Tumacenje Ivo Andric “Na obali”

Ivo Andric je knj. karijeru zapoceo kao pesnik, tek

sporadicno objavljujuci prozne zapise i kratke price. Tek
nakon I sv. rata se gotovo u potpunosti posvecuje
pripovedackom radu. Njegova prva pripovedacka knjiga je
posebno izdanje pripovetke "Put Alije Djerzeleza" 1920. U
medjuratnom periodu izdaje jos tri knjige prica
(1924,1931,1936) sve sa naslovom "Pripovetke", a nakon II
sv. rata slede "Nove pripovetke" ('48), "Panorama" ('58)
"Lica" ('60) i posthumno "Kuca na osami" ('76). Imao je
obicaj da uz knjige izabranih prica doda i neku novu, a
postoji i izvestan broj prica koje nisu ukljucene ni u jedno
posebno delo. Nakon njeg. smrti pronadjeno je nekoliko
neobjvljenih prica, konacan broj njih nije utvrdjen.
Pripovetka "Na obali" je stampana u sklopu zbirke
"Deca" iz 1963. god. Obzirom da se sve Andriceve
pripovetke mogu podeliti u nekoliko osnovnih grupa (one
bliske kratkom romanu, realisticke price hronikalno-
legendarnog tipa-sa istorijskom tematikom, realisticke
price sa razvijenom psiholoskom dimenzijom-savremena
tematika, fantasticno-poetske price i narativne price
esejisticko-meditativnog tona) ova pripovetka se moze
odrediti kao realisticna prica sa razvijenom psiholoskom
dimenzijom. Dakle, to je prica koja objedinjuje savremenu i
svevremenu temu kao sto je secanje na prvu ljubav (u
ovom slucaju je vise secanje i prikaz devojcicine porodice,
zivota, secanje na nju kao nekog ko je prvi probudio neke
lepe emocije) i teznja ka boljem zivotu, lepsem,
sigurnijem, bogatijem.
Ova prva tema je doslovno sprovedena (decak sedi na
obali, izdvojio se od drustva-bilo je nekoliko drugova, i
pokusavajuci da uhvati suncev zrak (kasno je podne)
odjednom u snovidjenju ugleda plavokosu devojcicu Rozu
Kalinu, kaze "crvena vrpca na sivom pesku, kao
neocekivan plamicak ili sanjan cudan cvet "tada krece
prica o njenim roditeljima (finansijskom inspektoru)
Antonu Kalini i Flori (zvanoj Loli) i njenoj porodici, njihovoj
nesvakidasnjoj ljubavnoj prici...
Za razliku od prve, druga tema, tema teznje ka
boljem, bogatijem zivotu je simbolicno predstavljena
preplivavanjem reke sa jedne obale na drugu. Ako znamo
da je jedna strana tj. obala "siromasna" zelenilom, kamena
i nepristupacna, i ako znamo da se na toj str. nalazi kuca
njegovih roditelja ("nasedjena kao bolest"), ako znamo da
ga tamo ceka skucena vecera i postelja, onda se prosto
namece misao da druga str. tj. obala reke (koja je zelena,
ima trave, zbunja...) predstavlja onakav zivot za kojim
Marko cezne, jer kaze "Raskos i lepota! To na ovim
obalama od kamena i peska ne nice i ne cvate. O tom se
masta..."
Pripovetka ima pripovedni okvir. On je predstavljen
slikom decaka, mladica na obali dok unutrasnjost
pripovetke cini prica o Rozi Kalini i njenoj porodici. Iz te
price saznajemo da je ljubav njenih roditelja bila
zabranjena, da ima starijeg brata kao i to da je ona
vanbracno dete (njena majka i neki Ceh, student praskog
konzervatorijuma, Anton je bio onda na granicnoj strazi).
Saznajemo da je, usled svega toga, u njihovoj kuci bilo
svadja i neslaganja, ali i da mala Roza nije u potpunosti
shvatala zasto. Bilo je samo jasno da se nije priklonila ni
ocu ni majci, bojala se i nje i njega i dozivljavala ih kao
zagonetna i opasna stvorenja. Drugacije je odrastala i
drugacije se ponasala u odnosu na ostale devojcice.
Druzila se vise sa decacima, hrabro se upustala u okrsaje
sa njima (kulminacija u sceni kad joj jedan od decaka
zadigne suknjicu i kad ona mirno i sabrano ode po ocevu
sablju), bila je smela. Brata su poslali u kadetsku skolu,
dolazio je samo za raspust, govorio samo nemacki i isao je
uvek sam (nikoga nije poznavao), besprekorno obucen.
Postojala je ogromna distanca madju njima te u tom
smislu nije osecala nikakvu sigurnost, toplinu (inace se
starija braca uglavnom zastitnicki postavljaju prema
mladjim sestrama!). Za razliku od njega, Roza Kalina je
isla u skolu sa visegradskom decom, potpuno se srodila sa
njima jer zapravo, za drugi i drugaciji svet nije znala.
Odnos izmedju brata i sestre je najbolje prikazan scenom
kad mu se ona pozali na situaciju u kuci ("Karlo, oni...
se...svadjaju") na sta joj on grubo, maltene s ciljem da je
ponizi, odgovara "Gusko"... pa svi se svadjaju. Nema
razumevanja niti zelje za njim.
Vreme je prolazilo (Marko je u IV, a Kalina u III
razredu) i Marko shvata da je posmatra na drugaciji nacin,
ne kao drug druga, vec da je primecuje kao curu; spontano
se namece misao poljupcu, prvom poljupcu. Roza je smelo
i odlucno izabrala Marka za taj "cin"... Sledi njihov susret
na obali gde, usled treme i zbunjenosti ne dolazi do samog
poljupca. Od onda se nisu vise videli. Kad je sledece
godine tj. leta Marko dosao, Roze vise nije bilo. Nakon
skole je otisla u Cesku, odakle se vise nije vracala
roditeljima. Cuo je samo da je uradila "nesto sto ne valja"
-pobegla sa nekim umetnikom. Nakon tog saznanja, citalac
se "vraca" na scenu na obali, na Marka i ostale decake
koji se, iako umorni, izgladneli, spremaju da preplivaju
reku. Jedan od drugova naglo prekida njegova razmisljanja
recenicom "Ustaj, placko!" na sta Marko revoltirano
ustaje. Mozda zbog zadirkivanja, ili zbog misli i mastanja o
necemu sto je lepo (i proslo) i nedostizno, kaze Andric
"Vise nije bilo studeni... drhtavice od pomisli na hladnu
vodu", glavacki skace sa stene u reku, kaze "kao da se
spasava u njoj", Na simbolican nacin je predstavljena
njegova zelja/ snaga/ spremnost da se uhvati u kostac sa
zivotom, koji nije ni prijatan uvek, niti ga cine samo lepe
stvari...Vazno je sve stoicki podneti, ne bojati se i hrabro
prihvatiti sve sto donosi sa sobom. Andric to simbolicno
predstavlja slikom Markovih misli tokom plivanja, kad kaze
"Voda je bila ostrija i hladnija nego sto se moglo zamisliti;
bilo je bolnije od svakog predvidjanja...nije okretao glave,
nego je izmahivao sve jace i brze...protivna obala se
primice i biva sve jasnija"- u tome je nalazio novu snagu
"samo plivati! isplivati iz hladne vode i okrenuti ledja
svemu, i mastanjima o onom sto je bilo, i cega
nema...plivati i isplivati!"
Ovo je jedna od Andricevih pripovedaka u 3. licu, iz
pozicije objektivnog, sveznajuceg pripovedaca.Vecina
njeg. pripoved. su takve, dok su one u 1. l. redje. I ovom
prip. dominira monolosko-meditativni ton, dijalozi su retki i
skrti-uglavnom sluze dodatnoj karakterizaciji likova. U
vecini njegovih proznih dela ima medjusobno povezanih
prica. Princip tog povezivanja je razlicit (okvirna prica u "P.
avliji") preplitanje paralelnih tokova, nadovezivanje
epizoda u "Na Drini cuprija" ali je jezgro njegovih pripoved.
dela pa tako i ove price, uvek novelisticko.