di sa stanovi5tapolitidkog morala.Kako to s pravom primeiuje
9
Kok-Chor Tan u svom esejuo Rolsovomzakonunaroda,,,dinjenica
da smo zaistaprinuileni da postupamorazlidito u slidnim sludajevi-
ma ne implicira nuZno da o tim sludajevimatreba razlidito da
sudimo.To Sto smo moZdaprisiljeni da budemotrpeljivi prema
nekim neliberalnimpraksama... zbog politiikih ogranidenja,ne
zna(i da treba da ih prosudujemokao moralno opravdane... Ako
se sloZimosa tim da nismo u mogudnostida postupamou skladu
sa na5im sudovimazbog praktidnihogranidenja,onda bi trebalo
da budemo spremni da postupamou skladu sa na5irr,sudovima
kada su ta ogranidenjaotklonjena".ra
Na kraju ove kritidke analizeRolsovog ,,Zakonanaroda"
moZemore6i da Rols pravi velike ustupkekomunitaristidkomnor-
mativizmu na radun liberalnog individualizma. Ideja da strankeu
globalnompodetnomstanjupredstavljajujednakei slobodnenaro-
de, a ne jednakei slobodneindividue, dovodi do sasvimdrugadijih
zakljudakapo pitanju nadelaliberalnepravdekoji nisu sasvimu
duhupolitidkog liberalizmaonakokako ga Rols najde5ierazumeva.
U medunarodnimodnosimaRols prednostdaje vrednostimazajed-
nica uz najminimalnije liberalne zahtevepo pitanju za5titenajos-
novnijih ljudskih prava.
Milorad Stupar
AN ATTEMPT IN GLOBALIZING JUST SOCIETY
Summary
The author wants to show that Rawls' normative theory on international
relationsin his ,,Law of Peoples"is not basedon the principlesof political liberalism
(r althoughRawlshimself claims that it is. Accordingto author,Rawls' theoryinclines
(L
more to a modusvivendiintcrpretation(in Rawlsianscnscof this notion) of interna-
F
tional relations.
o su potencijalnokorisne komplementarnostikoje oboga6ujucelinu, -
Key words: internationalrelations,liberalism,communitarianism,cosmo-
(E
politism, internationallaw.
= posledicatogaje velika borbana konceptualnom
= L
ra Videti,
,,Liberal Tolcration in Rawls' Law of Peoplcs",Ethics,January
1998,str.285.
44
JelenaDuri6 UDK327:304.
Institut za filozofiju i druStvenuteoriju Originalninaudnirad
Beoerad
EKOLOSKIASPEKTIGLOBALIZACTJE
Apstrakt: U tekstuje prikazan razvoj ekoloikih ideja u korelaciji sa idejom
prava. Uporedo sa borbom za ljudska prava raste svest o tome tla su i drugim
bicima u okruZenju,pa i planeti u celini, potrebna prava da bi se zaititili od
nekontrolisaneeksploatacijei negativnihposledicaglobalizacije.Sirenjeidejepra-
va, kao srediinje vrednostiglobalizacije,pokazuelj je mogucnostida etitka svest
iov et anstvazaistaevoluira.
Kljudne reEi:okr uienje, p r ava, bi ocentr i zam,antr op ocent r i zam.
Ekolo i ki aspekti g lob alizac ij e
Poslednjihdecenijasvet se veoma menja. Nakon prestanka
blokovskepolarizacijesvetskepolitike ulogu koju je nekadaimala
ideologija podinje da preuzimaglobalizacija.Svest o svetu kao
celini postajeodiglednaprvenstvenoposredstvomekonomije, teh-
nologije i masmedija.No, osim pozitivnih stranadobaglobalizacije
optereienoje mnoStvomnegativnostikoje stvaraju podozrenjeu
moguCnostustanovljenjavrednostioko kojih bi se okupile razlllite
kulturedovedanstva.
SamuelHuntington,na primer, smatrada secivilizacije sveta
neminovnosukobljavajuzbog silnih razlika kultura i religija. Ovo
uverenje opravdanoje iskustvom, ali iskustvo potvrduje i to da x
razlike nisu nepremostiveprepreke za uspostavljanjesklada. Ne
F
postoji neka nuZnostpo koioj bi razlike morale biti nepomirljive. a
ft
,,NuZnost"uglavnomproistideiz ubetlenjakoje proizvodi nastojanje
na negirajuili bezoblidnomujednadenjurazlika.Ustvari, sverazlike ;
L
o
samo destonedostajevolja da se to prepoznai prihvati. Jedna N
planu. =
Kao osnovni princip i vrednostkoja u danainje vreme pre-
tenduje na globalno re5enjeproblema dovedanstvajavlja se ideja
prava. Koncept prava se jo5 razvija i prolazi kroz promene. Od
 univerzalnedekleracijeo ljudskim pravima desile su se i joS se
odekujupromenekoje ie, nadajmose, omoguiiti neprikosnoveni
suverenitetprava.
Principi za5titeljudskih prava Sirili su se svetom tokom
poslednjadva veka, ali se paralelnosa pozitivnim razvojem
dogaclaja,odvijao i negativantok. Iza svake krivine totalitarne
ideologije su razvijaleteorijskaoruZjakoristeii demokratskeideje,
a poni5tavajuii ideju ljudskih prava dime su i samu demokratiju
udinile nemoguiom.Ljudska vrsta se suodilasa sablaSiufa5izma
ponesenograsistidkimuverenjemda nije mogudesvim ljudima
dati jednakaprava5torezultiraratovimau celom svetu.Poslednja
decenijaovog veka obeleZena je okretanjemdovedanstva iskore-
njivanju komunizmakoji je ideolo5kimprikrivanjem politidke dik-
taturepraktidnouniStiokonceptljudskih prava.
Sadapreti opasnostod ujedinjenjaove dve totalitarneideo-
logije.' Ona izvire iz shvatanjada su razlozi variranjavrednosti
izmedu kultura njihove definitivne razlike. Otuda izlazi da uva1a-
vanje ljudskih prava opravdava razlldite kriterijume: kada se, na
primer, tvrdi da su neki ljudi sposobnida Zive u demokratskimsi-
stemima,dok je drugimapotrebnarepresijada bi se organizovali.
U tom smislu, koncept ljudskih prava moZe da krije ideologiju
ropstva pa izgleda laZno dilema, ho6emoli demokratskikoncept
ljudskih prava,ili ideal Ijudskih prava preruSenu kpfu:unistidke i
nacistidkeideologije.To je razlog zbogkog seljudskapravamoraju
smatratiuniverzalnimjer, ako bi bila primenljiva samo na neke
kategorijeljudi to bi bilo opravdanjeda deo planeteZivi pod repre-
sijom.
Pozitivni tok globalizacije,dakle,bliskoje povezansa mo-
gu6no56utniverualizacijeljudskih prava. Medutim, da li samo
ljudskih?- pitanjeje koje odslikavaveliku debaturazvijenuposled-
njih decenijaovog veka dije konsekvencestvarajusada5njusliku
globalnogsveta.
9(E
l Prava i okrul.enje
z p-
uJ
J Problemiglobalizacijeupadljivo se reflektujuna ekolo5ko
uJ
f
stanjeplanetekoje je nametnulonovu oblastistraZivanja* etiku
I 'Asian Values"', Transitions,Vol.5,
,,Bewareof
Wet Jinghseng, No.11,
November1998:19.
46
okruZenja.Prethodnedve hiljade godina filozofska istraZivanja
vrednosnihprincipakoji odreclujuStaje ispravnoa 5tapogre5no,
fokusiralasu se uglavnomna etiku pona5anjaizmeduljudi. Odnos
ljudi saprirodomnije nikadaranijepostaodeotradicionalnemoralne
filozofije.I kadaje bio ispitivanmoralni statusZivotinjai prirodnih
stvarito je obidnodinjenou dekartovskommaniru,sa ciljem da se
njima upravlja.
Odjednomsedamdesetih godina nastupa'era okruZenja'u
kojoj dolazi do najveieg proSirenjaetidketeorije u istoriji filozofije.
Ova briga za okru1enje,izraLenaZestokim argumentimafilozofa
koji su se bavili savremenimproblemima,dovelaje do uverenja
da etidkevrednostine podinjui ne zavr5avajusaljudima.
Ideologijaprirodnih prava,na kojoj se formiralajaka libe-
ralnatradicija,bila je sociokulturnapodlogazajednidkasvim inter-
nacionalniminicijatorima i teoretidarimaetike okruZenja.Sa te
podlogeoni su napravilikonceptualniskok - od potladenihljudi,
do eksploatisane prirode. Tako se razvilo veliko 'ozelenjavanje'
filozofije.'
Gotovo svi filozofi okruZenjasaglasilisu se da u prirodi ne
postojeetidkenorme;da one predstavljajusamonametnuto ogra-
nidenjeljudskoj slobodidelanja,bilo da su izvedeneiz boZanstva,
da su evoluiraleiskustvom,ili da su logidki dedukovane. Ostali
oblici Zivota,mada mogu biti subjekti etike, nemaju sposobnost
samosvestii reciprodnogetiikog odnosas ljudima. Etika, dakle,
postoji samokod ljudi koji odreclujuispravnosti u skladu s tim
odgovarajuiaprava.Tu su, medutim, nastalaneslaganjakoja su
izraLenaoko pitanja: da li etika okruZenjatreba da bude izvedena
iskljudivo iz ljudskih interesaili okruZenjutako<lepripadajuinteresi,
vrednostii prava koja ljudi treba da po5tuju i po cenu vlastitog
Zrtvovanja?Zatim, gde treba povu6i granicu - 5ta u okruZenju x
trebaukljuditi u moralnuzajednicu? o
Pre svega,treba imati u vidu da su velika neslaganjaoko al
ft
ovih problema,ipak manje vaZnau odnosu na istorijski zna(aj
pojavljivanja ove rasprave.Na jednom polu suprostvljanihkon- ;
-
cepcija nalazese tradicionalnoorijentisani filozofi okruZenjakoji IL
nekeZivotnje.S druge stranesu radikalno N
!r"sir"J" J
2
RodcrickFraizcrNash, 1989.TheRightsoJNature:A Historyo.fEnvi-
LL
ronm.ental Ethics,ThcUnivcrsityol WinsconsinPrcss.Jednopoglavljcovc knjigc
naslovljenojc: ,,Ozclcniavanjetilozofijc" (,,ThcGrceningof Phikrsophy"):121-l6D.
Iz nje potidemnoitvo podatakakori5icnih u ovom tekstu.
t1
 univerzalnedekleracijeo ljudskim pravima desile su se i joS se
odekujupromenekoje ie, nadajmose, omoguiiti neprikosnoveni
suverenitetprava.
Principi za5titeljudskih prava Sirili su se svetom tokom
poslednjadva veka, ali se paralelnosa pozitivnim razvojem
dogaclaja,odvijao i negativantok. Iza svake krivine totalitarne
ideologije su razvijaleteorijskaoruZjakoristeii demokratskeideje,
a poni5tavajuii ideju ljudskih prava dime su i samu demokratiju
udinile nemoguiom.Ljudska vrsta se suodilasa sablaSiufa5izma
ponesenograsistidkimuverenjemda nije mogudesvim ljudima
dati jednakaprava5torezultiraratovimau celom svetu.Poslednja
decenijaovog veka obeleZena je okretanjemdovedanstva iskore-
njivanju komunizmakoji je ideolo5kimprikrivanjem politidke dik-
taturepraktidnouniStiokonceptljudskih prava.
Sadapreti opasnostod ujedinjenjaove dve totalitarneideo-
logije.' Ona izvire iz shvatanjada su razlozi variranjavrednosti
izmedu kultura njihove definitivne razlike. Otuda izlazi da uva1a-
vanje ljudskih prava opravdava razlldite kriterijume: kada se, na
primer, tvrdi da su neki ljudi sposobnida Zive u demokratskimsi-
stemima,dok je drugimapotrebnarepresijada bi se organizovali.
U tom smislu, koncept ljudskih prava moZe da krije ideologiju
ropstva pa izgleda laZno dilema, ho6emoli demokratskikoncept
ljudskih prava,ili ideal Ijudskih prava preruSenu kpfu:unistidke i
nacistidkeideologije.To je razlog zbogkog seljudskapravamoraju
smatratiuniverzalnimjer, ako bi bila primenljiva samo na neke
kategorijeljudi to bi bilo opravdanjeda deo planeteZivi pod repre-
sijom.
Pozitivni tok globalizacije,dakle,bliskoje povezansa mo-
gu6no56utniverualizacijeljudskih prava. Medutim, da li samo
ljudskih?- pitanjeje koje odslikavaveliku debaturazvijenuposled-
njih decenijaovog veka dije konsekvencestvarajusada5njusliku
globalnogsveta.
9(E
l Prava i okrul.enje
z p-
uJ
J Problemiglobalizacijeupadljivo se reflektujuna ekolo5ko
uJ
f
stanjeplanetekoje je nametnulonovu oblastistraZivanja* etiku
I 'Asian Values"', Transitions,Vol.5,
,,Bewareof
Wet Jinghseng, No.11,
November1998:19.
46
okruZenja.Prethodnedve hiljade godina filozofska istraZivanja
vrednosnihprincipakoji odreclujuStaje ispravnoa 5tapogre5no,
fokusiralasu se uglavnomna etiku pona5anjaizmeduljudi. Odnos
ljudi saprirodomnije nikadaranijepostaodeotradicionalnemoralne
filozofije.I kadaje bio ispitivanmoralni statusZivotinjai prirodnih
stvarito je obidnodinjenou dekartovskommaniru,sa ciljem da se
njima upravlja.
Odjednomsedamdesetih godina nastupa'era okruZenja'u
kojoj dolazi do najveieg proSirenjaetidketeorije u istoriji filozofije.
Ova briga za okru1enje,izraLenaZestokim argumentimafilozofa
koji su se bavili savremenimproblemima,dovelaje do uverenja
da etidkevrednostine podinjui ne zavr5avajusaljudima.
Ideologijaprirodnih prava,na kojoj se formiralajaka libe-
ralnatradicija,bila je sociokulturnapodlogazajednidkasvim inter-
nacionalniminicijatorima i teoretidarimaetike okruZenja.Sa te
podlogeoni su napravilikonceptualniskok - od potladenihljudi,
do eksploatisane prirode. Tako se razvilo veliko 'ozelenjavanje'
filozofije.'
Gotovo svi filozofi okruZenjasaglasilisu se da u prirodi ne
postojeetidkenorme;da one predstavljajusamonametnuto ogra-
nidenjeljudskoj slobodidelanja,bilo da su izvedeneiz boZanstva,
da su evoluiraleiskustvom,ili da su logidki dedukovane. Ostali
oblici Zivota,mada mogu biti subjekti etike, nemaju sposobnost
samosvestii reciprodnogetiikog odnosas ljudima. Etika, dakle,
postoji samokod ljudi koji odreclujuispravnosti u skladu s tim
odgovarajuiaprava.Tu su, medutim, nastalaneslaganjakoja su
izraLenaoko pitanja: da li etika okruZenjatreba da bude izvedena
iskljudivo iz ljudskih interesaili okruZenjutako<lepripadajuinteresi,
vrednostii prava koja ljudi treba da po5tuju i po cenu vlastitog
Zrtvovanja?Zatim, gde treba povu6i granicu - 5ta u okruZenju x
trebaukljuditi u moralnuzajednicu? o
Pre svega,treba imati u vidu da su velika neslaganjaoko al
ft
ovih problema,ipak manje vaZnau odnosu na istorijski zna(aj
pojavljivanja ove rasprave.Na jednom polu suprostvljanihkon- ;
-
cepcija nalazese tradicionalnoorijentisani filozofi okruZenjakoji IL
nekeZivotnje.S druge stranesu radikalno N
!r"sir"J" J
2
RodcrickFraizcrNash, 1989.TheRightsoJNature:A Historyo.fEnvi-
LL
ronm.ental Ethics,ThcUnivcrsityol WinsconsinPrcss.Jednopoglavljcovc knjigc
naslovljenojc: ,,Ozclcniavanjetilozofijc" (,,ThcGrceningof Phikrsophy"):121-l6D.
Iz nje potidemnoitvo podatakakori5icnih u ovom tekstu.
t1
 usmereni-'dubinskiekoiozi',ili 'ekoiiiozofi'- koji prodirujukrug dolaziredna to dapriroda,dakle.iume,okeani,rekei drugi 'pdrodni
pravana sveukupanZivot.JoSdalje od njih stojeholisitdkieticari objekti' u okruien-ju,dobiiu svo.jumeru zakonsk"ih prava i z;rSlitu
koji smatrajuda trebaetidki tretiratii stene,tle, vodu, vazduh,kao od bespoitedne eksploatacije. "Iako su, po prvi put u istoriji, za
i biolo3keprocesekoji konstrtui5u ekosisteme. Naudna'hipoteza okruZe-n.je zaftaienapravzlanaiognapravirna koja su neoturlive
Gaia' podrZavastanovi5teda planetai univerzumitnaju pravapri- tekovineIiberalnedemokratije.
marna u odnosu na forme Zivota ra:zvi.jene na kraju ekoloikog Otvarajuiikonceptualna vratapravirnaprirode,biocentrizam
lancaishrane. je doveou pitanjeneprikosnovenost antropocentrizma. {J tom smenr
Svesto nastajanjuglobalnetransformacije vreclnostipovez- kori5iena i Rolsova teorija pravde o koja
.je -je inicijalno bila
anesa znadajemekologijeza clru5tvene, etilke, politidkei legalne iskljudivousmerenana ljudskeinterese.Ipak, neki filozofi su nje-
vrednosti,intenzivnose razvija pcl0ev5iod sedamdesetih godina. govu teoriju o jednakostislobode,pravdei moguinosti prirnenili
U podetku, zapravo,ideje o okruienju nisu izlazile van okvira na prirodu. Antropocentr:idno orijeritisanifilozofi su je tumadili
antropocentrizma koji je izvedeniz Lokove filozofije o ogranii:enju kao podrdkumoralnojobavezida seodupiredegradacijiokruZenja
slobodeindividuau ime slobode,pravai dobrobitisvih.No, uskoro u interesuburluiih generacijaljudi, dok su biocentristiverovali u
su podeleda seizvode sasvimdrugadijekonsekr,'ence iz Vaithedove Sirenje'duhanlolalneevoluci.je'koji ie istokao Stoje vei obuhvatio
filozofije procesa'',koja je sve u prirodi - do ielija i atorna-_ prava crnaca, Zenai poieo da inkorporira Z_ivotinjei bil.jke, u
posmatralakroz potencijalrla bude ostvareno.To je uticaloda se buduinostiobuhvatitikan-jone, planinei obale.'
dovedeu pitanjeispravnostpovladenjamoralnegraniceu oclnosu
Skepsao mogninosti saznanjadta-je u interesuneartiku-
na kognitivne sposobnostiorganizama,Stoje priucip po kome je
lisanih 'prirodnihnirjekata',kao i da li clivljinaZeli neprekidnu
Dekart iskljudio iz moralne zajedniceZivotinje, a drugi kasnije
borbu za preZivljavanje,r,nciianrropocentridkoj tezi da su ljudi ti
odstranjivalibiijke.
kqi imaju pravana divljinu zbog svojih sopstvenihkulturnih,du-
U knjizi Prava Prirode: Istori.juetike ctkruirrya,Roderik hovnih i estetskihvrednosti.n Stonje ttr kontroverzupoku5aoda
NeSdetaljnoprikazuje istoriju ekolo5kihideja sa osvrtanjernna reii uvodeqem 'moralnog pluraiizrna' koji podrazumevaetidkn
postepenoruzvijanje ameridkihliberalnih ideja o pri;rodnimpravr- aktivnostna nekoliko iogidki razliditih planova,tako da razll(iti
ma. Tu vidimo da se vrednosti,koje najoStrijeprelanrajurazlikeu etidki sistemiusmeravajuljudskoponaSau.je pr€marazliditimstva-
pristupu problemimaokruZenja, izrai.avaju kroz suprostavljanje rima: drugim ljudima. okruZenjuitd. Stonje predloZiornoguinosf
antropocentrizma i biocentrizma.Potrebuza napudtanjern hiljadu- da svi prirodni obiekti dobiju, ako ne priioclnapravaljudskogtipa,
godi5njegantropocentrtzma i dono5enjemzakona*o konzervaciji ondabar 'legalnuuvidavnost'.Tako se,na primer,pretpostavlja
kojim bi seredukovalozagadivanjeokruZenja, najodludnijejeizra- da jezero ima vrednostu svom nenaruSenom prirodnom stanju
zio profesorfilozofije pravaKristof'erSton'traLe(i od ameridkog prosto zato Stoje uni'rerzumbolji ako ga takvog sadrZi.Ako se
dru5tvada da zakonskapravaprirodnomokruZenjuu celini. Kao prirodnostanjejezera(recimodaje nezagadeno
'nezarnislivim', tj., ekolo5kinetak- X
mnogeideje,koje su tokom dugeistorijesmatrane nuto) promeni,ljudski cuvari okruZenjao mogu preduzetilegalnu
a koje su jednom ipak inkorporisaneu zakone,tako, po Stonu, F
,<n
=
cr
{2 ' Alfred North Whitehead,Procesi reulnost,Sarajcvo1968l'Po.jamprt- " John Ravvls.A Theor,t'o.l Justice,Cambridgc,Mass.. I971.1Robcrt o
cc
f
rode,Beograd1989. PaulWoliT, Und.erstanding Rarulr,Princcton,N-J.,1977.
a t =
z Amcriiki profcsorprava, ClarenceMorris, iznco jc ioi 1964.itlcju o LaurcnccI{. llribe,.,Ways Not to Think about PlasticTrccs: Ncw
ul
J ovakvim zakonirna., ali je ona uodenatck kada su krajcm tc decenijeaktivisti Foundations lor Environmental Law" YaleLayt,Journal 83.Junc 197.1.:
Nash:132. N
ul
- okruZenjaobiavili,,Spisakpravasvih divljih stvorcnja,svr-rda", ko.linije viic znadio 6 --..1
u
'pravaljudi da uZivajuu divljini' vci 'pravasamihstvorcnja';Nash:127. Mark Sagolf.,,OnPrcscrvingthc:NaturalEnvironmcnt"YaleInw .lour-
, n t i lR 4 .D c c 1 9 7 4 .N; a s h : l 1 . 4
5
ChristophcrD Sronc,1914ShouklTreesHave Staruting?Towartllzgul '
Buduii da prirodanc moZcsamaclabrani svoja pravao tornc.ic,prcma
Rights of Natural0 b.iects, l-os Altos,Cal.; Nash,I 989:12tt-i 36 Stonovo.l zamisli, trcbaloda sc staraju l iudskiiuvari okruZenia.
48 AA
 usmereni-'dubinskiekoiozi',ili 'ekoiiiozofi'- koji prodirujukrug dolaziredna to dapriroda,dakle.iume,okeani,rekei drugi 'pdrodni
pravana sveukupanZivot.JoSdalje od njih stojeholisitdkieticari objekti' u okruien-ju,dobiiu svo.jumeru zakonsk"ih prava i z;rSlitu
koji smatrajuda trebaetidki tretiratii stene,tle, vodu, vazduh,kao od bespoitedne eksploatacije. "Iako su, po prvi put u istoriji, za
i biolo3keprocesekoji konstrtui5u ekosisteme. Naudna'hipoteza okruZe-n.je zaftaienapravzlanaiognapravirna koja su neoturlive
Gaia' podrZavastanovi5teda planetai univerzumitnaju pravapri- tekovineIiberalnedemokratije.
marna u odnosu na forme Zivota ra:zvi.jene na kraju ekoloikog Otvarajuiikonceptualna vratapravirnaprirode,biocentrizam
lancaishrane. je doveou pitanjeneprikosnovenost antropocentrizma. {J tom smenr
Svesto nastajanjuglobalnetransformacije vreclnostipovez- kori5iena i Rolsova teorija pravde o koja
.je -je inicijalno bila
anesa znadajemekologijeza clru5tvene, etilke, politidkei legalne iskljudivousmerenana ljudskeinterese.Ipak, neki filozofi su nje-
vrednosti,intenzivnose razvija pcl0ev5iod sedamdesetih godina. govu teoriju o jednakostislobode,pravdei moguinosti prirnenili
U podetku, zapravo,ideje o okruienju nisu izlazile van okvira na prirodu. Antropocentr:idno orijeritisanifilozofi su je tumadili
antropocentrizma koji je izvedeniz Lokove filozofije o ogranii:enju kao podrdkumoralnojobavezida seodupiredegradacijiokruZenja
slobodeindividuau ime slobode,pravai dobrobitisvih.No, uskoro u interesuburluiih generacijaljudi, dok su biocentristiverovali u
su podeleda seizvode sasvimdrugadijekonsekr,'ence iz Vaithedove Sirenje'duhanlolalneevoluci.je'koji ie istokao Stoje vei obuhvatio
filozofije procesa'',koja je sve u prirodi - do ielija i atorna-_ prava crnaca, Zenai poieo da inkorporira Z_ivotinjei bil.jke, u
posmatralakroz potencijalrla bude ostvareno.To je uticaloda se buduinostiobuhvatitikan-jone, planinei obale.'
dovedeu pitanjeispravnostpovladenjamoralnegraniceu oclnosu
Skepsao mogninosti saznanjadta-je u interesuneartiku-
na kognitivne sposobnostiorganizama,Stoje priucip po kome je
lisanih 'prirodnihnirjekata',kao i da li clivljinaZeli neprekidnu
Dekart iskljudio iz moralne zajedniceZivotinje, a drugi kasnije
borbu za preZivljavanje,r,nciianrropocentridkoj tezi da su ljudi ti
odstranjivalibiijke.
kqi imaju pravana divljinu zbog svojih sopstvenihkulturnih,du-
U knjizi Prava Prirode: Istori.juetike ctkruirrya,Roderik hovnih i estetskihvrednosti.n Stonje ttr kontroverzupoku5aoda
NeSdetaljnoprikazuje istoriju ekolo5kihideja sa osvrtanjernna reii uvodeqem 'moralnog pluraiizrna' koji podrazumevaetidkn
postepenoruzvijanje ameridkihliberalnih ideja o pri;rodnimpravr- aktivnostna nekoliko iogidki razliditih planova,tako da razll(iti
ma. Tu vidimo da se vrednosti,koje najoStrijeprelanrajurazlikeu etidki sistemiusmeravajuljudskoponaSau.je pr€marazliditimstva-
pristupu problemimaokruZenja, izrai.avaju kroz suprostavljanje rima: drugim ljudima. okruZenjuitd. Stonje predloZiornoguinosf
antropocentrizma i biocentrizma.Potrebuza napudtanjern hiljadu- da svi prirodni obiekti dobiju, ako ne priioclnapravaljudskogtipa,
godi5njegantropocentrtzma i dono5enjemzakona*o konzervaciji ondabar 'legalnuuvidavnost'.Tako se,na primer,pretpostavlja
kojim bi seredukovalozagadivanjeokruZenja, najodludnijejeizra- da jezero ima vrednostu svom nenaruSenom prirodnom stanju
zio profesorfilozofije pravaKristof'erSton'traLe(i od ameridkog prosto zato Stoje uni'rerzumbolji ako ga takvog sadrZi.Ako se
dru5tvada da zakonskapravaprirodnomokruZenjuu celini. Kao prirodnostanjejezera(recimodaje nezagadeno
'nezarnislivim', tj., ekolo5kinetak- X
mnogeideje,koje su tokom dugeistorijesmatrane nuto) promeni,ljudski cuvari okruZenjao mogu preduzetilegalnu
a koje su jednom ipak inkorporisaneu zakone,tako, po Stonu, F
,<n
=
cr
{2 ' Alfred North Whitehead,Procesi reulnost,Sarajcvo1968l'Po.jamprt- " John Ravvls.A Theor,t'o.l Justice,Cambridgc,Mass.. I971.1Robcrt o
cc
f
rode,Beograd1989. PaulWoliT, Und.erstanding Rarulr,Princcton,N-J.,1977.
a t =
z Amcriiki profcsorprava, ClarenceMorris, iznco jc ioi 1964.itlcju o LaurcnccI{. llribe,.,Ways Not to Think about PlasticTrccs: Ncw
ul
J ovakvim zakonirna., ali je ona uodenatck kada su krajcm tc decenijeaktivisti Foundations lor Environmental Law" YaleLayt,Journal 83.Junc 197.1.:
Nash:132. N
ul
- okruZenjaobiavili,,Spisakpravasvih divljih stvorcnja,svr-rda", ko.linije viic znadio 6 --..1
u
'pravaljudi da uZivajuu divljini' vci 'pravasamihstvorcnja';Nash:127. Mark Sagolf.,,OnPrcscrvingthc:NaturalEnvironmcnt"YaleInw .lour-
, n t i lR 4 .D c c 1 9 7 4 .N; a s h : l 1 . 4
5
ChristophcrD Sronc,1914ShouklTreesHave Staruting?Towartllzgul '
Buduii da prirodanc moZcsamaclabrani svoja pravao tornc.ic,prcma
Rights of Natural0 b.iects, l-os Altos,Cal.; Nash,I 989:12tt-i 36 Stonovo.l zamisli, trcbaloda sc staraju l iudskiiuvari okruZenia.
48 AA
 akciju itraliti njegovoisceljenje.Na taj nadinjezeru bi bila data
pravabezpozivanjana njegoveili ljudske interese.
Poredpravnih problemakoji su naveli neke filozofe na bav-
ljenje pravimaprirode,podsticajiza razvoj etike okruZenjadoSli
su i iz psiholo5keteorije LorensaKolbergar0o razvoju moralne
motivacije.Po toj teoriji biolo5ki rast detetapraien je moralnim
sazrevanjem:dete proSirujesvoj dru5tveni horizont prihvatanjem
svesnogogranidenjasvoje slobodeipriznavanjem prava drugih.
Po Kolbergu, samonekolicinaindividua dostignekrajnji stupanj
moralneevolucije- altruizam,kadausvojenietidki principi potpuno
usmeravajuindividuu, stupanjkoji je dijametralnosuprotanpode-
tnom egoizmu.
Povezivanjeteorije o moralnom razvoju doveka i darvini-
stidke ideje o vremenskojevoluciji etike doveloje filozofe okruZe-
nja do zakljudkada novi stupanjetidkeevolucijedovedanstvaznadi
pro5irenjeetike van ljudskog domena." Tako je dobilo mahaukla-
njanje vekovne predrasudeda moralnostpodinje i zavr5avasa lju-
dima. Ta predrasudase odraZavalau humanitarnojaktivnosti koja
se odvijala van oblasti prava. Iako su vekovima tnazad zna(ajni
filozofi razmi5ljali o pravima Zivotinja,r2aktivna briga za prava
Zivotinja intenzivirala se tak pre nepunetri decenije. Prethodnih
decenijapokreti za oslobodenjebili su usmerenina prava manjina
dije ostvarenjeje svevi5epomeralograniceliberalizrna.Ovi pokreti
za oslobodenjepokazalisu da je mnogotoga Stoje'dugo smatrano
neizbelnim,postalo nepoZeljnoi nedopustivo.
r0 Lu*r"." Kohlberg, The Philosophyof Moral Development,New York
198r.
II
ErnestPartridge,,,Are We Readyfor an Ecological Morality", Environ-
mentalEthics4, Summer1982.;Nash:136.
t2
Muty Midgley (Animat and Why They Matter, Athens, Ga,1983) <lala
je istorijski pregled humanitarizmai priznavanjaprava Zivotinjamakoje vodi poreklo
jo5 od XVII veka.NathanielWard, 1641.,JeremyBentham1780.,JohnLawrence
cc 1796.,Edward Nicholson 1879.,Henry Salt 1891.,dali su eksplicitnereference
l 'pravima' ukljuiuju6i i legalnapravaneJjudi.
a uporetluje uticaj tog teksta na
U XIX veku Sopenhauerjegovorioo 'neprirodnojrazlici' kojeje hri5ianstvo
z N
ul napravilo izmeilu ljudske i Zivotinjske vrste. (Arthur Schopenhauer,Religion: A
J 4
uJ
- Dialogueand OtherEssays,2d.ed. London,1890:112).
Na prelasku veka, Edwrd P. Evans i J. Howard Moore stvorili su jasnu
koncepcijuprimeneideje pravavan kruga ljudskih biia. Zatim je detrdesetihgodina
'biotidkih prava' za neJjude i prirodu.
Aldo Leopold izneo idejt etiker/a i
50
U savremenimdiskusijamao etici Zivotinja australijski filo-
zof, Piter Singerr3,povezaoje odbranuZivotinja sa pokretimaza
osloboilenjeljudskihmanjina,kao Stosu Zene,crnci i homoseksu-
alci.lzazivati bol, patnju ili smrt ljudima, podjednakoje moralno
pogre5nokao i Zivotinj ama,a to se dogadakada se Zivotinje gaje
za ishranuili laboratorijskeeksperimente.Iz uverenjada Zivotinja
ne bi trebaloda bude ubijena ni pod kakvirn uslovima Singerje
zastupaovegeterijanstvoa svoje neistorniSljenikeoptuZio zapred-
rasudu (speciesism)da dlanove druge vrste treba tretirati onako
kako bi bilo pogre5notretirati dlanovesopstvenevrste. To je po
njemu podjednakoza osudu kao Stose danasosuduju nekada5nje
predrasude'rasizma'i 'seksizma'koje su pokretalebele mu5karce
na diskriminaciju crnaca i Lena.Medutim, oslobodenjeZivotinja
zahtevadaleko veii altruizam dovedanstvaod bilo kog ranijeg
pokreta za oslobodenjejer Zivotinje ne mogu da protestvuju u
svoje ime - njihove interesemogu jedino da brane ljudi. U tom
duhu pisao je i ameridki filozof okruZenjaTom Regantoko.ii je
tvrdio da se svi argumenti za po5tovanjeprirodnih prava ljudi
podjednakoodnosei na Zivotinje.Njegov inadeplodan doprinos
savremenojetidkoj filozofiji kuiminira sa tezom da je pokret za
oslobodenjeZivotinja deo pokretaza ljudska prava.
Problem Zivotinjskih prava bio je iedan stadijum u razvoju
moralne filozofije od antropocentridkeetike ka Sirim oblastima
etidkog vaLenja.PovezivanjeLokovog liberalizma i filozofije pri-
rodnih prava za sve klase ljudi sa etikom okruZenja,najpre je
izazivalo sporoveoko domenaukljudenjapojedinih vrsta. No, us-
koro je ekologija dovela do pro5irenjahorizonta na sav biofizidki
svet,a neki filozofi su podeli da istraZujuetidkeimplikacije odnosa
ljudi prematotalitetu Livotai celini prirodnih ekosistema.Tradicio-
nalni koncept prirodnih prava postajepretesani kada ukljudi sva
x
Zivabila, jer okruZenjesadrZii procese,sisteme,celine...
F
,o
" Peter Singer,,,Animal Liberation", New York Review of Books 20,
April 5, 1973.Zaprofcsionlncfilozofe Singcrjc objavio akademskuvcrziiu,,A1l o
Animals Are Equal", PhilosophicExchange1, Summer 1974; Nash:139.Nash
'ozelenjavanje' filozofi.je sa tekstom kliudnim za ?
|'L
teologiju okruZenia- Lynn White Jr., ,,The historicalRoots of Our Ecological o
o
Crisis",Science1.55,March 10, 1967- koji je pokrenuolavinu teololkih kontrovcrzi
shvatliivijih u vezi sa tzv. konftakulturnim raz-odaranjemustanovl.jcniminstituci-
jama i sakrizom hriSdanske z,ajedniccoko sopstveneulogeu savremenimsocijalnim
i ekololkim problemima.
14
Tom Regan,TheCaseof AnimalRights, Berkeley,Cal., I 983; Nash:143
5l
 akciju itraliti njegovoisceljenje.Na taj nadinjezeru bi bila data
pravabezpozivanjana njegoveili ljudske interese.
Poredpravnih problemakoji su naveli neke filozofe na bav-
ljenje pravimaprirode,podsticajiza razvoj etike okruZenjadoSli
su i iz psiholo5keteorije LorensaKolbergar0o razvoju moralne
motivacije.Po toj teoriji biolo5ki rast detetapraien je moralnim
sazrevanjem:dete proSirujesvoj dru5tveni horizont prihvatanjem
svesnogogranidenjasvoje slobodeipriznavanjem prava drugih.
Po Kolbergu, samonekolicinaindividua dostignekrajnji stupanj
moralneevolucije- altruizam,kadausvojenietidki principi potpuno
usmeravajuindividuu, stupanjkoji je dijametralnosuprotanpode-
tnom egoizmu.
Povezivanjeteorije o moralnom razvoju doveka i darvini-
stidke ideje o vremenskojevoluciji etike doveloje filozofe okruZe-
nja do zakljudkada novi stupanjetidkeevolucijedovedanstvaznadi
pro5irenjeetike van ljudskog domena." Tako je dobilo mahaukla-
njanje vekovne predrasudeda moralnostpodinje i zavr5avasa lju-
dima. Ta predrasudase odraZavalau humanitarnojaktivnosti koja
se odvijala van oblasti prava. Iako su vekovima tnazad zna(ajni
filozofi razmi5ljali o pravima Zivotinja,r2aktivna briga za prava
Zivotinja intenzivirala se tak pre nepunetri decenije. Prethodnih
decenijapokreti za oslobodenjebili su usmerenina prava manjina
dije ostvarenjeje svevi5epomeralograniceliberalizrna.Ovi pokreti
za oslobodenjepokazalisu da je mnogotoga Stoje'dugo smatrano
neizbelnim,postalo nepoZeljnoi nedopustivo.
r0 Lu*r"." Kohlberg, The Philosophyof Moral Development,New York
198r.
II
ErnestPartridge,,,Are We Readyfor an Ecological Morality", Environ-
mentalEthics4, Summer1982.;Nash:136.
t2
Muty Midgley (Animat and Why They Matter, Athens, Ga,1983) <lala
je istorijski pregled humanitarizmai priznavanjaprava Zivotinjamakoje vodi poreklo
jo5 od XVII veka.NathanielWard, 1641.,JeremyBentham1780.,JohnLawrence
cc 1796.,Edward Nicholson 1879.,Henry Salt 1891.,dali su eksplicitnereference
l 'pravima' ukljuiuju6i i legalnapravaneJjudi.
a uporetluje uticaj tog teksta na
U XIX veku Sopenhauerjegovorioo 'neprirodnojrazlici' kojeje hri5ianstvo
z N
ul napravilo izmeilu ljudske i Zivotinjske vrste. (Arthur Schopenhauer,Religion: A
J 4
uJ
- Dialogueand OtherEssays,2d.ed. London,1890:112).
Na prelasku veka, Edwrd P. Evans i J. Howard Moore stvorili su jasnu
koncepcijuprimeneideje pravavan kruga ljudskih biia. Zatim je detrdesetihgodina
'biotidkih prava' za neJjude i prirodu.
Aldo Leopold izneo idejt etiker/a i
50
U savremenimdiskusijamao etici Zivotinja australijski filo-
zof, Piter Singerr3,povezaoje odbranuZivotinja sa pokretimaza
osloboilenjeljudskihmanjina,kao Stosu Zene,crnci i homoseksu-
alci.lzazivati bol, patnju ili smrt ljudima, podjednakoje moralno
pogre5nokao i Zivotinj ama,a to se dogadakada se Zivotinje gaje
za ishranuili laboratorijskeeksperimente.Iz uverenjada Zivotinja
ne bi trebaloda bude ubijena ni pod kakvirn uslovima Singerje
zastupaovegeterijanstvoa svoje neistorniSljenikeoptuZio zapred-
rasudu (speciesism)da dlanove druge vrste treba tretirati onako
kako bi bilo pogre5notretirati dlanovesopstvenevrste. To je po
njemu podjednakoza osudu kao Stose danasosuduju nekada5nje
predrasude'rasizma'i 'seksizma'koje su pokretalebele mu5karce
na diskriminaciju crnaca i Lena.Medutim, oslobodenjeZivotinja
zahtevadaleko veii altruizam dovedanstvaod bilo kog ranijeg
pokreta za oslobodenjejer Zivotinje ne mogu da protestvuju u
svoje ime - njihove interesemogu jedino da brane ljudi. U tom
duhu pisao je i ameridki filozof okruZenjaTom Regantoko.ii je
tvrdio da se svi argumenti za po5tovanjeprirodnih prava ljudi
podjednakoodnosei na Zivotinje.Njegov inadeplodan doprinos
savremenojetidkoj filozofiji kuiminira sa tezom da je pokret za
oslobodenjeZivotinja deo pokretaza ljudska prava.
Problem Zivotinjskih prava bio je iedan stadijum u razvoju
moralne filozofije od antropocentridkeetike ka Sirim oblastima
etidkog vaLenja.PovezivanjeLokovog liberalizma i filozofije pri-
rodnih prava za sve klase ljudi sa etikom okruZenja,najpre je
izazivalo sporoveoko domenaukljudenjapojedinih vrsta. No, us-
koro je ekologija dovela do pro5irenjahorizonta na sav biofizidki
svet,a neki filozofi su podeli da istraZujuetidkeimplikacije odnosa
ljudi prematotalitetu Livotai celini prirodnih ekosistema.Tradicio-
nalni koncept prirodnih prava postajepretesani kada ukljudi sva
x
Zivabila, jer okruZenjesadrZii procese,sisteme,celine...
F
,o
" Peter Singer,,,Animal Liberation", New York Review of Books 20,
April 5, 1973.Zaprofcsionlncfilozofe Singcrjc objavio akademskuvcrziiu,,A1l o
Animals Are Equal", PhilosophicExchange1, Summer 1974; Nash:139.Nash
'ozelenjavanje' filozofi.je sa tekstom kliudnim za ?
|'L
teologiju okruZenia- Lynn White Jr., ,,The historicalRoots of Our Ecological o
o
Crisis",Science1.55,March 10, 1967- koji je pokrenuolavinu teololkih kontrovcrzi
shvatliivijih u vezi sa tzv. konftakulturnim raz-odaranjemustanovl.jcniminstituci-
jama i sakrizom hriSdanske z,ajedniccoko sopstveneulogeu savremenimsocijalnim
i ekololkim problemima.
14
Tom Regan,TheCaseof AnimalRights, Berkeley,Cal., I 983; Nash:143
5l
 Ekosffia
Pojmovi kao Sto su: biocentrizam, anti-antropocentrizam,
dubinskaekologijai ekosofija,ukazujuna istu filozofsku ideju: o
jednakom pravu svakogoblika livota da normalno funkcioni5e u
ekosistemui da nesmetanoZivi ostvaruju6isvojemoguinosti.Tu
ideju je inicirao norve5kifilozof okruZenjaArne Naes", koji je
skovaopojam'dubinskaekologija'i predloZionovu disciplinu-
'ekosofiju' koja je sa idejom radikalne
ekoloike jednakostipotko-
pavaladominantnuparadigmuzapadnogshvatanjaprirode.
Uzimaju6iu obzir ekolo5kelanceishranei neizbeZnost odu-
zimanja Livota radi opstanka,dubinski ekolozi su istakli potrebu
za uodavanjemsuprotnostiizmedu vitalnih i perifernih potreba.
Po njima, osnovni propustmodernetehnolo5kecivilizacije jeste
nerazlikovanjeovih antipoda.U prirodnom ekosistemupredatori
plen koegzistirajuu jedinswu i ravnoteZivitalnih potreba,kao i
naii davni preci koji su lovili i sakupljaliplodove za ishran:u. Za
razliku od toga, moderni ljudi imaju tehnolo5kumo6 da menjaju
ekosistemei destoto i dinebez vitalne ili legitimnepotrebe,potrebe
zapreLivljavanjem.Otudaproistidepitanje: da li je evolucija Homo
supiensai civilizacije bila mogu6abez naru5avanjaprincipa dubin-
skeekologijei, da li ljudima tehnologijazamenjujeono Stosu Zi-
votinjama njihove prirodne sposobnosti?Premadufiinskim ekolo-
zima, modernodovedanstvoje uveliko prema5iloprihvatljiv uticaj
na okruZenje,kako brojno5iu populacije,tako i tro5enjemsirovina,
a pogotovo,uni5tavanjemuslovaza iivot ugroZenihvrsta - ljudi
su krivi za najozbiljnije nasilje nad pravima prirode. Zato je etlka
okruZenjapostalaneophodnakao sredstvosamoograniienja.
Dubinski ekolozi su o5trokritikovali antropocentridkupara-
digmu zapadnecivilizacije po kojoj priroda nemasvesti zato nema
svrhe traZiti za nju nekakavaprava. Iz takvog stava proistide i
utilitaran nadin borbe za oduvanjeprirode i prirodnih ekosistema.
n Takva briga o okruZenjuusmerenaje iskljudivo na to da okruZenje
l l8 J. Durie
o postanepogodnije za ljude. Konkretan cilj takve borbe protiv za-
ga<Ienjai iscrpljivanja resursasvodi se na brigu o zdravlju i bla-
z
ut
J
TU
15
Arne Naes,,,TheShallowand the Deep,Long-RangcEcology Move-
ment: A Summary"Inquiry 16, Spring 1973;Naesje razvio svoje tcze u knjizi:
Ecology, Community and Liftstyiiile: Ecosophy 7.,Cambridge, England, 1987.;
Nash.1989:146-149.
52
gostanjuljudi u razvijenimzemaljama.Ljudi se podstiduna brigu
'brinula' za materijalne i rekre-
o prirodi kako bi se priroda bolje
acionepotrebedruStva.Saovog stanovi5tarazlogborbeza okruZenje
je 'prosvetljeni interes' koji nastajeiz uvidanja da ljudski opstanak
zavisi od oduvanjaintegritetai zdravljaekosistema.Zato kritidari
biocentrizmasmatrajuda je umestosuvi5nihteorijskih i praktidnih
problema,u vezi sapro5irenjemetidke zajedn\ce,idavanjemprava
prirodi, dovoljnoprostopro5iriti ljudskaprava.'oMedutim, dubin-
ska ekologija tome zamerazanemarenjedinjenice da je za one
oblike Livotakoji nemaju neposrednuvrednos.tza ljudski opstanak
potrebnone5tovi5eod prosvetljenoginteresa."
Kategoridnoodbacivanjeantropocentridnemotivacije za
oduvanjeokruZenjasmanjujeSansedubinskeekologije da postigne
Sirokodru5tvenoprihvatanjesvojih principa kao Stoje taj da svaki
deo prirode ima intrinsidnu vrednosti prava koja ljudi treba da
po5tuju bez obzira na korist koju imaju od toga. S druge strane,
ono Stodubinsku ekologiju dini podesnimposrednikomglobalnih
promenavrednostijeste njeno oslanjanjena novu viziju stvarnosti.
'nove' fizike
Ova vizlja nastalaje posredstvomekolo5kihnaukai
koja je otkrila potpunupovezanostsubatomskogsvetanapu5tajudi
shvatanjeporetkauniverzumakao ma5ine,po5toje znaEajneaspekte
pojavamogudeobjasnitiproudavanjemcelinekoja predstavljaneSto
vi5e od sumesvojih delova.18 To tumadenjestvarnostiu skladuje
sa Vajthedovomfilozofijom procesapo kojoj se ,osvakatvrdnja
odnosi na svemir pokazuju6i neki op5ti sistematskimetafizidki
karakter"re,kao i sa 'Tao fizikom' Fritjofa Kapre2o.U su5tini no-
va slika svetaprihvata ideju dazaspoznaju krajnje stvarnosti nije
dovoljno racionalno saznanjei da identitet individue ne moZe do
kraja biti razludenod identitetacelovitog, meclupovezanog kos-
16 X
Richard Watson,,,A Critiquc of Anti-AnthropoccntricBiocentrism",
Environmental Ethisc5,Fall 1983.1
Nash. 1989:151
r7 a
Ame Naes,,,Defenceof the Decp Ecology Movcment", Environmental l
Ethics6.Fall1984.;Nash,1989:15l :
, ,,Neki filozofski problcmi savremenenauke",diplomski rad,
Filozofski fakultet, Beograd1989. tr
r9A. N. Whiteheact, N
Procesi Realnost,Sarajevo,lg68:26 o
'0 TL
F iqof Capra, The Tao of Physics,An Exploration of the Parallels
befipeenModern Physicsand EasternMysticism,Fontana,Collins, 1976. Kod nas
objavljeno 1989.Opus, Beograd;,,DeepEcology: A New Paradigm", Earth Island
Journal2.Fall 1987.
53
 Ekosffia
Pojmovi kao Sto su: biocentrizam, anti-antropocentrizam,
dubinskaekologijai ekosofija,ukazujuna istu filozofsku ideju: o
jednakom pravu svakogoblika livota da normalno funkcioni5e u
ekosistemui da nesmetanoZivi ostvaruju6isvojemoguinosti.Tu
ideju je inicirao norve5kifilozof okruZenjaArne Naes", koji je
skovaopojam'dubinskaekologija'i predloZionovu disciplinu-
'ekosofiju' koja je sa idejom radikalne
ekoloike jednakostipotko-
pavaladominantnuparadigmuzapadnogshvatanjaprirode.
Uzimaju6iu obzir ekolo5kelanceishranei neizbeZnost odu-
zimanja Livota radi opstanka,dubinski ekolozi su istakli potrebu
za uodavanjemsuprotnostiizmedu vitalnih i perifernih potreba.
Po njima, osnovni propustmodernetehnolo5kecivilizacije jeste
nerazlikovanjeovih antipoda.U prirodnom ekosistemupredatori
plen koegzistirajuu jedinswu i ravnoteZivitalnih potreba,kao i
naii davni preci koji su lovili i sakupljaliplodove za ishran:u. Za
razliku od toga, moderni ljudi imaju tehnolo5kumo6 da menjaju
ekosistemei destoto i dinebez vitalne ili legitimnepotrebe,potrebe
zapreLivljavanjem.Otudaproistidepitanje: da li je evolucija Homo
supiensai civilizacije bila mogu6abez naru5avanjaprincipa dubin-
skeekologijei, da li ljudima tehnologijazamenjujeono Stosu Zi-
votinjama njihove prirodne sposobnosti?Premadufiinskim ekolo-
zima, modernodovedanstvoje uveliko prema5iloprihvatljiv uticaj
na okruZenje,kako brojno5iu populacije,tako i tro5enjemsirovina,
a pogotovo,uni5tavanjemuslovaza iivot ugroZenihvrsta - ljudi
su krivi za najozbiljnije nasilje nad pravima prirode. Zato je etlka
okruZenjapostalaneophodnakao sredstvosamoograniienja.
Dubinski ekolozi su o5trokritikovali antropocentridkupara-
digmu zapadnecivilizacije po kojoj priroda nemasvesti zato nema
svrhe traZiti za nju nekakavaprava. Iz takvog stava proistide i
utilitaran nadin borbe za oduvanjeprirode i prirodnih ekosistema.
n Takva briga o okruZenjuusmerenaje iskljudivo na to da okruZenje
l l8 J. Durie
o postanepogodnije za ljude. Konkretan cilj takve borbe protiv za-
ga<Ienjai iscrpljivanja resursasvodi se na brigu o zdravlju i bla-
z
ut
J
TU
15
Arne Naes,,,TheShallowand the Deep,Long-RangcEcology Move-
ment: A Summary"Inquiry 16, Spring 1973;Naesje razvio svoje tcze u knjizi:
Ecology, Community and Liftstyiiile: Ecosophy 7.,Cambridge, England, 1987.;
Nash.1989:146-149.
52
gostanjuljudi u razvijenimzemaljama.Ljudi se podstiduna brigu
'brinula' za materijalne i rekre-
o prirodi kako bi se priroda bolje
acionepotrebedruStva.Saovog stanovi5tarazlogborbeza okruZenje
je 'prosvetljeni interes' koji nastajeiz uvidanja da ljudski opstanak
zavisi od oduvanjaintegritetai zdravljaekosistema.Zato kritidari
biocentrizmasmatrajuda je umestosuvi5nihteorijskih i praktidnih
problema,u vezi sapro5irenjemetidke zajedn\ce,idavanjemprava
prirodi, dovoljnoprostopro5iriti ljudskaprava.'oMedutim, dubin-
ska ekologija tome zamerazanemarenjedinjenice da je za one
oblike Livotakoji nemaju neposrednuvrednos.tza ljudski opstanak
potrebnone5tovi5eod prosvetljenoginteresa."
Kategoridnoodbacivanjeantropocentridnemotivacije za
oduvanjeokruZenjasmanjujeSansedubinskeekologije da postigne
Sirokodru5tvenoprihvatanjesvojih principa kao Stoje taj da svaki
deo prirode ima intrinsidnu vrednosti prava koja ljudi treba da
po5tuju bez obzira na korist koju imaju od toga. S druge strane,
ono Stodubinsku ekologiju dini podesnimposrednikomglobalnih
promenavrednostijeste njeno oslanjanjena novu viziju stvarnosti.
'nove' fizike
Ova vizlja nastalaje posredstvomekolo5kihnaukai
koja je otkrila potpunupovezanostsubatomskogsvetanapu5tajudi
shvatanjeporetkauniverzumakao ma5ine,po5toje znaEajneaspekte
pojavamogudeobjasnitiproudavanjemcelinekoja predstavljaneSto
vi5e od sumesvojih delova.18 To tumadenjestvarnostiu skladuje
sa Vajthedovomfilozofijom procesapo kojoj se ,osvakatvrdnja
odnosi na svemir pokazuju6i neki op5ti sistematskimetafizidki
karakter"re,kao i sa 'Tao fizikom' Fritjofa Kapre2o.U su5tini no-
va slika svetaprihvata ideju dazaspoznaju krajnje stvarnosti nije
dovoljno racionalno saznanjei da identitet individue ne moZe do
kraja biti razludenod identitetacelovitog, meclupovezanog kos-
16 X
Richard Watson,,,A Critiquc of Anti-AnthropoccntricBiocentrism",
Environmental Ethisc5,Fall 1983.1
Nash. 1989:151
r7 a
Ame Naes,,,Defenceof the Decp Ecology Movcment", Environmental l
Ethics6.Fall1984.;Nash,1989:15l :
, ,,Neki filozofski problcmi savremenenauke",diplomski rad,
Filozofski fakultet, Beograd1989. tr
r9A. N. Whiteheact, N
Procesi Realnost,Sarajevo,lg68:26 o
'0 TL
F iqof Capra, The Tao of Physics,An Exploration of the Parallels
befipeenModern Physicsand EasternMysticism,Fontana,Collins, 1976. Kod nas
objavljeno 1989.Opus, Beograd;,,DeepEcology: A New Paradigm", Earth Island
Journal2.Fall 1987.
53
 mosa.Na taj nadin,holistidkishvaieninteresdovedanstva postaje
identidans interesomsveukupnosti ekosistema.
U svojoj kritici utilitarnog antropocentrizma,kao stavapre-
ma prirodi, dubinski ekolozi odbacujui glavni argumentekoteolo-
ga. Naime, u raspravamameduteolozimaokruZenja,ideji o gospo-
darenjuprirodom suprostavljase tumadenjeBiblije po kome je
priroda data dovekuna 'upravljanje', kao dobrom domadinuna
staranjei brigu, a ne da bi je potdinio.Premadubinskojekologiji,
ovakav pristup okruZenjusu5tinskiostavlja netaknutomideju o
ljudskoj vrsti kao gospodarunad prirodom; on ublaZavasimptome
bolesti izapravo odlaZeneophodnurekonstrukcijucelokupnogljud-
skogodnosapremaprirodi. Promenakoju donosidubinskaekologija
je jedno sasvimdrugadijeusmerenjekoje proistideiz shvatanjada
vrednostprirode postoji nezavisnood ljudi i njihovog uZivanjau
njoj. Ljudi seusmeravajuda dele okruZenjesasadaSnjimi buduiim
generacijamasvih stvorenjai saprirodom u celini. Na taj nadin se
prirodi, kao generi5uiojmatrici koja je u svojoj zajedniciorga-
ntzamastvorila i Eoveka,priznaje intrinsidna vrednost i pravo na
mestou ljudskojetici.
Ljudi imaju potencijal ne samoda posedujumod nego i da
je kontroli5u. Neki primerci ljudske vrste uspeli su da osmisle
koncept o pravima drugih stvorenjana samorealizacijuotvaraju6i
biocentridnuperspektivui holistidkuetiku okruZenja;-fl;ato dubinska
ekologija uliva naduda ie novi uvidi sve viSeuticati na fundamen-
talne revolucionarnepromeneu postojeiim ekonomskim,poli-
tiEkirn,socijalnimi tehnolo5kimsistemimai dovestido znadajne
redukcije populacije i dobrovoljnog masovnog smanjenjapore-
me6ajaekosistemasa ciljem da se okondadualizami da ljudska
vrsta ude u zajednicuLivotakao njen dlan a ne kao gospodar.
Kao Stoje pokret za grailanskaprava nadahnuopokret za
oslobodenjeZivotinja,takoje pokretza oslobodenjeZenapodstakao
dalje Sirenjeetike okruZenja.Mnogi autori2rsu uodili bliskost
9 stvari.U tom duhuje Sezdesetih
tr 2l
l Kao Sto su na primcr: Alan Wats, Nature, Man, Woman,New York
1970:Herbert Marcuse.Counnterrevolution and Revok. Boston 1972:Teodore
z 'talasa',univerzum
uJ Roszak, Person/Planet: The Creative Disintegra.tionof Industrialtoclety, New
J
uJ York 1978; Carolyn Merchant, The Death of Nature: Women,Ecol.ogyannd the
1 KarenJ. Warren,,,Feminismand Ecology:Making Conncctions",Environmental
ScientiJicRevolution,SanFrancisco1980.;Munay Bookchin,TheEcologyof Free-
dom: The Emergenceand Dissolutionof Hierarchy,Palo Alto, Cal., 1982.;Ynestra
King,,,Toward an EcologicalFeminismand a FeministEcology" in JoanRotschild,
ed., Machina ex Dea: Feminist Perspectiveson Technology,New York 1983.;
ideje feminizma saenvironmentalizmom.Metaforidnasaobraznost
Zenesa prirodomi analogijanjihove eksploatacijeuodljivaje pri-
lidno lako. ArhetipskidoZivljaj prirodnogokruZenja,kao pasivne,
'majke prirode' u antidkojmitologiji otelovljavalaje
hraniteljske
boginja zemlje Gaia.Dominacija tradicionalnihpatrijarhalnihvred-
nosti koje podstidumu5karceda ispoljavajusvoju nadmoi pred-
stavljana isti nadinpretnjuza prirodukao i za Zenu.
Fokusiraju6ipaZnju na eksploatacijuprirode, kao i Zene,
ekologijaje postalazna(ajnapodr5kafeminizmu, zajednosa is-
todnjadkommudroS6ukoja je od Sezdesetih podela da utide na
promenu zapadneslike sveta, Iz njihovog spoja nastalafilozofija
polaziod pretpostavkeo prirodnoj sklonostiZenada,umestodomi-
niraju6egracionalistidkog konceptaizolovanogindividualnogsop-
stva,podrZekonceptidentitetakoji akcenatstavljana odnose,po-
vezivanja,mreile.Podrazumevajuiiharmonidanodnos svegau pri-
rodi, kao unutarjednog funkcionalnog organizma,nova filozofija
morala(zasnovanana prirodnim osobinama- cirkularnosti i medu-
povezanosticeline,umestona obeleZjimaracionalizma- linearnosti
i hijerarhiji) odnosi se isto na feminizam kao i na ekologiju, na
individu kao i na celu prirodu. Ekofeminizamje tako u potpunoj
saglasnostisa biocentrizmom,sredi5njimkonceptom dubinske
ekologije."
Glo balizac ij a, inter esi, vr edno sti
PremaekofilozofimaplanetasemoZeposmatratikao global-
no selo,a globalizacijatreba da doprineseuverenjuda je interes
ekosistemaidentidansa najdubljim ljudskim interesima,jer doveka
ne trebaposmatratiodvojenood organskeceline univerzuma.Za x
o
mnogeenvironmentaliste ekoloiki pogledna svet predstavljaza-
a
padni pandanistodnjadkogshvatanjao su5tinskojpovezanostisvih l
E.
godinaAlen Vots pisaoo potrebi o
za unutra5njomrevolucijom svestikoja bi savladalamodnu iluziju
o postojanjuindividualnih identitetai omogudila da se o svetu IL
o
misli kao o sopstvenom telu. ,,KaoStoseokean N
o
u
Ethics 9,Spring 1987..
22MichaclE. Zimmermann,,,Fcminism.
DeepEcologyandEnvironmcntal
Ethic", EnvironmentalEthics9, Spring 1987
55
 mosa.Na taj nadin,holistidkishvaieninteresdovedanstva postaje
identidans interesomsveukupnosti ekosistema.
U svojoj kritici utilitarnog antropocentrizma,kao stavapre-
ma prirodi, dubinski ekolozi odbacujui glavni argumentekoteolo-
ga. Naime, u raspravamameduteolozimaokruZenja,ideji o gospo-
darenjuprirodom suprostavljase tumadenjeBiblije po kome je
priroda data dovekuna 'upravljanje', kao dobrom domadinuna
staranjei brigu, a ne da bi je potdinio.Premadubinskojekologiji,
ovakav pristup okruZenjusu5tinskiostavlja netaknutomideju o
ljudskoj vrsti kao gospodarunad prirodom; on ublaZavasimptome
bolesti izapravo odlaZeneophodnurekonstrukcijucelokupnogljud-
skogodnosapremaprirodi. Promenakoju donosidubinskaekologija
je jedno sasvimdrugadijeusmerenjekoje proistideiz shvatanjada
vrednostprirode postoji nezavisnood ljudi i njihovog uZivanjau
njoj. Ljudi seusmeravajuda dele okruZenjesasadaSnjimi buduiim
generacijamasvih stvorenjai saprirodom u celini. Na taj nadin se
prirodi, kao generi5uiojmatrici koja je u svojoj zajedniciorga-
ntzamastvorila i Eoveka,priznaje intrinsidna vrednost i pravo na
mestou ljudskojetici.
Ljudi imaju potencijal ne samoda posedujumod nego i da
je kontroli5u. Neki primerci ljudske vrste uspeli su da osmisle
koncept o pravima drugih stvorenjana samorealizacijuotvaraju6i
biocentridnuperspektivui holistidkuetiku okruZenja;-fl;ato dubinska
ekologija uliva naduda ie novi uvidi sve viSeuticati na fundamen-
talne revolucionarnepromeneu postojeiim ekonomskim,poli-
tiEkirn,socijalnimi tehnolo5kimsistemimai dovestido znadajne
redukcije populacije i dobrovoljnog masovnog smanjenjapore-
me6ajaekosistemasa ciljem da se okondadualizami da ljudska
vrsta ude u zajednicuLivotakao njen dlan a ne kao gospodar.
Kao Stoje pokret za grailanskaprava nadahnuopokret za
oslobodenjeZivotinja,takoje pokretza oslobodenjeZenapodstakao
dalje Sirenjeetike okruZenja.Mnogi autori2rsu uodili bliskost
9 stvari.U tom duhuje Sezdesetih
tr 2l
l Kao Sto su na primcr: Alan Wats, Nature, Man, Woman,New York
1970:Herbert Marcuse.Counnterrevolution and Revok. Boston 1972:Teodore
z 'talasa',univerzum
uJ Roszak, Person/Planet: The Creative Disintegra.tionof Industrialtoclety, New
J
uJ York 1978; Carolyn Merchant, The Death of Nature: Women,Ecol.ogyannd the
1 KarenJ. Warren,,,Feminismand Ecology:Making Conncctions",Environmental
ScientiJicRevolution,SanFrancisco1980.;Munay Bookchin,TheEcologyof Free-
dom: The Emergenceand Dissolutionof Hierarchy,Palo Alto, Cal., 1982.;Ynestra
King,,,Toward an EcologicalFeminismand a FeministEcology" in JoanRotschild,
ed., Machina ex Dea: Feminist Perspectiveson Technology,New York 1983.;
ideje feminizma saenvironmentalizmom.Metaforidnasaobraznost
Zenesa prirodomi analogijanjihove eksploatacijeuodljivaje pri-
lidno lako. ArhetipskidoZivljaj prirodnogokruZenja,kao pasivne,
'majke prirode' u antidkojmitologiji otelovljavalaje
hraniteljske
boginja zemlje Gaia.Dominacija tradicionalnihpatrijarhalnihvred-
nosti koje podstidumu5karceda ispoljavajusvoju nadmoi pred-
stavljana isti nadinpretnjuza prirodukao i za Zenu.
Fokusiraju6ipaZnju na eksploatacijuprirode, kao i Zene,
ekologijaje postalazna(ajnapodr5kafeminizmu, zajednosa is-
todnjadkommudroS6ukoja je od Sezdesetih podela da utide na
promenu zapadneslike sveta, Iz njihovog spoja nastalafilozofija
polaziod pretpostavkeo prirodnoj sklonostiZenada,umestodomi-
niraju6egracionalistidkog konceptaizolovanogindividualnogsop-
stva,podrZekonceptidentitetakoji akcenatstavljana odnose,po-
vezivanja,mreile.Podrazumevajuiiharmonidanodnos svegau pri-
rodi, kao unutarjednog funkcionalnog organizma,nova filozofija
morala(zasnovanana prirodnim osobinama- cirkularnosti i medu-
povezanosticeline,umestona obeleZjimaracionalizma- linearnosti
i hijerarhiji) odnosi se isto na feminizam kao i na ekologiju, na
individu kao i na celu prirodu. Ekofeminizamje tako u potpunoj
saglasnostisa biocentrizmom,sredi5njimkonceptom dubinske
ekologije."
Glo balizac ij a, inter esi, vr edno sti
PremaekofilozofimaplanetasemoZeposmatratikao global-
no selo,a globalizacijatreba da doprineseuverenjuda je interes
ekosistemaidentidansa najdubljim ljudskim interesima,jer doveka
ne trebaposmatratiodvojenood organskeceline univerzuma.Za x
o
mnogeenvironmentaliste ekoloiki pogledna svet predstavljaza-
a
padni pandanistodnjadkogshvatanjao su5tinskojpovezanostisvih l
E.
godinaAlen Vots pisaoo potrebi o
za unutra5njomrevolucijom svestikoja bi savladalamodnu iluziju
o postojanjuindividualnih identitetai omogudila da se o svetu IL
o
misli kao o sopstvenom telu. ,,KaoStoseokean N
o
u
Ethics 9,Spring 1987..
22MichaclE. Zimmermann,,,Fcminism.
DeepEcologyandEnvironmcntal
Ethic", EnvironmentalEthics9, Spring 1987
55
 se 'ljudi'. Svakaindividuaje lz.razcelokupneprirode,jedinstvene
akcije krtalnoguniverzurna".'''Sopstveniinterres bi bio prihvatljiv
za dubinskeekologe,kao osnovpolitike okruienja,sarnoakoje ta
'sopstvenost' 'sopstva'.
nerazludivaod globalnogi sveobuhvatnog
No, kako je mali broj ljudi dostigaotaj stepenprosvetljenja,etika
okruZenjatrebada sluZisvakodnevnom ogranidavanju uobidajenih
ljudskihsebidnih interesa.
Razjeelinjujuierazlike izrneduboracaza prava Zivotinja i
zagovornikaobuhvatneekoloike etike udinile su da oni podcenjuju
medusobne pozicije,madabi istorijskigledanomogli da seu.jedine
u napomda udruZenimsnagamaproSiredomenetike nasprammno-
go nadmoinijetradicionalnemoralnetilozofije koja se ogranidava
na ljudske odnose.Nepremostivijaz nastajezato Stosu borci za
oslobodenjeZivotinjaubedenibranioci individuallih Zivota- po
cenunormalnihprocesaekosistema, dok su zagovorniciobuhvatne
vrednostiokruZenjaspremnida Zrtvuju individualne ctrganizmeza
dobrobitekolodkeceline.
Ekstremni ekocentristaBerd Kalikot2a,smatrada pokret za
oslobotlenjeZivotinja,koji'atomistidki' zastupaiskljudivo prava
individualnih organizama,nemanikakve veze s etikom okruZenja,
koja 'holistidki' vrednujeintegritetbiotidkezajednice.'Eridki holi-
zam' otvaranovu perspektivuu odnosuna tradicionalnoindividu-
alistidku etiku. Iz ekocentriine perspektiveKalikot lavodi ekscen-
tridan zakljudakda je etidka vrednostokeanskog'fllAnktona koji
stvarakiseonik veia od vrednostibiia na vrhu lanca ishrane-
ljudi, ali ipak od ljudi, kao od jedinih samo-ogranidavajuiihetidkih
bi6a, odekujeda Zrtvuju sopstveniinteresu korist veieg dobra
prirode.
Pomeranjegranica liberalizmaposredstvomrazvoja eko-
lo5kesvestipodrazumevapro5irenjeodbraneprava.Pro5irenjeljud-
skih prava na ne-ljudenije poZeljannadinjer ne-ljude dovodi u
inferioran poloZaj.Umestotoga trebalobi svemuu prirodi piznati
!: autentidnepotencijale,integriteti velidinu. Kritikujudi'moralni
ekstenzionizam'da koristi hijerarhijumoralnihvrednosti,zasno-
vanu na inteligenciji ili osetljivosti, da uni5ti ekolo5ki egalitarizam
z PrincetonN.J., 1986:270-288
uJ
J 27
tlj
" Alan W. Watts, 1966:6,The Book On the TabooAgainst Knotuing Who
YouAre,CollierBooks.New York.
2a
Baird Callicot, tn Defenceaf the lnnd Ethic: Essal,sin Environmental
Philosophy,albany,
N.Y., 1988;Nash:154
56
i omoguii ljudirnada, u sludajukonflikta interesa,odbaceinterese
'podljudi', DZon Rodmanje predloZioetiku 'ekolo5kesenzibil-
nosti'25koja prepoznajetelossvih Zivih biia i prirodnih sistema.
Pro5irenjeetikena celinuekosistemapredstavljamehanizamregu-
lacijerrajmoinijihilanova u zajednicimoralnojednakih.
Pol Tejlor26takode zastupafilozofiju okruZenjakoja od-
bacujeetidku hijerarhiju i pripisujejednaku morainuvrednostsvim
oblicirna LivotauvaZavajuiiprava svih biia da ostvaresvojepoten-
cijale. Ljude etidki obzLvezuje njihova mo6 da izaberutakav nadln
Zivotakoji ie ugroZavanjeokruZenjadovesti na najmanjumeru.
Svestanda to zahtevarevoluciju etidke vizije, Tejlor nadu vidi u
tome Sto se slidnarevolucija vei dogoclilau vezi sa principima
jednakostikoji upravljajumoralnim odnosimaljucli 5toje rezultiralo
teorijornprirodnih pravai liberalno-dernokratskim sistemimaup-
ravljanjai pravde.Zatoje novi etidki skok* ka prirodi - najuzviSeniji
i najplemenitijimoralni poziv.
Filozofska konfrontacijaoko problemabiocentricneetike
ukljuduje autorekoji, kao Stoje redeno,smatrajuda je vrednost
prirodeinstrumentalna,da idejapravanikako ne moZeda seprimeni
na ne-ljude,te da ljudi imaju prava da zbog sopstveneclobrobiti
Stiteprirodu. Od tako usmerenihfilozofa potideprimedbada celina
ne moZeda se ukljudi u moralnu zajednicuukoliko nije svesnoi
oseiajno bi6e. Impresivanodgovor na tu primedbu predstavlja
naudnateorija engleskog^hemidara atmosfereDZejmsaLavlaka.
'hipoteza svoju popularnostar-
Njegova Gaia"' moZda duguje
hetipskoj matrici izraLenoj drevnim mitom o hraniteljskomboZan-
stvu. U naudncrj verziji, nekada5njiteolo5ki slojevi pride o zemlji
kao Zivom organizmuzamenjenisu autoritetombiohemije.Sa tog
gledi5ta,na5aplanetaje postepenostvorila i sadaodrZavasamo-
reguliSuie okruZenje,ona ne samo Sto omoguiuje Zivot svojih ><
delova,negoje i samaZiva.
F
4J)
2s t
John Rod-on, ,,The Liberationof Nature?"Inquiry 20, Spring 1977;
:
N a s h: 1 5 2
26PaulW. Taylor,RespectJbr -
Nature:ATheory oJEnvironmentalEthics,
t!
N
Ju.", Lovclock and SidneyEpton, ,,TlheQucsttbr Gaia", New Scientist J
u
6, Feb.1975;JamcsLovelock,Gaia: A New Look at Life on Earrlr, New York
1979; Primenaovc hipotezc moZe se naii u: Peter Russel,Zfte Global Brain:
Los Angeles,
Speculationson the Evolutionary Leap tu Planetary Consciousness,
1983;Nash:15'7
57
 se 'ljudi'. Svakaindividuaje lz.razcelokupneprirode,jedinstvene
akcije krtalnoguniverzurna".'''Sopstveniinterres bi bio prihvatljiv
za dubinskeekologe,kao osnovpolitike okruienja,sarnoakoje ta
'sopstvenost' 'sopstva'.
nerazludivaod globalnogi sveobuhvatnog
No, kako je mali broj ljudi dostigaotaj stepenprosvetljenja,etika
okruZenjatrebada sluZisvakodnevnom ogranidavanju uobidajenih
ljudskihsebidnih interesa.
Razjeelinjujuierazlike izrneduboracaza prava Zivotinja i
zagovornikaobuhvatneekoloike etike udinile su da oni podcenjuju
medusobne pozicije,madabi istorijskigledanomogli da seu.jedine
u napomda udruZenimsnagamaproSiredomenetike nasprammno-
go nadmoinijetradicionalnemoralnetilozofije koja se ogranidava
na ljudske odnose.Nepremostivijaz nastajezato Stosu borci za
oslobodenjeZivotinjaubedenibranioci individuallih Zivota- po
cenunormalnihprocesaekosistema, dok su zagovorniciobuhvatne
vrednostiokruZenjaspremnida Zrtvuju individualne ctrganizmeza
dobrobitekolodkeceline.
Ekstremni ekocentristaBerd Kalikot2a,smatrada pokret za
oslobotlenjeZivotinja,koji'atomistidki' zastupaiskljudivo prava
individualnih organizama,nemanikakve veze s etikom okruZenja,
koja 'holistidki' vrednujeintegritetbiotidkezajednice.'Eridki holi-
zam' otvaranovu perspektivuu odnosuna tradicionalnoindividu-
alistidku etiku. Iz ekocentriine perspektiveKalikot lavodi ekscen-
tridan zakljudakda je etidka vrednostokeanskog'fllAnktona koji
stvarakiseonik veia od vrednostibiia na vrhu lanca ishrane-
ljudi, ali ipak od ljudi, kao od jedinih samo-ogranidavajuiihetidkih
bi6a, odekujeda Zrtvuju sopstveniinteresu korist veieg dobra
prirode.
Pomeranjegranica liberalizmaposredstvomrazvoja eko-
lo5kesvestipodrazumevapro5irenjeodbraneprava.Pro5irenjeljud-
skih prava na ne-ljudenije poZeljannadinjer ne-ljude dovodi u
inferioran poloZaj.Umestotoga trebalobi svemuu prirodi piznati
!: autentidnepotencijale,integriteti velidinu. Kritikujudi'moralni
ekstenzionizam'da koristi hijerarhijumoralnihvrednosti,zasno-
vanu na inteligenciji ili osetljivosti, da uni5ti ekolo5ki egalitarizam
z PrincetonN.J., 1986:270-288
uJ
J 27
tlj
" Alan W. Watts, 1966:6,The Book On the TabooAgainst Knotuing Who
YouAre,CollierBooks.New York.
2a
Baird Callicot, tn Defenceaf the lnnd Ethic: Essal,sin Environmental
Philosophy,albany,
N.Y., 1988;Nash:154
56
i omoguii ljudirnada, u sludajukonflikta interesa,odbaceinterese
'podljudi', DZon Rodmanje predloZioetiku 'ekolo5kesenzibil-
nosti'25koja prepoznajetelossvih Zivih biia i prirodnih sistema.
Pro5irenjeetikena celinuekosistemapredstavljamehanizamregu-
lacijerrajmoinijihilanova u zajednicimoralnojednakih.
Pol Tejlor26takode zastupafilozofiju okruZenjakoja od-
bacujeetidku hijerarhiju i pripisujejednaku morainuvrednostsvim
oblicirna LivotauvaZavajuiiprava svih biia da ostvaresvojepoten-
cijale. Ljude etidki obzLvezuje njihova mo6 da izaberutakav nadln
Zivotakoji ie ugroZavanjeokruZenjadovesti na najmanjumeru.
Svestanda to zahtevarevoluciju etidke vizije, Tejlor nadu vidi u
tome Sto se slidnarevolucija vei dogoclilau vezi sa principima
jednakostikoji upravljajumoralnim odnosimaljucli 5toje rezultiralo
teorijornprirodnih pravai liberalno-dernokratskim sistemimaup-
ravljanjai pravde.Zatoje novi etidki skok* ka prirodi - najuzviSeniji
i najplemenitijimoralni poziv.
Filozofska konfrontacijaoko problemabiocentricneetike
ukljuduje autorekoji, kao Stoje redeno,smatrajuda je vrednost
prirodeinstrumentalna,da idejapravanikako ne moZeda seprimeni
na ne-ljude,te da ljudi imaju prava da zbog sopstveneclobrobiti
Stiteprirodu. Od tako usmerenihfilozofa potideprimedbada celina
ne moZeda se ukljudi u moralnu zajednicuukoliko nije svesnoi
oseiajno bi6e. Impresivanodgovor na tu primedbu predstavlja
naudnateorija engleskog^hemidara atmosfereDZejmsaLavlaka.
'hipoteza svoju popularnostar-
Njegova Gaia"' moZda duguje
hetipskoj matrici izraLenoj drevnim mitom o hraniteljskomboZan-
stvu. U naudncrj verziji, nekada5njiteolo5ki slojevi pride o zemlji
kao Zivom organizmuzamenjenisu autoritetombiohemije.Sa tog
gledi5ta,na5aplanetaje postepenostvorila i sadaodrZavasamo-
reguliSuie okruZenje,ona ne samo Sto omoguiuje Zivot svojih ><
delova,negoje i samaZiva.
F
4J)
2s t
John Rod-on, ,,The Liberationof Nature?"Inquiry 20, Spring 1977;
:
N a s h: 1 5 2
26PaulW. Taylor,RespectJbr -
Nature:ATheory oJEnvironmentalEthics,
t!
N
Ju.", Lovclock and SidneyEpton, ,,TlheQucsttbr Gaia", New Scientist J
u
6, Feb.1975;JamcsLovelock,Gaia: A New Look at Life on Earrlr, New York
1979; Primenaovc hipotezc moZe se naii u: Peter Russel,Zfte Global Brain:
Los Angeles,
Speculationson the Evolutionary Leap tu Planetary Consciousness,
1983;Nash:15'7
57
 Iz te perspektive,individualnabiia i vrste,kao Stoje dovek,
predstavljajuza zemljl isto Stosu ielije i organi za telo - delovi
nedeljiveceline.Etika okruZenjapridajevrednostceloj zemlji,jer
smatradaje ispravnovrednovaticeo organizama ne r'jegovepoje-
dinadnedelije.Ljudi su, kao 'moZdaneielije zemlje', sposobnina
samoogranidenje i uskladivanjesa biiem-zemljekome pripadaju.
Prematome,zemljaima osobinekoje zahtevatradicionalnaetika:
svest,ose6anjebola i interesza svoju dobrobit i njena pravakao
nad-bi6a,primarnasu u odnosuna biia nastanjena na njoj.
Biocentridnevrednostiapeluju na interesdovedanstvada
prihvati ekolo5kivid etidkeglobalizacijei delujeu skladus njim.
TeodorRo5akje pisao o pravimaplaneteizvedenimiz personifi-
kovane Majke Zemlje. Ni5ta ne treba iskljudivati iz etike jer sve
Stopostoji deoje istog kosmidkogbiia. Etika okruZenjaje sredstvo
planeteda za5titisebe,kao i nas same.Izbiocentrizma izvedena
univerzalnaetidka filozofi.ja tvrdi da je celina valnija od bilo kog
njenogdela.
Prihvatajudi'hipotezuGaia' neki autorismatrajudaje orga-
nizamZemlje sposobanda se odisti od destruktivnihelemenata,
kao Stosejednostavnijiorganizmiboreprotiv otrovakoji ugroZavaju
njihovu ravnoteZu.Po njihovoj zamisliGaiamoZeudiniti da desfuk-
tivna ljudskavrstauni5ti samusebeposredstvomnuklearnogoru1ja.
Kao Stone postoji ielija odvojena od organizma,t$l ne postoji
bi6e izvan kontekstaokruZenjai zato treba stalno imati na umu
neodvojivostindividualnoginteresaod globalnoginteresaceline
Borci za prava Zivotinja optuZuju biocentridni holizam za
totalitarizamkoji Zivote individua podredujeekosistemu,planeti i
univerzumu.Zrtvovanleindividuazajednici,grupi ili naciji-drZavi
suprotnoje duhu liberalnetradicije prirodnih pravakoja je inicirala
pokret za oslobodenjeZivotinja, zato on nuZnozastupaintrinsidnu
vrednostindividua. Medutim, pro5irenjepriznanja prava od ljudi
na Zivotinjezavr5avau odricanjuintrinsidnevrednosti'nesvesnih'
ili 'neosetljivih'biia kao Stosu po njihovom mi5ljenjuSume,pla-
E
l nine,reke...
Konceptualnikrug bi6a kojima sepripisuje intrinsidnavred-
z Jinghseng,Wet.,,Beware
Lu
nost pro5irenje moZdaprevi5enaglo tako da izgledada ve6i deo
E November
a
doveianstvaima problemesa tim da to shvatii prihvati.U istoriji
zapadnecivilizacije previ5e dugo su prava imali samo neki ljudi.
U odnosuna duZinute istorije tek nedavnoje povedenaborbada
58
prirodnopravo na Zivot, slobodui ostvarenjesopstvenogputa ka
sre6i dobiju i ostali - najpre svi ljudi, zatim Zivotinje, pa svi ne-
ljudi...
Krug kandidatakoje je trebalouzeti u obzir postaoje toliko
veliki da je na kraju doveo u pitanjelegitimnostprvobitnih, indi-
vidualnihkomponenata. Radikalnostetidkogpoduhvataprouzrok-
ovala je zanemarenjeuloge individualnog Livota za opstanak,
raznovrsnosti integritet ekosistema.Zaboravljenoje da poni5tenje
vrednostiindividueponiStavai samsmisaoprava.
Medutim, granice tradicionalneliberalne filozofije ipak su
pomerenezahvaljujudi ekoloSkojetici koja je otkrila nov horizont
smislaglobalizacije.Postaloje jasno da nema individualnogbla-
gostanjavan okruZenjakoje je stvorilo i odrZavaindividualni Zivot.
U tom smislu se moZe shvatiti biocentridnaetika: kao globalno
pro5irenjeliberalnogvrednovanjaindividualnog Livota na biofi-
zidku matricu. Taj novi stadijurnevolucije etike moZe se smatrati
pozitivnim ekoloSkimaspektomglobalizacije.
Negativniaspektiglobalizacije,ekolo5kikao i kulturni, na
Zalost,postojeparalelno.Da bi se oni umanjili i da bi se ostvarilo
kvalitativnopobolj5anjeuslovaZivota,potrebnoje dovestiu vezu
prirodni i istorijsko-kulturnisvet,jer to su sfere kojima ljudska
vrsta simultanopripada. Etika okruZenjanas udi da postoje op5te
prihvatljiva nadela.Jednotakvo nadelo,kao Stoje odgovornost,
moZeda omogu6ida se odredetadkeharmonizacijeljudske logike
sa logikom Zivota,a tu je filozofska antropologijaprozvanada
odredikonstitutivnuprirodu ljudskih biia u beskrajnojraznovrsnos-
ti prirode.
x
Literatura:
*l)
Capra,Fritjof. Taofizike, 1989.Opus,Beograd; ,,DeepEcology:A New
n
Paradigm", EarthIslandJournal2,Fall 1987.
;
Lovelock,Janes.Gctio:A NewLookat LifeonEarth,NewYork 1979. f
L
of 'Asian Vol.5,No.1l, No
Values"',Transitions,
1998.
LL
Midgley,Mary.AnimalsandWhyTheyMatter,Athens,Ga.1983.
Nash,RoderickFraizer.TheRightsof Nature:A Historyof Environmental
Ethics,The University of Winsconsin
Press,1989.
 Iz te perspektive,individualnabiia i vrste,kao Stoje dovek,
predstavljajuza zemljl isto Stosu ielije i organi za telo - delovi
nedeljiveceline.Etika okruZenjapridajevrednostceloj zemlji,jer
smatradaje ispravnovrednovaticeo organizama ne r'jegovepoje-
dinadnedelije.Ljudi su, kao 'moZdaneielije zemlje', sposobnina
samoogranidenje i uskladivanjesa biiem-zemljekome pripadaju.
Prematome,zemljaima osobinekoje zahtevatradicionalnaetika:
svest,ose6anjebola i interesza svoju dobrobit i njena pravakao
nad-bi6a,primarnasu u odnosuna biia nastanjena na njoj.
Biocentridnevrednostiapeluju na interesdovedanstvada
prihvati ekolo5kivid etidkeglobalizacijei delujeu skladus njim.
TeodorRo5akje pisao o pravimaplaneteizvedenimiz personifi-
kovane Majke Zemlje. Ni5ta ne treba iskljudivati iz etike jer sve
Stopostoji deoje istog kosmidkogbiia. Etika okruZenjaje sredstvo
planeteda za5titisebe,kao i nas same.Izbiocentrizma izvedena
univerzalnaetidka filozofi.ja tvrdi da je celina valnija od bilo kog
njenogdela.
Prihvatajudi'hipotezuGaia' neki autorismatrajudaje orga-
nizamZemlje sposobanda se odisti od destruktivnihelemenata,
kao Stosejednostavnijiorganizmiboreprotiv otrovakoji ugroZavaju
njihovu ravnoteZu.Po njihovoj zamisliGaiamoZeudiniti da desfuk-
tivna ljudskavrstauni5ti samusebeposredstvomnuklearnogoru1ja.
Kao Stone postoji ielija odvojena od organizma,t$l ne postoji
bi6e izvan kontekstaokruZenjai zato treba stalno imati na umu
neodvojivostindividualnoginteresaod globalnoginteresaceline
Borci za prava Zivotinja optuZuju biocentridni holizam za
totalitarizamkoji Zivote individua podredujeekosistemu,planeti i
univerzumu.Zrtvovanleindividuazajednici,grupi ili naciji-drZavi
suprotnoje duhu liberalnetradicije prirodnih pravakoja je inicirala
pokret za oslobodenjeZivotinja, zato on nuZnozastupaintrinsidnu
vrednostindividua. Medutim, pro5irenjepriznanja prava od ljudi
na Zivotinjezavr5avau odricanjuintrinsidnevrednosti'nesvesnih'
ili 'neosetljivih'biia kao Stosu po njihovom mi5ljenjuSume,pla-
E
l nine,reke...
Konceptualnikrug bi6a kojima sepripisuje intrinsidnavred-
z Jinghseng,Wet.,,Beware
Lu
nost pro5irenje moZdaprevi5enaglo tako da izgledada ve6i deo
E November
a
doveianstvaima problemesa tim da to shvatii prihvati.U istoriji
zapadnecivilizacije previ5e dugo su prava imali samo neki ljudi.
U odnosuna duZinute istorije tek nedavnoje povedenaborbada
58
prirodnopravo na Zivot, slobodui ostvarenjesopstvenogputa ka
sre6i dobiju i ostali - najpre svi ljudi, zatim Zivotinje, pa svi ne-
ljudi...
Krug kandidatakoje je trebalouzeti u obzir postaoje toliko
veliki da je na kraju doveo u pitanjelegitimnostprvobitnih, indi-
vidualnihkomponenata. Radikalnostetidkogpoduhvataprouzrok-
ovala je zanemarenjeuloge individualnog Livota za opstanak,
raznovrsnosti integritet ekosistema.Zaboravljenoje da poni5tenje
vrednostiindividueponiStavai samsmisaoprava.
Medutim, granice tradicionalneliberalne filozofije ipak su
pomerenezahvaljujudi ekoloSkojetici koja je otkrila nov horizont
smislaglobalizacije.Postaloje jasno da nema individualnogbla-
gostanjavan okruZenjakoje je stvorilo i odrZavaindividualni Zivot.
U tom smislu se moZe shvatiti biocentridnaetika: kao globalno
pro5irenjeliberalnogvrednovanjaindividualnog Livota na biofi-
zidku matricu. Taj novi stadijurnevolucije etike moZe se smatrati
pozitivnim ekoloSkimaspektomglobalizacije.
Negativniaspektiglobalizacije,ekolo5kikao i kulturni, na
Zalost,postojeparalelno.Da bi se oni umanjili i da bi se ostvarilo
kvalitativnopobolj5anjeuslovaZivota,potrebnoje dovestiu vezu
prirodni i istorijsko-kulturnisvet,jer to su sfere kojima ljudska
vrsta simultanopripada. Etika okruZenjanas udi da postoje op5te
prihvatljiva nadela.Jednotakvo nadelo,kao Stoje odgovornost,
moZeda omogu6ida se odredetadkeharmonizacijeljudske logike
sa logikom Zivota,a tu je filozofska antropologijaprozvanada
odredikonstitutivnuprirodu ljudskih biia u beskrajnojraznovrsnos-
ti prirode.
x
Literatura:
*l)
Capra,Fritjof. Taofizike, 1989.Opus,Beograd; ,,DeepEcology:A New
n
Paradigm", EarthIslandJournal2,Fall 1987.
;
Lovelock,Janes.Gctio:A NewLookat LifeonEarth,NewYork 1979. f
L
of 'Asian Vol.5,No.1l, No
Values"',Transitions,
1998.
LL
Midgley,Mary.AnimalsandWhyTheyMatter,Athens,Ga.1983.
Nash,RoderickFraizer.TheRightsof Nature:A Historyof Environmental
Ethics,The University of Winsconsin
Press,1989.
 Rotschild,Joan.e<J.,
Muchinaex Dea: Femini.rtPerspecti,-es on Technol-
ogy,New York l9tt3.
Roszak,'feodore.Person/Planet:The Creativel)isintegratiottof Industrictl
Society,New York 1978.
Taylor, Paul W. Respectfor Nature: A Thettryof EnvironmentalEthics,
PrincetonN.J.,I986
Warren,Karen J. ,,Feminismand Ecology: Making Connections",Envr-
ronmentalEthic"^9,Spring1987.
Watts,Alan W. The Book On the TabooAgainstKnowing Who YouAre,
Collier Books,New York 1966.
Whitehead,Alfred North. Procesi realnost,Sarajevo1968;Pojamprirode, STUDIJE
Beograd1989.
Wolff, RobertPaul. UnderstanclirtgRuwls,Princeton,N.J.1977. I CLANCX

JelenaDjurid

ECOLOGIC AL ASPECTS OF CLOBALIZATION

Summart

In this paper the devclopmcnt of ecological ideas is presented in correlation

with thc idea oi rights. In parallel with struggle lbr human rights the awarencss is
growing that other beings in our environmcnt as wcll, and cvcn thc planct as a
wholc, need rights in order to bc protccted against uncontrollcd exploitation and
negative consequencesof globalization. The spreading of the idea of right, as the
ccntral value of globalization, indicates the possibility of evolution of thc ethical
c o n s c i o u s n e s os f h u m a n k i n u .

Key words : environment, rights, anthropoccntrisrn, bioccntrism.

I(I
l

z
ul
J
uJ

60