Zbirka Test Pitanja Iz Opste Epidemiologije PDF

ZBIRKA TEST PITANJA IZ OPŠTE EPIDEMIOLOGIJE
Vesna Pantović
Gordana Đorđević
Kragujevac, 2005.
1
ZBIRKA TEST PITANJA IZ OP[TE EPIDEMIOLOGIJE
I - Osnovni pojmovi i definicije

(Prof. dr Vesna Pantovi})
1. Definicija i zadaci epidemiologije
Epidemiologija je nauka o epidemijama:

1. da ¨
2. ne ý
Epidemiologija je nauka o:
1. rasprostranjenosti i uzrocima poreme}aja zdravlja, kao i o njihovom
spre~avanju i suzbijanju ý
2. primeni skrininga tokom epidemije zaraznih bolesti ¨
3. epidemijama zaraznih bolesti i zakonitostima koje ih prate ¨
Ciljevi epidemiologije su:

1. identifikacija uzroka poreme}aja zdravlja ¨
2. definisanje, primena i evaluacija mera spre~avanja i suzbijanja tih poreme}aja ¨
3. oba odgovora su ta~na ý
Radi ostvarivanja svojih ciljeva, epidemiologija koristi tri osnovne metode:

1. deskriptivnu, longitudinalnu i eksperimentalnu ¨
2. deskriptivnu, anamnesti~ku i eksperimentalnu ¨
3. deskriptivnu, analiti~ku i eksperimentalnu ý
Opservacione studije su:

1. deskriptivne i eksperimentalne ¨
2. eksperimentalne i analiti~ke ¨
3. deskriptivne i analiti~ke ý
2
2. Epidemija, endemija, pandemija
Po definiciji, epidemija predstavlja pojavu bolesti u broju koji:

1. se odnosi samo na bolesti zarazne etiologije ¨
2. je u apsolutnim vrednostima veliki i koji se javlja naglo ¨
3. prevazilazi njenu uobi~ajenu u~estalost u odre|enoj populaciji ý
Bitne karakteristike epidemije su:

1. bolest ne mora biti zarazna, broj ne mora biti veliki i ne mora nastati naglo ý
2. bolest ne mora biti zarazna, broj mora biti veliki i mora nastati naglo ¨
3. bolest mora biti zarazna ¨
3. Uzroci nastanka epidemija
Slede}i stepeni u~estalosti bolesti prethode epidemiji (pandemiji):

1. endemija, sporadi~nost, pandemija ¨
2. odsustvo bolesti, endemija, pandemija ¨
3. endemija, sporadi~nost, odsustvo bolesti u humanoj populaciji ý
Endemija je:
1. povremeno prisustvo oboljenja me|u stanovni{tvom odre|enog podru~ja i
vremenski je ograni~eno ¨
2. stalno prisustvo oboljenja me|u stanovni{tvom odre|enog podru~ja, a poreme}aj
zdravlja je prostorno ali ne i vremenski ograni~en ý
3. povremeno javljanje oboljevanja me|u stanovni{tvom odre|enog podru~ja, a
poreme}aj zdravlja je prostorno i vremenski ograni~en ¨
Najniì stepen endemi~nosti karakteri{e:

1. odsustvo bolesti ¨
2. mala koli~ina agensa, oteàna mogu}nost njegovog preno{enja
ili otporna populacija ý
3. sporadi~nost ¨
Endemija je:
1. pojava pojedina~nih slu~ajeva bolesti koja je ekdemska
(odoma}ena me|u stanovni{tvom odre|enog podru~ja) ¨
2. pojava pojedina~nih slu~ajeva bolesti koja nije autohtona ¨
3. stalno prisustvo oboljenja koje je autohtono, tj. odoma}eno me|u
stanovni{tvom odre|enog podru~ja ý
3
Sporadi~nost je:
1. pojava pojedina~nih slu~ajeva bolesti koja je autohtona ¨
2. pojava pojedina~nih slu~ajeva bolesti koja nije autohtona
(uneta u virginalnu teritoriju) ý
3. stalno prisustvo oboljenja koje je autohtono tj. odoma}eno me|u stanovni{tvom
odre|enog podru~ja ¨
Sporadi~nost je:
1. pojava bolesti ~ija je u~estalost izrazito niska ¨
2. pojava pojedina~nih slu~ajeva bolesti koja je autohtona ¨
3. pojava pojedina~nih slu~ajeva bolesti koja je uneta u virginalnu teritoriju
(nije autohtono, ve} je ekdemsko ili egzoti~no oboljenje) ý
Sporadi~nost karakteri{e:
1. pojava pojedina~nih slu~ajeva bolesti koja nije autohtona ý
2. mala koli~ina prouzrokova~a, oteàna mogu}nost preno{enja
i otporna populacija ¨
3. niska koncentracija agensa i visok stepen kolektivnog imuniteta ¨
Odsustvo bolesti u populaciji je posledica:

1. nepostojanje agensa u spolja{njoj sredini ¨
2. nepostojanja agensa u spolja{njoj sredini ili agens postoji ali njegov
patogeni efekat nije ispoljen (izostale ekspozicije osetljivih) ý
3. cikli ~nih varijacija oboljenja ¨
4. Epidemijski proces
Epidemijski proces je:

1. javljanje i odràvanje bolesti u populaciji ¨
2. javljanje, odràvanje i nestajanje bolesti u humanoj populaciji ý
3. zakonitost koja prati pojavu bolesti u epidemijskoj formi ¨
4
II - Merenje u~estalosti poreme}aja zdravlja

5. Mere u~estalosti poreme}aja zdravlja
O odnosu je re~ kada su:

1. brojilac i imenilac dve posebne veli~ine, od kojih ni jedna nije sadràna u drugoj ý
2. brojilac i imenilac dve posebne veli~ine ¨
3. brojilac i imenilac dve posebne veli~ine pri ~emu je obavezno
brojilac deo imenioca ¨
Su{tinu pojma epidemijski proces ~ini:

1. me|usobna uslovljenost dejstva faktora vezanih za doma}ina, agense
i spolja{nju sredinu ý
2. odsustvo kolektivnog imuniteta ¨
3. niska koncentracija patogenog agensa ¨
Proporcija je vrsta:
1. odnosa ý
2. stope ¨
3. standardizovane stope ¨
Proporcija je vrsta odnosa u kojoj je:

1. imenilac deo brojioca ¨
2. brojilac uklju~en u imenilac ý
3. imenilac zbir posmatranih pojava ¨
Proporcija izraàva:
1. odnos dela prema celini ý
2. verovatno}u javljanja doga|aja ¨
3. dinamiku neke pojave ¨
U proporciji brojilac i imenilac:

1. mogu imati istu jedinicu posmatranja ¨
2. ne moraju imati istu jedinicu posmatranja ¨
3. imaju istu jedinicu (dimenziju) posmatranja ý
5
Proporcija se izraàva u:
1. decimalama ¨
2. razlomcima i procentima ¨
3. decimalama, razlomcima i procentima ý
Indeks je:
1. saèti pokazatelj nastao posmatranjem dve ili vi{e promenljivih veli~ina ý
2. pro{ireni pokazatelj nastao posmatranjem vi{e od tri promenljive veli~ine ¨
3. drugi naziv za kumulativnu incidenciju ¨
Indeksi ~esto sluè za:

1. pore|enje podataka koji pripadaju istoj statisti~koj seriji ý
2. pore|enje podataka koji pripadaju razli~itoj statisti~koj seriji ¨
3. uo~avanje fatalnosti posmatrane pojave ¨
Stope izraàvaju:
1. ra{irenost neke pojave u populaciji ¨
2. brzinu javljanja (kretanja) neke pojave u jedinici vremena ý
3. verovatno}u nekog dinami~kog procesa ¨
Brojilac stope je zbir:

1. vremenske izloènosti svakog pojedinca ¨
2. odabranih znakova ìvotnosti ¨
3. posmatranih pojava (doga|aja) ý
Imenilac stope tj. osobe - vreme (godine) rizika je zbir:

1. perioda tokom kojih je svaki ispitanik bio pra}en ý
2. posmatranih doga|aja ¨
3. svih izloènih (nekom faktoru) koji su u ispitivanju posmatrani ¨
6. Pokazatelji obolevanja
Stopom incidencije se iskazuje odnos:

1. ukupnog broja postoje}ih doga|aja u jednoj ta~ki vremena i broja stanovnika
u istoj vremenskoj ta~ki ¨
2. broja novonastalih doga|aja i zbira osoba vremena izloènosti
(odnos procenjenog broja stanovni{tva sredinom posmatranog perioda, kao
prihvatljive aproksimacije) ý
3. ukupnog broja doga|aja i zbira vremena posmatranja (riziku izloèna populacija) ¨
6
Kumulativnom incidencijom se izraàva odnos:

1. ukupnog broja doga|aja u jednom trenutku i zbira osoba - vremena izloènosti ¨
2. novonastalih doga|aja u odre|enom periodu i populacije sredinom perioda
posmatranja ¨
3. novonastalih doga|aja u odre|enom periodu i populacije na po~etku tog perioda ý
Kumulativna incidencija zavisi od:

1. incidencije i duìne perioda posmatranja ý
2. teìne bolesti ¨
3. prevalencije i brojnosti posmatranja populacije ¨
Kumulativna incidencija se pribliàva stopi incidencije kada je:

1. u~estalost poreme}aja zdravlja visoka, a vreme pra}enja duga~ko ¨
2. u~estalost poreme}aja zdravlja niska, a vreme pra}enja kratko ý
3. u~estalost poreme}aja zdravlja visoka a vreme pra}enja kratko ¨
Stopa incidencije zna~ajna je za procenu:

1. epidemiolo{ke situacije i bolje uo~avanje prisustva i dejstva uzro~nih faktora ý
2. ra{irenosti bolesti u populaciji ¨
3. razvoja zdravstvenih slu`bi ¨
Prevalencija izraàva:
1. odnos ukupnog broja postoje}ih doga|aja u jednoj ta~ki vremena i broja
stanovni{tva u istoj vremenskoj ta~ki ý
2. odnos broja novonastalih doga|aja i stanovni{tva tokom posmatranog perioda ¨
3. odnos broja novonastalih doga|aja i stanovni{tva sredinom posmatranog perioda ¨
Prevalencijom se ne izraàva:
1. odnos ukupnog broja doga|aja i broja stanovnika u istoj vremenskoj ta~ki ¨
2. obim i ra{irenost pojave ¨
3. rizik obolevanja ý
7. Pokazatelji umiranja
Osnovni pokazatelji umiranja su:

1. stopa mortaliteta i letalitet ý
2. incidencija i prevalencija ¨
3. kumulativna incidencija i stopa incidencije ¨
7
Letalitet ukazuje na:

1. javno-zdravstveni zna~aj odre|enog poreme}aja zdravlja ¨
2. rizik umiranja obolelih od odredjene bolesti ý
3. brzinu javljanja smrtnog ishoda ¨
Stopa mortaliteta je:

1. indikator javno-zdravstvenog zna~aja odre|enog poreme}aja zdravlja ý
2. pokazatelj teìne bolesti ¨
3. pokazatelj rizika umiranja obolelih osoba ¨
8. Varijabilnost i gre{ke merenja
Nepodudarnost pri vi{ekratnim (sukcesivnim ili paralelnim) merenjima, mogu biti

rezultat razlika vezanih za:
1. predmet merenja ¨
2. predmet merenja i ispitiva~e ¨
3. predmet merenja, kori{}ene instrumente i ispitiva~e ý
Merni instrumet je:

1. aparat kojim se obavlja neki test ¨
2. upitnik za otkrivanje razli~itih poreme}aja zdravlja ¨
3. aparat kojim se obavlja neki test, upitnik za otkrivanje razli~itih poreme}aja
zdravlja, odre|ena tehnika fizikalnog pregleda ý
Nepodudarnost pri vi{ekratnim merenjima izme|u ostalog mogu biti rezultat

razlika koje se odnose na merni instrument i to:
1. razli~ite vrste instrumenata ¨
2. iste vrste instrumenata koji su nejednako ba`dareni ¨
3. razli~ite vrste instrumenata, iste vrste instrumenata nejednako ba`darenih,
jednog istog instrumenta koji nije dovoljno precizan ý
Nepodudarnost pri vi{ekratnim merenjima mogu biti rezultat razlika vezanih za

ispitiva~a, i to:
1. me|uispitiva~ke varijacije ¨
2. unutarispitiva~ke varijacije ¨
8
Me|uispitiva~ka varijacija je stepen u kome ocene:

1. vi{e ispitiva~a odudaraju jedne od drugih ý
2. jednog ispitiva~a odudaraju jedna od druge ¨
3. oba odgovora su ta~na ¨
Unutarispitiva~ka varijacija je stepen u kome ocene:

1. jednog istog ispitiva~a odudaraju jedna od druge pri sukcesivnim pregledima
istog materijala ý
2. vi{e ispitiva~a odudaraju od srednje vrednosti ¨
3. jednog istog ispitiva~a odudaraju jedna od druge pri sukcesivnim pregledima
razli~itog materijala ¨
O nasumi~nim (slu~ajnim) gre{kama govorimo kada su dobijeni rezultati:

1. manje-vi{e ravnomerno raspore|eni oko stvarnih vrednosti ý
2. u skladu sa referentnim vrednostima ¨
3. u granicama intervala poverenja ¨
Rezultati merenja mogu da odstupaju stalno (ili prete`no) u jednom smeru pri ~emu
je u rezultate ugra|ena:
1. sistematska gre{ka ý
2. slu~ajna gre{ka ¨
3. slu~ajna i sistematska gre{ka ¨
Pristrasnost je:
1. postupak u kome su dobijeni rezultati ravnomerno raspore|eni
oko stvarne vrednosti ¨
2. svaki postupak koji vodi odstupanju rezultata (zaklju~ka) od istine ý
3. me|uispitiva~ka i unutarispitiva~ka varijacija ¨
Od preko 50 vrsta pristrasnosti naj~e{}e su zabeleèni:

1. pristrasnost izbora i me|uispitiva~ke varijacije ¨
2. informativna pristrasnost i unutarispitiva~ke varijacije ¨
3. pristrasnost izbora, informativna pristrasnost i pridruènost ý
Pristrasnost izbora moè nastati ako se:

1. pogre{no odabere uzorak (nereprezentativna grupa ispitanika), a dobijeni
rezultati uop{tavaju ¨
2. izvr{i neadekvatan izbor grupe za pore|enje ¨
9
Informativna pristrasnost je rezultat:

1. neta~nih podataka koji vode pogre{nom klasifikovanju ispitanika ý
2. ta~nih podataka, ali pogre{nog klasifikovanja ispitanika ¨
3. nasumi~ne ili slu~ajne gre{ke ¨
Pridruènost (konfaunding) je:

1. vrsta nasumi~ne gre{ke ¨
2. odnos izme|u dve varijable zamagljen uticajem tre}e koja je povezana
sa obe prethodne ý
3. vrsta me|uispitiva~ke varijacije ¨
III - Izvori podataka o obolevanju i umiranju

9. Izvori podataka o populaciji
Izvori podataka o populaciji su:

1. popisi stanovni{tva ¨
2. procene i projekcije stanovni{tva ¨
3. oba odgovora su ta ~na ý
Popis stanovnika je:

1. sveobuhvatan, pouzdan i ta~an izvor podataka o populaciji izloènoj riziku
obolevanja, odnosno umiranju ý
2. sveobuhvatan, pouzdan i ta~an izvor podataka o populaciji svih obolelih
(novih i starih) ¨
3. procenjen broj stanovnika koji se odnosi na sredinu svake kalendarske godine ¨
10. Izvori podataka o obolevanju i umiranju
Podaci o umiranju i to, izve{taji o uzroku smrti kao kategorije izvora podataka o
umiranju, za niz poreme}aja zdravlja predstavljaju najbolji pokazatelj njihovog
kretanja usled ~injenice da je smrtni ishod:
1. vremenski precizno definisan, subjektivnoj proceni nepodloàn doga|aj ¨
2. vremenski i prostorno precizno definisan, subjektivnoj proceni nepodloàn
doga|aj koji se sigurno i pouzdano evidentira ý
3. subjektivnoj proceni nepodloàn doga|aj koji se sigurno i pouzdano evidentira ¨
10
Procena zna~aja bolesti na osnovu mortaliteta je pouzdanija ako je:

1. letalitet visok ¨
2. interval izme|u obolevanja i smrtnog ishoda {to kra}i ¨
Prednost podataka mati~ne slu`be kao kategorije izvora podataka o umiranju je pri:
1. razmatranju epidemiolo{ke situacije na uèm podru~ju ý
2. razmatranju epidemiolo{ke situacije na teritoriji dràve ¨
3. proceni stope pravalencije ¨
Cilj prijave bolesti kao kategorije izvora podataka o obolevanju je:

1. pra}enje kretanja bolesti ¨
2. stalna kontrola epidemiolo{ke situacije; rano uo~avanje porasta broja obolelih
u cilju blagovremenog preduzimanja protivepidemijskih mera; evaluacija
efikasnosti primenjenih mera suzbijanja ý
3. koncipiranje hipoteze o razlozima nastanka bolesti ¨
Na teritoriji Dràvne zajednice Srbije i Crne Gore prijavljuje se:

1. 70 zaraznih bolesti ý
2. 67 zaraznih bolesti ¨
3. 72 zarazne bolesti ¨
Procenat prijavljenih zavisi od:

1. razvijenosti, dostupnosti i kori{}enja zdravstvene slu`be ¨
2. teìne kini~ke slike, u~estalosti atipi~nog oblika bolesti i inaparentne infekcije,
diferencijalno dijagnosti~kih problema; aùrnosti prijavljivanja ¨
Prema Me|unarodnom sanitarnom pravilniku, zemlje ~lanice SZO du`ne su da

najbrìm putem prijave oboljenje ili sumnju na slede}a oboljenja:
1. kolera, pegavac, poliomijetitis ¨
2. kuga, ùta groznica, malarija ¨
3. kolera, kuga, ùta groznica ý
Bolesti pod nadzorom SZO su:

1. pegavac, povratna groznica, paraliti~ni poliomijelitis, malarija i grip ý
2. kolera, kuga, ùta groznica, variola, malarija ¨
3. kolera, kuga, variola, grip, pegavac ¨
Registri kao kategorija izvora podataka o obolevanju obuhvataju:

11
1. hroni~ne i neke akutne bolesti i stanja ¨

2. 11 hroni~nih bolesti i stanja ý
3. 25 naj~e{}ih hroni~nih bolesti i stanja ¨
Registri pojedinih poreme}aja zdravlja treba da omogu}e precizno sagledavanje:

1. u~estalosti i rasprostranjenosti bolesti ¨
2. toka i prognoze bolesti ¨
Na teritoriji Srbije vode se registri za:

1. 20 bolesti odnosno grupa bolesti ¨
2. 15 bolesti, odnosno grupa bolesti ¨
3. 11 bolesti odnosno grupa bolesti ý
Na teritoriji Srbije se za jednu od slede}ih bolesti ne vodi registar:

1. endemska nefropatija ¨
2. progresivna encefalopatija ý
3. reumatska groznica ¨
Registar klicono{a je i kategorija izbora podataka o:

1. obolevanju ý
2. populaciji ¨
3. obolevanju i umiranju ¨
Registar klicono{a (formiranje kartoteke) za lica koja su prebolela pojedine

bolesti i/ili izlu~uju njihove prouzrokova~e vaì za oboljenja koja mogu dovesti do:
1. akutnog klicono{tva ¨
2. hroni~nog klicono{tva ý
Na teritoriji Srbije vode se slede}i registri kao kategorija izvora podataka o obolevanju:
1. registri o hospitalizaciji ¨
2. registri obolelih, registri klicono{a, ostali registri ý
3. registri obolelih, registri ambulantno-klini~kih ustanova ¨
Na teritoriji Srbije u cilju merenja u~estalosti bolesti neophodno je raspolagati:

1. podacima o populaciji i podacima o umiranju i obolevanju ý
2. podacima o obolevanju i umiranju ¨
3. registrima o obolevanju i umiranju ¨
12
IV - Epidemiolo{ki nadzor
(Dr Gordana Djordjevi})
11. Epidemiolo{ki nadzor - definicija, predmet, zna~aj i cilj
Epidemiolo{ki nadzor je:

1. kontrola na klicono{tvo posle preleàne bolesti ¨
2. kontrola na klicono{tvo radnika odre|enih zanimanja ¨
3. stalno sistematsko prikupljanje, analiza i tuma~enje podataka o odre|enoj
pojavi vezanoj za zdravlje, dostavljanje povratnih informacija onima koji podatke
prikupljaju ili koriste, a u cilju spre~avanja i suzbijanja poreme}aja zdravlja ý
Cilj epidemiolo{kog nadzora je:

1. sagledavanje u~estalosti poreme}aja zdravlja ¨
2. sagledavanje distribucije obolelih ¨
3. pra}enje incidencije i prevalencije i spre~avanje i suzbijanje poreme}aja zdravlja ý
Uobi~ajeni sinonim za nadzor je:

1. javni nadzor ¨
2. "javnozdravstveni nadzor" ý
3. sanitarni nadzor ¨
Nadzorom se prate:
1. isklju~ivo zarazne bolesti ¨
2. zarazne i nezarazne bolesti ¨
3. zarazne i nezarazne bolesti, povrede, kongenitalne malformacije, trovanja
i bolesti koje prate prirodne katastrofe, kao i kompletnost obuhvata i za{tite
populacije imunizacijom i pra}enje prevalencije mikroorganizama rezistentnih
na lekove ý
Nadzorom se prati:
1. promena u~estalosti poreme}aja zdravlja ¨
2. promena u prevalenciji faktora rizika vezanih za na~in ìvota i zaga|enje
ìvotne sredine ¨
Ciljevi nadzora su:

1. otkrivanje epidemija i evaluacija primenjenih mera, identifikacija grupa sa
najvi{im rizikom za datu bolest i razja{njavanje etiologije i puteva {irenja bolesti ¨
2. dugoro~no pra}enje trendova poreme}aja zdravlja, usmeravanje preventivnih i
protivepidemijskih mera, obezbedjenje podataka za nau~na istraìvanja ¨
13
12. Elementi sistema nadzora i metod nadzora
Definicije koje }e se koristiti za nadzor treba da budu:

1. detaljne i sveobuhvatne ¨
2. jednostavne i da predstavljaju ravnoteù izme|u senzitivnosti i specifi~nosti ¨
3. jednostavne, {to kra}e, da predstavljaju ravnoteù izme|u potreba da se
zadovolje senzitivnost, specifi~nost i izvodljivost ý
Definicije slu~aja u sistemu nadzora treba koristiti:

1. samo u svrhe nadzora ý
2. za sprovo|enje deskriptivnih studija ¨
3. za izvo|enje analiti~kih studija ¨
U razli~itim situacijama u zavisnosti od potrebnih informacija, primenjenih

metoda nadzora i uve`banosti personala, za jednu bolest koriste se:
1. razli~ite definicije ý
2. iste definicije ¨
Metod nadzora zavisi od:

1. potrebnih informacija ¨
2. rasprostranjenosti zdravstvenog problema ¨
3. potrebnih informacija i raspoloìvih sredstava ý
Nadzor moè biti:

1. aktivni, pasivni, kombinovani pasivno-aktivni, modifikovani aktivni,
poja~ani aktivni ý
2. analiti~ki i anamnesti~ki ¨
3. anamnesti~ki i eksperimentalni ¨
Metodi nadzora su:

1. aktivni i pasivni nadzor, obavezno prijavljivanje odre|enih bolesti, nadzor
zasnovan na laboratorijskim podacima, registri, ciljna populaciona ispitivanja ¨
2. predostro`ni nadzor i upozoravaju}i zdravstveni doga|aj, informacioni sistem,
povezivanje podataka ¨
V - Uzro~nost u epidemiologiji
14
13. Uzro~na i neuzro~na povezanost
Epidemiolo{ki metodi ispitivanja doprinose utvr|ivanju:

1. u~estalosti i distribucije bolesti ¨
2. kauzalnosti pretpostavljenog uzroka i bolesti ý
U pogledu me|usobnih odnosa, doga|aji mogu biti povezani na vi{e na~ina:

1. la`no povezani i sekundarno povezani ¨
2. uzro~no povezani ¨
Otkrivanje me|usobne povezanosti izvesnih doga|aja ima zna~aja samo onda kada se:
1. razmatra u okviru pojedina~nih slu~ajeva ¨
2. ne razmatra u okviru pojedina~nih slu~ajeva ý
3. kada se deskripcijom potvr|uje povezanost ¨
Pod kategorijom doga|aja podrazumevaju se:

1. svi pojedina~ni slu~ajevi ~ije karakteristike opravdavaju zajedni~ku klasifikaciju ý
2. pojedina~ni slu~ajevi svrstani u stratume ¨
3. slu~ajevi koji imaju veliki broj doga|aja ¨
Doga|aji statisti~ki povezani mogu biti:

1. la`no i negativno povezani ¨
2. sekundarno i pozitivno povezani ¨
3. neuzro~no i uzro~no povezani ý
Doga|aji statisti~ki zna~ajno povezani mogu biti:

1. neuzro~no povezani ¨
2. uzro~no povezani ¨
Doga|aji statisti~ki zna~ajno povezani mogu biti:

1. la`no povezani ¨
2. sekundarno povezani ¨
Statisti~ka povezanost izme|u nekog faktora i bolesti:
1. ne podrazumeva da je zapaèna veza uzro~na ý
15
2. podrazumeva da je zapaèna veza uzro~na ¨

3. podrazumeva da je veza pozitivna ¨
La`na statisti~ka povezanost podrazumeva:

1. da je zapaèna veza posledica slu~ajne ili sistematske gre{ke ý
2. negativnu statisti~ku povezanost ¨
3. da je zapaèna veza posledica sekundarne povezanosti ¨
Sekundarna povezanost podrazumeva:

1. da promena u jednoj pojavi menja drugu ¨
2. povezanost obe posmatrane pojave (izloènosti i bolesti) sa nekom tre}om
varijablom (konfaunding faktor) ý
3. posebnu kategoriju kauzalne povezanosti ¨
Za utvr|ivanje uzro~ne asocijacije koriste se slede}i kriterijumi:

1. vremenski redosled, ~vrstina povezanosti, postojanost povezanosti ¨
2. slaganje sa postoje}im poznavanjem bolesti, slaganje izme|u doza i efekta,
specifi~nost me|usobne povezanosti ¨
Kauzalnost utvr|ene statisti~ke povezanosti proverava se naj~e{}e slede}im

kriterijumima:
1. vremenski redosled, ~vrstina povezanosti, postojanost povezanosti, slaganje sa
postoje}im poznavanjem bolesti ¨
2. slaganje izme|u doze i efekta, specifi~nost me|usobne povezanosti ¨
^vrstina povezanosti je:

1. odnos stope obolevanja me|u osobama izloènim i neizloènim hipoteti~nom
uzro~nom faktoru ý
2. asocijacija otkrivena u jednoj studiji koja se pojavljuje u kasnijim ispitivanjima ¨
3. incidencija bolesti koja se pove}ava sa rastu}im stepenom izloènosti odre|enom
faktoru ¨
Postojanost povezanosti:
1. je odnos stope obolevanja me|u osobama izloènim i neizloènim hipoteti~nom
uzro~nom faktoru ¨
2. podrazumeva da se neka asocijacija otkrivena u jednoj studiji pojavljuje i
u kasnijim ispitivanjima pod drugim okolnostima u razli~itim populacionim
grupama ili uz pomo} drugih metodolo{kih pristupa ý
3. je incidencija bolesti koja se pove}ava sa rastu}im stepenom izloènosti
odre|enom faktoru ¨
Slaganje sa postoje}im poznavanjem bolesti (kao kriterijum koji podràva kauzalnu

prirodu neke asocijacije) postoji ukoliko je:
16
1. uzro~na interpretacija prihvatljiva u odnosu na stepen poznavanja kauzalnih

faktora i bolesti ý
2. ukoliko se incidencija bolesti pove}ava sa rastu}im stepenom izloènosti
3. uzro~na interpretacija prihvatljiva u odnosu na stepen poznavanja stope
incidencije i epidemiolo{kih karakteristika bolesti ¨
Slaganje izme|u doze i efekta je kriterijum koji podràva uzro~no-posledi~nu vezu u

slu~aju kada je:
1. prevalencija bolesti pove}ana sa rastu}im stepenom izloènosti
2. stopa obolevanja me|u osobama izloènim i neizloènim hipoteti~nom
uzro~nom faktoru izjedna~avaju ¨
3. incidencija bolesti pove}ava sa rastu}im stepenom izloènosti
odre|enom faktoru ý
Specifi~nost me|usobne povezanosti kao kriterijum za procenu kauzalne povezanosti

zadovoljava manje od ostalih kriterijuma i to iz slede}ih razloga:
1. kauzalni faktor deluje alternativno i sistematski ¨
2. jedan uzrok moè da da vi{e od jedne bolesti i mnoga obolenja su
multikauzalne prirode ý
3. kauzalni faktor deluje kumulativno i selektivno ¨
Svi potrebni ~inioci koji dovode do pojave bolesti defini{u pojam:

1. dovoljnog uzroka ý
2. neophodnog uzroka ¨
Komponenta dovoljnog uzroka koja je neophodan uslov za nastanak bolesti naziva se:
1. pomaù}im uzrokom ¨
2. neophodim faktorom rizika ¨
3. neophodnim uzrokom - agensom ý
14. Epidemiolo{ki modeli
Epidemiolo{kim modelima na slikovit i jednostavan na~in prikazujemo:

1. mnogostruke interakcije ekolo{kih faktora ý
2. patogenezu bolesti ¨
3. prirodan tok bolesti ¨
17
U cilju boljeg razumevanja mnogostruke interakcije ekolo{kih faktora konstruisani

su slede}i epidemiolo{ki modeli bolesti:
1. Gordonov trijas, Vogralikov lanac, model to~ka, mreà uzro~nosti ý
2. lanac uzro~nosti ¨
3. Vogralikov trijas ¨
15. Ekolo{ki trijas
Ekolo{ki trijas je epidemiolo{ki model bolesti i druga~ije se naziva:

1. Dènerov trijas ¨
2. Vogralikov trijas ¨
3. Gordonov trijas ý
Principom poluge se na slikovitiji na~in prikazuje naru{ena ravnoteà faktora u:

1. ekolo{kom trijasu ý
2. Vogralikovom lancu ¨
3. mreì uzro~nosti ¨
VI - Prirodni tok bolesti i gradijent infekcije

16. Prirodni tok bolesti - gradijent infekcije, fenomen ledenog brega
Kod zaraznih obolenja prirodni tok bolesti se naziva:

1. faza klini~ki ispoljene bolesti ¨
2. manifestna infekcija ¨
3. gradijent infekcije ý
Prirodni tok bolesti je:

1. tok bolesti od momenta izloènosti agensu do njenog ishoda ý
2. tok bolesti od klini~ke manifestacije bolesti do njenog ishoda ¨
3. naj~e{}a manifestacija patolo{kog efekta jednog agensa ¨
Prirodni tok mnogih bolesti ima:

1. presimptomatsku fazu i fazu prirodnog toka bolesti ¨
2. presimptomatsku fazu i fazu klini~ki ispoljene bolesti ý
3. naj~e{}e samo fazu klini~ki ispoljene bolesti ¨
Gradijent infekcije se defini{e kao:

18
1. spektar ispoljavanja bolesti u doma}inu ý

2. po~etna faza infekcije ¨
3. zavr{na faza klini~ke manifestne zarazne bolesti ¨
Gradijent infekcije kao spektar ispoljavanja bolesti u doma}inu, kre}e se od:

1. inaparentne infekcije na jednom do smrtnog ishoda na drugom kraju ý
2. nastanka patolo{kih promena do pojave prvih simptoma i/ili znakova bolesti ¨
3. nastanka prvih simptoma i/ili znakova bolesti do smrtnog ishoda ¨
Gradijent infekcije je:

1. prirodni tok bolesti zaraznih oboljenja ý
2. klini~ki tok zaraznih obolenja ¨
3. mera kontagioznosti zaraznih oboljenja ¨
Infekcija je:
1. sinonim za infektivnu bolest ¨
2. inaparentna i manifestna ý
3. lako}a preno{enja prouzrokova~a zarazne bolesti ¨
Infekcija je sinonim za infektivnu bolest:

1. da ý
2. ne ¨
Infekcija je:
1. razmnoàvanje infektivnog agensa u organizmu ~oveka ili ìvotinje ¨
2. preno{enje infektivnog agensa na osetljivu osobu ¨
3. prodiranje i razvoj infektivnog agensa u organizmu ~oveka ili ìvotinje ý
Fenomen ledenog brega je:

1. pojava malog broja osoba sa klini~ki nemanifestnim oboljenjem ¨
2. spektar ispoljavanja bolesti u doma}inu, odnosno gradijent infekcije ¨
3. pojava velikog broja osoba sa neprepoznatim oboljenjem ý
Oboljenja kod kojih preko 90% zaraènih ima inaparentnu infekciju su:
1. poliomijelitis, meningokokni meningitis ý
2. difterija i parotitis ¨
3. morbili i vari~ela ¨
Fenomen ledenog brega vezujemo:

1. za zarazne bolesti ¨
2. isklju~ivo za zarazne bolesti ¨
3. za bolesti zarazne i nezarazne etiologije ý
19
Analizom ograni~enom na klini~ki manifestno obolele moè se:

1. ste}i ta~na slika o u~estalosti i teìni odre|enog oboljenja ¨
2. ste}i pogre{na slika o u~estalosti i teìni odre|enog oboljenja ý
3. sagledati visina gradijenta infkcije odre|enog oboljenja ¨
VII - Agens
17. Agens u pojavi poreme}aja zdravlja
Agens je ~inilac ~ije:

1. prisustvo, obilje ili relativno odsustvo predstavlja nuàn uslov za nastanak
oboljenja ý
2. prisustvo predstavlja dovoljan uslov za nastanak oboljenja ¨
3. prisustvo ili relativno odsustvo predstavlja dovoljan uslov za nastanak oboljenja ¨
Karakteristike ìvih prouzrokova~a koje su zna~ajne za nastanak, tok i ishod zaraznog

oboljenja su:
1. na~in izlu~ivanja uzro~nika, na~in ulaska u organizam, patogenost uzro~nika,
virulencija uzro~nika ¨
2. osetljivost i rezistencija uzro~nika na lekove i dezinfekciona sredstva,
osetljivost, odnosno otpornost u spolja{njoj sredini ¨
Patogenost se kvantitativno moè izraziti kao odnos:

1. klini~ki obolelih i agensu izloènih osetljivih osoba ý
2. klini~ki obolelih i zaraènih ¨
3. zaraènih i klini~ki obolelih ¨
18. Zna~aj virulencije i koli~ine biolo{kog agensa u nastanku

zaraznih bolesti
Stabilna osobina mikroorganizama je:

1. patogenost ý
2. virulencija ¨
Virulencija kao stepen patogenosti je:

20
1. odnos klini~ki obolelih i agensu izloènih osetljivih osoba ¨

2. sposobnost agensa da izazove klini~ki manifestnu bolest u zaraènom doma}inu ý
3. odnos zaraènih i klini~ki obolelih osoba ¨
Virulencija se kvantitativno moè izraziti kao odnos:

1. klini~ki obolelih i zaraènih osoba ý
2. klini~ki obolelih i agensu izloènih osoba ¨
3. zaraènih i klini~ki obolelih ¨
Mogu}nost slabljenja virulencije koristi se u praksi za proizvodnju:

1. seruma ¨
2. ìvih vakcina ý
Duìna inkubacije zaraznih bolesti:

1. obrnuto je srazmerna koli~ini prouzrokova~a ý
2. direktno je srazmerna koli~ini prouzrokova~a ¨
3. oba odgovora su neta~na ¨
Hidri~ne epidemije se karakteri{u:

1. velikom koli~inom prouzrokova~a ¨
2. malom koli~inom prouzrokova~a ý
3. koli~ina prouzrokova~a nije karakteristi~na ¨
U hidri~noj epidemiji srednja inkubacija je:

1. duà od prose~ne za datu bolest ý
2. kra}a od prose~ne za datu bolest ¨
3. jednaka prose~noj za datu bolest ¨
U hidri~noj epidemiji, broj subklini~kih i lakih atipi~nih infekcija je:

1. manji od o~ekivanog ¨
2. jednak o~ekivanom broju ¨
2. ve}i od o~ekivanog ý
U hidri~noj epidemiji letalitet je:

1. niì od prose~nog ý
2. vi{i od prose~nog ¨
3. jednak prose~nom ¨
Infektivna doza za pojavu kolere je ve}a od:

21
1. 100.000 klica ¨
2. 1.000.000 klica ¨
3. 100.000.000 klica ý
Infektivna doza za pojavu trbu{nog tifusa je ve}a od:

1. 1.000 klica ý
2. 100.000 klica ¨
3. 1.000.000 klica ¨
Infektivna doza za pojavu bacilarne dizenterije je:

1. manja od 100 prouzrokova~a ý
2. ve}a od 10.000 prouzrokova~a ¨
3. ve}a od 100.000 prouzrokova~a ¨
VIII - Doma}in
19. Vrste rezervoara zaraze
Rezervoar infektivnog agensa je svaka osoba, ìvotinja, zglavkar, biljka, zemlji{te ili
supstancija (kao i njihova kombinacija) u kojoj infektivni agens :
1. ìvi i razmnoàva se i moè da se prenese na osetljivog doma}ina ý
2. ìvi i ne moè da se prenese na osetljivog doma}ina ¨
3. razmnoàva se u dovoljnom broju ¨
Rezervoar je prirodno stani{te infektivnog agensa:

1. da ý
2. ne ¨
Rezervoari infektivnog agensa su ìva bi}a i neìva sredina (zemlja, voda):

1. ne ¨
2. da ý
Izvor zaraze je:

1. osoba, ìvotinja, stvar ili supstancija sa koje infektivni agens prelazi
na doma}ina ý
2. osoba, ìvotinja, stvar ili supstancija u kojoj infektivni agens ìvi
i razmnoàva se ¨
3. osoba, ìvotinja, zglavkar, biljka, zemlji{te u kojoj infektivni agens ìvi i
razmnoàva se ¨
20. Bolesnici kao rezervoari zarazne bolesti

22
Bolesnik je rezervoar zaraze ako se bolest ispoljava u:

1. tipi~noj i atipi~noj formi ý
2. tipi~noj formi ¨
3. fudroajantnoj formi ¨
Najve}i broj prouzrokova~a se izlu~uje u prodromalnom stadijumu slede}ih obolenja:

1. kolera, bacilarna dizenterija ¨
2. morbili, vari~ela, rubela, variola, virusni hepatitis A ý
3. morbili, vari~ela, virusni hepatitis B, kolera ¨
Bolesnik je rezervoar zaraze ukoliko je klini~ka slika bolesti:

1. tipi~na ¨
2. atipi~na ¨
Kod slede}ih oboljenja najve}i broj prouzrokova~a se izlu~uje kada su simptomi

i znaci bolesti najizraèniji:
1. kolere, morbila, vari~ele ¨
2. morbila, virusnog hepatitisa, bacilarne dizenterije ¨
3. kolere, bacilarne dizenterije ý
Atipi~na klini~ka slika bolesti manifestuje se simptomima i znacima koji su:

1. intenzivniji ili fulminantniji ¨
2. intenzivniji ili blaì od uobi~ajenih za to oboljenje ý
3. lak{i ili abortivni ¨
Bolesnici sa te{kom formom bolesti izlu~uju:

1. velike koli~ine virulentnih prouzrokova~a ý
2. malu koli~inu virulentnih prouzrokova~a ¨
3. veliku koli~inu slabo virulentnih prouzrokova~a ¨
Bolesnici sa te{kom formom bolesti imaju veliki epidemiolo{ki zna~aj:

1. ne ý
2. da ¨
Bolesnici sa te{kom formom bolesti nemaju veliki epidemiolo{ki zna~aj, jer se:
1. izlu~uje mala koli~ina slabo virulentnog prouzrokova~a ¨
2. zbog teìne klini~ke slike naj~e{}e izoluju ý
3. izlu~uje velika koli~ina prouzrokova~a, ali ekstremno niske virulencije i
kontagioznosti ¨
Laka forma bolesti se druga~ije naziva:

23
1. ambulantna ili abradirana ¨

2. abortivna ili ambustivna ¨
3. ambulantna ili abortivna ý
Bolesnici sa lakom formom bolesti nemaju epidemiolo{ki zna~aj:

1. ta~no ¨
2. neta~no ý
21. Klicono{e kao rezervoari zaraznih bolesti
Za klicono{u je karakteristi~no slede}e:

1. nosi specifi~ni infektivni agens, odsustvo vidljive klini~ke slike, predstavlja
mogu}i izvor infekcije ý
2. ne predstavlja izvor infekcije ¨
3. velika koli~ina virulentnih prouzrokova~a ¨
Zdrave ili asimptomatske klicono{e se naj~e{}e sre}u u neposrednoj

okolini obolelog:
1. da ý
2. ne ¨
U zdravih ili asimptomatskih klicono{a infekcija je inaparentna:

1. tokom celog toka bolesti ý
2. na po~etku bolesti ¨
3. na kraju bolesti ¨
Bolesnik je zarazan tokom inkubacije vari~ela, morbila, pertusisa, gripa,

trbu{nog tifusa i paratifusa:
1. ne ý
2. da ¨
Kod parotitisa, akutnih virusnih respiratornih infekcija i poliomijelitisa bolesnik:

1. je zarazan tokom celog inkubacionog perioda ¨
2. je zarazan pri kraju inkubacionog perioda ý
3. nije zarazan u inkubacionom periodu ¨
Rekonvalescentno ili akutno klicono{tvo traje do:

1. {est meseci posle preleàne bolesti ¨
2. tri meseca posle preleàne bolesti ý
3. jedan mesec posle preleàne bolesti ¨
Hroni~no klicono{tvo podrazumeva izlu~ivanje klica:

24
1. posle tri meseca od klini~kog ozdravljenja ý

2. posle {est meseci od klini~kog ozdravljenja ¨
3. dve-tri godine posle preleàne bolesti ¨
22. @ivotinje kao rezervoari zaraznih bolesti
Rezervoar infektivnog agensa mogu biti ìvotinje kao:

1. obolele ¨
2. obolele i klicono{e ý
3. klicono{e ¨
Bakterijska antropozoonoza je:

1. antraks ý
2. ùta groznica ¨
3. Q-groznica ¨

1. slinavka ili {ap ¨
2. tularemija ý
3. psitakoza - ornitoza ¨

1. Q-groznica ¨
3. maleus ili sakagija ý
Virusna antropozoonoza je:

1. psitakoza - ornitoza ý
2. maleus ili sakagija ¨
3. Q-groznica ¨

1. Q-groznica ¨
2. slinavka ili {ap ý

1. ùta groznica ý
3. Q-groznica ¨
Rikecijska antropozoonoza je:

25

3. Q-groznica ý
Rikecijska antropozoonoza je:

1. murini pegavac ý
2. tularemija ¨
3. psitakoza - ornitoza ¨
23. Koncept prirodnih àri{ta
@ivotno stani{te se druga~ije naziva:

1. biotop ý
2. biocenoza ¨
3. biotip ¨
Biotop i biocenoza su povezani u jedinstvenu celinu i ~ine:

1. ekosistem i fitobiocenozu ¨
2. ekosistem ili geobiocenozu ý
3. geobiocenozu i geomorfologiju ¨
Prirodno àri{te ~ini:

1. populacija uzro~nika u odre|enom biotopu ¨
2. populacija uzro~nika u odre|enom ekosistemu ¨
3. populacija uzro~nika, populacija doma}ina i populacija vektora (u slu~aju
vektorskih zaraza) koji su u odre|enom biotopu povezani lancima ishrane ý
24. Izlazna i ulazna vrata biolo{kih agenasa
Ulazno mesto infekcije predstavlja jednu od karika:

1. epidemiolo{kog trijasa ¨
2. Vogralikovog lanca infekcije ý
3. Gordonovog trijasa ¨
Razlikujemo slede}a ulazna mesta biolo{kog agensa:

1. sluznica respiratornog trakta, sluznica digestivnog trakta ¨
2. koà, spoljne vidljive sluznice ¨
26
U odnosu na ulazno mesto infektivnog agensa u organizam doma}ina, razlikujemo

agense koji imaju:
1. jedno ulazno mesto
(koà kod transmisivnih zaraznih bolesti ili digestivni trakt kod ve}ine crevnih) ¨
2. vi{e ulaznih mesta
(difterija, streptokokna infekcija, male boginje, vari~ela, antraks, kuga itd.) ¨
Ukoliko prouzrokova~ ima vi{e ulaznih mesta, ona mogu biti:

1. glavna ¨
2. sporedna ¨
Infektivni agens po ulasku u organizam moè dovesti do patolo{kog procesa:

1. samo na mestu ulaska (dizenterija, kolera) ¨
2. na mestu ulaska i na drugim organima (streptokokna infekcija, epidemi~ni
meningitis), na organima prema kojima ima afinitet (besnilo, virusni hepatitis) ¨
25. Epidemiolo{ka klasifikacija bolesti izazvanih ìvim agensima
Epidemiolo{ka klasifikacija zaraznih bolesti je izvr{ena na osnovu:

1. glavnog ulaznog mesta prouzrokova~a ý
2. lokalizacije patolo{kog procesa ¨
3. klini~kih manifestacija bolesti ¨
Grupe zaraznih bolesti klasifikovanih prema epidemiolo{koj klasifikaciji su:

1. respiratorne (glavno ulazno mesto respiratorni trakt),
crevne (glavno ulazno mesto digestivni trakt) ¨
2. vektorske, ko`ne, infekcije rana (glavno ulazno mesto koà),
o~ne, polne (glavno ulazno mesto vidljive sluznice) ¨
26. Dispozicija i njen zna~aj
Dispozicija je:
1. sklonost doma}ina da oboli ý
2. izloènost doma}ina agensu ¨
3. otpornost doma}ina ¨
27
Faktore dispozicije i faktore koji pove}avaju ekspoziciju agensu jednim imenom

nazivamo:
1. uslovljavaju}im faktorima ý
2. primarnim faktorima ¨
3. faktorima primordijalnog karaktera ¨
27. Faktori dispozicije
Faktori dispozicije su:

1. uzrast, pol, rasna, etni~ka i verska pripadnost ¨
2. zanimanje, socio-ekonomsko stanje, na~in ishrane, druge bolesti, umor, stres ¨
Individualni imunitet smanjuje verovatno}u da:

1. osoba bude otporna na zaraznu bolest ¨
2. pojedinac oboli od odre|ene bolesti ý
3. grupa ljudi oboli od zarazne bolesti ¨
Kolektivni imunitet smanjuje verovatno}u:

1. obolevanja manje grupe ljudi u kolektivu ¨
2. obolevanja pojedinca u kolektivu ¨
3. pojave epidemije posle uno{enja agensa u populaciju, odnosno kolektiv ý
Stepen kolektivnog imuniteta meri se:

1. proporcijom imunih ý
2. verovatno}om javljanja bolesti ¨
3. proporcijom obolelih ¨
Kolektivni imunitet zavisi od :

1. sposobnosti pojedinca da prenosi zarazu, duìne zaraznosti pojedinca ¨
2. na~ina preno{enja agensa, veli~ine kolektiva, odnosa u kolektivu tj. blizine i
inteziteta kontakata u kolektivu ¨
Izostanak epidemije u populaciji, cikli~ne varijacije nekih zaraznih bolesti i

samoregulacija epidemije mogu se objasniti:
1. kolektivnim imunitetom ý
2. individualnim imunitetom ¨
3. rezistencijom prouzrokova~a u spolja{nju sredinu ¨
28
Kolektivnim imunitetom se mogu objasniti:

1. izostanak epidemije, cikli~ne varijacije nekih zaraznih bolesti,
proces samoregulacije epidemije ý
2. epidemije zajedni~kog izvora ¨
3. propagiraju}e epidemije ¨
IX - @ivotna sredina
28. Zna~aj abiotske sredine u nastanku oboljenja
Abiotska sredina je:

1. sve {to ~ini neìvu prirodu ý
2. sredina bez antibiotika ¨
3. ozna~ena kao biotop ¨
înioci neìve sredine koji uti~u na raspodelu zdravlja i bolesti u humanoj

populaciji su:
1. geolo{ki, geografski, klimatski ý
2. isklju~ivo geografski ¨
3. geografski i klimatski ¨
29. Zna~aj biotske sredine u nastanku oboljenja
Biotsku sredinu predstavljaju:

1. litosfera i odgovaraju}a ìvotna zajednica ¨
2. geosfera i animalni rezervoari zaraze ¨
3. ìva bi}a i odnosi koje ona me|usobno uspostavljaju ý
Ekosistem ~ini:
1. ìvotna zajednica i ~inioci neìve prirode ý
2. ìvotna zajednica i odnosi ìvih bi}a ¨
3. biolo{ko socijalna sredina ¨
30. Zaga|enje ìvotne sredine
O zaga|enju ìvotne sredine se govori kada:

1. neka supstancija dospeva u ìvotnu sredinu u meri koja prevazilazi mogu}nost
njene razgradnje ý
2. neku materiju nalazimo u sredini gde ona ne bi trebalo da se na|e ¨
3. prisustvo materija u sredini iznad maksimalno dozvoljene koncentracije ¨
29
Za mehanizam staklene ba{te odgovorni su:

1. ugljendioksid i ~a| ¨
2. ugljendioksid i vodena para ý
3. vodena para i ~vrste ~estice ¨
X - Putevi preno{enja zaraznih bolesti

31. Putevi preno{enja zaraznih bolesti
Prouzrokova~i zaraznih bolesti se sa rezervoara na osetljive osobe mogu preneti:

1. direktnim prenosom ¨
2. indirektnim prenosom ¨
32. Direktan prenos biolo{kih agenasa
Direktan prenos se ostvaruje na slede}i na~in:

1. vodom i hranom ¨
2. direktnim kontaktom i kapljicama ý
3. direktnim kontaktom i vazduhom ¨
Direktni prenos se ostvaruje na slede}i na~in:

1. direktnim kontaktom, kapljicama, transplacentarnim putem ¨
2. zemlji{tem ¨
Direktni kontakt podrazumeva:

1. rukovanje, poljubac, polni akt ¨
2. ujed ¨
33. Karakteristike kaplji~nih epidemija
Karakteristike kaplji~nih epidemija su:

1. eksplozivnost ¨
2. veliki broj obolelih (masovnost) i visok morbiditet, cikli~nost ¨
30
34. Indirektni prenos biolo{kih agenasa
Indirektni prenos uzro~nika zaraznih bolesti od rezervoara infekcije do osetljivog

doma}ina ostvaruje se preko:
1. predmeta (indirektni kontakt) i biolo{kog materijala, vode, hrane ¨
2. vazduha, vektora ¨
35. Karakteristike kontaktnih epidemija
Karakteristike kontaktnih epidemija su:

1. postepen po~etak, dugo trajanje epidemije i njen progresivan tok,
centrifugalno {irenje ¨
2. vezanost za lo{e higijenske uslove, odustvo vezanosti za sezonu, monotipija,
pojava "kontaktnog repa" ¨
Karakteristika kontaktnih epidemija nije:

1. veliki broj obolelih ý
2. odsustvo vezanosti za sezonu ¨
3. monotipija ¨
Jedna od karakteristika kontaktnih epidemija je:

1. veliki broj obolelih i visok morbiditet ¨
2. centrifugalno {irenje epidemije ý
3. cikli~nost ¨
36. Uloga vode u preno{enju zaraznih bolesti
Voda predstavlja idealnu sredinu za odràvanje patogenih mikroorganizama:

1. da ¨
2. ne ý
31
37. Karakteristike hidri~nih epidemija
Karakteristike hidri~nih epidemija su:

1. eksplozivnost, trajanje hidri~ne epidemije u zavisnosti od duìne zaga|enja vode,
politipija, pojava vodene bolesti, produèna inkubacija, promena organolepti~kih
svojstava vode ¨
2. prisustvo indikatora fekalnog zaga|enja i eventualni nalaz patogenog uzro~nika
u vodi, odsustvo sezonskih varijacija, demografsko i socijalno {arenilo obolelih,
kontrolne grupe zdravih i obolelih, "kontaktni rep" ¨
Kontrolnu grupu obolelih u hidri~noj epidemiji ~ine:

1. osobe koje ne pripadaju populaciji u kojoj se epidemija javila, ali su pile
kontaminiranu vodu, zbog ~ega su se razbolele ý
2. osobe koje pripadaju populaciji u kojoj se epidemija javila, pile su
kontaminiranu vodu zbog ~ega su se razbolele ¨
3. osobe koje pripadaju populaciji u kojoj se epidemija javila, nisu pile
kontaminiranu vodu, ali su se razbolele ¨
Kontrolnu grupu zdravih u hidri~noj epidemiji ~ine:

1. osobe koje pripadaju populaciji koja je zahva}ena epidemijom, pile su vodu
iz inkriminisanih izvora vodosnabdevanja, ali nisu obolele ¨
2. osobe koje pripadaju populaciji koja je zahva}ena epidemijom, ali nisu pile
vodu iz inkriminisanog izvora vodosnabdevanja, pa nisu ni obolele ý
3. osobe koje ne pripadaju populaciji koja je zahva}ena epidemijom,
nisu pile vodu iz inkriminisanog izvora vodosnabdevanja, pa nisu ni obolele ¨
"Vodena bolest" je:

1. pojava akutnih vodenih proliva kojima se naj~e{}e zavr{ava hidri~na epidemija,
a prouzrokova~i su uslovno patogene klice ¨
2. drugi naziv za enterokolitis kori{}en u stru~noj literaturi 90-tih godina ¨
3. pojava akutnih vodenih proliva koji ~esto prethode hidri~noj epidemiji, a
prouzrokova~i su uslovno patogene klice ý
38. Zna~aj hrane u preno{enju zaraznih bolesti
Hrana predstavlja:
1. idealnu sredinu ne samo za opstanak mikroorganizama koji se u njoj na|u,
ve} i za njihovo razmnoàvanje ý
2. nepovoljnu sredinu za opstanak mikroorganizama ¨
3. povoljnu sredinu za opstanak mikroorganizama, ali ne i za njihovo razmnoàvanje ¨
32
39. Karakteristike alimentarnih epidemija
Karakteristike alimentarnih epidemija su:

1. eksplozivnost, visok morbiditet, kratko trajanje epidemije, monotipija ¨
2. skra}ena inkubacija, sezonski karakter, kontrolna grupa zdravih i obolelih,
"kontaktni rep" ¨
Kontrolnu grupu obolelih u alimentarnoj epidemiji ~ine:

1. osobe koje ne pripadaju populaciji u kojoj se epidemija javila, ali su jele
inkriminisanu hranu, zbog ~ega su se razbolele ý
2. osobe koje pripadaju populaciji u kojoj se epidemija javila, jele su
inkriminisanu hranu zbog ~ega su se razbolele ¨
3. osobe koje pripadaju populaciji u kojoj se epidemija javila, nisu jele
inkriminisanu hranu, ali su se razbolele ¨
Kontrolnu grupu zdravih u alimentarnoj epidemiji ~ine:

1. osobe koje pripadaju populaciji koja je zahva}ena epidemijom,
jele su inkriminisanu hranu, ali nisu obolele ¨
2. osobe koje pripadaju populaciji koja je zahva}ena epidemijom, ali nisu jele
inkriminisanu hranu, pa nisu ni obolele ý
3. osobe koje ne pripadaju populaciji koja je zahva}ena epidemijom,
nisu jele inkriminisanu hranu, pa nisu ni obolele ¨
40. Vazduh kao put {irenja zaraznih bolesti
Vazduh ima zna~ajnu ulogu u preno{enju zaraznih bolesti zbog:

1. lako}e preno{enja klica ovim putem ¨
2. nemogu}nosti stalnog sprovo|enja odgovaraju}ih mera za{tite ¨
Mehanizmi {irenja zaraznih bolesti vazduhom su:

1. kaplji~na jezgra i pra{ina ý
2. Fligeove kapi i pra{ina ¨
3. Fligeove kapi i Velsovi nukleusi ¨
41. Kapljice u preno{enju zaraznih bolesti
Fligeove kapljice mogu biti:

1. krupne (ve}e od 100 mikrona) ¨
2. sitne (manje od 100 mikrona) ¨
33
Fligeove kapljice koje se transformi{u u Velsove nukleuse su:

1. ve}e od 1.000 mikrona ¨
2. ve}e od 100 mikrona ¨
3. manje od 100 mikrona ý
42. Karakteristike bolesti koje se {ire vazduhom
Karakteristike epidemije bolesti koja se {iri vazduhom su:

1. eksplozivnost i veliki broj obolelih i visok morbiditet ¨
2. cikli~nost ¨
43. Uloga vektora u preno{enju zaraznih bolesti
Uloga vektora u preno{enju zaraznih bolesti moè biti:

1. mehani~ka ¨
2. biolo{ka ¨
Prenos infektivnog agensa vertikalno na slede}e generacije vektora naziva se:

1. transovarijalna transmisija ý
2. trans-stadijumska transmisija ¨
Vektori mogu prenositi prouzrokova~a do osetljive jedinke:

1. inokulacijom ¨
2. kontaminacijom (depozicija na koù fecesa ili drugog materijala koji zatim
prodire kroz povrede nastale ~e{anjem ili trljanjem) ¨
Vektorske zarazne bolesti za koje je vektor jedini prirodni na~in preno{enja

nazivaju se:
1. obligatne vektorske zaraze ý
2. fakultativne vektorske zaraze ¨
Obligatno vektorska zarazna bolest je:

1. malarija ý
2. tularemija ¨
3. kuga ¨
34
Obligatno vektorska zarazna bolest je:

1. ùta groznica ý
2. tularemija ¨
3. kuga ¨
Vektorske zarazne bolesti ~iji se uzro~nici osim vektorima mogu da prenesu i na

drugi na~in, nazivaju se:
1. fakultativne vektorske zaraze ý
2. obligatne vektorske zaraze ¨
3. vektorsko-transmisivne bolesti ¨
Fakultativne vektorske zarazne bolesti su:

1. kuga ý
2. malarija ¨
3. ùta groznica ¨
Fakultativne vektorske zarazne bolesti su:

1. malarija ¨
2. tularemija ý
3. ùta groznica ¨
Bakterijske vektorske zarazne bolesti su:

1. krpeljski povratni tifus, va{ljivi povratni tifus, lajmska bolest ý
2. papata~i groznica, va{ljivi povratni tifus, hemoragi~na groznica sa bubre`nim
sindromom ¨
3. tularemija, denga, mediteranska groznica ¨
Virusne vektorske zarazne bolesti su:

1. ko`na laj{manijaza, filarijaza, pegavac stenovitih planina ¨
2. papata~i groznica, denga, ùta groznica ý
3. povratni va{ljivi tifus, lajmska bolest, mediteranska groznica ¨
Bakterijske vektorske zarazne bolesti su:

1. kuga, tularemija, va{ljivi povratni tifus ¨
2. krpeljski povratni tifus, lajmska bolest ¨
Virusne vektorske zarazne bolesti su:

1. ùta groznica, denga, papata~i groznica, krimska hemoragi~na, groznica,
hemoragi~na groznica sa bubre`nim sindromom - HGBS, virusni
meningoencefalitis ý
2. ùta groznica, virusni meningoencefalitis, mediteranska groznica ¨
3. ùta groznica, denga, virusni meningoencefalitis ¨
35
Rikecijske vektorske zarazne bolesti su:

1. pegavi tifus, murini pegavac, pegavac stenovitih planina ¨
2. mediteranska groznica ¨
Protozoalne vektorske zarazne bolesti su:

1. malarija, kala-azar, ko`na laj{manijaza, tripanozomijaza ý
2. denga, papata~i groznica, malarija ¨
3. malarija, tripanozomijaza, denga ¨
Vektorske zarazne bolesti koje prouzrokuju helminti su:

1. kala-azar i denga ¨
2. filarijaza, onhocercijaza ý
3.tripanozomijaza i ko`na laj{manijaza ¨
Va{ljivi povratni tifus prouzrokuje:

1. bakterija ý
2. virus ¨
3. rikecija ¨
Tularemiju prouzrokuje:
1. virus ¨
2. bakterija ý
3. rikecija ¨
@utu groznicu prouzrokuje:

1. virus ý
2. bakterija ¨
3. rikecija ¨
Dengu prouzrokuje:
1. virus ý
2. bakterija ¨
3. rikecija ¨
Papata~i groznicu prouzrokuje:

1. virus ý
2. bakterija ¨
3. rikecija ¨
Hemoragi~nu groznicu sa bubre`nim sindromom - HGBS prouzrokuje:

1. bakterija ¨
2. rikecija ¨
3. virus ý
36
Murini pegavac prouzrokuje:

1. bakterija ¨
2. rikecija ý
3. virus ¨
Mediteransku groznicu prouzrokuje:

1. rikecija ý
2. bakterija ¨
3. virus ¨
Pegavac stenovitih planina prouzrokuje:

1. rikecija ý
2. bakterija ¨
3. virus ¨
Pegavi tifus prouzrokuje:

1. virus ¨
2. bakterija ¨
3. rikecija ý
Malariju prouzrokuje:
1. protozoa ý
2. rikecija ¨
3. bakterija ¨
Kala-azar prouzrokuje:
1. protozoa ý
2. rikecija ¨
3. bakterija ¨
Ko`nu laj{manijazu prouzrokuje:

1. protozoa ý
2. rikecija ¨
3. bakterija ¨
Tripanozomijazu prouzrokuje:
1. bakterija ¨
2. protozoa ý
3. virus ¨
Filarijazu i onhocercijazu prouzrokuju:

1. helminti ý
2. virusi ¨
3. protozoe ¨
37
Klasi insekata pripadaju slede}i vektori:

1. va{, buve ý
2. grinje ¨
3. krpelji ¨
Klasi paukova pripadaju slede}i vektori:

1. krpelji i va{i ¨
2. grinje i buve ¨
3. krpelji i grinje ý
Va{i prenose prouzrokova~e:

1. lajmske bolesti i filarijaze ¨
2. kuge i murino pegavca ¨
3. pegavog tifusa i va{ljive povratne groznice ý
Buve prenose prouzrokova~e:

1. pegavca i povratne groznice ¨
2. kuge i mi{jeg pegavca ý
3. virusnih meningoencefalitisa i ve}ine pegavih groznica ¨
Komarci prenose prouzrokova~e:

1. ve}ine pegavih groznica, filarijazu, dengu ¨
2. virusnih meningoencefalitisa, ùte groznice i denge ¨
3. malarije, filarijaze, ùte groznice, denge ý
44. Karakteristike vektorskih zaraznih bolesti
Karakteristike vektorskih zaraznih bolesti su:

1. tendencija ka stvaranju enzooti~kih àri{ta, zavisnost od faktora spolja{nje
sredine - klimatski faktori, endemski karakter, karakteristi~na geografska
rasprostranjenost ¨
2. sezonska u~estalost, za kratko vreme mogu da ugroze veliki broj ljudi,
socijalno-ekonomski uslovljene, epidemiolo{ki i javno-zdravstveni zna~aj ¨
38
XI - Deskriptivna epidemiologija
45. Deskriptivni metod u epidemiologiji
Deskriptivna epidemiologija se bavi ispitivanjem:

1. postojanja uzro~ne povezanosti izme|u pojedinih ~inilaca i ispitivanog problema ¨
2. etiologije odre|enih poreme}aja zdravlja posebno kada su u pitanju
bolesti nepoznate etiologije ¨
3. u~estalosti i distribucije oboljenja u odnosu na karakteristike obolelih i/ili umrlih
na vreme i mesto pojave ý
Podaci prikupljeni deskripcijom mogu se koristiti u:

1. prou~avanju oboljenja poznate etiologije, istraìvanju odabranih poreme}aja
zdravlja, ispitivanju gradijenta infekcije ¨
2. prou~avanju oboljenja nepoznate etiologije, istraìvanju faktora koji su u
konkretnoj situaciji doveli do pojave oboljenja ~ija je priroda poznata i
u organizaciji zdravstvene slu`be ý
3. ispitivanju fenomena ledenog brega i u prou~avanju gradijenta infekcije ¨
46. Deskripcija oboljenja u odnosu na karakteristike osoba
Karakteristike osoba povezane sa pojavom oboljenja su:

1. uzrast, pol, profesija ¨
2. rasna, etni~ka i verska pripadnost, socijalno-ekonomsko stanje ¨
47. Povezanost oboljenja sa uzrastom
Zbog svoje izrazite povezanosti sa obolevanjem i umiranjem jedna od najzna~ajnijih

karakteristika osoba je:
1. uzrast ý
2. zanimanje ¨
3. bra~no stanje ¨
39
Razlike u pojavi oboljenja izme|u populacionih podgrupa definisanih na osnovu

odre|enih karakteristika:
1. ne mogu se ta~no interpretirati ako se ne uzmu u obzir mogu}e razlike
u njihovoj starosnoj strukturi ý
2. mogu se ta~no interpretirati ako se ne uzmu u obzir mogu}e razlike
u njihovoj starosnoj strukturi ¨
3. ne mogu se ta~no interpretirati ako se uzmu u obzir mogu}e razlike
u njihovoj starosnoj strukturi ¨
Interpretacija razlika u pojavi oboljenja izme|u populacionih podgrupa definisanih

na bazi nekih karakteristika je mogu}e samo ako se razlike u starosnoj strukturi
(strukturi stanovni{tva po uzrastu):
1. zanemare ¨
2. otklone metodom standardizacije ý
3. prihvate uz obavezno definisanje hronolo{kih karakteristika poreme}aja zdravlja ¨
Standardizacija je metod kojim se:

1. obra|uju podaci prikupljeni skrining testom ¨
2. precizno defini{u odre|eni pristupi u izradi epidemiolo{kog upitnika ¨
3. otklanjaju razlike u strukturi stanovni{tva po uzrastu, polu i dr. ý
Za prikazivanje povezanosti godina i bolesti koriste se:

1. dobno specifi~ne stope (broj obolelih odre|enog uzrasta stavlja se u odnos sa
ukupnom populacijom iste starosne grupe) ý
2. specifi~ne stope prema polu ¨
3. apsolutni broj obolelih u pojedinim dobnim grupama ¨
Uzrasna distribucija oboljenja moè biti posledica:

1. varijacija u terapiji bolesti, duìne trajanja bolesti, veli~ine incidencije,
prevalencije ili mortaliteta ¨
2. varijacije u dijagnostici oboljenja; stepena izloènosti agensu; stanja imuniteta;
degenerativnih promena tkiva sa pove}anom osetljivo{}u na agens; kumulativnog
efekta faktora koji uti~u na pojavu bolesti; potreba dugog latentnog perioda ý
3. primenjenog metoda standardizacije po polu i uzrastu ¨
48. Povezanost oboljenja sa polom
Op{ta stopa obolevanja je:

1. ve}a kod èna ý
2. ve}a kod mu{karaca ¨
3. ista u èna i mu{karaca ¨
40
Ulkus, karcinom plu}a i ateroskleroti~na oboljenja se:

1. ~e{}e javljaju u èna ¨
2. ~e{}e javljaju u mu{karaca ý
3. podjednako ~esto javljaju u oba pola ¨
Razlike u obolevanju me|u polovima mogu biti:

1. stvarne ¨
2. artefakti ¨
Stvarne razlike u obolevanju me|u polovima su:

1. anatomske i fiziolo{ke, biolo{ke ¨
2. u odnosu na stepen izloènosti faktorima koji uti~u na pojavu bolesti,
a koji su povezani sa na~inom ìvota, navikama, obi~ajima ¨
Stvarne razlike u obolevanju me|u polovima mogu biti zamagljene:

1. razlikama u verovatno}i javljanja lekaru pri istom stepenu uznapredovalosti
patolo{kog procesa ¨
2. mogu}nosti kori{}enja zdravstvene za{tite, teìni postavljanja dijagnoze ¨
Razlike u obolevanju me|u polovima mogu biti posledica artefakta, tj. usled :
1. razlika u verovatno}i javljanja lekaru pri istom stepenu uznapredovalosti
patolo{kog procesa ¨
2. razlika u mogu}nosti kori{}enja zdravstvene za{tite, razlika u teìni postavljanja
dijagnoze ¨
Razlike u stepenu izloènosti faktorima koji uti~u na pojavu bolesti doprinose

razlikama u morbiditetu me|u polovima i spadaju u grupu:
1. artefakata ¨
2. stvarnih razlika ý
Razlike u verovatno}i javljanja lekaru pri istom stepenu uznapredovalosti patolo{kog

procesa doprinose razlikama u morbiditetu me|u polovima i spadaju u grupu:
1. stvarnih razlika ¨
2. artefakata ý
41
Stopa mortaliteta mu{karaca u svim dobnim grupama je:

1. manja nego u èna ¨
2. jednaka vrednostima ove stope u èna ¨
3. ve}a nego u èna ý
49. Uticaj zanimanja na pojavu oboljenja
Razlike u obolevanju u odnosu na pripadnost odre|enoj profesiji su posledica:

1. specifi~nog rizika izloènosti faktorima koji su uzro~no povezani sa oboljenjem
(biolo{ki, fizi~ki, hemijski, faktor stresa) tj. preko sredine u kojoj se radi,
ali i preko sredine u kojoj se ìvi ý
2. izloènosti faktorima koji poti~u isklju~ivo iz radne sredine ¨
3. isklju~ivo zdravstvenog stanja i konstitucije zaposlenog ¨
50. Uticaj rasne, etni~ke i verske pripadnosti na nastanak bolesti
Razlike u obolevanju me|u pripadnicima razli~itih rasa su posledica:

1. biolo{kih osobenosti rase ¨
2. geografskih faktora i socio-ekonomskog statusa ¨
Ve}i stepen homogenosti etni~kih grupa u odnosu na na~in ìvota i nasle|e nego
populacije u celini, ne uti~e na strukturu i u~estalost obolevanja:
1. ta~no ¨
2. neta~no ý
U cilju razgrani~avanja uticaja genetskih i sredinskih faktora od posebnog zna~aja

su studije:
1. socijalno izolovanih grupa i pripadnika odre|enih zanimanja ¨
2. migranata ý
3. migranata i pripadnika odre|enih uzrasnih grupa ¨
Zajedni~ke karakteristike rasne, etni~ke ili religijske grupe uti~u na strukturu i

u~estalost obolevanja i njihovo ispitivanje pomaè u:
1. odre djivanju "stope" sekundarnih slu~ajeva ¨
2. sagledavanju uslova za sprovo|enje eksperimenta u dru{tvenoj zajednici ¨
3. upoznavanju faktora vezanih za pojavu bolesti ý
42
51. Hronolo{ke karakteristike poreme}aja zdravlja
Na~in javljanja oboljenja u odnosu na vreme predstavlja:

1. zna~ajnu deskriptivnu karakteristiku ý
2. karakteristiku skrining testa ¨
3. jednu od karakteristika anamnesti~kih studija ¨
U odnosu na vreme javljanja, u~estalost obolevanja i/ili umiranja pokazuje slede}e

promene:
1. trenutne, permanentne i intermitentne ¨
2. kratkotrajne, periodi~ne i sekularne ý
3. akutne, hroni~ne i latentne ¨
Porast obolevanja koji prelazi o~ekivanu u~estalost odgovara:

1. endemskom javljanju bolesti ¨
2. endemo-epidemijskom javljanju bolesti ¨
3. epidemijskom javljanju bolesti ý
Promene u u~estalosti oboljenja u odnosu na vreme javljanja mogu biti:

1. kratkotrajne, periodi~ne i sekularne ý
2. kratkotrajne i intermitentne ¨
3. periodi~ne i permanentne ¨
52. Cikli~ne varijacije u kretanju bolesti
Cikli~ne varijacije su promene u u~estalosti oboljenja koje se:

1. povremeno javljaju i ukazuju na kratkotrajne izmene u u~estalosti obolevanja
i umiranja ¨
2. regularno javljaju u odre|enim vremenskim periodima ý
3. podudaraju se terminom epidemijskog javljanja bolesti ¨
Sezonske varijacije, tj. promene u u~estalosti oboljenja, koje se regularno javljaju

u odre|enim vremenskim periodima, tj. sezonama, su karakteristika bolesti:
1. nezarazne i nepoznate etiologije ¨
2. zarazne etiologije ¨
3. zarazne, nezarazne i nepoznate etiologije ý
43
Cikli~ne varijacije mogu biti:

1. dnevne, nedeljne, sezonske, godi{nje ý
2. nedeljne i sezonske ¨
3. godi{nje ¨
53. Sekularne varijacije u kretanju bolesti
Sekularne varijacije su promene u u~estalosti oboljenja koje nastaju u:

1. toku jedne godine ¨
2. kra}em vremenskom periodu ¨
3. duìm vremenskim periodima (decenijama i vekovima) ý
Sekularne promene mogu biti:

1. stvarne ili posledica artefakta ý
2. primarne i sekundarne ¨
3. posledica razlika u primenjenim skrining testovima ¨
Artefakt u zapaènoj sekularnoj promeni rezultat je izmena u:

1. topografskim karakteristikama poreme}aja zdravlja ¨
2. karakteristikama osoba i hronolo{kim karakteristikama ¨
3. dijagnostici, kodiranju ili starosnoj strukturi stanovni{tva ý
Ukoliko sekularne varijacije stvarno postoje, tj. nisu posledica artefakta, one su
posledica:
1. genetskih izmena i/ili izmena u faktorima sredine ý
2. promena u dijagnostici i na~inu kodiranja ¨
3. promena u me|unarodnoj klasifikaciji i uzrasnoj strukturi populacije ¨
54. Topografska distribucija bolesti
Varijacije u~estalosti obolevanja izme|u podru~ja jedne zemlje ili me|u pojedinim
zemljama od zna~aja je za:
1. procenu stope "javljanja" slu~ajeva ¨
2. planiranje zdravstvene za{tite i istraìvanje uzroka oboljenja nepoznate ili
nepotpuno poznate etiologije ý
3. procenu stope "sekundarnih" javljanja slu~ajeva ¨
44
Topografske karakteristike poreme}aja zdravlja obuhvataju ispitivanje obolevanja

u odnosu na:
1. vreme i toponime ¨
2. starost i pol obolelih ¨
3. internacionalne razlike, razlike unutar zemlje ili lokalnu distribuciju ý
Internacionalne razlike u morbiditetu i mortalitetu mogu biti posledica razlika u:

1. razvijenosti i dostupnosti zdravstvene slu`be ¨
2. pouzdanosti dijagnoze i potpunosti prijavljivanja, razlika u strukturi stanovni{tva ¨
Internacionalne razlike u morbiditetu i mortalitetu odnose se:

1. samo na zarazne bolesti ¨
2. na zarazne, nezarazne i bolesti nepoznate etiologije ý
3. isklju~ivo na bolesti nezarazne etiologije ¨
Poznavanje distribucije obolevanja unutar jedne zemlje od zna~aja je u:

1. organizaciji zdravstvene slu`be ¨
2. postavljanju hipoteze o uzroku nastanka bolesti ¨
Naj~e{}a razlika u strukturi obolevanja unutar zemlje je razlika izme|u:

1. sela i grada ý
2. planinskih i ravni~arskih predela ¨
3. severnih i ju`nih krajeva ¨
55. Obja{njenje povezanosti oboljenja sa mestom
Povezanost oboljenja sa mestom je posledica karakteristika populacije i/ili

karakteristika samog mesta:
1. da ý
2. ne ¨
Povezanost oboljenja sa mestom posledica je:

1. karakteristika populacije ¨
2. karakteristika samog mesta ¨
45
56. Ekolo{ke studije
Ekolo{ke studije se druga~ije nazivaju:

1. korelacione ý
2. studije preseka ¨
3. anamnesti~ke studije ¨
Ekolo{kim studijama se posmatra:

1. linearalna korelacija izme|u bolesti (I, P ili Mt) i neke karakteristike od
interesa (na~in ishrane, uzimanje alkohola, pu{enje i sl.) ý
2. povezanost bolesti, nekih faktora rizika i konfaunding faktora ¨
3. kretanje zaraznih bolesti u populaciji ¨
Ekolo{ke studije su:

1. prvi korak u ispitivanju uzro~no-posledi~ne veze ý
2. definitivna potvrda uzro~no-posledi~ne veze ¨
3. druga~ije nazvane anamnesti~ke studije ¨
Osnovni nedostatak ekolo{kih studija je:

1. postojanje veze na nivou grupe ne zna~i obavezno da je takva veza prisutna
i na nivou pojedinca ý
2. ne procenjuje veli~inu RR ¨
3. ne procenjuje veli~inu OR ¨
XII - Analiti~ka epidemiologija

57. Analiti~ki metod u epidemiologiji
Analiti~kom metodom se ispituju bolesti:

1. nepoznate etiologije ¨
2. poznate etiologije ¨
3. nepoznate, ali i bolesti poznate etiologije ý
Analiti~ki metod se:

1. nadovezuje na deskriptivni ý
2. prethodi deskriptivnom metodu ¨
3. sprovodi se paralelno sa deskriptivnim metodom ¨
46
Analiti~kom metodom se:

1. testira hipoteza o faktorima odgovornim za nastanak odre|enog
poreme}aja zdravlja ý
2. procenjuje uticaj isklju~ivo genetskih faktora na nastanak bolesti ¨
3. procenjuje uticaj isklju~ivo sredinskih faktora na nastanak oboljenja ¨
Klju~no pitanje u analiti~koj studiji je:

1. da li je izloènost nekom ~iniocu povezana sa pojavom bolesti ý
2. da li je vrednost RR>2,0 ¨
3. da li je incidencija ve}a od 50/100.000 ¨
58. Anamnesti~ke studije
Anamnesti~ke studije:
1. polaze od posledice (bolesti) pa se identifikuju faktori koji su s njenom
pojavom udruèni ý
2. polazi od uzroka pa se identifikuje u~estalost oboljenja ¨
3. polaze od definisanja incidencije bolesti u ispitivanim grupama ¨
Postupak anamnesti~kih studija obuhvata:

1. prikupljanje podataka o izloènosti u ispitivanim grupama ý
2. utvr|ivanje proporcije obolelih u ispitivanoj grupi ¨
3. prikupljanje podataka o obolevanju u ispitivanim grupama ¨
Elementi od zna~aja pri izboru bolesnika u anamnesti~kim studijama:

1. jasno definisani kriterijumi na kojima se zasniva dijagnoza, grupu ~ine svi
bolesnici ili njihov slu~ajno odabran uzorak iz definisane populacije,
odnosno odre|ene zdravstvene ustanove ¨
2. bolje studiju ograni~iti samo na novoobolele ¨
Podudarnost (slaganje) izme|u kontrolne grupe i grupe obolelih u anamnesti~koj

studiji:
1. treba ostvariti u odnosu na pol, uzrast i eventualno obrazovni nivo ý
2. treba ostvariti u odnosu na sve karakteristike, osim one koja je uzrok bolesti ¨
3. stepen intervencije pri selekciji kontrolne grupe nije bitan ¨
Prednosti anamnesti~kih studija su:

1. mali broj ispitanika ¨
2. brzina izvo|enja, skromno angaòvanje sredstava ¨
47
Nedostaci anamnesti~kih studija su:

1. te{ko}a pouzdanog izbora kontrolne grupe, problem pouzdanosti prikupljenih
podataka ¨
2. izra~unavanje stopa nije mogu}e, uloga agensa se ispituje u odnosu na samo
jedan poreme}aj zdravlja ¨
59. Kohortne studije
Kohortne studije odlikuje:

1. primarna podela ispitanika na izloène i neizloène uticaju odre|enog ~inioca
za koga se pretpostavlja da dovodi do odre|enog poreme}aja zdravlja ¨
2. posmatranje u kojoj }e od dve grupe (izloèni, neizloèni) incidencija biti vi{a
(utvr|ivanje proporcije obolelih) ¨
U kohortnim studijama me|u ispitivanim grupama utvr|uje se:

1. razlika u frekvenciji izloènosti odre|enom faktoru ¨
2. razlika u stopi incidencije ili mortaliteta ý
Osnovni princip kohortnih studija je:

1. prisustvo uzroka i posledice u momentu ispitivanja ¨
2. usmerenost od uzroka ka posledici ý
3. usmerenost od posledice ka uzroku ¨
U izvo|enju kohortnih studija mogu}i su:

1. jedan pristup ¨
2. dva pristupa ý
3. tri pristupa ¨
Dugo trajanje kohortnih studija prevazilazi se:

1. prospektivnim pristupom ¨
2. studijom prevalencije ¨
3. retrospektivnim pristupom ý
Prednosti kohortnih studija su:

1. izra~unavanje stopa mogu}e, pouzdanije merenje izloènosti agensu ¨
2. uo~avanje razli~itih poreme}aja zdravlja koji su posledica jednog uzroka ¨
48
Nedostaci kohortnih studija su:

1. dugo trajanje, visoki tro{kovi ¨
2. nije mogu}e izra~unavati retke bolesti i stanja ¨
60. Studije preseka
Studije preseka se nazivaju jo{ i:

1. studije prevalencije ý
2. studije incidencije ¨
3. studije "istorije slu~aja" ¨
Studijama preseka se:

1. izra~unava i poredi prevalencija odre|enog poreme}aja zdravlja me|u osobama
koje su, u vreme ispitivanja, izloène i koje nisu izloène pretpostavljenom
faktoru rizika ý
2. izra~unava i poredi u~estalost pretpostavljenog faktora rizika u ispitivanim
grupama ¨
3. izra~unava i poredi incidencija obolevanja u ispitivanim grupama ¨
XIII - Eksperimentalna epidemiologija

61. Eksperimentalni metod u epidemiologiji - dizajniranje

eksperimentalnih studija
Sinonim za eksperimentalne studije je:

1. studija preseka ¨
2. opservaciona studija ¨
3. interventna studija ý
Su{tina eksperimentalne metode je da:

1. istraìva~ interveni{e u jednoj grupi ispitanika (eksperimentalna grupa),
dok u drugoj (kontrolna grupa) te intervencije nema ý
2. istraìva~ interveni{e u obe ispitivane grupe (i u grupi ispitanika i
u kontrolnoj grupi) ¨
3. istraìva~ interveni{e samo u kontrolnoj grupi ¨
49
Dizajniranje eksperimentalne studije obuhvata:

1. planiranje studije, izbor ispitanika ¨
2. procenu ishoda ¨
Ispitanici koji ulaze u eksperimentalnu studiju treba da se slaù u odnosu na:

1. dve karakteristike od zna~aja za ishod ispitivanja ¨
2. tri karakteristike od zna~aja za ishod ispitivanja ¨
3. {to ve}i broj karakteristika od zna~aja za ishod ispitivanja ý
Pristrasnost u proceni ishoda eksperimenta moè se u velikoj meri otkloniti

metodama:
1. jednostruke slepe tehnike, dvostruko slepe tehnike ¨
2. trostruko slepe tehnike ¨
Jednostruko, dvostruko ili trostruko slepom tehnikom u eksperimentu:

1. otklanja se pristrasnost u proceni ishoda eksperimenta ý
2. otklanjaju gre{ke u selekciji slu~ajeva ¨
3. otklanja pristrasnost u odnosu na izbor ispitanika ¨
62. Eti~ki aspekti eksperimenta
Iz eti~kih razloga, direktna provera {tetnog dejstva neke nokse:

1. predstavlja retku mogu}nost ý
2. ~esto se primenjuje ¨
3. eti~ki momenat se ne dovodi u pitanje ¨
[tetni efekat neke nokse proverava se:

1. obavezno i direktno i indirektno ¨
2. isklju~ivo direktno ¨
3. naj~e{}e indirektno ý
Eti~ki aspekti eksperimenta regulisani su:

1. Berlinskom deklaracijom ¨
2. @enevskom konvencijom ¨
3. Helsin{kom deklaracijom ý
Osnovna prednost eksperimentalnih studija je:

1. pruà najja~e dokaze o postojanju odnosa uzrok-posledica ý
2. ukazuje na vrednost prevalencije ¨
3. omogu}ava sagledavanje letaliteta ¨
50
Nedostaci eksperimentalnih studija su:

1. ograni~ena izvodljivost, sporna eti~nost, oteàno generalizovanje rezultata ¨
2. problem odziva i osipanja, potrebno angaòvanje velikog broja istraìva~a,
potrebna velika materijalna sredstva ¨
63. Vrste eksperimentalnih studija i njihove specifi~nosti
Vrste eksperimentalnih studija su:

1. klini~ki eksperiment ¨
2. terenski eksperiment, eksperiment u dru{tvenoj zajednici ¨
Klini~ki eksperiment se izvodi:

1. me|u obolelim osobama kod kojih se testira efikasnost jedne ili vi{e metoda
u le~enju neke bolesti ili stanja ý
2. me|u zdravim osobama kod kojih se procenjuje efekat odre|enog
hemioprofilakti~kog sredstva ¨
3. me|u zdravim i obolelim osobama kod kojih se procenjuje efekat delovanja
neke {tetne nokse na odre|eni poreme}aj zdravlja ¨
Terenski eksperiment obuhvata:

1. zdrave osobe iz op{te populacije koje se nalaze u uobi~ajenom ili visokom
riziku da razviju bolest ý
2. osobe za koje se zna da su u pove}anom riziku od pojave druge bolesti ¨
3. obolele i zdrave osobe za koje se predpostavlja da su u pove}anom riziku
od pojave neke bolesti ¨
XIV - Epidemiolo{ki upitnik

64. Epidemiolo{ki upitnik - op{te karakteristike
Epidemiolo{ki upitnik je:

1. drugi naziv za epidemiolo{ko ispitivanje ¨
2. stari naziv za epidemiolo{ku anketu ¨
3. osnovni instrument istraìvanja kojim se od ispitanika prikupljaju podaci
od zna~aja za odre|eni zdravstveni problem ý
51
Epidemiolo{ki upitnik se uspe{no koristi u istraìvanju:

1. isklju~ivo zaraznih bolesti ¨
2. kod zaraznih i nezaraznih bolesti ¨
3. zaraznih, nezaraznih i oboljenja nedovoljno poznate ili nepoznate etiologije ý
Cilj epidemiolo{kog upitnika kod ispitivanja zaraznih bolesti je otkrivanje:

1. izvora zaraze ¨
2. na~ina {irenja prouzrokova~a u cilju preduzimanja odgovaraju}ih
protivepidemijskih mera ¨
Kod hroni~nih poreme}aja zdravlja nepoznate i nedovoljno poznate etiologije,

epidemiolo{kim upitnikom se:
1. prikupljaju informacije od ispitanika u odnosu na izloènost faktorima rizika ý
2. direktno uo~ava uzrasna distribucija obolelih ¨
3. prikupljaju podaci o prevalenciji bolesti u populaciji ¨
65. Konstruisanje epidemiolo{kog upitnika i na~in

prikupljanja podataka
Epidemiolo{ki upitnik sadrì pitanja:

1. otvorenog tipa ¨
2. zatvorenog tipa ¨
3. otvorenog i/ili zatvorenog tipa ý
Pitanje otvorenog tipa:

1. ne sadrì unapred ponu|ene odgovore ý
2. odnosi se isklju~ivo na segment seksualnog ìvota ispitanika ¨
3. obuhvata rutinska pitanja koja su obavezni deo svakog upitnika
bez obzira na oboljenje koje se ispituje ¨
Pitanja zatvorenog tipa:

1. odnose se na zagarantovanost tajnosti njihovog odgovora ¨
2. zahtevaju da osoba izabere svoj odgovor u okviru datih mogu}nosti ý
3. obuhvataju sva pitanja koja se ti~u porodi~ne anamneze ¨
Zatvorena pitanja u epidemiolo{kom upitniku mogu biti:

1. dihotomna ¨
2. sa vi{estrukim izborom ¨
52
Pitanja u epidemiolo{kom upitniku su:

1. razumljiva, jednostavna logi~nog sleda, jedno pitanje sadrì jedan pojam,
svedena na neophodan broj ¨
2. nedvosmislena neusmeravaju}a pitanja, bez stru~ne terminologije,
na dva na~ina formulisana ukoliko su te{ka i osetljiva ¨
Pitanja epidemiolo{kog upitnika su grupisana u nekoliko slede}ih celina:

1. op{ti pojam, demografski podaci, podaci o oboljenju ¨
2. podaci o izloènosti, li~na i porodi~na anamneza, ostali podaci ¨
Prikupljanje informacija uz pomo} epidemiolo{kog upitnika ostvaruje se tako {to:

1. anketar popunjava upitnik ¨
2. ispitanik popunjava upitnik ¨
3. obe mogu}nosti se primenjuju ý
Upotrebljivost upitnika kao instrumenta merenja odre|uje se:

1. stepenom validnosti ¨
2. stepenom pouzdanosti ¨
Prvu retrospektivnu kohortnu studiju o povezanosti pu{enja i raka plu}a sproveli su:
1. Dooc i Hartman 1956. ¨
2. Doll i Hill 1951. ý
3. Mc'Doll i Hill 1953 ¨
Prva prospektivna kohortna studija o ispitivanju faktora rizika za kardiovaskularne

bolesti je:
1. Farska studija ¨
2. Bostonska studija ¨
3. Framingamska studija ý
Framingamska prospektivna studija ispitivala je povezanost:

1. faktora rizika za kardiovaskularne bolesti ý
2. pu{enja i raka plu}a ¨
3. pojave adenokarcinoma vagine u devojkama od 15 do 22 godine i uno{enja
preparata estrogena tokom trudno}e njihovih majki ¨
53
XV - Istraìvanje epidemije
66. Istraìvanje epidemije - {ema istraìvanja epidemije,

definisanje epidemije
[emu istraìvanja epidemije po Gordisu 2000, ~ini:

1. definisanje epidemije, ispitivanje raspodele obolelih, kombinacija relevantnih
varijabli ¨
2. postavljanje hipoteze, testiranje hipoteze, predlaganje mera spre~avanja
i suzbijanja ¨
Definisanje epidemije kao po~etak istraìvanja epidemije podrazumeva definisanje:

1. brojioca, imenioca i izra~unavanje stopa javljanja ý
2. imenioca ¨
3. brojioca ¨
Operacionalna definicija se druga~ije naziva:

1. pomo}na definicija ¨
2. radna definicija ý
3. zavr{na definicija ¨
"Stopa" javljanja slu~ajeva u epidemiji je:

1. odnos izme|u broja inficiranih i/ili obolelih i populacije u riziku na po~etku
epidemije ý
2. razlika izme|u broja izloènih i broja inficiranih ¨
3. odnos izme|u broja inficiranih ili obolelih i populacije na kraju epidemije ¨
Da bi definisali epidemiju, pored definisanja brojioca i imenioca treba definisati

i stope i to:
1. stopu incidencije ¨
2. "stopu" javljanja i "stopu" sekundarnog javljanja ý
3. stopu mortaliteta i stopu prevalencije ¨
67. Istraìvanje epidemije - ispitivanje raspodele obolelih

tokom istraìvanja epidemije
Raspodelu obolelih, tokom istraìvanja epidemije, treba ispitati u odnosu na:

1. rezistentnost prouzrokova~a ¨
2. kolektivni imunitet ¨
3. vreme, mesto i rizik podgrupa ugroène populacije u odnosu na demografske
karakteristike (pol, uzrast, mesto boravka, zanimanje, socijalnu grupu...) ý
54
Raspodela obolelih u vremenu (epidemijska kriva) sluì za:

1. orijentaciju o izvoru i putu {irenja, vremenu izlaganja mogu}em agensu,
uo~avanje epidemijskih talasa i odre|ivanje daljeg toka epidemije ý
2. izra~unavanje "stope" tercijarnog javljanja ¨
3. precizno definisanje mera spre~avanja i suzbijanja ¨
Epidemije zajedni~kog izvora mogu biti:

1. propagiraju}e epidemije ¨
2. epidemije kratkotrajnog izvora i stalnog ili povremenog izvora ý
3. epidemije kratkotrajnog izvora i epidemije progresivnog toka ¨
Oduzimanjem prose~ne inkubacije od vrha epidemijske krive mogu}e je izra~unati:

1. vreme ekspozicije ý
2. "stopu" slu~ajeva ¨
3. "stopu" sekundarnih slu~ajeva ¨
Prikazivanje raspodele obolelih prema mestu obolevanja daje ideju o mestu

ekspozicije ali ne i o:
1. populaciji izloènoj riziku ý
2. "stopi" javljanja ¨
3. "stopi" javljanja i "stopi" sekundarnog javljanja ¨
Istraùju}i epidemiju (definisanja epidemije, ispitivanja raspodele obolelih i

kombinovanje relevantnih varijabli), epidemiolog:
1. postavlja dijagnozu bolesti ¨
2. zaklju~uje o faktorima rizika ¨
3. postavlja hipotezu o izvoru agensa i putu {irenja ý
U preciziranju mesta i puta preno{enja infekcije epidemiolog koristi:

1. "seriju slu~ajeva", studiju preseka ¨
2. isklju~ivo studiju preseka ¨
3. "seriju slu~ajeva", studiju preseka i kohortne i anamnesti~ke studije ý
Urgentnost primene mera suzbijanja odre|uje:

1. pojava klicono{tva posle preleàne bolesti ¨
2. teìna bolesti i epidemijski potencijal ý
3. virulencija prouzrokova~a ¨
55
XVI - Prevencija poreme}aja zdravlja

68. Nivoi prevencije poreme}aja zdravlja
Primarnom prevencijom se smanjuje:

1. incidencija i prevalencija ý
2. prevalencija i mortalitet ¨
3. mortalitet ¨
Primordijalna prevencija:
1. podrazumeva napor da se u odre|enu sredinu ne unese {tetna navika,
obi~aj ili oblik pona{anja ý
2. drugi naziv za primarnu prevenciju ¨
3. vrsta tercijarne prevencije ¨
Najve}i zna~aj ima:

1. primordijalna i primarna prevencija ý
2. sekundarna prevencija ¨
3. tercijarna prevencija ¨
XVII - Aktivna imunizacija
69. Vrste vakcina i njihova primena
Vakcine prema vrsti aktivne komponente mogu biti:

1. ìve, mrtve ¨
2. vakcine od frakcija uzro~nika, anatoksi~ne ¨
@iva virusna vakcina je:

1. Sejbinova vakcina ý
2. Salkova vakcina ¨
3. vakcina protiv besnila ¨

1. vakcina protiv malih boginja ý
3. vakcina protiv krpeljskog melingoencefalitisa ¨
56

1. vakcina protiv rubele ý
3. vakcina protiv besnila ¨
@iva virusna vakcina je vakcina protiv:

1. krpeljskog melingoencefalitisa ¨
2. zau{aka ý
3. besnila ¨

2. vakcina protiv krpeljskog melingoencefalitisa ¨
3. vakcina protiv ùte groznice ý
Mrtve virusne vakcine su:

1. Salkova vakcina, vakcina protiv besnila ¨
2. vakcina protiv gripa, krpeljskog meningoencefalitisa, virusnog hepatitisa A ¨
Mrtva virusna vakcina je:

1. Salkova ý
2. Sejbinova ¨
3. vakcina protiv malih boginja ¨
Mrtva virusna vakcina je vakcina protiv:

1. besnila ý
2. malih boginja ¨
3. zau{aka ¨
Mrtva virusna vakcina je vakcina protiv:

1. krpeljskog meningoencefalitisa ý
2. ùte groznice ¨
3. ov~ijih boginja ¨
@ive virusne vakcine su:

1. Sejbinova vakcina, vakcina protiv malih boginja ¨
2. vakcina protiv rubele, zau{aka, ùte groznice, ov~ijih boginja ¨
Frakcije uzro~nika sadrè slede}e vakcine:

1. meningokokna, pneumokokna ¨
2. hepatitis B, Hib ¨
57
Frakcije uzro~nika sadrì slede}a vakcina:

1. meningokokna ý
2. Di-Te ¨
3. protiv morbila ¨

1. pneumokokna ý
2. Di-Te-Per ¨
3. protiv pertusisa ¨

1. hepatitis B ý
2. Di-Te-Per ¨
3. protiv zau{aka ¨

1. Hib ý
2. Te-Al ¨
3. BCG ¨
@iva bakterijska vakcina je:

1. BCG ý
2. MMR ¨
3. Di-Te-Per ¨
Mrtva bakterijska vakcina je vakcina protiv:

1. velikog ka{lja ¨
2. trbu{nog tifusa, paratifusa, kolere ¨

1. velikog ka{lja ý
2. meningokoknog meningitisa ¨
3. tuberkuloze ¨

1. trbu{nog tifusa ý
2. pneumokokne bolesti ¨
3. zau{aka ¨
58

1. paratifusa ý
2. hepatitisa B ¨
3. besnila ¨

1. kolere ý
2. Hib-a ¨
3. ùte groznice ¨
Mrtva rikecijska vakcina je vakcina protiv:

1. pegavog tifusa ¨
2. Q groznice ¨
Anatoksi~na vakcina je vakcina protiv:

1. difterije ¨
2. tetanusa ¨
Pro{iren program imunizacije SZO (EPI) obuhvata imunizaciju protiv slede}ih

akutnih zaraznih bolesti de~jeg uzrasta:
1. tuberkuloza, difterija, tetanus, pertusis ¨
2. poliomijelitis i male boginje ¨
Na osnovu odgovaraju}ih propisa u na{oj zemlji sprovodi se:

1. obavezna imunizacija lica odre|enog uzrasta, obavezna vakcinacija lica
eksponiranih odredjenim zaraznim bolestima ¨
2. vakcinacija po klini~kim indikacijama, vakcinacija putnika u medjunarodnom
saobra}aju ¨
Vakcina protiv tuberkuloze je:

1. ìva bakterijska ý
2. mrtva bakterijska ¨
3. spravljena od frakcija uzro~nika ¨
@iva vakcina protiv gripa se daje:

1. per os ¨
2. intramuskularno ¨
3. pernazalno ý
59
Vakcina protiv velikih boginja davala se:

1. perkutano ý
2. intramuskularno ¨
3. subkutano ¨
Sve adsorbovane vakcine se daju:

1. intramuskularno ý
2. subkutano ¨
3. duboko subkutano ¨
Vakcina protiv difterije je:

1. anatoksi~na ý
2. mrtva ¨
3. sa~injena od frakcija uzro~nika ¨
70. Kombinovane vakcine, simultano vakcinisanje
Kombinovane vakcine su:

1. Di-Te; Di-Te-Per, Ty-Te ¨
2. polio, MMR ¨
Vi{e antigena u kombinovanim vakcinama ne samo da povoljno uti~e na stvaranje

imuniteta ve} obezbedjuje i:
1. ve}i obuhvat imunizacijom ¨
2. smanjuje mogu}nost kontraindikacija, smanjuje tro{kove ¨
Simultana imunizacija se vr{i slede}im vakcinama:

1. polio i Di-Te; polio i Di-Te-Per ; polio - Ty; besnilo i tetanus ¨
2. hepatitis B, polio i Di-Te-Per; hepatitis B i BCG ¨
Udruènost antigena u kombinovanim vakcinama:

1. povoljnije uti~e na stvaranje imuniteta ý
2. nepovoljno uti~e na stvaranje imuniteta ¨
3. na imunolo{ki odgovor deluje kao i prilikom pojedina~nog davanja istih vakcina ¨
Simultano vakcinisanje je:

1. istovremeno davanje dve ili vi{e vakcina koje nisu izme{ane ý
2. aplikovanje vakcinalne doze koja sadrì vi{e antigena ¨
3. drugi naziv za kontinuirano sprovo|enje vakcinacije ¨
60
71. Obavezne sistematske vakcine
Obavezna sistematska imunizacija je:

1. imunizacija odre|enih uzrasnih grupa stanovni{tva protiv devet zaraznih
bolesti, a na osnovu aktuelnog Zakona o za{titi stanovni{tva od zaraznih
bolesti iz 2004. god. ý
2. obavezna imunizacija odre|enih lica po epidemiolo{kim indikacijama protiv:
hipatitisa B, trbu{nog tifusa, besnila, tetanusa i drugih zaraznih bolesti ¨
Vakcinacija protiv malih boginja, zau{aka i crvenke (rubele) spada u grupu:

1. obaveznih sistematskih imunizacija ý
2. obaveznih imunizacija lica po epidemiolo{kim indikacijama ¨
3. anatoksi~nih vakcina ¨
Ako se ne daju istovremeno razmak izme|u ìvih virusnih vakcina je najmanje:

1. 4 nedelje ý
2. 3 nedelje ¨
3. 2 nedelje ¨
Razmak izme|u davanja vakcine protiv kolere i ùte groznice:

1. nije potreban ¨
2. mora biti 2-3 nedelje ý
3. mora biti 4-6 nedelja ¨
72. Obavezna vakcinacija lica eksponiranih odredjenim zaraznim bolestima,

vakcinacija po klini~kim indikacijama, vakcinacija putnika u
medjunarodnom saobra}aju
Vakcinacija protiv hepatitisa B spada u grupu:

1. obaveznih vakcinacija lica eksponiranih odredjenim zaraznim bolestima ý
2. obaveznih vakcinacija po epidemiolo{kim indikacijama ¨
3. ìvih vakcina ¨
Imunizacija lica eksponiranih odredjenim zaraznim bolestima obavezna je protiv

slede}ih bolesti:
1. hepatitisa B, besnila, tetanusa ý
2. ùte groznice, kolere, difterije i dr. ¨
61
Vakcinacija po klini~kim indikacijama obavezna je protiv:

1. gripa, meningokoknog meningitisa, velikog ka{lja - acelularna vakcina ¨
2. oboljenja izazvanih Hib-om i streptokokusom pneumonije ¨
Vakcinacija putnika u medjunarodnom saobra}aju obavezna je protiv:

1. trbu{nog tifusa, difterije, meningokoknog meningitisa, tetanusa ¨
2. kolere, ùte groznice, hepatitisa B i dr. ¨
73. Kalendar vakcinacije
U prvoj godini ìvota sprovodi se imunizacija slede}im vakcinama:

1. BCG, Di-Te-Per, polio, hepatitis B ý
2. BCG, Di-Te-Per, polio, MMR ¨
3. BCG, Di-Te-Per, MMR ¨
Za decu koja su do tada redovno vakcinisana, u drugoj godini ìvota sprovodi se:
1. primovakcinacija Di-Te-Per vakcinom ¨
2. revakcinacija Di-Te-Per i OPV vakcinom, vakcinacija MMR vakcinom ý
3. revakcinacija Di-Te i OPV vakcinom ¨
Za decu koja su do tada redovno vakcinisana, u sedmoj godini ìvota sprovodi se:
1. prva revakcinacija Di-Te i OPV vakcinom ¨
2. druga revakcinacija Di-Te i OPV vakcinom ý
3. druga revakcinacija Di-Te-Per i OPV vakcinom ¨
U odnosu na broj antigena vakcine mogu biti:

1. monovalentne ¨
2. kombinovane ¨
Udruèni antigeni u kombinovanim vakcinama:

1. povoljnije uti~u na stvaranje imuniteta ý
2. negativno uti~u na imuni odgovor ¨
3. imuni odgovor je isti kao u slu~aju aplikovanja monovalentnih vakcina ¨
Revakcinacije kao podsticaj ranije stvorenog imuniteta su zna~ajnije:

1. posle aplikovanja mrtvih i anatoksi~nih vakcina ý
2. posle aplikacije ìvih vakcina ¨
62
Za decu koja su do tada redovno vakcinisana, u 12. godini ìvota sprovodi se:
1. revakcinacija BCG vakcinom ¨
2. revakcinacija OPV-om ¨
3. revakcinacija MMR vakcinom ý
Za decu koja su do tada redovno vakcinisana, u 14. godini ìvota sprovodi se:
1. revakcinacija OPV-om i Di-Te-Al pro adultis vakcinom ý
2. revakcinacija OPV-om i Di-Te-Al vakcinom ¨
3. revakcinacija OPV-om i Di-Te-Per-Al vakcinom ¨
Za decu koja su do tada redovno vakcinisana, u 18. godini ìvota, sprovodi se:
1. vakcinacija Te-Al vakcinom ¨
2. revakcinacija Te-Al vakcinom ý
3. revakcinacija Te-Al-pro adultis vakcinom ¨
74. Vakcinacija protiv tuberkuloze
Vakcina protiv tuberkuloze je napravljena od:

1. bovinog soja bacila tuberkuloze ý
2. humanog soja bacila tuberkuloze posle 230 pasaà ¨
3. kombinacije bnovinog i humanog soja bacila tuberkuloze ¨
Vakcina protiv tuberkuloze spada u grupu:

1. ìvih (atenuisanih) vakcina ý
2. mrtvih (inaktivisanih) vakcina ¨
3. vakcina sa~injenih od frakcija prouzrokova~a ¨
Vakcina BCG se daje:

1. intramuskularno u levu nadlakticu ¨
2. intradermalno u predeo deltoidnog mi{i}a leve nadlaktice ý
3. intramuskularno u m. deltoideus ¨
Vakcinacija protiv TBC se obavezno mora izvr{iti bez tuberkulinskog testiranja:

1. u prvoj nedelji ìvota ¨
2. do navr{etka dva meseca ìvota ¨
3. do kraja prve godine ìvota ý
Dokaz da je primovakcinacija protiv TBC novoro|ene dece uspela je vakcinalni

oìljak pre~nika:
1. najmanje 3 mm ý
2. ve}i od 6 mm ¨
3. manjeg od 3 mm ¨
63
Kontrola oìljka posle aplikacije BCG vakcine vr{i se u periodu:

1. 1 mesec posle vakcinisanja ¨
2. 2-4 meseca posle vakcinisanja ¨
3. 3-6 meseci posle vakcinisanja ý
Novoro|ena deca koja su vakcinisana BCG vakcinom moraju se ponovo vakcinisati

ako je posle 3-6 meseci posle vakcinisanja pre~nik vakcinalnog oìljka:
1. ve}i od 3 mm ¨
2. manji od 6 mm ¨
3. manji od 3 mm ili ga nemaju ý
Vakcinaciji protiv TBC podleù i lica do navr{ene 25. godine ìvota ako zapo~inju
rad u zdravstvenoj organizaciji koja se bavi dijagnostikom i le~enjem tuberkuloze,
u porodili{tima, pred{kolskim i {kolskim ustanovama, koja:
1. do tada nisu uspe{no vakcinisana ¨
2. do tada nisu uspe{no vakcinisana, a na tuberkulin reaguju pozitivno ¨
3. do tada nisu uspe{no vakcinisana, a na tuberkulin reaguju negativno
ili slabo pozitivno (infiltrat do 10 mm) ý
Tuberkulinski test se ~ita posle:

1. 24-72 sata ¨
2. 72-96 sati ý
3. 4-6 nedelja ¨
Tuberkulinski test se ~ita posle 72-96 sati i smatra se pozitivnim ukoliko se na

mestu intradermalnog ubrizgavanja tuberkulinskog preparata pojavi tvrdi infiltrat
u pre~niku:
1. od najmanje 6 mm ý
2. od najmanje 3 mm ¨
3. od 3 do 5 mm ¨
75. Vakcinacija protiv difterije
Vakcina protiv difterije sadrì:

1. detoksikovani toksin C. diphtheriae ý
2. mrtve pruzrokova~e difterije ¨
3. ìve prouzrokova~e difterije ¨
64
Vakcine Di-Te-Al i Di-Te-Al pro adultis:

1. sadrè istu koli~inu antigena ¨
2. Di-Te-Al vakcina ima dva puta manju koli~inu antigena od koli~ine
u vakcini Di-Te-Al pro adultis ¨
3. Di-Te-Al vakcina ima dva puta ve}u koli~inu antigena od koli~ine
u vakcini Di-Te-Al pro adultis (dT) ý
Kombinovana Di-Te-Al vakcina sadrì:

1. detoksikovane toksine prouzrokova~a difterije i tetanusa ý
2. mrtve prouzrokova~e difterije i tetanusa ¨
3. ìve prouzrokova~e difterije i tetanusa ¨
Vakcina Di-Te-Al daje se deci:

1. od navr{ene dve do navr{ene sedme godine koja zbog neurolo{kih komplikacija
nisu primili pertusis komponentu ý
2. od 8 do 14 godina ¨
3. starijoj od 14 godina ¨
Primarna imunizacija Di-Te-Al vakcinom sprovodi se:

1. jednom dozom vakcine ¨
2. sa dve doze vakcine ý
3. sa tri doze vakcine ¨
Di-Te-Al pro adultis (dT) vakcina se daje deci starijoj od:

1. 5 godina ¨
2. 7 godina ý
3. 12 godina ¨
Vakcina Di-Te-Al daje se:

1. intramuskularno u deltoidni mi{i} ý
2. intramuskularno u prednju stranu nadlaktice ¨
3. subkutano u zadnju stranu nadlaktice ¨
Vakcina protiv difterije spada u grupu vakcina:

1. obaveznih za lica u odre|enom uzrastu ¨
2. koje se daju putnicima u me|unarodnom saobra}aju ¨
Osoba koja putuje u zemlju u kojoj je difterija registrovana u epidemijskoj formi

treba da bude vakcinisana protiv difterije u uzrastu:
1. 25-45 godina starosti, davanjem jedne doze Di-Te-Al pro adultis vakcine ý
2. starijem od 45 godina, davanjem jedne doze vakcine ¨
3. starijem od 55 godina, sa dve doze vakcine ¨
65
Di-Te-Al - pro adultis vakcina sadrì:

1. ve}u koli~inu pre~i{}enog toksoida difterije u odnosu na onu koju sadrì
Di-Te-Al vakcina ¨
2. istu koli~inu pre~i{}enog toksoida difterije koja se nalazi u Di-Te-Al vakcini ¨
3. manju koli~inu pre~i{}enog toksoida difterije u odnosu na koli~inu koja se
nalazi u Di-Te-Al vakcini ý
76. Vakcinacija protiv pertusisa
Di-Te-Per vakcina sadrì:

1. ìve prouzrokova~e pertusisa ¨
2. mrtve prouzrokova~e pertusisa ý
3. fragmente prouzrokova~a ¨
Optimalni imuni odgovor posle imunizacije vakcinom koja sadrì mrtve B. pertussis
uspostavlja se:
1. odmah posle davanja jedne doze ¨
2. posle dve doze ¨
3. posle tre}e doze ý
Vakcina protiv pertusisa moè biti:

1. korpuskularna ¨
2. anatoksi~na ¨
3. korpuskularna ali i acelularna (sastavljena od 2-4 antigena sa povr{ine }elije) ý
Primovakcinacija protiv pertusisa, prema kalendaru, zapo~inje:

1. sa navr{ena 2 meseca ìvota ý
2. sa navr{ena 3 meseca ìvota ¨
3. daje se odmah po ro|enju ¨
Primovakcinacija protiv pertusisa podrazumeva aplikovanje:

1. jedne doze vakcine ¨
2. dve doze vakcine u propisanom razmaku ¨
3. tri doze vakcine u propisanom razmaku ý
Razmak izme|u tri doze vakcine Di-Te-Per prilikom sprovo|enja primovakcinacije:

1. nije definisan ¨
2. iznosi 4-6 nedelja, odnosno 1-3 meseca, najvi{e 5 meseci ý
3. iznosi 4 meseca ¨
66
Di-Te-Per vakcina kao adsorbovana aplikuje se duboko intramuskularno u:

1. glutealni predeo ¨
2. m. deltoideus ili m. quadriceps femoris ý
3. zadnju stranu nadlaktice ¨
Vakcina Di-Te-Per moè se simultano dati sa:

1. isklju~ivo OPV ¨
2. MMR vakcinom ¨
3. OPV, MMR, HBV i Hib (gde se ona koristi) ý
Posebne kontraindikacije za Pertussis vakcinu ili Di-Te-Per vakcinu

(zbog komponente pertusis) su:
1. evolutivna neurolo{ka oboljenja ý
2. febrilne konvulzije ¨
3. oslabljena otpornost ¨
Posle aplikacije Di-Te-Per vakcine postvakcinalne reakcije mogu biti:

1. op{te ¨
2. posebne ¨
3. op{te i posebne ý
Vakcina protiv Pertussisa se proizvodi kao:

1. monovakcina ¨
2. kombinovana vakcina (Di-Te-Per) ¨
Po vaè}im zakonskim propisima, simultano sa Di-Te-Per vakcinom u prvoj godini

ìvota se daje isklju~ivo:
1. OPV ý
2. IPV ¨
3. MMR ¨
77. Vakcinacija protiv tetanusa
Vakcina protiv tetanusa sadrì:

1. pre~i{}en toksoid tetanusa adsorbovan na aluminijum fosfatu ý
2. pre~i{}en toksoid tetanusa ¨
3. mrtve prouzrokova~e tetanusa adsorbovane na aluminijum fosfatu ¨
Za{tita od tetanusa povre|enih lica obuhvata primarnu hirur{ku obradu rane i

kombinovanu aktivno-pasivnu za{titu u zavisnosti od:
1. uzrasta povre|enog ¨
2. vakcinalnog statusa povre|enog ý
3. masivnosti povrede, blizine nervnih spletova i iskrvavljenosti ¨
67
Vakcina Te-Al se daje:

1. intramuskularno u deltoidni mi{i} ý
2. intramuskularno u zadnju stranu nadlaktice ¨
3. subkutano u zadnju stranu nadlaktice ¨
Aluminijum fosfat u vakcini protiv tetanusa ima ulogu:

1. konzervansa ¨
2. nosa~a ý
3. aktivnog principa ¨
Prema kalendaru vakcinacije, vakcinisanje omladine u 18. ili 19. godini samo
jednom dozom vakcine Te-Al smatra se:
1. tre}om revakcinacijom ¨
2. ~etvrtom revakcinacijom ý
3. {estom revakcinacijom ¨
Ukoliko se pri aplikaciji neke od mrtvih vakcina dijagnostikuje akutna bolest,

febrilno stanje, alergija na sastojke vakcine, one su ozna~ene kao:
1. op{te kontraindikacije ý
2. posebne kontraindikacije ¨
3. sistemske kontraindikacije ¨
78. Vakcinacija protiv poliomijelitisa
Imunizacija protiv de~je paralize vr{i se:

1. ìvom vakcinom ¨
2. mrtvom vakcinom ¨
3. ìvom vakcinom, osim u slu~ajevima imunodeficijencije kada se daje
mrtva vakcina ý
U slu~aju imunodeficijencije za{tita protiv de~je paralize sprovodi se:

1. ìvom vakcinom ¨
2. mrtvom vakcinom ý
3. nijednom od navedenih ¨
Atenuisana vakcina protiv poliomijelitisa sadrì:

1. ìve prouzrokova~e virusa ý
2. mrtve prouzrokova~e virusa ¨
3. frakcije prouzrokova~a virusa ¨
Vakcinalnu dozu OPV vakcine ~ine:

1. 3 kapi vakcine ¨
2. dve kapi vakcine ý
3. jedna kap vakcine ¨
68
Vakcinisanje OPV vakcinom prema kalendaru vakcinacije zapo~inje sa:

1. navr{ena dva meseca ìvota ý
2. navr{ena tri meseca ìvota ¨
3. 5 meseci ìvota ¨
Primovakcinacija novoro|enih protiv de~je paralize podrazumeva aplikaciju:

1. dve doze vakcine sa razmakom 4-6 nedelja ¨
2. tri doze vakcine sa razmakom 4-6 nedelja ¨
3. tri doze vakcine sa razmakom koji ne sme biti kra}i od 6 nedelja ý
Prema na{im propisima razmak izme|u prve i druge, kao i druge i tre}e doze
OPV vakcine u okviru bazi~ne imunizacije ne sme biti kra}i od:
1. 5 nedelja ¨
2. 6 nedelja ý
3. 8 nedelja ¨
Posle uredno obavljene primovakcinacije OPV vakcinom u prvoj godini ìvota, po

kalendaru, revakcinacija se obavlja u:
1. 2, 4, 7. i 14. godini ¨
2. 2, 7. i 14. godini ý
3. 4, 7, 14. i 18. godini ¨
Revakcinacija protiv de~je paralize obavlja se uvek davanjem:

1. dve doze ìve oralne tritipne vakcine ¨
2. jedne doze OPV vakcine ý
3. 1/2 doze OPV tritipne vakcine namenjene za bazi~nu imunizaciju ¨
@iva vakcina protiv poliomijelitisa se zove:

1. Salkova ¨
2. Sejbinova ý
3. Robbinsova ¨
Mrtva (inaktivisana), Salkova vakcina daje se:

1. intramuskularno ý
2. subkutano ¨
3. oralno ¨
Mrtva vakcina protiv poliomijelitisa indukuje stvaranje:

1. lokalnih antitela na nivou digestivnog trakta ¨
2. cirkuli{u}ih antitela ý
3. cirkuli{u}ih i sekretornih antitela ¨
69
Mrtva vakcina protiv poliomijelitisa:

1. spre~ava prodiranje divljih virusa poliomijelitisa u digestivni trakt ¨
2. dozvoljava i dalje virusima poliomijelitisa boravak u digestivnom traktu ý
3. nijedan odgovor nije ta~an ¨
Promena pH sredine prema kiselosti (usled zaga|enja) koja inaktivi{e virus

poliomijelitisa, menja boju vakcine u:
1. crvenu ¨
2. oran` ¨
3. ùtu ý
Promena boje OPV vakcine u ùtu ukazuje da je ona:

1. ispravna za upotrebu ¨
2. neispravna ý
3. upotrebljiva jo{ 30 dana ¨
Kompletiranjem bazi~ne imunizacije OPV vakcinom do 6. meseca ìvota:

1. smanjuje se rizik za postvakcinalni poliomijelitis usled jo{ uvek prisutnih
maternalnih antitela IgG klase u tom uzrastu ý
2. smanjuje se rizik nastanka poliomijelitisa izazvanog divljim sojevima jer
maternalna antitela nisu prisutna ¨
Ukoliko deca ranije nisu vakcinisana protiv poliomijelitisa, primovakcinacija

se moè sprovesti do kraja:
1. 10. godine ìvota ¨
2. 14. godine ìvota ý
3. 18. godine ìvota ¨
Zamrzavanje OPV vakcine:

1. je zabranjeno ¨
2. dozvoljeno ali na tepmeraturi do - 50C ¨
3. dozvoljeno je jer se radi o ìvoj vakcini ý
Jednom zapo~eta, a prekinuta vakcinacija OPV vakcinom:

1. nastavlja se bez ponavljanja doza ý
2. zapo~inje se od po~etka ¨
3. nastavlja se uz ponavljanje samo prethodne doze ¨
Prema preporuci SZO vakcina protiv poliomijelitisa se aplikuje:

1. per os ukapavanjem dve kapi na kocku {e}era ¨
2. direktnim ukapavanjem dve kapi u usta ý
3. per os ukapavanjem dve kapi u ka{i~icu ohla|enog ~aja ili sirupa ¨
70
IPV vakcina se daje deci koja su:

1. primila transfuziju u poslednjih 6 nedelja ¨
2. alergi~na na komponente OPV vakcine ¨
3. imunodeficijentna ý
IPV vakcina imunodeficijentnoj deci se daje usled:

1. prevencije neèljenih postvakcinalnih reakcija u vidu paraliza ý
2. boljeg imunog odgovora ¨
3. kvalitetnije i duè za{tite ¨
U slu~aju prekinutog, pa ponovo zapo~etog vakcinisanja OPV vakcinom primena

vi{e od 3 doze vakcine u toku jedne godine:
1. je opasna ¨
2. nije {tetna ¨
3. nije {tetna ali nije racionalna ý
Do interferencije virusa u vakcini OPV ne dolazi u ve}oj meri usled:

1. razli~ite koncentracije virusa za razne tipove ý
2. razli~ite distribucije virusa u populaciji ¨
3. iste koncentracije virusa za razli~ite tipove ¨
Vakcina OPV se aplikuje peroralnim putem i tako:

1. smanjuje postvakcinalne reakcije ¨
2. smanjuje u~estalost postvakcinalnih komplikacija ¨
3. opona{a prirodnu infekciju kada je i imuni odgovor najkvalitetniji ý
79. Vakcinacija protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
Vakcinisanje i revakcinisanje vakcinom MMR obavlja se kombinovanom:

1. mrtvom vakcinom ¨
2. ìvom vakcinom ý
Vakcinacija MMR vakcinom se mora obaviti od navr{enog 12. meseca ìvota, a

najkasnije do navr{enih:
1. 18 meseci ìvota, kao i dece do navr{enih 14 godina, koja iz bilo kojih razloga
ranije nisu vakcinisana ovom vakcinom ý
2. 15 meseci ìvota, kao i dece do navr{enih 12 godina ìvota
koja iz bilo kojih razloga ranije nisu vakcinisana ovom vakcinom ¨
3. 24 meseca ìvota ¨
71
Revakcinisanjem MMR vakcinom obuhva}ena su deca:

1. u VI razredu osnovne {kole (12. godina), i deca koja su po epidemiolo{kim
indikacijama vakcinisana pre navr{enih 12 meseci ìvota ý
2. u VI razredu osnovne {kole i deca koja su po epidemiolo{kim
indikacijama vakcinisana pre navr{enih 8 meseci ìvota ¨
3. u VIII razredu osnovne {kole, i deca koja su po epidemiolo{kim
indikacijama vakcinisana pre navr{enih 6 meseci ìvota ¨
MMR vakcina se daje:

1. duboko subkutano ili intramuskularno ý
2. intradermalno ¨
3. peroralno ¨
Vakcinacija MMR vakcinom se sprovodi posle 12. meseca ìvota, odnosno

u 2. godini ìvota:
1. jer su u 5-10% dece do 12. meseca prisutna maj~ina antitela ý
2. jer su u 20% dece do 12. meseca prisutna maj~ina antitela ¨
3. jer su na prouzrokova~e osetljiva samo deca starija od 15 meseci ¨
Usled neadekvatnog ~uvanja MMR vakcine de{ava se da se vakcinacija obavi

vakcinom koja sadrì mrtve prouzrokova~e {to }e dovesti do:
1. desenzibilizacije organizma i kasnijeg obolevanja u blagoj klini~koj formi ¨
2. ne}e imati efekat na imuni odgovor ¨
3. senzibilizacije organizma, {to }e kasnije u susretu sa "divljim" virusima morbila
dovesti do obolevanja u te{koj klini~koj formi (hemoragijski oblici) ý
Za{tita posle vakcinacije MMR vakcinom uspostavljena je zahvaljuju}i:

1. humoralnom imunom odgovoru ¨
2. celularnom imunom odgovoru ¨
3. humoralnom merljivom titru antitela u krvi i }elijskom imunitetu ý
U redovno vakcinisane dece, susret organizma sa "divljim" virusom morbila ima:

1. stimuli{u}i (buster) efekat ý
2. senzibili{e organizam ¨
Posebne kontraindikacije za MMR vakcinu su:

1. imunodeficijencija ¨
2. graviditet ¨
3. ne postoje ý
72
80. Vakcinacija protiv hepatitisa B
Vakcina protiv hepatitisa B sadrì:

1. mrtve prouzrokova~e ¨
2. pre~i{}en protein povr{inskog antigena hepatitis B virusa (HBs Ag) ý
3. pre~i{}en protein jedarnog antigena hepatitis B virusa (HBc Ag) ¨
Imunizaciji protiv B hepatitisa podleù:

1. lica odredjenog uzrasta (deca od navr{ena 2 do navr{enih 15 meseci ìvota,
novorodjen~ad HBs Ag pozitivnih majki), najksnije 24 sata po rodjenju ¨
2. lica eksponirana odredjenim zaraznim bolestima ¨
Vakcinacija protiv B hepatitisa za novoro|en~ad HBsAg pozitivnih majki, lica koja

su imala akcident sa infektivnim materijalom, kao i pacijenata pre stupanja na
hemodijalizu, podrazumeva davanje:
1. dve doze vakcine ¨
2. tri doze vakcine bez propisanog razmaka ¨
3. ~etiri doze vakcine sa propisanim razmakom ý
Vakcinacija protiv hepatitisa B novoro|en~adi HBsAg pozitivnih majki, kao i lica

koja su imala akcident sa infektivnim materijalom, daje se po {emi:
1. 0. 1. 2. i 12 meseci ý
2. 0. 1. 2. i 6 meseci ¨
3. 0. 1. 3. i 6 meseci ¨
Dvostruka doza za odre|eni uzrast vakcine protiv B hepatitisa daje se:

1. novoro|enoj deci od HBsAg pozitivnih majki ¨
2. osobama koje su imale akcident sa inficiranim materijalom ¨
3. pacijentima pre stupanja na hemodijalizu ý
Revakcinacija protiv B hepatitisa dok traje opasnost od infekcije obavlja se:

1. svake godine ¨
2. svake pete godine ý
3. svake tre}e godine ¨
Kompletna pasivno-aktivna za{tita protiv B hepatitisa sprovodi se u:

1. novoro|ene dece od HBsAg pozitivnih majki i osoba na dijalizi ¨
2. osoba na dijalizi i akcidentalno povre|enim infektivnim materijalima ¨
3. slu~aju akcidenta sa infektivnim materijalom na radnom mestu
i u novoro|ene dece HBsAg pozitivnih majki ý
73
Vakcina protiv B hepatitisa {titi i od:

1. D ("delta") hepatitisa ý
2. E hepatitisa ¨
3. C hepatitisa ¨
Osobe koje su nosioci antitela povr{inskog antigena B hepatitisa ili su nosioci nekog
od antigena HB virusa:
1. zabranjeno je vakcinisati ¨
2. imaju burne postvakcinalne reakcije ukoliko ih vakcini{emo ¨
3. moèmo vakcinisati ali je to krajnje neracionalno ý
Markeri virusnog hepatitisa B su:

1. prisustvo odgovaraju}ih antitela na antigene HBV ¨
2. prisustvo antigena HBsAg, HBcAg, HBeAg ¨
Vakcina protiv B hepatitisa proizvedena je:

1. od frakcija virusa B hepatitisa ¨
2. od inaktivisanih virusa B hepatitisa ¨
3. genetskim inènjeringom ubacivanjem gena samo povr{inskog antigena virusa
hepatitisa B u gljivice kvasca Saccharomyces cerevisiae ý
81. Vakcina i serum u prevenciji tetanusa
Tetani~ni imunoglobulin (TIg) aplikuje se:

1. intramuskularno bez prethodne provere preosetljivosti ý
2. intramuskularno obavezno sa prethodnom proverom preosetljivosti ¨
3. intravenski bez prethodne provere preosetljivosti ¨
Serum protiv tetanusa (SAT) aplikuje se:

1. intravenski ¨
2. subkutano uz obaveznu proveru preosetljivosti i desenzibilizacijom po potrebi ý
Posle primarne hirur{ke obrade rane u za{titi od tetanusa povre|enog lica

treba prvo:
1. detaljno pregledati vakcinalni karton ukoliko je dostupan ý
2. proveriti osetljivost pacijenta na jaja i perje ¨
3. mikrobiolo{ki proveriti prisustvo bakteriolo{ke kontaminiranosti rane ¨
74
Ukoliko rana nije zaprljana ili starija od 12 h kompletna za{tita od tetanusa

povre|enih lica podrazumeva:
1. primarnu obradu rane i sprovo|enje pasivno-aktivne za{tite zavisno od
vakcinalnog statusa povre|enog lica ý
2. kombinovanu aktivno-pasivnu za{titu svih povre|enih ¨
3. primarnu obradu rane i pasivnu za{titu svih povre|enih ¨
U za{titi od tetanusa povre|enog lica, osobi koja je potpuno vakcinisana

(sa najmanje dve doze) ili revakcinisana tokom poslednjih 5 godina:
1. treba dati vakcinu Te-Al ¨
2. treba dati vakcinu Te-Al i Tig ¨
3. ne treba ordinirati aktivno-pasivnu za{titu ý
U za{titi od tetanusa povre|enih lica, osobi koja je potpuno vakcinisana

(sa najmanje dve doze) ili revakcinisana pre 5-10 godina treba dati:
1. jednu dozu vakcine i Tig ¨
2. jednu dozu vakcine ý
3. dve doze vakcine i Tig ¨
U za{titi od tetanusa povre|enih lica, osobi kod koje je uvidom u vakcinalni karton
utvr|eno da je pro{lo vi{e od 10 godina od poslednjeg vakcinisanja ili revakcinisanja
treba dati:
1. jednu dozu vakcine i 250 ij Tig ili najmanje 5000 ij SAT ý
2. dve doze vakcine u razmaku 4-6 nedelja i 250 ij Tig ili najmanje 5000 ij SAT ¨
3. dve doze vakcine u razmaku 4-6 nedelja i buster dozu posle godinu dana ¨
U za{titi od tetanusa povre|enih lica, osobi kod koje je uvidom u vakcinalni karton
konstatovano da je nevakcinisana, nepotpuno vakcinisana ili podataka o vakcinaciji
nema, treba dati:
1. jednu dozu vakcine i Tig ili SAT ¨
2. dve doze vakcine u razmaku 4-6 nedelja i buster dozu posle godinu dana
i 250 ij Tig ili najmanje 5000 ij SAT, istovremeno sa prvom dozom vakcine ý
3. dve doze vakcine u razmaku 4-6 nedelja ¨
Posle aplikovanja vakcine protiv tetanusa:

1. ne postoji nikakva mogu}nost eventualne alergijske reakcije vaksinisanih ý
2. postoji mogu}nost alergijskog reagovanja vakcinisanih jer nije oslobo|ena
proteina ¨
3. lokalne manifestacije alergijskog reagovanja su uvek prisutne ¨
75
U za{titi od tetanusa povre|enih lica ni vakcinu ni Tig ne treba dati osobama

koje su:
1. revakcinisane, a od revakcinacije do povrede je pro{lo manje od 5 godina ý
2. revakcinisani protiv tetanusa pre vi{e od 5 godina, a manje od 10 godina
do povrede ¨
3. revakcinisani protiv tetanusa pre manje od jedne godine ¨
U za{titi od tetanusa povredjenih lica, jednu dozu vakcine treba dati onima koji su:
1. revakcinisani, a od revakcinacije do povrede je pro{lo manje od 5 godina ¨
2. revakcinisani protiv tetanusa pre vi{e od 5 godina, a manje od 10 godina
do povrede ý
3. revakcinisani protiv tetanusa pre vi{e od 10 godina ¨
U za{titi od tetanusa povre|enih lica jednu dozu vakcine i Tig ili SAT, treba dati
onima koji su:
1. potpuno vakcinisani (sa najmanje dve doze) ili revakcinisani tokom
poslednjih 5 godina ¨
2. potpuno vakcinisani (sa najmanje dve doze) ili revakcinisani pre 5-10 godina ¨
3. potpuno vakcinisani (sa najmanje dve doze) ili revakcinisani pre vi{e od
10 godina ý
U za{titi od tetanusa povre|enih lica, dve doze u razmaku 4-6 nedelja i buster dozu
posle godinu dana (potpuno vakcinisanje) i 250 ij Tig ili najmanje 5000 ij SAT sa
prvom dozom treba dati onima koji su:
1. nevakcinisani ¨
2. nevakcinisani, nepotpuno vakcinisani ili nema podataka o vakcinaciji ý
3. vakcinisani pre vi{e od 10 godina kao i onima koji su nevakcinisani,
nepotpuno vakcinisani ili koji nemaju podatke o imunizaciji ¨
82. Vakcina i serum u prevenciji besnila
HDC vakcina protiv besnila proizvedena je na kulturi }elija:

1. pile}eg embriona ¨
2. bubrega majmuna ¨
3. humanih diploidnih }elija ý
Vakcina protiv besnila je:

1. mrtva vakcina ý
2. ìva vakcina ¨
3. detoksikovani toksin prouzrokova~a ¨
76
Na osnovu vaè}ih zakonskih propisa postekspoziciona vakcinacija protiv besnila

sprovodi se po slede}oj {emi:
1. 0 (dve doze), 7. 21. dana po jedna doza ¨
2. 0. 3. 21. ¨
3. 0. 3. 7. 14. i 28. dana ý
Davanje ve}ih koli~ina C-vitamina poja~ava dejstvo (proizvodnju antitela) HDC

vakcine protiv rabijesa:
1. da ý
2. ne ¨
Imunitet protiv besnila profesionalno ugroènih lica odràva se davanjem:

1. dve doze vakcine svake 2. godine ¨
2. jedne doze vakcine svake 3. godine ý
3. tri doze (0. 3. i 7. dana) vakcine, svake 5. godine ¨
Simultano sa vakcinom protiv besnila:

1. treba dati SAT ¨
2. uvidom u vakcinisani karton sprovodi se vakcinacija protiv tetanusa ukoliko
to vakcinalni status zahteva ý
3. treba dati samo TIg ¨
Aplikacija antirabi~nog imunoglobulina:

1. podrazumeva obavezno davanje vakcine protiv besnila ý
2. zna~i da se vakcina HDC moè dati, ali ne mora ¨
3. podrazumeva obavezno davanje TIg ¨
Predvi|ena koli~ina antirabi~nog imunoglobulina se daje:

1. intramuskularno u gluteus ¨
2. cela koli~ina oko rane ¨
3. 1/2 oko rane, ostatak intramuskularno proksimalno ý
Antirabi~ni imunoglobulin se daje u koli~ini:

1. 30 ij/kg TT ¨
2. 250 ij ¨
3. 20 ij/kg TT ý
Vakcina protiv besnila HDC se daje u:

1. deltoidni mi{i} naizmeni~no ý
2. glutealni mi{i} ¨
3. kvadriceps ¨
77
Ranu koju je nanela ìvotinja koja je sumnjiva na besnilo ili desetodnevna

opservacija ìvotinje nije mogu}a:
1. u ku}nim uslovima treba odmah previti ¨
2. treba obavezno isprati vodom i sapunom u ku}nim uslovima ý
3. zabranjeno je ispirati u ku}nim uslovima jer bi to ubrzalo diseminaciju virusa ¨
Vakcinacija protiv besnila moè biti:

1. preekspoziciona ¨
2. postekspoziciona ¨
83. Za{tita putnika u me|unarodnom saobra}aju
Putnike u me|unarodnom saobra}aju treba vakcinisati protiv:

1. ùte groznice, meningokoknog meningitisa, hepatitisa B, trbu{nog tifusa,
kolere, tetanusa, difterije i drugih zaraznih bolesti ý
2. ùte groznice i kolere ¨
3. hepatitisa B, trbu{nog tifusa, kolere ¨
Vakcina protiv kolere spada u grupu:

1. obaveznih vakcinacija lica odre|enog uzrasta ¨
2. vakcinacija odre|enih lica po klini~kim indikacijama ¨
3. vakcina obaveznih za putnike u me|unarodnom saoba}aju ý
Vakcina protiv ùte groznice spada u grupu:

1. vakcina koje se daju profesionalno ugroènim osobama ¨
2. vakcina koje se daju po klini~kim indikacijama ¨
3. vakcina obaveznih za putnike u me|unarodnom saobra}aju ý
Vakcina protiv difterije je u grupi vakcina obaveznih:

1. po epidemiolo{kim indikacijama ¨
2. za lica odre|enog uzrasta i za putnike u me|unarodnom saobra}aju ý
3. samo za lica odre|enog uzrasta ¨
84. Kontraindikacije za vakcinaciju
Imunizaciji protiv odre|enih zaraznih bolesti ne podleù lica kod kojih:

1. medicinska sestra utvrdi da nema vakcinalnog kartona ¨
2. lekar utvrdi da postoje kontraindikacije ý
3. lekar utvrdi postojanje telesne temperature manje od 37,5 0C ¨
78
Individualne kontraindikacije za primenu vakcina mogu biti:

1. lokalne ¨
2. generalizovane ¨
3. privremene i trajne ý
Individualne kontraindikacije za primenu vakcina mogu biti:

1. op{te i posebne ý
2. op{te ¨
3. njedan od navedenih odgovora nije ta~an ¨
Op{te kontraindikacije su:

1. akutna bolest, febrilno stanje, preosetljivost (anafilaksija) na sastojke vakcine ¨
2. stanja oslabljene otpornosti, graviditet ¨
Febrilno stanje je:

1. op{ta kontraindikacija za vakcinaciju ý
2. posebna kontraindikacija za vakcinaciju ¨
3. spada u grupu i op{tih i posebnih kontraindikacija za primenu vakcina ¨
Telesna temperatura je kontraindikacija za davanje vakcine ako je ve}a od:

1. 37 0C ¨
2. 38 0C ý
3. 39 0C ¨
Preosetljivost na neku od komponenata vakcine (antigen, animalni protein,

antibiotici, konzervans, stabilizator, nosa~) spada u grupu:
1. posebnih kontraindikacija ¨
2. privremenih kontraindikacija ¨
3. op{tih kontraindikacija ý
Trudno}a je op{ta kontraindikacija za davanje:

1. svih vakcina ¨
2. ìvih vakcina ý
3. korpuskularnih vakcina ¨
Stanje oslabljene otpornosti je op{ta kontraindikacija za davanje:

1. ìvih vakcina ý
2. mrtvih i ìvih vakcina ¨
3. bakterijskih vakcina ¨
79
Posebne kontraindikacije su:

1. stanje oslabljene otpornosti ¨
2. alergijska reakcija na neku od komponenata vakcine ¨
3. ponu|eni odgovori nisu ta~ni ý
Posebne kontraindikacije prate davanje:

1. svih vakcina ¨
2. samo nekih vakcina ý
3. samo virusnih vakcina ¨
Posebna kontraindikacija za davanje BCG vakcine je:

1. HIV infekcija i drugi poreme}aji }elijskog imuniteta ý
2. alergija na koko{ije meso, jaja i perje ¨
3. ìvotno doba posle 30. godine ìvota ¨
Posebna kontraindikacija za davanje vakcine protiv velikog ka{lja je:

1. alergija na jaja i perje ¨
2. trudno}a, period laktacije i ìvotno doba pre 3. godine i posle 60. godine ìvota ¨
3. evolutivno neurolo{ko oboljenje ý
Posebna kontraindikacija za davanje vakcine protiv trbu{nog tifusa je:

1. trudno}a, laktacija ¨
2. ìvotno doba pre 3. godine i posle 60. godine ìvota ¨
Op{ta kontraindikacija za davanje vakcine protiv gripa je:

1. stanje oslabljene otpornosti ý
2. anemija ¨
Posebna kontraindikacija za vakcinaciju BCG vakcinom je:

1. HIV infekcija i drugi poreme}aji celularnog imuniteta ý
2. epilepsija ¨
3. tonzilektomija ¨
Posebne kontraindikacije za vakcinaciju protiv pertusisa

(korpuskularna i acelularna) su:
1. evolutivna neurolo{ka oboljenja (nekontrolisana epilepsija, infantilni spazmi,
progresivna encefalopatija) ý
2. neèljene reakcije (anafilaksija) na prethodnu dozu ¨
80
Posebne kontraindikacije odnose se na vakcinu protiv:

1. tuberkuloze ý
2. poliomijelitisa ¨
3. hepatitisa B ¨
Posebne kontraindikacije odnose se na vakcinu protiv:

1. besnila ¨
2. pertusisa ý
3. tetanusa ¨
Kontraindikacije ne postoje pri davanju vakcine protiv:

1. besnila i tetanusa ý
2. besnila ¨
3. morbila i poliomijelitisa ¨
XVIII - Organizacija obavezne imunizacije protiv zaraznih bolesti

85. Pripremna faza vakcinacije
U pripremnoj fazi vakcinacije treba:

1. pregledati lica za imunizaciju ¨
2. izvr{iti evaluaciju rezultata prethodne imunizacije ¨
3. doneti program imunizacije i uputstvo za njegovo sprovo|enje ý
Imunizacija protiv zaraznih bolesti uklju~uje:

1. dono{enje odgovaraju}ih zakonskih propisa, plana i programa ¨
2. aplikaciju vakcine ¨
U fazi pripremanja imunizacije treba:

1. revidirati kartoteku obavezne imunizacije ý
2. pregledati lica za imunizaciju ¨
3. proceniti incidenciju obolevanja kao i u~estalost postvakcinalnih reakcija
za oboljenja protiv kojih se sprovodi vakcinacija ¨
81
86. Faza izvo|enja imunizacije
U organizacionom smislu imunizacija se sprovodi:

1. kontinuirano ý
2. intermitentno ¨
3. kampanjski za sve vakcine ¨
U fazi izvo|enja imunizacije:

1. sprovodi se evaluacija rezultata imunizacije ¨
2. pregled lica za imunizaciju i aplikacija vakcina ý
3. ure|enje imunizacionih punktova i revizija kartoteke obavezne imunizacije ¨
87. Zavr{na faza vakcinacije
Zavr{na faza vakcinacije obuhvata:

1. podno{enje izve{taja o obavljenoj imunizaciji ¨
2. nadzor i kontrolu uspeha vakcinacije ¨
Nadzor nad vakcinabilnim bolestima podrazumeva:

1. pra}enje incidencije, komplikacija i smrtnosti od ovih bolesti ý
2. pra}enje prevalencije i smrtnosti od ovih bolesti ¨
3. pra}enje komplikacija posle vakcinacije na posebno za to predvi|enom
formularu ¨
Obuhvat obaveznom imunizacijom je procenat vakcinisanih u odnosu na:

1. broj lica koji je trebalo vakcinisati ý
2. broj nevakcinisanih ¨
3. broj obolelih od bolesti protiv koje se vakcinacija sprovodi ¨
XIX - Pasivna imunizacija

88. Zna~aj pasivnog imuniteta
Imunitet posle preleàne bolesti je:

1. prirodni aktivni ý
2. ve{ta~ki aktivni ¨
3. prirodni pasivni ¨
82
Imunitet posle vakcinacije zove se jo{ i:

1. ve{ta~ki pasivni ¨
2. prirodni aktivni ¨
3. ve{ta~ki aktivni ý
Davanjem imunoglobulina ili seruma uspostavlja se imunitet koji se zove jo{ i:

1. ve{ta~ki aktivni ¨
2. ve{ta~ki pasivni ý
3. prirodni pasivni ¨
Imunitet koji dete ro|enjem dobije od majke naziva se:

1. prirodni pasivni ý
2. prirodni aktivni ¨
3. ve{ta~ki pasivni ¨
Pasivni imunitet je vid:

1. specifi~ne otpornosti ý
2. nespecifi~ne otpornosti ¨
Prirodni pasivni imunitet se sti~e:

1. posle aplikacije imunoglobulina ili seruma ¨
2. posle preleàne bolesti ¨
3. preno{enjem antitela majke transplacentarno
(nestaje posle 5-6 meseci od ro|enja) ý
Ve{ta~ki pasivni imunitet se postiè:

1. vakcinacijom ¨
2. preno{enjem antitela majke transplacentarno i preko kolostruma ¨
3. uno{enjem seruma i gamaglobulina humanog ili animalnog porekla ý
Pasivna imunizacija je opravdana kod:

1. neposredne izloènosti opasnosti od pojedinih infekcija ý
2. neposredne izloènosti opasnosti od svih infekcija ¨
3. nijedan odgovor nije ta~an ¨
Pasivna imunizacija je opravdana kada je u pitanju neophodnost kombinovanja

pasivno-aktivne imunoprofilakse kod:
1. tetanusa, besnila, morbila ¨
2. tetanusa, besnila, VHB ý
3. tetanusa, pertusisa, difterije ¨
83
89. Vrste imunih seruma i indikacije za upotrebu
Imuni serumi ili antiserumi su:

1. frakcija krvi koja sadrì antitela protiv odre|enih prouzrokova~a
ili nekih vrsta toksina ý
2. sinteti~ki produkovana antitela protiv odre|enih prouzrokova~a ¨
3. genetskim inènjeringom produkovana antitela protiv nekih vrsta toksina ¨
Za dobijanje imunih seruma koristi se tehnika:

1. senzibilizacije ìvotinja ¨
2. reformulacije ìvotinja ¨
3. hiperimunizacije ìvotinja ý
Antivirusni serum animalnog porekla je:

1. hiperimuni serum protiv besnila ý
2. hiperimuni serum protiv tetanusa ¨
3. hiperimuni serum protiv hepatitisa B ¨
Imuni serumi se proizvode imunizacijom ìvotinja:

1. samim toksinima prouzrokova~a ¨
2. suspenzijom mrtvih, odnosno ìvih prouzrokova~a ¨
Antitetanusni serum spada u grupu:

1. antibakterijskih seruma ¨
2. antitoksi~nih seruma ý
3. antivirusnih seruma ¨
Antitoksi~ni serumi su:

1. antitetanusni, antidifteri~ni ¨
2. antigangrenozni, antibotulinski, protiv otrova paukova, {korpiona, otrovnih riba ¨
Profilakti~ki efekat antitetanusnog seruma ostvaruje se:

1. neutralizacijom slobodnih toksina u tkivima ¨
2. neutralizacijom Cl. tetani ý
Antitoksi~ni serum protiv tetanusa se koristi u:

1. pasivnoj imunizaciji ¨
2. terapiji oboljenja ¨
3. pasivnoj imunizaciji i terapiji oboljenja ý
84
Seroprofilaksa protiv tetanusa:

1. zapo~inje odmah po postavljanju indikacije ¨
2. zapo~inje po postavljanju indikacije uz istovremenu aplikaciju prve doze vakcine ý
3. ne podrazumeva obaveznu aplikaciju vakcine protiv tetanusa ¨
Tetanusni antitoksi~ni serum se u prva 24 ~asa od povrede obi~no daje u dozi od:
1. 500 AJ ý
2. 600 AJ ¨
3. 1000 AJ ¨
Posle zmijskog ujeda ukoliko je pro{lo manje od 4 ~asa od povrede u terapijske svrhe
daje se serum protiv zmijskog ujeda u koli~ini od:
1. 5000 AJ ¨
2. 6000 AJ ý
3. 10000 AJ ¨
90. Vrste imunoglobulina i indikacije za upotrebu
Humani imunoglobulini predstavljaju:

1. frakciju krvi koja sadrì antitela protiv odre|enih prouzrokova~a ili nekih vrsta
toksina ¨
2. proteinsku frakciju seruma sa predominacijom globulina klase IgG koja sadrì
antivirusna, antibakterijska i u manjoj meri antitoksi~na antitela ý
3. proteinsku frakciju seruma sa predominacijom globulina klase JgA koja sadrì
isklju~ivo antivirusna antitela ¨
Humani imunoglobulini mogu biti:

1. standardni (normalni) ¨
2. hiperimuni (sadrè pove}anu koncentraciju antitela) ¨
Preparati standardnog gamaglobulina se dobijaju iz plazme:

1. najmanje 500 zdravih davalaca krvi ili iz intaktnih placenti zdravih èna ¨
2. najmanje 1000 zdravih davalaca krvi ili iz intaktnih placenti zdravih èna ý
3. najmanje 100 zdravih davalaca krvi ili iz intaktnih placenti zdravih èna ¨
Imunoglobulin u obliku:
1. 16% rastvora sadrì najmanje 2 antitela (jedno antibakterijsko i jedno
antivirusno) ý
2. 20% rastvora sadrì najmanje 2 antitela ¨
3. 1% rastvora sadrì najmanje 3 antitela (antibakterijski, antivirusni i antitoksi~ni) ¨
85
Koncentracija antitela u preparatima standardnog gamaglobulina koji se dobijaju iz

plazme najmanje 1000 zdravih davalaca krvi ili iz intaktnih placenti zdravih èna je:
1. najmanje 20 puta ve}a od koncentracije u materijalu iz koga poti~e ¨
2. najmanje 25 puta ve}a od koncentracije u materijalu iz koga poti~e ý
3. najmanje 35 puta ve}a od koncentracije u materijalu iz koga poti~e ¨
Nivo pojedinih vrsta antitela i njihov me|usobni odnos zavise od:

1. tehnologije prerade osnovnog materijala ¨
2. u~estalosti postvakcinalnih komplikacija ¨
3. ra{irenosti bolesti u populaciji i od obuhvata stanovni{tva vakcinacijom ý
Humani imunoglobulini se doziraju prema:

1. unapred utvr|enoj {emi ¨
2. telesnoj teìni ý
3. uzrastu ¨
U slu~aju postavljanja indikacije humani imunoglobulini se daju u koli~ini:

1. 0,02 - 0,2 ml/kg telesne teìne ý
2. 0,2 - 2,0 ml/kg telesne teìne ¨
3. isklju~ivo 2 ml/kg telesne teìne ¨
Profilakti~ki efekat pravovremeno i u dovoljnoj koli~ini datih gamaglobulina

ostvaruje se u slu~aju izloènosti osetljive osobe slede}im oboljenjima:
1. morbili, rubela ¨
2. vari~ela, parotitis, poliomijelitis ¨
Hiperimuni gamaglobulini se izdvajaju iz:

1. plazme najmanje 1000 davalaca krvi ¨
2. krvi najmanje 10000 davalaca krvi ¨
3. krvi osoba koje su vakcinisane protiv odre|ene bolesti pa je nivo specifi~nih
antitela veoma visok ý
Danas se koriste humani hiperimuni gamaglobulini protiv:

1. tetanusa, besnila i virusnog hepatitisa B ý
2. kolere, kuge, ùte groznice ¨
3. besnila, kolere i tetanusa ¨
U profilaksi tetanusa do 24 ~asa posle povrede daje se antitetanusni imunoglobulin

u koli~ini od:
1. 250 IJ ý
2. 500 IJ ¨
3. 1000 IJ ¨
86
U profilaksi tetanusa posle 24 sata od povrede daje se antitetanusni imunoglobulin

u koli~ini od:
1. 250 IJ ¨
2. 500 IJ ý
3. 1000 IJ ¨
Pasivna za{tita protiv besnila sprovodi se davanjem antirabi~nog imunoglobulina

u koli~ini:
1. 200 IJ ¨
2. 20 IJ/kg telesne teìne ý
3. 12 IJ/kg telesne teìne ¨
Pasivna imunizacija protiv virusnog hepatitisa B obavezna je za:

1. osobe koje su na hemodijalizi ¨
2. novoro|en~ad HBsAg pozitivnih majki (250 IJ) i za lica koja su imala akcident
sa kontaminiranim materijalom (500 IJ) ¨
3. novoro|en~ad HBsAg pozitivnih majki (250 IJ) i za lica koja su imala akcident
kontaminiranim materijalom (12 IJ/kg telesne teìne) ý
Pasivna imunizacija protiv besnila:

1. podrazumeva zapo~injanje aktivne za{tite ý
2. isklju~uje sprovo|enje aktivne za{tite ¨
3. samo u pojedinim slu~ajevima podrazumeva sprovo|enje aktivne za{tite ¨
Gamaglobulini namenjeni za pasivnu za{titu daju se:

1. isklju~ivo intravenski ¨
2. isklju~ivo intramuskularno ý
3. ispravno ih je dati na oba navedena na~ina ¨
Prednosti u za{titi imunoglobulinima u odnosu na za{titu imunim serumima su:

1. odsustvo reakcije senzibilizacije ¨
2. duè delovanje po{to se sporije elimini{u ¨
87
XX - Skrining
91. Skrining-definicija i ciljevi
Skrining je po definiciji:
1. preliminarno otkrivanje osoba sa neprepoznatim oblicima poreme}aja zdravlja
uz pomo} lako i brzo primenljivih postupaka ý
2. potvrda oboljenja u osoba sa diskretnim oblicima poreme}aja zdravlja uz pomo}
jednostavnih postupaka ¨
3. otkrivanje osoba sa prepoznatim oblicima poreme}aja zdravlja koje }e drugim
tehnikama biti definitivno potvr|eni ¨
Karakteristika skrininga je:

1. definitivna dijagnostika ¨
2. orijentaciona trijaà ispitanika na one koji verovatno imaju ili verovatno nemaju
ispitivano oboljenje/stanje ý
3. orijentaciona podela ispitanika na one koji sigurno imaju i sigurno nemaju
ispitivano oboljenje/stanje ¨
Karakteristika skrininga je da obuhvata:

1. prividno zdrave osobe ý
2. zdrave osobe ¨
3. osobe koje imaju simptome bolesti koje je lekar op{te prakse detektovao ¨
Cilj skrininga je:

1. identifikovanje fenomena ledenog brega ¨
2. otkrivanje poreme}aja zdravlja u bilo kojoj fazi ¨
3. rano otkrivanje poreme}aja zdravlja na ~iji se tok i/ili ishod moè uticati ý
92. Vrste skrininga
Skrining moè biti:

1. masovni, selektivni ¨
2. multipli, oportunisti~ki ¨
Multipli skrining je:

1. primena vi{e skrining testova ý
2. primena jednog skrininga sa mogu}no{}u otkrivanja multiplih poreme}aja
zdravlja ¨
3. karakteristika skrininga ¨
88
Masovni skrining je:

1. vrsta selektivnog skrininga ¨
2. namenjen op{toj populaciji ý
3. vrsta oportunisti~nog skrininga ¨
Selektivni skrining je:

1. usmeren na otkrivanje odre|enih poreme}aja zdravlja ¨
2. usmeren na prepoznavanje odre|enih faktora rizika ¨
3. vrsta skrininga koji se odnosi na strogo definisane grupe ljudi ý
Oportunisti~ki skrining je:

1. vrsta skrininga ý
2. parametar skrininga ¨
Oportunisti~ki skrining je ograni~en na:

1. pacijente odre|enih medicinskih ustanova ¨
2. pacijente koji se javljaju lekaru u slu`bama Doma zdravlja ¨
3. pacijente koji se javljaju lekaru iz razloga koji nije u vezi sa stanjem koje je
predmet skrininga ý
93. Parametri skrining testa
Parametri skrining testa su:

1. validnost i selektivnost ¨
2. validnost i masovnost ¨
3. validnost i pouzdanost ý
Parametar skrining testa je:

1. validnost ¨
2. pouzdanost ¨
Validnost je:
1. faza skrininga ¨
2. cilj skrininga ¨
3. parametar skrining testa ý
Pouzdanost je:
1. osobina svakog skrining testa ¨
3. parametar skrining testa ý
89
Validnost je:
1. sposobnost testa da u grupi ispitanika izdvoji obolele ¨
2. sposobnost testa da klasifikuje ispitanike u verovatno obolele i sigurno obolele ¨
3. sposobnost testa da klasifikuje ispitanike u verovatno obolele i zdrave ý
Pouzdanost je sposobnost testa da:

1. daje rezultat koji je najpribli`niji realnim vrednostima ¨
2. daje isti rezultat pri ponavljanim ispitivanjima ý
3. daje rezultate koji su validni ¨
Pouzdanost skrininga zna~i jo{ i:

1. valjanost ¨
2. predvidljivost ý
3. osetljivost ¨
XXI - Mere suzbijanja zaraznih bolesti

94. Mere suzbijanja zaraznih bolesti - mere prema bolesniku
Mere suzbijanja zaraznih bolesti se druga~ije nazivaju:

1. mere prevencije ¨
2. protivepidemijske mere ý
3. mere izolacije i le~enja bolesnika ¨
Mere suzbijanja (protivepidemijske mere) se sprovode u odnosu na:

1. bolesnika i osobe koje su bile sa njim u kontaktu ¨
2. okolinu u kojoj se bolesnik nalazi ¨
Kada se zarazna bolest pojavi, sprovode se slede}e mere suzbijanja

prema bolesniku:
1. dijagnoza bolesti, prijavljivanje bolesti i smrti, izolacija i le~enje bolesnika ¨
2. prevoz bolesnika, kontrola na klicono{tvo ¨
90
95. Prijava zaraznih bolesti - cilj i zna~aj
Ukupan broj zaraznih bolesti koje se obavezno prijavljuju po vaè}em Zakonu iz 2004.
godine je:
1. 65 ¨
2. 67 ý
3. 70 ¨
Epidemije svih zaraznih bolesti podleù obaveznoj prijavi:

1. da ý
2. ne ¨
3. nije zakonski regulisano ¨
Smrt od bilo koje zarazne bolesti podleè obaveznoj prijavi:

1. ne ¨
2. da ý
3. nije zakonski regulisano ¨
Prijavljivanje bolesti i smrti je mera:

1. spre~avanja usmerena prema bolesniku ¨
2. suzbijanja usmerena prema bolesniku ý
3. suzbijanja usmerena prema okolini ¨
Ciljevi prijavljivanja zaraznih bolesti su:

1. kontrola epidemiolo{ke situacije i blagovremeno preduzimanje odgovaraju}ih
mera suzbijanja ¨
2. pra}enje kretanja incidencije zaraznih bolesti i planiranje zdravstvene za{tite,
provera efikasnosti mera prevencije i mera suzbijanja ¨
3. svi navedeni odgovori su ta~ni ý
Obaveznoj prijavi podleè sumnja na:

1. koleru, kugu, velike boginje, ùtu groznicu ¨
2. virusne hemoragi~ne groznice, poliomijelitis, difteriju, male boginje, botulizam ¨
96. Epidemiolo{ki zna~aj rane dijagnoze bolesti
Postavljanje dijagnoze bolesti je mera:

3. spre~avanja usmerena prema bolesniku ¨
91
97. Izolacija i prevoz bolesnika
Izolacija i le~enje bolesnika je mera:

2. spre~avanja usmerena prema okolini ¨
Zakonski regulisani uslovi prevoza bolesnika predstavljaju meru:

1. suzbijanja usmerenu prema bolesniku ý
2. spre~avanja usmerenu prema okolini ¨
3. suzbijanja usmerenu prema okolini ¨
Izolacija i le~enje bolesnika moè biti:

1. bolni~ka (hospitalna) ¨
2. ku}na (domicijalna) ¨
Osobe koje boluju od kolere obavezno se izoluju u:

1. ku}nim uslovima ¨
2. karantinu ¨
3. zdravstvenim ustanovama za bolni~ko le~enje lica obolelih od zaraznih bolesti ý
Osobe koje su obolele ili za koje se sumnja da boluju od kuge obavezno se izoluju u:
1. karantinu ¨
2. zdravstvenim ustanovama za bolni~ko le~enje lica obolelih od zaraznih bolesti ý
3. ku}nim uslovima ¨
Osobe sumnjive da boluju od kuge, velikih boginja, virusnih hemoragi~nih groznica,

kao i od zaraznih bolesti nepoznate etiologije:
1. obavezno se izoluju u zdravstvenim ustanovama za bolni~ko le~enje lica obolelih
od zaraznih bolesti ý
2. le~e se u karantinu ¨
3. stavljaju se pod nadzor u ku}nim uslovima ¨
Obaveznu izolaciju u zdravstvenim ustanovama za bolni~ko le~enje lica obolelih

od zaraznih bolesti treba sprovesti ~ak i u slu~aju sumnje na:
1. velike boginje, kuga, virusne hemoragi~ne groznice i zarazne bolesti
nepoznate etiologije ý
2. poliomijelitis i difterija, kao i bolesti ve}eg javnozdravstvenog zna~aja ¨
92
Obaveznu izolaciju u zdravstvenim ustanovama za bolni~ko le~enje lica obolelih od

zaraznih bolesti treba sprovesti ~ak i u slu~aju sumnje na:
1. kugu, velike boginje ¨
2. virusne hemoragi~ne groznice i zarazne bolesti nepoznate etiologije ¨
Osobu za koju se sumnja da boluje od virusnih hemoragi~nih groznica:

1. treba izolovati u ku}nim uslovima ¨
2. treba obavezno izolovati u zdravstvenim ustanovama za le~enje lica obolelih
od zaraznih bolesti ý
3. ne treba izolovati ¨
Odgovaraju}im sanitetskim vozilom se prevoze lica koja su:

1. obolela od kuge, velikih boginja i virusnih hemoragi~nih groznica ¨
2. pod sumnjom da su obolela od kolere, kuge, velikih boginja, virusnih
hemoragi~nih groznica, poliomijelitisa i drugih zaraznih bolesti nepoznate
etiologije ¨
98. Kontrola na klicono{tvo
Kontrola na klicono{tvo je mera:

2. spre~avanja usmerena prema okolini ¨
Kontrola na klicono{tvo obolelih od trbu{nog tifusa i paratifusa, obavezno se vr{i:

1. neposredno po ozdravljenju ¨
2. 7 dana po prestanku le~enja ý
3. 15 dana po ozdravljenju ¨
Zdravstveni pregled lica koje je prebolelo trbu{ni tifus, paratifus A i B, zapo~inje 7 dana
od prestanka le~enja i obuhvata bakteriolo{ki pregled:
1. stolice tri puta u razmaku od najmanje 24 sata ¨
2. stolice dva puta u razmaku od najmanje 24 sata ¨
3. stolice i mokra}e tri puta u razmaku od najmanje 24 sata ý
Ako su rezultati negativni ponovni bakteriolo{ki pregled stolice i mokra}e osobe

koja je prebolela trbu{ni tifus i paratifus vr{i se posle:
1. 6 meseci ý
2. 12 meseci ¨
3. 24 meseca ¨
93
Zdravstveni pregled klicono{a trbu{nog tifusa i paratifusa zapo~inje 30 dana od dana

utvr|ivanja klicono{tva i obuhvata:
1. bakteriolo{ki pregled stolice i mokra}e svakih 6 meseci ¨
2. bakteriolo{ki pregled stolice svakih 6 meseci ¨
3. bakteriolo{ki pregled stolice i mokra}e jedanput mese~no ý
Osoba se smatra hroni~nim klicono{om trbu{nog tifusa ukoliko i posle godinu dana
od dana utvr|ivanja klicono{tva tokom mese~nih pregleda stolice i mokra}e nema
tri uzastopno negativna nalaza:
1. da ý
2. ne ¨
Kod osobe koja je prebolela bacilarnu dizenteriju ili zarazno trovanje hranom
izazvano salmonelom, bakteriolo{ki pregled stolice obavlja se:
1. dva dana uzastopno po prestanku klini~kih simptoma ¨
2. tri dana uzastopno po prestanku klini~kih simptoma ý
3. tri dana uzastopno, 7 dana po prestanku le~enja ¨
Zdravstveni pregled klicono{e bacilarne dizenterije odnosno salmoneloza obuhvata

tri uzastopna bakteriolo{ka pregleda stolice, a zapo~inje po isteku:
1. 3 dana od dana utvr|ivanja klicono{tva ¨
2. 5 dana od dana utvr|ivanja klicono{tva ý
3. 7 dana od dana utvr|ivanja klicono{tva ¨
Kod osoba koje su prebolele bacilarnu dizenteriju ili zarazno trovanje hranom
izazvano salmonelom, bakteriolo{ki pregledi stolice zapo~inju:
1. odmah po prestanku klini~kih simptoma ý
2. 7 dana po zavr{etku le~enja ¨
3. 10 dana po zavr{etku le~enja ¨
99. Mere suzbijanja zaraznih bolesti - mere prema okolini
Mere suzbijanja zaraznih bolesti usmerene prema okolini su:

1. epidemiolo{ko ispitivanje, zdravstveni nadzor nad osobama koje su bile
u direktnom kontaktu sa bolesnikom, karantin za osobe koje su bile
u direktnom kontaktu sa obolelim ili sa osobama za koje se sumnja da
boluju od karantinskih bolesti ¨
2. za{tita stanovni{tva imunoprofilaksom, seroprofilaksom ili hemioprofilaksom,
dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija, sanitarno-higijenske mere,
zdravstveno vaspitanje, ostale mere ¨
94
Mere suzbijanja zaraznih bolesti usmerene prema okolini:

1. epidemiolo{ko ispitivanje, zdravstveni nadzor, karantin, imunoprofilaksa,
seroprofilaksa, hemioprofilaksa ¨
2. dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija, sanitarno-higijenske mere,
zdravstveno vaspitanje, ostale mere ¨
Zdravstveni nadzor nad osobama koje su bile u direktnom kontaktu sa bolesnikom

je jedna od mera:
1. suzbijanja zaraznih bolesti usmerena prema okolini ý
2. suzbijanja zaraznih bolesti usmerena prema bolesniku ¨
3. spre~avanja zaraznih bolesti usmerena prema okolini ¨
Karantin za osobe koje su bile u direktnom kontaktu sa obolelim ili sa osobama

za koje se sumnja da boluju od karantinskih bolesti je mera:
1. spre~avanja zaraznih bolesti usmerena prema bolesniku ¨
Za{tita stanovni{tva u slu~aju pojave epidemije imunoprofilaskom, seroprofilaksom ili

hemioprofilaksom je mera:
3. spre~avanja zaraznih bolesti usmerena prema bolesniku ¨
100. Zdravstveni nadzor i karantin
Zdravstveni nadzor podrazumeva:

1. kontrolu zdravstvenog stanja osoba koje su bile u direktnom kontaktu
sa obolelima od zaraznih bolesti ý
2. kontrolu zdravstvenog stanja uz ograni~enje kretanja osoba koje su bile
u direktnom kontaktu sa obolelima od zaraznih bolesti ¨
3. kontrolu zdravstvenog stanja osoba koje su bile u indikretnom
kontaktu sa osobama koje su obolele od zaraznih bolesti ¨
Osobe pod zdravstvenim nadzorom:

1. mogu se kretati samo u ku}nim uslovima ¨
2. mogu se slobodno kretati ý
3. nijedan od ponu|enih odgovora nije ta~an ¨
95
Zdravstveni nadzor traje:

1. onoliko koliko traje prose~na inkubacija za datu bolest ¨
2. dvostruki period maksimalne inkubacije za datu bolest ¨
3. koliko i maksimalna inkubacija za datu bolest ra~unaju}i od poslednjeg kontakta
sa izvorom zaraze ý
Osobe koje su bile u kontaktu sa obolelima od crevne zarazne bolesti (npr. obolelima
od trbu{nog tifusa i bacilarne dizenterije) a rade u proizvodnji, preradi i distribuciji
namirnica ili sa vodom za pi}e:
1. ne mogu obavljati svoju delatnost u trajanju maksimalne inkubacije
za datu bolest, ra~unaju}i od poslednjeg kontakta sa izvorom zaraze ý
2. mogu nesmetano obavljati svoju delatnost ¨
3. nijedan od ponu|enih odgovora nije ta~an ¨
Osobe koje su bile u neposrednom dodiru sa obolelima od kolere ili sa licima za

koja se sumnja da su obolela od kolere, kao i lica koja dolaze iz zemalja u kojima
ima kolere, kuge i virusnih hemoragi~nih groznica (osim HGBS):
1. stavljaju se u karantin ¨
2. stavljaju se pod zdravstveni nadzor u trajanju maksimalne inkubacije za ove
bolesti ý
3. stavljaju se pod zdravstveni nadzor u dvostrukom trajanju dvostrukog perioda
maksimalne inkubacije za te bolesti ¨
U karantin se stavljaju lica koja su:

1. bila u kontaktu sa obolelim licima ili sa licima za koje se sumnja da su obolela
od kuge, velikih boginja ili virusnih hemoragi~nih groznica (osim HGBS) ý
2. obolela ili se sumnja da su obolela od kuge ili virusnih hemoragi~nih groznica
(osim HGBS) ¨
Ra~unaju}i od poslednjeg kontakta sa izvorom zaraze karantin traje onoliko koliko

iznosi:
1. prose~na inkubacija za datu bolest ¨
2. dvostruka maksimalna inkubacija za datu bolest ¨
3. maksimalna inkubacija za datu bolest ý
Osobe obolele u karantinu se:

1. le~e ¨
2. upu}uju u bolnicu ý
3. le~e u posebnim za to namenjenim delovima karantina ¨
96
Karantin se raspu{ta ako se:

1. posle poslednjeg slu~aja bolesti u zemlji u kojoj je bolest registrovana
u trajanju maksimalne inkubacije ne pojavi nijedan novi slu~aj oboljenja ¨
2. posle poslednjeg slu~aja bolesti u karantinu u trajanju maksimalne inkubacije
ne pojavi nijedan novi slu~aj oboljenja ý
3. posle poslednjeg slu~aja u trajanju dvostrukog perioda maksimalne inkubacije
ne pojavi nijedan novi slu~aj oboljenja ¨
101. Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija
Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija su deo mera suzbijanja usmerenih prema:

1. okolini ý
2. bolesniku ¨
3. kontaktima drugog reda ¨
Prema vremenu kada se obavlja, dezinfekcija se deli na:

1. preventivnu ¨
2. dezinfekciju u toku bolesti i zavr{nu dezinfekciju ¨
Preventivna dezinfekcija se sprovodi:

1. pre pojave tipi~nih klini~kih simptoma bolesti ¨
2. pre pojave oboljenja radi njegovog spre~avanja ý
3. posle pojave oboljenja radi njegovog suzbijanja ¨
Teku}u dezinfekciju treba otpo~eti odmah po otkrivanju zarazne bolesti i sprovoditi je:
1. svaki drugi dan ¨
2. tri puta tokom bolesti ¨
3. svakodnevno do izle~enja obolelog, bez obzira da li je hospitalizovan
ili se nalazi u ku}noj izolaciji ý
Teku}a dezinfekcija je:

1. va`nija mera nego zavr{na dezinfekcija ý
2. manje va`na u odnosu na zavr{nu dezinfekciju ¨
3. iste va`nosti kao i zavr{na dezinfekcija ¨
Dezinsekcija prema vaè}im zakonskim propisima obavezna je pri pojavi:

1. kuge ¨
2. autohtone malarije ¨
97
XXII - Bolni~ke infekcije

102. Definicija i epidemiolo{ke karakteristike bolni~kih infekcija
Bolni~ka infekcija se manifestuje:

1. u toku hospitalizacije ¨
2. po prestanku hospitalizacije u precizno definisanom vremenskom
periodu zavisno od vrste intervencije (operacija, implantat) ¨
Infekcije postoperativnih rana se smatraju nozokomijalnim ako se razviju unutar:

1. 30 dana od operacije ý
2. najmanje dva meseca od operacije ¨
Nozokomijalnim infekcijama se smatraju i infekcije novoro|en~adi nastale:

1. transplacentarno ¨
2. preko kolostruma ¨
3. pri njegovom prolazu kroz poro|ajni kanal majke ý
Rezervoari bolni~ke infekcije su:

1. pacijenti i osoblje ¨
2. pacijenti i neìva sredina ¨
3. pacijenti, osoblje, posetioci i neìva sredina ý
Naj~e{}i putevi {irenja bolni~kih infekcija su:

1. kontakt preko prljavih ruku, Fluggeove kape i kontakt preko predmeta
zajedni~ke upotrebe (instrumenti i aparati) ý
2. Wellsovi nukleusi i pra{ina ¨
3. vode i hrane ¨
U~estalost bolni~kih infekcija u nekim razvijenim zemljama Zapada iznosi:

1. 2-3% ¨
2. 5% ¨
3. 5-10% ý
U~estalost bolni~kih infekcija najve}a je na:

1. ko`nim odeljenjima ¨
2. odeljenjima za interne bolesti ¨
3. odeljenjima za novoro|enu decu posebno nedono{~ad i odeljenjima za
intenzivnu negu i hemodijalizu ý
98
U~estalost bolni~kih infekcija posebno je visoka na:

1. neurolo{kim odeljenjima ¨
2. urolo{kim i psihijatrijskim odeljenjima ý
3. odeljenjima za rehabilitaciju nepokretnih pacijenata ¨
Bolni~ke infekcije predstavljaju i dalje problem iz slede}ih razloga:

1. pove}ava se broj potencijalnih izvora infekcije, napredak antimikrobne terapije
pove}ao je broj rezistentnih bakterijskih sojeva ¨
2. modernom terapijom produàva se ìvot osoba koje zbog osnovne bolesti ili
starosti nisu sposobne da savladaju infekciju; upotreba imunosupresivnih lekova ¨
3. svi navedeni odgovori su ta~ni ý
Pove}anje incidencije bolni~kih infekcija uglavnom je uzrokovano visokom

incidencijom:
1. gram negativnih bakterija ý
2. gram pozitivnih bakterija ¨
3. gljivica i virusa ¨
Zna~aj bolni~kih infekcija:

1. komplikuju}i osnovno oboljenje pove}avaju ukupne tro{kove le~enja,
jedan broj se zavr{ava letalno ¨
2. postoji mogu}nost preno{enja nozokomijalnih infekcija preko bolesnika
ili osoblja na populaciju izvan bolnice ¨
3. svi odgovori su ta~ni ý
Derivirane bolni~ke infekcije su:

1. infekcije koje su nastale od incidentnog slu~aja ¨
2. infekcije po posebnim kriterijumima izdvojene kao opasne ¨
3. infekcije preko bolesnika ili osoblja prenete van bolnice ý
Na sniènje incidencije bolni~kih infekcija najefikasnije bi uticalo:

1. otkri}e efikasnih lekova protiv rezistentnih sojeva ¨
2. pove}anje rezistencije doma}ina ý
3. pove}ana upotreba dezinfekcionih sredstava ¨
103. Kontrola bolni~kih infekcija
Mere spre~avanja i suzbijanja bolni~kih infekcija su usmerene ka:

1. otkrivanju rezervoara zaraze, spre~avanju transmisije mikroorganizama ¨
2. pove}anju rezistencije bolesnika na infekciju ¨
99
Bolni~ke infekcije u razvijenim zemljama se mogu prevenirati do:

1. 10% ¨
2. 15% ¨
3. 20% ý
Epidemiolo{ki nadzor nad bolni~kim infekcijama je:

1. svakodnevno sprovo|enje mera spre~avanja i suzbijanja ¨
2. registrovanje bolni~ke infekcije po unapred utvr|enim kriterijumima ¨
3. prikupljanje, analiza i tuma~enje podataka o bolni~kim infekcijama ý
Prema na~inu otkrivanja bolni~kih infekcija nadzor moè biti:

1. sveobuhvatan ¨
2. ciljan ¨
3. aktivan i pasivan ý
Prema obimu podataka koji se prikupljaju nadzor moè biti:

1. sveobuhvatan ili ciljan ý
2. ograni~en ¨
3. prospektivan ili retrospektivan ¨
Epidemiolo{ki nadzor je:

1. mera spre~avanja bolni~kih infekcija ¨
2. mera suzbijanja bolni~kih infekcija ¨
3. jedan od elemenata programa kontrole bolni~kih infekcija ý
Preventivna izolacija je:

1. izolacija novoprimljenih pacijenata u bolnici u posebne za to
namenjene prostorije ¨
2. na~in za{tite pacijenata koje zbog smanjene otpornosti organizma
treba za{tititi od okoline ý
3. izolacija potencijalnog izvora zaraze ¨
Sme{taj bolesnika u {to manje grupe potrebno je izvr{iti zbog:

1. nemogu}nosti isklju~ivanja klicono{a me|u bolesnicima ý
2. efikasnijeg rada personala ¨
3. efikasnijeg sprovo|enja mera prevencije i mera suzbijanja ¨
[irenje hospitalne infekcije u nekoj populacionoj grupi zavisi od:

1. osetljivosti kolektiva ¨
2. virulentnosti prouzrokova~a ¨
100
Uspeh u prevenciji {irenja infekcije u bolni~koj sredini izme|u ostalog se ostvaruje:

1. grupisanjem na osnovu uzrasta ¨
2. me{anjem mla|e i starije dece (razre|enjem osetljivih) ý
3. doslednim sprovo|enjem mera spre~avanja i suzbijanja zaraznih bolesti ¨
Za sme{taj novoro|ene dece naj~e{}e se preporu~uje sistem:

1. personalne izolacije ¨
2. kohortne izolacije ý
3. vanredne izolacije ¨
Osoblje moè da doprinese {irenju infekcije sa jednog bolesnika na drugog naj~e{}e

preko:
1. infekcije respiratornog trakta ¨
2. prljavih ruku ý
3. Fligeovih kapi ¨
Epidemiolo{ki nadzor bolni~kih infekcija je:

1. prva stepenica u sprovo|enju programa kontrole bolni~kih infekcija ý
2. prva stepenica u sprovo|enju postupaka za le~enje i negu pacijenata ¨
3. isto {to i program kontrole bolni~kih infekcija ¨
Reìm rada i postupci za le~enje i negu pacijenata su deo:

1. epidemiolo{kog nadzora nad bolni~kim infekcijama ¨
2. programa kontrole bolni~kih infekcija ý
3. za{tite osoblja od bolni~kih infekcija ¨
U cilju spre~avanja {irenja bolni~kih infekcija preporu~uje se da pacijenti

budu sme{teni u sobama sa po:
1. 4 kreveta i razmakom 1 m ¨
2. 2-4 kreveta i razmakom 1-1,5 m ¨
3. 4-6 kreveta i razmakom 1,5-2 m ý
XXIII - Klini~ka epidemiologija

104. Klini~ka epidemiologija - definicija i zna~aj, medicina zasnovana
na dokazima, oblasti klini~ke epidemiologije
Klini~ka epidemiologija je:

1. ispitivanje epidemiologije zaraznih bolesti u bolni~kim uslovima ¨
2. ispitivanje epidemiologije nezaraznih bolesti u klini~kim uslovima ¨
3. primena epidemiolo{kih metoda i principa u klini~koj praksi ý
101
Podru~ja prou~avanja klini~ke epidemiologije su:

1. procenjivanje pojmova normalnosti i abnormalnosti, procenjivanje preciznosti
dijagnosti~kih testova, prou~avanje prirodnog toka i prognoze bolesti ¨
2. analiza rezultata i tro{kova primenjenih mera, primena preventivnih mera
u okviru klini~ke prakse ¨
Efektnost je:
1. predstavljena postignutim efektima u odnosu na uloèni novac, vreme
i druge resurse ¨
2. stepen pri kome intervencija primenjena u praksi odgovara svrsi kojoj
je namenjena ¨
3. stepen pri kome primenjena intervencija dovodi do pozitivnih rezultata pod
idealnim uslovima ý
Efektivnost je:
1. stepen pri kome primenjena intervencija dovodi do pozitivnih rezultata
pod idealnim uslovima ¨
2. stepen pri kome intervencija primenjena u praksi odgovara svrsi
kojoj je namenjena ý
i druge resurse ¨
Efikasnost je:
1. stepen pri kome intervencija primenjena u praksi odgovara svrsi kojoj
je namenjena ¨
2. stepen pri kome primenjena intervencija dovodi do pozitivnih rezultata
pod idealnim uslovima ¨
i druge resurse ý
XXIV - Biolo{ki napad

105. Biolo{ki napad - istorijat, osobenosti biolo{kog oru`ja i okolnosti

u kojima je mogu}e njegovo kori{}enje
Ono {to biolo{ko borbena sredstva ~ini atraktivnim za upotrebu je:

1. efekat delovanja nije trenutni ve} odloèni ¨
2. nepredvidivost manifestacija epidemijskog procesa ¨
3. prikrivena primena olak{ana imitiranjem "prirodnog" nastanka epidemije
oboljenja ý
102
Primenu biolo{kog oru`ja pored ostalih ograni~ava njegova slede}a karakteristika:

1. specifi~nost i selektivnost dejstva ¨
2. efekat delovanja duì u pore|enju sa drugim vrstama oru`ja ¨
3. nemogu}nost potpune kontrole njihovog efekta zbog nepredvidivosti
manifestacija epidemijskog procesa ý
Karakteristike koje ~ine biolo{ko oru`je atraktivnim za upotrebu su:

1. ekonomi~nost proizvodnje, specifi~nost i selektivnost dejstva na ljude,
mogu}nost za{tite sopstvenih snaga, efekat delovanja duì u pore|enju sa
drugim oru`jem ¨
2. simultana primena sa drugim oru`jima izaziva teè posledice nego {to je
njihov pojedina~ni efekat, prikrivena primena olak{ana imitiranjem "prirodnog"
nastanka epidemije ¨
Primenu biolo{kog oru`ja ograni~avaju karakteristike:

1. nemogu}nost potpune kontrole èljenog efekta, zavisnost od faktora sredine,
efekat delovanja odloèn ¨
2. opasnost od delovanja na sopstvene snage, zavisnost komandnih struktura
u dono{enju odluka od struktura drugih profila ¨
106. Biolo{ki napad - poèljne osobine i vrste biolo{kog oru`ja i na~in

njegove primene
Poèljne osobine biolo{kog oru`ja su:

1. visoka kontagioznost, mala infektivna doza ¨
2. postojanje vi{e puteva i na~ina zaraàvanja ¨
Poèljne osobine biolo{kog oru`ja su:

1. postojano izaziva èljeni efekat, relativno kratak inkubacioni period,
laka i jednostavna proizvodnja ¨
2. stabilnost prilikom proizvodnje, lagerovanja i primene, oteàna detekcija
i identifikacija, mogu}nost za{tite sopstvenog ljudstva ¨
Kao biolo{ko oru`je mogu biti upotrebljene slede}e bakterije:

1. Bacillus anthracis, Yersinia pestis ¨
2. Vibrio cholerae ¨
103
Kao biolo{ko oru`je mogu biti upotrebljeni virusi:

1. variole, hemoragijskih groznica ¨
2. hepatitisa ¨
Biolo{ki agensi sa letalnim dejstvom su oni koji uzrokuju smrtnost u preko:

1. 25% ý
2. 35% ¨
3. 45% ¨
Biolo{ki agensi koji izazivaju onesposobljavanje uslovljavaju nizak letalitet od:

1. 1-2% ý
2. 3-4% ¨
3. 4-5% ¨
Biolo{ki agensi mogu izazvati slede}e visoko kontagiozno oboljenje:

1. trbu{ni tifus ¨
2. plu}nu kugu ý
3. dengu ¨
Biolo{ki agensi mogu izazvati slede}e umereno kontagiozno oboljenje:

1. influencu ¨
2. trbu{ni tifus ý
3. brucelozu ¨
Prema vojnim kriterijumima podela biolo{kog oru`ja izvr{ena je prema:

1. o~ekivanom efektu na ljude i ìvotinje, sposobnosti {irenja i infektivnoj dozi ¨
2. o~ekivanom efektu na ljude, sposobnosti {irenja i prema infektivnoj dozi ¨
3. o~ekivanom efektu na ljude, sposobnostima {irenja zaraze i prema duìni
inkubacionog perioda ý
Slede}e oboljenje je nekontagiozno:

1. arbovirusne infekcije ý
2. variola ¨
3. bacilarna dizenterija ¨
Biolo{ki agensi sa brzim dejstvom izazivaju obolevanje u toku:

1. 24 sata od primene ý
2. 48 sati od primene ¨
3. 72 sata od primene ¨
Biolo{ki agensi sa usporenim dejstvom izazivaju obolevanje obi~no nakon:

104
1. 2-7 dana ý
2. 5-8 dana ¨
3. 7-9 dana ¨
Biolo{ki agensi sa odloènim dejstvom izazivaju obolevanje nakon:

1. 10 dana ¨
2. 9 dana ¨
3. 8 dana ý
Stafilokokni toksin spada u grupu biolo{kog oru`ja sa:

1. brzim dejstvom ý
2. usporenim dejstvom ¨
3. odloènim dejstvom ¨
Prouzrokova~ antraksa spada u grupu biolo{kih agenasa sa:

2. usporenim dejstvom ý
3. brzim dejstvom ¨
Prouzrokova~ tularemije spada u grupu biolo{kih agenasa sa:

Prouzrokova~ denge spada u grupu biolo{kih agenasa sa:

Prouzrokova~ trbu{nog tifusa spada u grupu biolo{kih agenasa sa:

1. odloènim dejstvom ý
Prouzrokova~ bruceloze spada u grupu biolo{kih agenasa sa:

Prouzrokova~ Q-groznice spada u grupu biolo{kih agenasa sa:

105
Neotporni biolo{ki agensi u spoljnoj sredini preìvljavaju:

1. 1-3 ~asa ý
2. 5-7 ~asova ¨
3. 8-10 ~asova ¨
Relativno otporni biolo{ki agensi u spoljnoj sredini preìvljavaju do:

1. 24 sata ý
2. 36 sati ¨
3. 72 sata ¨
Prouzrokova~ kolere spada u grupu biolo{kih agenasa koji su u spoljnoj sredini:

1. neotporni ¨
2. relativno otporni ý
3. veoma otporni ¨
Prouzrokova~i arboviroza spadaju u grupu biolo{kih agenasa koji su u spoljnoj sredini:

2. neotporni ¨
3. veoma otporni ¨
Prouzrokova~ tularemije spada u grupu biolo{kih agenasa koji su u spoljnoj sredini:

1. veoma otporni ¨
2. neotporni ¨
Prouzrokova~ bruceloze spada u grupu biolo{kih agenasa koji su u spoljnoj sredini:

1. neotporni ¨
3. veoma otporni ¨
Prouzrokova~ antraksa spada u grupu biolo{kih agenasa koji su u spoljnoj sredini:

1. relativno otporni ¨
2. veoma otporni ý
3. neotporni ¨
Prouzrokova~ kuge spada u grupu biolo{kih agenasa koji su u spoljnoj sredini:

1. veoma otporni ý
3. neotporni ¨
Prouzrokova~ Q-groznice spada u grupu biolo{kih agenasa koji su u spoljnoj sredini:

2. neotporni ¨
3. veoma otporni ý
106
Na~in primene biolo{kih agenasa pre svega zavisi od:

1. sposobnosti {irenja prouzrokova~a ¨
2. ulaznih vrata ý
3. infektivne doze ¨
107. Za{tita od biolo{kog napada
Karakteristike epidemije kao posledice biolo{kog napada su:

1. nagla i neo~ekivana pojava obolelih, visoka u~estalost obolevanja i/ili umiranja,
istovremena infekcija obolelih sa dva ili vi{e uzro~nika, neuobi~ajena
geografska pojava neke zarazne bolesti ¨
2. pojava sezonskih oboljenja u vreme kada se ona obi~no ne registruju,
neuobi~ajen put prenosa, odnosno manifestacije oboljenja, u~estalo obolevanje
ìvotinja, dokazi o kontaminaciji vazduha, vode, hrane ¨
Sumnju na biolo{ki napad izazivaju slede}i klini~ki sindromi:

1. sindrom respiratornog trakta, sindrom gastointestinalnog trakta, sindrom
centralnog nervnog sistema ¨
2. sindrom promena na koì i vidljivim sluznicama, hemoragijski sindrom ¨
U borbi protiv biolo{kog oru`ja sprovodimo slede}e mere:

1. prepoznavanje biolo{kog napad i postavljanje klini~ko-epidemiolo{ke
dijagnoze, detekcija i identifikacija biolo{kog agensa ¨
2. zbrinjavanje eksponiranih - obolelih i zdravih, biolo{ka dekontaminacija ¨
Tokom biolo{kog napada sindrom respiratornog trakta mogu izazvati slede}i agensi:
1. uzro~nici kuge, antraksa, sakagije, tularemije ¨
2. uzro~nici influence, Q-groznice, histoplazmoze ¨
Agensi koji, primenjeni kao biolo{ko oru`je, izazivaju sindrom gastrointestinalnog

trakta su:
1. uzro~nici kolere, trbu{nog tifusa, dizenterije ¨
2. bakterijski toksini, toksini gljivica ¨
107
XXV - Preventivnomedicinska za{tita u vanrednim situacijama

108. Preventivnomedicinska za{tita u vanrednim situacijama - definicija
vanredne situacije i klasifikacija, preventivne i protivepidemijske mere
za{tite od zaraznih oboljenja u vanrednim situacijama
Prema intenzitetu, sve nepogode mogu se svrstati u slede}e grupe:

1. elementarne nepogode manjih razmera, nepogode ve}ih razmera ¨
2. elementarne nesre}e, elementarne katastrofe ¨
3. oba ponudjena odgovora su ta~na ý
Vanredni doga|aji po uzroku nastanka mogu biti:

1. elementarne nepogode ¨
2. nepogode koje su posledica ljudske aktivnosti ¨
Nosioci preventivnomedicinske za{tite u vanrednim situacijama su:

1. ekipe civilne za{tite ¨
2. ekipe crvenog krsta ¨
3. preventivnomedicinske ekipe ý
Elementarnu nesre}u karakteri{e:

1. veliki broj poginulih ¨
2. veliki broj poginulih, povre|enih i obimna razaranja ¨
3. manji broj ljudskih `rtava a materijalna {teta je velika ý
Elementarnu katastrofu karakteri{e:

1. veliki broj poginulih i povre|enih i obimna razaranja ý
2. veliki broj povre|enih i poginulih ¨
3. manji broj poginulih i povre|enih i velika razaranja ¨
U cilju prevencije i suzbijanja zaraznih bolesti neophodno je odmah posle nesre}e

odnosno katastrofe organizovati:
1. poja~ani sanitarni i epidemiolo{ki nadzor na ugroènom podru~ju ý
2. poja~ani epidemiolo{ki nadzor na ugroènom podru~ju ¨
3. masovnu vakcinaciju stanovni{tva ¨
Masovna vakcinacija stanovni{tva kao profilakti~na i protivepidemijska mera

u uslovima elementarnih nesre}a i katastrofa:
1. se obavezno sprovodi ¨
2. nije opravdana iz vi{e razloga ý
3. stvara ose}aj la`ne sigurnosti ¨
109. Preventivnomedicinska za{tita u ratu

108

Zbirka Test Pitanja Iz Opste Epidemiologije PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zbirka Test Pitanja Iz Opste Epidemiologije PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ZBIRKA TEST PITANJA IZ OPŠTE EPIDEMIOLOGIJE

ZBIRKA TEST PITANJA IZ OP[TE EPIDEMIOLOGIJE

I - Osnovni pojmovi i definicije

1. Definicija i zadaci epidemiologije

Epidemiologija je nauka o epidemijama:

Ciljevi epidemiologije su:

Radi ostvarivanja svojih ciljeva, epidemiologija koristi tri osnovne metode:

Opservacione studije su:

2. Epidemija, endemija, pandemija

Po definiciji, epidemija predstavlja pojavu bolesti u broju koji:

Bitne karakteristike epidemije su:

3. Uzroci nastanka epidemija

Slede}i stepeni u~estalosti bolesti prethode epidemiji (pandemiji):

Najni`i stepen endemi~nosti karakteri{e:

Odsustvo bolesti u populaciji je posledica:

Epidemijski proces je:

II - Merenje u~estalosti poreme}aja zdravlja

5. Mere u~estalosti poreme}aja zdravlja

O odnosu je re~ kada su:

Su{tinu pojma epidemijski proces ~ini:

Proporcija je vrsta odnosa u kojoj je:

U proporciji brojilac i imenilac:

Indeksi ~esto slu`e za:

Brojilac stope je zbir:

Imenilac stope tj. osobe - vreme (godine) rizika je zbir:

Stopom incidencije se iskazuje odnos:

Kumulativnom incidencijom se izra`ava odnos:

Kumulativna incidencija zavisi od:

Kumulativna incidencija se pribli`ava stopi incidencije kada je:

Stopa incidencije zna~ajna je za procenu:

Osnovni pokazatelji umiranja su:

Letalitet ukazuje na:

Stopa mortaliteta je:

8. Varijabilnost i gre{ke merenja

Nepodudarnost pri vi{ekratnim (sukcesivnim ili paralelnim) merenjima, mogu biti

Merni instrumet je:

Nepodudarnost pri vi{ekratnim merenjima izme|u ostalog mogu biti rezultat

Nepodudarnost pri vi{ekratnim merenjima mogu biti rezultat razlika vezanih za

Me|uispitiva~ka varijacija je stepen u kome ocene:

Unutarispitiva~ka varijacija je stepen u kome ocene:

O nasumi~nim (slu~ajnim) gre{kama govorimo kada su dobijeni rezultati:

Od preko 50 vrsta pristrasnosti naj~e{}e su zabele`eni:

Pristrasnost izbora mo`e nastati ako se:

Informativna pristrasnost je rezultat:

Pridru`enost (konfaunding) je:

III - Izvori podataka o obolevanju i umiranju

9. Izvori podataka o populaciji

Izvori podataka o populaciji su:

Popis stanovnika je:

10. Izvori podataka o obolevanju i umiranju

Procena zna~aja bolesti na osnovu mortaliteta je pouzdanija ako je:

Cilj prijave bolesti kao kategorije izvora podataka o obolevanju je:

Na teritoriji Dr`avne zajednice Srbije i Crne Gore prijavljuje se:

Procenat prijavljenih zavisi od:

Prema Me|unarodnom sanitarnom pravilniku, zemlje ~lanice SZO du`ne su da

Bolesti pod nadzorom SZO su:

Registri kao kategorija izvora podataka o obolevanju obuhvataju:

1. hroni~ne i neke akutne bolesti i stanja ¨

Registri pojedinih poreme}aja zdravlja treba da omogu}e precizno sagledavanje:

Na teritoriji Srbije vode se registri za:

Na teritoriji Srbije se za jednu od slede}ih bolesti ne vodi registar:

Registar klicono{a je i kategorija izbora podataka o:

Registar klicono{a (formiranje kartoteke) za lica koja su prebolela pojedine