп. Jos na VIII kongresu SKJ od1·e-
dili smo pravac razvitka bankovпog sistema. Na zalost, tu jasnu orijenta-
ciju jos nismo uspjeli da realizujemo u praksi. Bankovni sistem treba raz-
vijati tako da banke zaista budu ukljucene u samoupravni sistem, da posta-
Шl integralni dio pгivгede, da proizvodaCi imaju stvarne mogucnosti utje-
caja i na donosenje odluka i na cjelokupнo poslovanje banaka. I drugo, tre-
ba razviti takve odnose izmedu banaka i preduzeca, da i odgovorнost i rizik
podjednako snose i jedni i drugi. Ванkе Ьi morale da v~de selekti:rni~u P?-
litiku i da svestrano pomazu ona preduzeca koja rentabllno poslU]u 1 ko]a
imaju uslove za razvoj. One Ьi posebno tгebalo da pomazu modernizaciju i
da u tu svrhu daju kredite па duzi rok i sa manjom kamatom.
Isto tako banke Ьi morale igrati znacajniju ulogu i u odnosu па pre-
duzeca koja s~ u teskocama. DijeleCi rizik s tim preduzeCima, banke Ьi mo-
rale da saraduju u гazradi i kreditiranju sanacionih programa, ili da uticu
da se nadu dгuga rjesenja; prije svega u integraciji.
Posebno treba istaci potrebu intenzivnije integracije. I pored pozitiv-
nih kretaпja, integracija se jos ne razvija u zadovoljavajucim razmjerama.
Postoje izvjesni elementi koji omogucavaju autarhiju i lokalizam,. kor;-~ervira­
ju usitnjenost privrede, zaostalu tehnologiju i nesavremenu orgaшzac1]U rada.
Isto tako, ni svijest о potreЬi integracije jos пiје dovoljno razvijena. Potrebno
је brze otklaпjati sve ono sto smeta Ьгzој integгaciji. Ovo tim prije, sto se
veliki dio integracionih procesa cesto ostvaruje samo u okviru opstine, ne-
sto manje u okviгu гepuЬlike, а znatno manje izvaп tih podrucja. т_е~ u Devetom kongтesu је p1·isustvovao velik Ь1·ој delegata iz celog sveta
posljednje vrijeme, doslo је do krupnijih mtegгacioпih zahvata u okv1пma
pojedinih repuЬlika, ра i sire. . ~ Od narocitog је znacaja da ti pгogrami doprinose iznalazenju rjesenja
Samoupгavna integracija sirih razmjera је neophodna da Ь1 se nasa za podjelu гаdа izmedu pojedinih oгganizacija i privrednih grana. Mi не
privreda uspjesno гazvijala i Ьila konkurentski sposobna na inostranim tгzi­ mozemo dozvoliti da se ta pitanja zanemaгuju i da se, zbog odsustva plani-
stima. Takva integracija је put da udruzeni гadni ljudi pгeuzmu najveci гanja i pгogгamiranja, razviju ekonomski i tehnoloski neoptimalni kapaci-

206
207

teti, ра cak i oni koji nemaju perspektivu za plasman na domacem i stranom
trzistu, cime se stvaraju ekonornski proЬlemi i izazivaju politicki sukoЬi.
Ekonornika daнas не podnosi cak ni evropsku autarhiju, а kamo li
jugoslovensku ili repuЫicku.
Integracija је imperativ moderne privrede. А rni u tome, u poredenju
sa pгivredom razvijenЉ zemalja, jos veoma zaostajemo. Takode treba da
smo u punoj mjeri svjesni da bez јасЉ integracionih zahvata necemo Ьiti
u stanju da se ravnopravno ukljucujemo u rnedunarodnu podjelu rada ...
Postigli smo znacajan нapredak u pogledu uslova sticanja i raspodjele
dohotka, ali potrebni su jos mnogi napori za usavrsavanje i dosljednije ostva-
rivanje гaspodjele prema rezultatima rada. Neophodno је brze iznalaziti
prakticнa rjeseнja, koja се iz te oЫasti otklanjati sve ono sto нarusava
socijalisticku sadrziнu raspodjele dohotka i sto dovodi do raznЉ oЬlika
prisvajanja materijalnih i drugih drustveнih vrijednosti koji nisu zasno-
vani na radu i koji zbog toga izazivaju vrlo ostre politicke sukobe ...
... Mi morarno energicno oнemoguciti sticanje dohotka koji нiје za-
snovan na гezultatima rada, а istovremerю povecavati ekoнomsku zaintere-
sovanost i pojediнaca i kolektiva za stalno podizanje proizvodnosti rada.
Zato u sistem raspodjele doЬotka moraju Ьiti ugradeнi elementi koji nece
voditi uravnilovci, vec koji се stimulirati povecane efekte od opsteg inte-
resa. Veci doЬodak, veca kumulacija i veci licni doЬoci treba da budu cilj
svakog radnog kolektiva i svakog radnog covjeka. То је .i nas drustveni cilj,
posto veca materijalna baza pruza i vece mogucnosti za rjesavanje raznih
proЬlema nase socijalisticke izgгadnje. Potrebrю је posebno razvijati svijest
i takvu logiku sistema raspodjele ро kojoj се svako, radeci za sebe raditi
i za drustvo i time ostvarivati i razvijati socijalisticku etiku svojstvenu na-
sem samoupravnom drustvu.
Upor·edo sa sve dosledнijom primjenom raspodjele prerпa radu, potreb-
no је razvijati i odgovarajuce oЬlike raspodjele i potrosnje na osnovama so-
cijalisticke solidarnosti i uzajarпнe pomoci. П Smjernicama smo potvrdili
nacelo da onaj ko vise zaraduje treba vise i da doprinosi zadovoljavanju
zajednickЉ potreba. Naravno, i u tome treba naci rпjeru koja се Ьiti eko-
norпski i drustveno opravdana. Radni ljudi koji stvaraju materijalne i dru-
ge drustvene vrijednosti, rпoraju iшati osjecanje drustvene sigurnosti, koja
се iЬ stalno podsticati na razvitak нjihovЉ radnih sposobnosti i na vece
radne doprinose.
U ovoj oЫasti је od izvaнrednog znacaJa uloga sindikata, koja mora п
sljedecem periodп doci do jos veceg izrazaja.
Kriticari нaseg samoupravrюg sistema, da Ьi dokazali svoje izmislje-
ne teze, uzimaju ekscese iz наsе prakse, а precutkuju rezultate koje srno
postigli u socijalistickoj izgradnji. Takvi ekscesi najcesce se javljaju upra-
vo tamo, gdje etatisticki naciн privredivanja jos nije prevaziden. Isticanje
samo ekscesa i proЬlema sluzi ovirn kriticarima da Ьi dokazali vrijednost
svojih teza, dogmatskih i aprioristickЉ, kojirna se u stvari, nudi etatizam.
Mi se etatizma odricemo zato sto se pokazao nesposobнim da razrjesava
drustvene pгotivurjecnosti i proЬleme efikasnog razvitka i sto је нeprihvat­
ljiv, sa stanovista razvijanja ЬumанЉ socijalistickiЬ drustveniЬ odнosa.
Mi nismo pokloнici неkе slijepe stihije i anarЬoliЬeralizma. I pored
izvjesniЬ slabosti, mi regulisenю kretanje robne proizvodnje i sve је uspje-
208
snije usmjeravamo. Nas cjelokupщ dosadasnji razvitak pokazuje da postoje
svi uslovi da jos uspjesnije ovladarno tokovcima samoupravнe socijalisticke
robne proizvodnje i cijele drпstvene reprodukcije.
Mi . se zalazemo za takvo plaнiraнje, koje treba da polazi od plano-
va radnih organizacija i njiЬoviЬ asocijacija i da se oslanja na jasrш, zajed-
нicki utvrdenu i dogovorenu opstп politikп privrednog i drustverюg razvo-
ja. Та politika treba da odrazava osnovne ciljeve i puteve privrednog i
drustvenog razvoja svih drustverю-politickЉ zajednica i Jugoslavije kao
cjeliнe.
Neophodno је odmaЬ poceti sa sirim pripreшama za izradu novog
sгednjerocnog plana. Uzimajпci u obzir sve okolnosti naseg sadasnjeg i bu-
duceg drustvenog i pгivгednog гazvitka, rnorarno pristupiti i izradi komplek-
sne koncepcije razvoja, narocito nasil1 vodecih privrednih grana za duZi pe-
гiod, na pгimjer, od 15 do 20 godina. Ti planovi treba da se zasnivaju na
dostignucima savгemene naucne, tehnicke i tehnoloske гevolucije u svijetu.
Zato, u izradi novog srednjerocnog plana i korпpleksnih dugorocnih koп­
cepcija гazvoja, treba da se aпgazuje cijelo наsе drustvo, а роsеЬпо шjesto
u tоше p1·ipada нasim naucнim institucijama i пaucnim гadnicima.
Iznio sаш samo nekoliko vazпijih pitaпja нaseg privredrюg sistema.
Moгarno se zaloziti da se пjihovom rjesavaнju pristupi sto brze i dosljednije.
Zelim роsеЬпо da пaglasim da privredne organizacije, svojim ekoнomskirn
osamostaljivanjem, pгeuzimaju glavнu odgovornost za uspjesno privrediva-
nje. NjiЬovi osпovпi »iпstrumeпti« za uspjesan гazvoj su: iпicijativпost, po-
slovnost, stalno рrасенје tehпickog raz\ritka i savremeпe tehnologije, siste-
matska obral'l.a trzista, pracenje i uvodeпje metoda пajsavremenije organi-
zacije rada i stalno poboljsavaпje kvalifikacione strukture kadrova. Nasi
lЋdni ljudi vec su dokazali svojim dosadasrljim rezultatima da su u staнju
da to i ostvare ...
Savez komunista se suprotstavljao svim tendencijarna zadrzavanja sta-
гih fuпkcija drustveno-politickih zajedпica, koje је dosadasnji razvitak
prevazisao. Savez konшпista se, takode, borio i protiv shvatanja koja нegi­
raju odgovornost drustveno-politickih zajedпica i potrebu daljeg jacanja пji­
hoviЬ samoupravnih funkcija u rjesavaпju zivotniЬ potreba radпiЬ ljudi, na-
гoda i пaгodпosti паsе zemlje.
Komunisti se moraju boriti za otklaпjanje slabosti i пeefikasпosti п
гadu drustveпo-politickih zajednica. Oni се se zalagati da se rad drustve-
no-politickiЬ zajednica i пjihoviЬ organa sve vise terпelji па saшoupravпim
i dгustveniш dogovoriшa. Isto tako, Ol1i се se boriti i protiv sviЬ pokusaja
negiraнja konstruktivпe djelatпosti ovih organa, protiv proglasavaнja njiho-
vih drustvenih-opravdaniЬ akcija za etatisticke, sto vodi slaЫjenju пјЉо­
vе odgovorпosti.
Drustveno-politicke zajednice imaju veoma odgovornu funkciju u obez-
bjedivanju пesmetaпog razvoja sarпoupravljanja, u uskladivaпju iпteresa
pojediпiЬ dijelova udruzenog rada i pojedinih regiona.
Uloga opstina, pokrajina, repuЫika i federacije mora se sve neposred-
nije zasпivati па interesirna udruzerюg rada, gradana, нaroda i нarodrюsti.
Njihovo djelovaпje treba da bude jedan od oЬlika samoupravljanja. То zna-
ci ostvarivaпje samoupravne prakse koja pocinje u radnim jediпicama i mje-
sniш zajednicama i razvija se u slozen i integrisan sisteш razlicitih zajedni-
Н S<,moL·pl·a,·Jjanje u ,Tugoslaviji 209
са и koje se radni ljиdi i gradani иdruzujи radi rjesavanja svojih razno-
vrsnih potreba i potreba drustva и cjelini...
U toku posljednjih nekoliko godi:na, postignuti su izvjesni rezиltati u
integraciji pojedinih sfera drustverюg rada i и stvaranjи иslova da se и
obrazovnim, naucnirn i kulturnirn djelatnostirna, и zdravstvи, socijalnoj za-
stiti i socijalnom osiguranju, postиpno razvijajи odnosi na principima do-
hotka i sarnoupravljanja. Medutim, razvitak ovih djelatnosti jos нiје и do-
voljнoj mjeri uskladen sa potrebarna privrede i drustva и cjelini.
Drzava se i dalje javlja kao posredнik izmedu proizvodaca koji odvaja-
ju dio svoga dohotka za finansiranje drustvenih djelatnosti, i radnill ljudi
u tim djelatnostirna. То ima za posljedicu odrzavanje budzetskog mentaliteta,
nedovoljno racionalno koriscenje sredstava, neadekvatan razvoj pojedinih
drustvenih djelatnosti i zaostajanje u prirnjeni dohotka, raspodjele prema
radи i samoupravljanja. Istovremeno, to је smetnja da se ispravno shvati i
postavi uloga ovih djelatnosti, ciji је razvitak veorna znacajan za nas dru-
stveщ napredak.
Savez komunista i sve socijalisticke snage naseg drustva morajи po-
jacati svoju aktivnost i odlucno se zalagati da se sto prije ri na trajnirn osnova-
ma rjesavaju proЫerni ovih djelatnosti. То se moze postici prevazilazenjem
otudenosti sredstava od onih koji Љ ostvaruju, i koji u svojirn interesnim
zajednicarna odlucuju о nivou, oЫiku i vrsti upotrebe tih sredstava u drи­
stvenim djelatnostima. Na taj nacin ostvarila Ьi se mogucnost za uspostav-
ljanje sto neposrednijih odnosa izmedu zajednica korisnika иsluga i иdru­
zenih radnih ljudi u drustvenirn djelatnostima.
Drustveno-politicke zajednice treba da obezbeduju opste uslove za sa-
rnoupravno odlucivaнje i dogovaгaнje u ovim oЫastirna, da regulisи nacela
о drustvenoj zastiti samoupravnih prava radnih ljudi, о primjeni priпcipa
uzajamпosti i solidaгnosti.
Savez komuнista treba da bude пosilac idejнe borbe u rJesavanjи pro-
Ыema u ovirn oЫastirna, mora se suprotstavljati svim onim shvataнjima,
pojavarna i teпdeпcijama koje ometaju ili zele da onernoguce razvoj samo-
иpravnih odnosa u drustvenim djelatnostirna, ili pak vulgarizuju te odпose
i шehaнicki Љ prenose iz pгivrede, ne vodeci racuna о njihoviш speci-
ficnostiшa ...
(»Deveti kong1·es SKJ«, >>Komunist«, 1969, str. 54-61)
IZ REZOLUCIJE IX KONGRESA SKJ: »SOCIJALISTICKI RAZVOJ
U JUGOSLAVIJI NA OSNOVAMA SAMOUPRAVLJANJA 1 ZADACI
SK«, 11-15. MARTA 1969. GODINE
П periodu izmedu Osmog i Devetog kongresa nase drиStvo ucinilo је krupne
korake napred na putu svog socijaiistiCkog razvoja, drustvenog i ekonornskog oslo-
badanja гаdа i covekove lienosti. Sa drustvenom i privrednorn гeformorn, kojom
se ostvaruju politicke srnernice Osrnog kong·resa, otvoren је put dugoroerlijeg, du-
Ьokog preobrazaja nase pгivrede, dгustvenih delatnosti i odnosa u drиStvenoj pro-
izvodnji u pravcu daljeg jacanja polozaja udruzerlih pгoizvodaca i pretvaranja
socija1istickog samoupravljanja u dominantan drиStveni odnos.
Ostvarivanjeш privredпe i drustvene reforrne postignuti su znaeajni uspesi
u menjanju dr-ustvene osnove rada i pгivredivanja. Pгevazilazi se drzavno-svojin-
ski monopol i na njernu zasnovana osamostaljena ekonornska i drustveno-politi-
cka rnoc centara odlucivanja u drustveno-poиtickim zajednicama. Smanjuje se po-
srediliCka uloga drzave u raspolaganju viskom r-ada Сiше se stvaraju uslovi da
neposredni proizvodaci sve vise postaju odlucniji Cinioci u celokupnoj drustvenoj
reprodukciji i preuzimaju пeposrednu odgovoгnost za razvoj materijalne osrюve
i drustvenih odnosa socijalizma.
Jaeanjem materijalпe osnove samoupravno~udi"UZenog rada, delovanjern eko-
nomskih zakonitosti, izmenjenim uslovima privredivanja •i poveeanom unutras-
njoш stabllizacijom, u toku reforrne poceli su da se ostvaruju novi kvaliteti u
privredivanju. Radne zajednice se sve vise or·ijeпtiSu na vlastite snage, na triisni
пaCin privredivanja i stvaranje dohotka. One rtraze resenje u takvoj razvojrwj
orijentaciji koja vodi podizanju produktivnosti rada, nюdernizaciji i .intenzifika-
ciji proizvodnje i njenom osposoЬljavanju za sire ii ekonomski ceИshodnije uklju-
civanje u medunarodтш podelu rada. Zapocelo је brze :menjanje strukture pro-
izvodnje u skladu sa zahtevima trzista. Siri se saznaпje о neophodrюsti uпutra5nje
iпtegracije pгivrede i njenog povezivanja sa ostalim delatrюstima. Odlucrlije se
nadvladavaju autarhicнo privredivanje, zaeaurenosti, lokalizarп i regionalizam.
Ostvareni rezultati potvrdili su neophodnost privredne i drustvene reforme.
SocijalistiCko samoupravljaпje zakoracilo је u поvе zivotne oЬlike i razvijeniju
fazu karakterise deetatizacija viska rada. Опо sve vise dokazuje svoju sposobпost
da ostvaruje efikasilije privredivanje i porast proizvodнe snage drustvenog rada.
Reforrna је razotkr.ila i izbacila na povrsinu шnoge proЬleme koji su se
godinaшa gornilali u uslovima autarhicnog privredivanja i administrativпih, dru-
stveno-sopstvenickill oЬlika centra'lizacije t raspodele drиStvene akumulacije. Ona
se suocila sa faktorima i okolпostima koji su nјепо kretanje cinШ tezim i sloze-
Ilijirn: пepovoljna, eksteпzivпa i пiskoproizvodna struktura privrede; nepoveza-
Ilost razlicitill sfera dru5tveпog rada i zatvorenost шnogill samoupravпih organiza-
ma u sebe; relativпa nerazvijenost pгoizvodnih snaga, disproporcionalnosti u raz-
voju i velike zateceпe razlike u uslovima rada u pojediпim granama i regioпima;
cinjeruca da је ve1iki deo staпovпiStva van udruzeнog rada i dr .Sve је to ostav-
211
ljalo sirok prostor za drZa.vno posredniStvo i administrativno regulisanje ekorюm­
skih kretanja i dru8tvenih odnosa ...
U Ьorbl za dalju izgradnju samoupгavnog socijalizma, u ostvarivanju dru-
stvenog i ekonomskog oslobadanja rada, stalnog porasta efikasnosti privredivanja,
zivotnog standarda i uslova za razvoj i svestranu afirmaciju licnosti, Savez komu-
nista zalaze se za odlucujucu ulogu udruzenih proizvodaea u celokupnoj drustve-
noj reprodukciji, za jacanje njihovog neposredrюg uticaja u svim sfeгama drustve-
nog rada i u politickom iivotu.
U razvoju drustveno-ekonomskih odnosa Savez komunista polazi od istorij-
skih i neposredniћ interesa radniCke klase, osnovnog nosioca i pokretaCke snage
socijalistiCkog pюgresa. Zato se odlucno zalaze za dosledno razvijanje takvog si-
stema drustvenih odnosa u kojima radni covek - u svim samoupravnim zajedni-
cama - po.staje osnovni nosilac drustvene тeprodukcije, neposredni upravljac
sredstvima za prosirenje materijalne osnove svoga rada i zivota, posebno viska
rada. Na toj osnovi Savez komunista се se boriti za stalno povecanje efikasnosti
samoupravnog sistema, za dosledno ostvarivanje raspodele prema rezultatima гаdа,
za drustveno-ekonomsku i socijalnu siguгnost гadnog eoveka.
1. Deveti kongгes se odlucno zalaze za pгosiгivanje mateгijalne osnove sa-
moupгavljaпja putem Ьoljeg pг.ivгedivanja, kao i putem doslednijeg i efikasnijeg
smanjivanja opterecenja pгivrede ро гaznim osnovama i og1·anicavanja adrninistгa­
tivnog pгelivanja viska гаdа.
Sada5njj ekonomski polozaj pгoizvodackih samoupгavnih radnih organiza-
cija karakteгise opadanje samofinansiгanja i povecanje zadu:Zenosti prema banka-
ma kao i izdvajanje i usmeravanje znacajnog dela sredstava alrumulacije kroz
posebne fondove i mere drustveno-politickih zajednica. Jos uvek nedovoljna efi-
kasnost primene postojecЉ sredstava rada. kao i nedovoljna mogucnost da se pre-
te:Zno sгedstvima гadne organizacije, putem rnodernizacije, razvije stvaralastvo
1-adnih ljudi i osigura njihova poslovnost i inicijativa, ekonomska sposobnost i
pгoizvodni potencijal zahtevaju takve promene u гaspodeli akumulacije kojima се
se jacati materijalпi i drustveili polozaj proizvodaca. То nalaze brze гesavanje
alrutnih ргоЬlеmа prezaduzenosti privrede, siru integraciju privrede i koncen-
traciju sredstava unutar privrede, kao i likvidiгanje dosadasnje pгakse formira-
пja obaveza privгede nezavisno od гezultata privredivanja. Ucesce drustveno-poLiti-
ckih zajednica u finansiranju odredenih potreba drustvene reprodukcije treba ubu-
cluce zasnivati na prethodnim drнstvenim dogovorima sa zainteresovaniш samo-
1lpravnim zajednicama i na usvojenoj гazvojnoj politici.
2. Finansiranje prosiгene reprodнkcije zahteva brze razvijanje raznovrsnih
oЬlika ekoпoшske koncentracije s1·edstava dгнstvene repгodukcije na samouprav-
noj osпovi i njihovн ciгlrulacijн prema delatnostima koje mogu dati vece ekonom-
ske efekte. Instrumeпtima privrednog sisteшa i mегаша ekonomske politike treba
podsticati proizvodnu saradnju putem zajedпickih ulagaпja sredstava u delatno-
sti koje predstavljajн osпovne nosioce pгivгednog гazvoja ii kojima se stvaгajн
uslovi za efikasniji i brii ukнpni materijalni i drustveщ гazvoj. Odnose medu uce-
snicima takvih podнhvata treba zasnivati na ekonomskoj osnov;i, zajedniCkim raz-
vojnim programima, na samoнpravnim i drustvenim dogovorima.
Savez komunista zalagace se da se н privredni sistem i tekuCu. ekonomslru
politilru 11grade mere koje се spreciti razne oblike otudivanja sredstava od
гadпill oгganizacija putem administrativno-tehпokгatskih odlнka, i1i preko mono-
polskog polozaja na trzistн.
Potrebno је sto pre realizovati usvojeпe stavove da se stalпi izvori sгedsta­
va federacije .ј drugih drustveпo-politickЉ zajednica namenjeni za finansiranje
prosirene гeprodukcije ukinн; da se do kraja 1970. godine ukine kamata na poslov-
ni foпd privrede, s tim da se u toku 1969. godine utvrde trajni izvori sredstava
za alimentiгanje Fonda za kreditiranje razvoja privredno nedovoljпo razvijenih
rep11blika i pokrajina; da se >>-drzavni kapital« u poslovnim bankama stavi pocl
poseban reiim i postepeno pretvara u sredstva udruzenog rada; da se sredstva
Ьivseg Op5teg investicionog foпda federaoije usmere za otplatll inostranih dugo-
va, kreditiгanje гazvoja privredno пedovoljпo razvijenih repuЬlika i pokrajiпa,·
prosirivanje ekoпomske saradnje sa inostranstvom i slicne namene.
Ucesce drustveno--politiCkih zajednica u finansiranju odredenih potreba:
drustveпe reprodukcije treba ubuduce zasnivati na prethodnim drustvenim dogo-
vorima zainteresovanih samoupravnih zajednica i па usvojenoj гazvojnoj politicГ.
212
Potrebrto је putem efikasnih mera i samoupravnim pove~iv_aпjem ot~anja­
ti <i druge oblike i nacine otнdivanja sredstava od. samoup:avЧ~ca d? kOJlh_ ~?­
lazi i u poslovanju spoljnotrgovinskih d. reeksportшh organrzaclJa, os1gнravщuciћ
zavoda, banaka, staшbenih predнzeca i drugih slicпih organizacija,
з. Savez koшшl.iБta zalaze se za dogradnju sistema drustvene reprodul{cЧe
u pгavcu sireg odlucivanja нdruzenih proizvodaea u оуој oЬlasti _i pre':ladavaщa
odvojenosti izmedн proizvodne i prometr1e sfere (trgovlila, banke 1 usluzne delat-
nosti). Dogradпjoш sistema treba da ~е osiguraju sve _pred:юsЧ eko:r:?mske k~nceп­
tracije i istovremeno otklone mogucn~ti ~samostalз~vaщa_ fшansiJSke_ ..пюс1 nad
proizvodacima i pojave monopola odluc1vaщa о drustvenoз reprodukClJl.
Сео proces repгod11kcije tгеЬа da bude pod samoupravnom iпgerencijom
radnih kolektiva koji sн sredstva stvorili, akнmulirali i udruzili. Proizvodaei mo-
raju ostvaгiti veci i sto neposгedпiji uticaj na politikн banaka i пјiћоvо posloya-
nje, а Ьапkе zajedno s njima snositi ekonomsku o<_;lgovor~<??i za rezultate !.r.azvo,зnн
orijeпtaciju samoцpravnЉ organizacija. То se moze postlc1, ne. samo p~s1r1:v-aпJem
ucesca proizvodaca U organima banaka, vec .i promenama U Slstemu ko]e се ban-
ke potpunije ukljuciti н sistem reprodukcije i obezbediti odlucнjuci uticaj udru-
zenog rada na poњtiku banaka.
Prelivanje sredstava akumнlacije unutar i izmedu .~-adnih org~nizacija. i
njiћovih asocijacija mora se vтSiti na nacin da se akнmulaclJa ne_ оtнdще od or:1h
k:oji је stvaraju, da se zasniva па ekonomskom interesu radпo![(. coveka, r~dne зe­
dinice .ј radne orgaпizacije i na eliminisanju monopolskog i sllcrюg utlcaзa.
4. U sadasпjoj etapi potrebпa је radikalna promena .pozicije radnih ljнdi
u drustvenim delatпostima van privrede i potpunije integrisanje ovih delatnosti
u celokupni sistem drustvenog rada па samoupr-avnim оsпоvаша i pгincipu do-
hotka. Treba brze ostvariti preduslove da se materijalni polozaj ovih delatrюsti ne
zasniva na otudenom visku rada proizvodaca i гadnih ljudi tih delatnosti. Odnose
н pvoj oЬlasti treba zasnivati па neposrednom odlнбivanju radnih _ljнdi о pol~?ci
гazvoja i sгedstvima za nјепо ostvarivanje. Treba da se prevaz1de posredшcka
ulocra drzave i otklone jos нvek prisutni elementi administrativnih i budzetskih
odn~a u obrazovaпju па11оi i kultнri, zdravstvп, socijalnom osiguranju i socijalnoj
zastiti, za stvarno p~osiгenje sfere 11ticaja ltdruzeпog rada i ostvar·ivanje socija-
lizшa - adekvatnije stvaralacke pozicije l"adnog eoveka.
5. Savez komunista polazi od ciпjenice da је socijalisticka robna proizvod-
nja u savremeri.im щlovima jedini moguci oЬlik r:aci:ma_lne drustvene r~I?r~du}S­
cije i objektivna pretpostavka razvitka samoupravlзanзa 1 neposredne SOClJalls~c;­
ke demokratije. Zato treba eпergicno nastaviti kuгs reforme 11 pravcu роtрuшзе
afirmacije 1·azvijenijih i slobodnijЉ oblika socijalistiCke _robne pro~od!lje: boreci
se protiv svakog subjektivizma i etatistickog ignorisaщa delovaщa щешh eko-
nomskЉ zakona.
Razvitak socijalistickЉ samoupravпih odnosa podrazumeva sve efikasnije
ovladavaпje zakoпitostima trzisпih rtokova. Socijalisticka robna proizvodnja kao
svoju Ьitnн kornponentll, sadrii odgovarajнce usmeravaпje i korekcije tr~isnih to-
kova, posebno tamo gde - usled neraz.vijenosti samoupravljanj.~ - роs~зе. :r:l,?~­
cпosti da пjihove negativne manifestac1je dovedu do deformaCIJa u SOClJalJSticklm
odnosima Samoupгavno usшeravanje trzisпog privredivanja nije nE:gacija soci-
jaiisticke · robne proizvodпje, nego pretpostavka i sasta~i deo nj~~og drus.tvenog
sve efikasnijeg razvitka. Polazeci od toga, Savez komuшsta energ1cno se suprot-
stavlja tendencijama etatisticko-Ьirokratskog negiгartja robne privrede i shvata-
njima koja оdгiсн potrebн drнstvenog usmeravanja пjenih tokova.
Razvijaпje socijalisticke rоЬпе proizvodпje :podгazнmeva sve siru podelн
1·acda i samoupгavnн integraciju, kao i potrebн sireg ukljнcivanja u medнпarodnu
podelu rada. То је pretpostavka viseg nivoa proizvodпe sпage rada odпosrю priЬli­
iavaпja svetskim merilima i kvalitetima privredivanja. U savrerпenim uslovima
naucno-telшoloskog, ekonoтnskog i drustvenog progresa, ubrzani rast ?roi~odne
snage гаdа i razvitak socijalistickih produkcioпih odrюsa пюgu se ostvar1vaћ samo
ш stalпu i svestranu modernizaciju i integraciju svЉ oЬlasti dгustvenog rada u
·
sve sirim razmerama.
6. Savez komunista istice da је neophodno br·ze razvijati sistem samoнprav­
nog i dгuStvenog planiranja i stvarati 11Slove za njegovu sve siru pгimenu. Тај
213
sistem mora se zasnivati na najnoVlJlffi rezultatima nauke i Ьiti tako organizovan
da svaka samoupravna zajednica ostvaruje funkciju planiranja kao bltnu kompo-
nentu samoupravrюg odluCivanja,
Osnovni nosilac drustvenog planiranja treba da bude samoupravna organi-
zacija udruzenog rada. Pretpostavka e:Eikasnog samoupravnog planiranja jeste in-
tegraciono povezivanje u privredi i ostalirn dгuStvenirn delatnostirna i пjihovo
medusobno povezivanje. U sarпoupravnom planiraпju vidпu ulogu imaju sve aso-
cijacije udгuzenog rada - komore, udruzenja, banke.
Sarnostalnost i ravnopravnost ve1ikog broja ekonornskih subjekata zahteva
rnedusobno dogovaranje i uskladivanje inte1·esa i planova. Sarnoupгavnirn i dru-
stvenim dogovaгanjem treba obezbediti da plan polazi i zasniva se na neposred-
nim i trajnim interesirna udruzenih radnika i da radni ljudi neposredno uticu na
u.tvrd~vanje planskih ciljeva, zadataka, mera i odgovoгnosti za njihovo ostva-
пvaщe.
:t::eposredan zadatak svih subjekata prosirene reprodukcije jeste urtvrdivanje
clugoгocnih pгograrna ekonomskog r-azvitka, u cilju potpшlijeg zaposljavanja lic-
nih. i koriscenja materijalnih cirlilaca pretvaranja potencijalnih u aktivne snage
drustva. Programima i planovirna treba, pre svega, efikasnije uskladivati odluke
nosilaca рrо~iгепе reprodukcije i odredivati glavne pravce razvitka, na kojirna се se
kon~ent~sa_t.l snage i sredstva samoupravnih faktora naseg dгustva u oilju stalnog
podlZaщa ZlVOtnog standarda i ekonornske i dгustvene sigurnosti radnog coveka.
7. Savez komunista се se energicno zalagati za doslednu primerш principa
d.oh~tka kao. novog drustveno-ekonornskog odnosa i ekonornske sadrzme samouprav-
lзaщa u sv1m oЬlastima materijalne proizvodnje i ostalim drustvenirn delatno-
stima. То је uslov sve doslednijeg ostvarivanja raspodele prema rezultatirna rada
~ао temeljпog principa цaseg sarnoupravnog socijalistickog dru5tva. Potrebno ј~
da .doho~ak. .kao. kategorija socijalistiCke robne proizvodnje, sve vise postaje
moћv pr1vгed1vaщa i osnov za dorюsenje irlvesticionih i dгugih ekonomskih
odlulrn, ekonomski kгiterijum proizvodпje, ra=ene, raspodele i potrosnje odпos.no
rnerilo. г~cio;nalnosti svih vгsta i oЬlika drustvenog 1-ada. То је Ьitan 'uslov za
pгevazllazeщe ostataka najanmih odnosa.
Izgradnja samoupravnih odnosa na pr,incipu dohotka mora Ьiti u centru
stalne. idejno-politicke aktivnosti. ВогЬа za doslednu afirmaciju principa dohotka u
pr3.k;s1 ~?:а se v_o?iti u svakoj celiji dгuStvenog гаdа - u svakoj radпoj jedinici
:_ S':Im Slп.m ~Ь~1С1~а samoupravnog udruzenog rada. То је osnova za prevazila-
zeщe р:оћvгесщh ,mteresa koji proizlaze iz гazlicitog polozaja u p1·oizvodnji i
гaspodel1.
Savez k~munista се se odlucno zalagati za doslednu primenu raspodele
P:ema r::zultatlffia rada, za afiгmaciju vise produktivnog i stvaralackog rada, za
VJ~oke l1c~e dohotke koji su rezultat rada i stalni rast standarda radnЉ ljudi na
toJ _?Snovl~ za. otvaranje najsirih perspektiva гazvitku radnih sposobnosti i stva-
гalastvu, sto Је uslov napretka pojedinca i cele socijalisticke zajednice.
. • RasJ?Odela l?rema rezultatima rada ne protivureci primeni principa socijali-
stJc~e solldarnosti, пarocito u obrazovanju, zdravstvu, socijalnoj zastiti, zaposlja-
vaщu, stю;n.Ьeno-konшnalnoj i drugim oЬlastima od kojih zavisi drustvena sigur-
nost гаdш~а. ~ocijalisticka solidaтпost podrazumeva i primenu nacela da onaj
k?. os_tvarU]~ vecj ~ohodak vise doprinosi zadovoljavanju zajednickih роtгеЬа. Raz-
VlJan]e o_~llk~ soHdarr;osti i uzajamne pomoci mora se zasnivati, pre svega,
na ma!eпJal= mogucnost!ma i realizovati na samoupravnoj osnovi i и skladн
sa drustvenom opravdanoscu i ekonomskom racionalnosfu tako da se Ьitno ne
n~ruse odnosi izr:nedu re.~ultata rada i blcnog dohotka. Socfjalisticka solidaгnost је
b1tэ:n elemenat шtegrac1]e samoupravnog drustva i njegovog jedinstva. Ona ne
neg1~~- nego dopunjava sistem raspodele ргеmа 1-adu i tako ga cini drustveno efi-
kasnlJ lffi.
. . 8. S~vez. kornнnista energicno се se suprotstavljati svirn pojavama prisva-
Jaщa mateпJalшh i drugih drнstvenih vrednosti mimo гezultata rada cime se de-
f~rmisu soc~jalisticki odnosi. Savez komunista energicno се se boгiti i pгotiv нrav- ·
nilo":'ke, ko]a vodi destimuliranjн stvaгalastva i smanjivanjн proizvodnosti гаdа,
proћV: nlonoP?lskog prisvajanja dohotka, pr.ivilegija, pтisvajanja rezultMa tudeg
ra<;Ja 1 _svega sto dovodi do socijalnih nejedпakosti, koje ne proizlaze iz drustveno
pnznat1h гezultata rada. Instrumentirna privrednog sistema treba posebno оро-
214
гezivati pгirnenu i koriscenje tнdeg гаdа, privatno preduzetniStvo, prihode ро os-
novi rente koji proizlaze iz svojinskog monopola i slicne prihode koji nisu rezul-
tat таdа. Neophodna је efikasna ЬогЬа Saveza koщunista i svih socijalistickЉ
snaga pгotiv tendencija i pojava u гaSpodeli dohotka koje vode odrzavaпjн najam-
nog mentaliteta i odпosa koji оtvагајн prostor za najraznovrsnijн deщagogijн
i etatisticko-Ьirokratske i druge monopole osarnostaljene moci nad oovekorn
i пjegovirn rezultatirna rada.
Savez koщunista zala2e se za eJ:iminisanje monopolskog polozaja. Tamo
gde nije moguce odstгaпiti monopolski polozaj razmotrice se, н sklopu odgova-
rajucih privгednih asocijacija i dгu5tveno-politickih zajedпica, posebni meharllzmi
dogovoгa i sporazнma u vezi sa cenama, а н krajnjem slueaju, drustveno-politiCke
zajednice mogu da pnimene i posebne mere zahvatanja dohotka koji је l"ezultat
monopolskog polozaja. Sredstva prikнpljena ро ovom osnovн treba da se :ца
odgovaгajuci nacin vracaju privтedi i da se na samoupravnirn osnovarna koriste
za potrebe njenog razvoja.
Savez komunista zalaze se za to da se ostvaгuje nacelo da samoupravna or-
gaGizacija koja pod istirn drustvenirn uslovima ostvaruje relativno veci dohodak
vise waze u razvoj materijalne osnove udrнZenog rada - Ыlо u sopstveni razvoj,
bilo u razvoj dгнgih samoupravnih oгganizacija pнtern zajednicldh ulaganja i
kredita.
Potrebno је naci takva resenja u sistemu koja nece davati privilegovani
polozaj pojed:irlim organizacijarna velikih sistema (energetika, saobracaj, teleko-
munikacije ,ј slicno) prema ostalim radnim organizacijarna i koja се osigнrati
njihovo funkcionisanje na istim drustvenim osnovama kao i ostaloj privтedi.
9. Stvaranje sto нjednacenijih opstih uslova privгedivanja је znacajna pret-
postavka za brzi razvoj samoнpravljanja. Time se obezbeduje ujednaceniji polozaj
гadnih ljudi н svim delatnostima udruzenog T8Jda, potvrdнje drustveni karakteт
sredstava za proizvodnju i ostvaruju uslovi za intenzivnije koriscenje proizvodnil1
snaga drustva, za svestran i uskladen razvitak svih delova udruzenog rada i SYih re-
giona.
Pl'ii tome se polazi od saznanja da u uslovirna robne pтoizvodnje, neravno-
meпlOg гazv::>ja i uticaja n[za spoljrrih i unutra5njih faktoтa, nuZлo dolazi do
iz:r:nena u uslovima privredivanja medu oЬlastima, granama i grupacijama pгivгe­
de. Do toga dolazi i zЬog razblcitog dejstva iнstrнmenata privrednog sistema (re-
zima cena, carina, devizнog rezima, uslova kreditiгanja), kao i mera ekonomske
politike.
То zahteva stalnн i sistematskн aktivnost samoнpravnih oгgana i oгgana
dгuStveno-politiCkih zajednica na ujednacavanju uslova privredivaнja i sticanja do-
hotka, koja се se temeljЩ па dugorocnijirn plaнovima i pюgramima гazvoja.
Neophodno је obezЬediti vecu staЬilnost i trajnost instrumenata ekonoш­
ske politike.
Potre~no је razraditi u okv.iru sistema posebne mere koje се olakSati po-
lo2aj radnih kolektiva onih delatnosti cija proizvodnja не пalazi mesta na tcii-
stu ili se odrazava na niskirn Iicnim dohocima. Tim merama treba da se olak-
sa prestruktнiranje, odnosno napu5tanje te proizvodnje, prekvalifikacija radnika
i njihovo zapoSljavaпje н drugim delatnostima.
Uslovirna privredivanja treba osiguгati p1-avo nacija, odnosnp radnih lju-
di u socijalistickim repнЬlikama da raspolazu гezultatima svoga rada. U okviru
jedinstvenog jugoslovenskog trzista sve .instrumente privrednog sistema treba raz-
raditi tako da obezЬedujн ostvarivanje ovog principa. Ukoliko se merama eko-
rющske politike narusava ovaj priпcip, potrebno је razraditi sistem koщpenzacija
kojim се se нЬla2avati пegativni efekti razlicitog delovanja jedinstveлih instru-
menata i mera ekonomske politi:ke, koje donosi Federacija. Ро pravilu. ovakve od-
nose treba zapostaviti za srednjorocni period kako se kornpenzacijarna ne Ьi uno-
sili elementi nestabllnosti i neizvesnosti н uslove privгedivanja.
10. Na drustvenirn i ekonomskiщ osnovama reforme, neophodno је obez-
bediti razvoj sistema i politike cena u pravcu sto dosledпijeg uskladivanja sa
sisterпorn samoupravljanja i potrebama ·razvojne politike, dinanlicnog i sklad-
rюg razvoja privrede i njenog ukljucivanja u medunarodnu podelu rada.
Polazne osnove sistema i politike cena treba da bнdu kriterijнm svetske ce-
ne, razvojna politika i strнktur-a i stepen razvijenosti pг.ivrede.
215
 :Као objektivrш zakonitost medипaгodnih ekonomskih odrюsa i bltan faktoг
za povezivanje i иkljиcivanje na~e pгivгede и mеdипагоdnи podelu r-ada, kriteгi­
jurn svetske cene treba povezivati sa poЏtikom гazvoja pгivrede i dгugih delatno-
sti odnosno korigovati и zavisnosЧ od date ekonomske strиkture, ргаvаса razvo-
ja 'privrede i ostalih dгustvenih delatnosti i znacajnih drиStveno-ekonomskih uslo-
va koji sи pгisutni u nasem razvojи.
Savez komиnista podrzava napore samoиpгavnih proizvodaca i samoиpravaih
dгustvenih zajednica usmerene ka smanjivanjи razlika и pгoduktivnosti rada
izтnedu nase pгivrede i гazv.ijenih privгeda. Da bi se te гazlike postepeno smanji-
val6 potrebno је voditi takvu politiku cena koja ekorюшski pokrece samoupгavrш
pгrvredи da ulaze napore za ;pгiЬlizavanje sopstvenog nivoa proizvodnje, ·pгodu­
ktivnosti rada, troskova proizvodnje, nivoи koj.i se ostvaгuje u гazvijenim pгi­
vredarna. Na ·torne treba zasnivati zastitu domace privrede. Obim i .peгiod zastite
pojedinih delova domace privrede treba da se utvrdиjи u skladи sa dиgoгoenijorn
politikom razvoja privrede.
Neophodno је istovгemeno prei~pitati nastale odnose medи cenarna i odgova-
rajиcim шеrаша osigurati uspostavljaпje odnosa и skladи sa utvrdenim priпcipi­
ma reforme.
U skladu s porastom pгoizvodnje, snaЬdevenoscи i stabllnoscи trZista, tге­
Ьа nastavЩ proces liberalizacije сена i izgraditi odgovaгajuce oЬlike formiгanja
i dгuStvene kontюle cena. Proces liЬeralizacije сена mora bi-ti uskladen sa reZimom
uvoza, caгinskom zastitom i uslovirna na domacem i straпorn tгZistU'.
Znaeajan zadatak је odrzavanje stabilnijeg opsteg нivoa cena. Stabilizaciona
politika treba da se spгovodi pиtem kompleksnih rneгa na podгucju ne samo
monetarno-kгeditnih ogгanicenja, nego i meгama fiska'lne politike, politike r-as-
podele i politike usmeravanja platno-bilansnih odnosa.
Pretpostavka za izgradnjи konzistentrre politike cena је jasno formulisanje
poИtike privrednog гazvoja, kao i politike potгosnje.
11. Savez koшиnista podгzava stav da tr•aba dosledno гazvijati гeformom
usvojeni kиrs deetatizacije spoljnotrgovinskog i deviznog гezima, liberalizacije spo-
ljrюtrgovirrske razrnene i stvaranja uslova za konvertibilnost dinaгa. Time се se
stvarati uslovi da гadni ljudi u udгuzenorn radu Ьиdи neposredni nosioci uklju-
civanja и rnedunarodни podelu rada, da za to snose ekoпornskи odgovornost i da
se koгiste efektima koje ostvarиju u svom poslovaпjи.
U sada8njim иslovirna potrebпo је obezbediti veeu stimиlaciju izvoza, kako
Ьi se tim poЬoljsale rnoguenosti za sпaЬdevanje reprodиkcionim materijalom iz
uvoza, modeгn.izacijи роstгојепја, kao i prosirivanje poslovne saradnje sa ino-
stгaпim partпerima.
12. U sadasnjim uslovima drиstveno usmeravaпje raspodele dohotka rad-
nih organizacija pиtern samoupravnog odlиcivanja i razvijeпih oЬlika samoupгav­
nog i dr11stvenog dogovaranja treba da polazi od sarnostalnosti radnih zajednica
и raspolaganju dohotkom. Tim pиtem treba da se stimulise гaspodela dollotka na
роtrо~пји i akurnulaciju, irnajиci и vidи da rast licnЉ dohodaka pretpostavlja i
odgovaгajиci гast akurnиlacije, kao materijalnog uslova za poveeanje proizvodno-
sti i dollotka.
DгuStveпo usmeгavanje и ovoj oЬlasti (diferenciгano i pгogresivno opore-
zivanje i slicno) treba primenjivati kada dolazi do naгиsavanja odnosa и raspodeli
i nepridгZavanja sarnoиpravпih i drиstvenih dogovora ili ako do takvih dogovoгa
uopste i ne dode.
Bitпa pгetpostavka jaeanja uloge proizvodaca i povecanja efikasnosti dru-
stvenog rada jeste moderпizacija tellnoiogije i orgaпizacije rada i iпtenzifikacija
privredivaпja, пе sarno u okviги pojedinacnog preduzeca, nego i u celom !аnси
privredne aktivnosti - od proizvodnje sirovina, preгade, prometa, plasmaпa, do
bankarstva i savremenih sistema informacija.
13. NajS.iгe iпtegracioпo povezivanje i stvaгaпje velikih, ekoпomski sпaZпih
organizacija иdruzenog rada па osnovima samoorgaпizacije privrede i drugih
dгиStvenih delatпosti, rnora Ьiti stalпi zadatak svill faktora паsе socijalisticke
zajednice, jer је to риt ubгzanog rasta proizvodne sпage гаdа i гazvitka sarno-
upravnih socijalistickЉ odnosa.
216
Potrebno је stvarati i stimulisati snaZпa istra2ivaCko-гazvojna jezgra i osi-
gurati siгu i bгzu pг.imenи rezиltata naиcпo-tehпoloskog progresa u pгivredi i
drиStvu.
U savгemenim uslovima паstајапја пovih pгoizvodnih sпaga, modernizacija
celokupne privredne stгuktuгe podrazumeva kao svoj·u bitnu komponentи, i иbr­
zani razvitak velikih sistema. Plaпiгanje i izgradivanje ovih sistema irna poseban
zпасај za uspostavljanje sve efikasnije privrede, sirenje tгzista, stvaranje uslova
za razvijanje raznih vrsta aktivnosti, za sve efikasпije korisceпje potencijalпih
resursa zemlje - liCпih i mateгijalnih faktora drиStvene repгodukcije. Zato је
пеорhоdпо, na bazi sarnoиpгavljanja i dohotka, ove sisteme sto sire гazvijati и
svim oЬlastirna drustvenog гаdа.
14. Neophodno је и praksi dosledno ostvar·ivati koпcepciju samoupravnog
preduzeca, kao socijalistickog гоЬпоg pгoizvodaea. То zahteva stalпi stvaralacki
гаd na izgradivanju organizacije гаdа i unutrasnjih ekoпornskih veza i odnosa
izmedи pojedinЉ delova иdruzeпog rada ~radпe jedinice i dгugi), kao i stalno
иsavгSavanje pojedinih oЬlika poslovпog, sarnoupravnog i drustvenog povezivanja
sa dгugim radnim organizacijama i zajedпicaшa. Potrebno је odlucnije raditi па
tоше da se uпutrasnji ekonoшski odnosi i samoupravпo odlиCivaпje sve doslednije
zasnivajи па ekoпomskirп kategoгijama (сена, kredit, zajedпiCka ulaganja), od-
nosno na objektivnim meгilima rezultata гаdа radn·ika, radпe jedinice i svih radnih
zajedпica, и kojima se ostvaгuje sarnoиpravljanje i dohodak. Sistem oгganizacije
sarnoupravnog pгeduzeca mora Ьiti izгaz dostignиca пaucпo-tehпolo8kog рюgгеsа
i гazvitka sаmоиргаvпЉ drиstveпo-ekonomskih odnosa.
15. Zadatak је komunista da se Ьоrе za usavг5avaпje postojecih i razvitak
поvЉ obllka samoupravnog odlucivaнja u radпirп organizacijama; za moderni-
zaciju ргосеsа pгipremanja, donoseпja i spюvodeпja odlиka; za гazvitak savre-
menih iпfoгrпativnih sistema; za naиcпo-analiticki zasnovane planove, prograrne
i odluke; za stalno иsavг5avanje kadrova i rljihova afiГIIlacija na оsпоvи stva-
гalastva i гezultata гаdа.
ТгеЬа pгevazilaziti podvojenost sarnoиpravпih i rukovodecih organa i nji-
hovih fuпkcija izgгadnjom jediпstvenog sisterna upravljanja r-adпe oгganizacije.
То tгеЬа da bude sistem upravljaпja u kome svaki kolektivni i iпdividualni огgап
- zЬог radne jedinice i nјеп гukov-odilac, radпicki savet i dir·ektoг - imajи
svojи funkcijи upгavljanja, kao deo samoupravnog sistema radne oгganizacije.
Komuпisti sи dиZni da se supгotstave svakoj tendenciji razjedinjavaпja i
ignoгisanja ovih organa. Pri tome је potrebпo boriti se protiv neodgovornosti
i пeefikasпosti u njЉovom radи, protiv pojava Ьirokгatizma i ·tellпokгatizma.
Вoreei se za povecanи odgovoгnost organa upгavljanja, kornипisti se шoraju boг-iti
i za odgovoгniji odпos ргеrпа njima.
Uloga visekvalifikovanog, strucпog, пauCпoistraZivackog i upravljackog гаdа
u savremenim uslovima поvе tehпologije, automatizacije, oгganizacije, privredi-
vanja, i иргаvlјапја је sve znacajnija i presudпija za гazvitak uslova гаdа i
poslovanja i opsti ргоgгеs. Savez komшlista се se Ьoгiti za afirmacijи i adekvatno
mesto ovog гаdа u praksi kadrovske politike i politike raspodele svake гadne
oгganizacije i cele socijalistiCke zajedпice.
Komиnisti i dгuge socijalisticke snage moraj.u ЬИi spreшпi da поsе odgo-
vornost za razvitak i e:Eikasnost sarnoиpravnog sisterna и svim organizacijama
udruzenog гаdа. Sve raspolozive stvaгalaCke snage па8еg drustva mогаји biti иklju­
cene u sarnoupг.a:vпi sistem oгgaпizacije udruzeпog rada па pravcima пjegovog
sve uspe8пijeg гazvijanja. То је put dogradпje i povecanja efikasnosti saпю­
upravljaпja, sto је danas јеdап od prvorazredпih zadataka svih konшнista i dгщ~ih
socijalistickih sпaga.
16. Deveti kongres SKJ od1ucno stoji na stanovistu da је smanjivaнje razlika
u гazvijenosti kroz ubгzaпi razvoj neгazvijenih, ekonornski ·interes svih naroda
Jugoslavije i osпovna komponenta stvarne гavnopгavnosti naroda i naгodnosti.
Stoga је trajni zadatak drиstvene zajednice da stvara materijalпe i drиstveпe
uslove i na orgaпizovan пасiп obezbedиje dodatпa sredstva kako Ьi se pr.ivredпo
nedovoljno razvJjeпe гepuЬlike i pokrajirre гazvijale Ьгzе od pгosecnog razvoja
cele zernlje. Ргi tome, posebnи раZпји treЬa posvetiti bгzem razvoju SAP Kosovo.
U skladи s takvom politikom, Fond za kreditiraпje privredпo пedovoljno razvijenЉ
repuЬlika i роkгајiпа, kao vid kompenzacije i elemenat solidaгnosti u medиna-
217
cionalnim odnosima i jedan od cinilaca optimalnog ekonomskog i ~гuStvenog samoupravnih organa na selн (skole, zdгavstvene ustaпove, zajedнice osiguranja,
razvitka jugoslovenske zajednice, treba i dalje da ostane i da ima trajne i sta- vodoprivredne orgaпizacije i dr.), u kornнni i н sirim drustveno-politickim za-
bllne izvore sredstava. On mora sve vise da postaje poslovna institucija sposobna jednicama.
da angazuje i druga sredstva iz zenllje •i inostranstva, povezuje radne organi- ia. Potrebno је ornoguciti brzi, sigшniji i stabllniji razvoj licnog rada sop-
zacije i banke sa razvijenijih i nerazvijenijih podrucja i oslanja se na razvojnu stveпim sredstvima i njegovo siгe нkljнcivaпje u tokove reforrne i ·integrisanje
orijentaciju celokupne privrede. u celokupan drustveno-ekoпomski sistem.
Upor·edo sa funkcioпisanjem Fonda potrebno је razraditi i druge mere od Komunisti се se zalagati za ostvaгivaпje drustveпo dogovorene politike н
straпe Federaoije i drugih drustveno-politickih zajednica za stin:шliranje radnih ovoj oblasti, savladivanje idejnih otpora н пjenom spгovodenju, suzbljanje razilih
organizacija i banaka sa razvijenih podrucja da ulaZи u razvoj pr.ivredno-nedo- nepгavilпosti, i ekscesa u ovoj oЬlasti i onemogucavati spekulacije, nezakonitosti
voljno razvijenih podrucja direktno i udruZivanjem sredstava. U torn smislu pod- i prisvajaпja rezultata tudeg гаdа.
sticati integracione veze proizvodnih, pгometпih, bankarskih ,ј drugih тadnih orga-
nizacija sa razvijenih i пeгazvijenih podrucja. 19. U skladu sa razvojem sarnoupravnih socijalistickih odnosa, neoplюdno
је dosledno ostvaгivati reformu u stambeno-komuпalnirn delatnostima, da Ы se
Neophodno је obezbedivati dodatna sredstva iz budzeta za finansiranje od- оле Ьгzе razvijale i uspesпije zadovoljavale potrebe gradana. Odnosi u ovoj oЫasti
redenih dгustvenih potreba na ovim podгucjima, kao i usmeravanje ostalih do- tтеЬа da se sve viSe razvijaju na osnovama samoupravljanja, па ekonomskiш
macih i inostranih sredstava, polazeci od toga da pod odredenirn uslovjшa nedo- kriterijumima i elementima solidarnosti radnih ljudi. U tош smislu potrebлo је
voljno razvijeпa podrucja imaju pr,ioritet u koriscenju ovih sredstava. ja8ati ulogu kucnЉ saveta, шesnih zajedпica, radnih i drugih organizacija i gra-
17. Deveti kongres SKJ smatra da је potrebno neprestano unapredivati dana koji treba da budu nosioci prosirene гepгodukcije u ovoj oЬlasti.
poljoprivrednu proizvodnju i socijalistiCke dru5tveno-ekonomske odпose u poljo- Razvitak komunalne privгede zahteva uspostavljanje ekorюmskih odnosa u
privredi i па selч. U tom smislu је neophodno dosledrю i odlucno razvijati sistem ovoj oЬlasti, stvarajuci uslove da cene komunalnih usluga obezbeduju, pored proste
dohotka i samoupravljanja u poljoprivrednim oгganizacijama i u пjihovim odno- reprodнkcije, i deo sredstava kojima Ы se, uz kreditna i druga dodatna sredstva,
sima sa iпdividual!lim proizvodacirпa. Postigпuti rezultati u poljoprivredi po- ostvarivala prosirena reprodнkcija komunalnih delatпosti.
tvrduju pravilnost osnovnih principa agrarпe politike i Programa SKJ koje treba Putern samoupravnih i drustvenih dogovoгa treba stvarati uslove i za raz-
u novim uslovima гazгadivati i dosledпo spгovodШ. vijanje odгedenih oЬlika solidaгnosti н stambenoj izgradпji i koriscenju staшbenill
Razvo] poljoprivrede moze se obezbediti, pre svega, intenziviraпjem proiz- i komunalпih usluga, cime Ы se poboljsao polozaj radnika sa пizim primanjirna.
vodnje, modernijom tehnologijom, boljom organizacijom proizvodnje, prerade i
рlаsшапа poljoprivrednih pгoizvoda i siriш razv·ijaпjeш poslovne saradпje. (»Deveti kongres SKJ-<-<, »Komunist«,
U unapгedivaпju poljoprivredne proizvodnje i razvoja socijalistickih odnosa 1969, str. 143-144, 148-160)
na selu znacajnu ulogu treba da iшaju drusivena gazdinstva. Trenutak vremeпa
i perspektiva razvoja namecJJ potrebu da organizaoije, oslanjajuci se na savrernenu
organizaciju pгoizvodпje, nauku, tehniku i tehnologiju, uёlne поvе prodore u
pravcu podrustvljavaпja pгoizvodnje, razvijaпju integracije i samoupravnih dru-
stveno-ekoпornskih odnosa.
Neophodno је podrzavati ргосеsе da se ind·ividualni proizvodaci na selн
sve vise orijentisu na razvijanje robne proizvodnje i povecanje produktivnosti
гаdа, jer је to jedini put za povecanje dohotka i zivotпog standarda na selu.
То је moguce uspesno ostvaгiti kooperaci]orn i udruzivanjern н okviru zadruga
i drugih radnih organizacija i saradnjom udruzenih proizvodaea sa drugim zain-
teгesovaпim radniш organizacijama ,jz oЬlasti poljoprivrede, prehrarnbene iш:1u­
strije i prorneta.
Poljoprivredne zadгuge, odnosno jedinice udruzeпog rada za kooperaciju
poljoprivrednih orgaпizacija, tt·eba da se sve vise razvijaju u organizacije udru-
zenih pгoizvodaca na selu, u kojima se odnosi zasnivaju па samoupravljanju
i _principu dohotka. То zahteva stalnu aktivnost komunista i drugih dтuStvenih
sпaga н iznalazenju najpogodnijih oЬlika neposrednog ucesea individualnih pro-
izvodaca н samoupravljanju i stvaranje uslova koj.i omogueuju i obezbeduju da
oni dohodak sticu zavisno od rezultata svoga rada i materijalnih нlaganja.
Nedovoljna zaposlenost i agrarna prenaseljenost sve vise postaju drustveno-
-politicki proЬlern na selu osoblto u nerazvijenim i brdsko-planinskim podruCj.ima.
То se moze гesavati povezano sa opstim privrednim razvitkorn i otvaranjern novih
radnih mesta н delatnostima izvarl poljop1:1ivrede. U sadasnjirn uslovirna, ovi
proЬlerni moraju se re5avati pre svega, intenziviranjem i razvijanjeш robne pro-
izvodnje, posebno stocarstva, organizovanjem proizvodaca da uz pomoc postojeCih
i novih kapaci-teta u zadrugama i drugim radrnim organizacijama racionalnije
koriste svoje potencijale i licnim radom ostvaruju veci dohodak.
Sve ovo zahteva da se nadн tгajnija sistemska i druga re5enja koja се
doprinositi staЫLizaciji uslova privredivanja u poljopгivredi, na principima i-
odnosima utvrdenim u reforrni i u skladu sa dugoroeпijom razvojпom politikom
i uslovima na dornacem i iпostranom tr!Шtu.
Uporedo sa afirrnacijom dohotka potrebno је razv.ijati sve obHke samouprav-
ljanja na selu, posebno шesne zajedпice. SK се se zalozitj za stvaraпje uslova za
sire i aktivnije ucesce i neposrednijj uticaj seoskog starюvnistva u r-adu drugih

218
SISTEM SAMOUPRAVNOG
UDRUZENOG RADA
1971 - 1976
 Ustavnim amandmanima iz 1971. godine otpocela је, uslovrю go-
voreCi, treca faza u razvoju socijalistickog samoupravljanja u Jugo-
slaviji. Ро svojoj sadrzini ona predstavlja organski, pгirodнi i logicrli
kontinuitet sarnoupravnog razvoja zapocetog pedesetih godii11a. OpSta
karakteristika te faze је kompletiranje socijalistickog samoupravljanja
u zaokrugljen, celovit sistem drustveno-ekonomskih i politickih odnosa.
U i:nstitucionalnom pogledu samoupravljanje је konkretnije razradeno,
а njegov unutrasnji organizacioni mehanizam razudeniji i operativniji.
Uz to sistem samoupravljanja doЬio је i svoju bogartiju, teorijski i naucno
fundiraнiju osnovu funkcionisanja.
Donosenje Ustavnih amandmana iz 1971. na Ustav SFRJ iz 1963.
godine oznaceno је kao pocetak nove faze u razvoju socijalistickog sa-
moupravljanja zato sto је upravo tim amandnшnima (tzv. prva faza
ustavnih promena), posebrю XXI-X:XIII arnandmanom (tzv. radnicki
amandmani), otvoren i trasiran snazan proces, s jedne strane, uklanjanja
svih slabosti i deformacija u njegovom razvoju а, s druge, njegove dalje
izgradnje na autenticnim revolucionarnim osnovama i u s'kladu sa dosti-
gnutim rlivoom proizvodn:ih sna,ga u drustvu.
Za donosenje Ustavnih amandmana Ьilo је vise uzroka, ali su se
njihovi koreni nalazili pre svega u ekonomskoj bazi drustva. Као sto
је poznato, u prakticnom sprovodeнju privredne i drustvene reforme
iz 1965. godine neprestano је delovala i tendeнcija da se reforma svede
samo na postizanje vece efikasnosti privredivanja, а da se zaнernari nјена
drиStvena suStiнa, лј eni drustverli cilj evi i zadaci. Ј edan deo svoj il1
drиStvenih zadataka reforrna је obavila: Ьitno је ogranicena uloga dr-
zavrюg aparata u investicijarna i u neposrednorn raspolaganju sred-
stvima druStveнe akumulacije. Drugi deo drustvenih zadataka koje је
postavila reforrнa - da ојаса materijalna osnova socijalistickog sarno-
upravljaнja i r1eposredaн uticaj radnih kolektiva i radnicke klase kao
celine na politiku prosirene reprodukcije - nije Ьiо ostvaren. Upravo
Ila tom strate8kom p1tanju daljeg razvoja samou.pravljaнja reformska
orijentacija naisla је na snazne otpore. SadrZiнa tЉ otpora izrazavala
se u 'nastojanjima da se zarnagli i napusti taj cilj i zadatak reforme.
Umesto savezнe drzave, koja је postupнo prestajala Ьiti gJavнi cinilac
u odlucivanju о akumulaciji, jacali su drugi nosioci otudivaнja sred-
223
stava drustvene akumulacije (banke, krupna spoljna i unutrasnja rtrgo-
vina, osiguranje, razliciti fondovi drustveno-polvi~ickih zajednica!. sta:n·
bena preduzeca itd.). Deetatizira:na sredstva proSirene reprodukClJe msu
dosla pod uticaj i raspolaganje proizvodnog rada. Nasuprot tome, kon-
centrisana su sve veca sredstva u novim i ranije osnovarlim fondovima
drustveno-politickih zajednica namenjeнih za prosirenu reprodukciju.
Uloga i moc banaka i velikih rtrgovackih kuca Ьivala је sve veca, а
sredstva proizvodnih organizacija sve manja, нjihovo ucesce u raspodeli
drнstvenog proizvoda se smanjivalo.
То је blla materijalнa osнova javca:nja tehnokratizшa _i njeg?v~g
osamostaljivanja kao ekonomske i drнstvene sнage. Оtш1еш centп fi-
nansijske i ekonoшske шосi vezivali sн se za blrokratizovaнe delove
drzavnih i drнgih politickih struktнra. Svuda gde је нzео maha tehilo-
kratizam је sputavao inicijativн neposredнih p~oiz_vodaca, vodio. de~in:
tegraciji drustveнe svojine, nastojao d~ form_alizщe s~:noнpravl)anJe. 1
da njegove organe pretvori u paravan 1za koJeg se krlJe premoc usklh
шoнopolistickih grнpa. Od radnika otнdeнi drнstveni kapital koncen.,
trisaн н osaшostaljenim tehнokтatsko-нpravljackim ceнtrima, росео је
da se pretvara u svojevrsnн politicku si1н nad radnicima. Na ':iskн rada
otнdenom od radnika pocela је da se rada tehнokratsko-b1rokratska
vlast koja је ne sашо pocela da gusi samoнpravljanje i vlast radлicke
klas~, vec SH takve tendeнcij е pretile da izvitopere i ugroze SHStiilH
socijalistickih prodнkcionih odnosa.
Uporedo sa izra:Zenim tehnoblrokratskim tendeнcijama, u нasern
drustvu sн н to vreшe Ьile snamo prisнtнe i teнdencij е liЬeralizma u
ekorюmskom i politickom zivotн. Tehilokratske i liЬeralisticke tenden-
cije blle su н svojevrSiloj sprezi. Zajednicko im је Ьila ~ih~ likV:idacij_a
vlasti radnicke klase, to jest socijalistickog samoupravlJaщa. Liberall-
zam је pretio da н sistem samoнpravljanja нvede filozofiju san;otoka
- l1 svakodnevni ekoнomski zivot stillijnost i spontanost, u drustvena
kretanja laiser fair aнtomatizam i slicno. Nosioci liberalistiCkЉ ten-
dencija protivili sн se svesnom нsmeravanjн drustveno-ekonomskog
razvoja. Sve је to imalo za cilj razoruzanje radnicke klase, ?~:-anica-:
vanje i potkopavanje нјене vodece uloge u ekoнomskom, politlckom 1
drнstveнom zivotu.
Ustavnim amandmaniшa iz 1971. godiнe zaustavljen је takav ne-
gativan trend u razvojн jнgosloveнskog socijalistickog drustva na osno-
vama samoupravljanja. Tzv. »radnickim amandmanima« data su н ruke
radнicima u udruzenom radu sasvim konkretna oruda ovladavanja се··
liнom procesa drнStvene reprodнkcije. Tirn a:mandmanima, ,u obliku
neposredno primenjive ustavne нorme, jasno је precizirano da radnici
u samoupravno udruzenom radu нajneposredнije, u odnosima medu-
sobne zavisnosti i odgovornosti, raspola:Zн i upravljajн celinom dohotka
koji ostvare svojim radom (tekucirn i minulim); da upravljaju sred-
stvima prosireнe reprodUikcije, bez obzira na oblik njihove cirkulacfije
i koнcentracije. Takva ekonomska pozicija radnika jedino је mogla da
garaнtнje i njihovн dominantnн ulogu u sistemu politicke vlasti.
Radi neposredнijeg sрајанја radnika sa rezнltamma svoga rada,
sa dohotkom, sa viskom rada, to jest eliminisanja oЬlicja najamnЉ
224
odnosa, uvedeni su нovi oblici samoнpravnog organizovanja udrнzenog
rada. U tome izнzetan znacaj ima formiraнje osnovnih organizacija udrн­
zenog rada, preko kojih radnici: upravljajн нslovima, sredstvima, re-
zultatiшa S\тoga i drustvenog rada.
Ustavni aшandmani iz 1971. godine doblli sн sveopstu drustvenu
i politicku podrsku i razradu na Drugom kongresu samoupravljaёa Jugo-
siavije odrzaпom iste godine. Prihvatanjem ustavнih a:mandшana i svo-
jim ukupnim rezultatima, taj kongres је stvorio povoljнu politicku kli-
mu i druge uslove za dugo i doslednije sprovodenje samoupravnog kursa
i otvorio perspektivн razvoju samoupravnog udruzenog rada. Stavovi i
odluke tog kongresa pozitivno su нticali на druStvenu akciju u resavanju
otvoгenih pitanja materijalnog i drustverюg razvoja.
Amandmanske odredbe i odluke Kongгesa omogucile su da se dru-
stvena akьija najpгogгesivnijih subjektivnih srшga jugoslovenskщt dru-
stva odvija u vise ргаvаса radi stabilizacije socijalisitckog saшoupravlja­
nja i podsticanja njegovog daljeg razvoja.
Nајрге је otpocela, na sirokom fгontн, borba za likvidaciju tzv. оtн
denih centaгa ekonoшsko-finansijske moci u kojiшa је Ыо koncerltri-
san пе mali deo viska гаdа i dohotka radnika, izvan njihove kontrole.
Od radnika otudeni visak rada trebalo је njima vratiti, jer sн ga онi i
stvorili svojim radom. U tom sklopu је zavrsen i proces lik:vidacije tzv.
drzavnog kapitala i drugih anonimnih kapitala u fiнansijskim instituci-
jama. Sa likvidacijom otudenog kapitala otpocela је, на nolitickoш pla-
11U, likvidacija nos:ilaca tehnoblrokratskЉ, grupno-svojinskih i drugih
пegativnih tendencija u drustvu.
U tome је izuzetan znacaj imala Dvadeset prva sednica Predsed-
nistva SKJ (decembra 1971. godine), kojom је sire prokrcen put јаса­
пјu klasne revolucionarne usmerenosti i prakse u razvoju socijalistickog
samoupravljaнja. Otpocela је odlucna borba protiv sve otvoreнijeg пa­
stupanja protivшika samoнpravljanja :i izgradivanja Jugoslavije на os-
пovama ustavnih amand:mam.a, protiv nara:stanja i agresivnijeg nastupa-
пja nacionalizma i drugih oblika delovanja protivnika radnicke klase,
socijalizma i samoupravljanja. Zadati su snazni politicki udarci, traj-
nijeg znacaja, rюsiocima nacionalizшa, koji је predstavljao spregu teh-
nokratskih i etatisticko-blrokratskih snaga sa osloncem na malogradan-
sku stihiju i druge antisocijalisticke elemente. Те sna:ge su izrazavale
otpore realizaciji нstavnih promena. Slobodan razvoj naroda i пarod­
пosti i odnosi ravnopravnosti medu njima mogu jacati sarrю na osnovu
doslednijeg razvijanja saшoupravljaлja i afd.rmaCiije ra:dnicke klase kao
vodece snage svake nacije i cele наsе zajednice. Dvadeset prva sedni-
ca је afirmisala ulogu radnicke klase kao snage koja puteш saшouprav-­
ljanja povezuje sve nase нarode i narodnosti i sve sa:moupravne i dru-
stveno-politicke zajednice. Usvajanjem i sprovodenjeш u zivot revolu-
cionarne sustiпe ustavne reforme suzihijane su tendeпcije da se sarno-
stalnost republika suprotstavi njihovoj zajednickoj odgovornosti za raz-
voj cele socijalisticke zajednice, da se samostalnost repuЬlickih save-
za komunista suprotstavi jediнstveнosti Saveza komнnista JugoslaViije-
Razotkrivena је i aнtisamoupravna sustina centralisticko-blrokratskill in-
terpretacija jedinstva socijalisticke zajednice i jediпstva Saveza komu-
nista Jugoslavije.
15 Samoupr'av!janje u Jl!gosla\·iji 225
 Najznacajnija drustvena akcija na plarш suzbljanja liЬeralistickih
tendencija Ьilo је Pismo Predsednika Saveza komunista Jugoslavije i
IzvrSпog Ьiroa Predsednistva СК SKJ (novembra 1972. godine). Pismo је os-
nazilo osnovnu klasno-samoupravljacku orijentaciju u razvoju jugoslo-
venskog drustva i podstaklo vecu organizovanost, doslednost i efikasrюst
u borbl za uspesnije ostvarivanje tog lюrsa. J:nspirisana Pisrnom, zapoce-
la је siroka i odlucna borba Saveza komunista, radnicke klase i ostalih
radnih ljudi protiv naraslih drustvenih deformacija, protiv ten-
dencija i pra:kse koje ugrozavaj-u sooijallistiokJi ii samoupravni karak-
ter dr'u8tven{)-ekonomskih odnosa, protiv krsenja i izigravanja za:kon-
skih propisa, uzurpiranja prava radnih ljudi i stvaranja privilegija na toj
osnovi, protiv pojava kriminala, mita, korupcije, bogacenja na racun
tudeg rada i slicno.
Na osnovu Ustavrlih amandma:Ila iz 1971. godine doilet је citav niz
znacajnih zako!la radi prakticnog sprovodenja u Zivot novih ustavnil1 re-
senja. Od veoma oblrrrne normativne aktivnosti posle dorюsenja amaпd­
ma!la vredno је spomeпuti sledece zakone о: konstituisanju i upisu u
sudski registar orgaпizacija udruzenog rada; medusobпim odnosima
radnika u udruzenom radu; firmi i пazivu organizacija udruzenog rada;
resavanju sporova iz medusobпih poslovnih odnosa orgaнizacija udru-
zenog rada pred stalпim izborпim sudovima; utvrdivanju d. obracuna-
vanju ukupпog prihoda i dohotka u osnovnim organizacijama udruze-
нog rada; prometu drustveнih sredstava orga!lizacija udruzenog rada;
ulaganju sredstava stranih lica u domace organizacije udruzeнog ra-
da; udruzivanju privrednih organizacija u Privrednu komoru Jugo-
slavije; poslovnim udruzenjima; regulisanju povlacenja dela kreditnog
foнda i posebпog rezervnog foпda posl{)vnih banaka i prenosenju
tih sredstava na repuЬlike i autonomпe pokrajine; Narodnoj banci
Jugoslavije i jediпstvenom monetarnom poslovanju narodnih banaka
repubJJika i pokrajina; deviznom poslovanju; drustvenoj kontroli се­
па itd.
Rezultati koji su ost\rareni u sprovodenju UstavnЉ a:mandma-
na, omogucili su da se оtросне sa tzv. drugom fazom ustavnih pro-
meнa. Istovremeno se otpocelo i sa pripremom Desetog kongresa SК.Ј.
Те dve drustvene akcije tekle su uporedo.
Donosenjem novog Ustava 1974. godine zaokrugljeпa је jedna
vaZ!1a faza razvoja jug{)slovenskog drustva na osnovama socijaJJisti>C-
kog samoupravlja,nja. U njemu su veoma jasno defiпisane najva:Zпije
Ьitne osnove i meharrizmi fu!lkcionisanja samoupravnog sistema, kao
i pravci njegovog daljeg razvoja. Ustav је izraz koнtiпuiteta marksi-
stickih idejno-teorijskih !lapora i drustverю-politickЉ borЬi svih pro-
gresivnih snaga пaseg drustva u konstantnom unapredivanju ustav-
no-pravnih temelja na:Seg socijalistickog samoupravnog drustva i nase
sqcijalisticke drzave kao odlucпog zastitпika sve dosledrrijeg razvoja
socijalistickog samoupravljanja. Priпcipi, resenja i socijalisticke hu-
manisticke perspektive Ustava treba da postanu snazпo oruzje rad-
nicke klase i svih progresivnih ljudi u borЬi za uporпo ogrand.cavanje
i otklaпjanje klasnih odпosa, za nova ostvarenja socijalizma i samo-
upravljanja u svim oЬlastima zivota.
Iste godine kada је donet Ustav odrzan је i Deseti kongres SKJ,
koji је verifikovao sva resenja sadrzana u Ustavu. Priprema tog kon-
226
~resa odvija~a se na osпovu Platforme objavljene 1973. godine. Ona
Је predstavlJala podlogu idejпo-politicke akcije Saveza komunista i
drugih organizovanЉ socijalistickih S!laga na resavanju aktuelnЉ pro-
Ьlema drustverю-eko!lomskog, politickog i idej!log zivota u na:Sem dru-
stvu. Ро svojim stavovima i odlukama Deseti ko!lgres SKJ је znасајтю
svedoca!ls~vo. dosad postigнutih rezultata u razvijanju socijalistickog sa-
moupravlJaщa. U Ustavu i dokumentima Desetog kongresa detaljrю i
pre:izno su definisana sva Ьitna pitanja fu!lkcionisanja i daljeg razvoja
d~~tv~n~-ekonomskog d. J?Olitickog sistema u Jugoslaviji na osnovama
SOClJ allstickog samoupravlJ anj а.
.. Nakon d~~o.senja Ustava otpoceo је iпtenzivan rad na operativ-
noJ .1 konv~retrн]OJ. razr~d~ ustavnih resenja radi njihovog brzeg sprovo-
deщa u zл.vot. ТаЈ macaJan i slozen posao је u toku.
Doпet је Zakon о osnovama drustvenog planiranja i drustvenom
planu Jugoslavije (6. februara 1976. godine). То је prvi zakon sistem-
skog karaktera donet na osnovu Ustava. U njerrш su sadrzane ye-
l~ke. novine koje opredeljuju nov sistem drust~enog planiranja i raz-
llkUJu ga od dosadasnjeg, podrazumevajuci samoupravna prava, obave-
z~ i odgovornosti radnih ljudi u vezi s dohotkom, osnovom celokupnog
Slstema drustvenog planiranja. Polama tacka tog sistema su osnovne
organ!izacije udruzenog rada, jer su one i nosilac celokupnog drustve-
nog dohotka, i udruzivanje rada i sredstava. Planovi svih drugih nosila-
ca planiranja moraju da polaze od planova tih organi:zacija kao svoje
osnove, а pre svega da budu u skladu sa plantranim dohotkom u nji-
ma. Sprovodenje obaveza preuzetih planoш, na osnovu prethodno pot-
pisanih sa:m.oupr~vnih sporazuma i drustvenih dogovora о osnovama pla-
na, postavlJerю ]е tako da onaj ko ih је pгihvatio, а ne izvrsava ih,
snoSi odgovornost. Pri tome obaveze preuzete planom moraju Ьiti cvгste
i merljiYe, da bi se znalo ko za sta odgovara i ko kakva prava i odgovor-
nosti iша. Niko sem drzavnih orga!la - i to sашо u okviru njihovih
restrik~ivno utvrdenih ustavruih nadleznosti - пеmа pravo utvrdivanja
P.lansluh obaveza za osnovne orgaпizacije udrиZenog rada. Upravo time
Sl.stem p_laJ?-ir.~ja pos~aje di~ektan instrurnent reprodukcije samouprav-
шh soCl]alistrckih prшzvodш.h odnosa.
Svakako, najznacajniji zako!l posle donosenja Пstava је Zakon о
udruzenom radu. Njime se sustinski i funkcionalno razraduju ustavne
kategorije i utvrduju i!lstitucioпalna, pravna i dгustvena sredstva koja
treba da obezbede uspesnu i doslednu primenu Ustava, kao i brfu i do-
s~edniju realizaciju idejnih, drustveno-ekonomskih i politickЉ oprede-
l]e!lja о izgradnji sistema samoupravnog udruzenog rada definisanih н
dokumentima Desetog kongresa SKJ. U Zakonu о udruzenom radu re-
~ulisane su tri osпovne komponente socijalistickog samoupravnog pro-
lzvodnog odnosa: odnosi u radu i upravljanju drustve!lim sredstvima i u
sticanju i r~spodeli dohotka, samoupra\mo 'organizovaпje udruzenog ra-
da i ostvar1vanje samoupravljanja radnika u udruzerюm radu u svim
odnosilna drustvene reprodukcije i u drustvu uopste, ukljucujuci i samo-
upravno sporazuшevanje i drustveno dogovaranje. Uzeti u celini u svo-
joj medusobnoj povezanosti i jedi!lstvu, sve osnovne kompon~nte si-
stema, konkretna resenja i institut,i treba da budu podloga ii oslonac
za samoupravnu praksu u daljem preobrazaju odnosa u udruzenoш ra-
15'
227
du. Sa idejnog i drustveno-politickog stanovista Zakon о udruzenom ra-
du koncipiran је kao svojevrsni kodeks о udruzenom radu, koji pred-
stavlja cvrst oslonac i oruzje radнicke klase u нjenom orgaпizovanotn
delovanju u pravcu ovladavanja celinom sredstava i faktora drustvene
reprodukcije, u vrsenju funkcija vlasti i u upravljaпju svim drustveпim
poslovima.
Pored doпetih zakona о planiraпju i о udruzenom radu, pred do-
noseпjem su jos i sledeci za:koпi: о cenama, bankaшa, ekonomskim od-
пosima sa iпostraпstvom, upravi i dr. Dоrюsепјеш svih tih zakona, koji
su uglavпom pripremljeni, za sisteш socijalistickog samoupravljanja u
Jugoslaviji mo6i се da se kaze da је postao zreo, komplet~ siste:n,
kako sa stanovista пjegove unutrasnje arhitekture tako i mehaшzama щe­
govog operativrюg fuпkcion~sanja.

IZ GOVORA DRUGA TITA NA DRUGOM KONGRESU

SAMOUPRAVLJACA JUGOSLAVIJE, 5. МАЈА 1971. GODINE
Dгиgi kongres samoиpravljaca ima krиpan historijski znacaj. Na nje-
mи tгеЬа da zaokгиzimo iskиstva protekle dvije decenije, da surniramo zna-
cajne rezиltate koji sи postignиti, ali i da sagledamo ne шаlе slabosti koje
sи se ispoljavale i povremeno dovodile i do pojava stagnacije и гazvoju
samoиpravljanja ...
Mi smo иvijek imali и vidи, ргiје svega, humanistickи vizijи socijaliz-
ma. Naime, гukovodili smo se time da гadni covek, kao stvaгalac svih dоЬа­
га mora Ьiti sиbjekat i и proizvodnji, i и raspodjeli, da drиstveno-ekonomski
sistem mora garantovati njegova prava i odrazavati njegove intet·ese.
Kad smo prije 20 godina donijeli Zakon о pгedaji predиzeca na иpгav­
ljanje radnicima polazili smo od иbjedenja - iako smo Ьili svjesni toga da
time pred nasim narodima i historijoш ргеиziшапю velikи odgovoшost -
da ta velika ideja marksizma nije stvaг neke daleke bиdиcnosti, \тес da је
ona ostvarljiva i danas, и prvoj fazi izgradnje socijalizma. Polazili smo od
toga da se tiшe podstice stvaгalacka tnicijativa i da to najvise odgovara inte-
гesiшa гadnih ljиdi.
Saшoиpravljanje је, od иvodenja prvih radnickih savjeta do danas,
postalo materijalna snaga naseg drustva i dominantna svijest nasih 1-adnih
ljиdi о njihovom polozajи i drиstvenim odnosima. Ogromni rezиltati koji
sи postignиti и privrednoш razvojи i preobrazajи zeшlje, и deшokratizaciji
cjelokиpnih drustvenih odnosa и izgradivanjи stotina hiljada sроsоЬпЉ kad-
гova, иspjesi и паисi, kиltиri i иmjetпosti, kao i и svim drиgim oЬlastiшa
dгиstveпog zivota - пеоsрошо sи vec afirmisali predпosti samoиpravljaпja
kao drиstveпog sisteшa. Ti rezиltati пајЬоlје dеmапtији i sve опе kritike -
bez obzira па to sa koje straпe i sa kakvih pozicija dolaze - koje jos иvi­
jek samoиpravljaпje zele prikazati kao пekakav eksperiшeпat, kao пesto
sto је pod zпakom pitaпja.
Nasa praksa pokazиje da је пајvеса moc saпюиpravljanja и tome
sto oslobada stvaralackи iпicijativи пajsirih masa i otvara pиteve oslobada-
njи rada i covjekove licпosti, sto иbrzava stvaraпje svijesti i иzdize dosto-
janstvo radпih ljиdi kao пosilaca stvaгalastva i пapretka.
No, sve sto smo do sada postigli и razvojи saшoиpravljaпja ne pгed­
stavlja doшet kojim mozemo Ьiti zadovoljпi. Uostalom, pozпato је da mi stalno

229
i otvoreno ukazujemo i na postojece slabosti i zapreke. О tome, kao i о po-
javama nevjerice u samoupravljanje, ја sam, prije nesto vise od godinu
dana, govorio upravo ovdje, u Akademiji nauka i umjetnosti Bosne i Her-
cegovine. Tada sam ukazao na dvije opasnosti za njegov razvoj: etatizam
i Ьirokratizam i tehnokratsko-menadzerske tendencije. То su dvije glavne
opasrюsti koje nюgu ozbiljno da ugroze nase samoupravljanje. Prema tome,
na ovom Kongresu, vi treba da zauzmete svoj stav.
Za danasnji trenutak је karakteristicno da је doslo do protivrjecпo­
sti i nesklada izmedu naraslih proizvodnЉ snaga i samoupravljacke svijesti,
s jedne - i sadasnjih okvira dl'Ustveno-politickog i ekonomskog sistema -
s druge strane. I upravo radi pгevazilazenja izvjesne stagnacije u raz-
voju samoupravljaпja, i radi potr·ebe za uredenjem odnosa u nasoj Vlsenacio-
nalnoj zajednici па novim osnovama, odlucili smo da pristupimo znacajnirn
ustavnim promjenama.
Necu se ovdje zadгzati na ustavnim aшandmanima, јег sam u posled-
nje vгijeme о tome dosta govoгio, ali zelim samo da istaknem da се dva-
deset p1·vi i dvadeset dгugi amandman Ьiti snazno oruzje radrlicke klase.
Nas politicki i ekonoшski sistem шi sada usavгsavamo tako da u nje-
mu dodu do punog izгazaja samoupгavпi interesi гadnicke klase i svЉ
гadnih ljudi, i da se istovгemeno u potpunosti afi1·misu ргаvа i inteгesi svih
nasih naгoda i naгodnosti, svih nasih гepublika i pokгajina. Za socijalisticku
Jugoslaviju ne postoji dileшa u pogledu p1·ioriteta nacionalnog nad klasnim,
ili obгnuto. Pгenebгegavanje Ьilo jednog ili dгugog, za nasu visenacionalnu
zajednicu Ьilo Ьi stetno, i nepгihvatljivo је. Bez obzira na nacionalne spe-
cificnosti, osnovni inteгesi гadnicke klase su istovetni u citavoj zemlji i za-
to ona i pгedstavlja ceшent, glavni kohezioni faktoг nase sanюupravne, so-
cijalisticke Jugoslavije. Nesuшnjivo је da се ona to i u buducnosti ostati.
Mi se danas zЬilja nalazimo na znacajnoj pгekгetnici u razvoju nase
zajednice. П osnovi toga је nasa odlucнost da samoupгavljanje spгovodimo
od osнovнih celija dгustva do vгha. П ostvaгivaнju tih zadataka, nasa aktiv-
nost treba da tece u dva ргаvса.
Svi foгuшi i odgovoгni pojedinci u nasim dгustveno-politickim zajed-
нicaшa duzнi su da sa svoje stгane preduzшu konkгetнe mjere, kako Ьi
se obezЬijedile najsiгe шogucнosti za razvoj samoupravljanja. Posebno priv-
redi tгеЬа osiguгati samostalno raspolaganje svojim sгedstvima i sto siri
rnanevaгski ргоstог za sto puнiju ekspanziju. Пpravo takve uslove pruza
samoupгavljanje, jer omogucava najsiгu iнicijativu i zaiнter·esovanost radni-
ka za poslovni uspjeh pгeduzeca.
Niko nema pravo da udгuzenom radu oduzima dohodak. Mi stalno
govorimo о rasteгecenju pгivrede, ali do sada sa malo uspjeha. Tu se defi-
nitivнo mога prelomЩ i to tako da neposгedнi proizvodaci ubuduce zaista
raspolazu svojim dohotkom i da odgovaгajucim dijelom, гazumije se, па os-
novu drustvenog dogovoгa - pokгivaju drustvene potrebe.
Zato moгamo uciniti sve da se sa leda radnog covjeka cim prije skine
nepodnosljiv teгet pгeamЬicioznih investicija, naгocito nepokгivenih. Odlu-
cujucu гiјес о tome tгеЬа da iшaju radni kolektivi, а ne Ьirokгati i tehno.:.
kгati.
П tom smislu moгamo rjesavati mnoga, danas оtvогена pitanja priv-
тednog sistema, tako da udгuzenom radu obezЬijedimo realne instrumente
230
koji се maksimalno podsticati stvaralacku inicijativu гаdnЉ ljudi. Time
cemo osiguгati, ne samo privredi, nego citavom dl'Ustvu staЬilnost i postavi-
ti osnove za planiranje dugorocnog razvoja.
П okviru sistemskih гjesenja, smatram, da је najvaZnije pitanje stva-
гanja uslova za vece zaposljavanje i poboljsanje socijalnog polozaja radnika,
posebno onih sa niskim licnim primarljima, о cemu sam neki dan u Lablнu
opsirnije govorio. Jer nije tacno da su za rjesavanje ovih proЬlema iskoris-
cene sve mogucnosti i rezerve. Pored ostalog, ја tu imam u vidu rasipno tro-
senje sredstava za mnoge neproduktivпe svrhe, kao sto su pretjerana rezi-
ja i гepгezentacija, razni vidovi korupcije, putovanja ро zemlji i inostran-
stvu bez odgovarajuceg poslovnog efekta, itd. Mi guЬimo ogromne milijarde
zbog neekonomskih investicija, zbog slabe organizovanosti nase spoljne trgo-
vine, nelojalпe konkurencije u uvozu i izvozu, itd.
Kada mi danas govorimo о dosljedпom sprovodeпju staЬilizacioпog pro-
grama, tгazimo, prije svega, da niko не trosi ргеkо svojih realnЉ mogu-
cnosti, ргеkо sredstava sa kojima raspolaze. Mi не mozeшo uvoziti vise
неgо sto iшашо deviza, ne шozemo investirati bez pokгica, ne moze nаш op-
sta potrosnja Ьiti izнad stvarnih mogucnosti.
Dгugo podrucje aktivnosti odnosi se, нaravno, na samoupravnu bazu,
to jest na same radne organizacije, integracioпe cjeline i asocijacije. Sve
veca prava koja doЬivaju podrazuшijevaju i vece odgovornosti i obaveze. Ја
zelim da ukazem i na to da radnici u шnogiш organizacijaшa, zbog nedo-
voljne razvijenosti saшoupгavljaпja, nisu iskoгistili sva ргаvа koja su im
i do sada pripadala. Osim toga, neki kolektivi su i sami zapadali u gore
рошепutе greske, time sto su trosili vise неgо sto su zaradili.
Oгganizacije udгuzeнog таdа treba da se sto vise okreпu seЬi i sve
vise sаше rjesavaju svoje proЬleme, da pronalaze svoje mjesto на tгzistu i
angazuju sve snage i гesurse radi stvaranja sto veceg dohotka. Za privredu
i citavo drustvo је neprЉvatljiv stalпi pritisak шnоgЉ da povecavanjem ci-
jena kriju svoje slabosti ili pгisvajaju rezultate tudeg гаdа. Postavke nase
pгivгedne геfогmе i danas su aktuelne. Pri tome posebno шislim na роvе­
сапје pгoduktivнosti, pгiшjenu шоdегnе tehнike i tehnologije i sto uspjesni-
je ukljucivanje u medunaгodnu podjelu гаdа.
РrоЬlеш пегеаlnе potrosпje vеоша је aktuelan i u samim radniш oг­
ganizacijaшa koje tako zapadaju u nelikvidnost. Zbog toga, cesto ne mogu
ni da isplate licne dohotke, пiti da ispune svoje obaveze ргеша partnerima.
Пzroci takvog stanja su najcesce u tome sto mnoge od njih investiraju bez
pokrica ili za to koriste cak i obrtna sгedstva. Neodrzivo је da su danas
шnogi kod nas шnogo vise preokupiгaпi potгosnjom i гaspodjeloш, nego
proizvodnj о ш.
Jacanje samoupravljanja prosiruje takode mogucnosti integracije i me-
dusobno poslovno povezivanje. Racionalno pгivredivaнje mogucno је samo
na bazi podjele r-ada, kooperacije i rastuce orgaнizovanosti privrede. А to
se moze obezbjedЩ samo u usloviшa zagarantovanog jedinstvenog jugoslo-
venskog trzista.
231
 U tom sklopи, smatram da i иlоgи banaka, kao i spoljne i иnиtrasnje
trgovine, moramo prilagoditi samoиpravnim odnosima. Naravno, niko ne
osporava njihovo znacajno mjesto и privrednom sistemи. Ali, не smije se
tolerisati njihova otиdeнost od sfere proizvodnje, niti нjihovo nametanje pro-
izvodпji, jer па taj naCin dolazi do nepravedнog prelijevaнja dohotka, na
stetи Ileposrednih proizvodaca ...

(»D1·ugi kong1·es samoupravljaca Jugoslavijeн,

»Radnicka stampa«, Beog11ad 1971, str. 23-26)

IZ REFERATA ЕПV ARDA KARDELJA NA DRUGOM KONGRESU

SAМOUPRAVLJACA JUGOSLAVIJE: »EKONOMSKI 1 POLITICKI
ODNOSI U SAMOUPRAVNOM SOCIJALISTICKOM DRUSTVU«,
5-8. МАЈА 1971. GODINE
... Socijalisticko sanюиpravljanje !'adнika и иdrиzeпom radи и nas, pored
toga sto је povezaнo sa opstim istorijskim tokovima borbe radnicke klase za
поvе socijalisticke drиstveнe odнose, za slobodнi rad i za demokratijи, izvire,
razиme se, i iz karaktera i specificнih иslova razvoja nase revolиcije. Ono
пiје nastalo iZileilada i slиcajno. Samoиpravljanje је иspostavljala i иspo­
stavlja ga svojom svesnom revolиcioнarнom i drиstvenom aktivnoscu sama
гad!1icka klasa. А оно se moglo иspesno pгoЬijati и nas drustveнi zivot zato
sto је iz radнicke klase izrasla КРЈ, odnosпo SKJ - to jest takva revolu-
cionarna socijalisticka snaga koja је zнala da oseti i izrazi samoupгavne
teznje te klase, da im da teoгetske osнove i oЬlike и praksi i da oгganizиje
ЬоrЬи za нjihovo ostvareнje, sto се Ьiti pгesudno i za dalji razvitak samou-
pravljaнja.
Nastaпak samoиpravljaнja и nas nemogиce је zamisliti bez teske гe­
volиcionarne skole kгoz kоји su mase гаdnЉ ljиdi grada i sela, а posebno
гadnicka klasa, prosle u svojoj istoriji, и borЬi sa zestokim socijalnim, eko-
nomskim i пacionalnim ugnjetavaпjem i eksploatacijom 1.1 staгoj Jнgo­
slaviji, i bez iskustava koja sи radnicka klasa i гadni rшrod иopste stekli
и tokи svenarodnog oslobodilackog гаtа protiv fasisticke agresije. Jer и
tome ratu Ьогас нiје Ьiо samo vojnik koji izvгsava planove svojЉ komaн­
danata, vec је нepгekidno i sam morao odlиCivati i razvijati sopstverш ini-
cijativи.

U toj sи borЬi siгoke radne mase stekle velika iskиstva, veliko samopo-
нzdanje i гazvijeno osecanje odgovoгпosti prema zadacima i ciljevima zajed-
nicke ЬогЬе. То su Ьile snazne subjektivne pretpostavke za razvoj samoи­
pravljanja.
Zato mozemo гесi da nase samoиpravljanje ne vodi poreklo tek od
Zakorш о samoupravljanju iz 1950. godine, kada је ono i foгmalнo-pгavno
uvedeнo kao dominantni oЬlik razvoja socijalistickih proizvodnih odnosa
и пasem dгustvи. Ono potice iz nase гevolиcije i na razne se нacine pocelo
proЬijati и nasu drustvenи i proizvodnи ргаksи tako гесi od pгvog dana po-
bede nase revolиcije. Pojavilo se najpre н oЬliku исеsса radnika u proizvod-

233
nim savetima i na drиge slicne nасше, pre svega ргеkо иloge sindikata, sve ришЈе afirmacije eleшeпtarЋih teznji nasih radnih ljиdi ka samoиprav­
а vec krajem 1948, а pogotovo 1949. godine, pocela је da se oЬlikиje i ideja ljaпjи. Jer, oslobodenje rada i radnog coveka ne sastoji se sалю и vecem
о radnickim savetiшa, ра se i prvi poceci njЉovog spontarюg nastajanja kошаdи hleba nego sto је Ьiо jиcerasпji, а sto zavisi od nekog treceg, vec
beleze и toj godini. pre svega и doslednoj akciji na izgradnji takvog polozaja radnog coveka и
Razиme se, kao svaka savreшena socijalisticka revolиcija i nasa је re- иdrиzenoш radи, na drиstveniш sredstvima za proizvodnjи, koji ga, и sve
volиcija prosla kroz period revolиcionarnog etatizшa, to jest takvog oЬlika vecoj meri, ciпi gospodarem sopstvene sиdЬine - kao sto је to nekada Marks
diktature proletarijata и kоше sи drzavna organizacija i drzavнa prinиda оd­ геkао za Pariskи kоmипи.
lисијисе orиzje revolиcije. Neki taj period naseg drиstverюg razvoja ozna-
cavajи periodoш staljinistickog sisteшa, sto svedoci о njihovom nerazилle­
vanjи zakoнitosti savreшenih socijalistickih revolиcija, а pogotovo паsе re-
volиcije. Staljinizam, kao vodeca ideologija и шedиnarodnom revolиcionar­
noш radnickoш pokretи tog doba је, dakako, veoma snazno иticao i na nas
radnicki pokret i na tok nase revolиcije. Medиtiш, revolиcionarni etatizam
Ьiо је i proizvod, а i potreba nase sopstvene revolucije. Jer stanje nase priv-
rede neposredrю posle rata, nizak nivo njene razvijenosti uopste i slicne o-
kolnosti nalagali sи koncentraciju svih drustvenih snaga i sredstava rac1i
pгevladavanja prvih teskoca i postavljanja osnovnih teшelja naseg privred-
пog i dгиstvenog гazvoja. Tek na tako postavljeniш teшeljiшa шaterijalnog
гazvoja пaseg dгиstva Ьilo је шоgисе postepeno иvoditi nove, deшokratske
oЫike иpгavljanja drиstveniш i privredniш poslovima. Ocigledno је, dakle,
da је ро svojiш osnovnim istoгijskim fиnkcijama - stvaranjи snaznog drzav-
nog sektoгa privгede, kao glavnog faktoгa гazvoja celokupne nacionalne eko-
nomije, оdlисијисој ulozi socijalisticke drzave u obezbedivanju celokupnog
drиstvenog, ekonoшskog i politickog 1·azvoja zeшlje itd. - taj revolucionaг­
ni etatizam u nasim иslovima Ьiо neizbezan i pгogгesivan, bez obziгa na nje-
gove slicne pojavne oЬlike, koji danas znace nesto sasviш drиgo nego sto
sи znacili onda, kao i na njegove negativne ргоргаtnе tendencije, koje sи
i tada znacile ono isto sto znace i danas.
Ako је taj razvoj роргiшао i odгedene staljinisticke oblike, Ьiо је to
иticaj vremena и kome se гevolиcija odvijala. Medиtim, nasa је гevoluci­
ja Ьila aиtohtona гevolиcija radnicke klase, seljackih i dгиgih rаdпЉ шаsа
naroda Jиgoslavije - istinska гevolиcija шаsа. Upгavo zato ni иticaj sta-
ljinizшa а ni pojedini staljinisticki oЬlici и tokи revolиcije i izgradпje teme-
lja novog drustva nisи Ьili ono, sto је davalo osnovnu kaгakteristiku prvom
periodи nase revolucije. Napгotiv, о tome koliko је dиboko сео tok nase
гevolucije Ьiо и sиkobu sa staljinistickom dogшom ne govori samo istorija
гazmimoilazenja гukovodstva Komиnisticke partije Jиgoslavije sa Staljinom
vec i sama cinjenica da је Staljin raskinиo sa паsош revolucijoш vec posle
nepиne tri godine od zavгsetka drиgog svetskog гаtа. Zato za nasu revolu-
cijи, njen tok i njenu ideologijи nisи Ьitni uticaji i eleшenti staljinizma u
Drugi kong1·es samoupтavljaca Jugoslavije - t1·enutak svecanog otvaranja
пјој, vec oni tokovi koji sи је doveli и sukob sa staljinizmoщ i samim
Staljinom.
Јег иbrzo sшо se sami sиocili i sa negativпiш aspektima takvih drи­
Zato danas na ovorn Kongresu, na kome vec dominiraju mlade genera- stveno-ekonorпskih odпosa i takvog politickog sistema и kojima domiнantnи
cije, cija se svest oЬlikovala u uslovima samoupгavljaпja, nece Ьiti SUV1sno иlоgи ima drzavпi aparat. StЉija svakodnevnog prakticizma doпela је po-
da jos јеdпощ пaglasimo da samoupravljanje u паsој zemlji nije nastalo kusaje da se akcioni ceпtгalizam revolиcije zameni drzavпo-Ьirokratskim a~­
kao posledica naseg sиkoba sa Staljinoш, vec је, napгotiv, izraz elemeпtaг­ ministгativпim ceпtralizmom i da se иpгavljanje пacionalizovaпim sredstvi-
nЉ teznji nase гadnicke klase i delo nјепе гevolucije. U stvari, upravo је ma za pгoizvodпjи pretvoгi и neke vrste drzavпo-svojiпski i tehnokratsko-
Staljiпov оtрог takvim temjama паsе radnicke klase i гadпih masa uopste -иpravljacki monopol. Na toj osnovi javila sи se i nastojanja da se i poli-
Ьiо jedan od glavnih faktoгa naseg sukoba sa пjim. No jasno је da је i sam ticki sistem гevolиcije i diktatиre pгoletarijata poistoveti sa politickim apso-
konacni raskid sa Staljiпom i staljinistickim dogmatizmom oslobodio pиteve lиtizmom ceпtralizovaпe drzave.

234 235

Оtрог takvim tendencijama Ьiо је u nasoj radnickoj klasi i u politici
njene revolucionaгne avangarde prisutan i u prvom posleratrюm periodu. Su-
kob sa Staljinom pogotovo је uverio progгesivne snage naseg dгustva da је
upгavo и tim tendencijama izvor ideologije, politike i pгakse koja је doЬi­
la svoje ime ро Staljinu, ali koja nije Ьila svojstvena samo Staljinu, kao sto
nije prestala da zivi i da se repгodukuje ni posle njegove smгti. Она је
пastajala i пastaje i пasem sopstveпom tlu iz nasih vlastitih izvoгa. Poka-
zalo se da se protiv takvih teZпji mozemo uspesпo boriti jediпo odlucnim
гazvijanjem oпih samoupгavnih i demokratskih oblika u drustvu koji omo-
gucavaju sto neposredпije ekonomsko i politicko angazovanje i koпtrolu
radпika i drugih radnih ljudi u пjihovim radnim i dгugim drustvenim oгga­
nizacijama i ргеkо takvih organizacija u celokupпoj drustverюj politici i na-
гocito u pгoizvodnji i drustvenoj гepгodukciji.
Prema tome, za karakteristiku razvoja naseg dгustva, nase гevolucije
nije Ьitno da li su u njemu dolazile do izrazaja mапје ili vise i etatisticke
i Ьirokгatsko-tehnokгatske tendencije о kojima sam govorio. Ali је za ttl
karakteгistiku Ьitno sto је nase drustvo u seЬi naslo snagu da im se suprot-
stavi borbom za afirmaciju sarrюupravljanja radnih ljudi u udruzenom radu.
Ni za karakteгistiku buduceg razvoja naseg drustva nece Ьiti Ьitno i odlu-
cujuce da li се u njemu postojati razni antisamoupravni i antisocijalisticki
ostaci, tendencije i pгitisci, vec da li се se паsе dгustvo boгiti protiv пjih ili
Се ih U mапјој ili vecoj meri prihYatati, U cemu i jeste smisao nase borbe za
samoupravljanje.
Istoгijski smisao pгelaska naseg drustva na samoupгavni oblik socija-
listickih pгoizvodnih odпosa nije Ьiо u utopistickoj ideji uspostavljanja ne-
kog statickog, beskoпfliktпog sistema idealпih dгustveno-ekonomskЉ i demo-
kratskЉ institucija i odпosa medu ljudima. Smisao i cilj tog koгaka Ьiо је
teznja socijalistickЉ snaga da se supгotstave dominaciji odгedeпih tendenci-
ja drzavno-sopstvenickog moпopola. А takva dominacija Ьi postepeno auto-
matski reprodukovala elemente u odnosima pгoizvodnje i гaspodele u kojima
Ьi se - ako Ьi se takav proces stihijski dalje гazvijao - drzavno-upгavljacke
fuпkcije i funkcije upгavljaпja u drustvenom гadu пе samo pocele otudiva-
ti od radпika vec Ьi se u sve vecoj meri pretvarale iz r1jegovog oгuda i slu-
ZЬe - sto tгеЬа da budu - u gospodaгa nad njim. Tom procesu nasupгot,
nase је dгustvo u obliku samoupravljanja pokгenulo ргосеs koji се teziti
da odnosi pгoizvodnje i гaspodele postepeпo pгerastaju u takve odпose u ko-
jima rad, kao sto kaze Marks, postaje »Zaista slobodan« i u kome се fun-
kcija drzavпog i radnog upravljanja Ьiti, pre svega, funkcija upгavljanja
stvaгima, а sve manje funkcija upгavljat1ja ljudima. А to i jeste sustina so-
cijalistickih odnosa medu ljudima.
Polazпa tacka i sгedstvo ostvarivanja ove oгijentacije treba da bude
nарог da radni ljudi u svim oblicima udгuzeпog гаdа budu u najvecoj mo-
gucoj meгi u polozaju da upra\тljaju svojim radom i па ternelju toga гаdа,
kao svoje legitimacije, ucestvuju u гezultatima udruzenog гаdа i na osнovu
svojih ekoнomskih i dгugih samoupravнih prava uticu na гaspolaganje njime,
pocevsi od elementaгnih oblika u neposгedrюm procesu гаdа, ргеkо sistema
pгosirene repгodukcije i, uopste, cirkulacije dгustvenih sredstava, do dгu..:
stvenog plana i dr·ugЉ odluka od opsteg znacaja.
Takav drustveno-ekonomski polozaj гadnika је i neophodan mateгi­
jalni i moralni stimulans za brzi razvoj proizvodnih snaga i porast produk-
236
tivnosti rada. Jer u socijalistickom drustvu nosilac toga razvoja ne moze
biti nikakva spoljna pгinuda, vec jedino interes samog radnika. А to је
presudan faktor za razvoj pгoizvodnih snaga u savremenim uslovima na-
ucno-tehnickog napretka, kada је, doduse, opet covek, ali ne vise toliko kao
fizicka radna snaga vec sve vise kao svesna i samostalna stvaralacka snaga
sa svojim radnim i stvaгalackim inteгesima i kгeativnim sposobnostima,
postao glavni pokгetac i nosilac гazvoja ...
Sve to moramo imati u vidu ako se danas, posle vise od dvadeset
godina samoupravne pгakse, zapitamo kakvi su njeni гezultati. Neki kгiticari
samoupгavljanja, koji pokusavaju da dokazu neuspeh i neodrzivost samo-
upravljanja, postavljaju pitanje о гezultatima samoupravljanja ovako: da
li је samoupravljanje likvidiralo etatizam, Ьirokгatizam, tehnokratizam i so-
cijalne razlike? Na tako postavljeпo pitanje moramo odgovoriti: ne, nije
likvidiralo te tendencije, ali to nije ni Ьitno za istorijsku probu samo-
upravljanja.
Ali ako postavimo pitanje na jedan dгugi i __:. ukoliko zelirno ostati
na tlu realнih dгustvenih zakonitosti - jedirю moguc nacin, onda se mo-
гamo zapitati: da li se samoupravljanje afirmisalo kao realan faktoг suz-
bijanja i ogгanicavanja tih tendencija, kao faktor koji podseca njihove
istorijske koгene. Na tako postavljeнo pitanje danas bez kolebanja mozemo
odgovoriti: da, ono se afirmisalo upravo kao takav drustveni cinilac.
Sem toga, iz samoupravnih oblika i odnosa и bazi росео је sve vise
da izrasta kao njegova direktпa tvorevina i celokupni sistem socijalisticke
demokratije i samoupгavnih drustvenih i politickih odnosa и пasem drustvu,
koji zahteva i omogucuje prevazilazeпje drzavno-politickog sistema kao po-
sebne i od udruzenog гаdа odvojene iнstitucije.
Nesumnjivo је da је samoupravljanje upravo sa tim svojim funkcijama
u proteklih dvadeset godina uveliko izvojevalo nacelrш Ьitku za pravac
naseg daljeg razvoja u borЬi sa raznim suprotnim tendencijama, shvata-
njima i sl. Uostalom, da se samoupravljaпje nije potvrdilo и praksi, ono
se ne Ьi ni odrzalo, jer istorija пiје za duze vreme potvrdila ni јеdап
oblik odнosa medu ljudima - ma koliko ро ideji i teznjama Ьiо human
i slobodarski - ako uj2dпo nije Ьiо i najstimulativniji za razvoj proizvod-
nЉ snaga u datim objektivnim uslovima.
Uprkos mnogim teskocama, а pre svega пerazvijenoj materijalnoj bazi,
praksa socijalistickog samoupravljanja је svojim rezultatima пedvosmisleno
dokazala da је to jedina moguca, realпa i progresivna orijentacija naseg
socijalistickog dгustva, za koje su socijalizam i sloboda radnog coveka dve
nerazdvojne strane drustvenog napretka.
Najzнacajnija tekovina naseg samoupravnog razvoja jeste stalna i sve
:~otpunija demokratizacija i humaпizacija drustva на bazi revolucionarrlih
promena kako u dгustveнo-ekonomskim odnosima tako i u pogledu derno-
kratskih politickih oЬlika u cilju ostvarivaпja ucesca radnih ljudi u odlu-
civaпju о drustvenirn poslovirna. Samoupravljanje se, takode, sve vise
afirmise kao faktoг pгevazilazeнja otuderюsti radnog coveka od uslova i
rezultata njegovog rada i prevazilazenja dezintegracije covekove licnosti,
:Соја se pojacava u uslovirna savrernene podele rada.
Za proteklih dvadeset godina sarnoupгavljaнje је prodrlo, и vecoj ili
manjoj rneri, sa vecirn ili rnanjirn uspehorn, na sva podrucja drustvenog
237
rada i aktivnosti. Na taj нacin postepeno se realizиje i teZпja za formiranjem
samoиpravljaнja kao celovitog, sveobuhvatnog sistema odnosa i kao риtа
do sto роtринiје slobode coveka ne samo и bazi drиstvenog rada vec i и
mesnoj zajednici, komинi i drиgim drustvenim sredinama и kojima on zivi
i zadovoljava razнovrsne potrebe kao potrosac, kultиrni sиbjekt i stvaralac,
ostvarиje svoje najsire politicke i drustveнe iнterese itd.
Na toj bazi samoиpravljanje је и nas izraslo и шasovan istinski demo-
kratski sistem drиstvenog иpravljanja i afirшisalo se kao najиspesnija i
najbrza skola drиstveнe svesti i odgovornosti. О tome ubedljivo govori
podatak da је od иvodenja prvih radnickih saveta u 1950. godini do danas
kгoz razne samoиpravne organe и radnim organizacijama proslo vec oko
dve treciнe svih radнih ljиdi. Razvijajиci se na tim osnovama, sanюиprav­
ljaпje se do sada pokazalo sposobnim ne samo da potpиno zameni stari
bиrzoaski politicko-predstavпicki sistem vec da ga svojim demokratizmom
daleko пadmasi, sve vise otklanjajиci razlike izmedи takozvaпih profesio-
nalnih i neprofesionalnih drиstveno-politickih radnika, izmedи rada i politike.
Napori naseg drиstva и oЬlasti razvoja drustveпo-ekonomskih odnosa i
sistema и proteklih dvadeset godina Ьili sи иsшereni pre svega na to da
neposredni proizvodaCi u sto vecoj meri postanи najvazniji cinioci и pro-
izvodnji i drиstvи иopste; da ојаса шaterijalna baza samoиpravljanja; da
se postigпe sto veca materijalna i moralпa zaiнteresovanost radnih ljиdi i
гadnih kolektiva и ciljи povecanja efikasnosti sisteшa privredivanja, po-
rasta zivotnog standarda i obezbedenja socijalne sigurnosti radnog coveka
i da se na toj osnovi u sve vecoj meri stabllizиje i reprodиkиje samoиpravni
dr·иstveщ odnos.
U tom pogledи razvoj naseg samoиpravljanja mogli Ьismo podeliti
и dve faze. U prvoj saшoиpravljaпje se, иglavnoш Ш pretezпo, ogranicavalo
na oЬlast proste reprodиkcije, to jest proizvodпje i tekиceg rada. Dohodak
radne organizacije, иglavпom, obrazovao se na osnovи proste reprodиkcije.
Od Ustava 1963. nadalje, а pogotovo od reforшe 1965. godiпe teziste borbe
za samoиpravljaпje prosirilo se па celokиpnи oЬlast dгиstvene reprodиkcije,
to jest па sva kretanja drиstvenog kapitala i razmene proizvoda rada. Izraz
drиstveni kapital иpotreЬljavam u nedostatkи boljeg termina za deo do-
hotka иdrиzenog rada koji је и паsеш socijalistickom drиstvu baza prosiгene
гергоdиkсiје. No јаsпо је da је ovde гес о ekonomskim fиnkcijaшa »kapi-
tala« и oЬlasti pгosireпe reprodиkcije, а ne о kapitalи и smislu dгиstvene
snage koja reprodиkиje kapitalisticke drиstvene odnosпo svojinske odпose.
Ne mozemo, dodиse, tvrditi da smo и praksi vec daleko odшakli и ostva-
reпjи tog оdlисијисеg istorijskog zadatka и izgгadпji i stabllizaciji sisteшa
socijalistickog samoиpravljaпja i da smo и svеши пasli ргаvа resenja. Ali,
iako sи dosadasпji гezиltati па tom planи jos иvek pocetпi i skromпi, oni
ipak potvrdиjи nasи orijeпtacijи na razvoj iпtegralпog sistema drиstveпog
samoиpravljaпja, pocev od osrюvne orgaпizacije иdrиzenog rada, odпosrю
radпe jediпice do krиpnih i slozenih integracioпih celiпa, иklјисијисi i сеlо­
kирпи drиstveпo-politickи strиktиги, od iпteresпih i mesпih zajedпica do
kоmипе, repиЬlike i fedeгacije, od osпovnih oЬlika пeposredne deшokгatije
и samoиpravпom radи и komипi do skиpstiпa и гepиblici оdпоsпо pokrajiпi
i и fedeгaciji.
U okviги samoиpгavljaпja postigпиti sи i ozblljпi гezиltati u ostva-
rivaпjи raspodele ргеmа radи. Pгvim koгacima и realizaciji pгincipa da
238
radni ljиdi samostalno i neposredno raspolazu sve vec1m delom ostvarenog
dohotka, to jest da vrse raspodelu na licne dohotke i akumulacijи i vda
raspolazи sгedstvima pгosirene reprodukcije, otvara se i p~t za konavcno
prevazilazenje ostataka najamпih odnosa i najanmog шental1teta и пasern
socijalistickom drиstvu i svesti гadnih ljиdi. Dosadasпji rezultati privredne
reforшe iz 1965. godine znacili sи zпacajan korak napred u tош pogledu.
Sada udrиzeпi proizvodaci neposredno raspolazu sa preko 60% rezultata
rada, to jest dohotka dгиstveпog rada.
Time је postavljena i nova drиstveno-ekonomska osnova za ucvrscenje
dernokratskih i гavnopгavnih odnosa шedu narodirrш i narodrюstima Jи­
goslavije. Samoupravljanje se u tom pogledu pokazalo kao najsnaznija
garaпtija пacionalne slobode i ravnopravnosti u паsој visenacional~oj z:mlji.
Jer ono u sve vecoj mefi obezbedиje da dohotkoш od rada, to зest 1 po-
drиstvljenim viskoш rada, raspolazu sami saшoиpravno orgaпizovani i
udrиzeni radпi Ijudi u okvirи svake nacije odnosno repuЬlike i pokrajine.
А to istovreшerю zпaCi da svaki narod samostalno · raspolaze viskom rada
koji predstavlja materijalnu оsноvи njegove nacionalne ekonomije, kиlt~re
i пadgradnje, kao i polaznu tacku saradnje i иjedinjavaпja sa drugrm
narodima.
Pгincip dohotka i raspodele prema rezultatima rada гealizovaп је и
pocetnim oЬlicima i и svim takozvanim vanprivredнim dvrиstveпirn delat:
nostiшa. Time se stvaгaju иslovi da se, s јеdпе strane, dгustveno-ekonomsk1
polozaj гadnih ljиdi u ovirn delatnostima u osnovi izjednaci sa .polozaj~:n
гadnika и нeposredнoj pгoizvodnji, а, s drиge, da se ubrza proces mtegгaciJe
drustvenog гаdа i ostvari princip koпtrole i uticaja иdruzeпih radnih ljиdi
i na deo dohotka koji se ulaze u te delatnosti.
U samoupгavnim dгиstveнo-ekonomskim i politickim uslovima izrasta
jedna nova, mlada radnicka klasa, izшeнjena ро svo~?j str~kturi, jer se .и
njoj integгise celokupni drustveni rad, i sve svesшJa svoзe snage, v·svo]e
vodece uloge u razvoju mateгijalnih i drustveпih uslova svog~ rada. i z1vot~.
Ona se tiшe sve vise oslobada mentaliteta najamnog radшka, all postaзe
istovгemeпo i sve svesnija svoje drиstvene odgovoгnosti, to jest odgovor-
пosti prema svim slojevima гadпih ljudi gгada i sela i ргеmа svoш sop-
stvenom narodu. Misliш da је to jedna od najvaznijih tekovina dvadeseto-
godisnjeg samoupravnog razvoja naseg dгustva.
Bazu svih tih samoиpravnih drиstveno-ekonomskih i politickih pro-
mena predstavljao је ргосеs postepeпog pгeobгazavar:ja .~rиstven.~ svojir:e
kao oЬlika drzavno-svojiпskog morюpola u stvarnи zaзedшcku svозши, kоза
pгipada svim radпirn ljиdiшa i prema kojoj svako ima jedna~a ekoпor~sk~
i di"uga prava u onoj meri u kojoj svojim radom i stvar~щem dо~ппоs:
јасапји i efikasnosti drustvenih pгoizvodnih sredstava kao 1 prodиkt1vnost1
drиstvenog rada. I ma koliko da sи spori koraci koje ciпimo и tош pravcu,
mozemo reci da sи to istorijski koraci samoupгavljanja, jer proces oslo-
bodenja гadnog coveka i njegove stvaralacke iпicijative time zaista postaje
stvar sаше radnicke klase, samih radnih ljudi ...
... Najшanje sto danas mozemo sa pшlim иvereнjem reci о prove:ava~j.u
snage samoupravljanja u pгivrednoj praksi jeste da ono n: sашо st.o шз:
sшetnja vec је podsticaj brzern razvojи proizvodni~. sпа~а 1 prodиkt1~os.tl
drиstvenog rada. Ako је to tako, onda mozemo rec1 da Је sanюupravlзaщe
u osrюvi polozilo ispit pred istorijoш.
239
 Zbog toga se moгamo odlucno sиprotstaviti svim oпim »teoгijama«
prema kojima је samoиpravljaпje glavni иzrok nasill sadasnjih teskoca и
razvojи, kako u domenи ekonomije - kao sto sи пelikvidnost, nezapo-
slenost, strиktиrna нeиskladenost, пestaЬilnost na trzistи itd. - tako i na
drиgim podrиcjima. Pri tome se kriticari, koji орtиzији samoupravljanje
kao jedini Ш kao glavni izvor ekonomskih i dгиgih proЫema i teskoca и
nas, ponasaju kao da и dгиstvima gde неmа saшoиpravljanja nema takvill
i jos vecih teskoca i proЫema ...
Samoиpravni oЫik socijalistickih pгoizvodnih i drиstveнo-ekonomskih
odnosa doЬio је и nasem drиstvи svoj materijalni izraz u kategoriji do-
hotka i dohodovnih odнosa и svim sferama proizvodnje i drиstvenog rada,
odnosno nase drиstvo нastoji da takvi odnosi dokraja prozmu sva podrиCja
иdrиzenog rada. Dohodovni odnosi zahtevajи jediнstveni sistem ekonomskih
odnosa kako и procesu pгoizvodnje tako i u procesи drиstvene reprodиkcije
u sistemи samoиpгavljaнja, jer samo takvo jedinstvo оmоgисије radnikи
i pojedinom radnoш kolektivи punи kontrolи nad иpravljanjem sredstvima
za proizvodnjи i ostvarivanjem svojill ekonoшskill i drиgih ргаvа. Zato se
sistem dohodovнih odпosa vec u dosadasnjoj praksi pokazao kao najznacajniji
faktor sиzЬijanja teznji ka otиdivanjи гadnika od иpгavljanja sredstvima za
pгoizvodnjи, odnosno viskom rada. Iz istih razloga sistem dohodovnih odnosa
и dosadasnjem razvojи samoиpravljaнja se samiш tokom ekonomskЉ i dги­
stvenih kгеtанја pokazao kao najracionalniji, ako ne - za sadasnje razvojne
иslove нaseg drиstva - i jediщ mogиc oЫik i faktor povezivanja radnog
coveka i njegovog гаdа sa sгedstvima i иslovima гаdа и dгиstvenoj svojini
i sa иpravljaнjem njegovog i celokиpnog dгиstvenog rada.
Medиtiш, ekonomski odnosi na toj bazi и nas jos иvek нisи izgradeni
kao jedinstven, integralaн sistem. U nas su и raznim оЫiсiша jos иvek pri-
sиtni elementi otиdivanja dohotka od гadnika pиtem takvih oЫika centгa­
lizacije koji оnеmоgисији njegovи kontгolи nad raspolagaнjeш dohotkom,
а pogotovo njegovo ekonomsko исеsсе и dohotkи. s drиge straнe, u nas i
trziste - не bas tako retko i u povezanosti sa razniш oЫicima drzavne
intervencije - delиje и sшislu diskriminacije u raspodeli dohotka. Sve to
cini da и fиnkcionisanjи sistema dohotka паstаји ozЬiljni proЫemi, koji stva-
raju i odгedena razшimoilazenja u pogledи shvatanja i tиmacenja sistema
dohotka, ра se cak ide i do isticaнja zahteva da se taj sisteш napиsti i za-
meni нekim dгиgim oЫikom ekonomskЉ odнosa.
Mislim da nase drиstvo u svakodnevnoj praksi ne Ьi sшelo da dopusti
nikakva kolebanja и pogledu osnovnog pravca i oЫika razvitka sistema
dohotka. Kategorija dohotka u пasem drиstvu nije нikakva sиbjektivisticka
izшisljotiнa. Ona је nastala kao logicna posledica spajanja rada i kapitala,
u cemu i jeste sиstina socijalisticke revolиcije. Nasi pravi pгoЫerni i zadaci
sи u pitanju gde sи иzrоч postojecih slabosti u fuпkcionisanju sistema do-
hotka, u kom pravcи i и kakvim oЫicima treba dalje razvijati taj sistem,
dogradivati, poboljsavati i obogacivati ga novim oЬlicima i sredstvima -
иkratko, uciniti ga efikasnijim kako sa gledista ekonomskog napretka drustva
tako i sa gledista иspesnijeg savladivaпja protivrecnosti naseg drиstvenog
zivota.
Meni se ciпi da dobar deo nesporazuшa i razmimoilazenja oko dohotka
u nas izviгe iz cinjenice sto mпogi zaboravljaju da dohodak jma - kao sto
sam шalocas rekao - dvostrиki karakter. S jedne strane, dohodak је drи-
240
stveno-ekonoшski odrюs шedu radniш ljudima. Jer kada је rec о samouprav-
nim socijalistickiш odnosiшa u nasoj zemlji, dohodak radnika, odnosno radnog
kolektiva i celog udrиzeпog rada ili dohodak u klasnoj svojiнi radnicke klase
kao celiнe izrazava se - ili Ьi se bar morao izrazavati - u reprodukovanoш
minulom radu i celokиpnoj vrednosti dodatoj tekucim radom, s tim sto od-
нosi medиsobne odgovornosti i ravnopravnosti radnika zahtevaju da svaki
гadnik i radni kolektiv iz ukиpnog dohotka moze da izdvaja za licne dohotke
samo онај deo koji mu pripada na osnovu drиstvenoиtvrdenih !lacela i merila
za raspodelu рrеша radu. Ostala vrednost, stvorena viskom rada, ukoliko se
ne trosi za opste dгиstveпe potrebe, autoшatski se pretvaгa u zajednicku
bazu гadnicke klase i celog drиstva za reprodukciju, to jest za unapredenje
иslova i sredstava rada, pri сешu se ta vredrюst ne otuduje od radnika od-
nosno radнog kolektiva, vec postaje нjegovo sredstvo da se ukljиcиje u udrи­
zeni rad па naciп kojj najbolje odgovara njegovim radнim, ekonomskiш i
zivotnim inteгesiшa.
S dгиgе stгапе, dohodak је i ekonomski ciнilac, а kao takav ima raz-
licitu ekonoшsku stгиktиru i razlicite vidove u гazrlim fazama dгustvene
reprodukcije. Visak vrednosti koji u uslovima kapitalizшa predstavlja profit
kapitalistickog sopstvenika i izgleda ти kao zasluga i proizvod njegovog
kapitala, а ne rada, u nasim drustvenim odnosima postaje sastavпi deo ukиp­
nog dohotka udтиzenog proizvodaca. U tom smislu profit kao drиstveno-eko­
nomska kategorija, odnosno kao kategorija odnosa шedu ljudima, u пасеlи
iscezava i postaje sastavni deo dohotka i raspodele prema radu isto tako kao
i svi drиgi eleшenti dohotka udruzeнih proizvodaca. Medиtim, to vaZi sашо
ako se posmatra odнos ukиpnog dohotka drustvenog гаdа рrеша svim rad-
niciшa u иdruzenoш radu. Kada se, pak, posmatra ekoпomska struktura do-
hotka pojedine radne orgaпizacije, а tiшe i svakog pojedinog сlана te гаdпе
organizacije, javljaju se ozЬiljпe ekonoшske razlike koje imaju veoma raz-
licite posledice na ekonomski i drиstveнi polozaj radнih ljиdi, pogotovo na
jedinstvo sisteшa dohodovnih odнosa.
U jedпom predиzecи, na primer, dohodak је stvaran на osнovi razvijeнe
tehпike i tehнologije i visokog stepena prodиktivrюsti rada, а u drиgom - na
zaostaloj tehnici i tehnologiji i nizoj produktivнosti rada, iako је licni radni
nарог гadnika u OVOПl drugom pгedиzecu Ьiо isti ш cak i veci. Medutim, на
trzistн, cena pгoizvoda rada ova dva ргеdиzеса је vise-ma!lje ista, jer trziste
ne deli dohodak ргеmа iнdividualnoj kolicini rada, неgо ргеша prosecnoj
drиstvenopotгebnoj koliciпi гаdа. А to zпaci da је dohodak на osnovi istog
иlozenog гаdа u prvoш pгedиzecu veci пеgо u drиgom. Razlicite stope dohotka
pojedinih ргеdиzеса uticи на пivo licnih dohodaka vise nego sto је opravdano.
Tako dolazi do sitиacije da radne orgaнizacije koje imaju visoku stopu dohotka
mogu da dele i visoke licпe dohotke i da zive па »velikoj nozi«, dok radne
organizacije sa пiskoш stopom dohotka ne samo da imaju нize licne dohotke
i da ostaju bez foнdova za razvoj vec im ni drиstvo ne prнza mogucnost da
dodн do odgovarajucih kredita za razvoj. Problemi su jos teZi kada se imaju
u vidu i takve pojave kao sto su rnonopolski polozaj на trzistu, renta, ekstra-
profit itd. Ako Ьismo prepustali razvoj dohodovnih odnosa stihiji takve vrste,
onda Ьi se иpravo kroz sistem raspodele prema radu i dohodovni sistem pove-
cavale razlike u raspodeli drиstveнog bogatstva i prodнbljivale takve eko-
nomske i socijalne razlike unutar same radnicke klase koje se zasпivaju па
krseнju пасеlа raspodele prema radu. Samo је ро seЬi jasno da sve to isto-
vгemeнo vodi i zaostravanju socijalnih, politickih i drиgih koпflikata.
lђ Saz,-,oupгaY!janje u Jugoslaviji 241
 Takvih pojava danas vec ima u nasoj praksi. Za sada one jos nisu zna-
cajnije dosle do izrazaja, jer su i koncentracije dohotka relativno male. Zbog
toga mnogi nasi radni ljudi ne mogu da vide njihov pravi znacaj. Medutim,
te tendencije moгamo imati pred ocima kao potencijalni izvor mnogo ozЬiljni­
jЉ defoгmacija u nasem drustvu sutra, kada drustverю bogatstvo bude mnogo
vece, ра се se i гazlike produЬljivati, ako se drustvo ne bude odgovarajucim
sredstvima suprotstavilo takvim stihijskim kretanjima.
Ргi tome se ni u kom slucaju ne smemo orijentisati na ogгanicavanje
pojedinih radnih organizacija u sticanju dohotka u okviru datih trzisnih
uslova. Ako Ьismo se tako orijentisali, onda Ьismo, u stvari, zakocili 1·azvoj
najnapгednijЉ radnih organizacija i uspoгili porast produktivnosti drustveнog
rada. Ро mome misljeнju, r·esenje za ргоЬlеmе о kojima sam govoгio moramo
traziti pгvenstveno u daljoj izgгadnji sistema raspodele licnih dohodaka na
osrюvi гaspodele ргеmа гadu i u daljem гazvijanju i ucvrscivanju jediнstveнog
sistema ekoнomskih odnosa u oЬlasti integracije odnosнo udruzivanja rada,
pгosiгene гepгodukcije i ciгkulacije dгustvenog kapitala uopste. Dгugim recima,
moгamo, s јеdне stгane, ucvгscivati samoupravna ргаvа гadнih ljudi u sticaнju
i гaspolagaнju svojim dohotkom u cilju postizaнja maksimalne stope dohotka,
to jest maksimalne pгoduktivnosti нjihovog гаdа, а, s dгuge istovгemeno odre-
denije неgо do sada opredeliti njihovu medusobnu odgovoшost u pogledu
пасiна prisvajaпja tog dohotka za licnu i zajednicku potrosнju. U daljem
izlaganju pokusacu da pгikazem te ргоЬlеmе u konkretnijem oЬliku ...
Integгacija dгustvenog rada i konceнtracija drustvenih sredstava za pro-
izvodnju postale su zablev danasnjeg vгеmена. Ali radnik се podrzati koncen-
traciju dohotka i integгaciju samo ako u njima bude video sredstvo za afir-
rnaciju svojih гadнih i stvaralackih нарога, oЬlik borbe za visu pгoduktivnost
i ekonomicnost svoga гаdа i za jacanje samoupravljanja, а samim tirн i jedini
moguci put poboljsavanja rnateгijalnih i dгugih uslova svoga 1·ada i zivota.
Svaki oЬlik iнtegгacije i ekoнomskih odnosa u нјој koji Ьi vodio otudivanju
sгedstava i upгavljackih funkcija od гadnika i osnovнih organizacija rada
odnosno гadnih jedinica i radпih oгgaнizacija doveo Ьi do ekonomskih, soci-
jalnih i politickih sukoЬljavanja u drustvu. Jer to znaci da minuli rad radnika
postaje dгustveнa svojina time sto prestaje da bude »svojina« r-adнika, umesto
da bude njegova »licna svojina« upгavo zato sto је i drustveнa, to jest da pod
jedнakim uslovirнa pгipada svim radнicima kao sгedstvo нjihovog rada i stva-
raнja licnog dohotka.
Neophodna је, dakle, svesna dгustvena akcija i naucna i strucna podrska
inteнzivnijem razvitku integгacije. Ali, ona се Ьiti uspesпa samo ako se bude
oslanjala na takav sistem unutrasnjih ekoнomskih i politickih odnosa u inte-
gracionim sistemima koji се obezbedivati vodecu ulogu ekoпomskih interesa
radпika i osnovnih organizacija rada u takvirн sisterнima, to jest koji се uje-
dinjavati ekonorнski interes udruzenih radnika i upravljackih funkcija i time
te fuнkcije uciniti instrurнeнtorн samoupravljaca.
Sada nasa praksa integracije oЬiluje takvirн oЬlicirнa centralizacije do-
hotka i foнdova izvan гadнih organizacija i ekonomskih jedinica i preliva-
нjima dohotka izmedu нjih koje radнik oseca kao ograнicavanje нjegovih
samoupravnih prava, ра cak kao ekspropгijaciju dohotka kojirн on treba da
upгavlja. То пегеtkо izazi\ra нezadovoljstvo гadnih ljudi i dovodi veoma cesto
cak i do гaspadanja vec iнtegrisanih preduzeca i integracionih sistema. Analize
slucajeva zapocetih а нeuspelih integгacija гadnih organizacija pokazuju da
242
upr~vo нeodgovaгajuci ekonorнski odnosi, u kгajnjoj liniji, dovode do otudi-
vallJa dohotka u integгacionirн celinama i osnovni su uzrok dezintegracija. U
паs sada ima нerнali broj takvih integracioнih sistema - da ne kazerн da oni
domiнiraju - ciji se unutrasnji odнosi ne Ьi mogli smatrati щ kao priЬlizno
z~do_volj~vajuci. Ima slucajeva da pojedina pгeduzeca u sastavu takvih integгa­
cюшh s1sterнa obavezno i bespovгatno odvajaju нajveci deo dohotka u korist
»centra« udгuzenog preduzeca, kojim zatim raspolaze гelativнo uzak krug
ljudi cak bez prave politicke odgovoшosti prerнa udгuzeнirн kolektivima а
kamoli ekonomske. Doduse, mnoge radнe oгganizacije, nasavsi se u ekon;m-
skim teskocama, nајрге dobгovoljno ulaze u takvu integraciju, јег smatraju
da се time гesiti sve proЬleme, а na toj osnovi kasnije nastaju unutгasнji
sukoЬi izmedu integrisanih organizacija.
Ako to pitanje u praksi не bude uspesnije гesavano, desavace se da svaka
~elika koncentгacija »kapitala« u okviru krupnih i slozenih organizacija udгu­
zen?g rada bude proglasena instrurнentorн za izvlacenje dohotka iz неkе dгuge
~ac:onal~e p:ivrede_ i uvek се politicki faktori u toj drugoj republici postav-
lJatl to pltanJe, ра cak i onda ako ga ne budu postavljali sami radnici.
Mislirн da је glavni izvor tih proЬlema u sirorнastvu stirнulativnih eko-
nomskih oblika u udгuzivaпju dohotka koje dopusta наs sistem. Doduse, zako-
nom о dohotku smo, насеlпо uzev, uciнili korak dalje. Ali za ekonomske od-
~ose koji su predvideni tirн zakonorн nedostaje prakticni iнstгurнentarij, kao
1 organizacioni oblici, ра је zato zakon ostao, uglavnom, rнrtvo slovo на hartiji.
А takvi nerascisceni ekonomski odнosi u integгaciji zadrzavaju koнcentraciju
sredstava drustvene гeprodukcije na Cisto kreditnim odнosima - sa aнuite­
tirнa, rokovirнa i bankaгskorн kamatorн - koji не obezbeduju odgovarajuCi
ek?~~rн~ki podstгek ~а koncentraciju, а time нi intenzivniji proces integгacije,
kOJl Је Јеdан od prv1h uslova za brzi poгast produktivнosti druStverюg rada.
. . Bilo Ьi sasvirн pogresno prebacivati odgovornost za takve razvojнe tendeн­
CIJe na rukovodece upravljacke kadгove u udruzenorн гadu. Naprotiv, ogгomna
vecina njih ulaze veoma uporne i stvaralacke napore da odnose u integraciji
uskladi sa osnovama naseg samoupravnog sistema. Ako ne uspeva uvek u tome
to је prvenstveno posledica postojeceg sistema ekonomskih odnosa koji ј~
utvrdeп drzavнirн propisirнa i koji nam је, kao takav, preostao iz onog perioda
kada је celokupna drustvena reprodukcija Ьila iskljucivo ili pretezno domen
drzavno-sopstvenickih fondova.
Pre svega, za razvoj integracije drustvenog rada Ьitno је da se urede
i. staЬilizuju ekonomski odnosi u oЬlasti jedinstvenog samoupravnog uprav-
lJanja tekucirн odnosno zivim kao i minulirн radorн; to jest da se priznaju
prava radnim kolektivima, ра i radnirн ljudirнa kao pojedincima, da prerнa
drustveno utvrdenim merilirнa ucestvuju u onorн delu dohotka koji se ostvari
povecanjerн produktivnosti rada na osnovu ulaganja podrustvljenog rнirшlog
rada. Radnik се u torн slucaju uvek znati da se njegov rнinuli rad koji је
racionalno ulozen u sredstva prosiгene reprodukcije - Ьilo gde da је ulozen
- uvek vraca njemu samome, odnosno njegovom kolektivu, obogacen rezul-·
tatima vece produktivnosti drustvenog rada, cemu је on doprineo svojirн rнinu­
lim radom. U stvari, kroz takve ekoнorнske odrюse svaki radnik i svaki radni
kolektiv ucestvuje u raspodeli ukupnog drustvenog dohotka srazrнerno dopri-
nosu svog ukupnog, to jest tekuceg i rнinulog rada. Prema tome, ucesce poje-
dinog radnog kolektiva u dohotku, koji se realizuje zajednickirн ulaganjem
kroz povecaпu produktivnost dгustvenog rada, nije nista drugo nego oЬlik
16• 243
unutrasnjih ekonomskih odnosa medu radnicima ili radnim organizacijama
koji zajednicki upravljaju sredstvima u drustvenoj svojini.
Slobodno udruzivanje rada i sredstava i ucesce u dohotku ро toj osnovi
nikako nema svojinski karakter, niti moze predstavljati nekakvo svojinsko pri-
svajanje »tudeg« dohotka. Ono predstavlja samo oЬlik integracije drustvenog
dohotka i samoupravne konceнtracije drustvenih sredstava. Da Ьi se sprecilo
eventualno nastajaнje Ьilo kakvog svojinskog prisvajanja, veoma zнacajnu
ulogu ima mehaнizam obavezne amortizacije zajedнicki ulozenih sredstava.
Naime, niko ne moze imati sopstvenicko pravo na trajno izvlacenje dohotka,
vec sanю pravo на povracaj ulozenih sredstava i njihovu »cenu«, odnosno na
udeo u роvесаној produktivnosti rada koja је ostvarena нjihovim koriscenjem.
То је upravo doslo do izrazaja u пacrtu иstavnih amaнdmana, koji pred-
stavljajи korak napred u razradi drиstvenih osnova i иstavnih nacela za dalje
иcvrscivanje samoиpravljanja kao sustine socijalistickih proizvodnih i drиstve­
no-ekoнomskih odнosa и nasem drustvи i za пjegovo dalje izgradivanje kao
integralnog sistema odnosa medu ljudima u proizvodnji i drustvenoj repro-
dиkciji.
U konkretizaciji poшenиtog ustavnog principa moramo пastojati da se
i pojedinorn radnikи odredenije i u saшom drustvenom sistemи priznaju od-
I'edeнa шaterijalna prava u odnosи na нjegov minuli rad u tom smislu da
он na osnovu drustveno иtvrdenih kriterija иcestvuje u rezиltatima povecane
pгodиktivnosti rada, postignиte иlagaнjem njegovog minиlog rada. Jer u nas
је sada takva sitиacija da se vеоша cesto prekida svaka ekonomska veza
izmedu radnika, koji је mнogo godina radio u неkој fabrici i, ziveci na нi­
skoш licнom dohotkи, иlagao u нјеn razvoj, i rezultata povecane prodиktiv­
нosti rada kоше је on dopriнeo svojim шiнulim radoш.
А dгustvo danas trazi od radnika da и radнickom savetu glasa za иlаgанје
и ciljи инарrеdенја tehnoloskog procesa, cesto i иz odricaпje od sopstvenog
licnog dohotka. Kada se, pak, иlаgапја izvrse, taj isti radnik neretko postaje
tzv. »tehnoloski visak«, ра Ьiva ili otpusteн ili је tгetiraп kao suvisaн teret.
Dodиse, rnnoge наsе radne orgaнizacije vise i1i mанје uspesno resavaju to
pitanje putem dodatka na radнi staz ili u drиgom slicnom oЬlikи. Ali, prvo,
to нiје svuda tako, а, drugo, takvi dodaci su tretirani vise kao izraz socijalne
politike неgо kao ekonoшsko pravo radnika. Zato radnici i shvataju te dodatke
kao deo sisteшa raspodele и tekиcem radu, а ne kao njihovo ucesce u rezиl­
tatima ulaganja u prosirenи reprodиkciju i borbe za visи prodиktivnost rada,
sto sigurno ide na stetu njilюve zainteresovanosti za ulaganje i udrШivanje
dohotka.
Predstojece иstavno utvrdivanje drustveno-ekonomskog polozaja radнog
coveka u dгustvenoj reprodиkciji daje polazne osnove za prakticno resavanje
рrоЬlеша te vrste, Cime се se и нarednom periodи morati baviti kako samo-
upravne oгganizacije - а pogotovo samoupravne иdrиzene organizacije rada
- kao i repиblike i federacija. Rec је о krиpnoш i и sadasnjern momentи
centralnoш zadatku u razvoju drustvenih odrюsa, jer је rec, zapravo, о uklju-
Civaнju celokиpnog procesa drиstvene reprodukcije u sarnoupravno odlucivanje
radnih ljudi. Ostvarenjem ovog principa samoиpravljanje odlucнije izlazi iz
prve etape svog razvoja, и kojoj је Ьilo uglavnoш ogranicerю na fuнkcije
proste repгodиkcije i raspodele licnog dohotka prema radu ...
( »Drugi kongres samoupтa.vljaca Jugoslavije«,
»Radnicka stampa«, Beograd, 1971, str. 29-34, 45-47, 52-54)
244
IZ DOKUMENATA DRUGOG KONGRESA SAМOUPRAVLJACA
JUGOSLAVIJE, 5-8. МАЈА 1971, GODINE
Izgradnja dohodovnih odnosa
i politike dohotka
Dohodak i doћodovni odnosi sи se potvrdili kao nuZпi oЬlik ostvaгivanja
socijalistickЉ samoupravпiћ drustveno-ekonomskЉ odrюsa u u.slovima robne pri-
vгede. U tiш odnosima radnik и udt-u.Zenom radи afiгmise se kao stvaralaCka
snaga i 1-acionalni nosilac razvoja proizvodnЉ snaga i porasta svog i drustvenog
standarda.
Doћodovпi odnosi, medutim, nisu jos izgradeni kao sinћronizovaп i inte-
gгalщ sistem. Osпovne prepreke па tom pнtu su: otudivanje doћotka od radnika
i od organizacije udrиZenog rada, kao i izolovanost organizacija иdr11zenog rada
u ostvarivanju raspodjele. То vodi drustvenom raslojavanju иdrиZenog rada, osa-
mostaljivanju nesamollpгavnЉ иpгavljackiћ struktшa, neopгavdanim granskim
t-azlikama licnЉ doћodaka istiћ zanimanja, а koja пе proizlaze iz гazlike u do-
pгirюsu u гadu, neravnopгavпim dгustveno-ekonomskim odrюsima unutar udru-
zenog гаdа, а na osпovu toga i medu пю·odima i narodnostima.
Izgradnja doћodovnЉ odnosa neraskidivo је povezana sa иklanjanjem оnЉ
elemenata iz sistema sticaпja i raspodjele doћotka kojima se ot11duje dohodak
od гadnika u udгuzenom radu i sa nepгekidnim savladivanjeш svih nastojanja
i pokusaja da se u Ьilo kom vidu i na Ьilo koji nacin ostvari otudivanje dolюtka.
1. Osnov i mateгijalni okviг и kome se ostvaruju ekoпomski odnosi u
udt·uzeпom гadu su rezultati toga гаdа iz1-azeni и dohotku, koji se ostvaruje na
tr·ziStu.
rohodak pгedstavlja osnovni ekonomski motiv гаdа radnih ljudi и udru-
zenoш rai:lu. Dohodak је dгustveп, dru8tveno пeotudiv od radnika i od samoup1-avne
oгganizacije udruzeпog rada. Sa dohotkom radnici гaspolazu и S\'Om licnom i
dгustvenom inteгesu. Na tiш osnovama radnik stupa и sve odnose и drustvenoj
reprodukciji, i time obezbjeduje da rad bude sloЬodan i da гadnik иtice na
иslove svoga tЋda.
U sistenш dohodovnih odnosa raspodjela prema radи ostvaruje se na taj
nacirt Sto se ostvaгeni rezultati гаdа na tгzistu raspodjeljuju na osnovu doprinosa
u tekucern i minulorn radu. Putem samoupravnih i drustvenih dogovora donose
se kriteгiji i mjeгila na osnovu kojih se иtvrduje radni dopгinos. Ostvarivanje
takve raspodjele zahtjeva da se radni ljudi angazujи na njegovoj realizacijj и
svim oЬlastima udruzenog rada i u svim sferama procesa reprodukcije kako l~roz
pr.imarnu, sekuпdaгnu i unutrasnju raspodjelн, tako i kroz mjere drustvene i
poslovпe pol:itike organizacija иdruzeпog rada kojima se podstice razvoj, нtice
na stabllizaciju tt·zista, cijena i sl.
2. Organizacije udrиZeпog гаdа и svom poslovanju polaze oci toga da pгo­
duktivnim radom i racionalпim poslovanjem ostvaruju dohodak koji се njihovim
245
clanovima obezbedivati uslove i sredstva rada, koji doprinose rastu njegove pro-
duktivnosti, а time odgovarajuci nivo licnih dohodaka, potl'ebna sredsiva za razvoj
i drustvenu potrosnju. Raspolafuci sa dohotkoш I"adna organizacija је odgovorna
svim radnim ljudima za racionalnost rada i poslovanja i preduzimanje mjera
za dosljedno postovanje nacela raspodjele prema r·ezultatima rada i ekonomsko
нkljucivanje u sve oЬlasti udr-uzenog I"ada na osnovaшa ravnopravnosti.
Ostvarivanje takvog nivoa dohotka, kojim se zadovoljavaju potrebe organi-
zacija udrиZenog rada, njihoviћ uzih i sir'ih asocijacija i na samoupravnim osno-
vama dogovorenih potreba interesnih i drustveno-politickih zajednica pгedstavlja
neophodni poslovni cilj svake organizacije udruzenog rada.
_ Organizacije udruzenog rada koje ne ostvaruju dogovorene nivoe licnih
dohodaka •i akumulacije smatraju se poslovno neuspjesnirn ра u tom slueaju
nastaje obaveza za oгganizacije udr-uzenog rada i drastveno-politiOke zajednice
da preduzimaju odgovaгajuce rnjeгe.
З. Ucesce гadnika u dohotku osnovne oгganizacije udгиZenog гаdа utvrduje
se na osnovu svih aktivnosti koje pгoizlaze iz njegovog sarnoupravnog polozaja:
radnog dopr·inosa u tekacem radu, doprinosa u upгavljaCko-poslovnim aktivnostirna,
doprinosa u stvaranju rnaterijalne osnove udrazenog гаdа i njegovoj prosirenoj
r·eprodukciji.
:kriter.iji i rnjerila za utvrdivanje doprinosa radnika а гadu, utvrduja se
u osnovnoj organizaciji udruzenog rada i u okvil'u integralnih cjelina udгuZenog
гаdа dogovoгno, na osnovu samoupravnih spol'azuma i dгastvenih dogovora.
U osnovnoj samoupгavnoj organizaciji udruzenog гаdа, radnici utvrduju
sopstveni doprinos u ostvaгenorn dohotku u tekucem ·i rninulom radu i vrse
namjensku raspodjelu dohotka, saglasno kriterijarnima i mjerilima utvrdenim
samoupravnim sporazumima i drastvenirn dogovoгima.
Politikom raspodjele licnih dohodaka, koju гadnici utvrduju u osnovnirn
organizacijama udruzenog rada i putem sarnoupravnih sporazuma i drustvenih
dogovora, obezbeduju se uslovi da se razlike u lienim dohocima гadnika zasnivaju
na razlikama н njihovorn dopгinosa dohotku kгoz tekaci i minuli rad. Ovo се
zahtijevati angawvanje drustvenih snaga, posebno sindikata, da djeluju kao faktor
uskladivanja r-azlicitih interesa koji sa prisatni u гaspodjeli dohotka i licnih
dohodaka.
4. Licno pravo radnika је da na osnova svoga гаdа u udruzenom radu
ostvaruje nivo licnog dohotka kao i ostala ргюrа kojima se obezbjedaje materi-
jalna i socijalna sigurnost radnika i njegove porodice. Nivo dohotka i oЬim ostalih
prava utvrduje se saglasno samoapгavnim spoгazamima i drastvenim dogovori_mq.
Izdvajanje dogovOI·enЉ nivoa licnih dohodaka iz ostvaгenog dohotka orga-
nizacije adгazenog гаdа ima pгednost u odnosa na izdvajanja dopгinosa za ро­
tгеЬе dгastYeno~politickih zajednica.
АЈю dohodak oгganizacije udгazenog гаdа нiје dovoljan za isplata dogovo-
r·enih nivoa licnih dohodaka. pod uslovima utvгdenim samoupгavnim odnosno
dгU.Stvenim dogovorom, isplata се se vгsiti iz гezervnih fondova ciji se izvoгi
dogovoгno utyгduju.
Takvom polШkom licnih dohodaka podsticati dгustveno-politicke zajednice
na stvaranje povoljnЉ i stimulativnijih usloYa privгedivanja, а organizacije udru-
zenog гаdа na punije koriscenje гaspolozivih potencijala, bгfu pгeoгijentaciju
i likYidaciju neгentaЬilne proizvodnje i poЬoljsanje privredne ef!kasnosti.
5. U politici raspodjele dohotka polazi se od nacela da oгganizacije, koje
ostvaruju veci dohodak, izdvajaju гelativno vise za foпdove az istovremeщ poгast
licnih dohodaka, ali s.poгiji od por-asta fondova. Razblke u ostvarenom poslovnom
uspjeha izmedu oгganizacija udгuzenog rada tгеЬа da se vise odгazavaju na
sredstva izdvojena za fondove, а manje na licne dohotke. Za isti drastveno priznati
гаd tгеЬа osigшati priЬlizпo isti zivotni standaгd тadпika.
U гealizaciji politike raspodjele dohotka potr·ebno је polazitj od toga da se
licni dohoci i sгedstva zajednicke potгosnje izdvajaju iz dohotka or·ganizacije
udгнzenog гаdа zavisno od ostvaгenih гezнltata гаdа i poslovnog uspjeha izгazenog
u nivou dol10tka ро jedinici ukupno ulozenog zivog i minнlog rada. Рг.i tome
politika гaspodjele dohotka tгеЬа usaglasavati sa r-azvojnim progгamima i u njima
246
pгogr-amiranog nivoa zivotnog standaгda i ovome podгediti politiku I"aspodjele
c1ohotka oгganizacije udr-uZeпog r-ada na licne dohotke i fondove.
6. Osnovne oгganizacije udruzenog гаdа stupaju u medusobne ekonomske
odnose na bazi udraziYanja cinioca pгivгedivanja i tako swaгaju samoupravne
oгganizacije, slozene telшoloske i poslovne sisteme.
Ucesce pojedinih oгganizacija udruzenog гаdа u dohotlш, koji је ostvaгen
kao гezultat нdгuzivanja rada i sгedstava, zavisi od njenog ucesca u udrиZenom
pгoizvodnom potencijalu, u vidu zivog i minulog гаdа i solidarne mateгijalne
odgovшnosti za poslovni rizik. Dohodak ostvaгen na ovaj nacin cini integгalni
clio dolюtka osnovne organizacije udr-uzenog r-ada. Iskljucaje se mogucnost da
postoji dohodak koji ne pгipada osnovnoj oгganizaciji udrazenog rada.
U гaspodjeli dohotk.E, koji је ostvaгen na osnovu udгuzivanja rada i sred-
stava, гadnicima osпovne oгganizacije, koja је koristila te potencijale u svome
гаdн, obezbeduju se sгedswa za licnu i zajednicku potгosпju i sredstva za pro-
siriYanje materijalne osnove rada u zavisnosti od njihovog dopгinosa dohotku.
7. Neгijeseno pitanje alimentiranja tгoskova mateгinswa zaposlene zene jeste
jedan od uzгoka tгajne гazlike u uslovima sticanja dohotka гadnih oгgaпizacija,
narocito onih koje zaposljavaju veci Ьгој zena.
Zadatak је udrиZenog rada i dгustveno-politickih zajedнica da u planiranju
uslova cjelokнpne гepгodukcije dгustva sistemsl"i razrijesi alimentiranje ovih tros-
kova Ьioloske гepгodukcije kao opste druswene роtгеЬе, polazeci od obezbjedivanja
zaposleпoj zeni jednakih uslova гаdа i гaspodjele dohotka ргеmа radu.
8. Oгganizacije udгuzenog rada udruzuju syoja sгedstva radi oswaгivanja
zajednickih inteгesa. Ugovoгom о udгuzivanju ovih sгedstava mogu se pгedvidjeti
ргаvа oгganizacija udruzeпog гаdа koja udгuzuju svoja sгedstva i to:
- ucesce u oswarenom dohotku oгganizacije udгuzenog гаdа koja koгisti
u samom гadu udгuzena sгedswa dok se ova ne amortizuju, а u sгazmjeri sa
njihovim udjelom i solidaгnim snosenjem rizika;
zajec1пicko usmjeгaYaпje poslova koji pгoizlaze iz udгuziYanja.
Sa d1·ustvenoш pr'iгodom samoнpгavnih odnosa је пespojivo:
sticanje ргауа svojiпe na sгedstva za rad oгganizacije koja koгisti udгu­
zena sгedstva:
- uspostavljanje odпosa u kojima se ostvaгujн monqpolna dominacija i
nегаУпоргаvпi odnosi па tгzistu;
- sticaпje tгajпih ргаvа na нсеsсе u dohotka oгganizacije koja koгisti udru-
zeпa sгedstYa: i
- sanюнpr·avljanje sa udгazeniш sгedstvima, kojim Ьi se potvгdila i1i ogгa­
nicavala izvoгna i neotudiva samoupгavna ргаvа radnika, koja stice licniш гadom
u udгнzenom гadu;
- zadгzaYanje prava upгaYljanja наd poslovnim prostorijama i, ·ро tom
osпovu, pr·isvajanje dolюtka mimo гezultata гаdа od stгane odгedenih гadnih
Ol'ganizacija koje su administгati"vnim odlakama stekle ovo pravo.
9. Novcana sгedstva organizacije udгuzeпog гаdа ne mogu se pretvarati
u osamostaljena finaпsijska sгedswa (kapital) i fuпkcionisati izvan kontrole samo-
upгaYnog udrazenog гаdа. UdгиZena finansijska sгedstva ostaju integralni dio
sгedstava organizacija udru:Zenog гаdа, koja su ta sгedswa oswarila i udruzila.
Ona tim sгedswima zajednicki upravljaju i ucestvuju u raspodjeli dohotka zavisno
od svog udjela.
Dohodak, blcni dohoci i sгedstva zajednicke potrosnje organizacija udru-
zenog rada, koje vгse poslove kreditiгanja i fiпaпsiгanja (banke, гeeksporteгi,
osiguгavajuci zavodi i sl.), foгmiгaju se u zavisnosti od ostvarenih гezultata гаdа
i njihovog dopгinosa dohotku radniћ oгganizacija za koje obavljaju poslove.
10. Radnici u organizacijama udrиZenog rada u drastvenim djelatnostima
(nauka, obrazovanje, zdгavstvena i socijalna zastita, sudstvo, pгedstavnicka Щеlа
i dг.) oswarujн tiohodak u zaYisnosti i od svog dopгinosa poгastu nacionalnog
dohotka i zadovoljavanju dгнstvenih роtгеЬа.
Dohodak ovih djelatnosti ostvaruje se ро istim drusweno-ekonornskim osno·-
vama, kao i u djelatnostima materijalne pгoizvodnje, On se uwгduje u zavisnosti
247
od doprinosa radnika u tekucem i xninulom гadu na unapredenju dгustvene pгo­
duШtivnosti r-ada i u oЬimu u kome se obezbeduje ekonomski uravnotezen nivo
reprodukcije ljudskog rada u tim djelatnostima i djelatnostima rnateгijalne pro-
izvodnje.
Dohodak u dгustvenim djelatnostima ostvaruje se:
- iz dijela dohotka koji izdvajaju radnici u organizacijarna ud1'Uzenog
rada na osnovu sarnoupravnih sporazuma i dгustvenih dogovora Щ odlukama
drustveno-politickih zajednica, ako nema sporazuma;
- iz dohotka koji је rezultat poslovne saradnje i udrиZivanja r-ada i za-
jednickog ulaganja sгedstava dгustvenih djelatnosti sa dгugim oгganizacijama
udгuZenog rada;
- iz dohotka stecenog na tгzistu ро osnovu vrsenja svoje djelatnosti.
Licni dohoci гadnika zaposlenih u drustvenim djelatnostima forrniraju se
zavisno od opsteg nivoa pгoduktivnosti i nivoa licnih dohodaka u pгivrec:Ы. Pt·i
tome је neophodno uvazav'!ti razlike u kvalifikacionoj stгukturi i uslovima гаdа
гadnika.
11. Dгustveno-politicke zajednice za podmirivanje dгustvenih potгeb~t u
oЬimu kojih se sarnoupravno utvrduju i formiraju sгedstџa na principu ро kojem:
- oni koji ostvaruju veci dohodak relativno vise dopгinose podmiгivaпju
dгиStvenih роtгеЬа, s tim da se ne naгusi ekonomski d.nteгes za povecanje dopri-
nosa u radu;
- sredstva, koja prikupe dгustveno-politicke zajednice iznad sarnoupгaџno
dogovorenog nivoa, obavezno se vraeaju organizacijama udгиZenog rada;
- sr·edstva koja se pгikupljaju poresk:im mehanizmom tгеЬа da se tr-ose
u okviгima koji su dгustveno utvгdeni.
DrиStveno-politicke zajednice ne mogu da ustaпovljavaju obaveze oгgani­
zacija udгuZenog rada na osnovu kojih bi se stvarala otudena sredst\la dгZavnog
Ш osarnostaljenog finansijskog kapitala.
Ро osnovu dгustvenog usmjeravanja odnosa u raspodjeli dohotka u orga-
nizacijarna udгuzenog r-ada ne mogu se ustanovljavati posebne materijalne obaveze
oгganizacija udruzenog гаdа i od njih otudivati sredstva na osnovu kojih bi se
st\larala dr2:avna svojina.
Izdvajanje sredstava za dгust\leno-politi&e zajednice ne bi srnjelo ugroziti
noгmalno zadovoljenje licnih dohodaka ·i zajednicke potrosnje radnih ljudi, kao
ni akumulaciju koja obezbjeduje potl·ebe prosirene reprodukcije organizacija udгu­
zenog гаdа u skladu sa dugorocnim interesima razvoja proizvodnih snaga dгuSt\la.
12. Klasni interes гadnika је da ostvare samoupravne socijalisticke odnose
u dгиStvenom radu. То neizbjezno zahtijeva da se radnici u svirn sferarna dru-
stvenog гаdа transfoгшiгaju u ravnopravni samoupгavni polo2:aj. Ovaj proces se
ost\laгuje па sarnoupravrюj osnovi i demokratskim putevima. Uslov za to је da
subjek.tivne snage radnicke klase i radnih ljudi budu sposobne da osujete i гaz­
Ьiju svaki pokиSaj raslojavanja udгuZenog rada, stvaranje osamostaljenih uprav-
lja&ih stгuktuгa i njihov.ih monopola u odnosima pгoizvodnje i гаdа.
13. Kongres zahtijeva:
- da se uslovi sticaпja dohotka u pгivredi i drust\lenim djelatnostima ob-
jektiviziгaju ne ekonomskim osnovarna, а rjesenjirna u privrednom sistemu i
mjerama ekonomske pobltike uskladuju s.a razvojnom politikom;
- da se oгganizacijama udгuzenog rada za cije se proizvode i usluge aktiina
Federacije i dгugih dгust\leno-politickih zajednica cijene zadrzavaju na nivou
ispod trZisnog, putem odgovaгajucih mjera ekonomske politike ukljueujuci i kom-
penzacije, obezbjeduje ravnopravan ekorюmski ·polozaj sa drugim djelatnostima;
- da se iz postojecih шaterijalnih odnosa ukloni osamostaljeni dгZavni
kapИal i tra!lsfoгmira u sredstva udruzenog гаdа. i ,iz privrednog sistema da se
ukloпe osnove koje cine njegov rnateгijalni izvor. То је put da se iz odnosa u
drиStvenoш radu efikasno uklone ostaci drzavno-svojinskih odnos.a, koji sputavaju
dalji razvoj sarnoupravljanja i sve posljedice koje sa sobom nose.
14. Neophodno је da radnici u udгuZenom radu teziste svoje aktivnosti
usmjere:
248
-na konstituisanje radne jedinice kao osnovne organizacije udruzenog rada
i ostvaгivanje
sto veceg stepena iпtegracije i гavnopravne гadne i poslovne sa-
radnje u okviru udгиZenog гаdа;
na razvijanje sistema samoupгavnih ekonomskih odnosa u udruzenom
radu, u duhu stavoџa zauzetih па Kongresu;
- na usџajanje jedinstvenih kгiterija i шjerila kojima se obezbjeduje dru-
st\•eno uskiaden nacin utџrdivanja doprinosa гadnika u гadu;
- na utvгdivanje politike dohotka, kojom се obezbjediti ekspanziju sop-
stvene гeprodukcione sposobnosti i dopгinijeti povecanju akumulativne sposobnosti
ukupnog dгиStvenog rada;
- па iпtegralno utvrdivanje kriterija i шjerila, kojima se obezbeduje dгu­
stveno uskladen nacin utvrdivanja doprirюsa radпika u radu i kojirn се se radnici
u udruZenom radu osposoЬiti za uspjesno prevazilazeпje uravnilovke u 1iCn.im
dohociшa, otklanjaнje deforшacija u primjeni principa raspodjele :рrеша rezul-
tatiшa гаdа, onemogueavanje pгivatno-sџojinskog pгisvajanja, ispoljavanje soli-
darnosti i uzajamnosti radnika u udruzenom radu;
- povecana sredstva zajedпicke potrosnje, kao jedan od V•idova solidaшosti
i na toj osnov:i obezbjeduju џесu materijalnu i socijanu stabilnost ra,dпika u udгu­
zenoш radu.
Brze pгevazilazenje niskih licnih dohodaka i niske akumulativnosti zahtijeva
cia se radni ljudi angazuju па punijeш koriscenju raspolozivog tehnickog, гadnog
i dгu~t\lenog potencijala, brzoj likvidaciji i preoгijentaciji nereпtabilпe proizvodnj~.
uvode!lju savreшenih tehnoloi',ko-organizacionih rjesenja, peгшanentnom osposob-
ljavanju kadrova, posebno onih na kreativnim poslovirna.
Ugгadivanje dolюdoџnih osnova u sarnoupгavne odnose neraskidivo је po-
vezano s aktivniш djelovanjeш subjektivnih snaga гadnicke klase i radnih ljudi
urшtaг udгuzenog гаdа i sa naporiшa za ostvarivanje autenticnih dгustven-ih inte-
resa гadnicke klase.
Samoupravno sporazumijevanje
i drиStveno dogovaranje
kao osnova samoupravnog
odlucivanja
1. Nas dosadasnji razvoj i iskustva potvгduju da је sarnoupгavljanje istinska
istorijska mogucnost da udru.Zeni pгoizџodaci odlucuju о гezultatima svoga rada
i о poslovima dгustva.
2. Sarnoupravljanje se pot\lrdilo kao humaniji i racionalniji oЬlik odluci-
vanja о zajednickim poslovima proizvodnje i drustYa.
3. Da Ьi udгuzeni proizvodaci, putem sarnoupravljanja, ovladali procesom
dгиStvene reprodukcije i ostvarili s.amoupravnu konttolu nad sveukupnoseu dru-
st\lenih kretanja, da Ьi obezbljedili raoionalno i efikasno povezivanje шnogovrsnih
шdova, nиZno је da se saшoupravljanje konstituiSe u sveobuhvatan i integralan
sistem drustџa, tj. da obuhvati i poveze sve dijelove i interese dгиSt\la od osnovnih
radno-funkcionalnih i ter.itorijalnih, do globalnih zajednica.
4. Srnanjivaпjem uloge dгzave u regulisanju odnos.a reprodukcije nastala
је potreba za samoupravпim poYezivanjem i koordinacijorн mnogovrsnih dгustvenih
radova i za uskladivanjem protivuгjecnosti i razlicitosti interesa. Udгuzerli proiz-
vodaci treba da izgrade sustiпski nov, s.amoupravljanju odgovarajuCi, nacin od-
lucivanja, svestгanog i r·acioпalnog povezivanja dгuStvenih ргосеsа i interesa. Т.iше
se prevazilaze oblici drzavno-svo]inskog monopola i njihove dominacije nad radom
rezultatiшa udr·Llzerюg rada.
5, Dosadasnja iskust\la ukazuju da sustina saшoupгavnog sporazum1зevanja
i drиSt\lenog dogovaranja proizlazi iz prirode i sиStine samoupravnih odnosa u
udгuZenom гadu i politickom sistem-1.1 u cjelini.
6. Osnovu s.amoupravnog sporazunu]evanja i dгustvenog dogovaranja pred-
stavljaju tekuci i dugoгocni interesi udruzenih proizvodaca kao clanova organi-
za~ije udгиZenog rada, interesne i teritorijalne zajednice, politickih i dгustvenih
organizacija, udrиZenja i dгugih samoupravnih asocijacija.
249

7. Kroz saшoupravno spoгazuлщevanje i drustveno dogovaranje udruzeni
proizvodaci neposredno, organizovano, svjesno, sloЬodrю i гacionalno odlucuju
о povezivanju i uskladivaпju procesa drustvene гeprodukcije i drugih odnosa i
iпteresa.
8. Samoupravпo sporazuшijevanje i drustveno dogovaranje kao vid saшo­
upravnog odlucivanja treba da obuhvati sve oЬlasti гept·odtlkcije i dru5tvenog
rada, а tiшe i spreeava djelovanje stihije. То znaci da dogovaranje treba da
postane Ыtпа pretpostavka drustveпog planiгanja i koпstitutivni еlешепаt saшo­
uptЋvnog privrednog i politickog sisteшa.
9. Subjekti saшoupravпog sporazuшijevanja i drustverюg dogovaranja su
radni ljudi udгuZeni u osnovne orgaпizacije i asocijacije udruZ.enog rad_?. pri-
vrednih i drustveпih djelatnosti, u interesne, drustveno-politicke zajednice, drtl-
stverю-politiбke orgaнizacije, udruzenja i druge saшouprю1ne asocijacije. То pravo
гadnih ljudi se obezbjeduje Ustavom.
U skladu sa Ustavoш, zakoпom se щkeduju sadrzina i postupak dogova-
raпja i гazraduju opstiш aktiшa orgaпizacija udruzenog rada.
10. Predstavljajuci vid ozivotvorenja saшoupravnosti odlucivanja, saшoupravno
sporazuшijevanje i dгustveno dogovaranje isldjucuje uspostavljanje bllo kakvog
politickog, ekonomskog i nacionalnog шonopola i dorninacije.
11. U svakodnevnoj praksi konstituisaпja sarrюupravniћ sporazuшa i dru-
stvenih dogovora treba da budu, neposredno i1i preko svojiћ pгedstavnika, uklju-
ce1.1i svi subjekti na koje se dogovor odnosi.
12. DosadaSnja pгaksa i роtгеЬе drustveпo-ekonoшskog razvoja iziskuju iz-
gradnju efikasnih шehanizaшa i deшokratskih postupaka koH се osposoblti saшo­
upгavljanje da uspjesno uskladuje razlike i utvrduje zajednicke interese.
S tirn u vezi neophodno је intenzivirati proces uvodenja sisteшa inforrnacija,
kako u гadnirn oгganizacijaшa tako i u drustveno-politickim zajednicama. То
treba uciniti па пacin da se obezbljedi jedinstvo i ћmkcioпalnost sistema infor-
macija, uspostavi tesnja saгadnja izmedu organizacija udгuzeпog rada i nauenih
institucija, i da sEE_ blagovгemeno obezbjeduju podaci za donoseпje optimalnih
odluka u radпim jedinicama i njihovim asocijacijaшa kod donosenja saшoupravnih
sporazнma i drнstvenih dogovora, kao i па ostaliш !livoiшa odlucivanja.
Dt·ustvenim dogovaгanjem tгеЬа гazrjesavati i pгotivuгjecnosti, odnosпo
uskladivati interese н oпim oЬlastima pгivredivanja u kojima ne шоzе u punoj
шjeri da djeluje tгzisni mehaпizaш.
13. Saшoupravni spoгazuш i drustveпi dogovor stupaju па snagu kada ih
pгihvate i potvгde subjekti na koje se oni odnose (oгgaпizacije udruZ.enog rada,
iпteгesne i drusn•eпo-politicke zajedпice, dгustveno-politicke organizacije, udru-
zeпja i dгugi subjekti dogovaгanja).
14. Prihvatanjeш dogovoгa samoupravпi subjekti - ucesnici se obavezuju
na njegovo postovaпje i гealiwvaпje. U skladu sa time se utvгdнje i regulise
njihova drнstvena, politicka, moralпa i materijalпa odgo\•ornost.
15. Drustveno-politicke zajednice kao nosioci -v·lasti ne mogu svojirn шјеrаша,
oporezivaпjern i dгugim oЬlicima шateгijalnog opteгecivanja oгganizacija udruzenog
rada dovoditi u pitanje шogucпost ostvar·ivanja saшoupravnog sporazuшa ukoliko
se tim sporazнmiшa пе povгeduju socijalisticki saшoнpravni odпosi i tгajni interesi
udruzenog гаdа i drustva.
16. Sarrюupravni sporazurn i dru5tveni dogovori omogucavaju Jugoslaviji kao
visenacionalnoj socijalistiбkoj zajednici izгa2avanje, uskladivanje i ostvarivanje
izvorпih inteгesa naroda i narodпosti i obezbjedнju stabllnost ekonomskog i soci-
jalnog polo2aja radnih ljudi u pr.ivredivanju i raspolaganju dohotkom na jedin-
stvenoш trzistu.
lzgradnja
samoupravnih odnosa
u radnoj zajednici
1. Ostvareni stepen razvoja socijalistickih drustveno-ekorюmskih odnosa
ornogucuje da radni ljudi samostalno -џn•rduju organizaciju saшoupravljanja i
250
unutraБnje odnose гadnoj zajednici. Neposrednim odlucivanjem (zboгovi гad­
u
нika r·efeгendum) о
uslovima гаdа, koгiscenju sгedstava, sticaпju i raspodjeli
doh~tka i dгнgim pitanjirna drustveno-ekonomskog polo2aja онi obezbjeduju ne-
posredno izrazavanje svojih шaterijalnih i d!'ustveпih inter·esa u udruzenoш radu.
Organizaciju samoupravljaпja radпi ljudi stvaraju i usavrsavaju u skladu sa
potrebaшa daljeg razvoja dгustveпo-ekonomskih odпosa i modernizacijom sred-
stava i oгganizacije rada.
2. Kongгes istice da је Aшaпdman XV podstakao гazvoj organizacije SQI!lO-
upravljanja na пovim osпovama, usavг5avanje sisteшa пeposrednog saшouprav­
lanja гadnih ljudi i stvaraпje adekvatnijih odnosa izmedu огgапа uprav-
ljanja i izvrsnih огgапа. Istovгemeпo Kongгes naglasava potrebu dalje dosljedne
primjeпe amandmana XV i Rezolucije Savezпe skupstiпe о njegovoш ostvari-
vanju. Neophodпo је da гаdпi ljudi neposгedno odlucuj:u о povjeravanju odredeпih
funkcija upгavljaпja radпickom savjetu, odпosno рrеша pгirodi djelatnosti radпe
orgaпizacije, dгugom odgovaгajucem oгganu upravljaпja.
U slozenim oгgaпizacijama udrнzenog rada (velikirn komblnatirna i sl.)
treba sire koristiti mogнcпost konstitнisanja гadnickih skupstina, konfereпcija sа­
шонргаvlјаеа i dгugih oЬlika ucesea radпiћ ljudl u odlucivaпju i sporazumjevanju.
Statutom ili dгugim saшoupгavnirn aktom, polozaj · i medusobni odnos os-
novne organizacije udruzenog гаdа u velikirn integгisanim cjelinama, osnovнim za·-
jednicarrla i dгugim siгiш oЬlicima saшoupгavne or·ganizacije rada treba da budu
t·egulisani tako da omoguce јасапје njil1ove samostalnosti i sto direktniji uticaj гаd­
пЉ ljudi na lЋd i poslovanje integгisanЉ oгganizacija u cjelini i dг.
Samoupгavпiш aktima radne organizacije tгеЬа precizirati konstituisaпje
kolecrijalnih i inokosnih o1·gana, Пai'oeito njihov izbor, trajanje шапdаtа, PIЋVa
i ob~veza, ovlaБcenja i odgovoгпost. Ovi organi dio su sistema saшoupravljaпja
i dopгinose пjegovoj efikasпosti. Kongгes ·роsеЬп<? naglasava J?Otr·ebu da н. st_г~­
turi izvr·snih kolegijalnih огgапа budu r-avпom]erno zastuplJene гаdпе ]edrшce
пагосit.о kada su medusobno нdаlјепе, оdпоsпо dislociraпe, kao i da u o:ve organe
budн blrani najЬolji i najsposobпiji гadпici. Orgaпirna samoupravljaпja, u ciljll
njihovog efikasпijeg fuпkcionisanja, stoje na гаsроlаgапјн i razпe koшisije, stгucne
sluzbe i {lrнga роmоспа tijela.
3. Копgгеs istice potгebu da se u sviш oЬlicima udгuzenog гаdа afiгшise
i razvija:
- obavezпo informisanje r-adnog kolektiva kao pr·etpostavka siгeg i uspjes-
пijeg нсеsса !Ћdnih ljнdi U odlucivaпju;
- obavezпo koпsнltovanje гadпih kolektiva, posebno о odlukama koje zadiгu
u vitalпe iпterese гadnih ljudi;
- obavezrю izjasпjavaпje tЋdпog kolektiva о plaпovima i pгogгaшirna koji
Ьitno шiјепјајu status i polozaj гadne oгganizacije, а odnose se na vгeшenski
per·iod dнZi od maпdatпog perioda saшoнpravnih organa kojj donose takve odluke;
- oblike i nacin unutrasnje kontrole u ostvarivanju doпijetih odluka;
- obavezno роdпоsепје izvjestaja о ostvareпirn odlukama, planovirna, sa-
moнpravnirn dogovorirna i zavгsпim гacunirna, kao i ·vгste priznaпja za posebne
tlspjehe, odnosпo saпkcije, (smjenljivost, opoziv i dг.) za neodgovoгno vrseпje
povjer·eпih funkcija;
- praksa veceg нсеsса zena i mladih u гadu samoupr-avпih orgaпa i sa-
vladavaпja оtрога koji se u vezi s tim javljaju;
- pr·aksa da osпovni kгiteгijum za izbor clanova organa saшoupravljaпja
bude broj zaposleпih.
4. Kongгes obavezuje sve saшoupravne sпage da se odlucno Ьоге protiv:
- suzavanja пeposrednog odlucivanja radnih ljнdi u osпo\'11im organiza-
cijama udrLiieпog гаdа, posebno u siгirn integracioпirn cjelinaшa i prihvataпja
odr·edenih l'jeseпja bez neposгedпog ucesca гadnika;
- sнzavanja ргаvа radnickih savjeta i рrепоsепја odluCivanja о zпacajпirn
pitanjima dгustveno-ekoпornskih odпosa i djelokrнg kolegijalпih i iпokosпih iz-
vтsnih oгgana;
- neopгavdanog smaпjivanja Ьгоја claпova гadnickog savjeta;
2fil
 - neopгavdanog produ.Zavanja mandata organa u radnoj organizaciji, koje
onemoguCa.va racionalnu pг,imjenu nacela smenljivosti i ucesca sve veceg broj.a
rad!lih ljudi u oгganima samoupravljanja;
- obrazovanja kolegijalnih i izvrsпih organa na nacin 'da u пjihov sastav
ulaze ро svom polozaju lica па rukovodecim radnim mjestirna i predstavnici
dг.u5tveno-politiCkih organizacija;
- davanja diгektoru iskljucivog prava rnandata za pr·edlaganje kandidata
za claпove kolegijalnih izvгsnih organa, neopravdanog produ.Zavanja шandata
diгektora i pojava izbjegavanja skolske spreme kao jednog od kriteгijнma za
пjegovo imenovanje.
5. U slucajevirna kada radne oгganizacije dolaze u ekonomske teskoce,
usljed kojih ne mogu da odgovore ugovorпim obavezaшa, kad гadom i poslovanjem
te.ze ostete drustvene interese ili kada se radi о poremecaju socijalistickih samo-
upravnih dгu5tveno-ekonoшskih odnosa u пjima, i ubuduce се postojati роtгеЬа
za intervencijom drustveno-politicke zajednice, ан ne na nacin kakav је dosa-
daSnjj institut prinнdne uprave. I)rustveni uticaj ne moze da se ostvaгuje admi-
nistrativnim instrumentima vec, prije svega, ekonomskiш i drustvenim mjeгama
koje proizlaze iz sistema samoupravljanja i koje omogucuju Ьгzе osposoЬljavanje
samoupravnih organa u гadnoj organizaciji za prevazila2enje nastalЉ proЬlema
i teskoca. Neophodna zakonska regulativa treba da podstice i оmоgнснје inicijativu
radnih ljudi da nastale teskoee razrjesavaju na sanюupravnoj osnovi putem samo-
upravnog dogovaranja i sporazumjevanja zainteresovanih proizvodaca.
Potгebno је istovreшeno preciziгati pitanja vezana za pokretanje ovakve
dru5tvene inteгvencije, pгethodni postupak jprije njenog uvodenja, institucionali-
zaciju odnosno fo·гmiranje odgovarajuceg oгgana i njegov sastav, prava, oЬaveze
i odgovornosti, sanacioni pr·ogram i okolnosti za njegovo donosenje. Kongгes na-
glasava da u tom postupku ne moze doci do suspenzije samoupгavljanja i izra2ava
potгebu da ·pitanje prinudne upгave, odnosno dгнstvene inteгvencije u ovakvim
slucajevima, nade odgovю-ajuce rnjesto u ustavnim amandmanima.
Kongr·es samoupravljaca istice potгebu da se, u siOadu sa daljiш гazvojem
samoupгavnih odnosa u orgaaizacijama udгuzenog rada i u dru5tvu, razrade i
siгe primjenjuju i institucije, kao sto su: sanacije, poravnanje bez steeaja, likvi-
dacija orga!lizacije i nacia ponovnog zaposljavanja radnika.
6. Na sadasnjem stepenu materijalnog i drustvenog razvitka objeh.-tivno
dolazi do konfliktnЉ situacija i obustava rada u oгgaпizacijama udruzeaog rada.
Osnovni uzroci ovih pojava su u пedovoljno razvijeпoш samoupravljaпju, пe­
adekvatnorn: ostvarivanju sistema dohotka ,ј гaspodjele prerna rezultatiшa rada,
u l?ir:okratskom uzurpiranju samoupravnih prava u orgaпizacijarпa udruzenog rada
i van njih.
Kongres пaglasava potrebu odlucne akcije svih samoupravnih snaga па
otkianjanju uzroka konfliktrlih situacija i obustava rada i to, prije svega, u
pravcu:
- bгzeg razvijaпja saшoupravljanja u kојеш се radni covjek Ьiti osnovai
пosilac samoupгavnog rjesavanja proЬlema u oblasti proizvodnje i dгнstvenih
odnosa;
- jacanja materijalne osnove samoupгavljanja;
- razvijanja dгustveпo-ekonomskog i politickog sistema u kоше јаса uloga
radnog covjeka i udгuzeпog гаdа.
Samoupгavno razrje5avanje konfliktnih situacija i obustava rada zahtijeva:
- da se u saшoupгavniш aktima organizacije udruzenog rada, u asocijaci-
jama proizvodaca ј veciш radnim zajedaicama, razrade metod i postupak samo-
upravnog i drustveпog dogovaranja za efikasпo rjesavanje protivrjecпih interesa
u organizacijama udгuze_nog rada, i izmedu njih, kao i izmedu orgaaizacija udru-
zenog rada i drusnreno-politickih zajednica;
- da odgovarajнce organizacije i oгgani sindikata budu inicijatori i nosioci
ove aktivnosti i da se samoupravnim i drustvenim aktima konstituise ovakva
dгustveпa pozicija sindikata i precizira njegova odgovornost. za efikasno fнnkciG-­
nisanje samoнpravnog naciпa razrjesavanja konflikata;
- da sindikat svojim iпicijativama i akcijama dopгinosi iznala2enju sarno-
~pravnih rjesenja za pгekid obustave r-ada, za obezbjedivanje unutl-asnjeg r·eda
1 гedovnog funkcionisanja sluzЬi od javnog inteгesa, za ocнvanje dгнstve!le imovine...
252
SAМOUPRAVNO ORGANIZOY'ANJE UDRUZENOG RADA
1. Razшatrajuci proЬleme dalje izgradnje samoupгavnih socijalistiCkih odno.'>a
u nasoj dгustvenoj zajednici Drugi kongres samoupгavljaca Jugoslavije koпstatuje
da dostigпuti nivo razvoja samoupravnih odnosa u privгednoш i druStvenoш Zivotu
ornogucuje da u narednoщ peгiodu neposгedni cilj ,drustvene akcije bude izgгadi­
vaпje samoorganizovane pr·ivrede i dгustva kao iпtegгalnog sistema samoupravnih
odnosa.
Kongгes smatгa da Ьi svako odlaganje takve dru5tvene akcije dovelo u
pitanje afiгrnaciju principa гadпickog samoupгavljanja.
Svгha takve izgradnje је puna afirrnacija u praksi osnovnog pгincipa soci-
jalisticke dгustvene organizacije kojom radni covjek, organizovan u razne oblike
samoupгavпih organizacija udruzenog гаdа, pгedstavlja odlucujuceg nosioca dгн­
stvenih i privrednih odnosa. Osnovni шetod i oЬlik takvog drustvenog oгgaпizo­
vanja је saшoupгavna integгacija oгganizacija udr·u2erюg гаdа u kojima radпi
Jjudi posluju i upгavljaju drustvenim sгedstvima za pгoizvodi1jн i samootalno
гaspolazu гezultatima svoga гаdа.
2. Samoнpгavna oгganizacija udruzenog гаdа i dгнstveno-ekonomski odnosi
koji је sacinjavaju imaju za osnovu ostvaгivanje dгustvenog i ekonomskog polozaja
radnog covjeka u sisteшu dгustvene гepгodukcije koji mu omogнcava da Ьнdе
osnovni nosilac te гeprodukcije. Osnov za takav poloiaj гadnih ljudi i za njihovo
pravo da odlнcuju о sviш Ьitnim pitaпjima iz oЬlasti dгuStvene reprodukcij~
- planiгanj.e гazvoja, poslovna politika, uslovi privгedivanja, гaspola~anje sгed­
stvima za pгoizvodnjн sticanje i raspodjela dohotka, izgradnja drustverю-eko-­
nomskih odпosa i org~nizovanje samoнpгavпih oЬlika udгu2enog гаdа na svim
nivoima - jeste пjihovo ucesce 1..1 p1·ocesu rada. То је, u isto vrijeme, dгustveno­
-elюnornska osnova za ukidanje svakog oЬlika mjamnog radnog odпosa, za oslo-
badanje rada, za humanizaciju pгoizvodnog rada, za гealizovaпje pojedinacnih,
zajednickЉ i dгнstveпih inteгesa, jaeanje пjihove medusobne zavisnosti, solidar-
nosti i odgovornosti гadnih ljudi.
Kongгes smatгa da su u razvoju dгustveпo-ekoпornskih odnosa u nasoj
zemlji postignuti znacajni гezultati u pogledu afirrnacije samoupravnog polozaja
гadnih ljudi u upгavljanju pгoizvodnjom i raspodjelom гezultata пjilюvog udru-
zenog rada. U isto vrijeme, Kongres smatгa da su u sadasпjoj fazi stvorene
rnateгijalne i dгu5tveno-ekonornske pгetpostavke, da su stecena znanja i iskustva
u samoupravnoj izgгadnji, sto omogueuje i obavezuje da se ubrzaju pгocesi za
foгшiranje гazvijenih oЬlika udгuzenog гаdа u kojima се se sam:oupravni polO.Zaj
radnih ljudi maпifestovati u пjihovom neposгednijeш odlucivanju о svim pitanjima
reprodukcije, uiOjucujuci i utvгdivanje oЬlika organizacije u kojiшa се udruzivati
svoj rad i dгustvena sгedstva. Neotudivo је ргаvо гadnih ljudi da samostalno
odlucuju о oЬlicima udгuZivarrja i poslovne saгadnje i da svoje odluke donose
putem samoupravnih dogovor-a. U tom smislu је potrebпo гazvijati пе sашо
materijalnu osnovu samoupravrlih odnosa, vec isto tako i oЬlike пeposrednog
odlucivanja u kojiшa гadni ljudi donose odluke zajednicki i ravnopravпo.
Ko!lgres sшаtга da se sve dгu5tveпe sпage nюraju zaloZiti za obezbjedeпje
гavnopгavnog ucesca zena i omladine u odlucivanju о uslovima stvaгanja i ras-
podjele dolюtka; о пjihovom uce8cu u organiшa samoupravljanja i pгedstavпic­
kiш tijelima.
Sarnoupгavna prava radnih ljudi se ne шogu otudivati. Niko ne шоzе dele-
giraпa prava od straпe radnih ljudi uciniti osnovom za svoj dominantaп ili шono­
polisticki poloiaj u drustveпo-ekonoшskiщ odпosima. Zbog toga је rreophodrю,
PI'i donosenju samoupгavi1ih odluka na viseш nivou drustvene i ekonomske inte-
grisanosti, obezЬijediti strukturu samoupravnih organa koja se песе zasnivati na
principima hijeraгhijske nadredenosti, vec се djelovati u skladu sa principoiil
podijeljene nadleznosti, sto odgovara visokorazvijenoj organizaciji udruzenog rada
i sredstava, а ne dozvoljava otudivanje upravljanja od radnika.
3. Procesi samoupravnog organ~zovanja udru2enog rada objektivпo su uslov-
ljeni odnosima u rnaterijalrro-proizvodnoj osnovi drustva, i razvijenoscu dгu­
stvenЉ oЬlika oгgaпizacija rada, uiOjucujuci i гazmjenu proizvoda udгuzenog rada.
Osnovni cilj ovog oгgaпizovanja је povecanje efikasnosti rada, proizvodпiћ moguc-
nosti za dalji razvoj pгoizvodnih sпaga i samoupгavnih odnosa, kako Ьi se &to Ьо-
253

lje гealizovali mateгijalni i dгиstveni inteгesi гadnih ljиdi. О oblikи i metodima
samoпpгavnog oгganizovanja пdr·пzenog rada i sгedstava odlucиjн r-adщ ljиdi ne-
posredno i zajednicki. Polazeci od toga, :C.rugi kongres samoпpгavljaea Jнgoslavije
smatгa da је neophodno postojece oЬLike radnih oгganizacija uskladiti s izmijenje-
пim odпosima и tehnickim, oгganizaoionim, ekonoшskim i samoиpra\7 niш aspekti-
ma pгivгednog zivota. Procesi ove samoupгavne oгganizacije u na8em druStvн vec
sп dali znacajne гezиltate. Medиtim, neophodno је ubгzati ih i obezbljediti tak:\'11
samoupr-avrш str"llkturu radnih oгganizacija, u kojoj postoje tehniCki i ekoпomski
нslovi da osnovnu oгganizaciju sашоuргаvпо udrпzenog гаdа predsta•;lja r-adna
jedinica.
N eposгedno samoupгavljanje, tehnicka posebnost i poslovna saшostalrюst na
pгincipн dohodovnih odnosa Ьitne su komponente radne jedinice koje su se u
nasoj pгaksi saшoиpravne izgгadnje \'ес potvrdile i kao takve doblle sн u viSe
mahova drпstvenи potvгdи od stгane skпpstinskih tijela i drнStveno-polШckih
organizacija. Kongres sшatra da osnovne teskoce и konstitпisanjн гadnih jediпica
leze и нskoj шaterijalnoj i fiпansijskoj osnovi гadnih oгganizacija, u nedostatlш
kadгova, njihovoj nedovoljnoj informisanosti i iskиstvи, ali i u razlicitirn otporiшa.
DIJlstvena akcija u narednom periodu treba da bude usrnjerena u prvom redu
na otklanjanje оvЉ prepreka organizovanjи radnih jedinica kao osпovnih orga-
nizacija samoupгavno udrпzenog rada.
U гadnoj jedinici ostvarпje se neposredno odlиcivanje radnih ljиdi i di-
гektno se Ьiгајu delegati za sve oгgane saшoupгavljanja u udrиzenom radu.
U isto vr·ijeme, neophodno је izgгacliti i гazгaditi metode i oЬlike иdru­
zivanja гac1nih jedinica н гadne oгganizacije i na taj nacin ih organizovati lrno
saшoнpr-avne zajednice гadnih jedinica. Ova гeoгganizacija ne dvvodi do eko~
nomske izdvojenosti гad11ih jedinica, vec se njorne foгmira nvvj oblik njihove
povezanosti i н гadnoj oгganizaciji.
Unнtгasnji ekonornski odnosi medи osnovnim oгganizacr]ama samoиpravno
иsшјегеnоg гаdа zasnivajн se, prije svega, na afiгmacijj ekonomskih inteгesa i
solidaгnosti гadnih ljudi, na jacanju njihove ekonomske i drustvene sigишosti.
Uvodenje tr·zisnih ili dogovoгeпih ekonomskih kriterija u шedнsobne odnose uka-
zиje na objektivщ i samoнpгaYni karakter njihovih medusobnih odnosa i veza i
doprinosi afiпnaciji socijalistickog pгincipa гaspodjele ргеша гezиltatima гаdа.
Definisanje dнgorocne гazvojne politike osnovnih oгganizacija samoupгaYno иdrп­
zenog гаdа i гadne oгganizacije 1.1 cjeliщ и oblikи uskladenih zajednickih sarno-
нpгavnih planoYa, koordinacija posloYa i fнnkcija pгedstavljajн oЬlike nehije-
r·aгhijske. decentгalizovane, dernokгatske organizacije radnih ljпdi samoиprЋYno
udгuzenih na zajednickom poslи.
Razvijena samoupгavna stгпktпra гadnih or·ganizacija otvara rnogпcnostj za
IJгzi tehnoloski razvoj, za postizanje Yiseg stepena koncentгacije гаdа i sr·edstava,
za stvaгaпje гazvijeпijih oЬlika podjele rada, koopeгacije i specijalizacije, viseg
stepeпa pгodпktivnosti гаdа i efikasnosti poslovanja. Ovi pгocesi sa svoje stгane
stvaгajн siгн rnateгijalnu i dr·иstveno-ekonomskн osnovи za гazvoj sarnoиpгavnih
od11osa. PozitiYni гezиltati ovih odпosa su se vec ispoljili 1.1 nasoj pгivгednoj praksi.
Novi organizacioni oЬlici гadnih organizacija (kao sto sн, na primjer, komblnati,
zdгпzena predиzeca) odgovaгajн uslovima гazvijenih oblika sашонргаvnо oгga­
nizovanog pгivгedivanja i, u isto vгijeme, dovode do visokog nivoa koncentгacije
гаdа i sгedstava, sto је u skladн sa zahtjevirna savгemene faze tehnickog гazvoja.
U istoш srnislu tгеЬа njegoyatj i гazvijati posloYпe odnose i s poslovnirn partne-
гiшa u inostranstvи, naгocito na liniji пspostavljanja poslovno-tehnicke sагаdпје
~ pгoizvodne koopeгacije.
U narednoш регiоdи potгebno је sisteшatski proнcaYati iskпstYa koja su
н ovim pгocesima stecena i razгaditi па оsпоvн tih iskнstaYa i saznanja progгam
dгпstvene al~:cije, na kojem treba anga2oYati sve drнstve11e snage, kako Ьi se
иЬгzао ргосеs izgradnje samoиpгavnih oЬlika, podigla njilюYa efikasnost i na taj
пacin samoиpr-aYna oгganizacija иdгuzeпog rada dovela u jos иskladeniji odnos
sa potгebama dгпstvenogi pr·iyrednog гazvoja.
4. Dalja izgгadnja samoиpr'avnih odnosa ima za pгetpostavku гazvijaпje
samoиpravnih oblika u rnedпsobnim odпosima 1·adnih orgaпizacija. U ovoj oЬlasti
steceпa su znacajna iskиstva u for·miгanju asocijacija гadnih oгganizacija preko
poslovnih пdrпzenja, kao pocetnih oЬlika, i preko inteгesnih zajednica, konzoг­
cijurna, poslovnih i pгoizvodnih kompleksa, kao slozeпih oЬlika samoиpravne
254
integrisanosti oгganizaciJe иdгиzenog rada. Kongгes smatra da tгеЬа пastaviti i
иbrzati ргосеsе samoнp1-avnog oгganizovanja u ОУОШ ргаvси.
Dгпоi konoгes samoиpгavljaca JиgoslaYije srnatгa da је Ьгzе razvi]anje
inteoracije." гadnih oгoanizacija нkljucиjиci i odпose izrnedu osпovnih organizacija
нd~zenog гаdа u ;;.-oizvodпjl i prornetnoj sfer·i, osnovni uslov za savladivanje
пskostj rnateгijalnih, ekonornskih i institнcionalnih okvira 'L1: kojima one sada
fllllkcioпisп. U njoj se kao posljedica neгazvijenosti dohodoYшh odnosa и samo-
apгavnim oblicirna udruzenog rada, kako u гаdпој oгganizaciji, tako i u odnosirna
шеdн гadniш oгganizacijama, fиnkcija drustvene integгacije i kooгdinacije ostva-:
ruje pretezno ргеkо tehno-upravljackih struh."iuгa d. •etatist~c~ih oblilrn; Na .toJ
osnovi гаdајн se pгotivrjecni odnosi kojj samoиpгavnllll оЬl;.с=а I?-~е~и log1kн
privrednog pona5anja, koja nl!Zno dovodi do r·ерго?иkо\7 аща .etatlstlc~ih st~­
tura kao neophodne koшpoпente u organizovanju drиstvene i p:1y~·edne шtеgгас1]е.
Koпgre 5 sшаtга da se ova pгotivrjeenost rnoгa otkloniti i da Јеdшо ~~~oиpr-av~o
integгisaпa priYreda moze efikasno i u interesи гadnick~ klase YГSltl. funkCIJe
privredne i dгнStvene koordinacije i шrnjer~Yanja ... RazviJaпo Т:~ t~~:vllll "osno-
Yama saшoupravljanje пeposrednih pгoizvodaca dob1Ja pиnu sadrzrnн 1 drustvenu
sr1agt{ i postaje integralni sistem drustvenih i pгiYгednih odn~sa koji нbrzavaju
ргосеs osloЬodenja гаdа i vode ukidanjн svih oblilщ otнdenost1 rada.
Proces saшoupravпe iпtegгacije, prema torne, пuzno pгati smanjivaпje ko-
ordinacione uloge etatistickih odnosa. То doYodi i do suzavanja i likvidiгanja
геаlпе osnove za nastanak i гeprodukoyaпje tehnoиpгaYljackih strнktura etacti-
sticko-Ьiгokгatskih odnosa i deforrnacija, sarnoupгavnih odnosa kako na пivон
radnih organizacija, tako i па пivou njil1ovih medиsobnih odnosa.
Neophodno је rnijenjati organizaciju i metod posloYanja pгiYrednih lюrnoгa
i cjelokпpnog kornor·skog rnehaпizma i uskladiYati ih sa sve гazvijeпijim oblicilll:a
dohodovпih odnosa i sarnoиpгavno integгisaпih гadnih oгganizacija. Potrebпo Је
da privгedпe kornoгe, kao poseban oЬlik иdгuzivanja гadпih oгgaпizacij~, iЛ::ајп
veeu ulogu 1.1 uskladiYanju i usшjeravanjн njihovih djelatnosti i pгedstaYljщн b1tnп
kompone]ltu 1.1 izgгadпji sistema samoorganizovane priп·ede. Kongгes sшаtга da
u tom smislu tгеЬа гazvijati aktivnost pгivгedпih komoгa.
5. SamoupгaYna integгaci.ja iша za pгetpostavlш takvo udrиziYanje гаdа
i sredstaYa u kojoj se raspodjela гezultata zajednickog гаdа ostvaruje н skladп sa
doprinosom osnovnih organizacija udгuZenog гаdа. Koпgres smatгa da niko nеша
praYo da u okviru integгisaпe cjeli11e нdгнzenog гаdа stice ргаvо svojine Ш dгпgа
trajna imovinska prava na drнstvenim sгedstvima za pгoizvodпjп kojirna нpгav­
ljaju radпi ljudi Па OSilOYи njihovog llcesca 1.1 pгocesu rada
U usloYirna postojanja i гeprodul{ovaпja rnonopolistickih, dгнstveno-pгi­
Yilegovanih i slicniћ odnosa i пedovoljno гazvijenog saшoupraYljaпja, i u int~.­
grisanim cjelinama dolazi do forrniranja osanюstaljenЉ centaгa ekoпornske .moCJ,
posebno ako se vrsi nesamoupгavna koncentгacija sredstava. Kongres.. ukazп1e ~а
је neophodno oгganizoYati dr·иi§tvenи akciju sa сНјеm da se onemogнc1 fогmн-аще
люnороlа i poYla5cenog polozaja rna kog tipa, jer su oni ро syojoj dгпstvenoj
i ekoпomskoj sadгzini sпpr·otni saшoпpгavnim odnosirna. Svcijalisticko preyazi-
la.Zenje drzayno-svojinskog шonopola se ostvaгиje јасаnјеш samoupгavпe шte­
gracije а ne stvaranjem tehпokгatskih, tгzisпih i drиgih tipoYa шonopola. U
takviш' uslovirna ukida se ekonornska rnotivacija ud1'l!Zivanja гadnih ljнdi i rnedн
njima nastaje iпcliferentnost i otpori takvoш tipн integгacije.
6. Samoupгavnu integгaciju uspoгavajн шnoga neгijesena pitanja па5е p!·i-
vгedne sitиacije i privredпog sistema. Копgгеs smatra da nestabilnost pгivгede
i inflacioni procesi i neгijesena pitanja kгeditno шonetarnih odпosa, fiskalnog
sisteшa, spoljnotгgoviпskih instгпmenata i deYiznog гetima, djeluju ne sашо
usporavajиce na integгacione ргосеsе уес i kod integгacioпih cjeliпa onemo-
gueavaju njihovu konsolidacijи i norшalno poslovanje i nerijetko dovode do de-
zintegгacije. Neophodпo је пbrzatj donosenje шјеrа koje се omoguciti da se
ovakva situacija popravi и kr·atkom гоkн. Kako sи OYi pгocesi ро svorn kaгaktel'll
dugoroeni, Kongres sшаtга da је potгebno pгedпzeti znacajne oгganizacione rnjeгe
da Ьi se obezbljedilo sisternatsko i kontinuiгano ргонсаvаnје ovih odnosa i pгaYo­
vrezпeno pripгeшanje efikasnih predloga za otklanjanje negativnih efekata.
Kongres konstatиje da је do znacajnih deforrnacija и ·procesu samoиpravпe
integгacije doslo zbog nedoYoljno razvijenih sarnoпpravпih i dohodovпih odnosa
255
i djelovanja faktшa koji crpe snagu jz provincijskog lokalizma, sto dovodi do
razbljanja jedinstva trzista i ekonomskih veza ntedu radnim organizacijama i
zatvaranja u »svoje« g1·anice. Ne moze se prevazici teritorijalna i graпska usit-
njenost radnih organizacija, ako se poslovi za udruZivanje rada, konceпtraciju
i cirkulaciju sredstava dlЋstvene akumulacije ne oslobode teritorijalnih okvira
i zatvorenosti u okviru opstiпe, pokrajina ili гepuЫika. U tom pogledu Kongres
podг2ava sve inicijative i mjere kojima se dje1uje u pr-avcu formiranja jedin-
stvenog tr·zista ciju Ьitпu komponentu predstavlja i sloЬodno udruzivanje rada
i sredsta\ra u skladu sa ekonomskim i dгustvenim iпteresima radнih ljudi. Oba-
veza је organizacija i udruzenog rada i drustveno-politickih zajednica da se Ьоrе
protiv svih tendencija i pritisaka koji dovode do zatvaranja u uske lokalne okvire,
Ьilo da dolaze iz sopstvene sгedine, Ш spolja.
7. Uгedivanje odnosa uнutaг radnЉ шganizacija i izmedu radnih organi-
zacija mога se zasпivati u samoupravпom drustvu na samostalnosti odlucivanja
osnovnЉ oгganizacija udrнzenog rada. Isto\rremeno је neophodno obezbljediti de-
mokr-atske шetode uskladivanja medнsobnih interesa zasnovanih na dohodovnim
odпosima, kako pojedinacnih organizacija, tako i kompleksa i dгнstYene zajedпice
н cjeliпi. Kongгes konstat.uje da iskнstva stecena н pгal<:si samoнpravnog dogo-
vaгanja i spoгazll111ijevanja роtvгdнјн da ovi metodi pгedstavljajн oblik saшo­
upravnog гje5avanja medнsobnih odnosa, i istice da је nuzпo dalje izgгadivati
samoupravпi karakter· dogovaraпja i sporazнmijevanja. Isto tako, neophodпo је
samoupravnim dogovar-aпjem i sporazнmijevaпjeш obuhvatiti гjesavanje svil1 pi-
taпja drustveпe гeprodukcije.
8. Samoupravпa saшostalпost (autonomпost) oгganizacija udгнzenog гаdа
predstavlja dгнStvenu osпoyu za razvijanje oЬlika robne privгede kao osпovnog
шetoda ekoпomskog poveziYanja гadпih ljudi i organizacija udгнzeпog rada
гealizacije пjihovih matel'ijalпЉ interesa. OЬlici гоЬпоg povezivanja koji п'astaju
i repгodukнjн se u sашоuргаУпо oгgaпizovanim odпosima privгedivanja pred-
stavljaju пovi istoгijski oЬlik r·оЬпе proizvodnje lюjem odgovara odredeпi sistem
saшoupraYnog planiranja.
Imajuci u Yidu ove cinjenice, I.'<rнgi kongres samoupravljaea Jнgoslavije
smatгa da rad na swaгaпju sistema samoupravnog planiгanja treba ubrzati, jer
оно predstavlja Ьitап element fнnkcionisanja saшoorganizovaпe privrede i drиStva
i, prema tome, Ьitnu komponentu izgradenog saшoupгavnog dlЋstva. U fazaшa
u kojima se to druswo izgгaduje sistem samoupravnog plaпiгanja doprinosi otkla-
njanju stihijпosti i aпarhicnosti u funkcionisaпju tгzisпog meћanizma, ра, prema
tome, i u ekonomskim odnosima ·i uslovima pr·ivredivanja organizacija udruienog
гаdа. Time се se stYoriti uslovi za optimalnije zadovoljavanje pojediпacnih zajed-
ni~kЉ iпteгesa radnih ljudi i njiћovЉ asocijacija, obezbljediti skladnijj i optimal-
niji privгedni i drusweщ гazvoj. S tog stanovista plan -treba da bude instrument
sYjesпog uticaja udrнzenog rada na tokoYe drust\'ene reprodнkcije. U skladн
s demokгatskim karakteroш sашоuрrаУпЉ dгнStveпih i ekonoшskЉ odчosa, i
sisteш samoupravпog planiranja mora se zasnivati na samoнpravnom sporazu-
mijevanju i drнswenoш dogovaraпju.
POLOZAJ UDRUZENOG RADA U PROSШENOJ REPRODUKCIJI
1. Polazecj od staпovista da је пeotudivo pravo rаdпЉ ljudi 11 нdruzenom
r-adu da raspolazu sredswima i don9se odluke о prosireпoj reprodukciji, Kongres
samoнpraYljaca JugoslaYije podrzaYa dosad нcinjene napore u smaпjivanju ulo.e:e
drusweno-politickЉ zajedпica u raspolaganju sredstvima i odlucivanju о prooi-
гenoj repгodukciji. Kongres istovremeno i konstatuje da ovo nije dovelo do odgo-
varajuceg poгasta udjela proizvodnih гаdnЉ organizacija 11 fiпal1Siranju sopstvene
prosirene гeprodukcije i smanjivanju stepena njiћove zaduzeпosti, vec do znatnog
poveeanja uloge banaka u finaпsiranju i odlucivaпjн о prosireпoj reprodukciji
u p1·ivredi.
Koпgres energicno zaћtijeva da se preduzmu i ostvaгe mjere kojima се se
smaпjiti uloga drнsweпo-politickЉ zajedпica, Ьапаkа i drugЉ irnalaca finaпsijskЉ
sгedstava izvan pгoizvodпe sfere u odlucivanju о prosireпoj repгoduk<:iji; smanjiti
sada5nji stepeп zaduienosti гаdnЉ orgaпizacija i povecati stepeн samofiпaпsiranja
nјЉоУе p1·osirene гeprodukcije. · VIsш: 1 naш]enl. Small]rvanJ.em sada~nHI;. doprinosa na licne dohotke i uvodenjem
25G
. Kongгes smatr-a da lll]e prЉvatljiva praksa koncentracije fiпaпsijskЉ sred-
stava naшijeпjeniћ prosirenoj r·epгodukciji u proizvodпji i prometu koja је Yan
neposredno~ uticaja os~ovnЉ ~rganizacija нdruzenog rada. Koпgres zahtijeva da
se d<;>пеsн 1 ?SiY~re ffiJere kОЈlПШ Ьi se uspostavili takvi odrюsi izmёdu proiz-
vodп]e, trgovшe 1 banaka, te na osnovu шeduzavisпosti proizvodne i nrometne
sfere . н d~нstve.~o!. podjeli. ra~a ost'l.'arilo povezivaпje udrиZenog rada • u ovirn
oЫastrma 1 ~pщecil?. o.tud1vaп]e akumulacije, iskljucila dominacija jedne sfere
паd drugom 1 obezb1Jed!lo ravnopravno sticanje dohotka na osnovu rada.
. ~- Koпgres se zalaze za to da radni ljudi u udruzeпom radu kao osriovпi
no~1~c: odl~a o.yro~ireпoj . rep~<?dukciji, slobodпo ud~џzuju svoj r~d i sredswa
u drustveп?.J syoJ~l1l 1 r:~ taJ. nасш ostvaruju slobodпu cirkulaciju novcanЉ sred-
stava Па1111]еn]ешћ pros1reno] reprodukciji.
. . Kongгes. konstatuje da dosadasпja praksa samoнpravпe ciгkulacije akll111u-
laciJ~. u гаdшm ..organizacija::щ i izmedu njih, i pored toga sto se гazvijala u
uslC!v 1111а. пeгazyiJene n:ate_r.1Jalne _osпove samoupravljaпja i velike fiпal1Sijske
zav.IS.пostr r~dшh orgaш~.actJa .. )аsпо pok-:rz~je da nastaju novi samoupravщ
o?llc1 kr~taщa . a~~mula~IJe. koJ.r. п е predstavlJaJu ni kapitalisticku cirkulaciju ka-
?_i.iala, ~1 et~tJstrcku. drstпbucr]u akumulacije_ Stoga se. Kongres zalaze da se
sm:; kor:ste 1 <:_bogacujн iskuswa radпih organizacija koje su, па bazi medu-
zaVlsnostJ u drustveпoш pгocesu repгodukcije, posredst'l.'oш medusobпog pozajmlji-
Van]a sre<;tstava _ili zajednickog udгuzivanj•a rada i sredstava oswarile samo-
upravnu C1ГkulaCiJU akumulacije, koja је motivisana sticanjem doћotka па OSllOVll
r·ada а ne oplodavaпjeш kapitala.
. Imajнci . u ::idu stepeп гazvijeпosti materijaЊe osnove saшoupravljanja u
r·adлJIIl <?гgашzасiЈ.аша. i stepen organizovanosti nase privrede, Kongres smatra
o~rav?an1Ill udruzrvaщe . s.redstav:;t :z:a prosirenu repгodukciju i na toj osпovi
strca~]e prava (vreшenskr l kvantrtatrvпo zakorюm ogгaniceпog) ucesca u dohotku
drugrh oгganizacija udгнzeпog rada.
Ko~gres sma!r-a da to ograпicenje predstavlja zapreku rentijerskog sticanja
d~hotka 1 da spгec~va mogu.cnost za tr~jn? stica~je doћotka р 0 os11oYU svojiпe,
аћ da пе yredstaylJa . sme~щu sl<?b?dП?J __c1rkulacrJi sredstava akumulacije u sa-
moupravnoJ robno] pпvredr u kOJOJ ucesce u doћotku ро osnovu svojine i nije
osnovпi пюtiv te ciгkнlacije,
SAMOUPRAVNO POVEZIVANJE RAZLICIТIН OBLASTI
DRUSTVENOG RADA
. Pol~ze~i od toga da su svi wdovi udruzeпog rada, bez obziтa па vгste
d]ela.t_rюs.tr, шtegralпi dio ukupnog dгu~wenog гаdа i ukupne druswe11 e repro-
dukC1Je 1 ~а su odnosi izmedu pojedinЉ dijelova drusweпog rada u osпovi eko-
ПQ~k~. pr1r?.de, Drugi k<?пgres samoupravljaca smatra da treba potpuno mijenjati
sa?asщ1. nac1? uspos~avl]anja Yeza izmedu udrиZerюg rada u privrednim i ne-
pпvre~шm dJelatп?stJma .<zdraystv~пoj sll!zЬi, ~braz.oYaпju, nauci, kulturi, fizickoj
k~tur1), pos~~no s1st~m ~:nа11S1гаща nepr1vredшћ dJelatnosti. Те promjeпe morale
Ь1 se oswaпtr па sl]edecJIIl оsпоvаша:
1. Osnovni no~ioc~ ~rava i o_baveza u podmirivaпju zajednickiћ potreba
trei;Ja . d.a budu radш lJUd1 u udruzenom radu, organizovani kao pr.oizvodaci i
kопsшс1 odredenih usluga i medusobno povezani u procesu drustveпe reprodukcije.
S obzirom. na. to ~а rad 11: nepгivredпim djelatпostima predstavlja јеdап
o.d ~aktoгa ra:z:vo)a, .1 da .Је kre~щe dohotka u privredi uplivisano i radom obav-
lJeil~ _u п.epпv.rednJIIl ~:l]elatnostrma, to osпova i izvor sredstava za funkcionisanje
neprrvredn:h ~J~latnost1 treba da Ьнdе ostvareni dohodak radnЉ organizacija.
Dорп~?'Б1 rz oswa:enog dohotka radnih orgaпizacija, kao i licпih dohodaka
gr~dana, ko~1 se ?dгedu]u па osпoYU zajedпiCki utvrdenih rprogгama гаdа i raz-
V~Ja. v~·ste .r kv~lrte~ _usluga, ekonomskih kriterija, treba da budu osпovнi oЬlik
~Iп:ne~ћral1]a za]e?шckrh p~treba. ZЬо~ sadasnjih odrюsa u ovoj oЬlasti i nerazvi-
]eno~t1 пероsrеdшћ veza rzme~u . .Prt~rede i neprivrede, zakoпsko utvrdivanje
d?I?r:n?sa tr~b~ poste~~пo . zamJeщ1vat1 samoupravnim odlucivaпjem о нjihovoj
dopriпosa na doћodak radnЉ orgaшzaci]a, stvarcda Ьi se osnova za neposredan
17 Samoupгav!janje u Jugoslaviji
257
nасш finansiгanja zajednickih utvrdenih i medusobno uskladenih prograшa rada
i razvoja pгivrednih i neprivrednih djelatrюsti. Na taj nacin Ьi se razvijalo i
sarnoupravno regulisanje medusobnih prava i obaveza.
Radi гavnomjeгnijeg ucesca radnih organizacija u obezbjedenju sredstava
za zajednicke potrebe, saglasno principu socijalisticke solidarnosti, doprinosi treba
da budu diferencirani. Posto ostvareni dohodak radne organizacije ne zavisi sашо
od poslovne politike radnog kolektiva, nego i od ekonomskog polozaja privrednih
grana i gr·upacija u prirnarnoj raspodjeli, potrebno је izgraditi takav sistem do-
prinosa koji Ьi obezbljedio da oni koji zЬog toga ostvaruju veci dohodak, relativno
vise doprinose finansiranju zajednickih potreba.
Radi bгzeg integrisanja udruienog rada u privredi i neprivredi u cjelovit
sistem drustvene гeprodukcije, potrebno је stvarati takve samoupravne zajednice
koje се predstavljati organizaoioni oЬlik povezivanja radnih organizacija odgo-
varajucih privrednih i neprivrednih djelatnosti. Stvaraпje novih samoupravnih
zajednica zahtijeva projektovanje takve organizacione i saшoupravne strukture
koja се oшoguciti njihovo efikasno funkcionisanje. То treba da budu ekonomski
racioпalne i drиStveno opravdane asocijacije koje Ьi predstavljale pгirodnu i
neposrednu vezu ovih sfera drustvenog rada i osrюvu za uzajamno regulisanje
ргаvа i obaveza na osnovu zajednickih interesa.
2. Polazeci od toga da radпi ljudi u udruzenom гadu pri odluCivanju о
гaspodjeli dohotka na akumulaciju i licпu potrosnju irпaju u vidu ne samo svoje
trenutne ve~ i trajne iпterese, Drugi kongгes saшoupгavljaca smatгa da је po-
trebno izvгsiti i terneljitu izmjenu postojeceg sisteшa penzionog osiguгanja i ргi
tome polaziti od ргiпсiра:
Radni ljudi pri odlucivanju о пamjenskoj гaspodjeli dohotka u гadnirn oгga­
nizacijama obezbjeduju prosirivaпje materijalпe osnove ne samo svoga rada vec
i rada buducih generacija. Napustajuci radnu organizaciju odlaskom u peпziju,
svaki шdnik covjek ostavlja kao rezultat svoga dopriпosa udrurerюm radu mate-
rijalnu osnovu гаdа kojom se koгisti tekuca radna geneгacija za sticanje dohotka.
Na toj osnovi radni ljudi koji su otiSli u penziju sticu pravo da njihova penzija
bude dio tekuceg dohotka, i da zavisi od пjegove visine ра da stoga i pravo
na peпziju proistice iz njihovog ukupпog doprinosa udruzenom radu, а ne iz
uplata u репziопе foпdove kao sto је to sada slueaj.
Uz obaveznu primjeпu principa solidarnosti ргi formiraпju sгedstava za
isplatu penzija, osnova za utvrdivanje visiпe pojediпacnih peпzija treba da budu
licni dolюci odgovarajucih kategorija aktivпih radnikэ,. Ako visina penzija bude
zavisila od visiпe licnih dohodaka aktivilih radnika, јасасе neposredan iпteres
гadnih ljudi da za vrijeme svog radпog vijeka trajпo uпapreduju materijalnu
osnovu svoga rada koju се ostaviti buducoj generaciji. Razvijenija materijalna
osnova orp.ogucava radniщ ljudima da svojirn radom stvaraju veci ukupan dohodak
i veee licne dohotke, ра tako i vece penzije i bezbjedniju egzistenciju опiша koji
su stvarali takve uslove za rad ...
SAМOUPRAVNE INТERESNE ZAJEDNICE
Osnovni smisao formiranja interesnih zajednica је u dovodenju u sto ne-
posredniji odnos radnika u drиStvenim djelatnostirna sa korisnicirna njihovih
usluga, sto treba da omoguCi odlucujuci prodor samoupravnih odnosa u te oЬlasti
i postepeno uklarrjanje drtavnog posredovanja iz njih. U dosadaSnjem radu inte-
resnih zajednica postigпuti su шnogi pozitivni rezultati. Stvoreni su institucionalni
okviri za jacanje samoupravnih odnosa u odgovarajucirn djelatnostirna i afirmaciju
principa dohotka. Na tim osnovarna stvaraju se pretpostavke za povecanje kva-·
litete, efikasnosti i r-acionalnosti u radu i u organizovanju i za razbljanje teri-
torijalne zatvorenosti.
Medutirn, istovremeno su se ispoljile izvjesne nedosljedrюsti i deforrnacije
i u konceptu i u funkcionisanju iпteresnih zajednica.
Interesпa zajednica је cesto bila shvacena prevashodrю kao pogodan okvir
za uspjesilije organizovanje sluiЬi koje vrse djelatnosti, i kao oЬlik u kome се
doti do izrazaja, prije svega, samoupгavпa prava radnika ,i kolE;ktiva tih dje-
latnosti.
258
S druge strane, nedovoljпo su izgradeni interni samoupravпi odnosi. Odlu-
civaпje је koncentrisano u uzim tijelirna upravljanja, uticaj izvгsnih organa i
strucnih i adrninistrativnih sluzЬi је snaZaп, dok је uloga skupstina i drugih
пajvisih samoupravnih organa uglaYrюm forrnalno reprezentativna. Uzroci za to
su, osirn u sadrzini rada i пасiпu finansiranja, prvenstveпo i u пedoYoljno iz-
grade!lJim delegatskirn odnosima izmedu delegata i drustvenih serdina, Cije Ьi
interese u skupstinama trebalo da predstavljaju i da ih, uz suocavanje s drugirna,
uvazavaju~i argumentovane potrebe i realne materijalne mogucпosti, formiraju
u zajednicki iпteres i pretYore ga u efikasnu drustvenu akciju. Dosljednim dele-
gatskim odnosima poYecavale Ьi se шogucпosti realnog izratavanja interesa svih.
koji se upravo radi njihovog zadovoljayaпja poYezuju u odrederюj interesno.1
zajednici; ostvarivao Ьi se njihov uticaj na programe, kvalitet rada, na fizionomi]u
\i praksu tih zajednica, а pюsirile Ьi se i rnoguenosti za drustvene dogoYore ko-
CJ:isпika гadi I"ealizacije zajednicki donijetih konkгetnih programa rada.
Nerazvijeno је i nedovoljno kreativno autonomno pravo (statuti, odluke.
sporazumi). S jedne strane, propisirna sit·ih dгustveпo-politiCkih zajednica suYise
su podrobno гegulisani odnosi u drustvenim djelatnostirna, tako da ostaje malo
pюs~ra za autonomno urediYaпje, а s druge stгane, interesne zajedпice se jos
pretezпo ЬаУе svakodnevnim prakticnim pitanjirna prije sYega u yezi sa finaп­
siranjem, а rnanje urediYanjem sustiпskih pitaпja' razvoja drustvenih djelatnosti.
sto Ьi nesumпjivo doprinosilo njihovom brzem pгetvaranju u stvarne zajednice
inteгesenata.
Mogucnost realnog izrazayaпja i organizoyanja ,inteгesa gradana i drugih
korisпika iostYaгivanja njilюvog odlucujuceg uticaja na fiziononliju i praksu tih
zajednica је, i idejno i prakticno, cesto Ьila u drugom planu. U skladu sa oYakv,im
pristupom postavljeni su i sistem finansiranja oYih zajednica, пjihoYa o.rganizacija,
rnedusobili odnosi korisnika i radnih koleMiva.
Jos se zadrzaYa pretezпo budzetsko finansiranje sYih ''rsta interesnih za-
jednica. Na taj nacin u finansiгanju dгustvenih djelatnosti i dalje se odrzava
posredoYanje dгzaYe u njihoYim odnosirna prema drustvenoj zajednici u cjelini.
posebno prema pгivгedi i gradanima. ·
Interesne zajednice raspolazu ogromnim sredstvima, nајсеБсе yeeim nego
sto su budzeti opstirla, а о njihovom formiгanju i raspodje1i. se ne odlucuje uV'ijek
demokratski. Slab је uYid u trosenje drustYenih sredstava, а informisanost gra-
dana u tom pogledu шаnја је u oYim djelatnostima nego njihova iпformisanost
о tгosenju budzetskih sredstava.
Sve to је irnalo za posljedicu ројаУе cehoYsko-profesionalnih tendeпcija,
PieoYladivanje uticaja adrninistгacije zajednica i zatYaranje ovih zajednica i od-
Yajanje od komune. Vel'tikalni odnosi izmedu interesnih zajednica (opstinskih,
pokгajinskih i гepublickih) cesto popгimaju karaktel'istike administrativno-bu-
dzetskih odnosa. U tim odnosima гepublicke interesne zajednice se javljaju kao
SYOjevrsna Vlast, Cije postojanje i Uticaj usporaYa prerastaпje "podredenih« iil-
tel'eSnih zajednica u stvarne samoupravne zajednice interesenata.
Kongres istice da је u daljem гazvoju samoupravnih interesnih zajednica:
1. Neophodno da inteгesne zajednice u oblasti obrazoyanja, zdr-aYstvene i
socijalne zaБtite, kulture, fizicke kulture i svim drugim oЬlastima u kojima се
se osniYati zayisпo od wtreba sredine, budu, kao institucije, od interesa za cijelo
drиStvo, stvame zajedпice inteгesenata, radnih ljudi i njihoYih asocijacija. Da Ьi
se to ostvarilo, nuzno је da se neposгedпo i preko dosljedno uspostavljenih dele-
gatskih odnosa obezЬijedi odlucujuci uticaj gradana i radnih oгganizacija na
pгogгarne interesrnh zajedпica i na utvrdivanje i koriScenje sredstaYa za zado-
Yoljavanje odgovarajucih zajednickih potreba; da se ta sredstva racionalnije
ko~iste sa stanoYista oЬima i kvaliteta zadoYoljaYanja potreba gradana; da raste
obtm sredstava, koji gradani slobodпo i neposгedrю izdvajaju u odnosu na sred-
stva koja se obezbjeduju zakonom; da se гazvijaju saшoupravni dogovori koris-
nika i ugovoгni odпosi sa vrsiocirna usluga; da se stvaraju vece mogucnosti
gгadanima da stvarno uticu na redosljed i niYo zadoYoljavanja zajednickih potreba,
ра, prerna tome, i na standal'd i efikasnost usluga drиStvenih djelatnosti.
ТгеЬа posebno omogucЩ da se saшoupraYni intel'es roditelja za uspjesnije
гazvijanje cjelokupne drиStvene brige о djeci izrazi i realizuje kroz interesne
zajednice i da doЬije adekvatniji oslonac u samim norrnativni'm aktima. Treba
259
obezЬijediti da taj inteгes гoditelja bude pгisutan u samoupгavniш asocijacijaшa
i <;Ја utice na odlucivanje о mjeгama koje se ticu djece i cija се гјеsепја dopгi­
nositi boljem cjelokupnom гazvoju omladine.
. 2. Inteгesne zajedni~e tгеЬа da se foгmiгaju na osnovu samoupгavnih odluka
ш.teiesenata, te ро pravllu ne Ьi trebalo zakonoш ogгanicavati mogucnosti za
щihovo osnivanje, nitj ih ter·itoгijalno odr·edivati. о
U duhu ovih zahtjeva potrebno је obezbljediti punu otvorenost interesnih
zaj~dn~~a ~ nj.ihovo o~·ga~izovanje na osnovu realnog sagledavanja najpogodпijih
teпt:mJalшh 1 orgaшzacюnih okviгa, odnosno p1·irodnih uslova i tehnoloskih
zaht)eva, n~zavisn? od opstinskih i drugih graпica. Isto tako, treba osigurati da
ov~o fоr:п1га~е шteгesne zajednice budu integгisaпe u opstinu ilj u opstine u
liOJJ.ma, v:se dj~latnost ~а . t~j Пасiп sto се se SVj inteгesi koji kгoz njih dolaze
do .1~гаzа.Ја ~za~aшno s:rcel1tl, drustveno i ekoпomski v;rednovati i kroz zajednicku
polrtJku 1 ШJei'lla usvo)ena u komuni гazvrstati ргеmа njihovoj va.Zпosti i zado-
voljЩ. u .moguceш oЬimu i na odgovarajuci nacin. Sva rjesenja u ovim dгнstveпiш
poslov1!lla treba da se zasnivajн na saшoupravпiш odlukama гadnih ljudi i gra-
d~na, 1 da ":_о?е. uspos~~vljar;ju t~k":ih demokra~kih odnosa u interesniш zajed-
шcama t1 opstшr, u k0]1ma се utrcaJ gгadana. pпvгednih i drugih radnih or"ani- IZ REFERATA Е. KARDELJA О USTA VNIM PROMENAMA
~cij_a. i opStinske skupstine, tj. svih zaiпteresovanЉ, u sto vecoj mjeri doef do NA XVI SEDNICI PREDSEDNISTVA SKJ, 2. MARTA 1971. GODINE
rzr·azaJa.
. .. U гadu na ustavnim promenama posli smo, pre svega, od sledecih
("D7·ugi kong1·es samoupтavljaca Jugoslavije«
pгetpostavki i насеlа:
Sarajevo, таја 1971, str. 237-241, 246-249, 260-261)
Ргvо, neophodнo је samom daljom izgгadнjom samoupravнog sistema
ucvrstiti dгustveнo-ekoнomski polozaj radнicke klase odнosno radnog co-
\Teka u celokupnom udгuzenom radu i drustvenoj reprodukciji, to jest kako
u proizvodnji tako i u sfeгi ciгkulacije sredstava drustveнe reprodukcije.
Тај zadatak је moguce ostvariti samo ako se, s jedne strane, rasciste i
ucvrste ekoнomski odnosi izmedu radnih ljudi, odnosno radнih kolektiva,
u sticanju i raspolagaнju dohotkom, i to kako na osnovi zivotnog, to jest
tekuceg, tako i minulog rada; а s druge strane, ako se izgradi efikasaп
sistem samoupravнog i drustveнog dogovaгanja za utvrdivaнje ravпoprav­
nog polozaja гadнih ljudi u odredivanju kritei'ijuma za raspodelu prema
гadu. Time Ьi Ьila istovrerneno izgradena i cvгsca brana stihijskom ospo-
гavanju оdноsно slaЫjenju drustvenog polozaja гadnicke klase i radnih ljudi.

U ostvarivanju tog zadatka i cilja Savez komunista i dгuge pгogгe­

sivne snage нaseg dгustva morace se sukoЬiti sa pritiskom ideologije i
prakse tehпokratizma, kao i sa oЫicima osanюstaljivanja ekoпomske moci
tehnokгatskog monopola, koji su poceli stihijski da se probijaju пагосitо
u sferi cirkulacije sгedstava dгustveнe reprodukcije, pocevsi od pгoizvodnih
integracija ра do Ьанаkа i drugih slicnih orgaнizacija.
Moracemo se sukoЬiti i sa izvesнim ideoloskim predrasudama jednog
dela nase teorije i prakse, koje dгustvenu svojinu vide tamo gde su sred-
stva Ьilo u гukama drzave, bilo u rukama nekih tehnokratsko-ЬiгokгatskЉ
upravljackih iнstitucija, а ne vide је u odnosima uzajanшe zavisnosti i od-
govornosti radнih ljudi, kada ne samo u svoje, vec i u drustveno ime i sa
odgovornoscu prema drustvu upravljaju dohotkom iz svog i ukupnog dru-
stvenog rada.
Dгugo, treba izvrsiti роtгеЬпе pгomene u sistemu drzavno-pгavnih iп­
stitucija, organizacije i propisa, kao i u privгednom sistemu, da Ьi se i
jedan i drugi vise prilagodili potrebama samoupгavne integracije. lsto-
vremeno, treba svesnim naporom naseg drustva uspostavljati u samom si-
stemu samoupravljaнja odgovarajuce efikasne samoupravne mehanizme,

261

gradene na jasпim princ1p1ma medusobпih prava i odgovornosti radпih
ljudi i radпih organizacija i на njihovom pravu i duzпosti da se »samo-
orgaпizuju« za te odgovorнosti. Istovrernerю potrebrю је sustiпski obogatiti
п?virn ?.blicirn~ i orgaпizacijom ekorюmskih odnosa celokupno podrucje
ClrkulaCIJe drustveпog dohotka i iпtegracije rada, koji се podsticati iпte­
graciju tek.':ceg, zivog i minulog rada па bazi ravпopravrюsti radnih ljudi,
odпosno Iljlhovog ravпopravnog ucesca - srazmerпo пjihovom doprinosu
--:- u ukupпom rezultatu роvесапе produktivnosti drustveпog rada. U stvari,
tlm se putem ostvaruju Marksova predvidaпja da se u socijalistickom dru-
stvu - пasuprot staпju u kapitalistickom drustvu - individualili rad vise
nece ispoljavati kao sastavni deo celovitog drustveпog rada пekim okolisnim
putem, vec neposredno.
U tim naporima Savez komunista i sve progresivne snage morace se
sukoblti, s jedne strane, sa otporom drzavno-sopstvenickog konzervativizma
i t~~nokratizma, koji vidi jedirю u drzavi otelotvorenje principa drustvene
svoJшe, а s druge strane, i sa pritiscirna iza kojih se, u stvari, takode
nalaz~. razne drzavno-svojinske ili tehnokratsko-monopolisticke teпdencije,
а kOJl - pod vidoщ borbe za sarnoupravljanje - traze da se »samim
samoupravljacima«, to jest odnosu snaga u samoj drustvenoj bazi i sti-
hijskoj politickoj igri tog odnosa sпaga, pr·epusti kakvi се odпosi nastati
rnedu radnim ljudima.
Trece, potrebпo је uciпiti nove korake dalje u iпtegraciji takozvanih
privrednih i neprivrednih oЬlasti drustvenog rada. Pri tome mislirn na
odпos izrnedu гadпih ljudi i njihovih radnih organizacija i, na primer,
zdravstvene sluzbe sisteшa obrazovanja, пauke, kulture i slicno. Stvarna
ekonoшska baza takve integracije nюze Ьiti samo neposredna razmena rada,
odnosпo гezultata rada, preko odgovarajucih samoupravnih odnosa i do-
govora i odgovarajucih samoupravnih iпteresnih zajednica, ali pod uslovoщ
da istovremeno bude obezbedena potrebna stabllnost tih delatnosti, koja
treba da se osloni i na odgovornost drustveno-politickih zajednica.
Pri torne се se Savez kornunista i progresivne snage rrюrati sukoblti
kako sa konzervativnirn predrasudaшa, koje organizaciju i egzistenciju te
vrste drustveпih sluzbl, delatnosti i stvaranja ne mogu da zamisle drukcije
nego u okviru drzavnog sistema i drzavnih privilegija, tako i sa odredeпiш
cehovskiш teпdencijama koje u interesniщ zajednicama vide vise staleske
organizacije, а ne iпstitucioпalizovaili oЬlik dogovaraпja i preuzirnanja obo-
stгane odgovornosti svih zainteresovanih partпera.
Cetvrto, posto је svaki politicki sisteш u krajnjoj liniji, s jedne strane,
funkcija ekonoшskih tehnostrukturnih i drustveno-ekonornskih i klasпih
odnosa, to jest odnosa sпaga u drustvu, ocigledno је da i паsе drustvo mora
:a~vij.ati svoj politicki sistem не samo u pravcu obezbedivanja i daljeg
Јасаща vodece uloge interesa radnicke klase i svih radпih ljudi grada i
sela vec i u pravcu sto пeposredпije integгacije tog sisterna sa saщoupravпo
udruzenim radom i sa samoupravno orgaпizovanim interesпim zajednicama
u raznim oЬlastima drustveпog zivota. Politika ne treba da bude odvojeпa
od rada i od iпteгesa гadnih ljudi; ona пе treba da stvara profesiju poli-
tikaпata, ·vec treba da bude . i kao praksa i kao nauka i teorija - izraz
пeposrednih i dugorocпih interesa гadпih ljudi u пjihovom udruzenom radu
i ostvarivanju njihovih individualnih i kolektivnih inteгesa u sviщ oЬla­
stirna drustvene i kulturнe afirmacije coveka. Razume se da se sve to ро-
262
sеЬпо odnosi i na dalji razvoj naseg skupstinskog sisteшa. On treba da se
razvija na tirn osnovarna, а ne u pravcu stvaranja nekog parlamenta pro-
fesionalпih politicara.
U tim пaporima Savez koшunista i sve progresivne snage пaseg dru-
stva morace se sukoblti kako sa tendencijama etatisticko-Ьirokratskog apso-
lutizma i velikodrzavnog hegemonizma, tako i sa praznim burzoaskim libe-
ralizrrюrn koji govori о slobodi, а, u stvari, zamagljuje pravu suStinu i
iпtenzitet dгustveпih koпflikata i odnosa snaga u njiшa. Savez kornunista
Jugoslavije i progresivne sпage пaseg drustva tu Ьitku moraju da vode u
denюkratskiш uslovima, ali је voditi svakako rrюraju, jer се inace pre-
pustati polje Ьitke Ьilo konzervativnim snagama etatisticko-Ьirokratskog i
tehпokratskog tipa Ьilo snagama burzoaske ideoloske reakcije ili ultraradi-
kalistickoj dezorijentaciji, koja је ponekad ultraradikalna u liЬeralistickom,
а drugi put u socijalпo-revolucioпarnom smislu.
Peto, u povezaпosti sa svim tim treba па novi nacin odrediti, а tirne
istovremeno i ucvrstiti polozaj i drustvenu ulogu organizovanih snaga soci-
jalisticke svesti, а narocito Saveza komunista, sindikata i Socijalistickog
saveza radпog naroda. U tom pogledu Savez komunista i sve progresivne
sпage naseg drustva rnorace se sukoblti sa takozvanom teorijom ра i prak-
som spoпtaniteta. Та teorija, u stvari, slabl i potkopava drustvenu moc
пajprogresivnijih snaga radnicke klase i drustva. Jer, time sto porice isto-
гijsku ulogu organizovane drustvene svesti она Ьаса coveka u iluziju da
spontana akcija masa rnoze Ьiti uspesna bez vodece stvaralacke misli cove-
canstva, koja је sinteza mnogih procesa u ljudskom drustvu i njegovoj
svesti. М01·асеrпо se, takode, sukoblti i sa tendencijama izrazeпim u tvrdпji
da, zapravo, pored skupstinskog sisterna i samoupravпog organizma nisu
potrebпe пikakve »iпstitucionalizovane« drustverю-politicke organizacije Ш,
bar, da se treba kloniti пjihovog uticaja na rad drustvenih i samoupravnih
orgaпa. А, u stvari, upravo zato sto se nase drustvo izgraduje kao sarrю­
upravпo i dernokratsko drustvo, specificпa vodeca uloga organizovanih sves-
пih snaga гadпicke klase i socijalistickih sпaga uopste је odlucujuci sastavпi
deo sistema i uslov пjegove stabllnosti.
Sesto, i u razvoju struktura komuпe, kao baze naseg drustveпog si-
stema, tгеЬа uciпiti ozblljпe korake dalje. Oilj tih prornena mora da bude,
пacelno uzev, da гаdпi ljudi sve one svoje interese koje пе ostvaruju preko
svojih radпih orgaпizacija, ostvaruju koliko је пajvise moguce u sarпoj
samoupravпoj strukturi komune ili da preko komuпe kontrolisu njihovo
ostvarivanje u repuЬlici, а preko nje i u federaciji. Nasi radni ljudi u opsti-
narna u pгaksi vec deluju u tощ pravcu. Ipak, postojeci ustavni i zakonski
propisi ipak ne daju dovoljno orijeпtacije i podrske u tom pravcu.
I u borbl za takav pravac razvoja komune Savez komunista се doci
u sukob sa otporima.
S jedne strane, morace se sukoblti sa tendencijarna Ьirokratskog ceп­
tralizrna u opstinama, а s druge strane, i sa tendencijom da se uloga opstine
reducira na uske funkcije komunalno-privrednog i administrativnog karak-
tera, а da se svi drugi interesi radnih ljudi ostvaruju iskljucivo ili pretezno
unutar njihovih radnih organizacija i asocijacija, ili uпutar od opstine od-
vojenih i centralisticki organizovanih iпteresnih zajednica. Sva dosadasпja
iskustva u svetu pokazuju da ovaj kurs drugi vodi produЬljavanju socijalnih
razlika i гazjedinjavanju radnicke klase. Prema tome, uloga koшune kao
263
spe~ificnog vida samoиpгavljanja гadnih ljиdi и nasem samoиpravnom si-
stemи treba da raste а ne da slabl.
I najzad, iako Ьi to moglo Ьiti i na prvom mestи, da Ьi socijalisticka
zajednica naroda i narodnosti Jиgoslavije Ьila cvrsta i trajna, neophodno
је, pre svega, identifikovati prave, Jstinske i dиgorocne zajednicke interese
cije се se dimenzije - и иslovima шodernog razvitka - nesurnnjivo pro-
sirivati. Istovremeno se treba oslobadati ilиzornih predstava о zajednickim
interesima, koje sи ostatak ideoloskih kretanja iz proslosti. Samo tako mo-
zemo prihvatiti novи, zajednickи i od svih svesno podrzanи platformи brat-
stva i jedinstva i ravnopravnosti naroda Jиgoslavije kao osnovи daljeg
jacanja nase drzavne zajednice. Prema tome, i to saznanje pored onih о
kojirna sam ranije govorio, zahteva proшene и federaciji и tош smislи da
svoja sиverena prava narodi ostvarиjи и repиЫikarna, а samo odredeпa
od tih prava preko oгgana federacije.
U naporima za ostvarenje reforшe и odnosima иnиtar federacije и
tom pravcи posebno znacajno шesto i иlоgи ima, pre svega, Savez korrш­
nista koji kao гevolиcionarna avangarda snosi izиzetnи odgovornost za so'ci-
jalisticki, samoиpгavni i deшokratski pravac i sadrZinи naseg razvoja i
koji, и sиstini, predstavlja jedan od Ыtnih oslonaca i sastavnih delova
naseg dгиstvenog sistema. Savez komиnista i sve progгesivne snage пaseg
dr·иstva sukoЫjavajи se i sиkoЫjavace se pri tome sa veorna sпаzпiш otpo-
гima. S jedne straпe, to sи velikodrzavпi ceпtralisticki otpori koji se koriste
argиmeпtima kako se oviш иstavпiш prornenaшa toboze rиsi jedinstvo
Jиgoslavije, demontira jedna drzava i poricи neke istorijske tekoviпe. S
dr·иge strane, to sи пacionalisticki provincijalizam, koji nije и stanjи da
sagleda istiпske inteгese svog sopstvenog naroda, i reakcionarni bиrzoaski
nacionalizam. Medиtim, иргаvо zato moramo Ьitkи za reforши fede1·acije
pгetvoriti istovreшeno i и Ьitkи za bratstvo i jedinstvo naroda Jиgoslavije,
na novoj socijalistickoj, demokratskoj i samoиpravrюj platfoгmi шeduna,­
cionalnih odnosa.
U ргvој fazi иstavнih ргоmена koja је izrazena и nacrtи amaнdmaнa
- koji sи na dnevnom redи naseg danasnjeg sastanka - mi smo se ogra-
nicili na proЬleme koji se иglavнom odнose na ovaj posledнji kornpleks
odnosa, to jest na prornene и polozajи i medиsobnirn odnosirna federacije,
repиЫika i atitonornнih pokrajina. Razlozi za to ne 1eze samo и tome sto
је Ьilo potrebno иkloniti neke izvore medиnacionalnih proЫema. Pre Ьih
rekao da sи osnovнa Ьila sledeca dva razloga:
Ргvо, trebalo је иkloniti иzroke koji sи stvaгali nepoverenje prema
federaciji i и odnosima rnedи repиЫikarna. I to pored ostalog i zato da
Ьi se zajednicki mogli dиЬlје sagledati sиstinski drиstveno-istoгijski pto:..
Ыemi naseg drиstva i da Ыsmo se mogli zajednicki, иz риnи odgovoгnost
svih repиЫika i aиtonornnih pokгajina, latiti гesavanja tih proЫerna.
I drиgo, pгomene и federaciji Ьile sи neoplюdne i zato da Ы se o,slo-
bodili pиtevi sarnoиpravne integracije kako и oЫasti drиstvenog rada i sa-
rnoиpravnog organizovanja i dejstvovanja interesпih zajednica, tako i · и
oblasti slobodne saradnje i sporazишevanja шеdи repиЫikama.
I najzad, svernи torne mogao bih da dodam da је пешоgис Ьilo kakav
гazvitak demokгatije и jednom dгиstvи и kome Ьi se jedna zajedпica naroda
odгzavala па ргiпиdi, а ne na dobrovoljнom sagledavanjи zajednickih inte:-
264
геsа i potreba. Nase socijalisticko i samoиpгavno drиstvo mora se гazvijati
i kao demokгatsko dгиstvo. Zato оно mora пе samo postovati nacionalrш
s~est i пјеnи slobodи, vec i stvarati иslove za риrш i svestraпи afirшacijи
svakog naseg naroda. Sarno tako mogи se stvarati иslovi za deшokratski
гazvoj naseg drиstva. Ali ·i оЬгnиtо: пasi narodi шоgи obezbediti svoju
slobodи, гavпopravпost i nezavisnost samo svojim doprinosom i svojorn
odgovornoscи za demokratsko resavaпje svih рrоЫеша koji mogи nastati
medи пarodima и nasem drиstvи.
Upravo to i jeste sadrzina najveceg dela predlozeпih arnandmana и
prvoj fazi иstavnih promeпa.
Ipak sи i iz te oЫasti ostali пereseni пeki proЫemi koje је Ьilo ne-
rnogиce гesavati vап odlиka о karakterи иstavnih pгornena koje sи pred-
videne и drиgoj fazi revizije Ustava. То se, na primer, odnosi па reviziju
nadleznosti federacije и oЫasti pravosиda, na pitanje saveznih sиdova i
sliCпo. Та pitanja се se morati resavati и drиgoj fazi revizije Ustava.
S drиge strane, pored promena iz te oЫasti sшatгali smo neophod-
niш da vec и ovoj fazi и Ustav иnеsешо i tri aшandmana iz oЫasti drи­
stveno-ekonoшskЉ odnosa. Iako se radi о samo tri amandmana od иkирnо
devetnaest, oni ро svojoj sadгzini spadajи medи najvaznije odгedbe sadas-
njih иstavnЉ promena. Smatrali smo, naime, da је nemogиce ograniciti se
iskljиcivo na иredivanje, da tako kazem, drzavnЉ aspekata odnosa и fede-
raciji odnosno izmedи гериЫikа, а da se istovгemeno ne fiksirajи nacela
koja се иcvгstiti samoиpгavni i socijalisticki polozaj radnog coveka i osnov-
ne organizacije иdrиzenog rada, kao i njЉov polozaj и celokиpnim odnosi-
ma и sfeгi prosiгene reprodиkcije и proizvodnji i и opstoj drиstvenoj гe­
prodиkciji, kao i и sferi cirkиlacije sredstava drиstvene reprodиkcije. Osiш
toga, odredenije smo fiksiгali polozaj licnog гаdа sгedstvima za rad и svo-
jini grada·na ...
Ne иlazeci и detaljnije strиcno-politicko oplSlvanje i obrazlaganje pred-
loga nacгta amandrnaпa, jer to cini posebno obгazlozenje koje је dato иz
nacrt aшandшana, zeleo bih da иkazem samo na osnovnи sadгzinи predlo-
zenЉ promena i na njЉov drиstveno-politicki znacaj i domasaj.
U formиlaciji tЉ pгedloga KooгdЉaciona kornisija је nastojala da sto
doslednije Ьиdи ostvarena dva osnovna cilja: prvo, иspostavljanje takvog
tipa fedeгalizma, и kоше гadni ljиdi оstvагији svoja sиverena ргаvа и re-
pиЬlikama, odnosno autonomпiш pokrajinama и skladи sa njihovim иstav­
niш praviшa, а preko organa fedeгacije sашо ona svoja sиverena ргаvа
koja se - и okviги zajednickih interesa, koji sи takode fiksirani Ustavom -
izricito иtvrdиjи Ustavoш SFRJ, doпesenim иz saglasnost svih repиЬlika
i aиtonomnih pokrajina. I drиgo, dаји se takve potpиnije i jasпije formи­
lacije иstavnih nacela о karakterи, sиstiпi drzavnosti i polozajи federacije,
repиЬlika i aиtonomпih pokrajiпa, koje vise odgovarajи dostignиtoш ste-
penи razvoja пaseg saшoиpгavnog drиstva i konkгetnije izrazavajи drиstve­
пo-ekoпomskи i politickи sиstinи vodece иloge radпicke klase i Citavog
rad!J.Og naroda и njemи.
Saglasno tome, data је jasnija иstavna defiпicija гериЬlikе kao drzave
zasnovane na sиveгenosti naroda i na vlasti i samoиpravljanjи radnicke
klase i svih гadnih ljиdi. Istovremeno se, pak, odredenije izгazava prin-
265
cip da su federacija i repuЬlike ne samo drzavne vec i socijalisticke samo-
upravne demokratske zajednice radnih ljudi i gradana, ravnopravnih na-
гoda i narodnosti.
u pogledu autonomnih pokrajina, u nacelne odredbe uvrsceno је,
kao novina, i nacelo о sustini i polozaju autonorrmosti. Predlog nacrta aman-
dmana jasno odгeduje da su i pokrajine element federalizma.
Sve te proшene Ьitno jacaju pozicije repuЬlika i autonomnih pokraji-
na i postavljaju mnogo snaznije prepreke rrюgucnosti za recidive veliko-
drzavnog centгalizrna nego sto ih sadrze sada5nji ustavni propisi. Istovre-
шeno se Ьitno povecavaju i odgovornosti repuЬlika i pokrajina, i to kako
za stanje stvari u гepuЬlici, tako i za utvrdivanje i sprovodenje politike
federacije.
Novi polozaj i odgovoгnosti гepuЬlike odnosno pokrajine pruzice i
nove mogucnosti za razvoj samoupravnih odnosa, jer се s'e odgovarajuci
organi i dгustveni faktor·i u repuЬlici i шоСi i morati vise okrenuti sop-
stveniш dгustvenim proЬlemima i saшi tгaziti puteve za njihovo resavanje.
u skladu sa iznetim naceliшa, predlozima amandшana vrse se izmene
i u institucionalnoш karakteru federacije, kako ona ne Ьi Ьila drzavna struk-
tura odvojena od repuЬlika, vec da osnovni organi federacije budu formi-
rani neposredno od strane repuЬlika i autonomnih pokrajina, to jest sa-
stavljeni od paritetno zastupljenih predstavnika repuЬlika odnosno pokrajina.
Uspostavljanjem ovakvih odnosa i institucioнalпih геsепја omogucuje
se i realпije i adekvatnije uredivanje шedunacionalnih odnosno medurepub-
lickih odпosa u nasoj socijalistickoj zajedнici, о cemu је vec Ьilo гесi. Pred-
lozenim promenaшa нastojalo se obezbediti, s jedne strane da federacija
bude nosilac samo oнih funkcija koje ona moze i treba da obavlja u skladu
sa takviш samoupravнiш i suvereнim polozajeш пaroda i narodnosti i
Ustavom utvrdenim оЬimош zajednickih interesa, koje oni ostvaruju pre-
ko orgaпa fedeгacije, а s dr·uge strane, da repuЬlike neposredrю preuzmu
svoju punu odgovornost ne samo za staнje u repuЬlici nego i u federaciji.
Ustavne promene daju i vise prostora i vise podstreka da se zajed-
nicki interes гepuЬlika i saшoupravнih subjekata ne ostvaruje samo preko
organa feder-acije, dakle posredstvoш drzave, vec i neposrednom saradnjom
i dogovoгoш repuЬlika autoнomnih pokrajina i drugih drustveno-politickih
zajednica, saшoupravnim sporazurнevaпjem i drugim oЬlicima druStvenog
dogovaranja i udruzivanja preko dгustveno-politickih orgaпizacija i udruze-
nja gradana i sl.
Amandшanima se daju ustavne osnove za izgradnju takvog pravnog si-
stema kojj nece Ьiti samo tvorevina fedeгacije vec се se izgradivati i samo-
stalni pravni sistemi repuЬlika, kao sastavni deo celokupnog pravnog siste-
ma SFRJ. Prema pгedlozenim amaнdmanima, неmа oЬlasti prava u kojem
repuЬlike i pokrajine ne mogu donositi svoje zakoнe u okviru svojih pra-
va i duzrюsti. OЬlastj savezнog zakonodavstva ne samo da su ogranicene,
nego se deloш regulisu uz saglasнost repuЬlika i pokrajina. U нacelu, savez-
no zakonodavstvo se svodi na oЬlast narodнe odbraнe, meduнaro.dnih odnp-
sa, jediнstva osnova saшoupravnog socijalistickog sistema i jedinstvenog
trzista. Regulisanje odnosa u svim dгugiш oЬlastima koje је do sada ure-
divala federacija postaje pravo i duznost repuЬlika odнosno autonomnih
pokгajina.
266
Tirne Ьi se prakticno ukinula i dosadasнja podela saveznih zakona na
opSte, osnovne i posebne, koja је cesto Ьila predmet sporova i stvarala os-
nove za preuzimanje kompetencija repuЬlika od strane saveznog zakono-
davstva.
Као sto se vidi, odmall posle dorюsenja ustavnih amandmana predstoji
veoma оЬiшна i duboka revizija celokuprюg savezнog zakonodavstva, kao
i potrebne izшене repuЬlickih ustava i ustavnih zakona autonomrlih pokra-
jiнa. Prema nekim preliminarнim predvidanjima Ьiсе potrebнo ukinuti, iz-
meнiti ili suziti, u skladu sa novim funkcijama federacije, nekoliko stotina
zakona, kao i drugih propisa. Takode се ЬЩ potrebno doneti i Z!latan broj
novih zakona u oЬlastirнa novoutvrdeнih nadleznosti federacije. То, isto-
vremeno, zнaci da pred repuЬlickim odnosнo pokrajiнskirn skupstinama i
organirna stoji oblman zadatak na izgradнji svog zakonodavstva, koji se
mora vrsiti uporedo sa menjanjem savezнog zakonodavstva.
Prava i duznosti koje се federacija u ostvarivanju zajednickih intere-
sa vrsiti preko savezнih organa i organizacija Ьitно se suzavaju i to kako u
pogledu oЬlasti u kojiшa savezni organi deluju, tako i u pogledu оЬiша i
sadrzine njЉovih kompetencija. Savezni organi samo izuzetno ureduju u
celini pojedine odнose i oЬlasti, i to samo one koji su izricito odredeнi Usta-
vom. U nizu drugih oЬlasti saveZili organi obezbeduju samo jedinstveнe
osnove drustveнog i politickog sistema, а odnose u potpunosti ureduju re-
puЬlike i pokrajine u skladu s tim jedinstvenim osnovama.
I u odredivanju nadleznosti izvrsnЉ i upravnih organa iнiciraju se
novi odnosi. Izшedu saveznЉ oгgana i orgaнa u repuЬlikama i pokrajinama
i opstinaшa odnosi se zasнivaju na шedusobнoj saradнji, obavestavaнju i
dogovaranju а sporovi se resavaju preko ustavнih i drugih sudova. Savezni
organi uprave нeposredno odgovaraju za izvrsavanja i primenu saveznЉ
zakona i drugЉ propisa u oЬlasti narodne odbrane, medunarodnЉ odнosa,
drzavne bezbednosti, ekonomskЉ odnosa sa inostraнstvom, jediнstvenog trzi-
sta, finansija, zaposljavanja i zastite prava gradana na radu u irюstraн­
stvu.
Izvrsena је i dalja ustavнa dogradnja sisteшa opstenarodne odbrane.
Ona se utvrduje kao neotudivo pravo нaroda i narodnosti Jugoslavije а
nadleznosti federacije se odгeduju preciznije. Neposrednije је izrazena ulo-
ga repuЬlika i autonomнih pokrajiнa koje preduzirnaju sve mere neophod-
ne za odbranu svoje teritorije i zemlje u celir1i...
Znacajne pгomene predlozene su i u pogledu ekoнomskih funkcija fe-
deracije i odgovarajucЉ odnosa federacije, repuЬlika i autonorrшih pokra-
jiнa, kao i u pogledu osnova samoupravнih socijalistickЉ drustveno-ekonoш­
skЉ odнosa.
Celom koшpleksu ustavnog regulisanja drustveno-ekonomskih odнosa
pгislo se s aspekta integrisanog drustvenog dohotka koji se ostvaruje na
bazi celokupnog drustyenog rada kome svaki radnik i svaka radna organi-
zacija pristupa sa legitimacijom sopstvenog rada i poslovanja.
Predlozeнiш рrошенаша ustavnih odredaba garantuje se da upravlja-
nje radnih ljudi u udruzeнom radu posloviшa i sredstvima drustvene repro-
dukcije i rljihovo odlucivanje о dohotku и okviru celokupнe reprodukcije
bude njЉovo нeotudivo pravo koje oni ostyaruju нeposredno i iskljucivo
na osnoYi svog rada. П tom smislu poseban znacaj ima predlozeнo resenje
207
prema kojem dohodak ostvaren u razlicitim oЬlicima udruzen<Jg rada odno-
sno u razlicitim oblicima udruzivanja organizacija udruzenog rada ili razli:-
citim oЬlicima udгuzivanja rada i sredstava, ukljucujuci tu i odgovarajцt~
odnose u sferi cirkulacije sredstava drustvene reprodukcije, pripada џvek
osnovnim organizacijama udruzenog rada sгazmerno njilюvom doprinosu
zajednicki ostvarenom dohotku.
Pri tome, dohodak koji zajednicki ostvare osnovпe organizacije udru-
zenog rada udruzivanjem i poslovпorrt saradnjom pгipada svakoj od njih
delom koji odgovara - pod uslovima ravnopravnog polozaja radnika . c -
пjihovom dopгiпosu koji su svojim tekucim i miпulim radorrt dali ostv;:tre-
nju ovog zajednickog dohotka i ciпi sastavni deo dohotka koji osnovna orga-
nizacija udruzenog rada ostvaгuje svojiш ukupnim poslovanjem.
Time se utvгduje polozaj radпog coveka па пacin koji ga u vecoj шeri
пеgо do sada cini gospodaгeш uslova, sredstava i plodova svoga rada i stva-
гaпja, naгavno u okviгu sisteшa koji се stalпo teziti jednakiш pravima i
odgovoгnostiшa svih. Smisao tih odredaba jeste u davanju пacelne osnove za
dalju pakticnu гazгadu jedпog staЬilnog sisteшa ekonomskih odnosa i nepгi­
kosnovenih ekonoшskih i drugih prava radnih ljudi na osnovu dгustveпe svo-
jine sгedstava za pгoizvodnju i samoupгavljanja. П tош smislu drustvena
svojina је posгedno definisana kao pгotivrecan - ali nikako antagonisticki
- odnos izmedu prava pojedinog radnog coveka i jednakih prava svih
гadnih ljudi, to jest kao staЬilan sistem ekonomskih i drugih prava i
odgovoгnosti гadnih ljudi na osnovu njihovog rada i koji је neprikosnoveп
i za same radne ljude i za sve subjekte drust\renog odlucivanja.
Kad kazeш da se па ovaj nacin ustavno potpunije i jasnije fiksira po-
lozaj radпog coveka kao »potpunog gospodaгa svoga rada<<, iz toga ne pro-
izlazi da је оп u upravljanju ostvareniш dohotkoш i polozaju gгupпo-svo­
jinskog ili iпdividualno-svojinskog пosioca tog dohotka. П procesu dгustve­
ne гepгodukcije njegov rad postaje sastavni deo celokupnog dгustvenog га­
dа, а dohodak koji stice istovremeno је sastavni deo ukupnog drustvenog
dohotka i neposгedno је zavisan od rezultata i pгoduktivnosti celokupnog
dгustvenog гаdа.
Drugirrt геС:iша, гadni covek upгavlja u svojoj radпoj organizaciji o-:-
stvaгeniш delom ukupпog dгustvenog dohotka u iше i u inteгesu drustva,
u iше i u inteгesu radnih ljudi i u inteгesu poboljsavanja svojih radnih i
zivotnih uslova. П skladu sa takviш drustveniш karakterom dohotka moгa­
ju se izmedu radnika i radnih kolektiva uspostavljati odnosi medusobпe za-
visnosti, odgovornosti i solidarnosti, а to је onda i baza za drustveno dogo-
var-anje odnosno saшoupгavno sporazuшevaпje. То sporazumevanje i dogci-
vaгanje treba da postane opsta praksa u uredivanju odgovarajucih odnosa
i sa svoje strane cinj Ьitnu pretpostavku socijalпe siguгrюsti i staЬilnosti
шaterijalne i drustvene pozicije radnika, а takode i Ьitnu pretpostavku noe-
шalnog toka drustvene reprodukcije u celini i stabHnih odпosa u njoj.
Ustavno garantovanje prava radnika i рrеша njegovom шiпulош eadu,
to jest delu njegovog ukupnog rada koji se u peocesu rada шaterijalizovao,
peedstavlja jednu od пajznacajнijih ustavнih promena koje se u ovoj fazi
pгedlazu. Dosadasnja ustavna formulacija (сlан 7. Пstava) da »jedino гаd
i гezultati гаdа odreduju materijalнi i dгustveнi polozaj coveka« не izra-
zava јаsно socijalisticki i sarrtoupгavni dгustveno-ekonomski polozaj radдog
coveka i najcesce је shvataнa u tom smislu da kompletaн polozaj radnog
268
coveka u drustvenoj proizvodнji uglavnom zavisi sашо od njegovog zivota,
odriosпo tekuceg rada. Doduse, same radнe orgaнizacije нisu mogle ostati
iskljucivo на tош nacelu гaspodele. Zato one u razniш oblicima - na primer,
dodacima на гadni staz, raznim socijalпim merama i slicno - priznaju rad-
нiciшa koji dugo гаdе u preduzecu posebne dodatke па licni dollodak na
osпovu rezultata tekuceg rada.
Medutim, u sadasнjiш usloviшa i ta prava гadnika nisu staЬilizovaнa
i dovoljrю zajamcena.
Ako u Ustavu ne Ьismo prizнali postojaнje нikakve organske materijal-
ne veze i ргаvа гadнika prema нjegovom miнuloш radu to Ьi zнacilo da
Ьismo de fakto tumacili drustvenu svojinu kao oЬlik otudivaпja viska rada
od гadnika i рrеноsенје upravljanja tim viskom rada Ьilo u ruke drzave,
Ьilo u ruke osamostaljenih tehnokratsko-upravljackih centara, а не u ruke
kolektivnog upravljaнja samoupravпo oгgaнizovaнih radnih ljudi kako u os-
novniш гadnim organizacijama, tako i u svim drugim oblicima i odnosima
celo\ritog dгustvenog rada sto је prirodan istorijski put prevazilazenja kate-
gorije viska гаdа uopste. Dakle, prizпavajuci u Пstavu pravo radпika da
upravlja celokupпim svojiш radoш, minuliш i tekucim, mi, u stvari, auten-
tiёno izrazavamo i afiгшisemo klasni pristup utvгdivanju polozaja radnog
coveka u socijalistickoш drustvu.
Pгiznavanje prava iz mirшlog гаdа nesumnjivo је i faktor brzeg teh-
noloskog pгogresa. Radna oгgaпizacija koja se rekonstruise i moderнizuje
пе moze da bude bez odredene materijalne obaveze prema опiш radniciшa
koji zbog tog postaju tzv. »tehnoloski visak«. Jer, ti radnici su, u stvari,
svojim ulozeniш minulim radom »platili« tu rekonstгukciju. Ako se ne Ьi
prizнala prava ро osnovu шinulog гаdа, ne Ьi se moglo ni traziti od rad-
nika da u radnickoш savetu glasa za nova ulaganja, da se zbog toga odrice
sopstvenog dohotka, i da upгavo zbog modernizacije bude otpusten iz radne
organizacije.
Napгed definisani drustveno-ekonomski polozaj radnika ujedнo otvara
jedan istoгijski ргосеs u kome radнi covek postaje celovita stvaralacka
liёnost koja se не moze ponasati samo kao potrosac i borac za veci licнi doho-
dak na racuн mапје akuшulacije, vec pre svega kao svesпi stvaralac realпih
шaterijalnih i drugih radnih uslova za svoj sopstveni i drustveпi пapredak.
Dakako, tek dalja razrada tih pitaпja, praksa i шaterijalпe mogucno-
sti се odrediti kakvim teшpom i u kakvoj meri се паsе drustvo Ьiti u sta-
nju da гealizuje to nacelo. Buduci rad na tош pitanju i praksa шоrасе ta-
kode dati odgovor na pitanje u kojoj se шeri опо moze ostvarivati unutar
pojedinih radnil1 organizacija, а u kojoj nюzda to treba da bude stvar jed-
пog zajednickog sisteшa gгadeнog na uzajarnдosti i solidarnosti radпih ljudi
ili ёаk jedrюg duЬlje refoгшisaпog penzionog sistema.
Uveren sаш da се na Koпgresu saшoupravljaca upravo konkretizacija
tih ргоЬlеша i zadataka Ьiti u centru njegovog rada, jer se bas ti pгob­
lemi i zadaci najvise ticu sadasnjeg i buduceg polozaja radnog coveka i to
svakog - od nekvalifikovaнog radnika do пajviseg strucnjaka.
Poseban znacaj imaju i predlozeнe ustavne odredbe kojima se radnim
ljudima zaposleнim u organizacijaшa udruzeпog rada u oЬlasti obrazova-
nja, nauke, kulture, zdravstvene i socijalne zastite i drugirn slieniш oЬlasti­
rna rada obezbeduje, на osnovu slobodпe i ravnopravne ekonoшske razme-
269
 ne rada, isti drиstveno-ekonomski polozaj kakav irnajи radni ljиdi zaposle,-
ni и svim drиgirn orgaтlizacijama иdrиzenog rada. Time se jos sire i odlи­
cnije otvara proces oslobadanja pomenиtih sfera drиstvenog rada (tj. obra-
zovaнja, naиke, zdravstva i dr.) od ostataka etatistickih odnosa i njima od-
govarajиceg sistema bиdzetskog finaнsiranja.
Istina, ovde sи, s obzirom na konkretнe prilike, drиstveno-politickim
~ajedнic~ma morala Ьiti data odredeнa posebna ovlascenja, kao, uostalom,
1 и vеп sa zadovoljavanjem odredenih potreba drиstvene reprodиkcije ри­
tе~ propisivaнja obaveze иdruzivaнja sredstava za odgovarajиcи svrhи i sl.,
ali sи ta ovlascenja data restriktivno i не Ьi trebalo da и praksi predu
granice onoga sto је, s obzirorn na date prШke, и stvarnom interesи иdrи­
zeнog rada odnosno јасанја saшoиpravljanja i ·njegove materijalнe osnove.
Medиtim, ta sи ovlascenja ipak не samo opravdana vec i nuzna s obzi-
rom na dosadasnje pojave vиlgarizovanja tih насеlа do nivoa cisto kornerci-
jalnih odnosa, sto Ьi u tirn oЬlastima drиstvenog rada Ьiо ne sanю istorijski
korak nazad, vec i izvor opasnih nestabilnosti u polozaju tih oЬlasti drи­
stverюg rada i stvaraнja. Etatizarn i kornercijalizam su dve krajnosti koje
treba izbeci, а ne alternativa za izbor...
Odredbaшa иstavnih amandшana о regиlisanjи odnosa u udrиzenom
radu otvarajи se pиtevi takve koncentracije drиstvenih sredstava, koja се
se zasnivati na cisto postavljenim ekonomskim interesirna onih koji иdrи­
~ији sгedstva, sto се stimulativno delovati na ubrzanje procesa udгиzivanja
1 samoиpravнe koncentracije drиstvenih sredstava i, rekao bih, prevladiva-
nje niza fиnkcija drzave и ovoj oЬlasti. Radnirn ljиdima и osnovnirn organi-
zacijama иdrиzeнog rada, koji slobodno udrиzиju svoj rad i sredstva dru-
stvene reprodиkcije u radne organizacije, ukljиcujиci i one koje vrse kredit-
ne i bankarske posiove, u poslovne asocijacije i drиge oЬlike иdrиzenog гаdа,
odnosno koji иlazu sredstva prosiгene reprodиkcije u drиgи organizacijи
pгiznaje se pravo исеsса и dohotkи koji је ta organizacija ostvarila korisce~
njem tih sredstava.
Vazno је, medиtim, naglasiti da је pomenиto pravo исеsса и dohotku
и siиcajevima иlaganja sredstava u drиgи radnu organizaciju priznato sarno
u иslovima postovanja ravnopravnog polozaja tzv. zivog odnosнo tekиceg
rada, to jest jednakih prava radnika. Osirn toga, u ciljи sprecavanja nastaja-
nja i reprodиkovanja Ьilo kakvog licno-svojinskog ili grиpno-svojinskog pri-
svajanja, izricito је predvideno da se prava na ucesce u dohotku drиge
orgaнizacije ро osnovi zajednickog ulaganja sredstava obavezno gase kada
se pиtem tog исеsса amoгtizиju ulozeнa sredstva. Takvirn mehanizmom
obavezne amortizacije иiozenih sredstava oнemogиcava se da ро osnovi иlo­
zenih sredstava jedno predиzece irna trajno pravo ucesca u dolюtku drиgog
predиzeca. Тime se, takode, иnapred destiшulise svako reнtijerstvo, jer se
оно - cak ako Ьi se pojavilo - pretvara autornatski u oblik »jedrenja«
sopstvenih sredstava za rad i za sticanje dohotka.
Na nacelи kojirn se Ustavom garantиje neposredaн odnos radnog cove-
ka ne samo prerna rezultatima svog tekиceg rada nego i prema svim oblici-
ma dohotka iz rninиlog rada regulisana sи i drиga pitanja u vezi sa cirkи­
lacijom sredstava drиstvene reprodukcije, bankarskirn sisternom, osigщava­
jиcim i spoljнotrgovinskirn organizacijama i drиgirn trgoviнskim organiza-
cijama koje se bave finaнsijskim poslovirna itd. Upravo to nacelo nam i о­
mоgисије da sve pojavne oЬlike dohotka iz drиstvenog rada podredimo ne-
270
posredнoj ekonomskoj - а ne samo politickoj - kontroli radnika u osnov··
nim radnim oгganizacijama ...
Utvrdivanje karaktera socijalistickih samoupravнih drиstveнo-ekonom­
skih odnosa sa pomenutim osнovama omogиcilo је da se konkretnije pristи­
pi ustavnorn regиlisaнjи ekonomskih fиnkcija federacije i medиsobnih eko-
nomskih odnosa federacije i repиЬlika i autorюnшih pokrajina. U tom srni-
slи ustavnirn promeнarna se predvida da u ekorюrnskoj oЬlasti orgarli fede-·
racije ostvarиjи sarno оне fиnkcije koje sи, u skladu sa zajednickim intere-
sirna, Ustavom utvrder1e kao fиnkcije koje se ostvarиju preko organa fede-
racije, dok Ьi sve ostale ekonornske fиnkcije ostvarivale repиЬlike i pokra-
jine.
Prema tome, ocigledno se tirne Ьitno povecavaju prava i odgovornosti
гериЬlikа u sferi regиlisanja privrednog zivota. RepиЬlike doЬijaju time -
kao sarnoиpravne zajednice i kao drzave - ne sarno punu kontrolи nad drи­
stvenom reprodиkcijom, vec i punu odgovornost za. njene uslove i sredstva
i za raspolaganje njenirn plodovima. Odgovorнost federacije na jedinstvenom
tгzistu svedena је samo na ona pitanja gde је to neophodno za njegovo nor-
malno fиnkcioнisanje, а koja i iнасе u savremenom svetи ниznо postajи stvar
medunarodne integracije и zajednickom interesu svih naroda. То takode
znaci da federacija u nacelu vise несе odgovarati za razvoj pojedinih re-
giona, osim za nerazvijena podrиcja, i to u oblmu i na nacin kako se pred-
vida Ustavom, odnosno predlozenim promenama. Pri tome pogotovo izgle-
da nиZпо i aktиelнo da se naglase nove odgovoшosti republika, jer se нala­
zimo и ргосеsи r·ealizacije programa stabllizacije, kojeg се, razиmljivo, pra-
titi i razlicite teskoce u pojedinim privrednirn organizacijama, а i и sirirn
grиpacijama. Sve repиЬlike i pokrajine rnorace sto pre da se pгipreme za
preиzimanje odgovaгajucih funkcija u vezi s tim. Iz tog pгoizlazi i izvaн­
гedan znacaj koji се imati u bиdиcnosti slobodrю medиsobno dogovaranje
repиblika odnosno pokгajina.
No, и vezi s predlozenim иstavnirn promenama Ьilo је potrebno predvi-
deti i неkе nove instrumente u odнosirna rnedи repиblikama. П okvirи jediн­
stveнog jиgosloveнskog trzista, na primer, niko nerna ргаvо da naгиsava
ravnopгavnost svih privrednih sиbjekata, гериЬlikа i pokrajina и pogledи
sticanja dohotka i raspolaganja нjirne. Medиtim, irnajиci и vidu postojecи
struktщи nase privrede i nјен dinamican razvoj jasno је da se, иsled raz-
liCitog dejstva mera zajednicke ekonomske politike, nece moci u svakorn
momeнtu zadovoljiti svi interesi. Zbog toga, se predlaze иstavno institиci­
onalizovanje sistema kompenzacija, shvacenih ne samo, i cak ne u pгvorn
redи, u obliku finansijskЉ sredstava, vec i odredeнih drиgih mera koje
оЬеzЬеdији иskladivanje mateгijalnih odnosa.
О pitanju da li kompeнzacije treba da budu priznate samo radnim
organizacijama ili repиЬlikama i гegijama bilo је mнogo diskиsije i spoгo­
va - ро mom miSljenjи, vise nego sto taj proЬlem zaslиzиje. Ti su sporovi
viSe posledica sadasnjeg nepoverenja неgо sumnje и sarno nacelo. Jer, sasvim
је sigurno da нi jedna гериЬlikа nece dozvoliti - i bez institucije kompen-
zacija - da bude planski i trajnije stavljena u нeravnopravan polozaj. А
isto tako је jasno da ni jedna republika nece svesrю ni traziti pгistanak drи­
ge repиЬlike na tako nesto. Zato, priznali mi taj princip ili ne, taj се pro-
Ьlem uvek Ьiti stvar dogovaranja i sporazиmevanja rnedu republikama,
inace nece Ьiti ni jedinstvene ekonomske politike. U stvari, takvo је staнje
271
vec i danas, s tim sto ga neki zovu stanjem »cenjkanja i pogadanja«, а и su-
stini је to norrnalan nacin sporazumevanja repuЫika u poшanjkanju pogod-
nijih instrumenata za zajednicko deшokratsko uskladivanje u pogledu pro-
Ыema koje izaziva jedinstvena ekonomska politika federacije zbog nejedna-
kog polozaja i interesa repuЫika.
Postojanje jedinstvenog trzista, dalje ekonoшsko oslobadanje rada, kao
i obezbedivanje prava repuЬlikaшa i pokrajinama da usmeravaju svoj dru-
stveni razvoj, zahteva i odgovarajuce izmene ekonoшskih funkcija federaci-
je u oЬlasti drustvenog planiranja, monetarnog i poreskog sistema. Planira-
nje na nivou federacije treba da bude, pre svega, izraz zajednicke funkcije
repuЬlika i pokrajina u saglasavanju sopstvenih razvojnih politika i obez-
bedivanju zajednickih interesa razvoja. Cilj proшena u monetarno-kreditnom
sistemu takode је prenosenje velikih prava, ali i duznosti, na repuЬlike i
pokгajine. Naime, narodne banke repuЬlika i pokrajina Ьi zajedno sa Na-
rodnom bankom Jugoslavije kreirale i sprovodile zajednicku emisionu i kre-
ditnu politiku, ali Ьi Ьile jednako odgovorne za staЬilnost dinara i opstu li-
kvidnost placanja.
U oЬlasti poreskog sistema i politike, repuЬlike i pokrajine utvrdi-
vale Ьi sistem izvora i vrste dopгinosa i poreza gгadana i oгganizacija udru-
zenog гаdа. Medutim, posto i federacija mora raspolagati odgovarajucim
instrumentiшa fiskalne politike, da Ьi mogla obezbedivati ostvarivanje zajed-
nicki utvrdene ekonomske politike, u predlozenim amandшanima su sadr-
zana u neophodnoш oЬimu i odgovarajuca prava i duzrюsti organa federacije
u toj oЬlasti ...
(Edva1·d Kardelj, »ProЬlemi nase socijalisticke izgradnje«,
»Kultu7"a«, Beograd, 1974, knjiga 9, str. 199-219)
IZ USTA VNШ PROMENA, 1971. GODINE
AМANDМAN XXI
1. Osnovu socijalistickih samoupravnih odrюsa cini drustveno-ekonornski
polozaj radnog coveka 11 dгustvenoj гeprodнkciji koji m11 osigurava da, radeci
sredst\rima repгodнkcije 11 drustvenoj svojini i odl11cuj11ci neposredno i ravno-
pravno s drugim radnirn lj11dirna 11 11druzenorn radu о svirn poslovima drustvene
гeprodukcije 11 uslovima i odnosirna medusobne zavisnosti, odgovornosti i soli-
darnosti, ostvaruje svoj licni materijalni i rnoralni interes i pravo da se kor:isti
гez11ltatirna svog rada i tekovinama opsteg materijalnog d drнStvenog progresa,
da na toj osnovi sto potpunije zadovoljava svoje licne i drustvene potrebe i da
razvija svoje radne i druge stvaralacke sposobnosti.
Radi obezbedivanja ovakvog drustveno-ekonornskog polozaja radnog coveka,
zajemcuje se radnicima, kao пjihovo neotudivo pravo, da na osnovu svog rada
u osnovnirn organizacijarna 11druzenog rada 11 kojiшa se udruzuj11 i гаdе, kao
i u sviii1 oЬlicirna 11dг11Zivanja i poslovne saradnje tih organizacija, stic11 dohodak
i upravljaj11 poslovirna i sredstvirna drust\rene reprodнkcije i odl11cuj11 о dohotk11
koji. kao deo 11kupnog drustvenog dohotka, ostvare 11 razliCitim oЬlicima 11dru-
2enog rada i 11druzivanja sredstava.
Dolюdak ostvaren 11 bllo kom oЬliku 11druzenog rada i 11drнZivanja sred-
stava pripada u celini osnovnim organizacijarna udruzerюg rada.
Od dohotka koji osnovne organizacije 11dr11Zenog rada zajednicki ostvaгe
udrпZivanjem i poslovnom saradnjom, pripada svakoj od tih organizacija deo
koji odgovara njenom doprinos11 ostvarivanj11 tog dohotka i on је sastavni deo
dohotka koji osnovna organizacija udruzenog rada ostvaruje svojirn ulюpnirn
poslovanjem i о korne radnici 11 njoj odlнcнju neposredno na osnovн svog rada.
Ostvareщ ulшpni dohodak 11 osnovnoj organizaciji udruzenog rada pred-
stavlja materijaln11 оsпоvн prava radnika da odl11cuje о 11slovima svog rada i о
raspodeli dohotka i da stice licni dohodak 11 sklad11 sa nacelom raspodele prema
rad11 i sa porastom produktivnosti njegovog i ukupnog drustvenog rada.
2. Osпovna organizacija udruzenog rada је osnovni oblik 11druzenog rada
11 kome radnici na osnovн svog rada neposredno i ravnopravno uredнju medu-
sobne odnose u rad11, upravljaj11 poslovima i sredstvirna drustvene reprodнkcije,
odlucuj11 о dohotk11 i о drugim pitanjirna svog drustveпo-ekonornskog poloZa.ja.
Radnici 11 svakom del11 radпe organizacije (predнzeca, ustaпove i sl.) kojj,
predstavlja radn11 celinu 11 kojoj se rezultat njihovog zajednickog rada mo2e
potvrditi kao vrednost na trzistu Ш u radnoj organizaciji i koji se na toj osnovi
moze samostalno izraziti, imaju pravo da takav deo organizuju kao osnovпu
organizaciju udruzenog rada.
Radпici osnovne organizacije udrпZenog rada u sastavн radпe organizacije
irnaj11 ргаvо da svoju osnovrш orgaпizaciju udrНZeпog rada izdvoje i konstituisu
!<:ао samostalnu organizaciju na nacin predviden zakonom.
18 Sишoupravljanje и Jugoslaviji 273
 Oгganizovanjem osnovne o1·ganizac1]e udгu.Zenog 1-ada u sastavи гadne oг­
ganizacjje Ш izdvajanjem osnovne щganizacije udгuzenog гаdа iz sastava radne
oгganizacije ne mogи se povгediti ргаvа гadnih ljиdj и dгиgim delovima te
oгganizacije, niti inteгesi i ргаvа te organizacjje kao celine, koji pгoizlaze -iz
meduzavisnosti и гаdи ili zajednickog гаdа иdгиzenjm sгedstvima, kao ni jedno-
stгano menjati medиsobne obaveze.
3. Dohodak гаsрогеduји гadnici и osnovnoj oгganizaciji иdгнzenog гаdа
za svoje licne i zajednicke роtгеЬе i za роtгеЬе prosiгenja materijalne osnove
иdгиzenog гаdа i podizanja гadne sposobnosti гadnika. Od dohotka kao гezultata
njihovog zajednickog гаdа н oгganizaciji i иk:пpnog dгиstvenog гаdа, ostvaгenog
na trzistн i и celini medusobnih odnosa ј veza и гazlicitim oЬlicima гadne sa-
гadnje i zajednickog poslovanja, pгipada гadnicima za zadovoljenje njihovih licnЉ
i zajednickih роtгеЬа deo tog dohotka sгazmeгan njihovom гаdн i dopгinosu
-:1spehи i гаzvоји oгganizacije, koji sи dali svojjm гadom.
Svakom гadniku н o1·ganizaciji нdгнzenog rada ргјраdа, saglasno nacelu
гaspodele prema гadu, licni dohodak s1·azmeгno гezultatima njegovog гаdа i
njegovom licnom dopгinosн нsреhи i гаzvојн oгganizacije kojj је dao svojim
нkнpnim, tekнcim i minнlim гadom 11 njoj.
Rezнltat гаdа i licni dop1'inos гadnika иsреhн i гаzvојн oгganizacije crdгн­
zenog гаdа osnova su i meгilo, рогеd fuugih osnova i meгila нtv1·denih na na-
celima uzajamnosti i solidaшosti, pri odlнcivanjн о нроtгеЬi sгeclstava izdvojenih
н oгganizacijama иdгнzenog 1·ada za njihove zajednicke роtгеЬе.
prodиkcije, slu.Ze ргоsrгеnјн materijalne osnove гаdа и toj organizacijj i и drustvu
kao celini, saglasno interesи гadnjka и organjzaciji udruzenog rada da se и njoj
koriste tim sгedstvima ili da ih иdruzujи sa sredstvima drugih organjzacjja гadi
zajednickog гаdа i poslovanja.
Zakonorп se moze privгemeno ograпiciti raspolaganje delom sredstava drи­
stvene гepro-dukcjje Ш иtvrditi obaveza иdru.Zivaпja dela tjh sredstava radi finan-
siranja odredenih neophodnih potreba drиstvene repгodukcjje, saglasno Ustavи
odnosno pokгajiнskom иstavnom zakonи.
8. Organjzacjje иdгнzenog гаdа, и okvirи samoиp1-avnih sporazuma i dru-
stvenih dogovoгa, i drustveno-poiitjcke zajednjce, и okvjrи svojih иstavom иtvг­
denih ргаvа ј obaveza, dиzne sи da se, и skladи sa t:Iacelima uzajamnosti i
solidarnostj, starajи о ekonomskoj i drиgoj pomoci oгganjzacjjama нdrнzenog rada
koje dodи и izuzetne ekonomske teskoce i da pгedиzimajи rпеге za njihovн sana-
cijи kad је to н dгustvenom inteгesи.
Oгganizacjje иdгиzenog гаdа, same Ш и okvjгu samoиpгavnih spoгazнma,
оЬеzЬеdији, na nacelima иzajamnosti ј solidaшostj, sredstva za zaposljavanje,
pгekvalifikacijн i ostvaгivanje drt1gih stecenih prava гadnika, kad иsled tehno-
lo5kih ј ekonomskjh razloga prestane роtгеЬа za njihovim гadom и orgaпizacjji.
Zakonorп se mogн иtvгditi odгedene mateгjjalne obaveze organizacjja нdrн­
zenog гаdа и ciljи stvaгaцja zajednickjh sгedstava radj ostvaгivanja zadataka lz
pгethodnih stavova.

4. Radnici и osnovnoj oгganizaciji иdгuzenog гаdа нtvгdujн osnove i merila
гaspoгedivanja do!юtka i гaspodele sгedstava za licne dohotke и skladн sa osno-
vama i meгilima нtvгdenim samoнpгavnim spoгazнmima i drиstvenim dogovoгima.
Ak:o se 1-adnici пе pr·idгzavajи osnova i merila нtvrdenЉ samoupr-avnim
spoгazumima Ш dгиstvenim dogovorima, odnosпo ako tah-vi spor-azumi щ dogo-
Yoгi nisи zakljиceni, а гaspoгedivanjem odnosno raspodelom se narиsava nacelo
гaspodele ргеmэ гаdн Ш normalan tok dгustvene гeprodнkcije, zakonom se mogи
нtvгditi mеге kojima se obezbedLijи odnosi kojj odgovaгajн tim sporazиmima ili
dogovoгima, odnosno mеге kojima se obezbeduje гavnopгavnost гaclnika н pгimeni
nacela гaspodele ргеmа гаdи.
5. Zajemcuje se svakom гaclnikи и иdгиzепоm гаdи drustvenim sгedstvima
da na osnovи svog гаdа ostvaгиje licni dohodak i dгиgа ргаvа najmanje u
visini odnosno oblmи kojj obezbedнje njegovu socijalnн sigнrnost i staЬilnost.
Visina licnog dohotka i obim ovih ргаvа, kao i пacin njihovog ostvaгivanja
иtvгdнји se samoиpravnim spoгazumom odnosno dгиstvenjm dogovoгom Ш za:
konom, и zavisnosti od opsteg stepena pгodиktivnosti иlшpnog dгнstvenoa- 1-ada
i od opstih нslova sгedine н kojoj гadnik гadi i zivi. "'
6. Slobodnom 1-azmenom svog гаdа sa гadom гadnika и oгganizacijama н
oЬlasti ?b1:azovanja, naнke, kиltшe, zdгavstva i drиgih drustvenih delatnosti, kao
delom Jedinstvenog ргосеsа dгиStvenog гаdа, гadnd ljнdi оЬеzЬеdнјн svoje licne
i zajednicke роtгеЬе и tim oЬlastima. Ovakvim odnosima obezbedиje se гadnicima
11 tim delatnostima jednak drustveno-ekonomski polozaj kao i r·adnicima и
drugim organizacijama иdruzenog rada.
Radnici и organizacjjama иdrнzenog гаdа dr'Ustvenih delatnostj ј koгjsnici
njiho'?-h us_Iиga osn.jvajи samo~rpгavne inteгesne zajednjce i samoиpгavnjm spo-
Гazllffilma 1 иgovoг1ma utvrdщи medиsobne odnose, prava i obaveze.
Samoиpгavne inteгesne zajednice mogн radni ljиdi kao korisnici osnovati
~ za zadovoljavanje odredenih licnih i zajedнickih potreba ј ostvaгivanje svojih
шteresa na bazi uzajamnosti i solidarnosti, иtvгdијисi na samoиpravпjm osno-
vama svoje zajednicke i pojedinacne obaveze ргеmа tim zajednicama Ј. svoja
zajednjcka i ројеdiнасна prava koja и njima ostvarиjи.
Zakonom se mogu иtvrditi obaveze obrazovanja interesnih zajednica, nacela
za njihovu oгganizacijи i za medиsobne odпose гadnika zainteгesovaпih oЬlasti
гаdа, kao i obaveza placanja dopгiпosa interesnim zajednicarпa гadi finansjranj;;t
njihove delatnosti na nacelima solidaгnosti i srazmeгnosti dopгinosa licnim do-
hocima гadnika odnosno ekonorпskoj snazi drиgih obveznika.
7. Sгedstva rasporedena и osnovnoj oгganizaciji иdrиzenog rada za pro&i-
гivanje mateгjjalne osnove гаdа, kao deo zajednjckih sredstava drustvene ге-
274
9. Radi zadovoljavanja иstavom odnosno pokгajjnskim иst.avnjm zakonorп
нtvгdenih opstih drнstvenih роtгеЬа koje оstvагнји и drнstveno-politickirп zajed-
nicama, гadnici рlасајн jz dohotka osnovne oгgaпizacije udruzenog гаdа Ш iz
svojih licnЉ dohodaka na osnovи zakona иtvгdene poreze za te potrebe.
Obaveze гadnika i oгganjzacjja иdгuzenog гаdа prema drнstveнo-politickim
zaj§:dnicama иtvгdujн se и zavisnosti od sposobnosti pгivгede da, и skladи s do-
stignиtim stepenom prodнktivnostj иkиpnog drt1stvenog гаdа i s potrebama rпa­
teгijalnog i dгнstvenog гazvoja koje odgovarajн njenjm moguCнostima i dиgo­
l·ocnim inteгesjma гazvoja proizvodnih snaga dгиstva, osjgшa zadovoljavanje licni11
i zajedнjckih роtгеЬа гadnih ljиdi i potreba prosirene reprodнkcjje kao i и
zavjs_nostj od sposobnosti oгganjzacjje иdruzenog rada da и skiadи ' sa opstirп
o1Ja\'ezarпa pгivгede i sa гezнltatjma гаdа i иspehom koje ostvari osjgиra иstavom
нtvгdena p1-ava гadnika.
0Уо nacelo se primenjиje i и svjm dгиgim slиeajevima kad se aktjma
dгustveno-politickih zajednjca, и okvjгu njihovЉ ргаvа i dнznostj иtvrdenih иsta­
vorп odnosno pokгajjnskim нstavпim zakonom, pгivгemeno ogranicava гaspola­
ganje sгedstvirпa kojjrпa иpravljajн organizacjje иdrнzeпog rada Ш нtvrduje oba-
veza иdrиzjvanja tih sredstava.
10. Ргеmа oгganjzacjji иdгиzenog rada koja ne jspиnjava svoje zakonorп
иtvrdene obaveze Ш koja svojim poslovanjem teze osteti drиstvene interese ili
и kojoj se Ьitno poгemeti ostvar·jvanje samoиpгavnih prava гadнika mшru se
pod иslovima ј ро postuplш predvidenim zakonom, predиzetj uoseb~e zakono~
иtvrdene pгivremene mere. •
11. Ovim amandшanom zamenjиjи se odгedbe i';l. 11. 12, 15 stava 3. ј 18.
stava 2. trstava SFRJ.
AМANDMAN ХХП
1. Svoj гаd i sredstva drustvene reprodиkcjje и osnovnim organjzacl]ama
иdrиzenog rada гadnjci slobodno иdrиzији и predиzecima, иstanovama i dгugim
radnim organizacjjama Ш и drugim oЬlicima иdrиzerюg rada, иklјисијисi ј one
kojj vгse kгeditn_e i bankaгske poslove i poslove osiguranja, radi povecanja do-
hotka и osnovnim oгganjzacijama иdruzenog rada i иnapredenja i lЋZVl]anja
sopstvenog i zajednickog гаdа i poslovanja i podizaпja proizvodnosti иkupnog
· drustvenog гаdа.
Medusobne odnose и ovim oгganizacjjarпa radпici иrеdији samoиpravnjm
sporazumom о иdruZivanjи na osnovи гavпopгavnostj, оЬеzЬеdијисј н celiнi ovih
odnosa neotudivo ргаvо radпi~a da na osnovu svog гаdа иpravlja poslovima i
18' 273
sredstvima drustvene reprodukcije i odlucuje о dohotku koji ostvaruje osnovпa
organizacija udruzenog rada u kojoj radi.
Statuti i drugi opsti akti organizacije u kojoj su udrиZene osпovne orga-
nizacije udrиZenog rada ne mogu Ьiti u supr·otnosti sa samoupravnim spoгazumom
о udrиZivanju.
Osnovne i druge organizacije udruzenog rada nosioci su ргаvа i obaveza
koji im na osnovu ustava, zakona i samoupravnog sporazuma о udruzivanju
pripadaju.
2. Dohodak koji osnovne organizacije udruzenog rada udrиzivanjem rada
i sredstava i poslovnom saradnjom s drugim organizacijama zajednicki ostvare
11 vidи kamata na kredit ili u drиgom vidи, sastavni је deo dohotka koji osnovпe
organizacije иdruzenog гаdа ostvarиjи svojim 11kиpnim poslovanjem i pripada
ovim . organizacijama srazmerno njihovom doprinosи ostvarivaпjи tog dohotka.
3. Oгgaпizaciji udгuZenog гаdа koja se u svome poslovanjи koristi иdru­
zenim sredstvima drugih orgaпizacija иdruzenog гаdа, koje ро tom osnovи irnaju
pravo na исеsсе 11 njenom dohotkи, moraju 11 okviru ostvarenog dollotka Ыti
obezbedena sгedstva za licnи i zajednicku potrosnjи гadnika, kao i sredstva za
prosi11ivanje materijalne osnove rada prema njenom doprinosи zajednickim re-
zнЏatima r-ada.
Meгila za 11tvrdivanje sredstava za licnи i zajednicku potгosnj11 гadnika i
dopгinosa zajednickim rezllltatima гаdа odгedнju se иgovorom и skladи sa jedin-
stvenirn nacelima о udrнzivanj11 sredstava иtvrdenirn saveznirn zakonom, kao i sa
samoupravnirn sporazurnirna i drustvenim dogovororn о ovirn rnerilima.
UdruZivanjem sгedstava ne rnogи se steci nikakva svojinska ili druga
trajna ргаvа. Pravo na исеsсе u dol10tku druge organizacije ро osnovи udrиZi­
vanja sгedstava gasi se, и skladu sa jedinstveпim nacelima о 11dпili.vanju sred-
stava i и skladu sa иgovororn, vracanjem odnosno amortizacijom sredstava cijim
је иdruzivanjern ovo pravo steceno. Drиga иzajamna ргаvа i obaveze ро osnovu
udrнzivanja sredstava ostvarиju se saglasno ugovorи.
4. Organizacije иdгиZenog гаdа rnogи sгedstva drU.Stvene repгodukcije иla­
gati и inostгanstvu i korJ.stЩ se sгedstvima str·anih lica, pod uslovima i 11
gгanicarna иtvrdenirn saveznim zakonom.
Prava stranog lica na sredstva koja ulaze 11 oгganizaciju udrиZenog rada
11 zernlji ne rnogu se posle zakljиcenja ugovoгa urnanjiti zakonom i1i drugim
aktorn.
5. Radi prosirivanja rnaterijalne osnove rada, organizacije udruzenog гаdа
rnogи prikиpljati novcana sredstva gradana i obezbediti irn, uz vгacanje оvЉ
sredstava, i naknadи za иlozena sredstva и vidи kamata Ш i drugih pogodпosti.
6. Medusobni kгeditni odnosi organizacija иdrиzenog rada i пјЉоvi odпosi
sa drugirn licima 11 okviru kreditnog sisterna uredиju se и skladи sa jedin-
stvenirn nacelirna иtvгdenim saveznim zakonorn.
Ugovo1·ima о medusobnim kreditnirn odnosirna i=edи oгganizacija иdru­
zenog rada i о njihovim odnosirna sa drugim licirna 11 okviru kreditnog sisterna
ne rnogи se, рогеd obaveza о uslovima koriscenja i vracanja kredita и granicarna
odredenirn zakonom, иtvrdivati i dп1ge obaveze kojirna se ograпicavaju иstavorn
иtvгdena ргаvа radnika.
7. Radi ostvarivanja zajednickih interesa u obezbedivanju novcanih sred-
stava za vrseпje i prosirivanje svoje delatпosti, oгganizacije udruzenog rada,
interesne zajedпice i drиstveno-politicke zajednice пюgи иgovororn osnivati Ьапkе,
kao роsеЬпе organizacije udгu:Z.eпog гаdа za vrseпje kreditnih baпkarskih
poslova.
Organizacije udruzenog rada, interesne zajednice i drustveпo-politiCke zajed-
nice, kao i druga drustveпa pravna lica koja иdrиZuju svoja sredstva u banci,
иpravljaju poslovima banke saglasno ugovoru о osnivanju banke i statutu Ьапkе
koji se donosi и sldadu s tim иgovororn.
Sredstva koja banka ostvaГi svojirn poslovanjern, ро izdvajanju dela za
zadovoljavanje licnih i zajednickih potreba гadnika koji rade u banci i za
unapredivanje materijalne osnove njihovog rada, raspodeljиju se na drиstvena
pravna lica koja su иdr·uzila svoja sr·edstva и banoi, saglasno statutu bat1ke.
276
Od dela sredstava koja se иdrиzији и banci i dela r-aspodeljenih SI"edstava
ostvarenih poslovanjern banke obrazuje se rezervni fond banke.
Sredstva koja se raspodeljиjи iZ dohotka banke mogu se oporezivati samo
kao prihod lica na koja sи rasporedena i na osnovu propisa i и korist drustveno-
-politicke zajednice kojoj se placa рогеz iz dollotka tih lica.
Poslovanje banaka koje se odnosi na pгjkupljanje stednih иloga gradana,
prava i obaveze banaka и vezi s tirn poslovanjem, kao i prava gradana i da
na osnovu svojЉ stednih uloga, ротеd иgovoi"enih karnata, sticн druga prava,
uredujн sa zakonom, и skladt1 sa jedinstvenim nacelirna kreditnog sisterna.
8. Orgarlizacije udп!Zenog rada, intei"esne zajednice, drU.Stveno-politicke
zajednice i drиga drustvena pravna lica, koji svoja sredstva иdruzujи и osigиra­
vajиcirn i dгugirn novcaniш organizacijarna, imajи u pogledи 11pravljanja tim
OI"ganizacijama i и pogledu raspodele и nacelи ista prava kao i drU.Stvena
pravna lica koja иdruzиju svoja sredstva u banci.
Prava gгadana-osigui"anika na исе5се и иpгavljanju, kao i druga njihova
prava, иtvгdujи se statиtom и sldadи sa zakonorn.
Organizacije иdгuzenog rada, interesne zajednice, drustveno-politicke zajed-
nice i dгuga drиstvena pravna lica irnajн u organizacijarпa 11dru:Z.enog rada
koje se, pored dгugih delatnosti, bave i banlшгskim i1i slicnirn poslovanjern radi
stic;.anja dohotka, и nacelu ista prava kao i drиstveпa pravna lica koja udгuZиju
sгedstva н banci, i to н delu koji se odnosi na to poslovaпje.
Osnivanje i poslovanje organizacija иdгнzenog rada koje se bave poslo-
virna pгometa гоЬе i usluga иreduje se u skladu sa пacelirna иdi"нzenog rada
i sarnoupravljanja, medusobnog uticaja na poslovnн politiku u okviги njihove
saradnje s pгoizvodnim i drиgirn oгganizacijama, zajednickog preuzimanja rizika
i zajednicke odgovoгnosti za prosirivanje mateгijalne osnove i poveeanje pr·odиk­
tivnosti гаdа ll proizvodnji i I'obnom pгornetн, kao i odgovarajuceg исеsеа и
dollotku ostvaгenorn ovom saradnjorn.
9. Ovim amandmanom zamenjиjи se odredbe cl. 19. stava 4. i 29. st. 4. i 5.
Ustava SFRJ.
AМANDMAN ХХШ
1. Sarnoиpi"avnirn spoгazurnom radnici osnovnih i drugih organizacija иdru­
zenog I"ada i inteгesne zajednice нskladиju medusobne inteгese u dгustvenoj
podeli rada i drиstvenoj reprodukciji, 11tvi'dujн osnove i kriteгijнme ро kojima
oni иskladнju svoje posebne interese sa zajeclnickim interesima i нtvrdujн medн­
sobna ргаvа i odgovornosti i mere za njihovo ostvaгivanje.
Samoнpгavni sporazurn obavezuje organizacijи иdгuzenog гаdа i interesn11
zajednicu koja ga zakljuci Ш rnн pristupi.
Osnovne i dгuge oгganizacije 11drиZenog гаdа i intei"esne zajednice koje
smatrajи da su sarnoupravnirn spoi"azumorn drugih orgaпizacija 11dгнzenog гаdа
povredeni njihovi interesi mogи pokгenиti postнpak za preispitivanje sarnoиp­
ravnog sporazllПla na nacin utvrden zakonom.
2. J:'i·нstvenim dogovororn oгganizacije udruzenog rada i njihove opste
asoClJacije, inteгesne zajednice, dгustveno-politicke zajednicE!, sindikati i druge
drustveno-politicke organizacije i сlгнgе samoupravпe i dl"llStvene organizacije
obezbedujи i ostvarиjи sarnoиpгavno нskladivanje i uгedivanje drиstveno-ekonorn­
skih i drugih odnosa od zajednickog Ш opsteg interesa.
Dгиstveni dogovor obavezuje o1·ganizacije i zajednice koje ga prihvate.
DrU.Stveno-politicke zajednice, u okviru svojih prava i dн:Z.nosti mogн zako-
нom Ш drиgim opstirn aktorn иtvrditi da је drиstveni dogovor opste obavezan.
3. Postupak zakljucivanja i sprovodenja sarnoupгavnog sporazuma i dru-
stvenog dogovoгa zasniva se na nacelirna javnosti i ravnopгavnosti иcesnika
sporazllПlevanja i dogovaгanja.
Sarnoнpгavnirn spoгazшnom i drustvenim dogovorom иtvrdнjи se шеrе
za njihovo sprovodenje i mateгijalna i drustvena odgovornost 11cesnika spora-
zumevanja i dogovaranja.
(»Sluzbeni list SFRJ« Ьт. 29, 1971)
277
IZ EKSPOZEA MILENTIJA POPOVICA NA ZAJEDNI{ЖOJ SEDNICI
SVIH VECA SAVEZNE SKUPSTINE, 29. MARTA 1971. GODINE
... Samoupravljanje i drustveno-ekonomskii odnosi, naroCito u vezi
sa sprovodenjem privr·edne reforme, razvijali su se u pravcu sve sirih i slo-
zenijih robnih i novcanih oЬlika privredivanja. Naime, nasa privreda posta-
je sve razvijenija. Sve razvijenije proizvodne snage u takvim usloviшa stal-
no, kontinuirano, rekao Ьih zakonito, zahtevaju da se mnoge stvari u 11asem
drustvu resavaju na nov nacin. One, ocigledrю, traze sve slobodnije ispolja-
vanje robnih odnosa i novcanih oblika privrediva11ja, narocito ako - а to
smo poslednjih godina ci11ili - sve vise oslobadamo trziste. Slobodniji i slo-
zeniji robni oЬlici u uslovima samoupravlja11ja neminovno traze slobodni-
je drustveno-politicke odnose ne u smislu burzoaskog liЬeralizma nego u
tom smislu da radni covek, preko svoje radne organizacije, svoje interesne
zajednice, zaista postane slobodan i odlucujuci faktor u odlucivanju u svim
oЬlastima ekonomskog i drustveno-politickog zivota uopste. Ovakav razvoj
uslovio је brze ukidanje objektivne osnove za egzistenciju etatistickih · eko-
rюmskih odnosa - etatizma u sferi ekonomskih odnosa, ali је nametnuo
potrebu pгomene politicko-pravnih okvira drustvenill odrюsa. Citava ustav-
no-pravna nadgradnja, koja jos uvek nosi znatпe elemente prevazidenih i
u mnogo cemu etatistickih odпosa, treba da se uskladi s пovim ekorюшskim
odnosiшa. Dosadanji oblici uredenja tih odnosa u mnogo cemu su odgova-
r·ali privredi u kojoj se, s јеdпе strane, javlja pojediпacno, izolovaпo, inoko-
sno preduzece, а s druge strane, drzava, sa svojim »instrumeпtima«. Robni i
пovcani oblici poslovanja saЬijeni su u zaostale, skucene, adпlinistrativпe,
u sustirli etatisticke odnose. Celokupna politicko-pravнa nadgradnja nije do-
voljno pratila razvoj u bazi drustva. Tu је Ьilo zaostajanja, sporosti u resa-
vanju iskгslih proЬlema i otvara11ju нovih mogucнosti za oslobadanje, za
kretanje i uspostavljaпje novih ekonomskih odnosa na samoupravrюj os-
novi. То se odrazilo, kako па razvoj samoupravljaпja uнutar samih radnЉ
organizacija, tako i na razvoj u celokupnoш drustveпom zivotu.
U rneri u kojoj smo prelazili na trzisne odrюse, Zilatno oslobodena raz-
nih oЬlika administrativne koпtrole, privreda је ро prirodi stvari tezila ka
integraciji, razЬijajuci stare uske okvire koje јој је etatizam nametnuo.
Integracija se nametnula - postala је neka vrsta dnevne parole. Ona se
stihijno proЬijala kroz sumu propisa postojeceg pravnog sistema koji nije

279
pratio ovaj razvoj. То, svakako, govori ne samo о zivotnosti nase pr·iv-
rede i celokиpnog privrednog organizma nego i о zakonitostima koje иslov­
ljava tehnolosko-tehnicki razvoj na sadasnjoj etapi drиstvenog razvoja.
То svedoci da se neposredni proizvodaci, radnicka klasa, kada sи jednom
zaposeli pozicijи и privredi i drиstvenom Zivotи i kada sи poceli da, ma-
kar i ograniceno, оdlисији i иpravljajи, несе zadovoljiti time i da hoce i
da traze da idи dalje. То је ona drиstvena i politicka snaga koja и svako-
dnevnom zivotи и samoj bazi drиstva нeprekidнo potkopava osnove etati-
stickih odnosa, stalno »otvara ноvе proЬleme« - stalнo trazi nove dalje
pгomene. То је она r·evolиcionarнa snaga koja nase drиstvo stalno podstice
da se dalje potvrdиje i razvija na samoиpravnoj osnovi.
Medиtim, ti novi slobodniji robni i novcani odnosi i novi integracioni
procesi razvijali sи se и нepovoljnim иslovima. Unиtrasnji odnosi нisи bili
гeseni na dosledno samoиpravnoj osnovi, na оЬеzЬеdенји domiнantne иloge
radnog coveka и odnosи на zivi i на minиli rad. Koпcentracijom sredstava
drиstveнe reprodиkcije i stvaranjern centralнih foпdova odlukama central-
nih radnickih saveta, ekoпomska priroda odnosa иnиtar integrisanih celina
ostajala је admiпistrativпa bez obzira na spoljnи demokratskи samoиpгav­
nи formи i na postojanje radnickih saveta. Radni ljиdi, neposredni proiz-
vodaci, и pojedinim fabrikarna i drиgim delovima ovakve integrisane celine
Ьivali sи takvom iнtegracijom liseni ргаvа i mogucnosti da оdlисији о svom
minиlom radи - »svom viskи rada«. Samim tim sto radni ljиdi иdrиziva­
njem svoga dela viska гаdа пisи stekli i pravo па исеsсе и dohotkи, koji је
ostvareп na osnovи koгisceпja tog viska, gиЬili sи i mogиcпost i interes da
оdlисији о prosireпoj гepгodиkciji. То је sиstina i objektivna ekoпomska
baza - onaj ekonomski odnos - iz koga izrasta Ьirokratizam i tehnokrati-
zam. Isto tako, to је гazlog da sи гadnicki saveti и okvakvim organima sve
vise doЬijali kaгakteг politicko-pгedstavnickih organa koji и sebl krijи opa-
snost od Ьiгokratizacije, иmesto da se гazvijajи и samoиpravne neposredno
demokratske oгgane. Na taj naCin se tehnokratizam, koji ima osnovи и
neekonomskim admiпistrativnim odnosima, и kretanjи drиstveпog kapita-
la и integrisaпim organima, povezиje s Ьirokratizmom cija је osпova и po-
liticko-predstavпickoj prirodi sanюиpravnih огgапа ovih orgaпizama. Dru-
gim recima, Ьirokratizam i tehпokratizam radajи se iz iste osno-v·e i koce
razvoj samoиpravljanja и ekonomskoj sferi i neposredne demokratije и po-
litickoj пadgradnji.
Zadrzavanje statistickih odnosa и sferi prosiгene reprodиkcije, pored toga
sto је kocilo razvoj integracije ogledalo se i и zadrzavanjи drzavnog kapi-
tala и svim drustveпo-politickim zajednicama i drиgim fondovima ovih
zajedпica. Isto tako, и krajnjoj liпiji, admiпistгativпo-bиdzetski karakteг
interesпih zajednica, takode је oЬlik etatistickih odnosa. Izvore za te pojave
treba traziti и nerazvijeпosti odпosa и sferi kretanja minиlog rada. Upravo
na takvim odnosima nastavio је da zivi etatizam и preobrazenom vidи и
federaciji, repиblici i komиni. Drzava i to и federaciji, repиblici i komиni -
пeposredno је odlиcivala о prosirenoj reprodиkciji. Drzava se, и stvari,
na svim нivoinш javlja i ponasa kao »vlasnik« sredstava za prosirenи repro-
dиkcijи. U tome lezi иzrok, i pored наsе zelje i нароrа da tako ne Ьиdе,
sto је federacija zadrzala, posebno и ekonomici, velike kиmpetencije. Те
kompetencije sи, posmatrano pravпo, vrlo siroke, а ро svojoj ekoпomskoj
sиstiпi etatisticke. U tome је zapravo i osnova sve ostrijih sиkoba repиbli-
280
ka i federacije i sиkoba medи samim repиЬlikama. Naime, и ranijem peгio­
du administrativne privrede, kada је etatizam и potpиnosti prozimao celo-
kиpne drиstveno-ekonomske odnose i Ьiо, и stvari, vladajиci odnos и cita-
voj ekoпomskoj sferi, Ьiо је nиzап centralizam, koncentracija ekonomske
i regиlativrю-pгavne moci и federaciji. u tim иsloviшa pitanje ))pгelivanja
viska гаdа« iz radne organizacije и radnи organizacijи, iz graпe и grапи,
iz repиblike и гериЬlikи, dгиkcije se ispoljavalo i resavalo. Postojali sи i po-
sebni oblici гesavanja sиkoba пacionalnih interesa.
Razvoj samoиpravljanja, гоЬnе p1·oizvodnje i tгzisпih odпosa, о сети
је vec Ьilo гесi, nametnиo је роtгеЬи da о viskи гаdа, о prosirenoj repгo­
dиkciji - svojoj i drиstvenoj иopste - оdlисији, pre svega, saшi sиbjekti
robne proizvodпje, neposгedni proizvodaci и osnovnoj oгganizaciji иdrиze­
nog гаdа. Zbog toga је i Ьiо sve odlиcniji zahtev гadnih ljиdi da neposred-
no оdlисији i о prosirenoj гeprodиkciji, sto se ispoljavalo na razne пaCine.
S obziгom па to da sи od polozaja privrede и svakoj repиblici zavisili nepo-
sredno i иslovi drиstvenog zivota и celini i пjihov dalji гazvoj, to је пaslo
svoj politicki izraz - koji је i sаш ponekad пюrао ЬЩ etatisticki - и na-
stojaпjи repиЬlika da иtiси па politikи ироtгеЬе viska rada radnih ljиdi
te гериЬlikе, viska гаdа koji se stvara и toj zajednici Ти sи i nastajali
medurepиЬlicki sиkoЬi. Slobodna robna privreda i slobodini ekonomski od-
nosi moгali sи da istaknи i stvarne odnose medи drиstverю-politickim zajed-
nicama. odnose medи repиЬlikama. No, posto је federacija Ьila nosilac eko-
nomske moci и koгiscenjи sиvise velikog dela viska rada, to sи se stvarni
izvoгi sиpгotпosti i nesporazиma koji leze и гealnim odnosima шеdи repиb­
likama, ispoljavali kao konfrontacija - federacija - repиЬlika. Могаlо је
zbog toga doCi do zahteva za ekonomskim i politickim osaшostaljivanjem
гериЬlikа. То se moralo odraziti na се1оkирпе odnose federacija - repиbli­
ka а takode i па odnose medи repиЬlikama. PostojeCi etatisticki odnosi
do§li sи и sиkob s pravcem гazvoja koji је nиzno proizlazio iz samoиpгav­
Ijaпja i tгzisnih odnosa.
lmajиci siгoke kompeteпcije, koje sи ро svojoj ekoпoшskoj sиstini Ьile
i ostale etatisticke, federacija se и pravnom i ekonomskom poretku moгala
javiti kao vlasnik. U takvom sistemи i repиЬlika se takode moгala pona-
sati kao vlasnik. Pгotivгecnosti izшedи federacije i repиЬlika, pre svega,
doЬile sи kaгakteг sиkoba dva ))etatisticka vlasnika«. Ali и tош sиkоЬи javili
sи se и novom svetlи i proЬleшi нacionalnih odnosa, i to kao stvarni pl·o-
Ьlemi. Тај sиkob dva ))etatisticka vlasпika« ispoljio se kao sиkob oko koш­
petencija federacije i тepиblika, а и politickom pogledи doЬio је vid sиko­
ba izmedи centralizma i renиЬlickih zahteva za vecom samostalnoscи, iako
је и osnovi to Ьiо sиkob i;medи etatizшa i samoиpravljanja, koji је samo
na osnovи potiskivanja etatizшa и celini mogao naci svoje гazresavanje. Dги­
gim гecima, etatisticka osnova и sferi prosiгene тергоdиkсiје predstavljala:
је и pogresnom svetlи stvaгne odnose i prave ргоЬlеше.
U onoj meri и kojoj sи se zadrzali i ziveli etatisticki odnosi и eko-
nomsko.i bazi drиstva zbog cega је pгevise admiпistrativne regиlative osta-
jalo и federaciji i и repиblikama, и toj meгi odnosi и komиnaшa, kao os-
novim drustveno-politickiш zajednicama, nisи mogli da se razvijajи kako
smo zeleli i kako је mnogiш politickiш dokиmentima proklamovano, рге
svega Ustavom 1963. godiпe i svim dokиmentima politickih tela.
281
 Ekonomski odnosi u komuni ostajali su administrativno-etatisticki. То
se ogleda, izmedu ostalog, u tome sto su porezi i budzeч i dalje ostali
bitan elemenat u гesavanju svih pitanja u zadovoljavanju zajednickih potre-
ba radnih ljudi - gradana. Ako opstini ostaju sredstva koja јој sira dru-
stveno-politicka zajednica prepusti, а ona ih preko budzeta rasporeduje za
namene koje su manje-vise unapred fiksirane, onda u takvim uslovima
opstinska skupstina malo sta ima i da pita gradaнe. Ona se, ро prirodi
stvari, javlja kao orgaп odvojen od gradaнina, van njegove neposredne mo-
ci i uticaja. То proizlazi iz administr-ativnog kaгaktera odnosa, а nije stvar
dobre volje i svesti odgovornih ljudi u opstini.
Radaju se dve vrste odnosa izmedu gradaпiпa i komune: jedan deo
licnog dohotka realizuje se slobodпim uspostavljanjem ekonomskih odnosa
ponude i potraznje pгilikom placanja razпih usluga, а drugi deo је etati-
zovaп kroz obavezno poгesko izdvajaпje za razнe sluzbe i potrebe. Тај etati-
zovani deo istovremerю је pokazatelj nejednakog polozaja ljudi u raznim
sferama drustvenih delatnosti. Gradaniп је doveden u poziciju da se prema
sredstvima udгuzeпim za zadovoljenje svojih potreba ропаsа kao prema otu-
cienom dohotku, а prema organima komune kao prema vlasti - instituciji
koja nije pod njegovom neposredпom demokratskom koпtrolom. Tu lezi uzrok
birokratizaciji odnosa u komuni. Takvo stanje је bremenito raznim protivu-
гecnostima i cesto se ispoljava kroz borbu grupa za vlast i pozicije raznim
foгumirna u institucionalnom mehanizmu komune, kгoz grupasenja i slicno.
Daпas su u sferi politickog zЬivaнja u prvom planu protivurecnosti
izmedu federacije i repuЬlika i repuЬlika medusobno. Oni determinisu po-
liticku klimu. То је razumljivo i osnovrю. Mada је objektivna osrюva ovih
sukoba u nerazresenim odпosima u ekoпomskoj bazi drustva, pre svega u
odnosima proizvodnje i raspodele vrednosti, mada se i odпosi koji se kon-
stituisu u federaciji, protivurecпosti i sukoЬi koji se kroz federaciju odrza-
vaju ne mogu trajnije i celovito kompetentno resiti ako se ne uspostave
dosledno samoupravni od!losi u proizvodnji i raspodeli vrednosti, ipak
se mora poceti s rasciscavanjem odnosa u federaciji. Nereseni odПOSi u pro-
izvodnji i гaspodeli vrednosti na samoupravnoj osnovi doveli su, narocito
na nivou federacije, do zaostravanja protivurecnosti naseg drustvenog zivo-
ta: fedeгacija је zadrzala prevelike kompeteпcije; neka ovlascenja ostala su
dugo etatisticka; komplikovali su se odnosi organ federacije - orgaп repub-
like, а isto tako, i odnosi medu repuЬlikama. Sve је to zahtevalo promenu
odnosa u federaciji. Osim toga, na пivou federacije, preko Ustava federaci-
je, trebalo је dati osnovu za nove odnose proizvodнje i raspodele koji od-
govaraju prirodi samoupravnog drustva i time otvoriti put za stvaralacku
inicijativu na svim nivoima drustvenog i privred!log organizma, za rascisca-
vanje odnosa i u drugim sferama drustverюg zivota. Zbog svega toga,
promene pred kojima se nalazimo jesu duboke promene prirode nase fede-
racije kao zajednice naгoda, krupne promene u polozaju repuЬlika u pogledu
пjihove odgovornosti, kako za drustvena kretanja u repuЬlici, tako i u
celoj zajednici. Medutiш, istovreшeno шоrашо iшati u vidu da је, u su-
stini, u pitanju razresavanje sukoba izmedu etatizma u drustvenoj bazi i sa-
moupravljanja u sviш sferama naseg drustva i na svim nivoima. Zato mi-·
sliш da је neophodno, pri resavanju ovih pitanja о kojima sada neposred-
no odlucujemo, sagledati celirш proЬlema koji stoje pred паша, da Ьismo
mogli odlucпo i dosledno da radimo па stvaranju novih odnosa.
282
Рrеша tоше, dosadasпji raZVOJ Је pred nase drustvo postavio zadatke
koji su, u stvari, dve strane istog drustvenog odnosa: prvo, osloboditi razvoj
unutrasnjih odnosa u orgaпizacijama udruzerюg rada i osoboditi drustveno-
ekonoшske odnose etatizma ciji su ostaci jos veoma jaki, narocito u sferi
pгosirene reprodukcije i, drugo, razviti drustveno-ekonomske i politicke od-
nose u komuni, kao osпovnoj drustveno-politickoj zajednici, narocito u ob-
Iasti zadovoljavaпja potreba radпih ljudi vап udruzenog rada. Istovremeno,
upraYo гadi toga, neophodno је izvriШi promeпe u politickom sistemu,
koji vec zaostaje prema odnosima koji su se, razvojem saшoupravljanja i
trzisnih odnosa, dosad razvili. Iz пeresenih ovih pitanja izrastaju razne
drustYene protivurecnosti i koпflikti, koji se izrazavaju kao шedurepuЬlicki,
odnosno medunacionalni sukoЬi i suprotпosti izmedu federacije i repuЬlika
i kao Ьirokratske i tehnokratske tendencije. Mislim da је u resavanju tih pi-
tanja smisao ustavпih promeпa. Jedan deo tih pitanja nastojimo da resiшo
kroz predlozene amandmane.
Те proшene u ekonomskoj bazi drustva, u proizvodnji i raspodeli vred-
nosti, izrazene su u amandшanima XXI - XXVI, а narocHo u amandma-
nima XXI i XXII. То su osnovni i najЬitniji amandrnani, izmedu ostalog,
zato sto su oni osnova za krupпe i Ьitne promene koje se odnose па ulogu
i karakteг federacije, na polozaj i ulogu гepuЬlika, па prirodu odnosa medu
гepuЬlikama i pokrajiпama, ра i medu nacijama i narodnostima. Orli su
osnova i гavnopravnost naroda i narodnosti, mada se ravnopravnost ne svodi
na to i ne iscгpljuje time. П oviш aшandmaniшa је potpunije, doslednije
i sire пеgо dosad izrazen polozaj radnog coveka u udruzenoш radu i mn-
gucnost da se radrli covek u potpuнosti afirшise kao drustveno-ekonomski
faktoг i da, kao takav, postane osnovпi odlucujuci nosilac drustvenog kre-
tanja, kako u ekonomici, tako i u politici.
Qyim amandmanima koнstituise se osпovna organizacija udruzenog
гаdа kao osnovni oЬlik udruzenog гаdа, u okviгu koje radni ljudi imaju
рlЋУО da neposredno, bez posrednika, preuzmu funkciju i sredstva drustvene
гepтodukcije. Valja obratiti punu pazпju na ovu kategoriju i terшin. П stvaгi,
to је noya kategorija, koja ima odlucujuci zпасај i kljucnu ulogu u celokup-
nom sistemu prosirene гeprodukcije zasnovaпe na samoupravljanju radnЉ
ljudi. Osпovna organizacija udruzerюg rada treba da se konstituise svuda gde
se pl'oizvod rada »moze u razmeni potvrditi kao vrednost i koji se na toj
osnovi moze samostalno izraziti«, drugim recima, svuda gde se moze kroz сепu
proizvoda izraziti rezultat rada, tu radni ljudi iшaju ustavno pravo da se
konstituisu kao osnovna organizacija udruzenog rada. А Cim se kao osnovna
oгganizacija udruzerюg rada konstituisu, oni iшaju ро Пstavu Ьitrю, osnovrю
pravo da budu nosioci prosirene proizvodпje i raspodele vred!losti, Ьilo kao
samostalni subjekt, Ьilo udruzeni u razlicite oЬlike udruzivaпja s drugirn rad·-
пiш ljudima, njihoviш osnovnim orgaпizacijaшa udruzenog rada, bez otudi-
vaпja viska rada.
Druga karakteristika osnovпe organizacije udruzenog rada је da su
u njoj odnosi medu ljudima dati kao neposredna kooperacija ljudi u procesu
proizvod!lje i raspodele Yrednosti. Ekoпomski odпosi medu ljudima u njoj
ne uspostavljaju se preko cena, tj. preko proizvoda, preko stvari, vec kao
neposl'ed!lo ljudski odnosi, odnosi u kojima ljudi u osnovi direktrю odlu-
cuju о proizvodnji i raspodeli, kao i о svim pitaпjima u vezi s proizvodnjom
i raspodeloш. Odnosi шedu ljudiшa, koji su se koпstituisali u razliCite os-
283
novne organizaClJe иdrиzenog rada, иspostavljajи se posredno, preko cene
proizvoda, znaci preko stvari - preko proizvoda.
Zbog toga sи i odnosi samoиpravljanja и osnovnoj organizaciji иdrи­
zenog rada ро svojoj prirodi i sиstini neposredno demokratski odnosi. Ovo
i jeste onaj ekonomski odnos koji је objektivna drиstvena osnova nase samo-
иpravne neposredne demokratije. U organizovanjи samoиpravljanja и ovim
osnovnim organizacijama иdrиzenog rada о ovome se mora voditi racиna.
Drиkcije је и vecem privrednom organizmи koji se sastoji od vise osnovnih
organizacija иdrиzenog rada. Ти se organi samoиpravljanja ne javljaju
kao neposredno demokratski organi, јег ni ekonomski odnosi medи ljиdima
nisи пeposгedna kooperacija. U пjima se огgапi samoиpгavljanja konstitиisи
posгednim pиtem, ра zato ovde иvek postoji opasпost od pгetvю-anja ovih
огgапа и politicko-pгedstavnicke огgапе. Neposгedno demokгatska
ovakvih огgапа obezbedиje se preko delegatskog sistema konstitиisanja ovih
orgaпa. Zbog toga се delegatski sistem koпstitиisaпja ovih organa u ovakvim
razvijenim oгganizacijama иdruzeпog гаdа ili asocijacijama Ьiti јеdап od
najvaznijih zadataka u пarednom periodи i пajvaznija karika и borЬi za
dalje гazvijanje samoиpravljanja.
Koпstitиisani и osnovne organizacije иdrиzeпog гаdа, radni ljиdi иlaze
и sve slozene odnose pгoizvodпje i raspodele. Konstitиisanjem ovakve os-
novne oгganizacije иdгиzепоg rada Ьilo је mogиce u arnaпdmanima XXI
i XXII иstavno definisati celokupni proces prosiгene reprodиkcije na do-
sledno samoиpravпim osnovama. Bilo је mogиce izraziti i celovitost dги­
stvene гeprodиkcije i odгedeni znacaj miпиlog rada, tj. odnos radnog coveka
ргеmа svome i tиdem miпиlorn radи. Nacelna reseпja, koja је dao
Amaпdman XXI tгеЬа da omogиce da гadni covek stvarno оdlисије о akи­
mиliranim sгedstvima, sto се onemogиciti da neko »tгeCi«, tj. drzava ili
tehnokгatija ili пjihov savez, preko гaspolaganja akиmиlacijom, posedиje
ekonomskи а time i politickи moc и drиstvи. Radni covek postaje гadni
covek-samoиpravljac, пosilac i tvoгac, sиbjekt celokиpnog dгиstvenog zi-
vota, odnosno гadnicka klasa, paгafгazirajиci poznatи misao, postaje »eko-
пomski vladajиca klasa«.
Jedan od osnovnih principa izrazen ovim amandmaпima је da niko
nema pravo da ekspгopгise radпog coveka i пјеgоvи osnovnи oгgaпizacijи
иdгиzenog rada od rezиltata njegovog rada. Amandmani sasvim јаsпо иtvг­
dији da је гаdпi covek taj koji и toj osпovnoj orgaпizaciji proizvodi, stvara
vrednost, realizиje vrednost i tи vrednost raspodeljиje neposredno i rav-
nopravпo s drиgim radnim ljиdima koji cine tи osnovnи organizacijи иdrи­
zenog гаdа и odnosima medиsobпe zavisnosti, odgovoгnosti i solidarnosti.
On i оdlисије kako се је иpotгeЬiti и prostoj reprodиkciji i и pгosirenoj
гepгodиkciji, za pгosiгenje mateгijalne osnove rada и organizaciji, odпosrю
и dгиstvи kao celini. On takode оdlисије kako се је иpotгeЬiti da Ьi resavao
zajednicke роtгеЬе radnih ljиdi i dгиstva kao celine - prosvetи, zdгavlje,
kиltши, socijalno staranje itd. Akиmиlacijи moze da upotгeЬljava i о njoj
da оdlисије samo radni covek i njegova osпovna oгganizacija Ш njegova
inteгesna zajednica, kоји on takode sиveгeno osniva kao samoиpгavnи za-
jednicи, da Ьi kгoz nји i ргеkо nje гesavao i zadovoljavao razlicite роtгеЬе
van onih koje se odnose na samи pгoizvodnjи (sticanje i raspodelи) vгed­
nosti. Amandmanima se otvaгa риt da i pojam гadni covek и ргосеsи daljeg
гazvoja samoиpгavnih ekonomskih odnosa i neposгedno-demokratskih, poli-
284
tickih odnosa doЬije svoj риш 1zraz i pиni sadгzaj, ekonomski sadrzaj. Na-
ime, radпi covek - sanюиpravljac пiје samo politicko-demokratski vec је
i politekorюmska kategorija. Samo tako on moze postati »ekoпomski vlada-
jиca klasa«.
Predlozeнi amandmani proklamиjи i u potpunosti иspostavljajи takve
odnose da niko ne rnoze, Ьilo и ime federacije, bilo u ime repиblike Ш
komиne, odnosno и ime drиstveno-politicke zajedнice, postati ))vlasnik« akи­
mиlacije koja Ьi poslиzila za stvaranje etatistickog odnosa. То је obaveza
za federacijи, za repиblikи, za komunи. Svi nasi zakoni savezni i repиЬliCki,
kao i sve odlиke opstina, morajи voditi racиna da to Ьиdе ugraderю и sи­
stinи odnosa и komuni, repиblici i federaciji. То је ekonomska i pravna
osnova na kojoj se, u stvari, razlikиje sta је и okvirи drиstveno-politickih
ргiгоdа zajednica samoиpravпo, а sta delиje kao drzava и uzem smislи. Amandmani
dаји okvire (а i mogиcrюst) da zajednicke potrebe drиstva kao takvog, na
nivoи kоmине, repиblike, federacije, resavamo kroz drzavu gde i kad је to
potгebno. Dгиstveno-politicke zajednice, naime, imajи pravo da putem ро­
геzа оЬеzЬеdији iskljucivo odredene poslove. U federaciji је to, иglavnom,
samo armija i savezna adrнinistгacija.
Samo izиzetno zakonom se moze privremeno ograniciti raspolaganje
delorн sredstava drиstvene reprodиkcije radi finansiranja odredenih ne-
ophodnih potreba drustvene reprodиkcije. Osnovi i kriteriji takvog koгis­
cenja moraju Ьiti utvrdeni гepuЬlickirн иstavom, odnosno иstavnirн zakonom
pokrajine. Dakle, takvo pravo imajи sanю republike, odnosno pokrajine, i
to и ogranicenim slиcajevima, s tim da se sredstva ne rноgи trajнo odиzeti
niti se moze ugroziti nюgиcнost sopstvene reprodиkcije radne organizacije.
Diskиsija treba da pokaze da li sи sva resenja, odnosno formulacije
koje se odnose na ovo pitanje, dovoljno јаsпе i da li dosledno izrazavaju
ono sto se zelelo.
PolazeCi od toga da је neotиdivo pravo radnog coveka da odlucиje о
dohotkи kao delи иkиpnog drиstvenog dohotka, koji se ostvarиje kroz raz-
licite oblike иdrиzeпog rada i udгиzivanja sredstava, Amandrнanom XXI
sи na nov naciп izrazeni i garaнtovaпi odnosi medи radnim ljиdima unutar
samih slozenih organizacija иdrиzenog rada ili izmedu radnih organizacija
i unиtar razнih vгsta asocijacija kada је и pitanjи иdrиzivanje sredstava.
Naime, radni ljиdi iz jedne osпovne organizacije иdrиzenog rada, иdrиzијиСi
sгedstva akиmиlacije s drиgima, irнаји pravo da ucestvиju и zajednickom
dohotkи ostvarenom иdrиzivanjem rada i sredstava u оној srazmeri и kojoj
sи svojim zivirн i minulim radom doprineli ostvarivanjи zajednickog do-
hotka. Time se, u sustiпi, resava odnos izmedи шinиlog rada i zivog rada.
Ostvareпi visak rada, kao нi plodovi toga rada, nikad se пе odиziшaju od
neposrednog proizvodaca. Kroz razlicite odnose udrиzivanja sredstava re-
produkcije ostvareni visak rada osnovne organizacije udrиzenog rada иklји­
сије se и proces drиstvene prosirene reprodиkcije i uvek se vraca rаdпош
covekи i njegovoj osnovnoj orgaпizaciji udrиzenog rada. Visak rada se stalno
vгаса nјеши, odnosno osnovnoj orgaпizaciji udrиzeпog rada u kojoj radi.
Na taj пacin stvara se шogиcnost najsire iпtegracije, а пе dolazi do eks-
proprijacije neposr·ednog proizvodaca od dela njegovog viska rada.
U vezi sa svim sto sam rekao, jedan od osnovnih nasih zadataka је
da se sto pre razradi zakonodavstvo koje се ove поvе odnose odredenije,
285

prema potreЬi, da formиlise. Medиtim,
radne organizaCIJe vec sada mogи da
иrеаији svoje иnиtrasnje odnose gde ne postoje smetnje и pozitivnom zako-
nodavstvи - prave svoje statиte, medиsobne dogovore и dиhи nacrta иstav­
nih amandmana itd. Nepostojanje razradenog zakonodavstva ne treba da
im smeta da svoje иnиtrasnje odnose иrеаији na novim osnovama, kako је
to amandmanima XXI i XXII definisano. N а tim osnovama rnogи vec
sada da se иspostavljajи odnosi и integracijama i velikirn predиzecima i da
se otklone osnovi unиtrasnjih sporova i nespoгazиma koji nastajи prven-
stveno zbog starih, и osnovi administrativnЉ i tehnokratskih odnosa. Ovakvi
novi odnosi ne sanю da се иcvrstiti postojece nego се иbгzati i stvaranje
novih integracija, а tirne се se pospesiti rnodernizacija tehnologije i pгo­
izvodnje иopste.
Svim ovirn rneгama, razиrne se, nisи иkinиte niti prevazidene sve
osnovne drиstvene protivrecnostJ. koje leze и priгodi гоЬnе proizvodnje i
odnosa raspodele prema гаdи. Prenosenjern prosirene reprodиkcije na radnog
coveka i njegovи osnovnи radnи oгganizacijи nisи ove protivrecnosti иki­
nиte. Stvoгena је samo, ili bolje receno stvaгa se nova, dгиkcija osnova
za njihovo prevazilazenje i samoиpravno demokratsko resavanje. Iz pro-
tivгecnosti гоЬnе pгoizvodnje гadala se i snaga Ьiгokratizma i tehnokratizma.
Robna pгoizvodnja, naime, zahteva drzavи i и nasim novim odnosima. Da
li се zbog toga и tom okviги jacati Ьiгokratizam i tehnokratizam i one
drиstvene snage koje sи njihovi nosioci ili се jacati one snage koje sи
nosioci samoиpгavnih demokratskЉ odnosa, zavisi, izmedи ostalog, i od
toga na koji nacin se resavajи ove sиprotnosti. Ne nademo li nacin da stva-
гamo samoиpгavnи osnovи za ovo - necemo гazviti dгиstvenи Ьаzи za
pгevazilazenj е Ьir·okгa tizma.
Radi samoupгavnog resavanja tih i slicnih pгotivгecnosti, kao i гadi
ostvaгivanja nacela kako и гadnim oгganizacijama, tako i ko-
solidaгnosti,
mиnama i drиgim dгListveno-politickim zajednicama, иstavni arnandrnani иs­
postavljaju kao Ьitan element za гealizaciju samoLipгavnih odnosa - sarno-
upгavno spoгazиmevanje i dгиstveno dogovaгanje. Samoupravno spoгazи­
mevanje i dгustveno dogovaranje predstavljaju konstitutivne elemente Ustava
odnosno naseg dгListvenog uredenja. Oni se javljaju kao Ьitan oЬlik геsа~
vanja drustvenih pгotivгecnosti i ostvaгivanja saradnje i medиsobne soli-
daгnosti, kako и sferi udгuzenog гаdа, tako i u drиgim sferama drиstvenog
zivota. Bez razvijenog samoиpгavnog sporazиmevanja i dгustvenog dogo-
varanja ne moze se sistem · repгodиkcije - pгoizvodnje i гaspodele vгednosti
- na bazi samoиpгavnЉ odnosa иspesno odvijati. Рогеd пeposгedne pro-
izvodne ili drиge poslovne saradnje, sarnoиpгavni sporazиm i dгиstveni do-
govor treba da Ьиdе osnovni oЬlik integrisanja иkupnog dгustvenog гаdа,
odnosno potvrdivanje njegovog dгustvenog socijalistickog karakteгa, dги­
stveпog kaгakteгa celokиpnog sistema drиstvene гергоdиkсiје. Samoиpгavno
spoгazиmevanje i dгиstveno dogovaranje treba da zamene drzavи gde god
је to vec daпas objektivno rnogиce u sistemи pгosiгene гepгodukcije i celo-
kиpne dгиstvene гeprodиkcije. Razvijanje sistema samoupгavnog spoгazи­
mevaпja i dгиstvenog dogovaranja moze, и vrlo velikoj rneri, deetatizovati od-
nose u komиni - sto је jedna od Ьitnih pгetpostavki иspostavljanja samo-
upravnih odnosa и citavom nasem dгиstvu. Upгavo na tom роdrисји, na
роdгисји l'azvijanja sporazumevanja i dogovaгaпja, otvoгice se siroko polje
za aktivnost i ЬоrЬи za ozivotvoгenje samoиpгavljanja u svim sferama naseg
286
dгиstvenog zivota - za Savez sindikata, Socijalisticki savez i Savez komи­
nista. То је posebno роdгисје delovanja svih skиpstina drиstveпo-politickЉ
zajednica.
Deetatizacija ekonomskih odnosa и sfeгi proizvodnje i raspodele vгed­
nosti, и sferi prosirene repгodиkcije - za kоји sи date иstavno-pravne os-
пove и amandmanima XXI i XXII - polazna је osnova da se drиstveno­
-ekonornski zivot и celini deetatizиje i da se politicki zivot deЬiгokratizuje.
Ali, to nije dovoljno. Deetatizacija i deblrokratizacija се doЬijati svoj pиni
sadrzaj tek и onoj meri и kojoj budemo komunи - opstinи razvijali kao
osnovnи samoиpravnи drиstveno-politickи zajednicи. Коmипа se, prema
tome, javlja kao drLiga - pored organizacije иdrиzenog rada - osnova
и razvijaпjи samoиpravnog dгиstva, и kome је radщ coYek sLibjekt i stva-
ralac.
Као sto је poznato, Ustavna komisija је уес oгganizoyala r-ad da se
i komuna i odnosi u пјој - zajedпo sa skиpstinskim sistemom и celini -
sto рге pГOLlCe i da se kasnije donesи ustavne odredbe. Medlltim, to ne znaci
da se vec sada пе moze dosta иciniti za dalji гazvoj komиna. Iako pгed­
lozeni amandmani !le goyore о komиni neposгedno, ipak 0!10 sto donose
otYara dalje mogиcnosti za njen гazvoj. Jedna od Ьitnih pгetpostavki za
гazvoj opstiпa је da se one sto рге oslobode pгevelike etatisticke i dгLige
1·egulative fedeгacije i гepLIЬlika. Zato је neophodna Ьгzа гeyizija sayeznog
zakonodavstva. о tome је Ьilo гесi vec pгilikom donosenja amandmana
1968. godine, ali је malo Liciпjeno. Na toj istoj liniji bice potrebno гevidiгati
i гepLIЬlicko zakonodavstYo.
S dгuge stгane, i sami opstinski oгgani, пе cekajuci, takode mogн
mnogo иciniti za гazvoj komиne kao samoupгavne i slobodile dгиstveno-po­
liticke zajednice. Jedail od Ьitilih elemer1ata и tгansfoгmaciji opstine је
smar1jivanje poгeskih oЬlika zahvatanja iz licnog dohotka gгаdапа i doho-
daka гadnih orgailizacija, smanjenje bиdzetskih oЬlika finaпsiгailja i иУо­
аеnје samofinansiгaпja na bazi drиstvenog dogovaranja gradana и opsti-
Ilama, odnosno и mesilim zajedпicama i drиgim гazlicitim interesnim zajed-
nicama. А tи se moze mnogo иciniti - i vec se ciпi. Ргеmа piedlozenim
amandmanima, poresko zakonodaystvo је и repuЬlikama i one mogи syojom
zakonodavnom po1itikom oslobadati opstine od poresko-budzetskih ogгa­
Ilicenja.
Razvijanje i jacanje mesnih zajedr1ica i dгugih inteгesnЉ zajednica kao
oЬlika samoorgailizovailja i samofinansiгanja zajednickih роtгеЬа gradana
takode је риt и гazvijanjи komиne. Inteгesпe zajednice se morajи гazvijati
kao zajednice gгadaпa-koгisnika, а Ile kao ir1stitucije cehovskog kaгaktera.
Као cehovski centri one postajи jedila od polиga Ьiгokгatskog konstitиisall]a,
kao zajednice gгadana-koгisnika oile sи jedna od vaznih kaгika и гazvijanjи
komиne kao samoиpravne dгиstveno-politicke zajedпice. U tom smislи Ьiсе
potгebno vrlo Ьгzо menjati administrativnи, budzetsko-poгeskи ргiгоdи po-
stoj€cih zajednica za obrazovanje, kao i drиgЉ zajednica.
Vec sи dosadasnje diskиsije о daljem гаzvоји komиne i skиpstiпskog
sistema pokazale da је риt i ргаvас razvoja skиpstinskog sisterna и komиni
i komиile и celirli - гazvijailje opstinskih skиpstina kao skupa delegata
гazlicitih zajednica, inteгesnih zajednica гadnih ljиdi - gradana i IljihoYih
иdrиZenja, а skиpstinskog sistema kao oЬlika i izraza samoиpгaynog pove--
287
zivanja, sporazumevanja i dogovaranja razlicitih interesnih zajednica u
komuni.
Opstinske skupstine Ьiсе osnova iz koje се se dalje razvijati skup-
stinski sistem - i delegatski sistem - sporazumevanje, neposredno-demo-
kratski odnosi u celoj zgradi samoupravnog socijalistickog drustva. Ovakve
opstinske skupstine Ьiсе osnova iz koje се nюci da izrasta i izrastace skup-
stine u sirim drustveno··politickim zajednicama, ne kao politicko-predstavnicki
vec neposredno-dernokratski, sarnoupravno-delegatski orgaпizam ...

(»Ustav SFRJ<<, »Komunist«, »Oslobodenje«, 1971, str. 8-25)

SAOPSTENJE SA 21. SEDNICE PREDSEDNISTVA СК SKJ,

2. DECEMBRA 1971. GODINE
(Karadordevo, 2. decembar) Na 21 sednici Predsednistva SKJ, odrzanoj
1. i 2. d.ecernbra 1971. godine u Кaradordevu, r-aspravljano је о aktuelnorn
idejno-politicJ:юrn stanju u SKJ.
Uvodno izlaganje podneo је pгedsednik SKJ drug Tito. Predsed_rlistvo daje
punu podrsku ocenama i stavovirna druga Тita i prihvata njegovo izlaganje
kao sastavni deo zakljucaka ove sednice.
Pгedsednistvo је konstatovalo da, iako је posle 17. sednice Predsednistva
doslo do pojacane idejno-politicke aktivnosti Saveza komunista i ostvaгivanja
щ_acajnih rezultata, u poslednje vr·erne zaostravaju se odredeni politicki proЬlerni,
а antisarnoupravne i antisocijalisticke snage pojacavaju pritisak na na5e soci-
jalisticko drustvo.
Pritisak tih snaga је jedniш delorn i posledica znacajnih idejno-politickih
kolebanja u SKJ koja prate pojave liderstva, frakcionastva, pгodori tudih idejnq-
-politickih shvatanja u SKJ i nebudnosti pr·ema nosiocima nacionalizma d svim
protivnicima samoupravljanja. Otuda ·i dileme о sposobnosti SKJ da izrazava
interese radnicke klase i naroda i tendencije da se Savez komunista, Socijalisticki
savez i d.ruge drustveno-politicke organizacije zarnene takozvanim pokretima, sto
је unosilo zabunu u redove Saveza komunista.
Na sednici је konstatovano da sovinizam uzima vise maha i pгedstavlja
prethodnicu i osnovu okupljanja antikomunistickih i antisamoupгavnih, а naгo­
cito bi:rola:atsko-tehnokгatskih snaga.
Podгzavajuci ocene politicke situacije u SR Hrvatskoj i о aktivnosti Saveza
komunista Hrvatske koje је na sednici izneo drug Tito, Predsednistvo istice
puno poverenje u Savez komunista Hrvatske i njegov Centralni koшitet da се
savladatj postojece teskoce, kolebanja i izvesna odstupanja u pogledu ideoloskih
i politickih akcija protiv nacionalizma гaznih Ьоја i antisamoupravнih ideolookih
i politickih teнdeнcija koje se pгik.rivaju нacioнalizmom. Jedino se efika!SJ1oш
idejнo-politickoш ЬогЬоm uz puнu aktivнost i odgovoгnost komunista i ruko-
vodstva Saveza komunista Hrvatske rnoze osiguгati uspesno preovladavanje
teSkoca,
Ujedno је istaknuta i puna odgovornost svih kornunista Jugoslavije, а
prvenstveno ceнtralnih komiteta гepublika i pokrajinskih komiteta, da svako
u svojoj sгedini povede odlucnu idejno-politicku akciju protiv antisocijalistickih
pojava za dalji гazvoj samo1.1pгavljanja, jacanje uloge гadnicke klase, jacanje
br-atstva i jedinstva naroda i narodnosti jedinstva u Savezu komunista
Jugoslavije.
Pгedsednistvo 1.1kaz1.1je na odgovornost komunista koji rade u organima
vlasti da bez kolebanja primenjuju ustavne propise i preduzimaju zakonske mere
pгotiv svil1 pojedinaca i grupa koje deluju protiv slobode, r·avnopravnosti, bra-
stva i jedinstva nar·oda i narodnosti i samoupravnog socijalistickog poretka. U
19 Samoupгavljanje и Jugoslaviji 289
isto vreme, Pгedsednistvo upozorava na opasnosti od kolebanja u borЬi sa
пeprijateljskim snagama i anarholiberalistickih teпdencija u Savezu komuпista.
Predsednistvo SKJ podvlaci svoju odgovornost i odgovorпost centralnih
komiteta Saveza komunista repuЬlika i pokrajiпskih komiteta u stvaranju povolj-
пiJ.ih ;poJltiCkih uslova za funkcionisaпje Ustavom ustaпovljeruh demokratэki.h
iristitucija drиStva i sistema dogovaranja radi brzeg resavanja sistemskih i drugih
otvorenih pitaпja razvoja drustva, radi prevazilazeпja sporosti u resavaпju eko-
пomskih рrоЬlеша, kao i u doslednijem sprovodenju prograшa i usvojene politike
Saveza kшnunista. Zakljuceno је da osnovni stavovi diskusije na ovoj sednici
poslu2e za pripгeшu druge koпferencije SKJ.
(»Borba«, 3. decembar 1971)

IZ PISMA PREDSEDNIKA SKJ 1 IZVRSNOG BIROA

PREDSEDNISTVA СК SKJ, 18. SЕРТЕМВRА 1972. GODINE
Na sednici odrzanoj 18. septembra ove godine, Izvrsni Ьiro Predsednistva
SKJ razmatrao је, uz ucesce druga Tita, neka sU.Stinska pitanja ostvarivanja
politike SKJ i utvгdio mere koje tгеЬа, odlucno i bez kolebaпja, preduzeti da
Ьi Savez komunista povecao svoje jedinstvo, akcionu sposobnost i efikasnost
u delovanju.
l

Zakljucci 21. sednice Pr·edsedпistva i Akcioni program Druge konfer·encije

SKJ znace za sve organizacije i vodece organe Saveza komuпista obavezu da
u svom prakticnom delovanju reaf.irшisu i dosledruje ostvaruju politicki kurs
Devetog kongresa SKJ, da otklanjaju nagoшilane slaЬosti u Savezu lюmunista,
da se odlu6nije Ьше za socijalisticko samoupravljanje i politiku гavnopravnosti,
lлatstva i jedinstva nasilr пагоdа i narodпosti, da se uhvate ukostac sa svim
pr:_otivnicima poИtike SKJ.
Pгela2enjem u idejnu i politicku ofanzivu, Savez koшunista је vec ostvaгio
odгedene гezultate koje ne treba potcenjivati. Oni su dоЬга podloga i os1onac
za dalje ujedinjavanje snaga u Savezu koшuпista i u drustvu na pozicijama
socijablstickog samoupravljanja.
Svestan odgovoгnosti za tok i rezultate u ostvaгivanju stavova i zakljucaka
usvojenih na Dгugoj koпfeгenciji i sednicama Predsednistva SKJ, Izvгsni Ьiю
naglasava da postignuti rezultati mogu da budu ugrozeni, а uspeh politike SKJ
dovedeп u pitanje, ako se Savez komurusta ne preobrazava u takvu orgaпizaciju
гevolucionaгne akcije koja је u stanju da svoje stavove i politiku efikasnije
pretvara u zivot. Izvrsavanje usvo]enih zalcljucaka - to је probna i kritiCka
tacka stvarne spгemnosti, doslednosti i odgovornosti koшurusta, svake njihove
oгganizacije i foгuma. Radnicka klasa i ostali radni ljudi ocenjuju aktivnost
komuпista i njihovih oгganizacija ne ргеmа deklaracijama, nego prema stvarnoш
poJitickom i drustvenom ponasanju u pгaksi, prema rezultatima njihove akcije.
Od prihvacenih stavova i zakljucaka sрого se prelazi u akciju. Pri torne,
ocigledno је da i u redovirna Saveza kornuillsta irna nastojanja da se otupi
ostrica usvojeпih stavova, da se oni razvodne i potisnu u stranu, а prakticni
poduhvati odlaZи i neutгalizuju. То dolazi do izгa2aja u odrюsu na pitanja od
cijeg r·e5avanja zavisi jacanje polozaja гadnicke klase u drustveпo-ekonornskirn
i politickim odnosirna, u pгirneщ ustavпih amandmaпa, u sprovodenju politike
ekonornske sabllizacije, u prevazilazenju socijalnih razlika koje se ne zasnivaju
na radu, kao i u dгugirn oblastima politike i prakse Saveza komunista.
U nedoslednostrna, kolebaпjima i neefikasnosti u izvrsavanju usvojenih
zakljuCaka ispoljavaju se rnnoge slabosti koje postoje и organizacija:rna i vodeeim
orgaпima Saveza komuпista:

19* 291
 prisustvo i uticaj interesa i shvatanja opгecnih interesima radnicke klase
socijalistickog samoupravljanja;
uticaj Ьirokratskog mentaliteta, sitnosopstveпicke stЉije i malogradanske
psihologije, sto se izrazava u zamenjivaпju priпcipijelne politike politikanstvom
i u pгodiraпju politickih iпtriga, koje su cesto i,пspirisaпe od straпe neprijateljskih
elemenata iz zemlje i iпostranstva;
uticaj blrokratskog meпtaliteta, sitпosopstveпicke stihije, tolerisanje pogleda.
i politickih poпasanja koji su suprotni ideologiji i politici Saveza komuпista;
neujedilaceпi kriteriji i razliciti stepen iпteпzivnosti u akciji na ostvari-
vanju politiC:kih stavova SKJ u razlicitim drustvenim sredinama;
pojave idejпo-politiC:ke i akcioпe гazjedinjenosti sve do .pokusaja obnav-
ljanja i jaeanja, u starim ili novim oЫicima, grupasenja, frakcioпaskog delovanja
i ЬQгЬе klika za pozicije vlasti.
Samo beskompromisnom borbom na iskorenjivaпju takvih pojava, Savez
komunista moze da osigшa odlucujuci uticaj па drustvena kretanja.
п
Od idejno-politickog jedinstva i akcione sposobnosti Saveza komuпista Ьitno
zavisi da li се se u sistemu socijalistiбkog samoupravljaпja obezЬediti veca efi-
kasпost, odgovoгnost, organizovanost i red u resavaпju zivotnih ргоЬlеmа гadnicke
klase i гazvoja drustva.
Za јасапје jedinstva i akcione sposobnosti Saveza komunista od bltnog
su znacaja naroCito sledeci zahtevi:
(1) Ne mozemo se pomiгiti sa ClllJenicom da su mnogi zakljucci koje
usvajaju nase oгganizacije i foгumi jos dosta uopsteni i пedovoljпo jasni, da
posle njihovog usvajaпja nastaju razlicita tumacenja, ра i suprotna ponasanja
u pгaksi. Polazeci od Pr·ograma i Statuta SKJ, odluka Devetog kongгesa, zaklju-
caka Konfeгencije i Predsedilistva SKJ пuZ:no је putem idejпog гasciscavanja
u sasvim konkгetnom vidu definisati za sta i pгotiv cega se bori Savez komu-
nista u svakoj оdгеdепој drustveпoj sredini. Izostгavanjem idejnih merila za
akciju tгеЬа u jasnom vidu utvrdivati liпiju гazgranicenja sa svim onim shva-
taпjima, iпteresima i akcijama koje odudaraju od klasne sнstine politike SKJ
i vec pгihvacenih stavova.
(2) Neophodno је u svakoj orgaпizaciji i foгumu Saveza komunista ustaliti
pгaksu гedovnog kritickog oceпjivanja kako se spгovode нsvojeni zakljucci, da
li se i kako koml!Ilisti pridгzavaju tih zakljucaka tamo gde гаdе, zive, tamo
gde se odlucuje о dгustvenim poslovima - u samoupravnim orgaпima, u pred-
stavnickim, izvrsno-politickim i upr-avпim organima vlasti, u drustveno-politickim
orgaпizacijama.
Samo takvim koп.kгetnim ocenjivanjem kako se postavljajн i poп.asaJU u
drustvenoj praksi clanovi, izboгni funkcionero;i, oгganizacije i forнmi Saveza komu-
nista, uz stalnн kontгolн izvгsavanja zadataka moze se uspesno razvijati i utvг­
divati konkгetna licna i kolektivna odgovoгnost.
То је put za ocenjivanje stvarnih ideoloskih, politickih i moralnih kvali-
teta i odgovornosti svakog Clana S_aveza komнnista.
- То treba da obezbedi odlucnije odstranjivanje iz гedova Saveza koml!Ilis-ta
sviћ onih elemenata koji su tнdi ideologiji i politici Saveza komнnista, svih
оnЉ koji 5 voj uski egoisticki i grupni interes stavljaju iznad inteгesa гadnicke
klase i samoupгavne socijalisticke zajednice - korumpiгanih pojedinaca, malo-
gгadana, nosilaca Ьirokratske samoYolje, opoгtнnista, karijeгista i dгнgih ljudi
kojj svojim ponasanjem naгusavaju ugled Saveza komunista. Odstгanjivanjem
tah-vih Clanova, SaYez komнnista postace idejno jedinstveniji, sposobniji za akciju
i pr·ivlacniji za klasno svesne radnike i mlade ljнde.
(3) Ocenjujemo da i posle Dгuge konfeгencije SKJ ima jos dosta kolebanja,
nedoslednosti i odstupanja od principa demokratskog centгalizma, cija је sustina
utvгdena u Statutн SKJ. Od dosledne pгimene ovih pгincipa u pгaksi Ьitno
zavisi pгeobrazavanje Saveza komunista u jedinstveniju i boгbenij.u oгganizaciju.
292
Moranro se odlucnije suprot.staviti tendencijama da se demokratizam u
?avezu komunista svede na diskusije bez zavrsпice, na ргаvа bez odgovornosti
1 na _f~rmalno-demokratsku proceduru. U istoj meri, treba se suprotstaviti svakom
pokusaJu_ da se demokгatski centralizam pretvori u Ьirokratski centralizam, u
nametaПJe stavova bez prethodnih demokratskih rasprava u oгganizacijama i
forumima, u vladavinu uskih grupa nad clanstvom ...
1_1/ _Stabilizacija nase privrede nailazi na mnogobrojne pгepreke. Jos nisu
otkloщeш uzroci nestabilnosti. Nije izvr·sen temeljan preokret u dosadasnjem
pona5anju_ Nelih.-vidnost jos pritiskuje svom tezinom. U porastu је broj radnih
organ~zacija sa guЬicima. Jos uvek ima dosta nepokrivenih investicija. Dгustveno­
-politicke zajednice nisu izmirile svoje obaveze prema pr-ivredi а -v-riskovi u
bu~z~tima ~isu Yraceni _priv~edi. Nalazi drustvenog knjigovodstva 'i inspekcijskih
sl_y.zbr ostaзu bez utvrdrvaщa efikasne zakonske i drustvene odo-oyornosti Izlaz
iz tr~n~tnih teskoca jos uvek se traZ:i, pre svega, u porastu"' cena. I · pored
PO:ТOlJn~h ekonon:skih гezultata u proizvodnji, -izvozu i zaposlenosti, slaЬosti
koJe шsu otkloПJene mogu da doYedu u pitanje te rezultate ako se ne bude
brzo i гadikalnije menjalo ponasanje svih nosilaca privredile aktiYnosti svih
org_ana odgovoшih za privredna zЬivanja u zemlji. U tome .imaju ~sebno
:-relr~u. odgov<?гnost repuЬlicka, pokrajinska i Savezno izvrsno vece, kao i drugi
1zvrsnr orgaш.
Predsednistvo SKJ је u nekoliko navrata raspravljalo i prihvatalo zakljucke
о oYim proЬlemima. Izvгsщ Ьiго Pгedsednistva SKJ insistira da svi vodeci
organi i oгganizacije Saveza komunista odmah utvrde i осепе .u kojoj је fazi
izvr5avanje zakljucaka iz Akcionog programa Druge konferencije SKJ, posebno
u vezi sa svodenjem inyesticija i ostalih Yidova potгo5nje u okvire ras-polozivill
s~edstav~, smanjivanjem gubltaka, гealizacijom zakljнcaka SKJ о agrarnoj poli-
ћci meПJanjem polozaja radnih organizacija u oЬlasti bankaгstva i t·obnog pгomei:.o'1
u zemlji i inostranstYU u skladu sa ustavпim amandmanirna.
SaYez koml!Ilista tгеЬа da se осИнеniје zalaze za to da u sYim radnim
kolektivima i dгиStvenim sredinama pгeovlada i da se ucvгsti oгijentacija na
maksimalno moЬilisanje нnutrasnjih snaga. na podizanje produktivnosti r-ada
i poveeavanje dohotka, na ramijanje pгeduzimljivosti i stvaralastva, na jacanje
dгиStvene odgovornosti i radne discipline.
, _ Pot_гebno. _је o~lucnije supгotstavljanje na svim linijan1a pгitisku potгo­
sacke pS!hologt)e, po)avama nesavesnog odnosa ргеmа гadu i dгustvenim sгed­
stvima, javasluka, svim oblicima гasipniStva i parazitizma.
SYe mere - sistemske, ekonomske i administгativne - koje se preduzimaju
u cilju ekonomske s-taЬilizacije treba da doprinose гeafirmaciji principa priv-
гedne i drustvene гeforme, tгzisnog pгivгedivanja i izgradivanja sistema svesnog
planskog нsmeгavanja ekonomskih i dгustvenih kretanja.
Politika ekonomske stabilizacije moze se uspesno ostvariti samo odlucnom
resenoscu i doslednoscu komunista koji deluju u svim organizacijama udruzenog
гad:;t •. u svim drzavnim i polltickim organirna. Odnos prema pitanjima od kojih
zav1s1 uspeh politike stabllizacije jreba da bude Ьitan kriterij za ocenjivanje
гe~ulta~ svakog clana l organizacije Sayeza komнnista, svЉ samoupr-av.nih i
drzavшh oгgana, svih dгustveno-politickih organizacija.
(2~ I рогеd postignutih po<:etnih uspeha, ne mozemo biti zadovoLjni
rezultatlma borbe za prevazilazenje socijalnih razlika koje se ne zasnivaju na
radu, odnosno za izvrsavanje zakljucaka koje је о tim pitanjima usvojilo Pred-
sedпistvo SKJ.
. S~ve~ kon:':lnista i sve organ~zoyaпe socijalisticke snage treba da ener·gicno
potrsl:':щu : suz:blJU one tokove u stvarnom zivotu koji vode raslojavanju drustva
na Slromasne 1 Ьogate.
r=:ot_rebna је hit:ta,. orgal}izovana i siroka akcija, u kojoj -treba da prednjace
komuшst1, za о!klаПЈаще izvora Ьogacenja, sticanja prihoda bez гаdа, odnosno
nesгazme:no нlozenom radu. Za nedovoljnu efikasnost u otklanjanju ovih pojava
odgovor_nr su organi zaduzeni za donosenje zakona i odiuka о oporeziYaпju pre-
komerшh zarada, za oгganizovanje sposobnih poгeskih i drugih iпspekcijskih
organa koji се stгiktno i bez oklevanja primenjivati zakonske propise i odluke
dгzavnih i samoupravnih organa.
293
 Treba sto pre doneti zakon kojim se reguliSu i oporezuju prihodi steceni
od prodaje zemlje i nekretnina, prisvajanja rente koja је rezultat drustvenih
ulaganja i oпemoguciti praksu da se u vidu nakinade stete za eksproprisane
parcele Ш zgrade sticu Ьogatstva.
Za na5 samoupravni socijalisticki sistem nedopustiv је pasivan i oportu-
nisticki odnos prema pojavama korupcije, krade i drugih slicnih oЬlika prisva-
janja doЬara i dohotka. U otklanjanju i kaznjavanju nosilaca mita, korupcije,
nezakoпitog prisvajaпja imovine organi gonjenja i sudski organi jos nisu na
visini svojih zadataka, nitj irnaju dovoljno pomoci i podrske.
Organizacije i rukovodstva Saveza komunista treЬa da se, vise nego do
sada, zalazu za pokretanje i vodeпje siroke drustvene akcije protiv uzroka
i nosilaca ovih pojava. Potrebno је preduzeti ћitne mere koje bi obezbedile
osposoЬljavanje organa drzavne i radniCke samoupravne kontrole radi efikasnijeg
suzbljaпja takvih pojava.
U Savezu konшnista ne moze Ьiti mesta ljudima za koje se utvrd.i da
imovinu sticu na nacin koji је suprotaп zakoпu i socijalistiCkim drustveпim
пormama.
/31 Na sirem savetovanju i na sedпici PredsedniStva SKJ odrzaпoj 26. јuпа
o.g. dogovorene su i utvrdene politicke i idejne mere koje Ьi trebalo preduzeti
u oЬlasti sгedstava informisaпja. Do sada је veoma malo uсiпјепо па гealizaciji
tih zakljucaka i mera. Zato se postavlja kao neodloZan zadatak da se odrze
sgstanci svih komunista u stampi, na radiju i televiziji i svih odgovornih poli-
tickih i drustvenih organa radi preduzimanja energicnih mera da se onemoguci
destruktivno pisanje, odstrane sa 1"1lkovodeCih mesta svi oni koji ne prihvataju
politiCki kurs SKJ, da se onemoguci pisanje koje је suprotno politici SK i frak-
cijsko delovaпje kroz stampu.
Sve се to olakSati da komuпisti i drugi radnici u stampi, radiju i televiziji,
polaze~i od nasih osnovnih stavova, povedu odlucnu Ьorbu za realizaciju наsе
politike u drustveno-politickom Zivotu. То се blti znacajan i nov doprinos
ЬоrЬi SKJ.
Sadasnja etapa revolucije irпa odlueujuCi znaeaj za pravce razvoja i sud-
Ьinu socijalizma u Jugoslaviji. Sustina pitanja је u tome: da li се radnicka
klasa zagospodariti celinom dгustvene reprodukcije i obezbediti odlueujueu ulogu
u politickom i drllstvenom odlucivanju ili се jacati oni odnosi i sпage koji
Sll suprotni iпteresima radnicke klase, socijalizma i samoupravljanja. U tom
prelomnom momentu, Savez komuпista ima povecanu odgovorпost za pravac
drustvenog razvoja, za funkcionisanje i razvoj sistema socijalistickog samollprav-
ljanja, za jaeanje revolucionarnog karakter-a vlasti radnicke klase, za socijalis-
ticku sadrZinu svih drustvenih odluka ...
(»Pismo P1·edsednika SKJ i IzVJ'snog Ьiroa, PJ·edsed-
nistva SKJ«, brosura »Nova inicijativa и SKJ«,
»Komunist«. 1972. str. 5-8 i 10-12)
IZ »PLATFORМE ZA PRIPREMU STAVOVA I ODLUKA DESETOG
KONGRESA SKJ«, JUNA 1973. GODINE
Socijalisticko samoupravljanje, kao sistem dru.Stvenih odnosa za koji smo
se opredijelili i sto ga izgradujemo vise od dva decenija, postaje drl!Stvena
stvaгnost.
Samoupravljanje, savladavajuci ostatke starog dгustva, razvija vlastite ob-
jektivne zakonitosti i snage za гjesavanje drustvenih konflikata i proturjeenosti
koje proizlaze iz tih zakonitosti.
Dosadasnja pгaksa i гezultati гazvoja samoupгavljanja svakodnevno potvr-
duju opгedeljenja za samollpl-avni socijalizam, kao pravac demokгatskog, huma-
nistickog i ekonomskog r-azvitka пaseg drustva, u kojem se, na temelju dгust­
venog vlasnistva sredstava za proizvodnju, ostvaruje spajanje гadrюg covjeka
u udгl!Zenom гadu s uvjetima, sгedstvirna i plodovima njegova гаdа.
SamouplЋVljanje pokazuje ekoпomsku efikasпost. Ono је snazno potaklo
stvaгalastvo i inicijativu гadnih ljudi na svim podгucjima гаdа.
Njegova vitalnost se posebno pokazuje u sposobnosti da na demokratski
nacin гје8аvа i najkгupnije drustvene pгoturjecnosti i konflikte.
Samoupгavljanje se vec dokazuje kao sistem drustvenih odnosa u kojem
se najslobodnije moze ostvaгivati dugoюcni drustverю-povijesпi zadatak гadnicke
klase - pгelazak od klasnog u besklasno drl!Stvo,
Nema u svijetu uzorka koji Ьi nат pokazao kako se moze izgraditi
samoupгavni socijalizam. Moramo na osnovi vlastitih iskustava, postavljati kon-
kгetne zadatke ove etape, istгazivati i pюnalaziti pllteve vlastitog гazvoja.
Zbog toga su i teskoce s kojima se suocavamo i proЬleшi koje moгarno гje8avati
u l'<:!_ZVoju samoupravljanja veci i dugotrajniji.
Nasa iskustva u izgгadпji samoupгavnog socijalizma, nasi uspjesi а i ne-
l!spjesi na tom putu, imaju odгaza i na svjetska kretanja ka komunizmu. Bitka
za samoupravljanje је nasa obaveza i odgovornost pred svim pгogresivnim sna-
gama u svijetu.
Savez komunista, radпicka klasa i druge oгganiziгane snage dгl!Stva oba-
vezni su da vode nepгekidnu politicku borbu za гevolucionarne promjene u
produkcionim odnosima, da stalno unapreduju pгaksu samoupгavljanja i ubr-
zavaju procese povezivanja i udruzivanja гаdа. Sve stvaгalacke snage u zemlji
moraju se u potpunoj mjerl angazirati na proucavanju nasuh dosadaSnjih
iskustava u izgradnji samoupгavnog socijalizma i na temelju toga i mщksis­
tiCko-kгiticne analize tih i drugih iskustava, pгidonositi njegovom daljem uspje8-
!:!0m гazvoju.
1. Bistorijsko mjesto sa.moupra.vljanja.
Orijentacija na socijalisticko samoupгavljanje u гazvoju naseg drustva posta-
vila је odnos samoupravljanja i drzave mnogo potpunije i sveobuhvatnije.
295
 Dvadesetogoclisnje iskustvo ,samoupravnog razvoja pokazuje da је sagledana Ьit
tih odnosa. U praksi, -te u mnogim teoretsik.im raspravama, nase sarnoupravljanje
је dobro razgraniceno od blrokratskog etatizrna, kao i od nase prve faze
socijalizma. Sarnoupravljanje је, medutirn, cesto razradivano samo kao negacija
te faze, а pri torne rnu nije .dovoljno jasno odreden pozitivan srnjer lcretanja.
U ekstremnoj kritici dosada5nje faze razvoja socijalizma cesto se javljaju tah.-vi
elementi kritike koji se granice а cesto to jesu, s antikornunsitickorn kritikorn
socijalizrna uopee. Uz to se javljaju i neki elementi restauracije kapitalizrna.
L'rugu tendenciju predstavljaju rnisljenja da је samoupravno drustvo jedna
potpuno zaokruiena drustvena cjelina s vlastitim unutrasnjirn zakonitostirna, tj.
zakonitostima koje su, doduse, negacija zakonitosti nase »prve faze<< ali su se
osamostalile i predstavljaju osnovicu nezavisnog, vlastitog nicirn drugirn odre-
denog drustva. Smatra se da се se i t 0 drustvo dalje razvijati, najprije na svom
usavrsavanju, а onda се iz toga izaci nove motorne snage napretka. Prema
tin1 rniЩenjirna, unutгasnje zakonitosti takvog drustva i njegova napretka
treba da utvrdi svakodnevna pгaksa. Та shvacan]a nisu tako jasno izrazena,
ali cine podlogu mnogih teoretskili radova i postupaka u praksi.
Uz ovakva misljenja, ima i shvacanja о sposobnosti i automatizmu u
гazvoju socijalistickog sarnoupravljanja, odnosno negiranju uloge svjesnog cinioca
u razvoju samoupravnog socijalizma, а posebno negi):anju vodeee uloge Saveza
komunista kao avangarde radnicke klase. То је vodilo negiranju diktature prole-
tarijata i slaЬljenju nuznih zastitnih ћшkсiја dr2ave, kao instгumenta u rukama
гad[liCke klase za ostvaгivanje njezine historijske uloge.
Zbog toga treba i sada naglasiti da nas samoupravni sistem pгedstavlja,
takode, jednu >>-prijelaznu etapu«, odnosno etapu prelaza od kapitalizma preko
na5e pocetne faze socijalizma ра do (Мarksove) »asocijacije slobodnih proizvo-
daca«, tj. do komunizma. Polazeci od tah.-vog povijesnog rnjesta sarnoupravljanja,
potrebno је istaknuti nekoliko cinjenica:
1. Samoнpгavno socijalisticko dr"Ustvo, bez njegove povezanosti s raz-
vojem pr·erna komunizmu (»asocijacija slobodnih proizvodaca«) је besrnislica,
nije rnoguce i ne vodi nikamo. Samoupгavno socijalisficko drustvo nije gгadeno
na »svojoj« osnovi, nego sadгZi elemente i burzoaskog drustva i socijalizma.
Njegov је zadatak, upravo, dal]e savladavanje elemenata burzoaskog dгustva.
Ako se ne postuje taj princip, moze se dogoditi da (privremeno) jacaju elernenti
starog drustva, ра i da dode do kгize socijalistickog razvoja. Mi smo upгavo
imali pocetak jedne takve krize koja se izrazava u pritiscima za slaЬljenje
klasne orijentacije, u pojavama i tendencijarna monopoliziranja uvjeta гаdа
i upravljanja tirn uvjetirna i sr·edstvirna rada, гeproduciranja starih i uspostav-
ljanja novih kapital-odnosa, u nedovoljnoj odlucnosti i kolebanjirna u Ьorbl
p.r:otiv sve otvoг~nijeg postupanja protivnika samoupгavljanja i socijalizma, u
pгodorima libeгalizma i dr·ugih socijalizmu tudlih ideologija. Dvadeset prva sjed-
nica Pr·edsedйistva SKJ i Pismo pгedsjednika SKJ i Izvгsnog blroa Predsjed-
nistva SKJ oznacЩ su izlazenje iz te krize.
Razumije se da se samoupгavnom dгustvu kao pгijelaznoj etapi ne rnoze
negirati ni dugotгajnost niti specificnost njegove strukture. Ova etapa, kao i sve
pr-ijasnje, ima svoje speci:f!icne zakonitosti koje treba ispitivati, pri cemu је
Ьitno da se te zakonitosti uklapaju u dugoгocniH тazvitak ka kornunizmu.
2. Samoupгavno socijalisticko dгuStvo kao »prijelazna etapa«, је oЬlik
diktature pгoletarijata. Zbog izmijenjenog ob1ika diktature proletaгijata u nasrm
uvjetima, mnogi su previdjeli cinjenicu da је i nas sistem jedan od oЬlika
diktatшe pгoletarijata. Та је cinjenica Ьila dulje vгemena gotovo sasvim ispиS'­
tena u vec-ini napisa о samoupravljanju. Sanюupravno dгuStvo cesto se nije
shvacalo i nije se uvijek dosljedno ostvarivalo kao oЬlik diktatuгe radпiCke
klase. Radпicka klasa је cesto Ьila degгadirana od subjekta па objekt, tj. nije
se govorilo о njezinoj ulozi, ak:tiviranju i zadacirna, nego najcesce о пjezinom
»polo2aju« i to prije svega, mateгijalnorn. U posljednje vrijeme to se znatnije
popгavlja, ali ponekad u nedovoljпo defiпiranom smislu, tj_ govori se о »klasnoш
sag_r2aju« samoupravljanja, sto nedovoljno definira klasne zadatke, ра se moze
shvatiti i kao briga о гadnicima Bez svijesti о toj sustiпi ostavljaju se sirorn
otvorena vгata elitizmu, tehnokгatizmu i Ьiгokratizmu, sto vodi u nacionalizam,
liberalizam i slicno.
296
Bez afiгmacije socijalistickog samoupгavljanja kao dominantпog pгoduk­
cionog odпosa postoje realпe opasnosti od Ьirokгatizma, tehпokratizma, liЬeгa­
lizrna, пacioiJ.alizrna i vracanja u admiпistгativщ socijalizam.
3. Vodeci гacuna о toj »prijelaznosti« i prolaznosti etape, moraju se,
barem u najopcijem okviгu, postaviti zadacj koje ta etapa treba da ispuni. Raz-
ja5njavaпje tih zadataka, koji se kao neka vгsta priprema za likvidaciju etape
koja jedva da је pocela, moze u ve:Нkoj mjeri dati smisao i zadacima sadasnje
etape.
Za паsн sadasnju еtарн te zadatke smo u пасеlн i пajuopcenije pгilicпo
utvrdili. Oni se sastoje u tome da od »udrЋzivanja« koncentгacijom i centгali­
zacijom drustvenih sгedstava, koja su se odvajala od гadnicke klase, preko
udruzivanja rada i sгedstava, prelazirno na нdn.!Zivanje гаdа i slobodnu vlastitu
oeganizacijн пjegove podjele.
Та etapa zahtijeva pгevladavanje otudeпosti drustvenih sredstava od samo-
нpr-avno udгu2enog гаdа, odnosno upucivanje tih sr·edstava na izravno up:av-
ljanje udr·uzenih гadnih ljudi kojj s 11jirna. ~гаdе kao jedan ргоЬlеm, i (lsto-
dobno kao uvjet toga) namece ргосеs ukidanja viska vrijednosti (Marksovo
pretvaranje viska dгustvenog radnog dana u »potгeban гаd«).
Na tom је planu u idejnom smislu ucinjen progгes u ustavnim amandma-
nirna. Osirn samoupгavljanja, kao cilja i dгustvene pгakse, vise је istaknuta
sиStina udr·u2enog гаdа (ргосеs udruzivanja rada),
'Гime se vise istice sadrzaj samoнpгavljanja i pojacava barijeгa pr·otiY
zloupotrebe samoupгavljaпja. Naime, »samoupгavJjanje<< se uvodilo u tal~im
organizacijskim oblicima i pнtem kojirn је ucvгscivan tehno-Ьiгokгatski rnonopol
vlasti. sto је Ьilo u diгektnoj supгotпosti s osnoYnim obaveznirn socijalistickim
treпdorn. 'l'irne је radnicko samoupгavljaпje degгadiгaпo i svodeno па ,,.izjasnja-
vanje« о орсој globalnoj politici poduzeca i slicno.
Udruzivanje гаdа nad sгedstvirna za pгoizvodnjн u dгнstvenom vlasпistvu
izгa2ava Ьit samoupгavljanja i ozпacava па cemu nase dгиStvo tezi da se
organiziгa. Dakako, rni srno na pocetku procesa udruzivaпja i nas гаd jos
пiје »udгuzen«.
Ustavni amandrnani i pгedlozene ustavne promjene duЫje pokazuju sus-
tinu tog novog dгustvenog odnosa. Pokazalo se da samoupra\7ljanje u poduzecu,
kakvo smo zatekli iz prosle etape, znaci odгeden napr·edak, ali da nije dovoljпo
- i опdа kada predstavlja izvjesno rnijeпjanje osnovnog drЋstvenog polozaja
гadnog covjeka - za dalji гazvitak samoupr-avпog socijalistickog dгustva.
Ustavni amandmani i pгedlozene 11stavпe promjene daju i dalju, ыгн
osnovicu za iпtegгaciju pгivгede i dгustva na ternelju нdruzivanja гаdа. Vec је
u. rezolucijama rx kongгesa ukazano gdje се Ьiti glavпe t~skoee u ostvaгivaпju
takve orijentacije. Rijec је о o_stacima tгgovackog i noveanog kapitala i koпceп­
traciji ekonornske i politicke moci u oгgaпizacijama koje vladaju tim ostacima
kapitala. Na ternelju amandmana, u toku је utvгdivanje prakticnih rjesenja za
prerna5ivanje tih teskoea, оdпоsпо ostataka starih odnosa integгacijoш privrede
i dгustya na samoupгavnirn osnovarna.
U pogledu dгustvenih djelatпosti, koje su do sada bile alimentirane iz
otudenog viSka r·ada, amaпdmaщ i predlozeпe ustavne pгomjene daju nacelпo
vrlo ispгavna гјеsепја i pokazuju put za proпalazeпje instrumenata, metoda
i oЬlika za ozivotvor·eпje ustavnog nacela о tome da radni ljudi svoje osobne
i zajednicke potrebe u obгazovanju, znanosti, lшltuгi, zdгavstvu i u drugim dru-
stvenirn djelatnostima osiguravaju slobodnom гazmjenom svojega гаdа s radom
radnika u organizacijama нdruzenog гаdа u tim djelatnostirna.
П. Neke osnovne karakteristike razvoja samoupravljanja
l, Socijalisticko samoupravljanje izvire iz opCih kretanja suvгemenog dru-
stva ka socijalizmн, teoгijskih i naucnih pretpostavki, iskustava radnickog pokreta
u svijetu i karakteгa nase socijalisticke гevolucije. Njega је uspostavila i uspo-
stavlja, svojom svjesnom revolucionarпom i dгustvenom aktivnoscu, sama r-ad-
nicka klasa sa Savezorn komunis-ta Jugoslavije na сеlн.
297
 Samoи:pravljanje је tekovina dugotгajne i te8ke revolucionarne ЬоrЬе rad-
nicke k1:ase i radnih ljudi.
Poeeli smo izgradnjи samoupravljanja и иvjetima nerazvijene materijalne
baze, relativno malobrojne radnicke klase, s preteznim procentom seoskog stanov-
nistva koje se и tokи borbe za samoupravljanje veoma brzo mijenjalo i trans-
foгmiralo. Otuda se samoupravljanje od samog pocetka moralo sukoЬljavati
i rje8avati razne slozene unutrasnje proturjeenosti i materijalne teskoce.
Isto tako, sukob sa staljinistickim sistemom i njegova kritika dali su snaZa.n
podstrek punijoj afirmaciji teznji radniCke klase i radnih ljudi ka samouprav-
ljanju.
U pocetku - s obzirom na objektivne materijalпe i druge uvjete i nivo
svijesti i spozпaja - samoupravljanje ]е ро svojoj materijalnoj osnovici, drtt-
stvenom, ekonomskom i demokratskom sadгZaju bllo, иglavnom, ograniceno na
upravljanje radnika proizvodnjom i njihovim odlucivanjem о .prostoj reprodukciji.
Najveci dio drustvene akumulacije Ьiо је koncentriran и fondovima drustveno-
-politickih zajednica, prije svega, federacije, а materijalna baza samoupravljaпja
u radnim orgaпizacijama blla је veoma skuceпa.
Ustavom SFRJ iz 1963. godine, а osoblto privгedrюm гeformom iz 1965.
godine, росiпје slijedeca etapa u kojoj је teZiste ЬогЬе za prosiгivanje samoup-
ravljanja па cjelokupnu drustveпи reprodul.;:ciju i drustvo и cjelini. Prije svega
pristиpilo se deetatizaciji i decentralizaciji drиStvenih iпvesticijskih i drugih ·fon-
dova i prenosenju upravljanja sredstvima tih fondova na 1-adne organizacije.
Medutim, unatoc odгedenim rezultatima, doslo је do snaznih otpora гefoгmskoj
orijentaciji, ра i do napиStanja pojedinih Ьitnih ciljeva i zadataka te refoгme.
Umjesto savezne drzave, koja је postupno prestajala Ьiti glavni cinilac u
odlucivanjи о akumulaciji, kao cinilac drustvenog razvitka pojavljujи se sada
druge organizacije i drugi nosioci. Visak rada (а i иpravljanje drustvenim sred-
stvima и razlicitim oЬlicima) tece drugim kanaliшa. Osarnostaljeпje privrednih
poduzeea, bankaгskog i kreditnog sistema i njegovo postupno pretvaranje и
najmocnijи silu drustva, osamostaljenje uslиZnih funkcija i drustvenih slиZЬi,
cine sve ove cinioce relativno neovisnim jedne od drugih, naгocito u odlukama
о svorn vlastitom razvoju. U takvim uvjetima rada se i јаса tehnokratsko-biro-
kratski sloj. Тај sloj, vezan иz odredene politicke i drustvene faktore, postavlja
1-adnickoj klasi i p1·oizvodacirna samo zahtjeve, nastoji svoje potl·ebe osamostaliti
i povecati jedan dio viska rada, ne vodi brigu о povecanjи proizvodnje i produk-
tivnosti, а zainteresiгan је za 1·elativno podгedenu ulogu proizvodaca itd. Dispro-
poгcije su rasle (tocnije, rastao је taj dio viska rada), а tehnokratsko-birokratski
sloj se povezivao s nekirn organima Saveza komunista i s organima vlasti (osoЬito
и komuni i и repuЬlici). Radala se i tendencija da se i Savez komunista poteini
i pгehтori iz organizacije radnicke klase u instгument tog sloja.
Ako Ьi tehnokratsko-moпopolisticki odnosi i tendencije ·prerasli u domi-
nantno svojstvo proizvodnih odnosa, oni Ьi ne samo sve vise spиtavali razvoj
samoиpravljanja i ogгanieavali samoupravna prava radnih ljudi и иdГllZenom radu
vec Ьi potkopavali cjelokupan sistem socijalistickog samoupravljanja, te siste~
drustvenog vlasnistva паd sredstvirna za proizvodnjи.
Nase drustvo se sukoЬilo sa svojevrsnom opasnoscu srascivanja tehпokratsko­
-upravljackog rnonopola и privredi i арагаtа drzavne vlasti, s tim sto sи, za
razliku od poslijeratnog razdoЬlja, sada glavnи иlogu preиzeli nosioci tehnokratsko-
-upгavljackih rnonopola u privredi.
Otudivanj~ i pгelijevanje dohotka, odnosno znacajnog dijela viska rada
i akumulacije iz proizvodnje и prometnu sferu (trgovine, banke, drustveni foпdovi
i Ш.), foпniranje odgovarajucih centara ekonomske i fiпansijske moCi izvan sfere
proizvodnje i nad proizvodnjom, zajedno s jos uvijek visokim stиpnjem drzavnog
posredovanja и drustvenoj repгodukciji - velikom odvojerюscu izmedи pojedinih
sfera drustvenog rada - vodilo је degradaciji odnosa и proizvodnji i osiroтaSenjи
proizvodnih organizacija. Time је poduzece svedeno na razinи proste reproduk-
cije, dok је radnicka klasa, odnosno zaposleni и proizvodnji, svedena па prostu ·
гeprodukciju radne snage, и kojoj su, и osnovi, i dalje zadrzani ostaci najamnih
odnosa i mentaliteta.
U takvim иvjetima javljale su se grupno-vlasnicke tendencije, teznje i pojave
privatizacije drustvenog vlasnistva, pokusaji tehno-Ьiгokratskih drugih anti-
298
samoupravnih snaga da se promijeni karakter drustvenog vlasnistva i blt soci-
jalistiCkog samoи:pravljaпja. Sve је to dovodilo do usporavanja razvoja samo-
иpravnih socijalistickih odnosa, ali и isto vrijeme i do pojacanih napora radniCke
klase i komunista da se takve nepovoljne tendeпcije zaustave i otklone.
2. ВогЬа za гazvoj samoиpravljanja, za nove sarrюupravne produkcijske
odnose vodila se i па politiCko-idejnom planu i razvijala se ovisno о odnosima
snaga и drиstvи i u Savezu komunista.
Novi koraci и sagledavanju stvarnog stanja drиStvenih odnosa i prodori
i ra5ciseavanja na idejno-politickom planu, istodobno su omogucavali da se иcine
dalji koraci и гazvoju samoupгavljanja i na ekonornskorn planu. I obrnиto, Cim
su se pojavljivala kolebanja i zastoji и idejno-politickoj sferi, redovito је dolazilo
do kolebanja i zastoja и гazvoju samoupravljanja i и ekoпomskom razvitku.
Sarnoupravljanje se nиZno moralo sukoЬiti s etatistickim odnosima, odnosrю
pгaksom vazne administгativne centralizacije i preraspodjel~ ?redstava d~~tvene
reprodukcije na razini federacije, а, takode1·, sukoЬilo se s 1stlm karakter1st1kama
dгzavno" odlucivanja i na razini repиЬlika, pokrajina i kornuna. Pri torne sи se,
иporedo"' s teznjama i Ьorbom za samoиpravljanje, stalno javljale tendencije
za obпavljanje centгalizma, odnosno vraeanje na staro.
Samoupravljanje se, takoder, sиkobilo s tehnokratskim konceptom drиStve­
no-ekonomskih odnosa, njegovom praksшn i ideologijom. Tehnokratizam ne samo
sto se pokazao nesposobnim da rje8ava vitalna pitanja razvoja drustva, vec је
kocio njihovo rje8avanje" Tehnokratizam i Ьirokratizam sи јеdап od osnovnih
l!Zгoka inflacije i nestaЬilnosti, koje se povecavajи i produЬljavajи ako se takvi
odnosi dиlje zadrzavaju. Razvoj samoиpravljanja i potiskivanja tehnokratskih
i blrokratskih odnosa stvaгa osnovicu za trajnije rje8avanje proЬlema ekonomske
staЬilizacije.
Samoupravljanje је neminovno stavljalo na dnevni геd sva velika druStvena,
ekonomska, politicka i idejna pitanja od Ьitnog interesa za razvoj socijalizma.
Unatoc svim kolebanjima teskoeama i otporima, sarrюupravljanje је izraslo
и masovan istinski demokrЗ:tski sistem radniCkog i dгtlStverюg upravljaпja
i afirmira ~е kao na:juspjesnija i najbrza skola dгtlStvene svijesti i odgovornosti.
Samoиpravljaпje је duboko prodrlo и svijest radnicke klase i ra.dni}:l Џиdi и
cjelini i postalo njihova пeotudiva tekovina. Svijest о samoupravlJaщu 1v san:a
postaje materijalпa snaga socijalistickog samoиpravnog razv1tka. к:::о .sto Је
prednost revolиcije и samoj revolиciji, tako је i predпost samoupravlJanJa, kao
пastavka revolиcije, и samorn samoupravljanjи.
Samoиpravljanje је snairю potaklo kritiCku svijest prema naslijedenim
druStvenirn odnosirna. Ono se pokazuje kao znacajan cinilac razvoja drustvenog
vlasnistva nad sгedstvirna za pюizvodnju, povezivaнja i iintegriranja do juce гaz­
dvojenЉ sfera ljиdskog rada, razvoja drиStveпe i znanstvene misli i socijalisticke
prakse"
Samoupravljanje је vrsilo i vrsi pritisak na organizacije Saveza kornunista
da u vecoj mjeri dјеlији kao avangarda гadnicke klase, da svojи иlogu u
izgradnji samoиpravnog socijalizma ispunjavaju kao instrurnent radnicke klase.
Ono је пametnulo potrebи razvoja politickog sistema и kome се radпicka
klasa Ьiti izravnije osпovna motorna snaga. Naime, razvoj politiCkog sistema nije
odgovarao daljem razvojи samoиpгavljanja, odnosno nije и dovoljnoj шjeri osi-
gиravao razvoj samoupгavnih socijalistickih p1·odukcijskih odпosa i poticao procese
н tom pravcu. Ustavne pгomjene otvarajи perspektivu takvog razvoja politiCkog
sistema, tj. гadnici sи nosioci i ostvaruju funkcijи vlasti i funkcijи иpravljanja
dгugim dгustvenim poslovima.
Samoиpгavljanje је pridonijelo ostvaгivanju ravnopravпosti i јаеаnји brat-
stva i jedinstva medи nasim naгodima i naюdnostima, i uopce rje8avanju pro-
Ьlema u rnedunacionalnim odrюsima.
3. Drugi kongres samoиpravljaca znaci zavrsetak гelativпe stagпacije samo-
upгavl]anja i pocinjanje sadasnje etape Ьitaka za dalje prodore sarnoиpravljanja.
Kongres је ukazao na sustiпske proЬleme i osnovne zadatke suvremeпe Ьitke
za razvoj samoupravljanja. Na njemи је izrazeno puno jedinstvo i odlиcnost rad-
nicke klase i njeziпa nepokoleЬljivost da se prqЬlerni и drиStvu mogи иspjesno
rjesavati jedino daljirn i dosljednijim razvijanjem samoиpravljanja, ostvarivanjem
299
njeziпe odlucujuce uloge i utjecaja na sve tokove ekonomskog, drиStvenog .i poli-
tickog zivota, produЬljivanjem ravnopravrюsti i jacanjem bratstva i jedinstva
nasih naroda i rшrodnosti. ", ·
Drugim kongresom samoupravljaca dat је snazan zamah procesu osposob-
ljavanja Saveza komunista za nove bltke u гazvoju samoupravljanja.
Dvadeset prvom sjednicom Predsjednistva SKJ, Drugom koпferencijom SKJ
а пагосitо Pismom predsjednika SKJ i Izvгsnog Ьiroa Predsjednistva SKJ. raz~
otkгiveнa је sustina otrJ9гa, kolebanja i nedosljednosti, koji su spreeavali da
se ostvaгuju osnovni zadaci sadasnje Ьitke za sапюuргаvlјанје i Savez komunista
se mobilizirao za akciju.
Та su zblvanja pokazala da u drustvu postoje jake socijalisticke snage
koje је dosad~nji dгustveni razvoj akumulirao, i da је radnicka klasa, sa
Savezom komuшsta na celu i s ostalim socijalistickim snagama naseg drиStva,
sposobna da sagleda blt sadasпjih proЬlema u drustvu i da ih rjesava. Postalo
је jasno da se samoupravni socijalisticki pгodukcijski odпosi mogu razvijati
jedino uz svjesnu akciju orgaпiziгanih socijalistiCkih snaga drиStva i vodeeu
ulogu Saveza komunista kao idejno-politicki jediпstvene akciono sposobne
organizacije radпicke klase.
Jacanje jediпstva i akcione sposobnosti Saveza komuaista i ostalih soci-
jalistickih snaga drиStva, odlucno rasciseavanje sa snagama koje se s antisamo-
upгa:rпљ. i a~tisocijalist.ickih pozicija supюtstavljaju razvoju samoupravljanja,
:>tvor1~o- Је UVJete da s~ intenzivnije pr·istuи provodenju usvojenih amandmana
1 USJ?Jes_no obave golemi zadaci u drugoj fazi ustavnih promjena. Sada p1·edstoji
usva]all]e novog teksta Ustava i Ьitka da se njegov sadrzaj ozivotvori.
. Pгevaga u dгustvu ideja i snaga za dalje pюdore samoupravljanja, za
domшantnu ulogu radnicke klase, za vodecu ulogu Saveza komunista stvara
u-v·jete za:
- dalje promjene odnosa u dгustvu, promjene u raspolagaпju dohotkom,
sredstvima drustvene akumulacije. odnosno viskom гаdа u korist samoupгavno
udruzenog rada, а prije svega proizvodaca, za njihov odlucujuci utjecaj па sve
ekoaomske, drustvene, socijalne i politicke tokove;
- ekoпomsku i drustvenu stabllizaciju - па trajnijim osnovama;
prevladavanje drustveno пeprihvatljivih socijalnih r·azlika i realiziranje
socijalne politike samoupгavnog drustva.
Ostvar·ivanje zadataka sadasnje etape гazvoja samoupravljanja potice i dalji
preobrazaj Saveza komunista, Sindikata i svih ostalih organiziranih socijalistiCkih
snaga.
(»Platforma za prip1·emu stavova i odlulaz Desetag
kongresa SKJ«, »Komunist«, 1973, st1·. 37-46)
IZ USTAVA SOCIJALISTICKE FEDERATIVNE REPUBLIКE
JUGOSLAVIJE, 197 4. GODINE
Uvodni deo
OSNOVNA NACELA
... Socijalisticko drustveno шedenje Socijalisticke Federativne Republike
Jugoslavije zasniva se па vlasti radпicke klase i svih radnih ljudi i па odnosima
medtl ljudima kao sloЬodnim i ravnopravnim proizvodacima i stvaraocima ciji
гаd sluzi iskljucivo zadovoljavanju njihovih licnih i zajednickih potreba.
Osпovu ovih odnosa ciпi drustveno-ek:onomski polozaj rad.rюg eoveka koji
mu obezbeduje da, radeci sredstvima u drustvenoj svojini i odlucujuci neposredпo
i гюпюрrаvпо s dr·ugim гadпim ljudima u udruzenom radu о svim poslovima
drиStvene reprodukcije u uslovima i odnosima medusobne zavisnosti, odgovornosti
i solidarnosti, ostvaruje svoj licni materijalni i moralni interes i pravo da se
koristi rezultatima svog tekuceg i minulog rada i tekovina opsteg materijalnog
dгustvenog пapretka, da na toj osrюvi sto potpunije zadovoljava svoje licne
drнstvene роtгеЬе i da razvija svoje radne i druge stvaralacke sposobnosti.
U skladu s tim, neprikosnovenu osnovu polo:Zaja i uloge coveka cine:
drus'tvena svojina sredstava za proizvodnju koja iskljucuje povratak bllo
kog sistema ek.sploatacije coveka i koja, ukidanjem otudenosti radnicke klase
i radnih ljudi od sredstava za proizvodnju i drugih uslova rada, obezbeduje sanю­
upгavljanje radnih ljudi u proizvodnji i raspodeli proizvoda rada i usmeravanje
razvoja dгustva па samoupгavnim osnovama;
oslobadanje rada kao prevazilazenje istorijski uslovljenih dru5tveno-ekonom-
skih nejednakosti i zavisnosti ljudi u radu, koje se obezbeduje ukidaпjem suprot-
nosti izmedu rada i kapitala i svakog oЬlika пajamпih odпosa, svestranirn raz-
vitkom pюizvodпih snaga, podizanjem proizvodnosti rada, smanjivanjem radnog
vl'emena, razvijanЭem i primenjivanjem nauke i tehnike, obezbedivanjeтn sve
viseg obrazovanja za sve i podizanjem kulture radnih ljudi;
ргаvо na samoupravljanje, na osnovu koga svaki r,adni covek, ravnopravno
sa dгugim гadniтn ljudima, odlucuje о svom radu, uslovima i rezultatima rada,
о sopstvenim i zajednickim interesima i о usmeravanju drustverюg razvitka,
ostvaruje vlast i upravlja drugim drustvenim poslovima;
pravo radnog coveka da uziva plodove svog rada i materijalnog napretka
dгustvene zajedнic.e ргеmа nacelu: >>-Svako prema sposobnostiшa - svakoш рrеша
njegovom radu«, tiZ obavezu da obezbeduje razvitak materijalne osnove sopstvenog
i drнstvenog rada i da doprinosi zadovoljavanju drugih drustvenih potreba;
ekonorнska, socijalna i liena siguгnost coveka;
solidaгnost i uzajamnost sYakog ргеmа svima i sYill ргеmа svakome,
koje su zasnovane na svesti radnih ljudi da svoje trajne interese mogu ostvarivati
samo na tim пacelima;
301
 pravo da, radeci drustvenim sredstvima, upravljaju svojim radom usloviшa
slooodna inicijativa u razv1]anju proizvodnje i drugih drustvenih i 1icnih гаdа i odlucuju о rezultatima svoga rada.
gelatnosti u korist coveka i drustvene zajednice;
'----- Ostvarujuci rezultate zajednickog rada kao vrednost na trZistu u uslovima
demokratsk.i politicki odnosi, koji omogucuju coveku da ostvaruje svoje socijalisticke robne proizvodnje, radnici neposrednim povezivanjem, samouprav-
interese, pravo samoupravljanja i druga prava, da razvija svoju licnost nepo- nirн sporazumevanjem i drиStveniri1 dogovaranjem svojih organizacija udruienog
srednom aktivп<JScu u drustvenom Zivotu, а пaroCito u organima samouprav- гаdа i drugih samoupravnЉ organizacija i zajednica i planjrЋnjem rada ј razvoja
ljaпja, drustveno-politickim organizacijama i drugim drustvenim organizacijama
integrisu drustveni rad, unapreduju celokupan sjstem socjjalistiCkih drustveno-
udruienjima, koje sam stvara i preko kojih UJtice na razvijanje dгuStveпe svesti -ekonomskih odnosa i savladuju stihijno delovanje tгZjsta.
i па prosirivanje uslova za svoju aktivnost i za ostvarivaпje svojih interesa
prava; Novcani i kreditпi sistem sastavni su deo odnosa u drustvenoj repгo­
dukciji zasnovaпih na samoupravljanju radnjka u udruzenom radu drustvenim
jednakost prava, duznosti i odgovornosti ljudi, u skladu sa ustavп<JScu sredstvima i celokupan ,dohodak ostvaren н tim odnosima neotudjv је deo
zakonitoscu. dohotka osпovnih organjzacjja udruienog rada.
DrиStveпo-ekonomski i poШicki sistem proizlaze iz ovakvog polozaja coveka
Polazeci od шedusobne zavisnosti 'Proizvodne, prometne i finaпsjjske oЬlasti
sluze пjemu i пjegovoj ulozi u drustvu. udгuzenog rada, kao delova jedinstvenog sistema drиStvene reproduikcjje, radnici
Suprotan је drиStveno-ekoпomskom i politiCkom sisteшu, utvrdenom ovim u organizacijama udruzenog rada ureduju svoje шedusobne odnose u drиStveпoj
ustavom, svaki oЬlik upravljanja proizvodпjom i drugim drustveпim delatnostima гepгodukcjji i saгaduju na takvoj osпovi da se radniciшa u proizvodnjj obezbedi
i svaki oblik raspodele koji izopaeava drиStvene odnose zasnovane na ovakvom da odlucuju о rezultatjшa sopstverюg tekuceg i шjnulog rada u celiпi tih
polozaju coveka - u vidu blrokratske samovolje, tehnokratske uzurpacije i privi- odnosa.
legija zasпovanih na шonopolu upravljanja sredstvima za proizvodnju, Ш u vidu
prisvajaпja drustvenih sredstava na grupno-svojinskoj osпovi 1 drugih oЬlika
pг.ivabizacije tih sredstava, i1i u v:idu pтivatno-sopstvenicke ili partikularisЫcke
seЬienosti, kao i svaki ·drugi oЬlik ogгaпiёavanja radnicke klase da ostvaruje
svoju istorijsku ulogu u drustveпo-ekonomskim i politickim odnosima i o_rgani:шje
_vlast za sebe i za sve radne ljude.
( Drustvena svojiпa, kao izraz socijalistickih drиStveno-ekonomskih odnosa
medu ljudima, osnova је slobodnog udrurenog rada i vladajuceg poloZэ.ja radnicke
klase u proizvodnji i u drustvenoj reprodukciji u celini, kao i osnova sopstvenim
radom stecene licne svojine koja slиZi zadovoljavanju potreba i interesa coveka.
Sгedstva za proizvodnju u drustvenoj svojtni, kao zajednicka neotudiva
osnova drustvenog гаdа i drиStvene гeprodukcije, sluze iskljucivo гadu u cilju
zadovoljavanja licnih i zajedniCkih potreba i interesa radпih ljudi i razvijanjti
materijalne osnove socijalistickog drиStva i socjjalistickih samoupravnih odnosa.
Sгedstvima za proizvodnju u drustvenoj svojini, ukljucujuci i sredstva za proSi-
гenu гeprodukciju, neposredno upravljaju udruzeni radnici koji гаdе tim sred-
stvima, u sopstvenoш interesu i u interesu radnicke klase i socjjalistickog drиStva.
U ostvarivanju ove drиStvene funkcije udruzeni radnici odgovorni su jedni
drugima i socijalistjckoj zajednici kao celini.
:CI!'ustvenom svojinom sredstava za proizvodnju i drugih sredstava rada
obezЬeduje se svakom da se, pod jednakim uslovima, ukljuci u udruzeni rad
drustveпim sredstvima i da, ostvarujuCi pravo rada drиStvenim sredstvima, na
osnovu svog rada, stice dohodak za zadovoljavaпje licnih i zajednickih potreba.
Polazeci od toga da niko nema pravo svojine na drustvena sredstva za
pгoizvodnju, niko - ni drustveno-politicka zajednica, ni organizacija udrиZenog
rada, ni grupa gгadana, ni pojedinac - ne moze ni ро kom pravno-svojinskom
osnovu prisvajati proizvod drиStvenog rada, ni upravljati i raspolagati drustvenim
sredstvima za ·Proizvodnju i rad, niti samovoljno odredivati uslove raspodele.
/-- Rad coveka је jedini osnov prisvajanja proizvod·a drиStvenog rada i uprav-
ljanja drustvenim sredstvima.
О гaspodeli dohotka na deo koji sluZi prosirivanju materijalne osnove
drustvenog шdа i na deo za zadovoljavanje licnih i zajednickih potreba radnih
ljudi saglasno nacelu raspodele prema гadu, odlucuju radщ ljudi koji stvaгaju
taj dohodak, u skladu sa medusobnom odgovornoscu i solidarnoscu i drustveno
utvrdenim osnovama ј merilima za stjcanje i raspodelu dohotka.
Pгoglasenje Ustava u Skupstini SFRJ
Sгedstva namenjena obnavljanju i prosirivaпju materijalne osnove drust-
venog гаdа zajednicka su osnova odrZэ.vaпja i razvoja drиStva, tj. drиStvene
repгodukcije koju na osnovu samoupravljaпja ostvaruju radni ljudi u svim oЬli­ Radni ljudi svoje licne i zajednjcke potrebe i interese u oЬlastima obra-
cima udruzivanja rada i sredstava i u medusobnoj saradnji organizacija udru-· zovaпja, nauke, kulture, zdгavstva i drugih drиStvenih delatnosti, kao delovima
zenog гаdа. jedinstvenog ргосеsа dгиStveпog rada, o·bezbeduju sloЬodnom razmenom i udru-
Osnovica svih vidova udruzjvanja rada i sredstava drustvene reprodukcjje zjvanjem svog rada sa radom radпika u organizacijama ud1-uzenog rada u tim
oЬlastjma. Slobodпu гazшenu rada ostvaruju radni ljudi neposredno, preko orga-
i samoupravne integracjje udruienog rada је osnovna organizacl]a udгuZenog
пizacija udгuzenog гаdа i u okviгu ili ргеkо samoupravnih jпteresnih zajednica.
гаdа, kao osnovni oЬlik udruienog rada u kome radnici ostvaruju neotudivo

303
302
Ovakvim odnosima obezbeduje se гadnicima u tim delatnostima jedтtak drustveno-
-ekonomski polozaj kao i drugim radnicima u udruzenom radu.
Radni ljudi, u cilju 'POtpunijeg, r·acionalnijeg i organizovanog zadovoljavanja
svojih licnih i zajednickih potreba i interesa u dru5tvenim delatnostima · i u
odredenim delatnostima materijalne proizvodnje, zajedno s radnicima u organi-
zacijama udru2enog rada tiћ delatnosti, osnivaju samoupravne interesne zajednice
u kojima ostvaгuju sloЬodnu гazmenu rada i neposredno uгeduju odnose od
zajednickog interesa. Radnici i radni ljudi osnivaju samoupravne interesne
zajednice i radi zadovoljavanja odredenih svojih licrlih i zajednickih potreЬa
i i_n.teresa udruzivanjem sredstava na nacelima ·uzajamnosti i solidarnosti.
Radni ljudi koji samostalno vr5e delatnosti licnim radom sredstvima u
svojini gradana, imaju, na osnovu svog rada, u nacelu isti drustveno-ekonornski
polozaj i u osnovi ista prava i obaveze kao i radnici u organizacijama udru-
zenog гаdа.
Uzivajuci ovim ustavom utvrdeno pravo svojine na obradivo zemljiste,
zemljoradnici imaju pravo i obavezu da iskoriscavaju to zemljiste radi unapre-
divanja poljoprivredne proizvodnje u sopstverюm interesu i .interesu socijalisticke
zajednice. SQc;ijalisticka zajednica pruza podrsku zemljoradnicima u podizanju
produktivnosti njihovog rada i sloЬodпom udruZivanju u zadruge i druge oЬlike
udruzivanja radi unapredivanja uslova njihovog rada i zivota.
U cilju organizovanog ukljucivanja zemljoradnika u socijalisticke samouprav-
ne drustveno-ekonornske odnose i unapredivanja poljopгivredne proizvodnje,
obezbeduju se uslovi za njen гazvitak na osnovu dr-ustvenih sredstava i druStYe--
nog гаdа, k!ao i uslovi za udт-uzivanje zemlj01·adnika i njihovu saradnju s oгga­
nizacijama нdгuzenog rada na nacelima dobгovoljnosti i гavnopravnosti.
Radi ostvaгivanja materijalne osnove ravnopгavnosti naroda i narodnosti
Jugoslavije, radi ujednacavanja materijalnih uslova dгustvenog zivota i rada
гadnill ljudi i radi sto uskladenijeg гazvoja privrede kao celiпe. u Socijalistickoj
Fedeгativnoj RepuЬlici Jugoslaviji ,posvecuje se, u opstem interesн, posebna
paznja brzem razvitku proizvodnih snaga u pгivredno nedovoljno razvijenim
repuЬlikama i autonomпim pokrajinama, i u tu svrhu se osiguгavajн potrebna
sгedstva i preduzimaju druge mere.
Radi нnapredivanja uslova svog zivota i rada, stvaranja osnova za njihovн
stabilпost i sto potpunije koгiscenje mogucnosti za гazvoj proizvodnih snaga
drustva i za povecanje pгoduktivnosti svog i ukupпog dгustvenog rada, radi
r-azvijanja socijalistickih samoupravnih odnosa na toj osrюvi, kao i radi savla-
davanja stihijnog delovanja trzista, radnici u osnovnim i drugirn organizacijama
udr-uzenog r-ada i гadni ljudi u samoupгavnim inter·esniш zajednicaшa i drugirn
samoupгavniш organizacijarna i zajednicama, kao i u drustveno-politickirn zajed-
nicama, oslanjajucj se па naнcna sazпanja i na njiшa zasnovaпe ocene гazvojnih
mogucnosti. planiгanjem svog r-ada i гazvoja uskladuju odnose u dгustvenoj
reprodukciji i usmeгavaju гazvoj dшstvene pгoizvodnje i drugih dгuStvenih
delatnosti sa svojim, na samoupravnoj osnovi utvrdenirn, zajedniбkirrr interesima
ciljevima ...
U Socijalistickog Feder·ativпoj Republici Jugoslavi.ii sva vlast pгipada rad-
nickoj klasi lt savezu sa svim гadnim ljudima grada i sela.
U cilju izgradnje dгustva kao sloЬodпe zajednice pгoizvodaea, radnicka
klasa i SVi гаdпi Ijч_di гazvijaju socijalisticku sarnoupгavпu demokгatiju kao
poseban oЬlik diktatuгe proletarijata i to obezbedujн:
гevolucionaгnim ukidanjern i ustavnoш zаЬгаnош svakog oЬlika dгustveno­
-ekonomskih i politiCkih odnosa i organizacija zasnovanih na klasnoj eksploa-
taciji i svojinskoш monopolu, i svakog politiCkog delovanja usшeгenog na uspo-
stavljanje takvih odnosa;
ostyar·ivanjeш samoupraYljanja u organizacijama нdгuzenog rada шesniщ
zajednicama, samoupгavnim iпteгesnim zajedпicama i dгugiш sam~upгavnim
oгganizacijama i zajednicaшa, kao i н drustveno-politickim zajednicaшa i drustvu
нopste, i шedusobnim povezivanjem i saгadnjorn tih oгgarlizacija i zajednica;
slobodпim i гаvпоргаvniш samoнpravnim uгedivanjeш medusobnih odrюsa
i uskladivanjem zajedпickih i opstih inter·esa гadnih ljнdi i njihovih samoupгavnih
organizacija zajednica samoupгavnim spoгazнmevanjem i dгu5tveпim dogo-
varanjem:
odluбivanjem radпih ljudi u ostvarivanju vlasti upгavljanju drugirn
drustvenirrl poslovima н osпovnim organizacijama нdгuzenog rada i dгugim
osnovnim samoupгavnim organizacijama i zajedпicama, putem delegacija i dele-
gata u oгganima upravljanja samoupгavnih oгganizacija i zajednica, kao i putem
delegacija i delegata u sktlpstiпama dгuStveno-politickih zajednica i dгugiш
organiшa samoupravljanja;
obavestavanjem radnih ljudi о svim pitanjima od znacaja za ostvarivanje
J1jihovog dгustveno-ekonomskog polozaja i za sto potpunije i kvalifikovanije
odlucivanje u vrsenju funkcija vlasti i upravljanja drugim ckustveniтn poslovima;
javnoscu гаdа svih oгgana vlasti i samoнpгavljanja i nosilaca samoupravrlih,
javnih i drugih dru5tvenЉ funkcija;
licnom odgovornoscu nosilaca samoupгavnih, javnih i d~gii: , drustvenill
funkcija, odgovorпoscu oгgana vlasti i samoupravljanja, smeПJlVoscн nosilaca
samoupravnЉ, javnih i dгugih drustvenih funkcija i ogгarlicavanjem njihovog po-
no'l.rrюg izbora i postavljanja na odredene funkcije;
ostvaгivanjeш kontrole radnika i drugih гadnih ljudi i dгuStvene koпtrole
tюpste nad гadom nosilaca samoupravnih, javnih i dгllgih dгuStvenih funkcija н
samoupгavnirn organizacijama i zajednicama i н dгustveno-politickim zajednicama;
ostvaгivanjem i zastitoш ustavnosti i zakoпitosti;
dгu5tveno-politickom delatnoseu socijalistickih snaga orgaпizovanih u dru-
stveno-politicke organizacije;
sloЬodnim i svestranim aktivnostima ljнdi.
Samoupгavljanje radnih ljudi н osnovnim oгganizacijama udгнzeпog rada,
mesnim zajednicaшa, samoнpravnim interesnim zajednicama i drugirn osnovnim
samoнpravЋiш oгganizacijama i zajednicama osпova је jedinstvenog sistema
samouprЋ'\•ljanja i vlasti гadnicke klase i svih гadnih ljudi.
Radi obezbedivanja uslova svoga zivota i гаdа i drustverюg гazvoja i stva-
ranja socijalisticke zajednice, · гadni ljudi u opstini, kao samoupravrюj i osnovrюj
~d.ruStveno-politickoj zajednici, i u drugim dгuStveno-politiC:kim zajednicama,
povezivanjem svojih organizacija нdruzenog гаdа i drugЉ samoнpravnih orga-
nizacija i zajednica, delovanjem drнstveno-politiбkih oгganizacija, samoupravrtim
sporazurnevanjem, drustvenim dogovaranjern i fнnl~cionisanjem skupstina kao
zajednickih organa svih ljudi i njihovih organizacija i zajednica, ostvaruju
svoje zajedпicke inteгese, vrse vlast i нpravljaju dгugim dгustvenim .poolovima.
Ustavom нtvrdene funkcije vlasti i нpravljanja dгugim dгuStvenim poslo-
vima н dгustџeno-politickim zajednicarna vrse siшpstine dгu5tveno-politickih zajed-
nica, kao izabгane i smenjive delegacije radnih ljudi u samoupгavnim organi-
zacijama i zajednicama i drнstveпo-politickirn organizacijama i dгugi skнpstinarna
odgovoгni orgaпi.
Radi sto potpunijeg нсе5еа radnih ljнdi i svih or·ganizovanih socijalistickih
snaga н ostvarivanju vlasti i upгavljanju drugirn drustverlim poslovima i гadi
нskladivanja njihovih zajednickih i opstih dгustvenih interesa, organi drustveno-
-politickih zajednica razmatгaju inicijative, mШјепја i pгedloge drustveno-
-politickih organizacija, zauzimaju stavove о пjima i saraduju sa drustveno-
-politickim or·ganizacijama.
RadniCka klasa i svi radni ljнdi i pнtem drzavne vlasti opsteobaveznim
noгmama ol;>ezbeduju socijalistiCke drustvene odnose, гazvoj drustva i upгavljanje
dru5tvenim poslovima па samoнpravnim osnovama, stite sloЬode i ргаvа coveka
i gradanina. socijalisticke samoнpгavne odnose i sanюupravna prava radrlih ljudi,
гe5avaju drustvene sukobe i stite ustavorn нtvrdeni poгedak.
Saшoupгavni polozaj i ргаvа гаdпоg coveka н osnovnirn i drugim orga-
nizacijama нdгuzenog гаdа, шesnim zajednicama, samoupгavniш -interesnim zajed-
nicarna i u drugirrl saшoнpгavnim oгgaпizacijaшa i zajednicaшa, samoнpгavni
polozaj гadnih ljudi u opstini, slobodno samoupгavno нdгнZivапје, aktivnost
i stvaralastvo radnih ljudi, ravnopravrюst naroda i naгodnosti i sloЬode, ргаvа
i duznostj coveka i gradaпina, нtvrdeпi ovim ustavom, osnova sн, granica i
ргаvас ostvaгivanja prava i duznosti drustveпo-politickih zajednica н vr5enju
flшkcije vlasti_
Dru~tyena samozastita, kao funkcija sarnoupгavrюg drustva ostvaruje se
aktivЋostima гadnih ljudi, gradaнa, oгgaпizacija udruzenog rada i drugih samo-
::n Sa:noupгayJjanje u Jugoslaviji 305
upravnih organizacr]a i zajednica drustveno-politickih i drugih organizacr]a i
dгustveno-politiCkihzajednica, гadi zastite ustavnog uredenja, samoupravnih prava
radnih ljudi i drugih prava i sloboda coveka i gradanina, radi zastite drustvene
imovine, obezbedivanja liene i imovinske sigurnosti гadnih ljudi ri gradana i radi
slobodnog dru8tvenog razvoja.
Radi ostvarivanja i uskladivanja svojih interesa i samoupravnih prava,
u skladu sa opstim interesima socijalistickog drustva, kao i radi vrsenja odredenih
drиStvenih poslova i razvijanja raznovrsnih aktivnosti, radni ljudi i gradani
sloЬodno se udгuzuju u dгustveno-politicke i druge drustveпe organizacije i
udruzenja gradaпa, kao sastavni deo socijalistickog samoupravnog sistema.
Drustveno-politicke oгgaпizacije, kao oblik slobodrюg politickog oгganizo­
vanja radnih ljudi па klasnim socijalistickim osnovama, aktivaп su Cinilac
гazvoja i zastite socijalistiCkog samoupravnog drustva ...
D1-ugi deo
DRUSTVENO UREDENJE
GLAVA I
DRUSTVENO-EKONOMSKO UREDENJE
1. Polozaj coveka u udruzenom radu i drustvena svojina
Clan 10.
Socijalisticko dгustveno-ekonomsko uredenje Socijalisticke Federativne Re-
puЬlike Jugoslavije zasniva se na slobodnom 1Jdгuienom radu sredstvima za
pгoizvodnju 11 drustvenoj svojini i na samoнpravljanju radnika u pгoizvodnji
i гaspodeli dгustvenog pгoizvoda н osnovпim i drugim orgaпizacijama udruienog
rada i 11 drustvenoj гeprodukciji 11 celini.
Clan 11.
Rad i r·ezultati rada odгeduj11 mateгijalni i dгustveпi polozaj coveka, na
osnovu jednakih prava i odgovoгnosti.
Niko ne moze ni пeposгedno ni posredno sticati materijalne i dгuge koгisti
eksploatacijom tudeg гаdа.
Niko ne sme na Ьilo koji nacin onemogucavati ni ogranicavati гadnika
da гavnopгavno s dr·ugim гadnicima odlucuje о svom гadu i о uslovima i r·ezul-
tatima svog гаdа.
Clan 12.
Sredstva za proizvodnju i -druga sredstva 11druzenog rada, proizvodi 11dru-
zenog rada i dohodak ostvaren udгuzenim radom, sгedstva za zadovoljavanje
zajednickih i opstih drustvenih роtгеЬа, pгiюdna bogatstva i dоЬга 11 opstoj
upotгebi dгustvena su svojina.
Niko пе moze steci ргаvо svojine na drustvena sredstva koja su uslov
rada u osnovnim i dгugim organizacijama udruzenog гаdа ili mateгijalna osnova
ostvaгivanja funkcija samoupravnih interesпih zajednica Ш dгugih samoнpгavnih
oгganizacija i zajednica i dгнstveno-politickih zajednica.
Drustveпa sгedstva se ne mogu koristiti za prisvajanje tudeg viska rada,
ni za stvaгanje 11slova za takvo pгisvajanje.
Clan 13.
Radnik u udruzenom гadu sr·edstvima 11 drustvenoj svoji!lj ima prayo
гаdа dru.§tvenim sredstvima kao svoje neotudivo pravo da гadi tim sredstvima
гadi zado\•oljavanja svojih licnih i drustvenih potreba i da. kao slobodan i r-av-
nopravan s dr·ugim radnicima u udгuzenom radu, upгavlja svojim radom
нslovima i гezultatima svog гаdа.
306
Prava, obaveze i odgovornosti u pogledu raspolaganja, koriscenja i uprav-
ljanja drustveпim sredstvima, uгeduju se ustююm i zakonom, 11 sklal111 sa pгiгodom
i namenom tih sгedstava.
Clan 14.
Zajemcuje se svakom гadniku u udгuZenom гadu sredstvima u drustvenoj
svojini da, ostvarujuci pravo rada drustvenim sredstvima, u osnovrюj organizaciji
1.1d_r:yzenog rada u kojoj гadi i u svim drugim oblicima udruzivanja rЋda i sred-
stva, zajedno i rю.тnopгavno sa drugim r-adnicima, 11pravlja гadom i poslovanjem
organizacije udгuzenog гаdа i poslovima i sredstvima u celokupnosti odnosa
drиStvene reprodukcije, da ureduje medusobne odnose u гadu, odlucuje о dohotku
koji ostvari u razlicitim oЬlicima udruZivaпja гаdа i sredstava i da stice licni
dolюdak.
Osnovna oгgaпizacija udruienog rada је osnovni oЬlik udгuzenog гаdа
11 kome radnici neposredno i гavnopгavno ostvaruju svoja dru8tveno-ekonomska
i druga samoupгavna prava i odlucuju о drugim pitanjima svog dr-ustveпo­
-ekonomskog poloiaja.
Protivustavan је svaki akt radnja kojima se povreduju ova ргаvа
radnika.
Clan 15.
U ostvarivanju prava rada drustvenim sredstvima, radnici u udruzenom radu
uzajamno su odgovorni da se, u svom zajedniCkom i opstem druStvenom intet·esu,
tim sredstvima drustveno .i ekonomski celishodno kor·iste i da ih, kao mateгijalnll
osnovu svog i ukupnog drustvenog rada, stalno obnavljaju, 11veeavaju i unapгe­
duju, kao i da svoje radne obaveze savesno izvrsavaju.
Radnici u udruzenom radu ne mogu u ostvariv,anju prava rada dru8tve-
nim sredstvima sticati materijalne koristi i druga preimucstva koja nisu zasпovana
na njihovom radu.
Clan 16.
Radnici organizacija udruzenog rada koje obavljaju delatnosti u oЬlastima
obrazovanja, nauke, kulture, zdravstva, socijalne zastite i drugih dгustvenih
delatrюsti sticu dohodak sloЬodnom гazmenom svog rada sa гadom radnih ljudi
cije potrebe i interese u tim oЬlastima zadovoljavaju.
Slobodnu razmenu svog rada radnici tih organizacija udruZ:enog rada ostva-
ruju neposredno sa radnim ljudima cije роtгеЬе i interese zadovoljavaju ili
preko njihovih organizacija udruzenog rada i samoupravnih interesnih zajednica,
odnosno u okviru samoupravnih interesnih zajednica.
Radnici organizacija udruzenog rada drustvenih delatnosti ostvaruju slo-
Ьodnom razmerюm гаdа jednak drustveno-ekonomski polozaj kao i radnici orga-
nizacija udruzenog rada drugih delatnosti.
Na nacelima sloЬodne razmene rada sticu dohodak i radnici organizacija
udruZ:enog rada u drugim delatnostima u kojima delovanje zakonitosti trzista
ne moze Ьiti osnov uskladivanja rada i роtгеЬа, ni osnov vrednovaпja rezultata
rada.
Clan 17.
О celokнpnom dohotku, kao rezultatu zajednickog rada u osnovnoj oгga­
пizaciji udruzenog rada i ukupnog drustvenog rada, ostvarenom u razlicitim
oЬlicima udruiivaпja rada i sredstava na osnov'U delovanja zakonistosti tгzista
i na saшoupгavnoj osnovi drustveno utvrdenih uslova sticanja dolюtka, radnici
odlucuju u osnovnim organizacijama udruzenog rada u skladu sa svojim ustavnim
pravirna i odgovornostima prema drugim radniciшa u udruzenom radu i prema
drustvenoj zajednici u celini.
Dohodak koji zajednicki ostvare udruzivanjem rada i sredstava, osnovne
organizacije udruzenog rada raspodeljuju u celini medu soЬom prema svom
doprinosu ostvarivarrju tog dohotka, а na osnovu merila koja utvrde samouprav-
nirrr sporazumom.
Ostvareni dohodak u osnovnoj oгganizaciji udl'Uzenog rada predstavlja
materijalnu osnovu prava radnika da odlucuju о uSlovima svog rada i raspodeli
dohotka i da sticu licni dohodak.
20* 307
 Clap. 18.
Deo dohotka koji је rezultat rada u izuzetno povoljпim prirodnim uslovima
Ш koji је rezиltat izuzemih pogodпosti na trzistи Ш drиgih d.zuzetnih pogod!losti
и sticanju dohotka, koriste se, u skladи sa samoиpravniш spor.azumoш i z.akoiюm,
za razvoj organizacije иdrиzenog rada u kojoj је ostvareп Ш za razvoj mate-
гijalпe osnove иd!'uZeпog rada и opstmi i repиblici, odnosno autonomnoj
pok!'ajiпi.
Upravljanje deloш doћotka koji se koristi za razvoj materijalne osnove
нdrиZenog rada н opstiili Ш u repиblici, odnosno aиtonomnoj pok!'ajini, zasniva
se na samoupravnim osnovama.
Clan 19.
Radnici u osпovnoj organizaciji нdruzenog rada rasporedujи doћodak za
svojн licnи i zajednicktl potrosпjи, za prosirenje materijalпe osnove нdruzeпog
r-ada i za rezerve.
Radnici za ukupnи licnн i zajednickи potrosпjн rasporedujи deo dohotka
srazmeran njЉovom doprinosu ostvarivanju dohotka koji sи dali svojim radom
i ulaganjн dтustvenih sгe::lstava kao miпulog rada rad!lika.
Clan 20.
Svakom гad!liku,
11 sklad11 sa nacelom raspodele ргеmа rad11 i porastoш
pгodиktivnosti njegovog i иkиpnog dгustvenog гаdа i sa nacelorn solidarnosti
radnika 11 11dгuzenom radu, pripada iz dohotk:a osnovne organizacije udr11zenog
ra.9a licni dohodak za zadovoljavanje njegovih lienih, zajednickih i opstЉ dr·u-
stvenih роtгеЬа, prema rezultatiш.a njegovog гаdа i njegovom licnom doprinosu
Јијi је svojim tek11cirn rninulim radom dao povecanju dohotka osnovпe
or·ganizacij е.
Clan 21.
Radnici и osnovnoj organizaciji иdrиzenog rada иtvгdији osnove i merila
rasporediYanja dohotka i osпove i merlla raspodele sredstava za svoje licne
dohotke.
Radnici и osnovnoj organizaClJl иdгuzenog rada иtvrdнjи sa radnicima
и drugim or-ganizacijarna иdruzeпog rada zajed!licke osnove i merila za raspo-
гedivanje dohotka i raspodelи sredstava za liene doћotke.
Ako se гasporedivanjem dohotka, odnosno raspodelom sredstava za licne
dohotke, nагиSаvаји odnosi koji odgovarajи пасеlи raspodele prema radu Ш
гemeti tok drustvene reprodukcije, zakonom se mogи нtvrditi mеге kojima se
obezbedиje ravnopгavnost 1-ad!lika и pгiшenjivanjи nacela raspodele prema radu,
odпosno kojima· se sprecavajи Ш otklanjajи poгemecaji u drustvenoj repro-
dиkciji.
Clan 22.
Zajeшcuje se svakoш. radnik11 u иdrиZenom rad11 drustvenim sredstvima
licni dohodak i druga prava ро osnovu rada najmanje и visini, odilosno оЬimи,
koji obezbeduj11 njegovu materijalnи i socijaln11 sigшnost.
Visina zajemcenog licnog dohotka i оЬlш. drugih zajemceniћ prava, kao
i nacin пјЉоvоg ostvarivanja, 11tvrdиju se sarnoupravnim sporazшnom, drustvenim
dogovoro!!J. i zakoпom., zavisno od opsteg stepeпa produktivnosti uk11pnog dru-
stvenog rada i opstih uslova sredine u kojoj radnik radi i zivi.
Clan 23.
Zаkопош. se, pod 11slovirna иtvrdenim иstavom, moze privremeno ograniCiti
гaspolaganje radnika u osnovniш. orgaпizacijarna иdrиZenog rada delom sredstava
drustvene reprod11kcije ili иtvrditi oЬaveza иdruZivanja dela tiћ sredstava za
fiпansiranje odredenЉ neophodпih potreba drustvene reprodukcije. Obaveznirn
11dru~vanjem dela sredstava drиstvene reprodukcije ne nюg11 se trajno оdиzеЦ
prava radnika osпovne organizacije udr11zenog rada u pogledи tiћ sr·edstava.
Clan 24.
Organizacija иdruzenog rada, odnosno drugo drustveno-pгavno lice, odgovara
za svoje obaveze drustvenim sredstvima kojima raspolaze.
308
Clan 25.
Prava organizacije udruzenog rada i drugog drustveno-pr-avnog lica u
u pogledи пepokretnosti i pojediniћ pok!'etnih stvari i druga prava н drustvenoj
svojini шogu se, uz odgovarajиcи naknadu i ро postupktl koji su propisarri zako-
nom, oduzeti ili ograniciti sarno ako to zaћtevajи na osnovu zakona utvгdene
potrebe planskog нredivanja prostora, ili izgradnje objekata od drustverюg znacaja
ili drugi zakonom odreden opsti interes.
Za oduzeta prava н pogledи zemljista i1i drugih pгiгodnih bogatstava oгga­
nizacija udruzenog rada, odnosno drugo drustveпo--pravno lice, ima pravo na
пaknadи samo za гаd i sredstva иlozena и to zemljiste ili drugo prirodno
bogatstvo. Ako sи zemljiste ili drugo prirod!lo bogatstvo иslovi гаdа organizacija
иdrиzenog rada, od!losno drugo drustveno-pravno lice, ima pravo па naknadи
kojom se obezbedиje da ti иslovi пе Ьиdи pogorsani.
C!an 26.
Radnicima osnovne organizacije иdrиzenog rada koja se u svom poslovanju
koгisti sredstvima drиgiћ oгganizacija иdrиZenog rada koje ро tom osnovи imaju
pravo па исеБсе и zajedпicki ostvarenom dohotktl, obezbeduje se, и okviгн tako
ostvarenog doћotka, sredstva za njЉovu licnи i zajed!lickи potгosnjн и skladн
sa zajedni(%im osnovarna i шerilima koja vaze и organizacijama иdruzenog r-ada,
kao i sredstva za prosirivanje materijalne osnove гаdа ргеmа пjihovom doprinosи
zajed!licki ostvarenom dohotkи.
Meгila za иtvгdivanje doprinosa zajednicki ostvarenoш dohotkн odreduju
se sarnoиpravnirn sporazumoш, u skladи sa jedmstvenim nacelirna о иdгuzivanju
sгedstava иtvrdenim saveznim zakonorn.
Oгganizacije udruzenog r·ad,a koje иdrиZujи sгedstva, ne шоg11 ро tош.
osnovu steci ргаvо na trajno ucesce и dohotkи organizacije иdr11zenog r-ada koja
se 11 svorn poslovanj11 koristi tirn sгedstvima.
Pr-avo na исеsсе u zajednicki ostvaгenoш. doћotk11 ро osnovu иdгuzivanja
sredstava gasi se kad organizaciji иdruzenog rada, pored odgovarajиceg исеsса
11 zajednicki ostvarenom dohotktl, Ь11dи vracena i sredstva cijim је udruzivanjem
to pravo steceno, odnosno kad, saglasno samoиpravnom sporazumи, prestane
pravo na povraeaj иdг11zenih sredstava.
C!an 27.
Organizacija udruzenog r:ada rnoze se, pod 11slovima i 11 granicama koji
sи иtvrdeni saveznirn zakonorn, koristiti tl svom poslovanjи sredstvirna stranih lica.
Radпici organizacije udгuzenog гаdа koja se koristi sredstvima ulozeniш.
od straniћ lica imaj11 ista drustveno-ekonomska i druga sarno11pravna prava kao
i radnici organizacija иdruzenog rada koje se u svoш poslovanj11 koriste sred-
stviш.a drugih domacih organizacija иdruzenog rada.
Strano lice koje је ulozilo sredstva 11 organizacij11 иdruzenog rada u
Socijalistickoj Fedeгativnoj RepиЬlici Jugoslavi]i rnoze ucestvovati 11 dohotku
te oxganizacije samo u granicaш.a i pod иslovirna koji s11 иtvrdeni za medusobпe
odilose domacЉ organizacija иdruzenog rada.
Ргаvа stranog lica 11 pogled11 sredstava koja је нloZilo 11 organizaciju
11druzenog rada 11 Socijalistickoj Fedeгativnoj RepuЬlici Jugoslaviji ne rnogu
se umanjiti zakonorn Ш dгugim propisom posto је иgovor kojim s11 ta prav-a
11tvrdeпa postao punovazan.
C!an 28.
Oгganizacije иdruzenog гаdа mogu, гadi prosrrenja rnaterijalne osnove rada,
pгilшpljati novcana sredstva gradaпa i obezbediti im, иz vracanje tih sred-
stava, i naknadu za иlozena sredstva и vidu karnate Ш drugiћ na osnovu
zakona odгedenih pogodnosti.
Clan 29.
Radnici koji н oгganizaciji udrиZenog r-ada obavljajи adrninistгativno-stгucпe,
pomocne i njiш.a slicne poslove od zajed!lickog interesa za vise oгganizacija
и njenom sastavu i гadnici koji obavljaju takve poslove и zemljoradnickoj Ш
drugoj zadruzi, kao i radnici и organizaciji poslovnog иdrиZivanja, Ьапсi i zajed-
309
шсr osiguraнja, obrazuju radнu zajedнicu. Radnjcj и takvoj radrюj zajednici
mogu se organizovati kao organizacija иdruzeнog rada pod иslovjma иtvrdenim
zakonom.
Radnici koji и organizaciji иdгuzenog r·ada obavljajи dгuge poslove od
zajedнickog iнteresa za vise orgaJJ.izacija и njenom sastavu, kao i radnjcj koji
obavljaju takve poslove za zernljoradnicku ili drugи zadrugu, оЬrаzији radnu
zajedнjcu ako ne postoje ustavom иtvrdenj иslovi da se organjzujи kao osnovna
oгganizacija udruzerюg r-ada.
Radnici ovih radnih zajedнica imajи pravo na sredstva za licnи i zajed-
nickи potrosнjи и skladи sa нacelom _raspodele prema radи i sa osnovama
i merilima raspodele koji vaze и organizacijama иdrиZeнog rada, kao i druga
samoupгavna pr-ava гadnika и oгganizacijama иdгuzeнog rada и skladи sa pri-
rodom poslova koje obavljajи i sa zajednickim interesima гadi kojih su ove
radne zajednice obrazovane.
Medusobna ргаvа, obaveze i odgovornosti radnika ovih radnih zajednica
i korisnika njihovih иsluga иreduju se saшoupravnim sporazumom, а medusobni
odnosi radnika и radnoj zajednici иreduju se njihoviш samoupravnim aktima
и skladи sa tim samoupravнim sporazuшom.
Clan 30.
Radnici и radнim zajednicama koje obavljaju poslove za samoupravne
interesne zajednice i druge saшoupravne organizacije i zajednice i njihova
иdruzeпja, dгustveпo-politicke orgaпizacije i druge drustveпe organizacije, иdги­
zеnја gradana i organe drustveno-politickih zajednica, imaju pravo na sredstva
za licrш i zajedniCkи potrosnjи и sj}ladи sa насеlош raspodele ргеmа radи i sa
drustveno иtvrdenim osпovama i merilima raspodele kojj vaze za orgaпizacije
иdruZenog rada. Oni imaju i druga samoupravna prava u skladu sa prirodom
poslova koje obavljaju i drustvenom i politickom odgovornoscи organizacija,
zajednica i organa za koje obavljajи poslove - za ostvarivanje njihovih funkcija
i zadataka.
Medusob'na prava, obaveze i odgovorJJ.osti radnika ovih radnilr zajednica
i organizacija, zajednica i organa za koje obavljaju poslove, uredujи se samoиp­
ravnim sporazumoш, odнosno иgovoroш, и skladu sa zakonom.
Na ove r-adne zajednice ne mogu se prenositi prava, ovlascenja i odgovor-
nosti organizacija, zajednica i orgaпa za koje one vrse poslove.
Prava, obaveze ј odgovornostj radnjka и radnim zajednjcama шgапа dru-
stveno-politjckih zajednica иreduju se zakoпom, а kad to priюda delatпosti
organa dozvoljava - i samoupravnim spor·azuшoш odnosno иgovorom radпe
zajednice i tih organa, i samoupravnim aktirna radne zajednice.
Aktivna vojna lica i gradanska lica na sluzЬi и oruzanim snagama Soci-
jalisticke Federativ11e RepuЬlike Jugoslavije ostvarujи odgovarajuca prava saglasno
saveznom zakonu, и skladu sa prirodom delatnosti i kaгakterom oгu2anih snaga.
Clan 31.
Radni ljudi koji licnim гadom samostalno и vidи zanimanja obavljaju
uшetnickи i1i dгugu kultuгnu, advokatskи ili drugu profesionalnи delatnost imajи
и nacelu isti dгustveno-ekonomski polozaj i и osnovi ista prava i obaveze
kao i radnici и organizacijama иdruzenog гаdа.
Radni ljudi koji obavljaju neku od ovih delatnosti mogu иdruzivati svoj
rad i obrazovati privreшene ili trajne radne zajednice koje imaju u osnovi isti
polozaj kao i organizacije udгuzenog гаdа i и kojima radni ljudi imaju и osnovi
ista prava i duznosti kao i radnici и шganizacijama иdruzenog гаdа.
Zakonom se utvrduju иslovi pod kojima ovi radni ljudi i njiliove radne
zajednice ostvarujи svoja prava i ispunjavaju obaveze kao i uslovi pod kojima -
oni и obavljanju tih delatпosti mogu koristiti dr·ustvena sredstva i иpravljati
njima. Zakonom se odreduje i naciн ostvaгivanja saradnje ovili radнih ljudi
sa oгg_aпizacijama иdгuzenog rada, kao i naciн njihovog исеsеа и stvaгanju иslova
za гаd u tim organjzacijama ј и гaspolaganju rezultatiшa svog rada izrazenim
и zajednicki ostvarenom dohotku.
310
Clan 32.
Radnici organizacija иdruzenog гаdа, и skladи sa nacelom иzajaшнosti
i solidarnosti zajednicki i ravnopravno obezbeduju stalno poboljsavanje uslova
Zivota radnika izdvajaнjem i иdruzivanjem sredstava и tи svrhu i na drugi
naciн.
Qгcranizacjje иdruzenog гаdа i drustveno-politicke zajednice dиZпе sи da,
ll skladu"' sa nacelom uzajamnosti i solidarnosti pruzaju ekonomsku i drugu pomoc
organizacijama иdrиZenog rada, koje dodu l~ izuzetпe ~or:?mske . teskoce i da
preduzimaju mer·e za njjhovu sanщ~ijи ako Је to и za)edшckom шteгesu orga-
нizacjja иdruzenog rada, odnosno u drustvenom interesu.
Organizacija иdruzenog rada, sama Ш sporazшnno sa drugim organjzacjjama
нdr"Uzeno" rad•a. н skladu sa nacelima uzajamnosti i solidaгnosti, obezbeduje sred-
stva za "'zaposijavaнje, prekvalifikacijи i ostvarivanje stecen}h prava r~dnika,
ako prestane potreba za njihovim radoш и orgaнizaciji нdruzenog rada lli ako
organizacija u нjenom sastavu prestane sa radoш.
Radnik dok mu se не obezbedi drugo radno mesto koje odgovara njegovim
sposobnostim~ i kvalifikacjjama, не moze da izguЬi svojstvo гadnika osnovne orga-
nizacije иdrиZenog rada ako usled tehnoloskih Ш dгugih нnapredenja koj.ima se
dopгinosi poveeanju produktivnosti rada i vecem uspehu organizacije prestane
роtгеЬа za njegovim radom и toj organizaciji.
- Zakoпom se шоzе иtvrditi obaveza нdruzivanja sredstava и te svrhe i za
zapoSl]avanje нopste, kao i propisati uslovi upotrebe tih sredstava.
Clarr 33.
Radnici и иdruzenom radи иcestvuju и obezЬedivanju ustavom иtvrdenih
opstili drustvenih potreba koje zadovoljavaju и drиStveno-politickim zajednicama,
placanjem ovim zajednicama poreza i drugih da2Ьina iz dohotka osnovne orga-
nizacije иdrиZeнog rada i iz svojih licnih dohodaka, и skladu sa nameнom, odпo­
sno sa ciljeviшa kojima sluze sгedstva doblvena od poreza i drugih dazЬiJJ.a.
Obaveze placanja poreza i drugih dazЬina drustveno-politickirn zajednicama
utvr·duju se zavisno od sposobnosti privгede da, и skladu sa dostignutirn stepenom
pгoduktivnosti ukl!pnog drustvenog гаdа i s potrebama materijalnog i dгustvenog
razvoja koje odgovaraju njenim mogucnostirna i dugorocnim inteгesima razvoja
pгoizvodnih snaga drustva, obezbedi zadovoljavanje lienih i zajednickih potreba
гadnika i роtгеЬа pгosirene reprodukcije. Ove obaveze иtvrduju se i zavisno od
sposobnosti organizacije udruzenog rada da, и skladu sa opstim obavezarna pri-
vrede. гezultatima гаdа i нspehom koje ostvari, obezbedi zadovoljavaнje ovih
роtгеЬа.
Ova nacela primenjuju se i kad se aktima drustveno-politickih zajednica
privrerneno ogranici raspolaganje sredstvima kojima иpravljaju radnici и organi-
zacijama нdruzenog rada jJi se utvrdi obaveza иdruzivanja tih sredstava.
2. Udr,uzivanje rada i sredstava di"Ustvene reprodukcije
Clan 34.
Svoj rad i sredstva drиStvene reprodukcije и osnovnirn organizacijama
udruzenog rada radnici slobodno нdгuZujи u radnim organizacijama i dгugim
oblicima udгuZivarrja rada i sredstava.
МеdшюЬnа prava, obaveze i odgovornosti и razlicitirn oЬlicima иdгuZiv~­
nia rada i sredstava, radrrici и osnovnim orgaнizacijama иdruzenog rada uredщu
sarnoupravrrim sporazuшom и skladи sa zakonom, obezbedujuci и celini ovih od-
nosa ustavom zajarncena prava radnika.
Clan 35.
Radna oгganizacija је sarnostaln•a sarnoupravna organizaClJa гadnika pove-
zanih zajedнickirn interesima и radu i organizovanih и osнovne orgaнizacije udru-
zenog гаdа и нjenom sastavu, ili neposгedno povezaniћ jedinstvenim procesorn
rada.
311
 Radnu oгganizaCJJU mogu osnovati organizaCJJe udruzenog rada, samoupгav­
ne interesne zajednice, mesne zajednice, drustveno-politicke zajednice i druga dru-
stvena pгavna lica.
Radnu organizaciju mogu, pod uslovima i na nacin koji su propisani zako-
nom, osnovati radni ljudi radi ostvarivanja prava na rad ili radi zadovoljavanja
potreba proizvodima i uslugama organizacije koju osnivaju. Radnu organizaciju
mogu, u skladu sa zakonom, osnovati i gradanska pravna lica.
Radni ljudi, odnosno gradanska pravna lica, koji u oгganizaciju udruzenog
rada koju su osnovali uloze svoja sr·edstva, mogu imati prema toj o1·ganizaciП,
ро osnovu tih sгedstava, samo prava koja imaju gradani od kojih oгganizacije
udrиZenog r-ada prikupljaju sгedstva radi prosiгivanja materijalne osnove svo-
ga гаdа.
Zakonom se moze pгopisati da radni ljudi .i gradanska pravna lica ne mogu
osnivati radne organizacije za vrsenje odredenih delatnosti.
Radne organizacije imaju jednak polozaj, а radnici u njima jednaka drLI-
stveno-ekonomska i druga samoupravna prava i odgovoгnosti, bez obzira na to
ko је osnovao radnu organizaciju.
Clan 36.
Radnici u delu radne organizacije ko)i cini radnu celinu, u kome se rezul-
tat njihovog zajednickog rada moze samostalno izraziti kao vrednost u radnoj
organizaciji ili na tгzistu i u kome шdnici mogu ostvarivati svoja drustveno-eko-
nomska i druga samoupravna prava, imaju pravo i duznost da takav deo radne
organizacije organizuju kao osnovnu organizaciju udruzenog гаdа.
Radnici u radnoj organizaciji u kojoj не postoje uslovi da se pojediщ njeni
delovi organizuju kao osнovne oгganizacije udruzenog rada, ostvaruju u radnoj
oгganizaciji sva prava koja imaju radnici u osnovnoj organizaciji udn1zenog r-ada.
J)rustveno-ekonomskj i drugi samoupravni odr1osi u osnovnoj organizaciji
udrиZen()g rada ureduju se нjenim statutom i drugim samoupгavnim aktima u
skladu sa ustavoш i zakonom.
Ako је povodom organizovanja osnovne organizacije udruzenog rada pokre-
nut sрог, do okoncanja spor-a ne шogu se, protivno volji radnika koji su doneli od-
lиku о organizovanju osnovne organizacije udruzenog rada, menjati prava, obave-
ze i odgovornosti koje su imali do dana donosenja odluke о kojoj se vodi spor.
Clan 37.
Radnici imaju ргаvо da osnovnu organizacr]u udrиZenog гаdа u kojoj гаdе
izdvoje iz sastava гadne organizacije.
Osnovna oгganizacija udruzerюg rada koja se izdvaja duzna је, sporazumno
sa drugim osnovnirn organizacijama udruzenog rada i radnom organizacijom kao
celinom, urediti nacin i uslove izvгsavanja obaveza koje је prema njima preuze-
la do izdvajanja i naknaditi stetu koja је nastala izdvajanjem.
Radnici ne шogu svoju osnovrш organizaciju udruzenog гаdа izdvojiti iz
sastava radne organizacije ako Ьi to, protivno opstem inteгesu dovelo do Ьitnoo­
otefavanja Ш onemogueavanja rada u drugirn osnovnim orgarз'izacijama u sasta':
vu radne organizacije, odnosno u radnoj organizaci]i kao celini.
Clan 38.
Radлe organizacije se mogu udruzivati u гazne oЬlike slozenih organizaClJa
udrиZenog rada, а osnovne oгganizacije udl'llZenog rada i radne oгgaпizacije u
zaJ,ednice i druge oblike udгuzivanja orgaвizacija udruzenog rada u · kojiшa ostva-
ruзu odгedene zajednicke interese.
Zakonoш Ш na zakonu zasrюvaпom odlukom skupstiпe drustveno-politicke
zajednice пюzе se, pod usloviшa utvrdenim ustavom, propisati obavezno udru-
zivanje odгedenih vrsta organizacija udrиZenog rada u zajednice u kojima se.
u opstem interesu, obezbeduje jedinstvo sistema гаdа u odgovarajucim oЬlastima:
Clan 39.
Oгganizacije
udruzenog гаdа, samouprav11e interesne zajednice i druo-a dгu­
stveno pravna lica mogu samouprav-nim sporazumom osnovati banku kao ро-
312
sebnu organizaCIJU za obavljanje kreditnih i drugih bankaгskih poslova i u ПЈОЈ,
zajedno s drugim licima, udгuzivati sredstva radi ostvaгivanja zajednickih inteгe­
sa u oЬezbedivanju novcanih sгedstava za obavljanje, prosirivanje i unaprediva-
nje dёiatnosti oгganizacija udruzenog rada i drugih samoupravnih organizacija i
zajednica iradi ostvarivanja drugih zajednickih inteгesa.
Drustvena PlЋVna lica cijim sredstvima banka posluje. llpravljaju poslova-
njem banke. Sredstva koja banka ostvari, ро podmirenju troskova poslovanja i iz-
dvajaнju sгedstava za radnu zajednicu banke, 1·asporedL1ju ova drustvena pr-avna
lica medu sobom.
Drustvena p1-avna lica imaju ргаvо da upгavljaju odl'edenim poslovima
banke u jedinici banke koja poslнje njihovim sredstvima.
Drustveno-politicka zajednica ne moze ЬШ osnivac banke niti upгavljati
poslovima banke.
Medusobni odnOSi drustvenih pravnih lica cijim sгedstvima banka poslнje,
upгavljanje bankom i poslovanje banke uгeduju se samoupгavnim sporazumom
о osnivanju banke, njenim statutom i zakonom.
Clan 40.
Poslovanje finansijskih organizacija koje se osniYaju radi pгikupljanja sted-
nih uloga i upгavljanje tim organizacima, kao i posloYanje banaka koje se od-
nosi na pгikupljanje stednih uloga, ureduje se zakonom, u skladu sa jedinstvenim
nacelima kгeditnog sistema.
Ргаvа gr-adana da na osnovu stednih uloga ucestvuju u upr-aYljanju poslo-
v-anjem tih finansijskih OI"ganizacija i da, pored ugovorenih kamata, sticu i dгu­
ge odгedene pogodnosti, uгeduju se zakonom.
Clan 41.
U oгganizacijama udr·u2enog rada koje se, pored drugih delatnosti, bave
bankar·skim Ш slicnim poslovanjem, oгganizacije udruzenog гасlа, samoupгavл.e
intet·esne zajednice i dгuga dt·ustvena pravna lica imaju u pogledu tog poslova-
nja u nacelu ista prava koja imaju u banci drustvena pravna lica cijim sredstvi-
ma banka posluje.
Ako se u oгganizacijarna нdruzenog r-ada oгganizuje unutrasnje bankarsko
Ш slierю poslovanje, na takvo poslovanje primenjuju se nacela koja se odnose na
poslovanje banaka.
Clan 42.
Organizacije udгuzenog rada, samoupravne inteгesne zajednice, dru5tveno-
-politike zajednice i druga dгиStvena pгavna lica mogu saшoupгavnim sporazu-
mom osnovati zajednicu osiguranja imovine i lica od istovrsnih, odnosno srodnih
vrsta rizika, odnosno steta, ili od Yise razlicitih vrsta гizika, odnosno steta, i u njoj,
zajedno s drugim licima, na nacelima uzajarnnosti i solidaгnosti, udгuzivati sгed­
stva radi osiguraпja imovine i lica i radi otklanjanja Ш smanjenja nepovoljnog
dejstva uzгoka koji mogu izazvati te stete.
U zajednici osiguranja u kojoj se udrиZuju sredstva radi osigшanja imo-
vine ili lica od vise razlicitih vrsta rizika, odnosпo steta, osigurarrici koji udгиZuju
st·edstva га<Ы. osiguгanja od isto\тsnih ili sгodnih vrsta гizika, odnosno steta. obra-
zuju posebne zajedrlice гizika i udгuzuju sredstva u роsеЬпе fondov-e osiguranja
za te stete. Osig:цгanici u zajednicama гizika, sporazшnno s dгugim osiguгanicima
u istoj zajednici osiguranja, utvrduju pod kojim se uslovima sгedstva fondoYa
namenjena za izmirivanje obaveza za jednu vrstu steta mogu upotreЬljavati za
izmirivanje obaveza za druge vrste steta.
Drustvena pravna lica koja udruZиju sredstva u zajedпici osiguranja, od-
nosno zajednici r·izika, upгaYljaju poslovanjem tih zajedпica.
Medusobni odnosi dгuStvenilt pravnih lica koja udruzuju sredstva u zajed-
nici osiguranja, upгavljanje tom zajednicorn i njeno poslovanje ureduju se samo-
upгavnim spoгazumom о osnivanju zajednice, njenirн statutoш Ш drugim sanlo-
upravnim aktom i zakonom.
Gradani i gгadanska pгavna lica - osiguгanici ucestvuju u upгa~ljanju :z;a-
jednicom osiguгanja, odnosno zajednicom rizika, i ostvaгuju u njima druga ргаvа
u skladu sa statutom zajednice osiguranja i zakonom.
313
 Clan 43.
Odnosi i=edu organizacija udrl1Zenog rada koje se bave poslov.ima pro-
meta robe i usluga i proizvodnih i drugih organizacija sa kojima posluju zasпiva­
ju se na пacelima saradnje i samoupravnog udruzivanja rada i sredstava u okvi-
ru te saradnje. Ove organizacije, na nacelima ravnopravnosti, ostvaruju medusobпi
uticaj na poslovnu i razvojnu politiku, preuzimaju zajednicki rizik, obezЬeduju za-
jedniCku odgovornost za pr<>Sirivanje materijalne osnove i za poveeanje produktiv-
nosti rada u proizvodnji i prometu, i ucestvuju u dohotku ostvarenom ovom sarad-
njom prema doprinosu ostvarivap.ja tog dohotka.
Organizacije udruzenog rada koje se bave poslovima izvoza i uvoza organi-·
zuju se i posluju na nacelima obavezne saradnje s proizvodnim i drugim organi-
zacijama udrl1Zerюg rada za koje obavljaju ,jzvoz i uvoz, i u okviru te saradnje
utvrduju zajednicku politiku proizvodnje, odnosno druge delatnosti, i politiku iZ-
v·oza :i uvoza, гaspoгeduju dohodak ostvareн ovom saradnjom kao zajedniCki do-
hodak, zajedniCki snose rizik ovog poslovanja i odgovornost za uпapredenje proiz-
vodnje i prometa, u skladu sa samoupravпim sporazumom ili ugovorom ;:> toj sa-
radпji.
Saveznim zakonom se ureduje u kojim slucajevima i pod kojim usloviшa
organizacije udruzeнog rada koje se bave poslovima izvoza i uvoza, poslovirna
promet? robe na veliko i drugiiil zakonom odгedeнirn posloviшa proшeta robe i
usluga, obavezno udruZuju rad i sredstva s proizvodnim i drugim orgarrizacijama
udruzeпog rada sa kojima posluju. Saveznim zakonoш ureduje se i nacin i oЬlik
udгuZivaнja rada i sredstava, нacin odlucivanja о zajednickom poslovanju, zaje-
dпicko srюsenje rizika i utvrduju nacela raspodele zajednicki ostvarenog dohotka.
Organizacije udruzenog rada koje se Ьаvе poslovJma prometa robe i uslu-
ga za neposrednu potrosnju duZпe su da, na nacin odгeden zakonoш, saraduju i
dogovaraju se sa samoupravщm inteгesniш zajednicama, шesniiil zajednicama i
drugiш zajednicarna i organizacijama potrosaca о poslovima od zajednickog in-
teresa.
Clan 44.
Organizacija udгuzenog r-ada шоzе obavljati delatnosti i ulagati sredstva dru-
stvene reprodukcije u inostranstvu, ;pod uslovima i u granicama koji su propisani
saveznim zakonoш.
Ргаvа i sredstva koja oгganizacr]a udгuzenog rada ро ша kош osnovu
stekne u inostranstvu sastavni su deo drustvenih sredstava kojima upravljaju
radnici te organizacije.
u organizaciji udruzenog rada koja vrsi delatnost u inostгanstvu, radnici ci-
ja su mesta rada u inostranstvu imaju ista ргаvа, obaveze i odgovornosti kao i гad­
nici te oгganizacije u zemlji.
Clan 45".
Osnovne i druge organizacije udruzenog rada, пjihove zajednice i drugi
oЬlici udгuZivanja organiza_cija udruzenog rada, Ьanke, zajednice osiguranja i]Jlo-
vine i lica i druge finaпsijske organizacije pravna su lica sa praviшa, obaveza-
rna i odgovornostima koje imaju na osnovu ustava, zakona i saшoupravnog spo-
razurna о udruZivanju, odnosno na osnovu akta о osnivanju.
Ove organizacije, zajednice i udruzenja i njihova prava, obaveze i odgovor-
nosti u pravnom proшetu upisuju se u registar organizacija udruzenog rada.
Clan 46.
Prema organizaciji udruzenog rada i zajednici Ш dгugom udruzenju tih
orgaпizacija u kojima se Ьitnije poreшeti ostvarivaпje samoupravnih prava rad-
nika, Ш koji ne ispunjavanju zakonom utvrdene obaveze ili teze ostete drustve- ·
ne interese, mogu se, pod uslovima i ро postupku koji su propisaщ zakonom, pre-
dџzeti zakonom utvrdene privreшene шеrе. Kad је to neophodno radi otklanjanja
tih pojava, ovim merama шоzе se pr·ivreшeno ograniciti ostvarivanje pojedinih
sarnoupravnih prava radnika, odnosno prava organizacije ili udruzenja i njihovih
oгgana.
314
Clan 47.
Ako u organizaciji udruzenog гаdа nastane spor izmedu radnika pojedinih
delova organizacije, odnosno гadnika i or·gana organizacije ili radnika organizacije
i organa drustveno-politicke zajednice, koji se nije mogao resiti redovniiil putem,
radnici imaju pravo i duZпost da svoje zahteve povodom nastalog spora iznesu
preko sindikalne organizacije.
Sindikalna organizacija ima ргаvо i duznost da, na zahtev radnika ili ро
svojoj inicijativi, pokrene postupak za re5avanje nastalog spora i da u tom postup-
lш, zajedno sa odgovaгajucim or·ganima upravljanja organizacije udrl1Zeпog rada,
odnosno sa organima drustveno-politicke zajednice. utvrdi osnove i mere za re-
savanje pitanja zbog kojih је spor nastao.
Clan 48.
Oгganizacija udruzenog гаdа, odnosno oгganizacija poslovnog udгuZivanja,
koja obavlja pгivrednu delatnost moze, pod uslovima i Ро postupku koji su pгo­
pisani saveznim zakonoш, Ьiti ukinuta ako ne ispunjava zakorюm propisane uslo-
ve za obavljanje svoje delatnosti, ako tгajnije nije u mogucnosti da obnavlja dru-
stvena sredstva kojiшa posluje i da obezbeduje ostvaгivanje ustavom zajamce-
nih ргаvа r·adnika u pogledu njihove materijalne i socijalne siguпюsti, ili ako
nije u шogucnosti da ispunjava druge zakonom utvrdene Ш ugovoroш preuzete
obaveze.
Oгganizacija udгuzenog гаdа koja obavlja dгustvenu delatnost moze, pod
нslovima i Ро postupku koji su pгopisani zakonom, Ьiti ukinuta, ako ne ispu-
njava zakonom pгopisane uslove ili ako ne postoje uslovi za obavljanje njene
deJatnosti.
Clan 49.
Zakonoш i na zakonu zasnovanom odlнkoш skupstine dr·ustveno-politicke
zajednice moze se utvгditi da su od posebnog dгustvenog interesa odгedene dela-
tnosti ili poslovi oгganizacija ltdruzenog rada koje obavljaju dгustvene delatпosti
i нгediti naCin ostvaгivanja posebnog dгustveпog inteгesa i ostvarivanja samou-
pгav-nih ргаvа гadnika u skladu sa tim inteгesoш.
Zakonom i na zakonu zasnovanom odlukom skupstiile drustveno-politicke
zajednice moze se, ako to zahteva poseban dгustveni interes, urediti nacin ostva-
гivanja tog inteгesa u poslovanjн organizacija udгuzenog rada koje obavljaju pri-
vгednu delatnost, kad је to poslovanje nezarnenljiv uslov zivota i rada gradana
Ш гаdа dгugih organizacija na odredenoш podrucju.
Clan 50.
Oгganizacije udruzenog шdа koje obavljaju pгivrednu delatnost i njihova
posloYna udruzenja udrufuju se u privredne komore ili druga opsta нdruzenja
гadi zajednickog unapгedivanja гаdа i poslovanja, »Гadi uskladivanja posebnih,
zajednickih i opstih drustvenih inteгesa, radi dogovaгanja о planovirna i progгa­
miшa гаdа i гazvoja i о samoupravnom uгedivanju dгиStveno-ekonomskih odrю­
sa, гadi pokгetanja inicijative za zakljucivanje saшoupгavnih sporazuma i drustve-
nih dogovoгa, za donosenje zakona i za utvrdivanje ekonomske politike i гadi
1·azrnatгanja i гesavanja drugih pitanja od zajednickog interesa.
Radi ostvarivanja ovih ciljeva mogн se i oгganizacije udruzenog rada koje
olжvljaju drustvene delatnosti udruzivati u udruzenja za pojedine delatnosti, od-
nosno oЬlasti rada, u druga opsta udrl1Zenja.
3. Samoupravne interesne zajednice
Clan 51.
Samoupгavne inter·esne zajednice osnivaju radni ljudi, neposгedno ili preko
svojih samoupravnih organizacija i zajednica, radi zadovoljavanja svojih licnih
i zajedniCkih роtгеЬа i interesa i гadi uskladivanja rada u oЬlasti za koju osni-
vaju interesnu zajednicu sa tiш potrebama i inteгesima.
Prava, obaveze i odgovornosti u medusobnim odnosiшa u saшoupravnoj in-
teгesnoj zajednici uгeduju se samoupravnim sporazuшoш о njenom osnivanju, пје­
niш statutom i dr11gim samoupгavnim aktiшa.
315
 Radi zadovoljavanja svojih potreba i interesa u saпюupravnim inteгesnim
zajednicaщa, radni ljudi placaju dopгinose ovim zajednicama iz svojih licnih do-
hodaka i iz dohotka osnovniћ organizacija udruzenog rada, u skladu sa namenom,
odnosno sa ciljevima kojima ova sredstva sluze.
Clan 52.
Radnici i drugi radni ljudi koji u oЬlastiшa obгazovanja, nauke, kulture,
zdravstva i socijalne zastite na nacelima uzajamnosti i solidarnosti ostvaгuju svo-
je licne i zajednicke potrebe i interese i radnici organizacija udruzenog rada koje
obavljaju delatnosti u tim oЬlastima. osnivaju samoupravne interesne zajednice u
kojima ostvaruju slobodrш razmenu rada, udruiuju rad i sredstva i ravnopгavno
i zajedniCki odlucuju о obavljanju tih delatnosti u skladu sa zajednickim intere-
sima, utvrduju politiku razvoja i unapredivanja tih delatnosti i ostvaruju druge
zajednicke inter·ese.
Medusobni odnosi u ovim samoupravnim 1nteresnim zajednicama ureduju
se tako da se obezbeduje pravo гadnika i drugih radnih ljudi koji u njima udгuzu­
ju sгedstva da odlucuju о tim sredstvima i pravo radnika oгganizacija udгuienog
rada koje obavljaju delatnosti u oЬlasti za koju је osnovana interesna zajednica
da u slobodnoj razmeni гаdа ostvaruju jednak dru.Stveno-ekonomski poloiaj kao
i гadnici u drugim organizacijama udruzenog rada.
Na ovim osnovama шogu se osnivati samoupгavne inteгesne zajednice i u
dгugim oЬlastima drustvenih delatnosti.
Clan 53.
Radi obezbedivaпja svoje socijalne sigurnosti, гаdпi ljudi osnivaju samou-
pravne inteгesne zajednice penzijskog i invalidskog osiguranja Ш dгugЉ vidova
socijalпog osiguraпja u kojima udгuzuju sredstva u tu svi"hu i utvrduju, па nace-
lima uzajamnosЧ i solidarnosti i minulog гаdЭЈ, svoje zajednicke i pojedinacne
obaveze prema tim zajedпicama i zajedпicka i pojedinacпa prava koja u njima
ostvaruju.
Na ovim osnovama mogu se osnivati samoupravne inteгesne zajednice i u
dгugim oЬlastima u kojima se, udrнzivaпjem sгedstava 11 zajednicke foпdove,
ostvaruju odredeni zajedпicki inteгesi na пacelima 11zajamnosti i solidarnosti.
Clan 54.
Radni ljudi, пeposr·edno i preko svojih orgaпizacija 11druienog гаdа i dr-ugih
samoupravnih organizacija i zajednica, osпivaju samoнpravne iпtегеsпе zajedni-
ce 11 stambeпoj oЬlasti, 11 kojima ove organizacije i zajednice нdгuzuju sredstva za
stambenu izgradпju, 11tvr·duju politiku i prograrn te izgradnje i zajedno sa stanari-
ma upгavljaj11 stambeпim zgr-adama i stanovima 11 drustveпoj svojini i ostvaruju
druge zajednicke interese.
Saveznim zakonom moze se predvideti osnivanje posebnih inteгesnih za.:.
jednica za stambeпu izgradпju i upravljanje stanovima za potr·ebe aktivnih voj-
niћ lica i gradanskih lica 11 oruianirn snagama Socijalisticke Federativne Repu-
Ьlike J11goslavije, kao i za potrebe radnika i funkcionera saveznih orgaпa.
Clan 55.
U oЬlasti kom11nalnih delatпosti, energetike, vodopгivrede, saobracaja i dгu­
gih delatnosti materijalne proizvodnje, ako је trajno obavljanje tih delatnosti
пeophodno radi zadovoljavanja potreba odredenih korisnika, mogu se osnivati sa-
moupravпe inteгesne zajednice organizacija нdruzenog rada tih oЬlasti i koгisni­
ka njihovih proizvoda i usl11ga u lюjima опi ostvaгuju zajednicke inteгese utvr·de-
ПE? samoupravnim sporazumom.
Сlап 56.
Radi sto neposrednijeg ostvaгivaпja svojih samo11pravnih pra-v-a i iпteresa,
radпici i drugi radni ljudi i njihove organizacije 11druzenog rada i druge samo-
upravne organizacije i zajednice - Clanovi samoupгavne inteгesne zajednice ima-
ju pravo da se u interesnoj zajednici, pod uslovima utvrdenim samoupravпim
sporazumom о osnivanju samoupravne iпteresne zajedпice ili njenim statutom, or·-
ganizuju u osnovпu zajednicu ili jediпicu za odredeпo podrucje Ш za ostvaгiva-
316
nje odredenill zajednickih iпteresa i da u toj osnovnoj zajednici, odnosпo jediпici,
ostvaruju odredeпa svoja samoupravna prava i interese.
Samoupravne interesne zajedпice mogu se udruZivati u sire interesne zaje-
dnice i osnivati saveze i druga udruzenja interesnih zajednica, kao i uspostavlja-
ti druge oЬlike rnedusobne saradпje.
Kad se sarnoupravna interesna zajednica osniva za podrucje sire od terito-
гije opstine, rnogu se za teritorije opstina osnovati zajednice kao delovi te samo-
upravne <interesne zajednice.
Clan 57.
Samoupravna interesna zajednica i osnovne zajednice i jedinice u пjenom
sastavu, kao i udr·uieпja samoupravnih interesnih zajednica, pravna su lica sa
pravima, obavezama i 0 dgovornostiшa koje imaju па osnovu ustava, zakona, samo-
tJpravnog sporazuma о osпivanju interesne zajednice, odпosno udruienja interes-
nih zajednica i njihovog statuta.
Clan 58.
Zakonom, od.aosno na zakonu zasnovanom odlukom skupstine dru8tveno-po-
liticke zajednice, moze se utvrditi obaveza osпivanja, odnosno osnovati samouprav-
na interesna zajednica, kad su odredeпe delatnosti, odnosno poslovi takve zajedni-
ce, od posebnog drustvenog interesa, kao i utvrditi nacela za njeпu organizaciju
i za medusobпe odnose u njoj i propisati obaveza placanja dopriпosa toj za-
jednici.
Delatnosti, odnosno poslove, za koje је zakonom Hi na zakoпu zasnovanom
odlukom skupstine dru.Stveпo-politiCke zajednice utvrdeno da su od posebпog dru-
stveпog interesa, samoupr-avna interesna zajednica duzпa је da obavlja na nacin
utvrden zakoпom, odnosпo odlukom slшpstine drustveno-politicke zajedпice.
Clan 59.
Ako se u samoupгavnoj inteгesnoj zajednici koja obavlja odredeпe delatпo­
sti, odnosno poslove, koji su od posebпog drustvenog interesa, ne doпese odluka
о pitanju od kojeg Ьitno zavisi rad interesne zajedпice, skupstina drustveno-poli-
ticke zajedпice moze, pod uslovima i ро postuplш koji su propisaпi zakoпom,
doneti odluku kojom se privremeno resava to pitanje.
Prema samoupravnoj interesnoj zajedпici mogu se preduzeti zakonom utvr-
dene privremene rnere u slucajevima i pod uslovima pod kojima se takve mere
mogu pгeduzeti prema organizacijama udruienog rada.
7. Drustveno planiraпje
Clan 69.
Radпici u osnovnim i drugim organizacijama udruzenog rada i radni ljudi
н samoupravnim interesnim zajednicama, mesnim zajed:nicama i drugin1 sarnouprav-
nim organizacijama i zajednicama u kojima upravljaju poslovima i sredstvima dгu­
stvene reprodukcije, imaju pravo i duiпost da, oslanjajuci se па naucna sazna-
пja i па njima zasnovaпe ocene razvojnih mogucnosti i 11vaiavaju ekonomske
zakonitosti, samostalno donose planove i programe rada i razvoja svojih, or-
g,anizacija i zajednica, da te planove ti programe uskladuju medusobno i sa dru-
stvemm plarrov1ma drustveno-politiCkili zajednica i da na toj osnovi obezbe-
duju uskladivanje odnosa u celini drustvene reprodukcije i usmeravanje celo-
kupnog materijalnog i drustvenog razvoja, u skladu sa zajedntiCkim, Ila sanюuprav­
nim osnovarna utvrdenim, interesima i ciljevima.
Clan 70.
Planovi i prograrni rada i razvoja osnovпih oгgaпizacrJa udruzenog rada i
organizacija udruzeпog rada u cijem su sastavu donose se i ostvaruju u odno-
siшa sar-adnje i medusobne zavisnosti koji proizlaze iz udruzivanja гаdа i sred-
stava u tim OI"ganizacijama saglasno samoupravnorn sporazumu, uz obezbedivaпje
prava radnika da u osnovnim organizacijama udruienog rada odlucuju о donosenju
tih planova i programa.
317

Osnovne i druge organizac1Je udruzerюg rada udruzene u samoupravne inte-:-
resne zajednice ili druge samoupravne OI'ganizacije i zajedпice donose i ostvaruju
svoje planove i pr·ograme rada i razvoja u skladu sa zajednickim interesima i
ciljevima, odnosno u skladu sa zajedniCkim planovima i programima, koje spora-
zumno utvrde u okviru ovih samoupravnih organizacija i zajednica.
Oгganizacije udruzenog rada, samoupravne interesne zajednice i druge sa-
moupravne organizacije i zajednice uskladuju svoje planove i programe rada i
razvoja i sa planovima i pr·ogramima drugih samoupravnih organizacija i za.,.
jedinica sa kojima imaju odredene zajednicke interese i ciljeve, koji proizlaze iz
njihove saradnje i medusobne zavisnostj u drustvenoj reprodukciji i koje utvr-
duju samoupгavnim spoгazumom.
Medusobne obaveze, koje su osnovne i druge oгganizacije udruzenog rada i
druge samoupravne organizacije i zajednice spoгazumno utvrdile radi ostvariva-
nja zajednickog plana, ne mogu se za vreme za koje је plan utvrden jednostra-
no raskidati, odnosno menjati.
Clan 71.
Na osnovu dogovoгa о zajednickim inteгesima i ciljevima privrednog i dru-
stvenog razvoja u opstini, gгadskoj i regionalnoj zajednici, autonomпoj pokrajini,
repuЬlici i federaciji i na osnovu planova i programa rada i razvoja 0 rganizacija
udruzenog rada, samoupravnih interesnih zajednica i drugih samoupravnih organi-
zacija i zajednica, kao i na osnovu zajednicki ocenjenih тnogucnosti i uslova raz-
voja, donose se drustveni plaпovi drиStveno-politickih zajednica.
DгиStvenim planovima drustveno-politickih zajednica utvrduje se zajedni-
cka politika razvoja i sтnernice i okviri za dопоsепје тnera ekonoтnske politike
i upravnЉ i organizacionih mera, kojima se obezbeduju uslovi za ostvarivanje tih
planova.
Clan 72.
Planovima rada i razvoja organlzacija udгuzenog rada i drugih samouprav-
nih oгganizacija i zajednica i drнstvenim planovima drt1stveno-politickih zajedni-
ca mogu se predvideti investicije ili drugi ciljevi i zadaci odnosno тnoze se pri-
stнpiti njihovoтn ostvarivanjн, saтno аlю su na zakonom propisan naCin obezbe-
deni mateгijalni i dr11gi potrebni uslovi za njihovo ostvarivaпje.
Izvrsavanje posebnih zadatalџl гadi ostvarivanja ciljeva нtvrdenih drнstve­
nim planovima тnoze se utvrditi kao oЬaveza odredene organizacije udruzeпog ra-
da i1i druge samoupravne organizacije i zajednice samo na osnovu saglasnosti
odgovaгajuce organizacije, odnosno zajednice. Ako је izvrsavanje ovakvih zadataka
utvrdeno kao zajednicka obaveza Yise organizacija ili zajednica, Ш i kao obaveza
organa d1·иStveno-politicke zajednice, ove organizacije, zajednice Ш oгgani_ utvr-
dнju sporazumno uzajarnna ргаvа i obaYeze i svojн zajednicku i pojedinacnu od-
gqvoгnost za izvrsaYanje te obayeze.
Ako se druStvenim planom, na osnovu zajednicki utvrdenih inteгesa i cilje-
va razvoja, utvгdi da је izvгsenje odredenih zadataka neophodno za drustvenu
гeprodukcijн, а sporazuтnoтn organizacija нdruzenog rada ili drugih samoupravnih
organizacija i zajednica nisu тnogla biti osigurana sredstva i drugi potrebni uslo-
vi za njihovo izvrsenje zakonoтn se тnoze u skladu sa ustavoтn, utvrditi obaveza
udruZivanja sredstava u tu svrhu i pгopisati druge тnere radi izvrsavanja tih
zadataka.
Clan 73.
Zakoni i drugi prop1s1 i opsti akti kojima se stvaraju obaveze za bнdZete
i fondove drustverю-politickih zajednica ne тnоgн se donositi ako prethodno organ
koji donosi odgovarajuCi pгopis, odnosno akt, ne нtvrdi da su za izvrsavanje tih
obaveza obezbedena sredstva.
Clan 74.
Radnici н organizacijama нdru2enog гаdа i radni ljнdi u drugiтn samoнpr-av..,
niш organizacijama i zajednicaтna i njihovi organi odgovoгni su za ostvarivarije
planova rada i razvoja svojih organizacija i zjednica, kao i opstih ciljeva i zada-
taka utvrdenih drustvenim planoviтna drustveno-politickih zajednica, i dнzni su
da u toтn ciljн predнzimaju potrebne тnеге i radnje.
318
Organi drustveno-politickill zajednica odgoYorni sн da prc~pisiтna i meгal?a
koje donose radi ostvarivanja drustvenih planova, obezbede opste ~slove za ~~о
skladniji i stabilniji razvoj i da tim propisima i ~егаmа ~ov<?~e u st<: potpUШJU
saglasnost posebne interese i samostalп? d~lovaщe <;>rga~y~?-C1J~ ud~zeno~ ~a.da
i drugih samoupгavnih oгganizacija i za]edшca sa za]edшclam шteresrma 1 c!l]e-
vima razvoja utvrdenim d1'L1stveпim planoviiila ....
2. Samoupravljanje u organizacijama
udrпZenog rada
Clan 98.
Samoupravljanje u osnovnoj i drugiтn organizacijama _udruzen?~ rada rad-
nik ravnopravno i u odnosirna uzajarnne odgovornosti s drugm1 radn1c1ma u or~a­
n~aiji, ostvaruje odlнcivanjem на zЬoroviiila гadnika, .• r~ferendurr:oш i ~r·ug1m
oЬlicima licнog izjasнjavanja, putem delegata u ra~шckrm ~avetmш koJ.e, ~a­
jedno sa drugim radnicima u orgaнizaciji, b~r~ i . opoz1Ya,. ka<;>. 1 kontrolom 1zvrsa-
vanja odluka i koнtrolom rada organa i sluzb1 tlh orgaшzac1]a.
Radnik ima praYo da radi ostvarivanja svojih samoupravnih prava bude
redovno obavestavan о poslovanju orgarlizacije, njerюm materijalno-finansijsk?m
stanju, о ostvarivanju i raspodeli dohotka i korisceнju sredstava. u ~_ј. ој, kao 1 о
drugim pitanjima od iнteresa za odlucivanje kontrolu u orgaшzac1]1.
Clan 99.
u osnovnoj i drugim organizacijaшa 1.1druzenog rada obr-azuje se radnicki
savet k:ao orgaп upravljaпja гadom i poslovanjem oгganizacije, odnosno njemн ро
polozaju i funkcijj odgovarajuci organ upravljanja.
u osnovrюj organizaciji sa manjim brojem гadнika пе obrazuje se radпic­
ki savet.
Odredene izvrsne fнnkcije u osnov-noj i drнgim orgaнizacijama udrllzenog ra-
da mogu se poveriti izvrsnim organima radнickog saveta.
Oraanizacije udгuZeнog rada, koje, udrl1Zujl1ci rad i sredstva. не organi-
zuju pos:bnu organizaciju, mogu obrazovati zajedнicki organ za v-гsепје posloYa
od zajednfCkog interesa.
Clan 100.
Radnicki savet u vrsenju funkcije upraYljanja radom i poslovanjem orga-
nizacije udгuZenog rada utvrduje predlog statнta i doпosi druge opste akte, utYr-
duje poslovnu politiku i doнosi plan i program rada i r-azyoja, ~tvгd~1je I?ere
za sprovodeнje poslovne politike i рlана i programa таdа i razvo]a, b1ra, 1me-
nuje i razresava izvrsнi i poslovodni organ, odnosno clanove tih org~a, stara se
о obavestavaнju radnika i vrsi druge poslove utvrdeнe samoupravmm spoтazu­
mom, statнtom i drugim samoupravnim aktima organizacije.
Odluke radнickog saveta radнe orgaнizacije i slozene organizacije udгu­
zenog rada koje se odnose na ostvarivanje neotudivih praYa radnika u osnovnim
organizacijama udruzenog rada doпose se u saglasnosti sa sva~om _od tih oгga­
nizacija па насiн utvrdeп samoupravnim sporazumom о udruz1Yaщн.
Сlап 101.
Radnicki savet osnovne organizacije udruzenog rada sacinjavaju delegati
radnika svih delova procesa rada u toj orgaпizaciji.
Sastav radnickog saveta osнovne orgaнizacije udruzeпog rada mo1-a odgo-
Yarati socijalnom sastayu radne zajednice osnovne organizacije udrнzenog таdа.
Radnicki savet radпe orgaнizacije i slozeнe orgaпizacije udruzeпog rada _sa-
cinjavaju delegati radnika osпovnih orgaнizacija udrнzeno~ rada, нeposгedno IZa-
bгan· na нacin i ро postнpkн koji su utvrdeni samoнpraYП1m sporazumom о udrн­
ziYa~ju. u radniCkorn savetu radne organizacije mora Ьiti zastнpljena sva1ш os-
нovna organizacija udruzeпog rada u нjenom sastavu.
Delegati rade ро smeгnicama radnika, od~os~? radnickog ;5aveta os:юvne
oгganizacije udruzenog гаdа koja ih је izabrala 1 щ1mа odgovaraJLl za sYOJ гаd.
319
 Statutom osnovne i d1-uge organizacije udшzenog rada i ~am?.upravnim spo--
razumom о udruzivanju utvrduju se prava i obaveze delegata.: ПJlhova odgovor-
nost radnicima, odnosno organima upravljanja tih organizaCIJa.
Clan 102.
Nacin izЬora i uslovi i nacin opoziva, odnosno razresavanja radnickog sa-
veta i izvr5nog organa u oгganizaciji иdr-uzeno~ r~?a . utvrdиju se samoиpravnim
sporazumom 0 иdruzivanju ili statutom orgamzaciJe 1 zakonom.
Clanovi radnickog saveta, odnosno clanovi izvrsnog organa, ne mogu se
Ьirati na vreme duze od dve godine.
Niko ne moze vise od dva puta uzastopno biti Ьiran н isti r·adnicki s:avet,
odnosno izvrsni organ.
U radnicki savet ne moze Ьiti Ьiгаn radnik koji kao inokosni poslovodni 61·-
gan ili clan kolegijalnog poslovodnog organa njemu odgovara, ni radnik koji sa-
mostalno vгsi druge rukovodece funkcije odгedene statиtom i zakonom.
Clan 103.
U svakoj orgaпizaciji udгuzenog rada postoji poslov~dni organ koji v~d~
poslovanje organizacije иdruzenog _гаdа, organizиje i иskladщe ргосеs гасlа и ПЈОЈ
i izvгsava odJиke radnickog saveta i njegovog izvrsnog organa.
Oгganizaciju нdr-uzerюg rada zastupa i pгedstavlja пјеn inokosni poslovod-:
ni шgan, odnosno pгedsednik kolegijalnog poslovodnog 01·gana, ako statиtom 111
dr'l!gim samoиpravnim aktom шganizacije nije dr·иkcije odr·edeno.
Posloyodпi oгgan је samostalaп u radи i odgovoraп је гadпicima i гadni­
ckom savetu oгganizacije udгиzenog гаdа.
Inokosni poslovodni organ, odnosno predsednik kolegijalnog poslovodnog ог­
о-аnа od"'ovor-aп је i dl'Ustvenoj zajednici za zalшnitost гаdа i za ispиnjavanje
;;ko;orn"' pгopisanih obaveza oгganizacije udrиzenog гаdа. lnokosni poslovodni
огgап, odnosno predsednik kolegijalпog poslovodnog or·gana, ima prav:o· i d~nost
da, u skladtl sa zakonom, obustavi od izvrseпja akte гadnickog saveta 1 dгugih oг­
gana organizacije udгuzenog гаdа ako smatгa da su u sиprotnosti sa zalюn<Jm
i da о tome obavesti nadlezni oгgan dшstveno-politicke zajednice.
Clan 104.
Iпokosni poslovodпi огgап i clanovi kolegijalnog poslovodnog organa u oгga­
nizaciji иdгuzeпog гаdа imenuju se i гazгe5avaju odlиkom radnickog saveta.
Inokosni poslovodni organ :imenuje se na osnovu javnog koнkuтsa, na pгe­
dlog konkursne komisije. U osnovnim oгganizacijama udгuzenog гаdа odr·edeпiш
zakonom ,i u dтugim organizacijama udгuzenog гаdа konkuгsna komisija је sasta-
vljeпa od zakonom odгedeпog broja predstavnika шganizacije udгuzenog rada i
sindilшta, kao i od predstavnika dгиstvene zajednice imenovanih, odnosno iza-
bгanih u skladu sa zakonorп.
- Zakonom se mogu шediti uslovi i naCin obгazovanja kolegijalnog poslovod-
пog огgапа i иslovi i nacin imenovanja clanova tog oгgana.
Mandat dп<Jkosnog poslovodnog oгgana ·i clanova kolegijalnog poslovodnog oг­
gana traje нajduze cetiri godine. Ро isteku mandata oni mogu Ьiti ponovo imeno-
vani na istu funkciju na пacin ргорisап zakonom.
Zakorюm se odтeduje pod kojim se uslovima poslovodni orgaп moze razre-
siti i pre isteka vremeнa za koje је imenovan. Pгedlog za razresenje poslovodnog
oгgana moze podneti i skиpstina opstiпe, odnosno druge dгustverю-politicke zajec1-
пice, i siпdikalna organizacija.
Zakonom se mogu propisati posebni uslovi i nacin imenovanja i razтesenja
i роsеЬна ргаvа i dиZnosti poslovodnog огgапа и oгgaпizacijama udr·tlzeпog r-ada
koje vгse delatnost, odnosno poslove od posebnog dr·ustvenog iпteresa.
Clan 105.
Samoupгavili sporazиm о udruZivanju u radnu oгganizaciju odnosпo u slo·
zenu orgaнizaciju udruzenog rada, sadтzi odredbe: о zajedпickJim poslovima, ~ ko-
oгdiniranju ргосеsа rada о uskladivaпju planova i pтogгam::r таdа i гazv~Ja, .о
иdruzivanjи sredstava i njHюvoj пашеni, о sastavи, izЬoгu 1 delokrugu zaJedш-
320
ckih organa иpravljanja i njihovih izvrsnih organa, о poslovodnirn organima rad-
ne organizacije, o·dnosno slozeпe orgaпizacije i о odgovornosti tih organa; о pra-
vima, obavezama i odgovorпostima radne zajedпice koja oЬavlja poslove od zajed-
nickog inte1·esa za иdшzепе organizacije, о medиsobnim odnosima osnovnih i drи­
gih oгgaпizacija иdruzenog rada i njiho;vim pravima, obavezan1a i odgovornosti
u pгavp.om prometu, о postupku izdvajanja pojedinih osnovnih organizacija iz sa-
stava radne organizacije, odnosno osnovnih i тadnih organizacija iz sastava slo-
zene organizacije. Samoupгavni sporazum sadгzi i dl-uge od.I"edbe od zпасаја za za-
jednicki гаd i poslovanje udruzenih or·ganizacija i za ostvarivanje samouprю;nih рга­
vа гadnika u nj:ima.
Samoupгavni spoгazum о udшZivanju u гadnu organizaciju, odпosno u
slozenu organizaciju udшzenog гаdа, zakljucen је kad ga usvoji veciпa svih
radnika u svakoj osnovпoj organizaciji иdгuzenog rada.
Clan 106.
Oгganizacija rada ima sv<Jj statиt.
udгuzen<Jg
Statut osnovne organizacije иdтuzenog rada donose, na predlog radnickog
saveta, radnici osnovne oгgaпizacije udrиzenog гаdа vecinom glasova svih гadпika.
Statut r-adne <Jгganizacije, odnosno sl<Jzene <Jrganizacije udrиzenog гаdа, na
pгedlog njeпog гadnickog saveta, d<Jnose гadnici udruzenih osnovпih oгganizacija,
vecinom glasova svih тadnika и svakoj od tih or·ganizacija.
Statut 1 drиgi samoиpгavni akti organizacija иdrиZenog rada ne mogи Ьiti
и supгotпosti sa samoupravnim spoгazumom о udrиzivanju.
Сlан 107.
Radi ostvarivanja i za5tite sv<Jjih samoиpгavnih ртаvа, тadnici u osnovnoj
i drugim oгganizacijama udгиZerюg гаdа imaju ргаvо i duznost da oswaгuju sa-
m.oиpгavпu radnicku kontrolu neposгedno, prelю шgana upтavljanja oгganizacije
i ртеkо posebпog огgапа samoupravne гadniCke kontгole.
Oгgan samoupтavne гadпicke kontrole vтsi kontr<Jlu: и pogledu sprovodenja
statиta i dгugih samoиpгavnih akata organizacije i. samoиpгavnih spoгazuma i drи­
stvenih dogovoгa, sprovodenja odlиka гadпika, oтgana upravljanja i izvтsnih i
poslovodnih organa oгgaпizacije i saglasnosti ovih akata i odluka sa samoиpгav­
nim pгavima, duZпostima i interesima гadnika; ostvaгivanja r-adпih :i samoиpгav­
ljackih duznosti тadпika, organa i slиzЬi oтganizacije, odgovornog i dтиstveno i
ekorюmski celishodnog k<Jгiscenja dгu5tvenih sredstava i тaspolaganja пjima. pгi­
mene nacela гaspodele prema тadu u гasporedivaпju dohotka i гaspodeli sredstava
za Исnе dohotke, ostvaгivanja i zastite prava тadnika u medusobnim odnosima и
гаdи, obavestavanja гadnika о pitanjima od inteгesa za odlucivanje i kontг<Jlи
u oгganizaciji, i u pogledu ostvarivanja dшgih samoupгavнih ргаvа, duzпosti i in-
teгesa гadnika.
Organsamoupгavne гadnicke koпtrole ima ргаvо i duznost da о uocenim
ројаvаша svom misljenju obavesti гadnike, organe i sluzbe oгgaпizacije kod
i
kojih Је uocio te pojave i огgапе koji u oгganizaciji imajи ртаvо i dиzпost da ih
otklon~, kao i da saтaduje sa oгganima dшstvenog наdzога i kontтole'.
Sastav, izЬог i opoziv organa samoupravne тadпicke k<Jntrole i пjegova
ргаvа, duznosti :i odgovornosti uredиju se statutom i dгиgim samoup1-avnim akti-
ma organizacije, u skladu sa zakoпom.
Clan 108.
Svaki гadnik licno је odgovoraп za savesno vr·senje samoиpгavljackih fun-
kcija.
Claпovi radпickog saveta oгganizacije иdгuzenog гаdа snose licnu i шateri­
jalnu odgovoгnost za odluke koje sи, protivno upozoтenju пadlezrюg organa, do-
neli van okviтa svojih ovlasceпja, Delegati u тadnickom savetu radne oгganizacije
i slozeнe oгgani-zacije иdruzerюg гаdа odgovoгni su radnicima i гadnickom savetu
osnovne organizacije u kojoj su izabrani za delegate.
ёlanovi kolegijalnog izvтsпog oгgana, inokosпi poslovodщ organ i claпovi
kolegijalnog pos1ovodnog отgана odgovoгili su za svoj rad тadnickom savetu lroji ih
је izabгao, odnosno imenovao i тadnicima oгganizacije udruzeпog ,таdа u kojoj
vгse svoje funkcije. Oni sи licno odgovorni za svoje odluke i za izvгsavanje odlu-
21 Samoupt·avljanje u Jugoslaviji 321
ka radniбkog saveta i radnika, kao i za istiпito, Ьlagovrerneno i potpuno obavesta-
vanje radпickog saveta i radnika. Oni snose i шaterijalnu odgovornost za stetu na-
stalu izvr8avanjem odluka doпesenih па osnovu njihovih predloga, ako su pri
davanju tih predloga prikrili cinjenice ili svesno dali пeistinita obavestenja rad-
xlickom savetu ili radnicima.
Poslovodni organ odgovoran је, u okviru svojih prava i duznosti, i za rezul-
tate poslovanja orgaпizacije, kao i za organizovanje i uskJ:adivaпje procesa гаdа u
orgaнizaciji.
Odgovorпost clana kolegijalнog izvrsнog organa, inokosнog poslovodnog
organa i сlада kolegijalпog poslovodnog organa utvrduje se zavisno od njihovog
uticaja na donosenje Ш izvrsavanje odluka.
Materijalna i druge vrste odgovornosti i uslOVi odgovornosti ureduju se .za-
konom i sarnoupravnim aktorn oгganizacije udr·иZenog rada.
Clan 109.
Odredbe о ostvarivanju sarnoupravljanja u org;э.nizaCIJailla udruzeпog rada
prirnenjuju se i na radnike u radnim zajednicarna obrazovanim za obavljanje po-
slova od zajednickog inter·esa za vise orgaпizacija udrиZexюg rada u skladu sa
prirodorn ovih poslova i zajednickim interesima radi kojih su ove radne zajedni-
ce obrazovane.
3. Samoupravljanje u samoupravnim interesnim zajednicama
Clan 110.
Sarnoupravnim spoгazurnorn о osnivanju sarnoupгavne interesne zajednice
njenim statutoш uгeduju se poslovi Qd zajednickog inteгesa za clanove zajednice,
nacin odlucivaпja о tim pQslovirna, delokrug, ovlascenja i odgovornosti skupstine
i drugih organa inter·esne zajednice i dгuga pitaпja od zajednickog iпteresa za
radne ljude i sarnoupravne organizacije i zajednice organizovaпe u interesnu za-
jednicu.
Statut sarnoupгavne interesne zajednice donosi se u skladu sa sarnoupravnim
sporazurnom о njenom osпivanju.
Zakonorn se rnoze utvrditi da sarnoupravni sporazum о osnivanju, odxюsno
statut, sarnoupravne iпteresne zajednice koja obavlja delatnost od posebnog dru-
stvexюg interesa potvrduje oгgan drustveпo-politiCke zajednice~
Clan 111.
Poslovima samoupravne iпteгesne zajednice upravlja skupstina. Skupstinu
Cine delegati· koje radni ljudi i organizacije udruzenog гаdа i druge sarnouprav-
ne organizacije i zajednice, kao clanovi interesпe zajednice, Ьiraju i opozivaju.
Delegati u skupstini rade ро smernicarna clanova sarnoupгavne interesne za:.
jednice koji su ih izabrali i njima su odgovorni za svoj rad.
U sarnoupravnoj iпteresnoj zajedпici koju osnivaju radпi ljudi i njihove or-
gaнizacije i zajednice radi zadovoljayanja svojih роtгеЬа i interesa i гadnici oгga­
nizacija udruzenog гаdа koje obavljaju delatnosti u oblasti za koju se osпiva inte-
resna zajednica, skupstina se organizuje tako da se obezbedi njihovo гavnopгavno
odluCivanje о medшюbnim pгavirna, obavezarna i odgovornostima.
Skupstina moze odгedene izvгsne funkcije poveriti svojim izvrsnim organi-
rna koji su јој odgovorni za svoj rad.
Clan 112.
Samoupravnim spoгazuшom о osnivanju interesne zajednice i dгugim nje.,-
niщ opstiщ akti!lla utvrduje se neposredna odgovornost oгgana upravljanja iпte.,
гesne zajednice i delegata u tiщ oгganima clanovima zajednice, naCin ostvarivanja
kont.role clanova inteгesne zajednice nad гadom organa upravljanja i stгucnф
sluzbl i nacin obavestavanja clanova interesne zajednice о radu tih oгgana i slu-
zЬi i о pitanjima koja se razmatraju i re8avaju u inter·esnoj zajednici.
322
Clan 113.
Kad је ustavoщ Ш statutom druБtveno-politiCke zajednice utvrdeno da rad-
ni Ijudi preko skupstina saщoupravnih interesnih zajednica ucestvuju u odluci-
vanju о pitanjirna iz nadleznosti skupstina drustveno-politickih zajednica, ovi
radni ljudi organizuju se u okviru interesne zajednice, odnosno udruzuju svoje
inteгesne zajednice, tako da щogu ucestvovati u odlucivanju о tiщ pitanjima u
skupБtini dгustveno-politiCke zajednice.
4. Samoupravljanje u mesnim zajednicama
Clan 114.
Pr-avo i duznost r-adnih ljudi i gradana u naselju, delu naselja Ш u V•lse
povezaxlih naselja је da se, :t;adi ostvarivanja odredenih zajednickih inter·esa i po-
treЬa, sarnoupravno organizuju u mesнu zajednicu.
U щesnoj zajednici radпi ljudi i gradani odlucuju о ostvarivanju svojih za-
jedniCkih interesa i о solidarnoщ zadovoljavanju zajednickih potreba u oЬlastima
uтedivanja naselja, stanovanja, komunalnih delatнosti, deeije i socijalne zastite,
obraz9vanja, kultнre, fizicke kulture, zastite potrosaca, zastite i unapredivanja CO-
vekove srediпe, narodne odbrane, drustveпe samozastite, kao i drugim oЬlastima
zivota i rada.
Radi ostvarivanja svojih zajednickih iпteresa i роtгеЬа, radnj ljudi i gгa­
dani, oгgaпizovani u mesnoj zajednici, saxnoupravnim sporazurnevanjem i rra dru-
gi nacin povezuju se sa oгganizacijarna udгuzenog rada, samoupгavnirn iпteгesnim
zajednicama i dгugim sarnoupгavnim oтganizacijarna i zajednicama, na podl"ucjн
i van роdгнсја mesne zajednice, koje irnaju inteгes, odnosno duznost, da ucestvн­
jtl u zado\'oljavaпju tih inteгesa i potreba.
Radпi ljudi i gгadani u rnesnoj zajedпici ucestvuju u vгsenju dru5tvenih
poslova i u odlucivanjн о pitanjima od zajednickog inteгesa ll opstini i siгim
dгнstveno-politickiш zajednicama.
Statнtom opstine utvrduju se nacin i postнpak obгazovanja mesnih zajednica.
Zakonom se mogц utvrditi nacela postupka obгazovanja щesnih zajednica .
Clan 115.
Radni ljudi i gгadani u mesnoj zajednici donose statut mesne zajednice.
Statutom mesпe zajednice odгeduju se prava i duznosti mesпe zajednice. nje-
na oгganizacija, пjeni огgапi i odпosi sa oгganizacijama udrнzenog rada i dгнgim
sarnoнpгavnim o·r·gaпizacijama i zajednicama i uгedнju drцga pitanja od zna-
caja za гаd mesne zajedпice i zivot гadпih ljudi i gгadana u njoj .
Mesna zajednica ima svojstvo pгavnog lica.
7. DrпStvena zaБtita samoupravnih prava i drпStvene svojine
Clan 129.
Sanюupravna ргаvа гadnih ljudi drustvena svojina su pod posebnom
dгнstvenorn za5titom.
Dгustvenuza5titu samoupгavnih ргаvа гadnih ljudi i drustvene svojine ostva-
гнju skupstine dr·нstveno-politickih zajednica i njima odgovoтni organi, sudovi,
ustavпi sudovi, i javni tuzilac i dгustveni pгavobranilac sarnoupгavljanja.
OЬlici i naciп ostvaгivanja drustvene zaБtite samoupravnih prava radnih
ljнdi i dгustvene svojine utvгduju se ustavom i zakonom.
Clan 130.
Ako se u oгganizaciji udгuzenog гаdа Ш drЋgoj samoupravnoj organizaciji,
odnosнo zajednici, Ьitпо poгemete sarnoupгavni odnosi, ili teze ostete dгustveni
inteгesi, Ш ako organizacija, odnosno zajednica ne izvrsava zakonom utvrdene оЬ~:
''eze, skupstina dгustveno-politicke zajednice, pod uslovima i ро postup~u koJI
su utvrdeni zakorюm, ima ргаvо da гaspusti radnicki savet, odnosno drugr od~o­
varajuci oгgan upгavljanja oгganizacije udгuzenog rada, i da raspise izЬore za cla-
21 :1< 323
nove tog oгgana, kao i da u oгganizacijama udru.Zenog rada i drugim samoupгav­
nim oгganizacijama i zajednicama гaspusti izvгsne oгgane i smeni sa duznosti
poslovodne oгgane i radnike na rukovodeCim radnim mestima, da imenuje pti-
vremene ot·gane sa zakonom utvгdenim pravima i duZпostima, da privгemeno ogгa­
nici ostvarivanje odl·edenih samoupravnih ртаvа rad:nih ljudi :i organa upravlja-
nja i da pгeduzme dt"Uge zakonom utvl'dene шеrе.
Skupstina drustveno-politicke zajednice шоzе, u skladu sa zakonom, da
obustavi od izvrsenja odluke, d1"Uge akte i tЋdnje, kojirna se povтeduju samouprav-
na ргаvа radnih ljudi i drustvena svojina. Ako sk.up,Stina obustavi od izvтse­
nja takve akte ili radnje dttzna је da pokrene postupak pred nadleznim sudom.
Clan 131.
DrиStveni pravobranilac samoupravljanja, kao samostalni organ drustvene
zajednice, preduzima mere i pravna sredstva i vтsi dгuga zakonom utvrdena pra-
va i duznosti ra:di ostvarivanja drustvene zastite samoupravnih prava radnih ljudi
i dгustvene $VOjine.
Dru8tveni pravobranilac samoupгavljanja роkгесе pred s.kupstinom dru-
stveno-politicke zajednice, ustavnim sudom i1i sudovima postupak za zastitu samo-
upravnih prava гadnih ljudi i drustvene svojine, kao i postupak za ukidanje Ш
ponistavanje odluka i drugih akata kojima se povreduju samoupravna prava i
drustYeпa svojina.
L'trustveni pt-avobгanilac samoupгavljanja pokrece postupak za zastitu sa-
rnoupravnih prava radnih ljudi i drustvene svojine ро svojoj inicijativi i1i na
inicijativtt radnika, organizacija udruzenog rada i drugih samoнpravnih organi-
zacija i zajednica, sindikata i drugih drustveno-politickih organizacija, drustve-
nih organa i gradana.
Dr:Zavщ organi i oгgani sarnoupraYnih organizacija i zajednica duzni su, na
zahtev drиStvenog pravobranioca sarnoнpгaYljanja, pruzati rnu podatke i obaveste-
nja od inteгesa za vt·senje njegove funkcije,
(»Ustav SFRJ«, »Sluzbeni list«, Beog1·ad
st1·. 8-16, 29-51, 56-59, 66-76, i 80-81)
IZ REFERATA Ј. В. TITA NA DESETOM KONGRESU SKJ: »BORBA
ZA DALJI RAZVOJ SOCIJALISTICKOG SAMOUPRAVLJANJA
U NASOJ ZEMLJI I ULOGA SAVEZA KOMUNISTA JUGOSLA VIJE«,
27. МАЈА 1974. GODINE
Rezultati dosadasnjeg mateгijalnog i drustvenog razyitka, na koje s
pl'a\'OЛl IПОZеШО Ьiti ponosni, djelo SU nase radnicke klase, nasih radnih
ljudi, stYoгeno njihovim tгudoш i izvanгedniш zalagaнjeш. Ti rezultati su
ostvaгeni u sisteшu samoupravljaнja, koje su гadnici prihYatili kao svoju
neotudivu revolucionarnu tekoviнu, svjesni da iш jedino ono obezbeduje da,
kao slobodni i ravнopravni proizvodaci i stvaraoci, svojiш radom sami sebi
1974, stvaraju bolje uslove zivota. Zato su sашо u takvom sistemu i mogli postici
tako krupнe rezultate.
Mateгijalni i drustveнi гazvitak i afirmacija sarrюupravljanja stvaгali
su, sa svoje strane, uslove za dalji razvoj soeijalistickih samoupravnih od-
nosa. Savez komunista је davao za to potrebne inicijative i u tоше је imao
podrsku radnicke klase. Stavise, u praksi su i spontano nastajali razvijeniji
saшoupravni odnosi. Medutim, sve to nije islo lako. Javljalt- su se i jacale,
narocito u periodu izmedu Devetog i Desetog kongresa, i aнtisamoupгavne
tendencije i pojave.
Savez komunista Jugoslavije је to pravovгeшeno uocio i poveo borbu
protiv sнaga koje su se, vise Ш manje otvoreno, suprotstavljale razvoju
socijalistickih saшoupravnih odnosa. Ali, dosta dugo nije u tоше Ьiо jedin-
stven. Те pojave i snage imale su oslonac, а ne rijetko nailazile i na po-
drsku u stavovima i ponasaнju jednog dijela i najvisih rukovodstava SKJ.
То је dovelo i do izrazitih pojava frakcionastva, slaЬilo idejnu i akcionu
sposobnost SKJ i pogodovalo sve јасеш prodiranju antisarrюupravnih teн­
deнcija i pojava.
Ove tendencije i pojave izrastaju iz protivrjecnosti koje sobom nosi
izgradnja socijalizma dok jos nema svoju vlastitu materijalnu i drustvenu
osпovu. А ni nas sistem socijalistickih saшoupravnih odnosa nema jos
uvijek takvu osнovu sa koje Ьi skretanje na stranputice, ра i povratak na-
zad, Ьili objektivno nemoguCi. Mi se jos uvijek nalazimo u prelaznoш
periodu, sa protivrjecnostima iz kojih mogu lako nastajati teнdencije i po-
jave suprotne socijalistickom sadrzaju dгustvenih odnosa, ako se ne suz-
Ьijaju svjesnorn i organizovanorn akcijorn revolucionarнih snaga.
325
 Iskиstva proteklog perioda pokazala sиnam da najvecи opasnost za zato sшо kгerшli и akcijи, dajиci iнicijativи i za promjenи Ustava. Bila
socijalizam i samoиpravljanje pгedstavljajи tehnokratizam i Ьirokratizam, ham је namjera, prije svega, da иstavnim promjenama иcvrstimo i dalje
sa nacionalizmorn, liЬeгalizmoш i dogmatizmoш kao svojim ideoloskim pa- гazvijemo иpravo te Ьitne odnose naseg drиstveno-ekonornskog i politickog
ravanima. Osrюva ovih antisocijalistickih i antisamoиpravnih teнdencija i sistema, о kojima sam malo prije govorio, i da radnickoj klasi obezЬijedirno
pojava је и otиdivanjи sredstava i fиnkcija drиstvene reprodиkcije od иslove da stvarno odlucuje о rezиltatirna svoga rada, da irna оdlисијиси
гadнika, i и osamostaljivanjи, на toj osnovi razlicitih ceнtara ekonomske иlоgи i и vгsенји svih drиstvenЉ poslova, kao i da dalje razvijamo me-
i politicke moci. Razиmije se, njih оmоgисији i razne sиbjektivne slabosti dunacionalne odnose na osnovama ravnopravnosti i solidarnosti. Htjeli snю
и гedoviшa socijalistickih sнaga, а роgоdији iш i ta;kve pojave kao sto sи da ustavni sistem oslobodimo ostataka Ьirokratsko-ceнtralistickih odnosa
karijerizam, liderstvo, grиpaska borba za vlast i slicno. koji sи omogucavali нarиsavanje nacionalne ravnopravnosti, odnosno onih
Nije нimalo сиdно sto sи ove snage prиzale otpor јасаnји samoиprav­ иstavnih odгedaba koje sи vec Ьile prezivjele ili se pokazale нedovoljno
ljanja i sto sи cak presle i и otvoren napad на njega. Njihov napad Ьiо efikasnim. Srnatrali smo da cemo time zadati najsnazniji idejni i politicki,
је иperen, prije svega, protiv sistema drиstveno-ekonoшskih odnosa koji иdагас onim snagama koje sи se okomile na radнicko-klasni karakter naseg
radnicima osigиrava vlast наd иslovima i rezиltatima sopstvenog rada. Јег, sistema i na vodecи idejno-politickи нlоgи Saveza komиnista Jugoslavije .
takav polozaj radnika direktno potkopava pozicije tih snaga i nјЉоvи moc.
Zato sи one prиzale otpor svakoj inicijativi i akciji SKJ koja је isla za tim
da, odgovarajиcim izmjeнaшa и drиstverю-ekonomskim odnosima, ојаса po-
zicijи radnicke klase. Osim toga, нisи se liЬile нi razvijanja teorija da
samoиpгavljanje, navodno, odgovara samo zaostaloj privredi, а da је нe­
spojivo sa savгemenom нaprednom tehnologijom, da иnosi aнarhijи i de-
zoгganizacijи и privredи i drиstveni zivot иopste. Negativne drиstvene po-
jave, koje sи pгoиzrokovali иpravo ostaci Ьiгokratskog centralizma i pojave
tehnokratizma, pripisivali su saшoиpravljanjи.
S drиge strane, predшet napada postao је i politicki sistem. Napadi
sн Ьili usmjereni ргiје svega na to da se izmijeнi klasna sadrzina toga
sistema, to jest da se oslabe pozicije radnicke klase i revolucionaгnih soci-
jalistickih sнaga и sistenш drzavne vlasti, а saшim tim i и drиstvи иopste.
Ponekad su takvi napadi vrseнi pod laznoш firmom borbe za dernokratijи.
Ponekad su isticani rшcionalisticki argumeнti. Napadi sи vrseni i pod vidom
ultгaljevicarske, а и sиstini antiradnicke i malogradaнske fraze о нeophod­
nosti vladavine nekakve intelektиalne elite и ime radnicke klase.
Poznato је da nijedan dгustveni sistem ne moze da postoji, ni da
Ьнdе staЬilan, ako vlast nije organizovaнa и adekvatnom politickom sistemи.
Razиmije se, svako drиstvo gradi svoj politicki sistem и skladи sa karak-
terom proizvodнih i klasnih odnosa koje mora da odrzava i brani. Poli-
ticki sisteш bиrzoaske dгzave slиzi odrzavaнjи i fиnkcioнisanjи privatne
svojine nad kapitalom. Nas politicki sistem mora da slиzi odrzavaнjи i funk-
cionisanjи socijalistickih proizvodnih odнosa koji sи zasнovani на drиstvenoj
svojini, na vladaviнi radnicke klase, на njenorn samoиpravljanjи. Uvijek
sшо isticali da је zbog toga nasem drиstvи potreban takav politicki sistem
koji је ро svojoj klasnoj sadrzini specifican oЬlik diktatиre proletarijata,
zasnovane на sarnoиpгavnom oblikи socijalistickЉ proizvodnih odnosa. То Deseti kongres SKJ utvrdio је pravce akcije za nm·edni period samoиp1'avljanja
mora da Ьиdе sistem samoиpravne demokratije koji је sposoban da obezbe- Novim Ustavom SFRJ i иstavima repиЬlika i pokrajina jasno sи tra-
dиje i dalje razvija socijalisticke samoиpravne odnose. Prema tome, svaki
siгaнi pиtevi daljeg razvoja socijalistickih samoиpravнih odнosa i stvoreнe
нараd на te Ьitne osnove naseg politickog sistema, а pogotovo njihovo
snazne brane prodoгiшa teнdeнcija i pojava sиprotnih interesima radnicke
potkopavanje и svakodnevnoj praksi, podriva иjedno staЬilnost naseg soci- klase i nјеној historijskoj misiji. Radнicka klasa ih је zato prЉvatila kao
jalistickog sistema. Tako su i nastajala zarista politickih kriza, kakve smo kгирnи гevolиcionarnu promjenи koja oznacava pocetak nove etape nase
irnali и proteklom periodи. гevolиcije i kao sнаzно orиzje и svim Ьitkama koje се i иЬиdисе voditi za
Protivrecnosti koje sи se izrazavale и politickirn sиkoЬima i ideolos- rnateгijalni i drustveni pгogres, za bolji i srecniji zivot naseg covjeka.
kiш konfrontacijama иkazivale sи на to da se nase drиstvo нalazi na histo-
Ostvarivaнje насеlа i odredaba нovih иstava, нjihovo sprovodenje и
гijskoj prekгetnici. Sve је to nиzno zahtijevalo da se predиzme akcija radi
zivot, jeste zadatak cijem izvrsenju morarno najodgovornije pristиpiti. Za
sиzЬijanja i otklanjanja tih negativnih pojava. Mi smo toga Ьili svjesni i

326 327
to se moгamo i idejno-politicki i organizaciono dobro osposoЬiti. Као avan-
garda radnicke klase, kao njena vodeca idejna i politicka snaga, konшпisti
u tome imaju posebпu odgovorrюst...
Za dr·ustveпo-ekonomsku poziciju radпika u drustveпoj reprodukciji
odlucujuci zпасај ima dosljedno sprovodeпje u zivot nacela da radпiku pri-
pada пeotudivo pravo da radi sredstvima u drustvenoj svojini radi zadovo-
ljavanja svojih licnih i drustvenih potreba i da, kao slobodaн i ravнopravan
sa drugim radпicima u udruzerюm radu, upravlja svojim radom i uslovima
i rezultatima svog rada. U tom pravcu se izrazava sustiпa osnovnog soci-
jalistickog produkcioнog odnosa, sustina drustveнe svojiнe. Drustveпa svo-
jiнa sredstava za proizvodnju, kao osпova oslobodeпja rada i radnicke klase,
i Ьitna odredba socijalizma, pretpostavlja neposrednu upravu гadnika nad
tim sredstvima koja on sаш stvara i svakodnevno obrшvlja i koja su, u
osnovi sашо njegov sopstveni шinuli rad.
Ovakviш odnosoш radнika рrеша sredstvima za proizvodnju data је
i osпova vece efikasнosti sisteшa samoupravljanja, u poredenju sa Ьilo
kojim drugim sistemom. Naiшe, kad је radnik, koji је osnovna proizvodna
sнaga dгustva, sam gospodar uslova, i rezultata svog rada, kad radi za
sebe i upravlja svojiш radom, to ga podstice na razvijanje sopstveнih rad-
nih sposobпosti, па ekoнomiju rada i sredstava i na racioнalno raspolaganje
rezultatima rada. Takav odnos рrеша radu radнik не moze imati нi u jed-
нom drugom sistemu.
Ovakav drustveno-ekonomski polozaj radnika u osnovi је cjelokupnog
sistema socijalistickih samoupravnih odнosa koje smo utvrdili u нovom
Ustavu. Ма koji odnos u drustveno-ekonomskom i politickoш sistemu koji
Ьi omogucavao Ьilo ciji monopol наd uslovima i rezultatima rada i uzurpirao
pravo radnika da upravlja tim uslovima i rezultatima, nespojiv је sa nasim
sistemom. Zato se moramo beskompromisno suprotstavljati svim pokusajima
i teпdeнcijama negiranja ovog temeljнog odnosa naseg socijalistickog samo-
upravпog sistema.
Razumije se, neotudivo ргаvо da odlucuje о svom radu i нjegovim
гezultatima, radnik не moze ostvarivati kao izolovan pojedinac, пеgо samo
zajedno sa drugim radnicima u udruzenom radu. Osrюvni oЬlik tog udru-
zivanja је osriovna oгgaпizacija udruzenog rada, u kojoj svaki radnik, rav-
пopravno s drugim radnicima, neposredno upravlja svojiш radom i sred-
stvima drustvene reprodukcije i u kojoj odlucuje о dolюtku kao zajedнickom
rezultatu udruzenog rada. Takav polozaj radnika u osnovпoj organizaciji
upravo је ono sto treba da sprijeci da mu Ьilo ko uzurpira njegova prava.
Osnovna organizacija udruzenog rada пiје, razumije se zatvorena, au-
tarkicпa i sama sebi dovoljna. Nuznost stalnog podizanja produktivnosti
ukupnog drustveпog rada kao osnove sve boljih uslova zivota zahtijeva
sve neposrednije udruzivaпje rada. Neposredno i sve potpunije udruzivanje
rada i u socijalistickom drustvu se ostvaruje postupno, zavisno od razvoja
pгoizvodпih sпaga drustva, ali је to пerпinovno. Uostalom, kao objektivno
nuzan proces, to је i u osnovi historijske нemirюvnosti nastanka komuni-
stickog drustva, pretvaranja drustva u slobodnu asocijaciju proizvodaca ..
No, tu se upravo narocito na sadasпjem steperш materijalпog i dru-
stvenog razvoja, kriju opasпosti stvaraпja osamostaljenog upravljackog sloja
koji се monopolisati funkcije upravljanja. Mislim, prije svega, na to da
328
organi upravljanja i strucni aparat, koji su, iпасе, neophodrli da Ьi radnici
uspjesno upravljali drustveпom гeprodukcijom, mogu iskoristiti svoju po-
ziciju, svoj monopol znaпja i iпformacija, i pretvoriti se od organa u sluzЬi
radnika u gospodare nad njima. Zbog toga smo u novi Ustav ugradili od-
govarajuci odbrambeпi mehanizam protiv takvih tendencija. Kljucno mjesto
u tome ima upravo pozicija radnika u osnovnoj organizaciji. Na toj osnovi,
radnici mogu udruzivati rad i sredstva i u razlicitim slozenim oЬlicim::t
udruzivanja. Ali, u svim tim oЬlicima, ako iшaju odgovarajucu poziciju
u osnovnim orgaпizacijama udruzenog rada, oni zadrzavaju odlucivanje о
uslovirna i гezultatima svoga rada.
Zbog svega toga, organizovanje osnovnih oгganizacija udruzenog rada
- sto nije nikakvo foпnalno organizacioпo pitaпje, пеgо sustiпsko pitanje
uspostavljaпja osпovnog socijalistickog produkcioнog odnosa - jeste јеdап
od пasih osnovпih zadataka u naredrюm periodu.
U tom smislu, moгaju, prije svega, drustvena sredstva i dohodak Ьiti
u cjeliпi stvar odlucivanja r-adпika u osnovnim organizacijama udruzenog
rada. Та sredstva се oni udruzivati u razliCitim oЬlicima orgaпizacija udru-
zenog rada i dohodak u njima zajedнicki sticati. Ali, uvijek se mora znati
da su to udruzeпa sredstva i zajedнicki ostvareщ dohodak о kojima odlucuju
гadnici u osnovnim orgaпizacijama koje su ta sгedstva udr·uzile, odnosno
koje su taj dohodak zajedнicki ostvarile.
Polozaj u kojem se пalaze radnici u svakoj osnovnoj orgaнizaciji udru-
zenog rada - to da sami sнose posljedice svog odlucivanja, da dohodak
koji ostvaгe u osпovnoj organizaciji predstavlja materijalпu osnovu njiho-
vih samoupravnih prava i da, stoga, moraju stalno podizati produktivnost
гаdа - daje osнovu za гacionalno ponasaпje radnika u svakoj posebnoj
orgaпizaciji, to jest da u sopstvenom interesu Сiне оно sto је i opsti interes
svih гadнika. Treba, medutim, imati u vidu da odlucivanje radnika u os-
novнim organizacijama о sгedstvima i dohotku nije stvar koja se пikog
drugog ne tice. Jer, u pitaнju su drustvena sredstva i dohodak koji је re-
zultat пе samo гаdа radпika u organizaciji koja је taj dohodak ostvarila,
неgо i ukupnog dгustvenog rada. Odlucivanje о njima је drustvena fuпkcija
гadnika. Ona ukljucuje i odgovornosti radnika u svakoj osnovnoj organi-
zaciji ргеmа гadnicima u drugim orgaпizacijaшa i dгustvu u cjelini.
U vezi s tim, u Ustav smo unijeli princip da radnici razlicitih orga-
nizacija utvrduju zajednicke osnove i mjerila za rasporedivaнje i raspodjelu
dolюtka. Tu su sada i odredena prava i duznosti sindikata. On treba da
inicira samoupravno sporazumijevanje о ovim zajednickim osnovama i
mjer·ilima i da bude odgovoran ucesnik u tom sporazumijevanju. Naime,
sindikat, kao najsira klasna organizacija radnika, mora u ovim pitanjima
imati odlucujucu rijec. То znaci da о tome sindikat treba da izgradi sop-
stvenu politiku. Pri tome ne mislim samo na forume siпdikata, vec, prije
svega, на нjegovo Clanstvo. Kad u sindikatu radnici zajednicki i na demo-
kratskoj osnovi utvrde odredenu politiku, опdа su, гazumije se, i forumi
sindikata odgovorпi za njeno sprovodenje u zivot.
Komunisti u sindikatu moraju se boriti za takvu politrku i takve
stavove koji odgovaraju stvarnim interesima udruzeнog rada. Kad је rijec
о raspodjeli dohotka, moraju se boriti za to da rad stvarno bude jedina
osnova licнog prisvajanja odgovaгajuceg dijela zajednickih rezultata rada.
329
 Oni se mогаји boгiti pгotiv tende11cija иravnilovke koja spиtava inicijativи
d~sti~иlira podizanj~ radnЉ sposobnosti i koja ne podstice na Ьоlји orga~
шzасiЈи rada, na racюnalno poslovanje i иpravljanje drиstvenim sredstvima.
Ali, isto tako se mогаји ЬоrЩ i protiv stavova koji sve razlike и dohotkи
и pojedinin: ?rg~n~zac~ja-~a, а koje potic~ iz razlicitih иslova rada i sticanja
dohotka, рпр1sиЈи Iskl)иcivo radnom doprшosи radпika и tiш organizacijama.
Na toj osnovi stvarajи se, naime, neopravdane socijalne razlike sa
koj~ma s: .и socij~listickoj zajednici ne mozemo miriti. Osiш toga, time
se 1 и СЈеlши drиstveпe reprodиkcije иnose odnosi koji mogи dovesti do
o~bil~~ih porei?ecaja. U nајmапји rиkи, to dovodi do stvaraпja licпih pri-
vllegiJa па racиn sredstava koja treba da slиze јасаnји materijalne osnove
иdrиzeпog rada, do privatiziraпja drиstveпih sredsta,ra. Sindikat i, posebno
komипisti и njemи morajи se boгiti za odnose ravпopravnosti i solidarnostt
radпika koji odgovarajи drиstveпoш karakterи гаdа i dгиstvenoj svojini.
Odredene razlike и licnim dohocima гadпika, zasnovane па doprinosи za-
jedпickom radи, treba da Ьиdи osnova ostvarivaпja zajednickih iпteresa, а
пе licnih privilegija jedпih radпika na racиn drиgih.
•. U. оdlис~~апји radnika о dohotkи, јеdпо od osnovnih pitaпja је od-
lиciv~nJe о Vl.~kи гаdа, to jest о опоm dijelи dohotka koji se namjenjиje
ЈасаПЈи mateпJalne osпove гаdа, podizanjи prodиktivпosti, роvесапји stan-
darda radnika i bogatstva zajedпice и cjeliпi. Mi sшо, s tim и vezi, и os-
nove naseg sisteшa иgradili pravo radпika и osnovnim organizacijama иdrи­
zenog rada da оdlисији о cjelokиpnoш dohotkи i da, na toj osnovi Ьиdи
пosioci pгosiгene repгodиkcije. Utvrdili smo, takode, i pгincip da 'sи па
jedinstvenom jиgoslovenskoш trzistи r-adпici i njihove organizacije ravno-
p.гavni и poslovanjи i sticanjи dohotka, i da se mjeгama ekonoшske poli-
~Ike n: mogи dovoditi и neravnopravan polozaj. Ako neka potrebna шјеrа,
rpak, 1ma takav efekt, onda im onaj koji takvи mjerи donosi mога dati
оdgо:т~rајиси kompenzacijи. Ovo sи vazni principi, jer oni оЬеzЬеdији da
radшcr. ь.иd~ s~:aгno nosioci prosirene reprodиkcije. Опi, razиmije se, pret-
postavlJaJи 1 llJihove medиsobпe obaveze i odgovornosti, bez kojih niko od
njih ne bi mogao Ьiti stvarno ravnopravan.
.. D_osljedna. I?гimjena ovih pгincipa о sticaпjи dohotka i r-aspolaganjи
lljrme 1ma znacaJne герегkиsiје kako na odnose koji treba da se иspostav­
ljajи izmedи pojedinih vrsta proizvodnje, tako i na odnose izmedи proiz-
vodnje i tгgovine, izшedи orgaпizacija иdrиzenog rada i banaka i zajednica
osigиranja, izшedи privrede и cjeliпi i drиstvenilr djelatnosti van privrede
а, takode, i izmedи иdrиzeпog rada i organa drиstveno-politickih zajednica:
Naime, svi ti odnosi jos иvijek ne odgovarajи ovim principima i zato se
шоrаји mijenjati.
Polozaj pojediпih djelatnosti и materijalпoj proizvodnji jos иvijek је
veoma nejedпak. Mogиcпosti akurnиlacije drиstveпih sredstava za potrebe
pгosireпe гeprodиkcije и pojedinim djelatnostima ne odgovarajи пi potre-
bama skladnog razvoja, ni zahtjevи da пosioci razvoja Ьиdи radnici и or-
ganizacijama иdrиzenog гаdа.
. Trgovina је, zatim, и povlascenom polozajи рrеша proizvodnji. P~-
sebno kгupna spoljnotrgovinska i veletrgovinska predиzeca imajи mono-
polskи pozicijи ргеmа pr·oizvodпim predиzecima. Ргоdајисi na domacem ili
stranom trzistи пjihove proizvode, odnosпo vrseci nabavke za njih, oni pri-
330
svазаЈи seЬi пesrazшjeran dio viska rada, dio koji ne odgovara stvarnom
doprinosи trgovine и tom objektivno zajedпickom poslи.
U baнkama i zajednicama osigиraпja imoviпe koncentrisana sи og-
romna drиstvena sredstva о kojima najmaпje оdlисији radnici koji sи ta
sredstva stvarali. Stavise, oni sи и polozajи velike zavisпosti od banaka
i zajedпica osigиranja, koje dјеlији kao osamostaljeпi centri ekonomske moci
i stvarno sи glavпi akteri и odlиcivanjи о иslovima poslovaпja organizacija
udгиzenog rada i пjihovog razvoja.
Nisи иspostavljene Пi пeposred!le veze izшedи materijalrre proizvodnje
i drиstvenih djelatnosti и oЬlasti obrazovanja, naиke, kиltиre, zdravstva.
Ove djelatпosti sи, zajedno s materijalnorn proizvodпjom, dijelovi jedinstve-
nog ргосеsа drиstvene repгodиkcije. Medиtim, one sи jos иvijek odvojene
od proizvodпje. Као posrednik medи пjima, najcesce se javlja drzava, koja
uгеdије rad ovih dгиstvenih djelatпosti, odredиje obaveze privrede и vezi
s нjihovim finaнsiranjem, оdlисије о njihovom razvojи, itd. Ni tamo gdje
sи vec stvorene posebne iпteresнe zajedнice, jos иvijek ne оdlисији oni
koji dаји sredstva za finaпsiranje tih djelatпosti, а ni oni koji te djelatнosti
obavljajи. I и tim zajednicama, пајсеsсе, moпopol odlиcivaпja ima јеdан
иzak i osamostaljeni kгиg ljиdi.
Najzad, пi иlogaorgaпa drustveпo-politickih zajedнica и oЬlasti pro-
sireпe reprodиkcije nije jos иvijek svedena па ono sto bi и sadasпjim иslo­
vima morala da Ьиdе. Mi smo, istiпa, на риtи da likvidiramo drzavпi ka-
pital i moc kоји drzava ima zahvaljиjиci drzavnom kapitalи. No, moc drzave
ne zasniva se samo па raspolagaпjи tim kapitalom. Zbog svih spomeниtih
odnosa, koji, ocito, пе odgovarajи polozajи koji и naseш sistemи treba da
ima иdrиzeni гаd, dгzavni organi morajи se mнogo vise mijesati и poslove
dгиstvene repгodиkcije nego sto Ьi to Ьilo nиzno da sи ti odнosi pravilno
postavljeni. Dгzavni огgапi ne mogи, naime, da skinи sa sebe odgovorпost
za stanje и privredi i drиstvи i mогаји se mijesati samo gdje stvari ne
idи kako treba. Ali, sad se oni mijesajи i и stvari о kojiшa Ьi vec mogli
i moгali da оdlисији sami гadnici и иdrиzenom radи. Osim toga, iнteгveпcije
ovih orgaнa ne sprovode se иvijek и skladи s jednom jasnom koncepciojm
гazvoja i cesto sи иzrok tome sto polozaj pojediпih djelatnosti не odgovara
onom sto је dгиstvenim plaпoviшa иtvrdeнo kao zajednicka politika гazvoja.
Sve te slabosti mi SПlO vec davno иocili. Na Devetom kongгesи dali
smo smjernice za njihovo otklanjanje i odredili zadatke komиnista и tоше.
Medиtim, и praksi nisшo mnogo postigli. Sada smo stvoгili sve pretpostavke
da te slabosti otklonimo i to и narednom регiоdи moгamo иciпiti.
Jed!lom гесји kad se гadi о razvojи drиstveпo-ekonomskih od!losa,
zapravo о tome da гadпici и иdгиzепоm radи postanи пosioci pгosiгene
reprodиkcije, rni se moramo izboriti za to da se visak rada ne оtиаије od
radnika, da ne Ьиdе osnova za moc dr·иgih nad radniciшa, nego osnova
njihove moci. О viskи гаdа tгеЬа da оdlисији sami radнici, и interesи svom
i svoje organizacije kao i и zajednickom inteгesи svih гadnika и иdгиze­
nom гаdи.
Моzешо i moramo se izboriti i za гavnopravnije odnose izmedи poje-
diпih djelatпosti. Radпicisvake djelatnosti treba da и raspodjeli zajedпickih
rezиltata rada iшаји иdio koji odgovara нjihovom radи i koji im omo-
331
gucu]e da budu nosioci razvoja u skladu sa zajednickim interesima i cilje- samouprav!log plailiranja, koje се Ьiti garanciJa !laseg daljeg uspjesnog
vima koje се oni sarni na sarnoupravnoj osnovi i utvrdivati. razvoja jedan је od osnovnih zadataka koje treba da usvojimo na Desetom
Mi, naravno, u sadasnjim uslovima moramo dijelorn uvazavati trziste ko!lgresu. Narayno, Ьitna је pretpostavka za uspjesno samoupraY!lo planiranje
i njegove zakonitosti, ukljucujuci i prilike na svjetskom trzistu, kao regu- da se radнicima u udruzenom radu osigura polozaj kakav smo Ustavom
latore razvoja. Ali, ne mozemo sav nas razvoj, а. pogotovo kljucna pitanja utvrdili kao temelj cijelog naseg sistema.
razvoja, prepustiti stilliji. Uvazavajuci objektivne mogucnosti, potrebe i О svirn pitanjirna о kojima sam ovdje govorio, kao Ьitnim mornentima
zakoilitosti proizvod!lje, mi moramo, planiranjem na samouparvnim osno- daljeg razvoja naseg drustverю-ekonomskog sistema, dati su odredeni i jasili
vama, usmjeravati razvoj i uskladivati os!lovne odnose u drustvenoj repro- stavovi u Ustavu i dovoljno odredeila i jasna obrazlozenja u Platformi za
dukciji. Drugim rijecima, moranю zajednicki utvrditi sta rnozemo i hocemo ovaj Kongres. Zato nerna potrebe da u sve to ovdje podrobilije ulazim.
da postignerno u r-azvoju i kako to mozemo postici. А onda, razurnije se, Nas zadatak је sada da stvari na toj osnovi pocnerrю da mijenjarno.
rnoramo i uciniti sve sto је potreb!lo da to ostvarimo.
(»Deseti kongres SKJ«, »Komunist«, 1974, st1·. 34-42)
Osrюvni nosioci plailiranja i akcija za ostvarivanje usvojenih planova
moraju Ьiti radнici u udruzerюrn radu. U svakoj osnovnoj organizaciji udru-
zenog rada radnici treba da utvrde о cernu i pod kojim uslovirna mogu
samostalno odlucivati, а о cemu i s kim moraju zajednicki odluCivati i
voditi zajednicku akciju. О zajednickirn odlukama i akcijama moraju postici
samoupravni spoгazurn i Iljime utvrditi rnedusob!le obaveze, odnosno ргаvа
i duz!losti svill koji zakljucuju taj sporazum. Naravno, nюraju se i pri-
drzavati till sporazurna. То su, dakle, odnosi о kojirna radnici u svakoj
osnovnoj organizaciji udruzenog rada treba sarnostalrю da odlucuju.
No, kad је rijec i о torn sanюstalnorn odluCiva!lju, to ne znaci da ga
treba prepustiti stilliji. Komunisti rnoraju da se izbore za to da se u svakoj
organizaciji udruzenog гаdа stalilo proucavaju stvarne rnogucnosti i potrebe
razvoja, da se organizuje stalno pracenje i upoz!lavaнje rad!lika sa svirn
ciiljeilicarna od z!lacaja za rljihovo odlucivanje, da budu nosioci inicijatiYe
za uskladivanje odluka i akcija rad!lika u razlicitirn organizacijama, da se
zalazu za organizova!lo i odgoYorno izvrsavanje obayeza preuzetill sarno-
upгavnim spoгazurnirna itd.

Narayno, ovirn se Ile iscгpljuje sarnoupravнo plailiranje, odnosno us-

mjeravanje razvoja i uskladivanje os!lovnih od!losa u drustYenoj reproduk-
ciji Ila sarnouprav!loj osnovi. Na odreden !laciil njirne rnoraju blti obuhYaceni
i osnov!li ciljeYi i pravci !laseg cjelokupнog rnaterijalrюg i drustyenog raz-
voja i osnovni odnosi u cjelini drustyene reprodukcije. Dakle, i oni odnosi
koje treba utvrditi dгustveilirn planovirna drustyeno-politickih zajednica, od
opstiile do fedeгacije.
Ciljevi i zadaci u drustvenirn planoyima, kao i nacin njiho\тog ostva-
rivailja, rnoraju se utvrdiYati на osnovu dogovora svill subjekata dгustvene
гepгodukcije. Ali, i u tome radnici u udruzenorn radu moraju irnati odlu-
cujucu rijec, sto Ile iskljucuje i odredenu sarnostalnu odgoyornost organa
drustYeno-politickih zajednica. Njirna su u Ustayu data odgoyarajuca oylas-
cenja, medu kojima i ovlascenja da se rrюgu, pod odredenirn uslovima,
koristiti i sredstvirna drzayne prinude. No, to Ile rnoze blti odlucujuce u
sarnoupravnom planiтanju. Oilo treba da izrazaya Yolju i iilterese тadnika
u udruzenorn radu i rnora Ьiti, prije svega, njihoya stYar. Samo na toj
osnoYi mozemo i od radnika u syakoj orgaнizaciji udruzenog rada. traziti
odgovornost za ostvaгivanje opstih ciljeva i zadataka utvrdenih drustvenim
plailovima. Samo tako rnozemo ocekivati da cemo planiranjem i osigurati
objektivno rnoguca!l i skladan razvoj. То nismo do sada u potrebнoj rnjeri
osigurali, ali to sad mozemo i moramo postici. Ostval'ivanje ovakvog sistema

332
IZ REZOLUCIJE DESETOG KONGRESA SKJ: »BORBA ZA DALJU
IZGRADNJU SOCIJALISТI(:КOG SAMOUPRAVLJANJA
I ZADACI SA VEZA KOMUNISTA JUGOSLAVIJE«,
27-30. МАЈА 1974. GODINE
III

1. Deseti kongres Saveza komunista Jugoslavije istice potrebu da se Savez

komunista energicno angazuje u daljem razvijanju celokupnog sistema socijalis-
tiCkih saпюupravnih produkcionih odnosa u skladu sa novim Ustavom. U tom
pr·avcu moraju efikasno i organizovano delovati svi subjekti nase socijalisticke
samoupravne zajednice. Isto tako moraju se samoupгavnim odlucivanjem rad-
nika u udruzenom гadu, udruzivanjem i povezivanjem rada i sredstava, samo-
upravnim sporazumevanjem, drustvenim dogovaranjem i odlucivanjem u mesnim
zajednicama, u samoupгavnirn interesnim i drustveno-politickim zajednicama
odlucno prevazilaziti ostaci starog drustva i etatistickog i tehnokratskog odluci-
vanja о drustvenoj reprodukciji.
Razvoj socijalistiCkih samoupravnih produkcionih odnosa, samoupravno
udruZivanje i povezivanje rada i sredstava vrsi se u uslovirna delovanja zako-
nitosti robne proizvodnje kao objektivne osnove sadasnje etape razvoja. Neop-
hodno је da se koriste i razvijaju pozitivni efekti robne proizvodnje - njen
uticaj na produktivnost rada, na efikasnost koriscenja sredstava, na izboг pt·o-
izvodne i iпvesticione orijeпtacije, па tokove drustveпe гeprodukcije i па гacio­
nalno ропаsапје orgaпizacija udru:Zeпog rada kao robпih proizvodaca. Izgrad-
пjom samoupravnih odnosa, udru:Zivanjem i povezivaпjem гаdа i sredstava,
samoupravnim sporazumevanjem, drustvenim dogovaranjem i planiгanjem stva-
raju se pretpostavke za ovladavanje zakonitostima robne proizvodnje od straпe
samoupravno udrиZenog rada i za odgovarajuce svesno drustveno usmeravaпje
i korigovanje tгZisnih tokova, cime se smanjuju mogucnosti nepovoljnog uticaja
stihijskih elemeпata u drustveno-ekonomskom razvoju i odnosima.
Savez komunista se mora suprotstavljati shvatanjima i tendencijama da
se odnosi na trzistu uspostavljaju iskljucivo stihijno i da se automatiznюm
njegovog delovanja resavaju dгustveno-ekonomski proЬlemi. Savez komunista се
se isto tako suprotstaviti nastojanjirna da se pod vidom negiranja socijalisticke
rоЬпе proizvodnje i trzista uspostavlja planiranje zasnovano na Ьirokratsko­
-etatistickim odnosima i time ugrozava razvoj socijalistickog samoupravljanja.
Savez komunista се se Ьoriti, polazeci od noгmi Ustava SFRJ, za dalje
razvijanje i efiliasno fuпkcionisanje jedinstvenog jugoslovenskog trzista. U uslo-
vima паSе visenacional11e socijalisticke zajedпice temeljna pretpostavka tog trzista
је ;z;ajedniCka politika razvoja zemlje. То је jedan od Ьitnih uslova za inten-
zivnije povezivanje i integrisanje organizacija udruzenog rada, za razvijanje
podele rada и privredi i drugim delatnostima, za dalji гazvoj proizvodnih snaga
i za jaeanje kohezije nase socijalisticke samoupravne zajednice. Savez komuпista

335
се se istovгemeno odlucno suprotstavljati kako svim oblicima hegemonizma i
svim pokusajima nametanja pod vidom jedinstva jugoslovenske ekonoшije cen-
tralistickog unitaristickog koncepta r-azvoja jugoslovenske zajednice tako i svim
ројаvаша i tendencijama privrednog autarkizma i partikularizma.
2. Savez komunista istice neod'loznu potrebu doslednog ostvarivanja soci-
jalistickih samoupravnih pi"Odukcionih odnosa u kojiшa се saшi radnici u
udruzenom шdu blti osnovni subjekti i nosioci svih drustvenih funkcija i uprnv-
ljati celokupnoш drustvenoш reprodukcijom i potгebu odlucnog prevazilazeпja
svih vidova drustvene otudeпosti тadпika od uslova sr·edstava i гezultata nje-
govog rada.
Ostvarivaпje ovih гevolucionaгnih zadataka jedino nюze da bude delo
samih radnika i radпih ljudi pгedvodeпih Savezoш koшunista i rezultat njilюve
or·gaпizovane stvaralacke akcije u saшoupravno udruzenoш гadu samoupravniш
interesnim zajednicama, dгustveno-politickim zajedпicama i drustveno--politickim
organizacijama.
3. Neposr·edan је i stalan zaliatak гadпika, Saveza komunista i svih orga-
nizovanih socijalistickih sпaga da se osпovne organizacije udruzeпog rada kon-
stituisu i dosledno гazvijaju kao osпovne celije udruzenog rada i samoнpravnog
produkcioпog odnosa, da budu osnova udruzivanja u radne i slozene organizacije
i osnova delegatskog sisteшa.
Komнnisti se moraju stalno zalagati za ostvarivanje nacela о neotudivom
pravu _ i oЬavezi s1.rakog гadnika u osnovпoj organizaciji udгuzenog rada da
upravlja radom, sredstvima i poslovima orgaпizacije, da uгeduje drustveпo­
-ekonomsk:e odnose u njoj i da odlucuje о koriscenju ostvaгenog dohotka i о
udruzivan]u rada i sгedstava, da upravlja i тaspolaze sгedstvima prosir·ene r·ep-
гodukcije, da stice licni dohodak u skladu sa pr·incipom raspodele prema rezul-
tatima r·ada.
Savez komunista se mога izЬoгiti za sto doslednije ostvarivanje samo-
upravnih ргаvа i obaveza radnicke klase da vтsi neposrednu kontrolu гaspola­
ganja i upгavljanja celolrupnim dгustveпim sredstvima, da se u osnovniш i dru-
gim oгgaпizacijama udruzenog гаdа гazvijaju samoupravni odnosi kojima se
obezbeduje neposredпa kontrola гadnika nad celokupnim radom i posolvanjem
i da to pravo гadnici ostvarujн preko oгganizovane samoнpravne гadnicke kon-
trole. Uspostavljanje i obezbedivanje efikasпosti rada organa samoupгavne rad-
nicke koпtюle u svim osnovnim organizacijama udruzenog rada i u ·drнgim
oЬlicima udruzivanja гаdа duZпost је i obaveza svih radnih ljudi i stalan
zadatak komunista.
Neposrednom politickom akcijom radnika i Saveza komunista tгеЬа brze
prevazilaziti predнzetпo-svojinski koпcept orgaпizovanja, jer on znaci zadrza-
vanje odпosa kojj сiпе poloiaj radnika najamпim. То zahteva ројасаnи idejno-
-politicku ЬоrЬи protiv prakse i shvatanja da se osnovne oгganizacije udrиzenog
гаdа i гadne oтganizacije ponovo koпstitиisu na grupno-svojinskom, tehnokratsko-
-Ьirokгatskom konceptи, na monopolistickim odnosima, u kojima је osnovni no-
silac funkcija н pгoizvodnji i upгavljanjи rukovodno-upravljacka strиktura.
Uporedo sa ЬоrЬоm za razvijanje osпovnih organizacija иdrиzenog rada
i za udr·uzivanje r-ada u celini neophodno је kriticki aпalizirati dosadaSпju
praksи konstituisanja osпovnih organizacija иdгuZenog rada, иspostavljanja drи­
stveno-ekoпomskih odпosa utvrdeпih samoиpгavnim sporazumima о udrиZivanju
и radne organizacije i drиge oЬlike udruzivanja i povezivanja rada i drиstvenu
akciju usmeriti ka doslednom ostvarivanju sustine saшoиpravnih prodиkcionih
odnosa.
4. Savez koшunista се se boriti za to da гadnici u osnovniш organiza-
cijama udrиzenog rada Ьиdи subjekti i nosioci udruzivanja i povezivanja rada
i sгedstava u radne oгganizacije i drиge oblike udrиzivanja. Osnovu иdгиZivanja
i povezivanja osnovnih organizacija i drugih oblika иdruienog rada cine njihovi
ekonomski i drиgi iпteresi i njihova ekonoшska шedиzavisnost u procesи rep-
rodиkcije na jediпstvenorn jugoslovenskom trzistu. U svemu tome treba da se
reprodukuju i razviju socijalistii.'ki samoupтavni odnosi_
Razvijaпje sarnoupravnih odnosa istovгemeno је najefikasпiji nacin pre-
vazilazeпja nastojanja koja idи za tirn da povezivanje osnovnih i drugih шgа-
336
nizacija udruzeпog rada Ьиdе funkcija tehnokratskih stгиktura na Ьazi grupno-
-svojinskog pona5anja i kapital-odnosa.
5. Savez komиnista se zalaze za takav sistern saшoиpravnih odnosa koji
oslobada i stimиliSe stvaralacku aktivnost тadnicke klase, visu produk:ivtnost
rada, obezbeduje ostvaгivanje ciljeva materijalnog i dгиstvenog r·azvoja i na
toj osnovi ostvarиje dohodak.
Neophodno је da se dohodak afirmise kao jedan od Ьitnih rnotiva privre-
divanja иdгuzenog rada i drиstveno-ekoпomske sustine socijalistickih samoиprav­
nih odnosa. S tim u vezi potrebno је razraditi sistem dohotka u osnovnim i
drиgim organizacijaшa i u celini udruzenog rada.
Kornиnisti се se zalagati za to da radnici u osnovnim organizacrJama
udгuZeпog 1-ada neposredno odlucиju о celolrupnom dohotku ostvarenom u raz-
licitiш oЬlicima иdruzivanja rada i sredstava, u skla:du sa svojim pravirna
i odgovoгnostima prema dr·ugim radnicirna u udruzenom radи i prema drustvenoj
zajednici kao celini, ostvarиjиci time proces pretvaranja viska rada: и potreban
гаd иdruzenih radnika.
Deseti kongres Saveza komнnista Jиgoslavije istice obavezu komunista
da se u daljem гazvoju sisterna socijalistiCkih sanюиpravnih odnosa neposrednom
akcijom stalno angazиju i uporno bore za porast prodиktivnosti rada i ?..а
intenzivnije privredivanje. То је Ьitan uslov za poveeavanje dohotka osnovnih
oгganizacija udrиzenog raga i drustva u celini, za stalan rast zivotпog standarda
i za poveeavanje licnih dohodaka radnih ljudi. Komиnisti treba stalnom akcijom
da rnobilisu гadnike u borЬi za intenzivnije privredivanje i za pobolj5avanje
uslova sticanja dohotka efikasnijim koriscenjem kapaciteta, racionalnijom orga-
nizacijom proizvodnje, racionalnijom upotreborn sredstava, stednjorn, stalnom
bгigom za poboljsanje kvalifikacione strukture zaposlenih, za modernizaciju teh-
noloskih postupaka i za siru i brzu priшenu naиcnih dostigпuca.
Polazeci od toga da је minиli rad sastavni deo saшoupravпog produk:cio-
nog odnosa i Ьitna osnova rnaterijalne i socijalne pozicije radnika u udruzenom
гadu, neophodna је јаса i iпtenzivпija akcija komunista i radnika u organiza-
cijama иdгнZ:enog гаdа za daljи razradu ргаvа i obaveza гadnika па osnovi
principa minиlog rada. То se odnosi kako na ona ргаvа i obaveze putem kojih
се radnicima u osnovnim organizacijarna udruzenog гаdа Ьiti obezbedena риnа
kontrola nad celokиpnim drustvenirn sredstvima za proizvodnju i prosiгenu
гeprodиkcijи kojima upravljaju na osnovu svojih sarnoupravnih prava tako i na
ona prava i obaveze koji se ticu zaiпteresovanosti radnika za иlaganja u mate-
rijalnи osnovu svoga rada, ostvaгivanja dela sredstava za licne dohotke, stabil-
пosti гadnog odnosa, гesavanja stambeнog pitanja, penzijskog osiguranja i drugih
pitanja socijalne sigurnostj i stabilnosti polozaja radnika u udruzenom radu.
6. Savez komиnista se zalaze za stvaralacku гazradu i doslednu primenи
pгincipa raspodele prema kvantitetн i kvalitetu rada mereno rezultatima rada.
То zahteva stalno prilagodavanje i unapredivanje osnova, merila i kriterijиma
vrednovaпja rada prema njegovom kvantitetu i kva'litetu, tako da se princip
raspodele pгerna rezultatima гаdа koriguje nacelom da se razlike u licniш
дohocima za isti rad u razlicitim organizacijama udrt!Zenog rada sve viSe smн­
njujи. Na taj naC.in се se otklanjati i prevazilaziti socijalne razlike koje nastaju
zbog пarиsavanja nacela raspodele pr·erna гadu.
Time се se podsticati veee stvaтalastvo, postizati bolji rezultati u radu
privredivanju i na toj osnovi ostvarivati veCi dohodak. То је istovremeno
i najefikasпiji nacin borbe protiv uгavnilovke u raspodeli licnih dohodaka, koja
ima izrazito nepovoljne posledice ро ukupпu produk:tivnost rada i razvoj и celini.
Samoиpravni sporazuшi i drustveni dogovori о гaspodeli dohotka i licнih
dohodaka treba dalje da se izgraduju i usavr5avajи na osnovama Ustava kako
Ьi se obezbedilo da svakom radniku u osnovnoj oгganizaciji udn!Zenog rada
pripada licni dohodak srazmerno rezultatirna njegovog rada i njegovom licnom
doprinosu koji је tekucim i minuliш radom dao poveeavanju dohotka svoje
osnovne organizacije. Neophodno је osigurati ostvarivaпje zajemceпih prava rad-
nika н иdruzenorn radu da imaju licni <.'lohodak i druga prava ро osпovu rada
najrnanje u visini, odnosno obimu koji obezbeduje njegovu materijalnн i soci-
jalnu sigurnost. Radnici u udruzenorn гadu tтеЬа samoupravnim sporazuшirna
i dгustvenirn dogovorima zajeдnicki da utvrdиju i uskladиju osnove i merila
22 Sacпoupгa\·ljanje tl Jugosla\·iji 337
za гaspodelu dohotka na akшnulaciju, zajedniClш potrosnju i licne dohot~e i d<:
mer·ila 1-aspodele tako ujednacuju da svi vidovi potrosnje budu u funkcюnalnoJ
zavisnosti od гezultata гаdа i kr·etanja dohotka.
Komunisti se moraju odlucno zaloziti za usavrsavanje i uskladivanje
osпova, kriteгijшna i merila гaspodele dohotka i licnih dohodaka u drustvenim
dogovoгima medu гepublilшma i pokгajiпama. То је od velikog znacaja za
гazvijanje sistema dohotka, za гaspodelu dohotka i za funkcioпisaпje jediпstvenog
jugoslovenskog tгzista.
7 Savez komunista се se Ьoгiti za to da realizovaпje zajednickih pro-
gr-ama ·гazvoja, па bazi · ekoпomskih i dгugih iпteгesa, bude. osnova povez~vanja
гadnika u udгuzenom radu Oro-anizacije udruzenog гаdа ko)e u гepгodukcюnom
pr·ocesu zavise јеdпа od dгuge"' tr·eba, polazeci od sopstvenih interesa i vode~i
гacuna о drustvenim inteгesima, da zajedпicki utv'Тduju progra~e svog . гаz~оЈа
samoupr\avnim sporazшnevanjem; dogovaгan~em i ~m~u~~ЋVТ::r? pl~mг;;э.;nJern
polazeci od zajednicke r-azvojne politike zemlJe i uvazava]UCl tr·z1sne kгrteп]шne.
Zadatak је komunista da se zalazu za to da zajed~}~ki. 'ltvrden~ razvojni
pгogгami obezbede uskladivanje i povecanje stepena kог1~сеща k;;э.pa~~teta, p_o-
bo,ljsanje h-valifikacione stгuktuгe zaposleпih, unapгeden~e or·gaшzac1)e ~Г01Z­
vodnje, uslove ciгkulacije akumulacije, uslove гazmene 1 ct;:-uge. odnose 1 ~а
time omoguce prevazilazenje nastalih supгotnosti usklad1vaщe medusobшh
intёгesa.
Dнznost је komunista u organizacijama udгu:Z~:юg . rad~ da Н:;ritic~ pre-;
ispitajн i da unapгedнju ргаksн medusobnog нdrнz1van]a 1 poveZivaщa r-ad1
ut-vrdivanja i realizovanja razvojnih ргоgгаmа, sto се doprineti ostvar·eщu mate-
гijalnill i d1·ugih ciljeva i poveeanju dohotka kao rezultata zajednickog rada.
8 Obaveza komнnista da se zaloze za brze i odlucnije uspostavljanje
samoup.t-avni!l drustveno-ekonomskill odnosa izmedн radnika u proizvodпim orga-
nizacijama udl·нzenog гаdа i 1-adnika н oгganizacijama udr'1..1zenog rada koje
se bave poslovima prometa гоЬе i uslнga i da se u celiпi tih odnosa гadnicima
u pгoizvodnji obezbedi da odlucнju о rezultatima tekнceg i minulog гаdа.
Ovi odnosi tгеЬа da se zasnivaju na nacelima гavnopr-avnosti saгadnje
i samoupravnim udruzivaпjem rada i sredstava da sluze ostvarivanju zajednickih
ciljeva, da se u tome ostvar·uje medusobni uticaj na poslovnн i razvojnн politiku,
zajednicko preduzimanje гizika i obezbedivanje zajednicke odgovornosti za pro-
sirivanje materijalne osnove i porast pгoduktivnosti rada u proizvodnji i prometu
i da se zasnivaju na odgovarajucem sudelovanjн u dohotku ostvaгenom takvorn
zajednickom saгadnjom i udruzivanjem rada i sredstava.
Komпnisti moraju vol'!iti upornu politiclш Ьorbu za to da se pгevazide
monopolski polo:Zaj trgovine i njeno osamostaljivanje od proizvodnje. Опi se
moraju izboriti za takvo sporazumevanje i dogovaranje u ovim sfeгama dru-
stvenog r.ada kojim се se onemoguciti da se u prometnim organizacijama
koncentrisu dohodak i sredstva za prosiгenu r·epгodLikcijн otudeni od radnika
u proizvodnji.
9. Zapoeeta ЬоrЬа radnicke klase i Saveza komunista za prevazilazenje
otudeпill centaш finansijske moci mora se u naredrюm periodu uspesno privesti
kгaju. Savez komuпista se mога nepokoleЬljivo izboriti za to da banke, <;>si-:
guravajuci zavodi i druge finansijske institнcije i celokupan bankarsko-kreditпi
;istem budu fuпkcija samoupгavno udru:Zenog rada i da budн lisene vlasti nad
drustvenim sred:stvima i udruzenim radom.
Mora se u skladu s tim izvrsiti konstituisanje banaka, osiguravajucih
zavoda i drugih finansijskih institucija u takve organizacije u kojima udru:Zeni
rad ujedinjuje svoja finansijska sredstva i upravlja njima u svom interesu
i u interesu cele drustvene zajednice. Savez komunista се se suprotstaviti svakom
obliku otudivanja sredstava i formiгanja anonimnog kapitala н bankama i dru-
gim novcanim institucijama.
10. Komunisti su duzni da se zala:Zu za promenu odnosa u oЬlasti stano-
vanja i za razvijanje samoupravnih dгustveпo-ekonomskih odnosa u njoj, za
ostvarivanje veceg oЬima stambene izgradnje i za Ьгzе zadovoljavanje stam-
l;:Jeпih potreЪa radnih ljudi, а posebno neposrednih pгoizvodaca.
338
11. Savez komuпista се se boгiti za doslednije razvijanje samoupravnih
dгustveno-ekonomskih odnosa u dr:ustveпim delatnostima (obrazovanju, kulturi.
nauci, zdravstvu i socijalnim delatnostima) i za njihovo integrisanje u jedinstveni
sistem samoupravno udruzenog rada.
Neophodno је u skladu s tim Ьгzе prevaziCi budzetske i slicne oЬlike
finansiranja ovih delatnosti i omoguciti гadnicima u njima da dohodak sticu
slobodnom i direktnom razmenom ral'!a sa гadnim ljudima cije potrebe i inte-
rese zadovoljavaju, u zavisnosti od dopгinosa koji daju гazvoju proizvodnih
snaga drustva, porastu nacioпalnog dohotka, poгastu produktivnosti rada i zado-
voljavanju zajednickih potreba radnih ljudi.
Komunisti sп duzni da se zalazu za to da se гadni ljudi u Ol'ganizacijama
udru:Zenog rada, mesnim i drugim zajednicama kao korisпici odredenih usluga
i u organizacijama udru:Zenog rada kao vrsioci usluga neposredno udrufuju
i povezuju u samoнpravne interesne zajednice, da zajednicki usmeravaju rad
i razvoj drиStvenih delatnosti, ravnopravno regulisu uzajamna ргаvа i obaveze.
obezЬeduju da se dohodak u ovim delatnostirna, ostvaruje od dela dohotka
koji radnici u organizacijama udruzerюg rada izdvajaju iz dohotka i svojЉ
licфh dohodaka, sve na osnovu programa i planova razvoja, samoнpravnih
sporazuma i drиStvenih dogovora. Тime treba obezbediti da radni ljнdi "Lt dtllst-
ven\m delatnostima dohodak sticu na osnovu svoga гаdа kao гavnopгavni uces-
nici н pгocesu drнstvene гepгodukcije.
Savez komunista се se odlнcno boriti za dalji гazvoj socijalistickih samo-
нpravnih odnosa u oЬlasti vaspitanja i obгazovanja, za marksisticlш idjenu
usmerenost pгograma i sadгzaja obгazovanja i za njihov dopriпos foгmiranju
licnosti socijalistickog dгustva. Savez komunista tгеЬа da utice da se celokupaп
vaspitno-obrazovni sistem i politika u ovoj oЬlasti gгade i гazvijaju na bazi
interesa samoupгavno ud1·uzenog гаdа putem stvar-anja zajednickih planova i
progгama гаZ\тоја i sаmонрtЋ\'ПЉ spoгazuma i dгustveпih dogovoгa; da se
Ьгzе uspostavljajн neposгedni samoupгavni drustveno-ekonomski odпosi izmedн
r-adnih ljudi u oгganizacijama udгнzeпog гаdа u oЬlasti obrazovanja i гadnih
ljнdi Н oгganizacijama Шll'Ltzeпog гаdа Н drustvenim delatnostima cije роtгеЬе
i interese zadovoljavaju; da se i u ovoj oЬlasti konstituisu samoupгavne iпte­
l'esne zajednice i da se pr·odнЬljuju samoupr-avni socijalisticki odnosi н tiш
zajednicama.
Savez komunista се se odlucno zaloziti za koгeпitu ргоmеnн dl'ust'ienog
polozaja naнk:e i kultuгe н cilju doslednog ostvaгivanja socijalistickih samoup-
ravnih drustveno-ekonornskil1 odnosa н ovim delatnostima, njihovog integrisaпja
н jedinstveп sistem samoupravno udruzenog r-acla na principll slobodпe гаzmепе
гаdа i na toj osnovi ostvarivaпja dol1otka. Komunisti се se Ьoгiti za гazvijanje
samoupravnЉ interesnih zajednica _ u ovim oЬlastima; za svestrano гazvijanje
lшltuгnog zivota i stvaralastva гadnih ljudi, za stvaгanje uslova koji lшltш·u
i пauku cine svojinom naroda; za slobodan r-azvitak nauke i lшlture na idejniш
osnovama socijalistickog 11шnanizma; za slobodan гazvoj nacionalnih lшltнга па
osnovama гavnopгavnosti i stvaгalacke saradnje i za veeu dostнpnost lrulturnih
vгednosti svih nacionalnЉ lшltш-a svim nasim naгodima ј пaгodnostima.
peseti kongres Saveza komunista Jugoslavije ukazuje na potrebu znatno
vece idejno-politicke i ukupne aktivnosti Saveza komunista н oЬlasti fizicke
lшlture. Zadatak је Saveza komunista da svojim aktivnim odnosom ргеmа
podrucju spoгta i fizicke kultuгe нtice па obezbedivanje drustvenih uslova za
гazvoj ove delamosti i da sportske organizacije kao nerazdvojan deo d1'UStveпe
reprodukcije usmerava ka brzem samoupravnom organizovanju na osnovama
novog Ustava, resavanju postojecih ргоЬlеmа, siгenju masovnosti alctivпЉ uces-
nika н J>okretu fizicke kultшe, daljem razvojп kvalitetnog sporta i postizanju
vrhunskil1 sportskih rezнltata, н skladu sa potrebama i mogucnostima naseg
socijalistickog samoupravnog dгustva. Komunisti н organizacijama fizicke .kulture
moraju snositi punu odgovoгnost za idejno-politicko stanje, socijalistickн usme-
гenost i drustvenu ulogu ovih organizacija.
Savez komunista се se zalagati za temeljпije r·eformisanje odnosa u zdгav­
stvenoj zastiti i zdгavstvenom osigнгanju na osnovama novog Ustava, za koгenitu
promenu drнstveпo-ekonomskЉ odnosa па ])azi slobodne гazmene гаdа, za iпteg­
гisanje zdravstva i zdгavstvenog osiguгanja u jedinstveni sistem samoupгav-rю
udrнzenog гаdа, za гazvijanje samoupravljanja i dohodovnih odnosa unutar·
339
оvЉ delatnosti, za ostvarivanje vece efikasnosti racionalnosti rada u ovoj
sferi dr·ustvenog rada.
12. Potrebno је da se licni r-ad sred~tvima -~ada u svoj~ni gradan~. dosledno
razvija u skladu s ustavnim оdге~Ь~а. ro ?1ас1 da !ЋZ\:'~Ј ta~og llcnog racta
treba da odcrovara nacinu materiJalnOJ osnov1 i mogucnost1ma llcnog rada 1 da
nije н sнprotnosti sa nac~lom sticanja dohotka prema radн i drнgim principima
socijalistiCkog dгlfstvenog uredeпja:. . . .. •. . Komunisti се se zalagati za to da se sto pre razrade konkretni mehanizmi,
Komunisti се se zalagati za Sire i шtenz1VШJe udru21vaщe rada zasnovanog
па sredst\•ima u licпoj svojini gradana s OI"ganizacijarпa udruzenog rada na
drustvenim sredstvima kroz razne oЬlike lюoperacije i druge vidove poslovne
saгadnje,
Komunisfi u samoupгavnim, drustvenim i drfu~im org:Шima .се se. en~rgi~­
no boriti protiv nezakonitog sticanja dohotka u ~VOJ oЬlasti, :p_rotlv _PПVatiza<:1-
je sredstava u drиStvenoj svojini, protiv spek~lacl]e, ~ksploatacl]e, na]amnog od-
nosa i dгugih antisocijalistickih pojava u oVOJ оЬlаsћ.
VI
Savez komunista Jugoslavije ukazuje na potrebu svestranog angafuvanja
svih samoupravnih, drustvenih i dгZavnih cini~aca da s~, polaz~ci od novog
Ustava, pгomene postojeci odnosi u raspolagaщu sredstv1ma. dгus!"en~ r·epro-
dukcije u koгist samoupгavno udruzenog гаdа, odnosno. pr·o1zvodac:1, 1 ~~ se
clonesu odcrovarajuca 1·esenja u dr·ustveno-ekonomskom s1stemu na podruc]rma:
sticanja i "'l'aspodele dohotka. samoupravnog planiranja, cena, pгosiтene 1·epro-
clukcije, kreclitno-monetaшog · sistema, jedinstvenog t~·zista, poreza .i doprino~a,
deviznog гezima i sistema ekonomskih odnosa sa шostгanstvom 1 и drug1m
delovima ekonomskog sistema.
1. Komunisti su duZпi da se energicno zaloze za pretvaгanje svih sred-
stava drustvene r·eprodukcije sa kojima to vec nije ucinjeno u sredstva samo-
upravno udгuzenog r-ada i za obezbedivanje uslova za uspostayljanje i razvija~?:
samoupгavnog sistema prosiгene гeprodukcije. U tom sm1slu treba dovrыtl
zaoocetu akciju za likvidiranje takozvanog dгfuvnog kapitala na svim nivoima,
za- pretvaranje fondova drustveno-politiCkih zajednica u _institucije _samoupгavno
uclr"L!Zenocr гаdа za ukidanje sredstava takozvanog anoщmnog kap1tala u ban-
kama i "'njillov~ vгacanje samoupгavno udruzenom гadu i za prenosenje svih
c!гugiћ otudenih sr·edstava na upravljanje proizvodacima.
Polazna osnova celoh."Upnog sistema samoupгavne proыrene reprodukcije
је samoupгavni polozaj radnih ljudi u osnovnim or·ganizacijama udrНZenog rada
koji Љ cini odlucujucim subjektima upravljanja, udruZivanja i raspolaganja
sredstvima prosirene reprodukcije, sto oЬezbeduje da se na osnovu interesa
гadnika u udrНZenom radu odvija celokupan proces udr"UZivanja, rada i sred-
stava, а time i cirkulacija drustvene akLJmulacije.
Uspesnost u гaspolaganju dohotkom, odnosno akumulacijom, tгеЬа da
bude jedan od drustveno priznatih kriterijuma za sticanje i raspodelu dohotka
ро osnovu гаdа, а zatim i cinilac podsticanja udruZivanja ra<'lз: i dohotka.
Na toj osnovi treba dalje izgradivati sistem drustveno-ekonomslull odnosa 11
oЬlasti 11d1·uzivanja гаdа i dohotka, raspodele zajednicki ostvarer1og doћotka
11 radnim i slozenirn organizacijama 11druzenog rada i 1.1 drugim oЬlicima
11dгuzivanja i povezivanja rada 11 skladu sa 11lozenim tekuCim radom i sred-
stvima minнlog rada. Saglasno tome treba razvijati kreditni sistem, politiku
kamata i dгuge oЬlike ekonomskog stimulisanja.
Zadatak је komunista da se Ьоrе za povezivanje i 11druzivanje rada i
sr·edstava oгganizacija 11druienog rada na bazi podele rada, medusobno usag~a­
senih procrrama гazvoja u okviru sirih proizvodno-prometnih celina, razvo]ne
politike z;mlje i trzisnih uslova. U skladu s tim 11tvrduje se nacin 11druZivanja
sгedstava koja se nece otudivati od radnika 11 osnovnim organizacijama udru-
zeno" r-ada i osicrurava samoupгavna ciгkulacija akumulacije. То је i nасш
da ~е neophodna"' koncentracija sтedstava prosiгene reprodukcije ostvaruje 11
sklad11 sa potrebama razvoja udгuzenog rada i da se afirmisu oЬlici samo-
upravnog 11dгuzivanja i cirlшlacije ak11mulacije.
340
Komunisti tгеЬа da podrzavaj11 postojeee inicijative i da dalje raZVlJRJU
p1-aksu stvaгanja interniћ Ьапаkа i transformisanja postojecih banaka tako
da one bud11 instrumenti i oЬlici 11druzivanja rada, odnosno organizacija 11dru-
zerюg rada u sklad11 sa njihovom medusobnorn zavisnoseu 11 reprodukcionom
procesu, kako Ьi kretanje нkupne akumulacije Ьilo izraz materijalnih tokova
drustvene r·eprod11kcije, ostvarivanja samo11pravno utvrdene razvojne politike
i nerazdvojno od 11druzenog i samoupravno povezanog rada.
oЬlici i metodi za ostvarivanje samoupravnog sistema prosirene reprodukcije i
preciznije opredeli ostvarivanje uloge drustveno-politickih zajednica na podгLJcju
prosirene reprodukcije u skladu sa interesima udruzenog rada.
2. Komunisti su duZпi da se izbore za afirmaciju i izgradпju takvog
sistema planiranja koji се na efikasan, samoupravni nacin obezbedivaЧ uskla-
divanje tokova drustvene reprodukcije, materijalrюg i drustvenog razvoja, ocl
osnovne organizacije 11drНZenog rada do federacije_ То istovremeno zahteva pre-
vazila:tenje etatistickih, liberalistickЉ i drugiћ slicnih sћvatanja i ponasanja
kojima su se plan i planiranje degradirali na instrument adrninistrativnog odlt!-
civanja i1i na neobavezпe pюgnoze, sto је sve vodilo stihijniш kretanjima i
neefikasnom uskladivanj11 drustvenog i ekonornskog razvoja.
Neodlofua је potreba da se sistem samoupravnog i drиStvenog planiranja
razradi i u praksi ostvaruje kao svesna i organizovana akcija, pravo i obaveza
r·adnika 11 osnovnim i drugim organizacijama 11druzenog rada, radnili ljudi н
interesnim i drugim samoupгavnim organizacijama i zajednicama i u drustverю­
-politick:im zajednicama. То znaCi da је neopћodno istovremeno razvijati pla-
niranje 11 osnovnim i drugim organizacijama 11dгuzenog гаdа i planiranje u
opstinama, pokгajinama, repuЬlikama i federaciji i obezbediti medusobn11 uskla-
denost planova i pr·ograma razvoja, polazeci od interesa _ svake samoupravne
zajednice i zajednickih interesa kojj se utvrdпj11 i realizuj11 zajednickom poli-
tikom гazvoja Jпgoslavije.
Cilj је samoupravnog i drustvenog planiranja 11napredi\7 anje uslova zivota
i rada radnika, stvaranje osnova za sto potpuniji razvoj pгoizvodniћ snaga
drustva, povecavanje prod111ctivnosti dгпstvenog rada i ostvarivanje zajednickЉ.
interesa i ciljeva i na toj osnovi razvijanje socijalistickill samoupra\rnЉ odnosa
i 0vladavanje zakonitostima robne proizvodnje, Uporedo sa utvrdivanjem novog
sistema planiranja treba da se kao njegova osnova razгadi sistem samoupravnog
sporazumevanja i drLJstvenog dogovaranja.
Zajednicka politika razvoja zemlje treba da se temelji na planovima
i pгogramima r·ada i razvoja i zajednicki ocenjenim mogucnostima i 11slovirna
гazvoja osnovniћ organizacija 11druzenog rada i drugih samoupraynili oгgani­
zacija i zajednica, na na11cniш saznanjima na planovima razvoja i mogucnostima
i 11slovima razvoja гepuЬlika d pokгajina i razvoja cele dгu5tvene zajednice, na za-
jedniCkim inteгesima cele druStvene zajedшice i na zajednickim interesirna r·epuЬli­
ka i pokгajina. Istovremeno sa 11tvrdivanjem zajednicke pobltike l"aZVOja zemlje
neophodno је da se utvrde smernice i okviri za donosenje mera ekonoшske politike
koje donose organi fedeгacije, гep11Ьlika i polu·ajina тadi ostvarivanja ciljeva te po-
litike.
Zajednicki interesi 11druzenog rada, svih naroda i пarodnosti, rep11Ьlika
i pokrajina zahtevaju Ьlagovremeno i efikasno dogoYaranje i dosledno ostva-
гivanje ciljeva i zadataka utvгdenЉ zajednickom razvojnom politikom i progгa­
mima i planovima razvoja.
Savez konшnista i druge organizovane socijalisticke snage moraj11 se stalno
i organizovano zalagati za socijalistick11 sadrZin11 celokupne prakse samo11pravnog
sporazumevanja, dru5tvenog dogovaranja i planiraпja, suprotstavljaj11Ci se svim
poku5ajima, pojavama i tendencijarna teћnoЬirokratskog uzurpiranja sanюupгav-­
nih prava, centralistickog, hegenюnistickog ili grupno-svojinskog ponasanja.
Razvojem samoupravnЉ odnosa, povezivanjem i 11druzivanjem rada, samo-
11pravniш spoгazumevanjern i drustveпim dogovar·anjem i planiraпjeш stvaraju
se dalji нslovi za afirmaciju realnih interesa udruzenog rada, naroda i narod-
nosti, odnosno rep11blika i pokrajiпa, za njЉov svestraniji drustveni i ekonomski
гazvitak, za jacanje njiћove medusobne povezanosti, za 11skladivanje podele rada
i za obezЬedivanje kohezije razvoja jugoslovenske socijalisticke samoupravne
zajednice.
341
 3. Savez kornunista se zalaze za razvijanje jedinstvenog jugoslovenskog
trzista na kome се odlueujueu ulogu irnati samoupravno udruzeni rad, koji се
- па temelju povezivanja, udruzivanja i sarnoupravнog planiranja - osigu-
ravati njegovu stabllnost i svojim delovanjem otklanjati pojave i tendencije
supгotne socijalistickim samoupravnim drиStvenim J)diюsirna Akcijom udru-
ienog rada i d~lovanjem orgaнa drustveno-politiCkih zajednica treba da se stva-
raju takvi uslovi koji се obezbediti nesrnetaнo kretanje i udruZivanje rada
i sгedstava reprodukcije, slobodnu razrnenu rada i usluga, naucnih dostignuca
i strucnih iskustava, slobodno i ravnopravno poslovanje organizacija udruzenog
rada na celoj teritoriji Jugoslavije. Fш1kcionisanje jedinstvenog jugoslovenskog
trZista zahteva uskladivanje deloYanja i punu odgovornost organa federacije,
repuЬlika, pokrajiпa i opstina.
Uskladenorn akcijom komunista u samoupravnirн, drustvenim i drzavnim
organima treba stvarati sve neophodne uslove i doнeti resenja kojima se obez-
bedиje efikasnost funkcionisanja jedinstvenog trzista.
Potrebna је odlucпa borba protiv pojava koje narusavaju jedinstvo jugo-
slovenskog trzista. U torn smislu је neophodno uspostaviti i razraditi sistem
koji се sprecavati monopolisticko sticanje rnaterijalnih i drugih preimucstaYa
koja se ne zasnivajи na radи, cime se stvaraju neravnopravni odnosi и poslo-
vanjи ili narиSavaju drustveno-ekonomski odnosi.
Neophodno је odlucno otklanjati нzroke i pojave zatvaranja н regionalne
i lokalne granice, autarkije, ројаУе rnonopolskog i od radnika otudenog raspo-
laganja sredstvima i drиge pojave koje izvirи iz tehnokгatskih, Ьirokratskih,
пacionalistickil1, liberalistickЉ dп1gih antisarnoupгютnih antisocijalistickiћ
tendencija.
4. Da Ьi se sistem formiгanja i drustvene kontrole cena prilagodio
ustavnim promenama, radni ljudi u osnovnim i drugim organizacijama udru-
zeпog гаdа treba da budн stvarni nosioci sistema i politike cena. Politika cena
i odnosi н сената treba da se нtvгdujн pre svega samoupraYnim spoгazшnima
radnika u organizacijaтa udrиzenog rada i njihovim povezivaпjem s ostvari-
vanjem zajedнickih prograз:na razvoja, kao i drиStvenim dogovorima repнЬlika
i pokrajina u skladu sa zajedпickom politikom privrednog i drиstveпog razvoja.
U politici cena i н regulisanju uslova sticanja dohotka organizacija нdrll­
zenog 1-ada posredstvom cena mora se polaziti od toga da па jedinstvenom
jugoslovenskom trzistu пjihovu osnoVll cine objektivne zakonitosti socijalisticke
rоЬне proizvodaje, kojiшa treba razvojem socijalistickih samoupravnih odnosa
ovladati i usшeravati ih i korigovati svesnom akcijom drиstva.
Radi osiguranja ravnopravnosti organizacija udruzenog rada u obavljanju
delatnosti i u sticanju doћotka radi osiguгanja st.abllnosti odrюsa na jedinstve-
nom jugoslovenskom trzistu neophodпo је da se obezbedi efikasan sistem saшo­
нpravnog i drustvenog regulisaнja odnosa na trzistu i u сеnата i zastite na8e
privrede s obzirorn па njenu otvoгeпost рrеша svetu.
U tom pravcu treba da se efikasno ostvaruju funkcije drustveno-politickih
zajednica kojima se spreeavajи pojave stayljanja u neravnopravaн polozaj na
jedinstvenom jugoslovenskorn trziStu organizacija udПlZenog rada Ш radnih ljudi
sa teritorije dr-ugih repuЬlika i pokrajina, ра time i drugih repuЬlika i pokrajirш.
Takode је neopћodna puna odgovornost i uskladeno delovanje saтouprav­
нih organizacija i orgaпa svih drustveno-politickЉ zajednica za odrzavanje uskla-
denih odnosa u сената i na tr.listu, za obezbedivaнje snabdeveнosti trZista
i za odlucno otklanjanje pojava monopola na trzistu, spekuilisaнja sa pojedinim
vrstaтa proizvoda, posrednistva u prornetu kojim se neopravdano poskl!pljuju
pojedini proizvodi, r1akupaca i slicnih pojava i pona8anja.
Polazeci od ustavnih odredaba neophodno је da se Ьlize razradi i opredeli
sistem kompenzacija kao sastavni deo mera zajedrlicke ekonomske politike.
5. Monetarni i kreditni sistem treba da se razrade i usklade sa sarrю­
upravnim produkcionim odnosi!Ila, da budu u funkciji udruzenog rada i razvoj-
nih plaнova organizacija udl\lZenog rada i drugih samoиpravnih organizacija
i drustveno-politickih zajedнica. S tim u vezi uloga i celokupan mehanizam
Narodne banke Jиgoslavije i narodnih Ьапаkа repuЬlika i pokrajina treba da
s~ usklade sa polozajem samoиpravno udruzenog rada i sa promenama u pro-
dukcionim odnosima.
342
Preostala sredstva koja su formirana u vidu drzavнog kapitala u Narodnoj
banci Jugoslavije treba transformisati н sredstva saтoupraYno ud111zene priv-
rede, prvenstveno proizvodaca, i onemogucЩ da se na osnovi kreditnog poten-
cijala u Naгodnoj banci formira i reprodukнje dr2:avni kapital i drиgi oЬlici
otudivanja sгedstava od osnovnЉ oгganizacija 11dП1Zenog rada.
Neophodno је da se нtvrdi i realiwje takva zajednicka emisiona politika
u fede1-aciji koja се Ьiti uskladeпa sa potl·ebaз:na udr11Zenog rada, sa principom
raYnopravnog polozaja organizacija udrиzeпog rada н pogledu sticaпja dohotka
na trzistu i s interesima repиЬlika i pokrajina. Monetarno-kreditna politika
treba da doprinosi kontinнiranom odvijanju procesa drustvene repгodнkcije i
ostvar-ivanju ekonomske stabllizacije i zajedni&e politike drиstveno-ekonomskog
гazvoja.
6. Potrebno је da se u skladu sa novim Ust.avom izvrse temeljne promene
н postojecem sistemu po1·eza i cloprinosa. Da Ьi se to ostvarilo. neophodno
је нbl'Zati proces neposrednog povezivanja гadnih ljudi u oгganizacijama udгu­
zenog гаdа pгoizvodnih delatnosti i radnih ljudi u organizacijama drugЉ dru-
stvenih delatnosti na principu slobodne razmene rada i sticanja doћotka na
toj osnoYi.
Poгeska politika treba da se oslobada iskljиefvo fiskalпog karaktera, da
postoje sгedstva socijalne i ekonomske politike i politike гazvoja u repиЬlikama
pokгajinama i da odgO\'aiЋ interesima samoupгavno иdruzenog rada.
Komнnisti treba eneгgicno da se zaloze za brze t1ogovaгanje гepublika
pokrajina о poгeskoj politici i poгeskom sistemн гadi obezbedivanja stabllnosti
i jedinstva jugosloYenskog trzista. Dogovorom repuЬlika i pokгajina tгеЬа da
se utvгdнju i stalno uskladиju okviri i kгiterijllffii moguceg optereciYaпja licnih
dohodaka гadnih ljиdi i dohodaka osnovnih organizacija udrиzenog rada u vidи
poreza i dгugih dazblna za obezbedivanje opstedrustvenih роtгеЬа koje se zado-
voljavaju и dгustveпo-politickim zajednicama. Мога se dosledno гealizovati
нstavni pгincip da se obaveza plaeanja poreza i dг11gih dazblna drustveno-
-politiCkim zajednicaз:na utvrdиje u zavisnosti od sposobпosti privrede i organi-
zacija udruzeнog rada da obezbede zadovoljavanje licnih i zajednickih potreba
radnika i роtгеЬа prosirene гeprodukcije.
Komunisti се se zalagati za to da se sistemom poreza i dopгinosa osigиra
ostvaгivanje pгincipa da onaj koji stvara veci dohodak taj v1se doprinosi
zadovoljavanj11 zajednickih drиstvenih роtгеЬа. Poreskim sistemom se ne sme
destimиlisati stvaralacki гаd i borba za visu produktivnost.
Zajedni&e osnove, kriterijumi i okviri za oporezivanje doћotka na bazi
rada sredstvima u licnoj svojini gгadana tгеЬа da se utvrduju dogovorom
drиstveno-politickih zajednica. ТгеЬа doneti zakone i propise i predнzeti druge
mere kojima се se гegиlisati opoгezivanje svih oЬlika prihoda na osnovu гente
i imoviпe i onemogнciti bogacenje i neopravdano sticanje dohotka od prodaje
zemljista, zgrada i ро drugom osnoYU.
Neophodno је нskladeno delovanje organa u federaciji, republikama i po-
kгajinama u ostvarivanju poreskog sistema i poreske politike i н sprecavanjи
otklanjanjи poremeeaja na ovom planu.
7. Savez kornunista Jugoslavije se zala2:e za to da se spoljnotгgoYinski
devizni sistem odnosno celokupan sistem ekonomskih odnosa s inostranstvom
uskladi sa promenama u drustveno-ekonomskorn sistemu. Pri tome је Ьitno
da osnovni nosilac ukljнcivanja nase pгivrede u medиnaroanu podelu rada bиdu
oгganizacije udrиzenog rada, odnosno samoupravno udrиzeni rad.
Za efikasnije ukljuCivanje nase privrede u medиnarodnu podelu rada ne-
ophodno је intenzivнije samoupravno sporawmevaпje i drustveno dogovaraнje
u ostvarivanju zajednickih planova i prograтa razvoja organizacija udruzenog
гаdа, odnosno zajednickih ciljeva razvojne politike zemlje. То је i uslov da
se osigura visi stepen povezanosti zajednickog istupanja nasih OI'ganizacija udru-
zenog rada na inostranom trzistu i da se ostvare sto povoljniji efekti н poslo-
vanjи sa inostranstvom.
Savez koшunista се se zalagati za takva resenja u sistemu ekonomskih
odnosa s inostranstvom, za takve oЬlike i moda'litete ukljucivaнja u tokoYe
svetske pгivrede koji!Ila se naSi socijalistiCki samoиpтavni produkcioni odnosi
343
osiguravaju od prodora i negativnog dejstva nаша tudih drustvenih odrюsa
i koji omogucavaju nas doprinos progresivnim kretanjiшa u svetu.
Zadatak је komunista u saпюupravnim, drиStvenim i drzavnim organiшa
da, polazeCi od krupnih ekonomskih i drustvenih promena u svetu i od njihovog
dejstva na nasu privredu, dalje izgraduju aktivnu strategiju na8eg ukljuCivanja
u meduпarodnu podelu rada i sirokog uce5ca u medunarodrюj razшeni sa sviш
zemljama, а prvenstveno sa nesvгstanim zemljama i sa zemljama u razvojи.
То ~ osnova i zajednicke dиgoroenije razvojne politike zemlje i odgovarajиcih
resenja u sistemи i politici ekonomskih odnosa s inostranstvom. Ovakvom poli-
tikom ukljиcivanja nase privrede u medunarodnu podelu rada, а polazeei od
principa otvorenosti naseg drustva i privrede prema svetи, obezbedice se nepre-
stano sirenje ekonoшske saradnje sa zernljaшa u svetu u oЬostranoш inteгesu
i na ravnopravnoj osnovi.
Radi efikasnijeg ukljиCivanja u medиnarodnu podelu rada potrebno је
raz~aditi. sisteш i пacin delovanja nasih orgarlizacija udrиZenog rada kada po-
SlUJU u шostranstvu, to jest u zешlјаша koje iшaju drukcije drиstveno-ekonoшske
sisteз:ne. Neophodпo је uspostaviti efikasnu evidenciju drиStvenih s;:edstava
koji.rna raspolazu organizacije u iпostranstvu i oneшoguciti privatizaciju dru-
sty_ene imovine i druge nesocijalisticke pojave и ovom poslovanjи. IZ PROGRAМSKIH CILJEVA 1 STATUTA SOCIJALISTICKOG
SAVEZA RADNOG NARODA JUGOSLAVIJE,
(»Deseti kong1·es SKJ«, »Komunist«, 17. APRILA 1975. GODINE
Beograd, 1974, st1·. 213-220, 227-233)
Programski ciljevi i zadaci &Jcijablstickog saveza pгoizlaze:
- iz dugoгoCIJ.ih ciljeva socijalisticke revolucije sadrzanih и Рrоg1·аши SKJ,
stavova Desetog kongresa SKJ i idejnih i politickih opredeljenja u svakodnevnoj
borЬi za njihovo ostvarivanje;

- iz osпovnih opredeljenja razvoja socijalistiC..!i:og samoupravnog drustva,

sadrzanih u UstavЋ SFRJ;
- iz ciljeva i zadataka u &Jcijalistickom savezи udгuzenih drнstveno-
-politickih i drиgih drustvenih orgaпizacija, u kojiшa se radni ljudi i gradaпi
opredeljuju i ostvaruju svoje odredene interese:
- iz drustveno-politickih, socijalnih, kиlturnih, naucnih, zdravstvenih
drugill interesa i zahteva koje radпi ljudi i gradani svakodnevno ispoljavaju
u ostvarivaпju svog saшoupravnog i demokratskog polozaja u drиStvu.
Radnicka klasa, radni ljudi i gradani i sve orgaпizovane socijalisticke
snage u Socijalistickom savez1..1 se, na osnovu toga, bore:
- za oslobodenje rada i ostvarivanje sloЬodne zajednice proizvodaca, na
osnovu drustvene svojine na sredstvima za proizvodnju; za jacanje vlasti i saшo­
upravljanja гadniCke klase i svih radnih ljudi; za ostvaтivanje socijalistickog
samoupravljanja kao osnovnog produkcionog odnosa i celovitog sisteшa drustva;
za samoupravno odlиcivanje, sporazUIJ.l.evanje i dogovaranje radnih ljudi о celo-
kupnom dohotkи i zadovoljavanju zajedпickih i opstedrustvenih potreba u osпov­
nim organizacijaшa udruzenog rada, шesnirn i saшoupravnim interesnim zajed-
nicama, u drustveno-politi&im zajednicaшa i organizacijaшa u vrsenju politicl{e
vlasti i svih drustvenih poslova;
- za svestгan razvoj slobodne covekove l:icпosti, za ostvar·ivanje socijalis-
tickih hUIJ.l.anih odnosa i stalno podizariJe socijalisticke saшoupгavne drustveпe
svesti;
- za svestraпi samoupravni, materijal!li, socijalni i kultuтni napгedak
socijalisticke zajednice; za prevazilazeпje razlika izшedu fizickog i uшпоg rada,
poveeanje proizvodnosti rada i dohotka, jaeanje i zastitu drustvene svojine; za
ostvarivanje samoupravnog sistema dгuStvenog planiranja; za ostvaгivanje ras-
podele dohotka prema rezиltatiшa rada, slobodne razmene i udruzivanje rada
i · sгedstava, solidaшosti i uzajaшпosti radnih ljudi i gradana, naгoda i na-
r6dnosti;
- za brzi razvoj nedovoljno razvijenih podrucja, repuЬlika i SAP Kosovo;
- za гazvoj samoupravnih socijalistickih drui;tveno-ekonomskih odпosa na
selu i savremene poljoprivredne proizvodnje, za saшoupravno udruzivanje indi-
vidualпih poljopгivrednih proizvodaca i povezivanje s udruzenim гadom;

344 345
 - za stvaranje sve povoljnijih dгustveno-ekonoшskih uslova za sto pot-
punije zaposljavanje r-adno sposobп.og stanovnistva, posebno шlade generacije,
i postepen povratak jugoslovenskih gradana s privreшenog rada u inostranstvu,
za ostvarivanje njihovih radnih, socijalnih i drugih prava i drustvenog orga-
nizovanja;
- za obezbedivanje sigurnosti i stabllnog materijalnog i socijalnog polozaja
ljudi; za svestrano pobolj8anje r-adnih i Zivotnih uslova; za brze zadovoljavanje
stambenih potreba, а pгotiv socijalnih razlika koje nisu rezultat rada; za razvoj
zivotnog standarda u celini;
- za stvaranje mogucnosti da svi radni ljudi sticн obrazovanje tokam
celog radnog veka i, н skladu s potrebama samoupravnog ekonomsko-socija\!юg
razvoja, za razvijanje svestranog kultнrnog zivota, slobode stvaralastva i pгim~nu
nauke i znanja, za stalno podizanje opste, tehnicke, zdravstvene i fizicke kнlture,
za zdravstvenн zastitн celolrupnog stanovnistva;
- za пeposredno odlнcivanje, za donosenje i dosledno sprovodenje samo-
нpravnih spoгazнma i drustvenih dogovora kojima se uskladuju zajednicki inte-
resi, resavajн konkretпi proЬlemi i ostvarujн razvojni programi i planovi;
- protiv pojava i tendencija etatisticko-Ьirokratskog i tehпokratskog mo- IZ ZAKONA О OSNOVAMA SISTEMA DRUSTVENOG PLANIRANJA
nopola i autarhicпosti u odlнcivanjн о prosirenoj reprodнkciji i vislш rada; I О DRUSTVENOM PLANU JUGOSLAVIJE, 1976. GODINE
- za ucvrscivanje i pгoduЬljivanje br-atstva i jedinstva i za punu ravno-
pravnost nar·oda i naгodnosti, za гavnopravnн upotrebн jezika naroda i narod- DEO PRVI
nosti, za saгadnju, dr·ustveno dogovaгanje i spoгazumevanje socijalistickih repub-
lik.a i socijalistickih autonomniћ pokrajina н ostvarivanju zajednistva interesa OSNOVE SISTEМA DRUSTVENOG PLANШANJA
u SFRJ, za skladaп гazvoj socijalisticke saшoupravne zajednice;
- za ostvaгivanje ravпopravпosti, svestгanog razvoja. prava i osobenosti Glava I
na;·oclnosti i etпickih grupa н na8oj socijalistickoj zajednici;
- za ostvarivanje prava nacionalnih manjina jugoslovenskih naroda u OPSTE ODREDBE
susednim zemljama i svetu; za jacanje njihovog doprinosa razvijanjн prijatelj-
stva i svestrane saradnje sa narodima i drzavama; Clan 1.
- protiv hegemonije, unitarizma. nacionalizma, sovinizma i separatizшa; Drustvenim planiranjem u samoupravnim oгganizac!Jam<Э; ~ zajed;licam~
- za zaStitu i razvoj tekovina socijalisticke revolнcije i NOB, za jaeanje 1 drustveno-politickim zajednicama radnicka klasa i svi гadni lJUdr ?rgaшzova::-r
н samoupravno нdrиZerroш radн н repuЬlikama, odnosno autonomшm pokгaJr­
jl!goslovenskog socijalistickog patriotizma;
nю;na i u Socijalistickoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, н uslo':ima ekonom-
- za jacanje odbrambenih sposo!:mosti drustva i ostvarivanje koпc8P<:ije skih zakonitosti socijalisticke robne proizvodnje i jedinstvenog JUgoslovenskog
opstenarodпe odbrane, bezbednostj zemlje i drustvene samoza8tite, za uspesno trzista. obezbeduju:
suprotstavljanje svakoj agresiji i protiv svih antisocijalistickih s!laga i oЬlika
neprijateljsk.e delatnosti; ~ ekonomskн i drustvenu ko!ltrolн nad celinoш drustvene reprodukcije
i uslovima sredstvima i rezнltatima udrиZenog rada; ostvaгivanje prava rada
- protiv ostataka klasnog neprijatelja, bнrzoaske ideologije, malogradan- drustvenim' sredstvima slobodu i гavnopravnost u radu tim sredstvima i svoju
ske stihije i liЬeralizma u drustvenim odrюsima, protiv dogmatizшa i Ьirokrat­ odlucujucu ulogu н s'ocijalistiCkoш samoupravnoш drustvu;
skog centгalizma;
- uskladivanje odnosa u razvojн privrede i drustva i шaterijalnih pro-
-za нtvrdivanje i ostvarivanje spoljne politike i medunarodnih odnosa poгcija н ukupnoj drustvenoj reprodнkciji i н njenim poje~linim delov~a,
Jugoslavi]e, i za nezavisnost i integritet zemlje, za mir i progres u svetu, na savladivanje stihijnog delovanja trzista i neravnomernosti и razvrtku, н uslovн;ш
Pfincipima aktivne miroljublve koegzisteпcije i na osnovaшa politike nesvrsta- rada i sticaпju dohotka - radi stvaranja najpovoljnijih нslova za razvoj prOlz-
vanja, za ravnopravne medunarodпe odnose, za pomoc osloЬodilackim pokretima vodnih snaga drustva i prodнktivnosti rada, za o;:tvarivanje prava na .. ra~,
i пarodima, za jacanje нloge Ujedinjenih nacija, а protiv svih oЬlika iшperija­ za stalno poЬoljsavaпje mat-erijala.ih i dru~ih uslova zrvo~a i ra~a, .::а r~ZVIJa!lJe
lizma, пeokolonijalizma, hegemonizma i agгesije; socijalistickilr samoнpravnih odпosa н drustvu i svestraш razvoJ lrcnostr radnog
- za postovanje ustavnih odгedaba о sloЬodi veroispovesti, а protiv upo- coveka kao slobodnog drustvenog pгoizvodaca i stvaraoca;
trebe religioznih ubedenja ljudi u politicke, reakcioname antisocijalisticke - uskladivanje i usшeravanje nredнsobnih ctr:-rstv':no-:_-ekoпoшskih, ~oci_ja_l­
svrhe; nih i drugih samoupravnih odnosa i iпteresa radшh lJudr, odnosno poJedin·ih
- za postovanje i dosledno sprovodenje zakonitosti, а protiv svih koji delova udrиZenog rada.
vrse zlollpotгebe, krse zakone i gaze ljudska prava i dostojanstvo;
Radnicka klasa i svi radni ljudi ostvaruju drustverю planiranje zasnovano
- za zastitu i unapredivanje covekove sredine. na jedinstveпiш osпovama нtvrdenim Ustavoш SFRJ i ovi~ zЭ;konom,. u o~ov­
nim i dгugim organizacijama udruzenog гаdа. samo1;1pravn1m . mt~~esшn: za~ed­
(»Pтogтamski ciljevi i statuti SSRN Jugoslavije, пicama i mesпiш zajednicama i drugim samoupravnнn orgaнrzaciJama 1 za]ed-
1·epublika i pokrajina«, Savezna konfeтencija SSRNJ, nicama (u daljem tekstн: samoupravne organizacije i zajednice) i u drustveno-
Beog1·ad, 1975, st1". 15-18). -politickiш zajednicama.
Pri utvrdivanjн ciljeva i iпteresa koje ostvaгuju drustvenim plan~ranjeш,
radnici i svi radпi ljнdi dн:Zni sн da se oslanjaju na naucna saznaПJa i r:a
njima zasnovanu ocenu razvojпih moguenosti i pri tom~ se r~k~vode. ostvaгi.­
vanjem socijalistickih nacela гaspodele prema radu, uzaзamnostr 1 salldarnostr.

346 347
 Clan 2.
Radnici i svi radni ljudi, samoupravne Ol'ganizactJe i zajednice i dгustveпo­
-politicke zajednice ostvaruju pr-avo i duzпost plaпiranja zakljuCivanjem sanюup­
ravnih sporazuma о osnovama planova samoupravnih organizacija i zajednica
i dogovora о osnovama planova drustveno-politickih zajednica, donosenjem tih
planoYa i preduzimanjem mera i akcija za njihovo ostvarivaпje,
Clan 3.
Osnovu sisteilla dr--uStvenog pl:a.niranja cine:
- pravo i duznost radnika i svih radnih ljudi da u osnovnoj organizaciji
udrиZenog rada u kojoj rade i sticu dohodak, odlucuju о dohotku osnovne
organizacije udгuzeпog rada i !ljegovom udruzivanju, tia zajedno i ravпopravno
s drugim radnim ljudiilla organizuju i unapreduju drustvenu proizvodnju, da
odlucuju о celini procesa гept·odukcije i о celokupnom dohotku, da vrse kontrolu
nad raspolaganjeill dohotkom na svim stepenima i u svdm oЬlicima udruzivanja
rada i sredstava i da u osnovnoj orgaпizaciji udrиZenog rada i svim dгugim
oЬlicima udruzivanja rada i sredstava upravljaju poslovima i sredstvima u celo-
kupnosti odпosa drustvene reprodukcije;
- pravo radnika i svih гadnih ljudi da u samoupravnim interesпim zajed-
nicюna, mesnim zajednicюna, opstinama i zajednicama opstiпa, sюnostalno odlџ­
cuju о svojim i drustvenim interesima koje, u okviгu svojih ustavom utvrdenih
pt·ava i du2nosti, ostvaruju u tim zajednicama;
- pravo radnika i sviћ radnih ljudi da u repuЬlici, odnos!lo autonoшnoj
pokrajini saпюstalno odlucuju о uslovima i rezultatima rada, da utvrduju poli-
tiku ekonomskog i drustvenog razvoja repuЬlike, odпosno autorюmne pok1-ajine,
da zajednicki i ravпopravпo s radnim ljudima u drugim repuЬlikarna i autoпom­
niill pokrajinюna, па nacelima medusobnog sporazumevanja i dogoVJaranja, utvг­
duju zajednicku politiktl ekoпomskog i drustvenog razvoja u Socijalistickoj Fede-
r-ativпoj RepuЬlici Jugoslaviji i da na taj nacin obezbeduju ekonomsku,
so.fijalnu i lшlturпu slobodu i гavпopravnost пaroda i narodпosti JugoslaV'ije;
uzajamna odgovoгnost i obaveza radnika i svih radnih ljudi, sarno-
upravnih orga!lizacija i zajednica i drustveno-politickih zajednica da uskladuju
svoje plaпove samoupravnim spo1-azumevanjem i dogovaranjern radi spreeav<шja
privrednih i dr-ugih poremecaja u materijalnom i socijalпoш razvoju dгнstva,
radi obezbedivanja ravnopra:vnosti radnika i svih radпih ljudi i samoupravnih
organizacija i zajednica u medusobпim socijalistickim sюnoupravniш drustveno-
-ekonomskim odпosirna а posebno u sticanju dohotka, radi ostvarivanja пасеlа
raspodele prema radн, povecanja produktivnosti svog i ukupnog drustvenog rada
i svog i uliJiUpnog drustvenog dohotka, kao i radi ostvarivanja zajednicki нtvr­
dene ekonomske politike;
- pravo i duznost .skupstina drustveno-politickih zajednica i drugih drzav-
пih orga!la da, u okviru svojih ustavom utvrdenih nadleznosti, donose pгopise
i шеrе kojima se obezЬeduju ostvarivanje prava ri duznosti planiranja, strucno
pripreillanje planova, njihovo uskladivanje i ostvarivanje.
Clan 4.
Planovi samoupravnih organizacija i zajednica i planovi drustveno-politic-
kih zajednica sadrze zajednicke interese i ciljeve koji se odnose narocito na:
- razvoj proizvodпih snaga drustva, роvееалје produktivnosti гаdа, soci-
jalne i пшterijalne sigurnosti radnika i sv;ih radnih ljudi i kulturni napгedak;
repгoduk:ciju i razvoj .socijalistickih saшoupravпih proizvodnih odnosa
i odnosa iZПledu naroda i narodnosti, u skladu sa ustavoш, odnosno ekonoшsku,
socijalnu !i kultucr:nu slobodu i ravnopravnost naroda .i narodnosti;
racionalno i t-avnopravno uk:ljucivanje u шedunarodпu podelu rada; ·
stvaranje шaterijalnih i drugih uslova za ostvarivanje razvoj opste-
пaгodne odbrane i drustvene samozastite;
racionalno korisceлje prostora i zastitu i unapredivanje ziYotne sredine.
348
Clan 5.
Ce1ina ргосеsа r·eprodukcije, а narocito stvaranje dohotka i raspolaganje
celokupniш dohotkom, udruzivanje tekuceg i minulog rada 1! okviru . san??up-
гavnih prava i medusobne odgovornosti radnika u osnovn1m orgaшzaCIJ~nш
шirиZeпog rada i izmedu osпovnih oгganizacija :uш-uzen?g r:~da.' o~os1~10 o_гgantza­
cija udгuzenog r-ada uopste i drugih samou!(_ravшh orga:нza~I)a 1 za]edшca 1 dohod-
ni odnosi u celini - osnovni su predmet drustvenog рlашrащ а.
Dohodak је osnovna kategorija pla,niranja, elюnomskih aпaliza i ocena
ostvarivanja planova saшoupravпih organizacija i zajed!lica i planova drustveno-
-politickih zajednica.
Planiraпje dohotka u sanюupravnim organizacijama i zajednicama i u
drustveno-politickim zajednicama obuhvata planiranje us~ova i ~~nova Z<:- os~a­
rivanje i povecavaпje dohotka i njegovo cr:asporedivю1}e za Licш.~, zaJedшclш
i opstu potrosnju, za prosireпje materijalпe osnove udruzenog rada 1 za rezer-ve.
Сlап 6.
Planiгanjem licnih dohodaka radnika u osпovnim oгganizacr]arna udгuzenog
rada, u .skladu 5 naceloш raspodele ргеmа гadu i s nacelom solidarnosti, obez-
beduje se da licщ dohooi radпika b~du u skladu s porastom doh~tka, I?:od;t~;
tivnosti njihovog rada i ukupnog drustvenog rada;. а prem~ rez.ulta!tш~ ПЈiћоvо,
r-ada i njihovom licnom doprinosu koji su sVOJШl tekucrш 1 mшul1m radom
dali н pove~nju dohotka osnovne 01·ganizaoije udгuzenog таdа.
Сlап 7.
Radi pripremanja i гadi odlucivanja о planu, osno':_Ћ~ o~gaп~zaci?~ _udru-
zeno" rada u mateгijalnoj proizvodnji povezщu se, udruzщu 1 za)edшckt p~a­
niгaj~ sa svima koji svojim radom na zaj~dni_ckom p:oizvodu, ~dnosш? pi·orz-
vodnji, ucestV'uiu u stvaгanju dohotka. Рlашгаn)еш drust:rene pгo~zvodn]e utvr-
dнju se i medu.sobni odnosi, prava i obaveze u radu ј drustvenom 1 eko:r:юmsko:n
polozaju radnika, polazeci od zajednickih interesa 1 zav·isno~ti u r~d~ 1 r~zvo]u
i od nacela гavnopravnosti i raspodele prema radu, kao 1 uslovr 1 шer·ila za
raspodelu zajednickirn гadom ostvareпog dohotka.
U ostvarenom dohotlш osnovniћ oгganizacija нdruzenog гаdа u materijal-
noj pгoizvodnj.i izr-a:Za:vaju se гezultati ukнpnog dг~stvenog !"ada. Raspodeloш
tako ostvarenog dohotka vr·ednuje se. prema dopпnosu drustvenor:n d?ho_tku,
odnosno zadovoljavanju zajednickih drustveniћ potreba, rad r_adшh lJUdt u
ostalim privrednim i drustvenim delatnostima (robnog i пovcanog prornet~,
nauke obrazovanja. kulture, zdravstva i socijalne zastite i dr.) i obezbedщe
шateгtjalna osnova · za njiJюv гаd i гazvoj, u skladн sa ciljevim~ i interesima
t1drнzenog rada na stvaranju dohotka u odnosnom planskoш peпodu.
Planovi sarnouprюrnih organizacija i zajednica i plano~i d~'ustveno-polit~c­
kih zajednica шoraju da budu u skladu sa dohotkom рlашгашm u osnovmm
oгganizacijюna нdгuzenog rada u materijalпoj proizvodnji.
Сlап 8.
Radi ostvarivanja politike ekonomskog i d!-ustvenog гazvoja, ornogu-
eavanja stalnog suceljavanja izabranih ciljeva sa stvaтnim mogucпostima i
usJoviшa razvoja, uskladivanja celine dгustvene гeprodukcije s _napretkor:n nauke
i pгornenama u tehnici i tehnologiji i r:ned~шarodniш ekon?шsk1rr;t odnosrn:a, ka~
i гadi omogueavanja istovremenog рlашrаща od strane .sv:h r:osйaca dr_ustv€:n<?ь
planiranja i medusobnog uskladivanja planova, u plaшranJu se pr1meщщu
nacelo istovreillenosti planiгanja i nacelo kontinнiteta plaпiranja.
Pod nacelom ·istovreшenosti planiranja podraZUilleva se istovгeшeno pгi­
premanje, medusobno uskladivanje i donosenje planova od strane svih пosilaca
drust\'enog planiranja, u okviru njihovih prava i duznosti. .
Pod nacelom kontinuiteta planiranja podrarumeva .se obaveza пos!laca drн­
stvenog plaпiraлja da stalno analiziraju i predvidaju svoj razvoj d da uvek iпш­
јu planove i pгograme таdа i гazvoja za odgovaтajuci planski period kao i da p1·i.;
likom analiziгanja ostvarivanja telшceg srednjorocnog plana sagledavaju i na-
гednu godinu. odnosno drugi odgovarajuci per·iod buduceg srednjorocnog planskog
perioda da Ьi pri doпosenju mera kojima se obezbeduje ostvarivanje tekuceg sred-
349
 sгednjoгocnog plana, da u skladu sa ciljevima izadacima koji su postavlj~ s.red-
njorocnog plana imali u vidu uslove i mogucnosti drustveno-ekonomskog гazvoja
njoroCпim planom нtvrdujн konkгetne zadatke za naгednu plansku godmн 1 da
u tom si"ednjorocnom planskom peгiodu. donose smernice ~а predl.!Zimanje odgovarajнcih mera za sledeci god•isnji period
Clan 9. I"adi ostvarivanj.a srednjorocnog plana.
Samoupгavneorganizacije i zajednice i drustveno-politicke zajednice dono- Clan 14.
se srednjoгocne i
dugorocne planove. Privгedne komore i dгнgа opsta udтuZenja organizacrзa udruzenog I"ada
Odгedbe ovog zakona koje se odnose na zakljucivanje samoupravnih spo- нсеstvпјн u drustvenom planiгanju pruzanjem strucne pomoci oгganiz.acijarna udru-
гazuma о osnovama planova samoupravnih oгganizacija i zajednica i zakljucivanje zenog rada i drugim samoнpгavnim organizacijama i zajednicama prilikom _s~mo­
dogovora о osnovama planova drustveno-politickih zajednica <i о sadrzaju tih нpravnog spoгazumevanja i dogovaгanja о osnovama. pla~a, odnosno prrllkom
planova primenjuju se na srednjorocne planove, а shodno i па postupak donosenja pripremanja, donosenja i ostvarivanja planova, pгeuzrmaщem - u skladu sa
i sadrzaj dugoгoCпih planova. svojom druStvenom funkcijom i svojim pravima i du:Znostima - obaveza u ostva-
rivanju plana, i davanjem i podriavanjem inicijativa za samoupravno sporazш:ne­
Clan 10, vanje i dogovaгanje u organizacijama udruzenog гаdа i njihovim udruzenj1Il1a
Sгednjorocщ plan је osnovni plan ekonomskog i dгustvenog гazvoja i dono- Ako u smislu stava 1. ovog clana dogovorom о osnovama plana pгel.!Zima­
si se za peгiod od pet godina. Nosioci dгustveпog planbl:anja donose sгednjorocne ju obaveze za ostvarivanje plana, privгedne komore i dr·uga opsta udгuienja oг­
planove za isti vt·emenski peгiod. ganizacija udruzenog гаdа potpisнju taj dogovoг.
Sгednjorocni plan sadr2i naгocito:
- zajednicke razvojne, privredne, socijalne, kulturne i druge interese, cilje- Clan 15.
ve i zadatke i zajednicku ekonomsku i socijalnu politiku, kao i sredstva za njihovo Sindikat ucestvuje u drЋstvenom planiгanjн pokгetanjem inicijativa za sa-
ostvaгivanj е; rnoupravno spoгazumevanje i dogovaгanje о osnovama planova i neposrednirn
- uslove i oЬlike udruzivanja rada i sredstava u vezi sa ostval'ivanjem ci- ucecsem u spoгazurnevanju i dogovaгanju н vezi sa нtvrdivanjem osnova i meri-
ljeva i zadataka srednjoгocnog plana; la za sticanje i raspoгedivanje dohotka.
- medusobne ekonomske i dгuge odnose, odnosno prava i obaveze nosИaca Ako se dogovoгom о osnovama рlапа utvrdпju zadaci koji su od inteгesa
druStvenog planiranja na osnovu samolJpravnih sporazuma i dogovora о osnovama za ostvarivanje drustvene funkcije sindikata, sindikat је ucesnik u dogovoru i pot-
planov.a i na osnovu pгopisa drustveno-politickih zajednica, lшје one donose u pisuje dogovor· о osnovama drustveпog plana.
okviru svojih prav.a i du2пosti;
(»Sl. list SFRJ« Ьт. 6, 1976)
- mere i neophodne aktivnosti nosilaca drustvenog planiranja radi oЬez­
bedenja izvrsenja plana, kao i smernice i okviгe za preduzimanje mera ekonom-
ske politike, upravnih i organizacionih mera za ostvarivanje planom utvrdenih za-
jednickih ciljeva, zadataka i interesa.
Srednjorocnim planom drustveno-politiCke zajednice obezbeduje se skladnost
materijalnih proporcija u ceJ:okupnom drustveno-ekonoxnskom razvoju, а posebno
usklad!:'nost proizvodnje sгedstav.a za proizvodnju i proizvodnje sredst.ava za po-
trosnju, odnosno uskladenost proizvodnje unutar tih odeljaka drustvene repro-
dukcije.
Srednjoroclli plan se zasniva na zajednickoj oceni mogucnosti ostvarivanja
dugoгoenim planom utvrdene opste orijentacije dugorocnih ciljeva i pravaca
razvoja.
Clan 11.
Radi dugorocnijeg sagledavanja rooguenosti dтuStveno-ekonomskog razvoja
donose se dugorocni planovi za peJ:·iod od deset i vise godina. Dugorocnim pla-
nom utvl'duju se opsta orijentacija razvoja privrede i drustva, dugorocni cilje-
vi i pravci tog razvoja, promene u strukturi proizvodnih snaga drustv.a i razvoj
socijalistiCkih samoupravnih pгoizvodnih odnosa, koje treba ostvariti u periodu
za koji se doпosi dugor_Qcni plan.
I)ugor·ocпi plan sluzi kao polazna osnov.a i opsta orijentacij.a za utvt·divanje
srednjorocnih planova i za ponasanje svih nosilaca drustvenog planiranja.
Clan 12.
Orgaпizacije
udr'Uzenog rada i druge samouprюrne organizac1]e i zajedпice
u kojima ciklusi ostvaгivanja plana obuhvataju period k1-aci Ш duzi od ciklus.a
srednjorocnih i dugorocnih planova, donose svoje planove u skladu s.a dinamikom
njihovog pr·ocesa reprodukcije i potгebarna uskladivanja njihovih planova sa sred-
njorocnim i dugorocnim planovima drustveno-politickih zajedпica.
Clan 13.
uskladu sa nacelom istovгemenosti .ј nacelom kontinнiteta planiranja, 1.1
peгiodtl u kome se ostvaгuje sгednjoгocni plan, sv<i nosioci drЋstvenog planiгa­
nja duzni sп da stalno, а najmanje jedanput gq_disnje, analizir-aju ostvaгivanje

350
 IZ ZAKONA О UDRUZENOM RADU,
25. NOVEMBRA 1976. GODINE
DEO PRVI
OSNOVNE ODREDBE
Clan 1.
Radnici u ostvarivanju svog vladajuceg polozaja u udruzenom radu i dru-
stvu, slobodno, neposredno i ravnopravno, u odnosima samoupravne demokratske
povezanosti, uzajarnne zavisrюsti, odgovorrюsti i solidarnosti i u odnosima ravno-
pravnosti naroda i narodnosti, upravljaju svojim i ukupaim druStvenim radom u
osnovnoj i drugim organizacijama udruzenog rada, drugim samoupravnim orga..'1i-
zacijama i zajednicama i u dгustvu u celini.
Socijalistickim samoupravnim dгuStveno-ekonomskim odnosima u udruzenom
radu obezbeduje se da radnici, na osnovu prava rada drustvenim sredstvima i jed-
nakih prava, obaveza i odgovornosti u pogledu sredstava za proizvodnju i drugih
sredstava drustvene reprodukcije u druStvenoj svojini, upravljaju u svom, zajed-
nickom i opstem drustvenom interesu svojim radom, uslovima i rezultatima svog
гаdа.
U uгedivanju opstih uslova rada 'i uskladivanju, usmeravanju i drustvenom
planiranju u udruzenom radu, ucestvuju radnici i putem svojih delegacija i delega-
ta u skupstinama drustven<J-politickih zajedПJica, u okviru njihovih ustavom i za-
konom. odnosno statutom utvt·dennih prava i duZпosti.
Clan 2.
Osn<JVll socijalistickog samoupravnog udruzenog rada cine:
- vlast radnicke klase i svih radnih ljudi;
- drustvena svojina sredstava za pюizv<Jdnju, koja iskljucuje bllo kakav
sistem potcinjavanja coveka i eksploatacije tudeg rada i koja, ukidar1jem otuderшsti
radnicke klase i radnih Ijudi od sredstava za proizvodnju i drugih uslova rada i
гezultata rada, obezbeduje samoupravljanje radnih ljudi u proizvodnji i raspodeli
pгoizvoda rada i usmeгavanje razvoja drustva na samoupгavnim osnovama i omo-
gueuje svakom da se, pod jednakim usl<Jvima, ukljuci u udгuzerli rad i da na os-
n<Jvu svoga гаdа stice dohodak za zadov<Jljavanje licnih i zajednickih potreЬa;
- ргаvо гаdа drustvenim sredstvima koje stice svaki radnik u udruzenom
гadu i koje је osnova ostvarivanja njeg<Jvih prava, obaveza i odgovornosti u udru-
zenom radu;
- samoupravni polozaj radnika, lюjd. obezbeduje da radnik, ostvarujuci pravo
lЋda drustvenim sredstvima, ravnopravno sa drugim radnicima u udгuZenom radu,
11 odnosima medusobne povezanosti, zavisnosti, odgovornostj i solidarnosti, uprav-
lja гadom i posl<Jvanjem organizacije нdruzenog rada u kojoj radi i orga111izacija u
Јюје udruzuje rad ri sredstva; sloЬodn<J preuzima obaveze samoupravnim sporaztlrni-
ma i d<Jgovoгima о osnovama planova i drugim samoupravnim sporazumima i dru-
ZJ Samoupгa\·Jjanje u .Jugoslaviji 353
stvenim dogovoгima; ostvaгuje svoj licni, zajedndcki i dгu5tveni mateгijalni i mo-
гalni inteгes i ргаvо da koгisti гezultate svog tekuceg i minulog гаdа i tekovine
opsteg mateгijalnog i dт11stvenog napгetka; zasticuje i unapгeduje socijalisticke sa-
moupгavne odnose; usavг5ava svoje гadne i dгuge sposobnosti i razvija se kao ce-
lovita stvaгalacka licnost;
- dгustveпi kaгakteг гаdа, koji pгoizlazi iz medusobne zavisnosti, poveza-
nosti i odgovoгnosti гadnika u udгнzenom radu u okvii11 dгuStvene podele r-ada
i drustvene гepюdukcije н celini, zasnovanih na dostignutom stepenu pгodнktiv­
nosti i opstem napr·etkll mateгijalпe osnove гаdа sto Cini neophodnim udгнzivanje
rada i dгнstvenih sгedstava гаdа i dru.gih sгedstava dгustvene r·epгodukcije u inte-·
гesu гadпika i dгustva н celini;
. - deJ?-~kгatsko, sаmонргаvпо odlucivanje о гadu i dгustvenoj гepгodukciji
koJe o_mogucU]e d":. гadnici licпim izjasnjavanjem u osnovnoj oгganizaciji udruzenog
г:;tda 1 pнtem svo]rh delegata н гadпickom savetu i delegacija i delegata н dгu­
gu:n <?гganima upшvljanja slobodno i гю.тnopravno odlucuju о svim pitanjima upгa­
vlJanJa radom i dгustvenom гepюdukcijom;
- zasпovanost skнpstina drнstveno-politickih zajednica na sistemu samo-
upravne demokгatske oгgaпizovaпosti udruzenog rada, koja obezbeduje da r·adni-
ci i drugi гadni ljudi i putem delegacija i delegata odlнcuju о pitanjima koja se odno-
se na zajednicke inteгese i potr·ebe udгuzenog гаdа i radnih ljudi i da donose za-
kone, dгuge pгopise i opste akte i plaпove, u okviru ustavom odnosno statlltom
utvгdenih ргаvа i duznosti dгнstveno-politickih zajedпica. ' vredнih i drugih drustvenih dela tnosti;
Sa usvajanja Zakona о udruzenom radu и Skupstini SFRJ
Clan 3.
~rotivzakonibi su svako potcinjavanje coveka i eksploatacija tlldeg rada, sva-
ki oblik upr·avljanja proizvodnjom i drugim drustvenim delatnostima i svaki оЬИk
raspodele, koji izopacavaju socijalisticke samoнpravne drиStvene odnose u vidu
354
prisvajanja dгustvenih sгedstava 'i гezultata rada uspostavljanjem monopola na
dr:lavrю-svojinskoj, grupno-svojinskoj Ш pгivatno-svojinskoj osnovi, na osnovu eko-
noтnske Ш politicke mocj i1i u vidu Ьiгokгatske samovolje, tehnolcratske uzuгpacije
Ш samovoljnog odlнcivaпja, kao i svaka pгivilegija zasnovaпa па monopolн upra-
vljaпja sгedstvima za proizvodnju i pгisvajaпju rezultata гаdа.
Сlап 4.
U socijalistickim samoupravпim dгustveпo-ekoпomskim odnosima гadпici udr·u-
ZUJU svoj гаd i sгedstva u drustvenoj svojinl, kojima upгavljaju, u гazlicite oblike
udruzivanja i medusobпe saгadnje, radi:
- razvijaпja i нnapredivanja socijalistickih samoupravnЉ dгustveno-ekonom­
sldh odnosa;
- pr·osiгivanja i uпapгedivanja mateгijalne osnove udгuzenog гаdа, pobolj-
sanja svog mateгijalnog i drustvenog polozaja i zadovoljavanje licnih, zajednicЮЉ
i opstih drнstvenih potr·eba i interesa;
- povecanja svog dohotka i ulrupnog dohotka dгнstva na osnovu poveeanja
proizvodnosti svog i ulrupnog dгustvenog гаdа;
- drustveno i ekonomski celishodnog upravljanja i pгivredivanja tekuc!Jn
i rninulim radom;
- samoнpravnog medнsobпog uskladivanja i planiгanja r·ada i гazvoja pr·i-
- samoupravnog utvrdivanja uslova rada, sticanja i raspodele dohotka.
Clan 5.
Povezivanje celokupnog drustvenog гаdа sгedstvima 11 drustvenoj svojini н
sistem samoнpгavnog udruzenog гаdа гadпici ostvaruju:
- udruzivanjem гаdа u osnovnim organizacijama udгuzenog r-ada i 11d1·uZ:i-
vanjem rada i sredstava dгustveпe гepгodukcije u radnim organizacijama, sloze-
nim organizacijama udruzenog rada, poslovnim zajednicama i dr·ugim oЬlicima шlгu­
zivanja i poslovne saгadnje zasпovaniш na zajeclnickim inteгesima 1-adnika;
- udгuzivanjem rada i sredstaYa i saгadnjoш organizacija нdruzenog r·ada
koje se bave pгoizvodnjom i dгugim delatnostima sa o1·ganizacijama udгнzenog гаdа
koje se bave poslovima pгometa гоЬе i нsluga;
- 11druzivanjem novcanih sгedstava dгustvene reprodukcije i zajednickiш
kor·iscenjem tih sredstava, radi zadovoljavanja zajednickih interesa u pгoizvodnji i
reprodukciji, prosiгivanja mateгijalne osnove rada ili ostvarivanja drugiћ zajed-
niCkih interesa u sticanj11 dohotka;
- slobodnom razшenom rada koju ostvaruj11 neposгedno 11 organizacijama
11druzeno"" rada ili u okviru odnosno ргеkо samoнpгavnih interesnЉ zajednica i u
шеsщm ;'ajedni~ama, kao i p~vezivanjem, na toj osnovi, delatnosti materijalne pгoiz­
vodnje i dгuStvenih delatnosti;
- drustvenim planiranjem, samoнpravnim sporazншevaпjem i dгustvenim
dogovaranjem;
- razvijanjem sanюupгavнih odnosa u radu, sticanj11 i raspodeli dohotk~
i upravljanjem i pгivrediivanjem tekucim i minulim гadom;
- odlнcivanjeш u шganizacijama 11druzenog rada, drugim samoupгavпim
organizacijama i zajedпicama i drustveno-politiCkim zajednicama о pitanjima koja
se odnose na uslove njihovog rada i zivota i njihove druge liene, zajednicke i dru-
stvene potrebe i inteгese, na upгavljanje drustvom u celini i na vr·senje drzavпe
vlasti. . . . dn" . · d ·
U sisteш samoupravnog udruzenog rada povezuJ11 se 1 zemlJora lCl 1 ra .r:r
ljudl koji samostalno obavljaju delatnost licnim radom sredstvirna rada 11 SV<?Jl-
пi gradana, 11dru?Jivanjem svog rada i sredstava rada 11 zadruge ~li ~::Uge oЬlrke
11druzivanja i saradnjom, neposredno ili preko zadruga, sa oгganrzacJJama udru-
zenog rada na osnovu zajednickih interesa i na nacelima dobrovoljnosti i ravпo-
pravпosti.
Clan 6.
Radnici u нdruzenom radu, 11 srnislu ovog zakona, jesu lica koja rade drustv~­
пim sredstvirna u organizaciji udгнzenog l'ada, u radnoj zajednici, ili drugom obli-
ku udruZivanja rada i sredstava.
355
23"
 ёlan 7.
RaQni ljudi koji licniш radom saшostalno u v~du zanilllanja ob~vlj~ju umetni-
cku ili drugu kulturnu, advokatsku i1i drugu profesюn~t;- ~elatnost ~JU Па osno-:
vu svog гаdа u nacelu isti drustverю-ekoпoшski polozaз 1 u osnoVl 1Sta prava 1
obaveze kao i radnici u orgarlizacijama udruzenog rada.
ёlan 8.
Zelllljoгadпici i drugi radni ljudi koji, obavljajuci delat?o.st licnim rado~
sredstvima rada u svojini gradana, svoj rad i sredstva udruzщu .u zadгu_ge Il1
druge oЬlike udruZivanja ili se neposredno ili preko zc:.ctruge pov.ezщu u :pro1;ZVo~­
nji ili proшetu sa organizacijom udruzenog rada i sa щоm trазаще saгadщu, unaз~
na osnovu svog rada drиStveno-ekonoшski polo2.aj i p:rava, obaveze i odgov?rnos~
kao i radnici u organizacijarna udruzenog rada, zav1sno od ~tepena udruzenosћ
r-ada i sredstava i svog doprinosa ostvarivanju i poveeavanзu dohotka. . .
Zelllljoradnioi i drugi radni ljudi koji samostalno licnirn radom obavl~aзu
delatnost sгedstvima rada u svojini gradana imaju na osnovu svog rad~ u ш;c.elu
isti drustveno-ekonoшski polo2.aj i u osnovi ista prava i obaveze ·kao 1 radmc1 u
udruzenom radu dгustvenim sredstvima.
ёlan 9.
Radnici ciH rad kao dopunski koriste radni ljudi koji samostalno ob~':"lj~~~
delatnost licnim 1-adom sredstvima rada u svojini gradana, odnosno radrucr CIJ1
гаd kao dopunski koriste druga lica, irnaju pravo na sredstva za .~adovoljavanje li-
cnih, zajednickih i opstih drustvenih potreba i ct;:uga pravc:- ~oзuna se obezЬedu­
je njihova materijalna i socijalna sigнrrюst, kao 1 odgov~raзu~e obaveze,_ ~ skla:ctu
sa zakonom i kolektivnim ugovorom koji zаklјнснјн sindikat 1 odgovaшзuca pшv­
redna komoгa, odnosno udruzenje 11 kome su ta lica predstavljena.
Clan 10
Sredstva 11 drustvenoj svojini zajednicka su mateгijalna osnova odrzavanja i
razvoja socijalistickog drustva i socijablstickih samoupravnih ?dпosa. i. пjirrш UI?_~av­
ljaju radnici u osnovnoj orgaпizaciji udruzenog rada i u svнn оЬliсн~ш udruZiva-
nja гаdа i sredstava, гadnici 11 radпoj zajednici, odnos_no dru~i rc:-~n~ lJ11~i u. ~о­
нрrаvпој interesnoj zajedпici ili drugoj samoupгavпoз orgamzacrн 1 zaзednic1 1 u
drustveno-politickoj zajednici.
Sredstva za proizvodnju i druga sredstva udruzenog rada, proizvodi udru-
zeno" rada sredstva za zadovoljavanje zajednickih i opstih drиStvenih potreba,
prirodna b~gatstva i dobra 11 opstoj 11potreЬi drиStvena su svojina.
Drustvena sredstva kao stvari, rnaterijalna prava i novcana sredstva u dru-
stvenoj 8 vojini, materijaina su osnova rada radnika u osnovпim i drugim orga-
nizacijama udгuzenog rada i radnim zajednicama, !ili ostvarivanja funkcija saпюu­
pravnih inteгesnih zajednica i drugih samoupravпih щganizacija i zajednica i dru·
stveno-politick!ih zajednica.
ёlan 11.
Radnici 11 osnovnim i drugim OI"ganizacijarna udruzenog rada i u гadnim
zajednicama, odnosno radnici i dr-ugi гadni ljudi u samoupravnim inteгesnim za-
jednicarna i drugim samoupravnim organizacijama i zajednicama i u drustveno-po-
litickim zajednicama imaju u pogledu koriscenja, upravljanja i r-aspolaganja dr-u-
stvenim sredstvima prava, obaveze i odgovornosti utvrdene ustavom i zakorюm, н
skladu sa njihovom prirodom namenom.
Clan 12.
Niko ne moze steci pravo svojine na dгuStvena sredstva koja su uslov rada
u osnovпirn i drugim organizacijarna udruzenog rada i u radnim zajednicama Ш ma-
terijalna osnova ostvarivanja funkcija samoupravnih iпteresnih zajednica Ш drugih
samoupravпih organizacija i zajednica i drustveno-politickih zajednica.
Akti i l'adnje koji Sll protivпi odredЬi stava 1. ovog clana Sll bez pravnog
dejstva.
ёlan 13.
Svaki radnik koji radi u udr-uzenom radu sredstvima u drиStvenoj svojini
stice ргаvо rada drustvenim sredstvli:нa kao svoje neotudivo pravo da гadi tiш sred-
356
stvima r·adi zadovoljavanja svojih licnih i drustvenih potreoo i da, kao slobodan
i ravnopгavan s drugim radпicima u udruzenom radu, upravlja svojim radom i uslo-
virrla i гezultatirna svog гаdа.
Osnovna organizacija udruzenog гаdа је osnovni oЬlik udruzenog radg. u
kome radnici, пeposredno i ravпopravпo obavljajuci privrednu ili drugu dгuStvena
delatnost i radeci sгedstvima u druStvenoj svojini, ostvaruju svoja drustveno-eJ,ю­
noПlSka i dгuga samoupravna prava i odlucuju о drugim pitanjirrla svog drustveno-
-ekonomskog polozaja.
Ostvarujuci ргаvо rada drustvenim sredstvima, radnici u osnovnoj organiza-
ciji udru:i:enog rada, zajedno i ravnopravпo:
- svojim r-adom ucestvuju u procesu rada i proizvodпje i izvгsavaju svoje
гadne obaveze;
- upravljaju radom i poslovanjem organizacije udruzenog rada;
- upravljaju poslovima i sredstvirna u celokupnosti odnosa drustvene repro-
dukoije;
- odlueuju о udruZivanju svog rada i sredstava u radпu organizaciju i dr·u-
ge oЬlike udruzivanja i povezivanja rada i sredstava;
- odlueuju о celokupпom dohotku koji sticu zajedпiCkim radom u osnov-
noj organizaciji udr-uzenog rada i u гazlicitim oЬlicima udruZivanja rada i sred-
stava, u sk.ladu sa doprinosom ostvarivanju dohotka i obavezama i odgovoгnosti­
ma ргеmа drugim radnicima u udruzenom radu i drиStveпoj zajednici ll celini;
- rasporeduju cist dohodak za licnu, zajednicku i opstu potrosnju za prosi-
гenje materijalne osnove rada i za rezerve, u skladu sa osnovima i merilima do-
govorenim па samoupravпoj osnovi;
- raspoгeduju Cist dohodak za licnu, zajednicku i opstu. potrosnju, u
skladu sa osnovima i meгilima za utvrdivanje doprirюsa koji svojim tekucim i шirш­
lim radom daju ostvaгivanju dohotka, а koje na samoupravnoj osnovi utvrduju sa
гadnicirna drugih organizacija udrUZ.enog rada;
- sticu licni dohodak ргеmа rezultatima svog rada i licnom dopr1nosu koji
su svojim tekuCim i minulim r-adom dali poveeanju doћotka osnovne organizacije
udr-uzenog rada;
- ureduju rnedusobne odnose u radu.
Ostvarujuci pravo rada dr-ustvenim sгedstvima radпioi u udruzenom radч
imaju ргаvо, obavezu i odgovoгnost da se, u svom zajednickorn i opstem drustve-
nom interesu, drustveno i ekonomski celishodno koriste drustvenim sr·edstvima i
da ta sredstva stalno obnavljaju, uvecavaju i unapreduju.
ёlan 14.
Radnici u delu radne organizaoije koji cini radnu celinu, u kome se r·ezul-
tat njihovog zajednickog rada moze samostalno izl-aziti kao vrednost u гadnoj orga-
nizaciji ili na trzistu. i u kоше mogu ostvarivati svoja dгustveno-ekonornska i druga
samoupravna pr-ava, irnaju pravo i dUZ.nost da takav deo radne organ!izacije orga-
nizuju kao osnovпu organizaciju udгuzenog rada (u daljem tekstu.: osnovna orga-
nizacija).
Osnovna шganizacija пе moze postojati samostalno van sastava radne orga-
nizacije.
Osnovna organizaCIJa је osnovica udruzivanja rada i sredstava u radne orga-
пizacije i slozene organizacije udruzenog rada, u poslovпe zajednice i druge oblike
udruzivanja гаdа i poslovne sar-adnje i u samoupгavпe irlteresne zajednice, kao i
osnovica drustvenog planiranja.
Osnovпa oгganizacija је i osnovпa samoupravпa zajednica radnika u udruze-
nom гadu u kojoj radnici obrazuju delegacije .radi neposrednog ostvarivanja svojih
prava, obaveza i odgovornosti i organizovanog ucesea u vгSenju funkcija skupsti-
нa dr,ustveno-politiCh.·Љ zajednica.
Dol!odak u udruzenom radu, bez obziгa u kom obliku udruZivanja rada i sred-
stava se ostvaгllje, stice se samo kao dohodak osnovпe organizacije i obavez11o iska-
zuje kao njen dol!odak.
Organi dгustveno-politickih zajednica i шgani or·ganizacija udrl!zenog rada
u svim oЬliciшa нdruzivanja гаdа i sгedstava, duZni su da se pri donosenju prop:-
357
sa, odluka i samoupravnih opstih akata, odnosno pri preduzimanju mera i radnji
prid1·iavaju nacela da гadnici u osnovnim OI'ganizacijama odlucuju о celokupnom do-
hoth-u ostvaтenom zajednickim radom u osnovnoj organizaciji i u svim drugim
oЬlicima udruZivanja rada i sredstava"
Radnioi u radnoj o1·ganizaciji u kojoj ne postoje uslovi da se pojedini
njeni delovi organizuju kao osnovne organizacije, ostvaruju u radnoj orgaлi<;a­
ciji sva prava i obaveze koje imaju radnici u osnovnoj oгganizaciji.
Сlап 15.
Radnici koji u oгganizacijj udгuzenog rada obavljaju admiнistrativno-·strucne,
pomocne i njima slicne poslove od zajednic1cog inte!'esa za vise organizacija u nje-
nom sastavu, radnici koji obavljaju takve poslove u zemljor-adnickoj ili drugoj za-
dпrzi, u poslovnoj zajednici, banci i zajednici osigui'anja i r-adrlici koji obavljaju po-
slove za samoupravnu interesnu zajednicu, pгivгednu komoru ili drugu samouprav-
nu organizaciju i zajednicн odnosno njihovo udr11zenje, drнStveno-politiCh.'l.l. orga-
nizacijн ili drнgu dr'llstvenu organizacijн, нdruzenje gradana Ш organa dпlstveno­
-politicke zajednice - obrazuju jednн i1i Yise r-adnih zajednica.
Radnici u гadnim zajednicama ostvarujн ргаvоо rada drustvenim sгedstvima н
skladн sa prirodom poslova koje obavljaju i zakonom.
Clan 16.
Radi ostvar·ivanja svojih zajednickih inteгesa н гadu i sticanjн dohotka н po-
jedinim medllSObno zavisнim delovima нdruzenog rada i н celol\:ttpnosti odnosa
drustvene reprodнkcije, r·adnici sYoj гаd i sredstva drнstvene reprodukcije н osnov-
nim oгganizacijama slobodno нdruzujн н radne oгganizacije i drнge oЬlike udru-
zivanja rada i sr·edstava.
Radna organizacija је samostalna samoup!'avna or·ganizacija radnika poveza-
nih zajednickim inteгesima u гаdн i organizovanih н osnovne organizacije н nje-
nom sastavн Ш нероsгеdпо povezanih jedinstvenim pгocesom rada, н kojoj гadnici
zajednicki planir-ajн гazvoj i, н skladн s tim, udrufujн гаd i sredstva, utvrdнjн me-
dusobne odnose н zajedniclиm poslovanju, sticanju dohotka i ostvaгivanju drugih
zajednicki нtvrdenih ciljeva i zadataka н radн, pi'oizvodnji i ргоmеtн, utvrduju
zajednicke osnove i merila za raspoгedivanje dohotk:a i гaspodelu SI'edstava za li-
cne dohotke, odlнcнju о drugim zajednickim inte1·esima, organizujн zajednicke slн­
zbe i, na naceliшa нzajamnosti i solidaгnosti, obezbedujн sv-ojн ekonomskн sta-
bilnost i socijalnн sigнгnost.
Slozena or·ganizacija 1.1d1·uzenog гаdа је samostalna samoupгavna organi-
zacija гadnika н kojoj sн нdгuzene r-adne oгganizacije. :Radne oгganizacije mogu
se udruziYati н гazne oЬlike slozenih oгganizacija udruzenog гаdа zavisno od me-
dusobne povezanosti u гаdн, pюizvodnji i pгometu i tгajnosti poslovnih odnosa u
procesu r·epr·odнkcije, u kojima 1-adnici zajednicki planiraju razv-oj, нtvrdujн me-
dllSObne odnose u zajednickom posloYanjн i sticanju i r·aspodeli dohotka, UilЭJpre­
dujн uslove rada i razvoja samoupravljanja н osnovnim oгganizacijama i radnim
organizacijama, organizнjн оЬауlјапје kгeditnih i bankarskih poslova. razvijaju na-
uenoistrazivacld rad, obrazovanje kadrova, zdravstvenн zastLtн .i druge zajedni-
cke delatnosti i оЬаУlјајн dr11ge poslov-e od zajednickog cinteresa
Organizacije ud!'uzenog rada nюgн se нdr-uzivati н poslovne zajednice I'acli
ostvarivanja odr·edenih zajednickih inteгesa u гаdн i po.slovanju .
Organizacije нdгuzenog гаdа, samoupгavne interesne zajednice i druga dru-
stvena pravna lica mogu samoupravnim spoтazumom osnovati Ьаnkн Ш dr·ugu fi-
nansijskн organizaciju, kao svojн samoupravnн zajednicu za obavljanje kreditni.h
i dгugih bankaгskih poslova, i н njoj, zajedno sa gradaninla i drugim licima,
udruZivati sredstva radi ostvarivanja zajednickih inteгesa i obezbedivanju novca-
nih sredstava za obaYljanje, pгosiгivanje i нnapгedivanje delatnosti or·ganizaci-
ja udгuzenog rada i drнgih samoupгavnЉ organizacija i zajednica i radi ostvari-
vanja dгнgih zajednickill inteгesa. Radнici organizacija i zajedнica koji sн нdrџ­
zili sгedstva i гadnioi oгganizacija i zajednica koji se koriste tim sredstviшa od-
lнcujн о nameni i koriscenju udrmenih sredstava i о poslovanjн banke, odnosno
drнge finansijske OI'ganizacije.
Oгganizacije udr-uzenog rada, samoнpгavne interesne zajednice, dгнStveno­
-politicke zajednice i drнga cLrнStvena pгavna lica mogu samoupravnim sporazu-
mom osnoYati zajednicu osiguranja imovine i lica od istovгsnih, odnosno srodrlih
358
v:·s~ 1·i;zika, odnosno steta, ili od v1se razlibltih vrsta гizika odnosn 5"t t
ПЈОЈ, za)edno sa gradanima i drugim licima na nacelima uzaJ=amnost· ~ el'da, i u
t' d · •· t· d tv
s .r, 1! r uz1va 1 .sre s ~ ra di · · . ' . 1 1 so 1 arнo-
oыguraщa ·lffiovшe i lica i radi otklanjanja ili srria-
щeщa nepovol]nog deJstva uzr·oka koji mogu izazvati te stete.
_Radnici u щganizacijama udruzeнog rada i drugim oЬlicima udruzivan ·а
г":-dа 1 s~edstaya mogu s~ povezivati u sire oЬlike saгadnje, u kojima samoupra~­
Шffi: spor~rmc: uJ:v.r·dщu. medusobne odnose u pogledu poslovanja, uskladivan ·а
pro1zvodщe_ 1 v~seщa. drugih delatnosti ргеmа potrebama trzista i samoupгavrio
??gov?renoJ drustvenoJ podeli rada, savladivanja stihijnog delovanja trzista uklju-
C1:V~Ja u me~u?a~odnu ~odelu rada i utvrdivanja dгugЉ uslova rada i pos1ova-
n)a! uspo~tavlJaJu 1 ~red:-:Ju odn~se izmedu organizacija udruznog rada koje se bav-e
~лorzvodщom i. orga.n::zac1]a udruzenog rada koje se bave drustvenim delatnostima od
1J?-teг~sa za pгo~o~r:Ju; _mogu organizovati kreditno i bankarsko poslovanje i ostva-
nvatr. druge_ zaJedn:r~ke шtere~~- N~ toj osnov-i гadnici u organizacijama udruzenog
гаdа 1 drug1m oЬl1c1ffia udruzrvaщa гаdа i sredstava zajednicki utvгduju osnove
planova.
Radi obezbedenja uslova za uskladeno i zajednicko delov-anje u stvaranju
nov: vredn?sti u _mateгijaln?j pгoizvodnji, povecanju pгoizvodnosti "dгustvenog ra-
da _1 гa;z_v~JU _drus_tva .":! _celшi, odnosno гadi organizovanog zadovoljavanja odre-
de~й~ I:cruh 1 zaJ';dn1ckih_. роtгеЬа .i inte~esa u oЬlasiJi dr-u.Stvenih delatnosti i
odrea~m~ ~elatno~ti. m~teщalne prorzvodщe, гadnici u oгganizacijama udruzenog
ra~a 1. drug1 radш lJUd1, neposгedno •ili ргеkо svojih samoupгavnih oгganizacija ш
~Јеdшса, ud~ufuju se sl??<>dno odnosno na osnovu zakona u samoupгav-ne jntг­
resne za]~1ce sa гadn1c1ma u oгganizacijama udruzenocr гаdа koji obavljaju
te delatnosti" "'
RacJ..:э:ici i dr11gi r:;.dni lj_udi u?;r11Zuju. se i u samoupгavne inter·esne zajed-
nice u ko]r:na ?Ьez?~dщu _svoJu_ soc:Jalnu s1guгnost i u kojima udruZuju sredstva
radi ostvar1vall)a cil)eva ћh za)edmca.
Radni~i mogu -~voj~ osnoyne oгg~п,iz~cije i radne or·ganizacije povezivati i
u d_ruge oЬlrke u~гuzrvanJa rad1 ostvaпvan]a odгedenih zajednickih interesa utvг­
denih samoupгaYшm spoгazumom, u sklad1.l sa zakonom"
Clan 17"
. Or·g:=cniz~cij~ ud:·~e~og r~ ko.j.e oba.vlja~н pгiyтedn~ delatnost, njihove po-
~lo.-vne za]edn~ce, oanl~aLske orgaшzac1]e, za]edшce os1gur-aщa imovine i lica нdгu­
zщн ~е н pпy1"edne komore ili drнga opsta udr·uzenja гadi zajednickog нnарге­
~'ћvаща га~ 1 p~slo:-ra_n~~- _uskladivaнjc: P?Sebnih, zajeclnickih i opstih d1'llStvenil1
l~1~e_resa, pok1·e.~Ja 1!11С!Јаћvе za d_onoseщe zakona i utvгdivanje ekonomske po-
lrtrke, __ za ~kl]ucryan)~ samOUJ?ГaYП1h. ~por·azн;na i dгнstvenih dogovoгa, prнZanja
porr:ocr prr нh_7·drvan]tt razvo]ne pollt1ke, pгrpremanju planova i samoнpгavпom
~1·еа:;ЋnЈн. dгustveno-ekonomsldh odnosa, kao i resavaнja d1·ug'ih pitanja od za-
)edшckog шteresa"
. Zemчoгadnicke zadгнge, organizacije koopei'anata i dгucri oЬlici нdrLizivanja
zeml)oгadшka, odnosno njiho;.ri saYezi нdrufuju se н privтed~e komore 1.1 skladн
sa zakonom. '
• cr R.adi ostyar·ivanj~ ~iljeva_ iz stava 1. ovog clana mogu se i oгganizaoije udru-
zeno", га~а koJe oba\'lJa]u. drustvene delatnosti udruZivati н udruzenja za pojediнe
delatnost1, odnosno oЬlastr гаdа i druga opsta udrнzenja.
Clan 18.
~elokupna nova Yrednost kојн radnici н udruzenom 1-аdн stYoгe sYojim
llkupnlffi ~·adom _dгнstveнa је svojina, а ostva1-uje se u uslovima socijablstickih sa-
moupravшh drustveno-ekonomskih odnosa н nov-canom oЬlikн н celini kao do-
hodak ~sнovnih organizacija, na osnoYtt deloYanja zakonitosti trZista i na samo-
upravno] osтtoVi drustveno utvrdenih uslova sticanja dohotka.
. . Na osnoYН prava rada di'ustven,im sredstvima, а ostYю-ujнci dr-ust\тenu fun-
kC1Jll u dгнStvenoj reprodнkciji, raclnici sticu dohodak osnovne organizacije zavi-
s!lo _od. ostyaren_e p~oizvodnos!i sYog i u~шpnog drЋstvenog I'ada, гezнltata нprav­
l]an]a r prrvred1vaщa sredstv1ma za pг01zvodnju u drustџenoj sv-ojini ;ј od нspe­
ha u pгllagodavanjн proizYodne ili drнge delatnosti potгebama trzista Ш samo-
нpravЋo dogovorenim uslovima r-ada, kao i zavisпo od priiгodnih uslova.
359
 Radnici u osnovnoj organizaciji u odnosima medusobne povezanosti i zavt-
snosti i u odnosima sюnoupravnog udruZivanja sa radnicima i drugim organiza-
cijama udruzenog rada па naeelima solidarnosti i uzajamne odgovornosti, t·as-
pola:lu dohotkom osnovne organizacije и skladu sa nj:ihovim ustavom i ovim za-
k"Onom utvrdenim pravima, obavezama ti odgovornostima i bez njihove saglasnosti
niko se ne moze korisiti rliti rnoze raspolagati dohotkom koji oni ostvaгe ako za
to nije ovla.Scen zakonom, odnosno odlukom skups1Jine drustveno-politicke zajed-
nice u okviru njenih ustavoш utvrdenih prava >i du:lnosti.
Dohodak osnovne organizacije је izraz i materijalna osnova ostvar:ivanja
socijalistickih drиStveno-ekonornskiћ odnosa i pojedinacniћ, zajednickJih. i op5tih
drustvenih interesa, na kojoj se zasnivaju sarrюupravna pr·ava i drustvena odgo-
vornost radnika da obezЬeduju jedinstvo upravljanja svojim radom i uslovima,
sredstvima i rezultatima rada u celokupnosti odnosa drиStvene reprodukcije, da
obezbeduju svoju vlast i kontrolu nad novcanim i drugim materijalnim tokovima
drиStvene reprodukcije i razvoj socijalistickiћ sюnoupravnih proizvodnih odnosa
i da obezbeduju ostvarivanje svojih dr11stveniћ, radniћ, socijalnЉ, obrawvнih,
kulturnih i drugЉ zivotniћ i stvaralackiћ interesa.
Rasporedivanjeш celokupnog doћotka u osnovnoj organizaciji r·adnici oЬez­
beduju materijalne i druge uslove rada i razvoja svЉ delova udru:lenog rada i
uslove vrsenja drиStvenih funkcija, koji doprinose stalnom poveCюrju proizvodнo­
sti njiћovog i ukupnog drustvenog rada i poveeanju doћotka, odnosno koji do-
prinose razvoju drustva.
U ostvarenom doћotku osnovnЉ organizacija u oЬlasti materijalne proizvod-
nje izrazavaju se i rezultati rada radnika u oblasti obrazovanja, nauke, kulture,
zdravstva, socijalne zastite l drugiћ drustvenih delatnosti i na osnovu tiћ rezul-
tata rada radnici u tim delatnostima, iz uh.llpno ostvarenog dohotka, slobodnom гaz­
menorn rada, prema doprinosu koji svojim radom daju stvaranju nove vrednosti
u materijalnoj pюizvodnji, povecanju proizvodnosЧ ukupnog 'drustvenog rada
i razvoja druStva u celini, kao i u skladu sa sюnoupravno dogovorenim potreЬa­
ma razvoja tih delatnosti, sticu doћodak i na toj osnovi ostvaruju jedпak dгиStveno­
-ekonomski polozaj kao i r-adnici u organizacijama udru:lenog rada materijalne pro-
izvodnje.
SloЬodnom razmenom rada radnici u oЬlasti obrazovanja, nauke, kulture,
zdravstva, socijalne za5tite i drugiћ drиStveniћ delatnostJi sticu doћodak i iz li-
cniћ dohodaka гadnika, odnosno iz dohotka ili drugill priћoda radnih ljudi na
osnovu rada kojim zadovoljavaju njihove licne i zajedпicke potrebe i interese
u tim delatnostima.
Clan 19.
U ostvaгivanju prava rada drustveniш sгedstvima, radnici u udruzeпom ra-
du su odgov01:ni jedni drugima i socijalistiCkoш sюnoupravnoш drustvu u celliчi
za drиStveno i ekonoшski celisћodno koriscenje tih sгedstava, u svom zajedni-
Ckoш i opsteш dгuStvenom iпteгesu, i dнZni su da iћ, kao materijaln11 osnovu svog
i ukupnog drustvenog rada, stalno obnavljaju, uveeavaju i 11napreduju, da svoje
гadne obaveze savesno izvr5avaju i da obezbeduju stalni porast proizvodnosti svog
i ukupnog druStvenog rada.
Radniei u osnovnoj organizae'iji snose шaterijalne i druge posledice ako
osnovna oгganizacija zapadne u teskoce zЬog drustveno i ekoпornski necelishod-
nog upravljanja sredstviшa, nepгilagodavanja poslovaпja potrebюna trZista, odno-
sno saшo11pravno dogovoгenoj drustvenoj podeli rada, loseg rada i poslovanja ili
nesavesnog ponasanja koje iша za posledicu nisku pгoizvodnost rada 'i 11sled toga
ne stiбu dovoljan dohodak za vгSепје пjihove drиStvene funkcije u drustvenoj
repгod11kciji.
Clan 20.
Na jedinstvenoш jugoslovenskoш tгzistu oгganizaCI]e udruzeпog гаdа slobod ..
ne su u vrsenju privrednih i dгugiћ delatnosti i ravnopravne su u sticanju doћotka
i raspolaganju rezultatima rada, 11 usloviпra delovanja zakonitosti trZista, drus-
tvenog 11smeгavanja privгednog i drustvenog razvoja i usklad'ivanja odпosa па
tгzistu.
MedusobПi odnosi organ'izacija udruzenog rada i drugiћ ucesnika na jedin-
stvenoш jugoslovenskoш tгzistu uspostavljaju se na naceliшa jedinstveniћ sюno-
360
upravnih dгustveno-ekonomskill odnosa, sloЬodnog kretanja i udruzivanja rada i
sгedstava, sloЬodne гazmene гоЬе, usluga, naucnih, teћnickih i teћnoloskiћ dostig-
nuca i str11cn'ih iskustava i slobodnog organizovanja i udruzivanja organizacija
udr·uzenog rada.
Medusobne odnose 11 radu i poslovanju oгganizacija udruzenog rada radnici
11гeduju u sldadu sa jedinstvenim osnovama sistema samoupгavnog drustvenog
planir·anja jedinstvenim osnovюna sistema cena, jedinstvenim monetaгnim, de-
vizniш i caгinskim sistemom, zajednickoш rnonetarnoш, deviznoш i caгinskom
politikom, jedinstveniш osnovaшa kreditnog sistema i zajednickiш osnovюna
kгeditne politike. jedinstveniш sisternoш i zajednickom politikom ekonoшskiћ od-
nosa sa inostгanstvom.
Clan 21.
Oгganizacije udr·u:lenog гаdа i drugi ucesnici na tгZistu postupaju 11 skla-
du sa zakonoш i dobr•iш poslovnim oЬicajima i nacelima шогаlа socijalistickog
samoupr·avnog dгustva i u skladu sa drustveno-ekonornskiш odnosima u udrиZe­
nom r-adu, i za svoje postupke na tгzistu odgovorni su jedni dгugima i drustve-
noj zajednici kao cel'ini.
Zabгanjeno је udгuzivanje i povezivanje oгganizacija udгнzenog r-ada i
svalш dr·uga delatnost i 1-adnja oгganizacija udгuzeпog гаdа i dгzavnih organa, koji
SLl upr-avljeni na spгecavanje slobodnog kгetanja i udr·uzivanja гаdа i sredstava
i sloЬodne гazmene юЬе i usluga, ilj na stvaгanje шonopolskog polozaja na jedin-
stvenoш jugoslovenskom tгzistu, kojim se stifu шateгijalna i dп1ga pгeiшucstva
koja se ne zasnivaju na гadu, stvaгaju neгavnopгavni odnosi u poslovanju ili se
naгu5avaju dгugi ekonomski i samoupravщ odnosi utvгdeni ustaYom.
Oгganizacije udruzenog гаdа i drugi нcesnici na tгZistu postupaju u skla-
du sa usvojenom ekonoшskom politikoш, i duzni sн da ne гemete staЬilnost na
tГZiStu i da ne nanose stetu dгнgim ucesnicima na trzistн, pot.гosacima ili dru-
stvenoj zajednici kao celini.
Organizacije нdr·uzenog гаdа koje posluju na inostгanoш trzistu duzne 511
da postupaju u skladu sa usvojenoш ekonoшskoш politikoш, pod uslovima medu-
sobne saradnje i oгganizovanog nastupanja na stranoш trzistu Litvrdenim sa-
''ezniш zakonom.
Clan 22.
Radnici 1.1 osnovnim oгganizacijaшa odгedeпih delatnosti 11 kojima delova-
nje zakonitosti tгzista nije jedini osnov uskiadiYanja гаdа, роtгеЬа : vгednovanja
гeztlltata rada, ostvaruju dohodak na nacelliш.a slobodne гazmene rada.
Uslovi sticanja cloћotka 11 slobodnoj гazmeni гаdа utvrduju se saino11pr-av-
niш sporazumima.
U ostvar·ivanjн slobodne гаzшеnе гаdа rezultati гаdа гadnika 11 delatnosti-
ma iz stava 1. ovog clana vrednuju se ргеmа njihovoш dopгiпosu stvaranj11 nove
vrednosti_ u mateгijalnoj pгoizvodnji, poveCюrju proizvodnosti dn1stvenog rada i
razvoju dr11Stva 11 celirй, odnosno zadovoljavanju zajednickЉ роtгеЬа i interesa 11
oЬlasti tЉ delatnosti н okviru materijalnЉ шogucnosti osпovniћ organizacija u
шaterija·lnoj pгoizvodnji, na osnovu planova i zajednicki utvrdeпih rneгila.
Radn'ici 11 osnovnoj oгganizaciji шogu ostvarivati dohodak slobodnom гaz­
menom гаdа sa radnicima druge osnovne organizacije cije роtгеЬе zadovoljavaju
neposredno u okviru oгganizacija 11dгuzenog rada ili 1.1 okvin1, od..r1osno ргеkо sa-
шoupгavnih interesniћ zajednica.
Radnici u гadnoj zajednici koja obavlja adrninistгativno-str1lcne, роmоспе
i njima slicne po.slove ili drнge poslove od zajedniCkog interesa 11 organizaciji udru-
:lenog гаdа, zeшljoгadnickoj ili drugoj zadгuzi, poslovnoj zajednici, Ьanci Ш
zajednici osiguranja imovine i lica, sticu doћodak slobodnom razrnenoш rada
sa radпicima u tim organizacijюna i zajedniCaina, bankюna i udruzenjima, odno-
sno zadrugarima u zadгuzi - za koje vrse te poslove, 11 skladu sa samoupravnim
spoгazumoш i zakonoш.
Radnici 11 гadnoj zajednici koja obaylja poslove za sюnо11ргюгnе inteгesne
zajednice i druge sюnoupгavne organizacije i zajednice i njihova udruzenja, dru-
stveno-poИticke oгganizacije i druge drustvene Ol'ganizacije, ili 11druzenja gгada-
361
 zajednickih interesa i savladavanjи teskoca, uslov njihovog sloЬodnog i svestranog
na, stieu dohodak slobodnom lЋzmenom rada, и skladи sa njihovim statutima i гazYitka. to
и udгuzenom lЋdu i dгugi radni ljиdi и repиЬlici, odnosno аи nom-
samoиpravrlim sporazumima, odnosno иgovorima, saglasno sa zakonom. Radnici . . "t ·azvoja usmeravajи i uskladujи dru-
Nacin sticanja dohotka radnika и radnim zajeilnicama organa drustveno-po- ~oj P?krajini. ~tv~·dщum~~~1~rr1idriusd~~ff:e~ гazv~j, иtvrdujи drиStvene obav~ze
litickih zajednica uredиje se zakonom, а ako to priroda delatnosti organa dozvo- stv~rum P~~nu~Jerranova Jr·edujи dгustveno-ekonomske odnose и skladи sa Je-
ljava - i samoиpravnim sporazumom, odnosno иgovorom zaldjиcenim izmedи гadi ostvaпvc:n)a Р ~. . ti "l·"h samoupгavnih drustveno-ekonomskiћ odnosa,
radne zajednice i tih organa, и skladи sa zakonorn. dinstvenim Slstemom soc 1 ~a115 с" u . . odlucivanju 0 zajedпickim inter·esima u
ј sa jednakim odgovщnostuna ucest:VUJll: u
fedeгaciji i nacinu njihovog ostvaпvaщa.
Clan 23.
Gradani kao potro5aci robe i kori:snici иslиga imaju pravo da se samo- Clan 26.
upravno organizujи и mesnim i drиStveno-politickim zajednicama ili na drugi
nacin radi uticaja na razvoj proizvodnje i usluznih delatnosti kojima se zado- Radnici ostyaruju s~O~J?гavlj~?j~aje~i~~~aci~~';a~~~eno;a~~a~n~~i,
voljavaju njihove potrebe, sprecavanja monopola, odnosno zloupotrebe monopol- gj.m_ samoupdravnun t~r~ans~f~~';~:ti 1 na nacin нtv{·den samoнpravnim opstim ak-
skog polozaja i za5tite drugih svojiћ interesa. uzaJarnne о govoгnos 1 1 ·,
Organizacije иdrU.Zenog rada koje proizvode, odnosno prodajи robu ili vrse tima i zakonorn, i to:
usluge za neposrednu potr{)snjи gradaпa, dU.Zпe su da stvaraju uslove i podsticu _ odlнcivanjem na zЬorovirna radnika, re.Eeгendurnom i drнgim oblicima
orgaпizovanje potro5aca robe, odnosno korisnika иslиga radi istrazivanja i utvr- licnog izjasnjavanja; . · ·· d
divaпja njihoV'ih potreba i iпteresa i planiraпja i uskladivanja odnosa proizvod- odlиcivanjem pнtem delegata и гadnickirn savetlma orgaшzac1]a ~ rtн-
nje i potrosпje na trajnijoj osnovi. - d 1 ta niшa upгavljanja и sarnoиpravшm ш e-
zenog rada i delegacija i . е ega ll org!'- · ganizaciJ·ama · zajednicarna i и skнp-
Oгgani иpravljanja u organizaciji иdгuZenog rada и oЬlasti proizvodnje, od- resnim zajedпicama i drugim samoupravmm or 1
nosno prorneta robe i usluga za neposrednи potrosnju du2mi su, u skladu sa zalro- stinama drнstveno-politickih zajedшca; . . .. . . -
nom, da na zaћtev organizacije potrosaca pristupe zakljиcivanju samoupravпih - kontюlom iz\'l'SaYanja odlнk:a koje гаdшс1, odnos~o ПJ1hOYl_ or~anr d~~
sporazuma kojirna se utvrdujи лjihovi rnedusobni odnosi, prava i obaveze и po- · •lJ·anJ·a radom i poslovan]em oгganlZaC1Je и I -
gledи redovnog i h.-valitetnog snabdevanja odredeпim proizvodima, urednog vrse-
nose и ostvarivaщн svog ргаvа upra' . . . . a]·ednice i r-ontюlom гаdа organa
" d · drua-e samoupravne orgaruzaC1Je 1 z '" . -. t
nja usluga, utvrdivanja cena proizvoda i usluga i ucesea potrosaca и ostvarenom zenog ra а 1 . "?. . dпi . dгиa-ih oЬlika нdruzenocr rada sarnoнpгavЋ1 11 ш e-
i slU.ZЬi oгganlZaCIJa, zaJe са 1 "' .. "'-·h"' . d '. а
prihodu, vodeci racuna о razvoju tih delatnosti, potrebama potrosaca, obezbe- гesпih i mesnih zajednica i organa drиStveno-pol1t1=-r ~аЈе шс : .. . . ._
deпju potrebпih rezervi i drugirn pitaпjima od zajednickog interesa. . ·cr · · · · drиgih samoupravшЬ oгgaшzacr]a 1 zaJedш
~ d ;::>r~g~~1 d~sn~v~~ao~~a~z~~:r-n~carna koje сlајн r-adnici, obezћede obavesta.va-
Сlап 24. ca \.lZП1 • · · · odnosno dr·ucre samoнpravne orga-
nje 1·aclnika о P?slovanj~ osnovne or"~:f1~~ J:. finansijs!-om ~tanju sticanjн i ras-
1
Radпici и osпovnim i drugirn organizaClJama udruzenog rada, samoиpravпirn
inteгesnim zajednicama i drugirn samoиpravnim orgaпizacijarna i zajednicama ima- лizacije i zajedшce,""o_ n~enomd~ateГlJ_ ~гнсr~ pitanjirn~ od inteг~sa za odlнCiva-
jи pravo i duinost da planirajи drustveni i materijalni razvoj svojih organizacija
podeli doћotl..:a, lюлscen]ll sre s ava 1 "'

i zajednica. Planiranjem radnici иskladuju odnose u drustvenoj reprodukciji, а nje i vrsenje kont1·ole. . . • . . .. osnovnim orga-
narocito odnose 1.1 sticanju dohotl..:a, raspolaganju dohotkom i korisceпjи sredsta- Organi drustveno-politicke ~а]еdшсе. dш~~1 sи ~а r.~~~~l~~ obavestavajи о
~zaci)arna _i. dr"ugim sam~щ:rav~~st~~~~a~~ J~:o~pr~~ih -p1-ava, obave:za i od-
1
va i utvrduju uslove za ostvю·ivanje razvoja rnaterijalne osnove гаdа i zadovo-
ljavanje svojiћ licпih, zajednickih i opstih dr·ustveпih potreba. p1taщnnat. kl~Ja ~ooddr·uzngun.aca]p~t~J·ima od znacaja za гаd i odlнcivanje и tim oгga-
Pravo i dиinost planiranja radпici ostvaruju samostalnim donosenjem pla- crovo1ЋOS 1, .,_ао l .. " · · d ·
~izacijama i zajednicama i drнstYeno-pollћck1rn za)e шcarna. . .. . . .
nova 1.1 osnovnoj organizaciji i zakljucivanjem sarnoupravnih sporazuma о osnova- ·· ·· d " а-'ћ amoнpгavniћ ога-ашzас1Ја 1 zaJednr-
rna planova samoupravnih oгganizacija i zajednica kojima utvrdиju osnovr1e iпte­ . Oгga~id o~tvoyne oгl~ti~~~~c:J'·ed~~~r d~Пi su da obezb~de da obavestavanje
rese i ciljeve и drustvenoj reprodukciji i ureduju medusobna ргаvа, oЬaveze i od- са 1 organ1 пrs eno-po 1 с ' t · ljivo
govornosti, donosenjern zajednickih planova u гadnoj organizacijj i drugirn sarnoиp­ 1-adnika Ьнdе гedovno, Ьlagovremeno, istinito, ро рнnо 1 r:azum ·
ravnim organizacijama i zajedпicarna и sldadu sa preнzetirn obavezama, kao i
predнzimanjem rnera za ostvarivanje tih planova. Clan 27"
Pravo i dиznost planiranja radnici ostvaruju i нcescem н zalйjucivanju do- Radnici i <;hl1~i. гadni. ljи~i н_organizacij~~a~~z~~~fa;~~~ ~ ~~~иsа~~
11 pravnirn or·garнzac1]arna l zaJedшcama
8
~ ~ sarnoupгavnirn sporazumirna, sta-
0
govora о osnovarna planoYa drustveno-politickiЬ zajednica"
Radnici sи duZпi da se pri donosenjи planoYa organizacija udruzenog rada stveno-ekonomske i druge sarnoнpr·avne о . os
pridr2avaju pгihvaceniћ obaveza iz zakljucenЉ sarnoupгa1rnih sporazuma i do- · t. · d ·ua-irn samoнprюmirn opstirn aktlffia.
lll 1ша 1 r "' . . . ""' d · · d · · njЉove samoиpгav-
govoгa о osnovarna planova i da preduzimaju odgovaгajнce rneгe za njihovo spro- Sarnoнpгavnim sporazнrnorn radШCl 1 dгtl"1 га. ш 1JU_ 1 l k 1- . drll-
vodenje. Ako se organizacije udll!zenog rada и donosenjн plana Ш sprovodeпjи " kl d · 1· edujи svo]e drustveno-e onoms ."е 1
rnera za njegovo ostvarivanje ne pridг2avajн prihvacen'ih obaYeza iz samouprav- ne oгganizacije i zajedш~~ иs а tlJU d ~tvenoj reprodukciji i na toj osnovi нdru-
nih sporazшna i dogoYor-a о osnovama planova i tirne Ьitno иgroze ostvarivaнje ge samoиpтavne odnose 1 ldnt~rese 11: ru~dиsobna prava obayeze i odgoyornosti 1.!
zнju гаd i sredstva i нtvг UJll sVOJa rn •
utvrdenЉ zajednickЉ interesa i ciljeYa, stabllnost pri1rrede i1i ravnopravnost odnosirna ad1L1zivanja гаdа i sгedstava. . . . ".
radn'ika н radu i sticanju doЬotka, slшpstina d1l1stveno-politicke zajedпice dиina је D "tv "rn docroyoтom ora-an'i drиStveno-politickih zaJedшca, ?Гg":nlZ~Je
da prerna takvim organizacijama иdгuzenog rada pгedнzme zakononr propisane иdгнzеn~ г:%~ i m·нge sarn~upr;vn"e oгgan~acije _i". zaj~drg~~a-&be~~~~~u ~d ll~iг~;
~~J~ln~~~~~нf~::r~~a ~~ed~~~~~~e d~~~~";~~-ei~io~ocF~~~~eg
rneгe. 1
drustvenog interesa.
Clan 25.
Naгodi i narodnosti и repuЬlikarna, odnosrю autonornnirn pokrajinarna, or- Clan 28.
drustvenih
ganizovani и udruzenorn radu i u drustveno-politickim zajednicarna, slobodno Za svoj гаd i odlиcivanje н ostvari':a!ljи sYojih ~arnoнpгa~i~ drиStvenoj
uргауlјајн svojim гadorn, rezwtatiшa rada i p1·irodnirn bogatstYima и sldadu sa fнnkci ·а radnici sн odgoYorni drugirn ::-аdшснnа .и иd:нze::;o_r;r r:;t .Н, 1 zadataka
svojim нstavom utvrdeпim pravirna i dнinostima, polazeci od toga da sи ravno- zajednici, пarocito н pogledu ostvarivaщa utvrdeшh zaJedn1cl'"1h сйЈе\а
pravnost naroda i narodrюsti, odnosno repиЬlika i aиtonomniћ pokrajina, njiho-
va rnedusobna saradлja, svestrana uzajarnna pomoc i solidarnost u obezbedivanjи 363

362

organizacija udrUZ.eпog гаdа, zastite drustvene svojine i razvijanja samoupr-avlja-
пja i нstavom utvrdenog socijalistickog samoupravnog drиstvenog нredenja.
Ako radnik neizvrsavanjem svojih obaveza koje је preuzeo samoupгavnim
sporazumom ili drugim samoupravnim opstim aktom oлemoguci ili povredi ostva-
rivanje prava drиgih radnika ili utvrdenih zajednickih interesa и osnovnoj orga-
nizaciji, ovla:Sceпi organ duzaп је da pokrene postupak za za:Stitu tih prava i inte-
гesa i da, u okviru svojih prava i duZпosti, preduzme mere propisane zakonoш
ili na osnovu zakona.
Clan 29.
Pгivredne i dгuge delatnosti u иdгuZenom гadu sredstvJma u dr-ustvenoj
svojini obavljaju se и or-gaнizacijama udгиzeпog гаdа i drugim oblicima udruzi-
vanja rada i sredstava. Те delatnosti mogu se, pod uslovima odredenim zakonom,
oЬavljati ·i u drиStveno-politi&im i dгиgim zakonom odredenim drustvenim oг­
ganizacijama i udr-uzenjima gгadana, ako је to od interesa za ostvarivaнje dru-
stvenih funkcija i zadataka tih orgaпizacija.
Privredne i druge ·delatпosti od znacaja za пaгodnu odbгanu mogи se obav-
ljati i u okviru Jиgoslovenske naгodne armije, u skladu sa saveznim zakorюm.
Privredne i drиge delatпosti mogu se obavljati i samostalnim licnim гadom
sгedstviшa rada u svojini gгadana, pod uslovima koji su Zakonoш pюpisani
ako obavljanje tih delatnosti zakonom nije zabranjeпo.
Uslovi za obavljanje pгofesionalnih delatпosti licniш гadom samostalno u
vidu zanimaнja, ako је obavljanje tih delatnosti od posebпog dгuStvenoo- intere-
sa, ureduju se zakonom. "'
Clan 30.
Organizacije иdruzenog rada za koje је zakoпom ili na zakonu zasnovanom
odlukom skиpstine dгиstveno-politicke zajednice иtvrdeno da obavljaju delatno-
sti ili poslove od posebпog drиstvenog inteгesa, dUZ.ne sи da te delatnosti, odnosno
poslove obavljajи pod uslovima i na nacin kojima se obezbeduje ostvarivanje po-
sebnog drustvenog interesa.
clan 31.
Zemljoгadnici тоgи svoj rad, zemljiste, sгedstva гаdа, od.rюsno drl1ga sr·ed-
stva -~ s':'ojini z~mljoradnil~a нdruziti u zeшljoradnicke zadr-uge i dr-uge oЬlike
udruzrvan]a zeml]oradнika ili Љ udrиziti sa radom гadnika i drustvenim sгed­
sty~a u ?г~aнizacijama udr-uzenog rada u odnosima trajmje medнsobne povezano-
sti 1li. traзmJe poslovne saradnje - radi unapгedivanja poljoprivredne pгoizvodnje,
orgaшzovanog ukljuCivanja u гobnu razmenи, stvaranja uslova za obezbedivanje
i unapredivanje zdravstvenog, penzijskog i invalidskog osiguгanja i drugih oblika
socijalne sigurnosti i пjihoviћ dr-ugih iнteresa, kao i radi zajednickog ostvaтivaнja
samoupravnog polozaja u socijalistickim drustverю-ekoнomskim odnosiшa. Zemljo-
radnik i clan njegovog domacinstva koji se bavi zemljoradnjom imaju па osnovu
svog гаdа u nacelи isti polo:l.aj i u osnovi ista ргаvа i oba:veze kao i гa:dnici
u udruzeнom radи drustvenim sredstvima.
Zeшljoгadnici sloЬodпo odlucиju о udruzivanju u zemljoradniCl'-e zadrи-
ge druge oЬlike udruZivanja zemljoradnika.
Zemljoradnik zadrzava ргаvо svojine na zemljiste, odnosno na sredstva rada
koja udruZ.Uje u zemljoгadnickи zadrugu, ako samoupravnim spoгazumom о
udruZivaпjи, odnosno posebnim ugovorom нiје d1-ukcije odredeno.
. Sredstva u drиstvenoj svojini koja su udruzena u zemljoradнicku zadгugu
i ~?Ј~ ро d1·ugom osnovu stekrle zemljoгadпicka zadruga ostaju u dr-uStvenoj
SVOJШl.
Clan 32.
1'/.adni ljudi koji samostalno obavljaju delatnost licнim radom sгedstvima
rada u svojini gradana slobodno odlucиjи о udгuZivanju svo!:; rada i syojiћ sгed­
stava rada u zanatslru Ш d.I<!gи zadrиgu Ш drugi oЬlik иdruzivanja. U takvim od-
nosima ti гadni ljиdi imajи u nacelu isti poloZa:j i u osнovi ista prava i obave-
ze kao radnik u udrиzenom radu drustvenim sredstvima.
364
Kad rad.Ili eovek koji samostalno oЬavlja delatnost lienim radom sredstvima
rada и svojini gradana svoj rad i svoja s~eds~a. ra?-~· n.a. naceli:n:~.a dobrovoljnosti
i r.avnopravnosti, saglasno zakonu, uz zaзedniCkr -~1zik. ill bez _!l]ega, пe~edno
ili preko svoje zadruge ili drugog ?_l?l~ka u~r:-tz1vanзa, udruZ1 sa .radni~ у
organizacijama udгuzenog rada u r.azlicltlffi obliclffia poslovne sar~dnзe,.. zaklзucи~e
sa tim radnicima ugovor odnosno s.amoupravni sporazum о saradщr, ko]Шl uredизe
pitanja ravnopravпog upravljanja zajednickim poslovima i zajednickog odluCivaпja
zajedniCki ostvarenom dohotku i иcestvovanjи u njegovoj raspodeli srazmerпo
0
svom doprinosu u ostvarivanju tog dohotka.
Сlап 33.
Radni covek koji samostalno obavlja delatnost licniш radom sredstvima гаdа
u svojini gradana moze, na samoиpravnoj osnovi, udruzivati и okvi~ ugov01;ne
or-ganizacije udгuZenog rada svoj rad i sгedstv:<J. rada sa ra~om ~~ radn~
i druStvenim sгedstvima, zadгzavajuci pr-avo svозше na sredstvlffia ~оза зе udn;21ю
u toj organizaciji, i ima pravo da kao poslovoda vodi poslova?Je te orgaruza-
cije i da, zajedпo sa radnicima, od1иcuje о njenom гadu i r-azvo]и.
Radnicima и ugovornoj organizaciji udrUZ.enog rada, иkljucиjиci i pos~ovod:X,
pripadaju iz cistog dohotka, na osnovи njihovog rad~, sredstv~ z<J.. zadovolзayanзe
liCnih i zajednickih potreba kao i radnicima u .drug1m or.gan;zaclJan:_<;~ udruzenog
rada, а poslovodi i deo dohotka ро osnovu sredstav~ kоза ]е 11:<;1-rиzю: Do:C:odak
ostvaren u ugovOl'noj organizaciji udгUZ.enog rada, os:m dela. kOJl .~е IZdvaзa za
poslovodи ро osnovи sгedstava koja је иdrиzio drиstven~ Ј~. svo]шa: Sredstva
u drиstvenoj svojini koja su udruzeпa u ugovornu <:>r·ganiZacчu иd::uzen?g. rada
i koja ро drugom osnovи stekпe ta organizacija osta]и u drustvenoз svoзшr. .
Radnici u ugovornoj organizaciji udruzenog rada na osno-yu _svog ra~a, 1
poslovoda na osnovи svog rada i prava svojin~- .na. sr~dstva k~Ja _Је ud~ю. u
toj organizaciji, ravnopravno . odlucuju о k~rlscen]U 1 иpravlзaщu udruze:_l1J?
sredstvima na koje poslovoda = ргаvо svo]шe, u skladu sa ugovorom о O;:.lll-
vaлjн ugovorne oгganizacije нdгuzenog гаdа.
Clan 34.
Radпi eovek koji samostal110 obavlja delatnost licnim radom sredstvima
гаdа u svoHni gгadana moze, u zakonom odre~enim de~atnostima,_ а u skl~dи
sa пjihoYom prirodom i drustveпim potrebama, rz~etn~ 1 u ~graшcer:o!Il оЬr~:ш
odr·edenim zakonom, koгistiti dopuпski 1-ad drиgrh lrca ko]a zaposl]ava Ј~ао
гadnike.
Clan 35.
Or·o-ani dгustveno-politicke zajednice imaju ргеmа organizacijama udruze-
nog rad~, odnosno drugim samoupгavnim oгganizacijama i zajednicama ргаvа
i obaveze utvrdene ustavom i zаkопош.
Alco se н oro-anizaciji udruzenog гаdа, odnosno drugoj samoupravnoj or-
ganizaciji Ш zaje~ici, bltпo poremete samoиi?гavr:i odno_si i_li teze _ostete drн­
stveni interesi, Ш ako organizacija, odnosпo za]edш~ не rzvr~va zal':?nom иtvr-:
dene obaveze, skupstina drustveno-politic~e ~ајеdшсе, u okv:_ru svOJlћ. ?rava . 1
cluznosti, pod uslovima i u postupku proprsanlffi zak~mo;н, moze rc:spи~~rtr r-ad~r­
cki savet, odnosno drugi odgovarajuci organ upravl]aщa u organiZaClJl udruze-
nog rada, ili pгeduzeti zakonom utvrdene mеге.
Ako se raspoгedivanjem dohotka, odnosno гaspodelom sredstava za. _liene
dohotke narиSavaju odnosi koji odgovaraju пacelu :aspodele I?:ema гаdи 1'11 re-
meti tol~ dгuStveнe repгodukcije, mogu se pгeduzeti mere ko]lffia se obezbedи­
je ravnopravпost radнika u primenjivanju nacela raspodele. ргеmа rad.':: odnosno
kojima se sprecavaju Щ otklanjaju poremecaji u dгнstvenOJ reprodнkcr]r, u skla-
du sa zakonom.
Clan 36.
u ostvaгivanju svojih ustavom utvгdeнih _Prava i obav~;:a. siпdikat роkг~­
се iпicijativu za pгeduzimaнje mera •i predUZima mere koJrma se obezbedщ~
da: radnici ostvarиju svoja drustveno-ekoнomska i druga samoup:a:тнa prava 1
da odlнcиju о dr'Ugim pitanjima svog drнstveno-ekonomskog poloza]a.
365

Sindikat ima pravo da pokrece incijativu 1 da daje predlog za zakljuciva-
nje sanюupravnog sporazшna, kao i da pokrene postupak za poпovno razmatra-
nje zakljucenih samoupravnih sporazuma ak.o smatra da se njima vredaju sa-
moupravna prava radnika i drustveno-ekonomski odnosi utvrdeni ustavom.
Sindikat ucestvuje u postupku zakljucivanja samoupravnog sporazшna ko-
j·im se ureduju medusobni odnosi radnika u radu ili utvrduju osnovi i merila za
rasporedivanje dohotka i raspodelu sredstava za licne dohotke i potpisuje taj
sporazшn.
Ak:o se u organizaciji udruzenog rada odlueuje о pitaпjima koja se odno-
se na samoupravna prava radnika, na materijalщ polozaj i interese radnika i
organizacije udruzenog rada i ako u procesu odlucivanja treba uskladiti inte-
rese i stavove jednog dela radnika sa interesima vecine radnika u udru2enom
radu, organi u organizacijama udгuzenog rada duzщ su da sindikatu omoguce
da ucestvuje u ra=atгanju tih pitanja, da гazmoh·e svaki njegov zahtev, da о
zahtevu zau=u stav i da ga, аlю se njegov zahtev odblje, obaveste о гazlozim.a
odbljanja.
Ako u or·ganizaciji udгuzenog rada nastane spor i=edu radnika pojedinih
delova organizacije, odnosno r-adnika i organa organizacije ili radnika organiza-
cije i organa dгuStveno-politicke zajednice, koji se nije mogao resiti redovnim
putem, sindikat ima ргаvо da, na zahtev radnika ili ро svojoj inicijativi, pokl·ene
postupak za resavanje nastalog spora.
Clan 37.
Osnovne oгganizacr]e, dгпgе Ol'ganizacije udr1.1zeпog гаdа, poslovne zajedni-
ce, radпe zajednice, banke, zajednice osiguranja imovine i lica i druge finansijske
oгgaпizacije, zemljoradnicke ·i dr·пge zadruge, komore i druga opsta udгuZenja, sa-
moнpгavne interesne zajednice i druge samoupravne organizacije i zajednice
sн drustveнa pravna lica sa pravima, obavezama i odgovornostima koje imajн
na osnovu ustava, zakona i samoнprюrnog sporazшna о udr1.1Zivanjн, odnosno na
osnovu akta о osnivanju.
Clan 38.
Oгganizacije нdruzenog гаdа
i druga dгustvena pravna lica odgovarajн za
svoje obaveze dr1.1stvenim sredstvima kojima гaspolafu.
Za obaveze oгganizacije udrнzenog r·al1a odgovarajll i dгuge oгganizacije
sa kojirna sн нdгнzеnе pod uslovima i na nacin нtvrdenim samoнpгavnim spoгazu­
mom о udr'llzivanjн н гadnu oгganizacijн ili dr'llgu ol'ganizacijн udruzenog гаdа
u kојн sн нdгuzene, u skladн sa zalшnom.
Uslovi i postupak izvгsenja radi i=irenja obaveza organizacija udrtize-
nog rada i drugih dгнstvenih pгavnih lica, kao i dгustvena sredstva koja se izu-
zimaju od izvгsenja, odгed.ujн se zakonom.
Ako oгgaтiizacija нdгнzenog rada nije u stanju da izVгsava svoje obave-
ze, nadlezni oгgan dгиStveno-politicke zajedпice duzan је da, u skladн sa svojim
ustavom нtvrdenim pra:vima i dнZnosti.ma, toj orga!lizaciji pruzi ekonornslru i
dгнgн pomoc i da preduzme mеге za njenu sanacijl1, kao i druge ekonomske i
нргаvnе mеге kojima se stvarajн нslov,i za otklanjanje teskoca zbog kojih .nije
н mogucnosti da izvrsava svoje obaveze.
putem ·aгbitl-aze, odnosno izbгanih sudova, sнdova udruzenog гаdа i di1.1gЉ sa-
moupravnih sudova.
Clan 41.
Dr-ustvenu zastitu samoнpravnЉ ргаvа гadnika i drиStvene svojine ostva-
ruju skupstine dгuStveno-politickЉ zajednica i njima odgovorni oгgani, sudo-vi
udruzeпog r·ada i drugi sudovi, l..tstavni sudovi, javni tuzilac, drustveni pravobr-a-
n:ilac samoupr-avljanja i Slu2ba drиStvenog knjigovajdstva, u ok-viru рг~vа
i du2nosti utvrdenЉ ustavom i zakonom.
Dr-ustveni pravobгanilac samoupravljanja, kao samostalni organ drustvene
zajednice, pгeduzima mere i pr-avna sгedstva i vгsi druga zakonom utvгdena pra-
va i du2nosti radi ostvarivanja dгuStvene za8tite samoupгavnih prava шdnih lju-
di i dгustvene svojine, а dгzavni organi i oгgani samoupravnih oгganizacija i
zajednica duzni su, na zahtev dгuStvenog pravobranioca samoupгavljanja, prп­
zati mu podatke i obavestenja od interesa za vrsenje njegove funkcije.
Clan 42.
Radnici н organizacijama udruzenog гаdа i drugim samoнpгavnim orga-
nizacijama i zajednicama imaju pravo i dНZnost da, н okvirн svcje r·eclovne de-
latnosti, oгganizuju, ostvaгuju i нnаргеduјн opstenarodntl odbranu i cll'нstvenu sa-
mozastitн.
U organizovanjн, ostvaгivanjн unapredivanju opstenarodne оdЬгапе
drustvene samozastite гadnici i dr'l!gi l'adni ljнdi н osnovnim i dr·ugim oгgani­
zacijama udгuzenog rada i dгнgim samoнpгavnim organizacijama i zajednicama
нtvгdнјн ргоgгаmе mera i aktivnosti i н h1 svrhu obezbedl1ju materijalna sгecl­
stva i donose odgoyarajtlce samoupгavne al;:te i preduzimaj11 drl1ge potгebne mere.
Clan 43.
Radnici н oгganizaClJr udrнzenog гаdа i njeni oгgani dнzni s11 da 01'-
ganizнjн obavljanje delatnosti organizacije na nacin kojim se osigшava 1Jez-
bednost na гаdн, kao i da sprovol1e роtге1ще mеге zastite па гadu i zastite 1-aclne
sredine.
Clan 44.
Organizacije нdгнzenog гаdа sн dнzne da u obavljanjн svoje delatnosti сн­
vајн vгednost:i i obezbedujн potгebne uslove za zastitн i unapгedivanje covekove
sгedine i da sргесаvајн нzroke i otklanjajн steme posledice koji нgгozaYaju pгi­
rodne i radorn stvoгene vгednosti eovekove sгedine.
(»Sluzbeni list SFRJ", Ь1·. 53, 1976)

Clan 39.
Na organizacije udruzenog гаdа i dгuge oblike udгuzivanja rada i sred-
stava, kao i na njihove delove (prodavnice, гаdпје, ek.spozitнгe, skladista, agep-
cije i dг.) primenjпju se zakoni i clrllgi propisi koji va.Ze н mestн njihovog poslova-
nja.
Nacin resavanja sнkoba zakona i drugih propisa kojima se uredнjн odnosi
н poslovanjн oгganizacija нdгНZenog гаdа i sukoba nadleznosti i=edu oгgana
razlicitiћ dгustveno-poHticki11 zajednica uredujн se zakonom.

Clan 40.
Nesaglasnost :iz drнstveno-ekonomskih i drugih samoнpravnih odnosa u
organizacijama udгнzenog rada i drugim oblicima нdrНZivanja rada i sгeclstava
i sporovi koji пastaju iz tih odnosa ге5аvајн se usagla8avanjern, posredovaпjem,
367
366