Динамика популација главних ловних врста

На територији Републике Србије живи 94 врсте сисара, што чини 67% фауне сисара
Европе. Статус ловне дивљачи има 22 врсте сисара. На територији Србије среће се
преко 360 врста птица што представља 74% врста које насељавају европски континент,
од чега су 260 врста птице гнездарице. Ако се има у виду да је број врста птица које се
гнезде на Балканском полуострву око 300, то значи да се код нас среће 87%
орнитофауне Балкана. Од свих врста птица 24 имају статус ловних врста.

Слика . Процењена бројност неких врста дивљих животиња на територији Србије

Fig: The number of most important game animals in Serbia.

Тренд бројности ловне дивљачи у последњих пет година указује на повећање бројности
најзначајнијих ловних врста. Према подацима Управе за шуме пораст бројности
најзначајнијих врста ловне дивљачи креће се у опсегу 15-20 % у периоду 2005-2008
година.

800000

700000

600000

500000 Срна
Дивља свиња
400000 Зец
Фазан
300000 Препелица

200000

100000

0
1990 1995 2000 2003 2005 2007 2008

Слика: Тренд бројности главних ловних врста.

Fig: Trend of game animals populations.

Треба напоменути да подаци о бројности матичног јата, бројности пред лов и бројности
после ловне сезоне за ловну 2008/2009 показују извесну нелогичност. На пример,
бројно стање дивље свиње пред лов износило је 26701. Годишњи одстрел је био 6478,
док су регистровани губици били 30530. Бројно стање на крају ловне године било је
14331. Бројно стање јелена показује да је од 4412 јединки изловљено 3401, а на крају
ловне године било је 3243.
 120000

100000
Матични фонд

Стање фонда на почетку ловне

80000 године
Реални прираст у ловној години

Стање фонда пред лов

60000

Годишњи одстрел

40000 Регистровани губици

Стање фонда на крају ловне године

20000

0
1

Слика: Бројност крупне дивљачи на територији Републике Србије.

Fig: Number of big game animals in Serbia.

Бројно стање фонда крупне дивљачи на почетку ловне године износило је око 72000.
реализовани лов и губици били су око 9000. Бројно стање на крају ловне године је око
63000, што је разлика између бројности на почетку ловне године и излова и губитака.
Међутим, реални прираст (24000) и бројно стање пред лов (95000) се не уклапају у
годишњи биланс крупне ловне дивљачи. Пошто је реалног прираста природно било, та
бројност се дакле не налази у билансима корисника ловних подручја. Развој
експертског, независног мониторинга ловне дивљачи умногоме би дао реалну слику
коришћења овог природног богатства, што би омогућило и бољу контролу и израду
планова. Управа за шуме је крајем 2010. године издала налог ловној инспекцији да
изврши контролу планских докумената и стања на терену, али се резултати још увек
прикупљају.
Процењена бројност популације муфлона је релативно стабилна у периоду 2005-2007.
(око 516), али ова бројност указује на смањење од око 15 % у односу на период пре
2005 године. Према подацима Управе за шуме, током 2008. године укупан одстел
муфлона био је 104, док су регистровани губици од 634 јединке, па је на крају ловне
године остало 142 јединке муфлона. Бројност популација дивокоза (380) указује на
стабилизацију и благи пораст бројности популације на ниво с почетка века. Бројност
популације медведа (48) варира из године у годину, како због изразите миграторности
јединки ове врсте, тако и због релативно мале бројности популација што увећава
грешку приликом процењивања..
Иако је вук врста која је веома добар индикатор стања животне средине, код нас не
постоје прецизни подаци о бројности популације на територији Србије, а бројни
показатељи о нанесеној штети указују на прекобројност популације. Процењена
бројност вука креће се у опсегу 500-700 јединки, мада постоје процене да има преко
1100 вукова на територији Србије. Оквирни подаци у годишњем излову вука се крећу
од 170 до 180 јединки. На подручју Војводине вук је у режиму трајне заштите, док на
подручју Централне Србије нема ловостаја.