.

MIII .Q B "." OA

HRVATSKA DIJASPORA I AVARI

I.

Seoba Hrvata 1/ Din.rid e, po četak je i olinov povijes ti br-ntskoga nuoda.

O rješenju probl ema seobe ovi8i shvaćanje ne ..mo po č etni h nego i poznijih
faza brvatl k e povijee ti. Nal.lo! t ne p08toji nijedno izravno povijesno Ivjedo­
čanstvo o toj seohi. O njoj nam govore dva dOl ta pozna pieca, car Kon­
atantin Porlirogcnit iz polovine X. at. i Toma, arcid.kon I plitaki iz XIII . • t.;
po Ivemu dva potpuno drugorazredna izvora.
Car Portirogenit opširniji je nego Toma i r ed ovito ga uzimaju za O'DOV
rjeienja pitanja d08eljenja Hrvata na Jadran. Budu ći d. ne p08toje prvo­
razredni izvori, koji bi omogućili kontrolu Porfi.roge nitovih vijeiti, nije čudo.
d. o pojedino8tima tih vijeIti pos toje raznovnna, čes to potpuno opre čna,
mišljenja; o njima se raspravlja ne IRmo u historiografiji nego i u lingvil tici
•
već sotovo tri 8 t oljeća, i mIlo je toga rijeieno, a o ..moj 8eobi Hrvata bai
nii ta. Sva dosadai nja problematika UlImjere.oa je u prvom r edu na pouzda­
DOIIt vijesti Porrirogenitovih, a ne na seobu Hrvata, kako pokuuju ovo
kODtroverze o t ome:'
I. na- li je PorCirogenit pouzdali u vije.tima o .eobi Hrvata ili nije?
1. Pouzdan je: Lucius (1666), Band uri (1711), Du Cange (1746), luHnsc
(1765), Raji ć (1793), Katan č ić (1798), Mikoczi (1800). Engel (1801). Do­
browsky (1801). Zeu.. (1837), Grot (1880), Florin. kij (1881). Howortb
(1882), Gumplowicz (1903). Nodilo (lOOS). Niederle (1906). Zupani č (1922).
Hauptmann (1924) i dr.
2. Ni je pouzdan : Diimmler (1858), Ra čki (1864), lagi ć (1895) i dr.
3. Dj elomično je pou zdan : Bury (1889) i dr.
II. Da li i kada je po. tojala Porrirogenitova Dijela ili Velika Hrvauka?
l. POBtojala je u X. I t .: Ra čki, KOB (1903), Grot, Wcatberg. Marqusrt
(l?O3), Nodilo, Niederle i dr.

I 0"'. problemallkununio . ...lPoF.Sliieu. Po"ijut Un UI, Z"reb 192", 236·265,

DI kOjim ltulI.iuma POhDko ilDO, i milijeDj, .'rih pillu; pi. alo l e i podije, o.oblto Lj.
H,optm l oD ' "ile puta. Hellri Grl:!oi re, L oti,ine et le Do m de. Cro.tu et d u Subu .
8 )'IIDthloD ,,.. XVII, 1915/6 i dr. , li le 01 t.10 n lIuoJU krul u problematike.

7
 2. Nije uop će pOI tojala : Ja ~ i ć, Bury, Jireče k (1911) , Bruckne r (1919) i dr.
3. Poltojala je u X. I t., ali car pi l u ći nije mialio na nju ne80 na Celku:
Hauptmann.
Ill. Gdje le na lazila?
l. U it lO č noj Ga liciji: Safarik (1837), Luciut , Banduri, Katan č i ć, Dit­
browek y, Zeuu, Nodilo, Gumplowicz i dr.
2. Na Lahi u Ceškoj : Du Cange, Julinac, Raji ć. Mikoezi, Engel, Grot,
Z up a ni č i dr.
3. U Maloj Poljakoj oko Krakova : R ački , Wee tbe rg, M.rqu art, Haupt·
mann i dr.
4. Bije la Hrvatska je Samova driava : Klai ć. Kali i dr.
I V. Gdje S ll bili Porfirogenitovi Bojki?
1. U is to čnoj Galic iji = danai nje rus insko plem e Dojki II Karpat im a:
Safarik, Ja g i ć i dr•
. 2. Babja Gora, n a jv eć i vrh Beskida : Lucius, a aoduri, Ka t an č i ć, Dobrow­
, k y, Z e u88 i dr.
3. U Celikoj ::::II Bojo hemum : Ra čki, Kos, HaUI)lmann, Z upani č, Skok i dr.
V . Gdje je careva a a8ibar eja?
P o je dnima je to Babja 8ora, dok po drugima je on odobna Bava rsk a.
Uz ta . pnvezana eu i dru ga li tnija pitanja. Ali kako 8e iz p ostn lje oe pro-­
biem.tike vidi, radi 8e Bam o o potlzdanollti carevih vi jesti, osobito p. 29 i 3()1
djela De admini etrando illlpe rio. Uz vijesti tih d viju ~lava povezana .su samo
dva pitanja o eeobi Hrva ta : '
1. Koliko je bilo slavemkih seoba na Jadran i odakle?
l. J ,=ana i to : a. iz Z a karp a ć~: Rač ki, Sm ič iklas, Krek, .M.reti ć, Nodilo.'
Kova čevi ć, Grot, Bury, Niede r1e, S t a non i ć, S i š i ć i dr.; b. iz sje verne :
Ugarske : Jireče k . •
2. Dvije scobe, prva avarako-elavenska, a dru ga hrvatska: Sa fafik, Kopitar.
M.ilcloš ič, Diimmle r, Kos, G UlUplo wicz, Klai ć. UaUI)lmano, Zupanii! i dr.

Il. Put leoLe Hrvata.

o 1. Oko .. točnih K a rpata: Rač k i, Nodilo, Jagi ć i dr.
2. Kroz Panoniju : Safaiik. KOI)i tu, M i kl oii i č, D iimmler , Grot, Kh~ić.
J i rllček i dr.
3. Okrajcima Alp a: Grot, Kl aić, Kos i dr.
Sve to jal no pokuuje, u kakovo je vrzino kolo nauka uvela leobu Hrvata .
Postup alo le tako, da je t a mom vije.!lti dru8orazrednog i 300 godina poznije8
izvora, cara Konstantina Po rfirogenita. obvijena i seoba Hrvata._ Ta ma .e
tamalIl ne ra8vjetljuje. Zat o u pitanju seobe Hrvata trai iti rješenje II . . mim
~· ij e.!ltiDl a Porfirogenita uzaludna je svaka muka i naetaja nje ; treba pustiti
vije.ti ea r~ ve pot puno po strani i nastojati pro na ć i drugovdje ulvrde~e
po vijesne č inj e ni ce te pomo ć u njih odredivati vrijem e. na čin i put leobe
Hrva ta IIDinaride.

3
 JI.

. Povije.na je činjenica, d. z.vrlin a raza dOleljenja Hrvata na Jadran pada

u prvu polovinu VII. I t. D. utvrdim bar vjeroj.tnou, kad le i k.ko sc to
zgodilo, moralIl uzeti tl preIre. opće a1averuko ra8cljavanje, i to ono od
V. u . d.lje.
Po piunim iz'Vorima mogu le potanj e pratiti ".venlke seobe istom od
vr emena proll.Bti BUDije, od 454 dalje. Tako po Gotu Jorda ncl u (o. 551)
Gepidi l U II Daciji okruže noj Karpatima ; njihovi 8U lI ul je di Vencti _od
inora rijeke Ville po ne izmjernim krajevim.., koji imaju razli čita imc na
»ip.k uglavnom zovu IC SIne ni i Anti ... Anti pak, koji l U od njih lujhra.
briji, protežu IC (8tanuju) gdje le savija Crno more od Dnjc8tra do Dnje pra. ct
Jordanea po ovomu e tni čki Ulove tuje im ena Veneta i Slavena, .li ih dijeli
II dva glavna dijela, Slavene u uiem amiju i Ante. Za Ante k aže, da stanuju
između Dnjestra , Dnj epra i Crnoga mora. M e đutim poznato je, da l U na tom
llodru čju na obala ma Crnoga mora do Bunije, t . • j . do god. 375. stanovali
"točni Goti, odakle ac pod Huni.ma prelcliše II Daciju. Zato liU le Anli mogli
Ilpoatili ua obale Crnog mora, dok l U bUi II sklopu Hunije; zato le ta vijelt
J ordanel8 o Autima odnoai na njibov I mjehaj prije propasti Hunije ili prije
god. 454.
Kad je nak on l)rOpaati Bunije Atilin sin Irnik la I vojinu uapustio pod.
ru čje između Isto č niJI Karpata i ušća Dunava i preselio le na Don, Slaveni.
oni II uiem Bm islu. I puštaju le iz Moldavije, U koju l U Be bili n.sel.i1i pOI lije
odlaika zapad nih Gota (376), u Vlašku, a Anti ua u šće DUlIava. U toku
dru8c polovice V. I t. jedni i drugi iir e ae uz donji Dunav. Na t e le odnOle
dvije vijesti grčkog pilca Prokopija (umro o. 562). koji piiie: . Slaveni i
Anti, koji preko rijeke Islra (donjeg Dunava) lIaltavaju mali dio njegove
obaJe. ,- a na drugom mjeatu : >I već i dio druge obale (lijeve) htra imaju .• t
Da BU Slaveni i Auti na početku V I. at. v eć Tla d onje lIlU Dunavu, Ivj edoči
ii ii Prokopije, koji piie, kako 8. 519. "Anti, koji od Slavella najbliže (Bi.
zanlu) UaTlujll, prešaviii rijeku Istar, velikom vojskom provalile II zemlju
Romejaca ...- God. 540. ear JUl tinijan, da le zaštiti od Anta. obvez uje ae
plać ati im go di ~ nji dsnak i u.etupa illl utvrdu Turril na lijevoj obali donjeg
Dunava .' T.ko l U na po če tku VI. I t. Slaveni, i to oni II 112cm I mislu. i Anti
na ,lonjem Dunavu, od njegova ll lića do Alute.
Kada o. god. 490. SIeikom lele Langobardi na jug u Cešku i Moravaku.
prolazi po Ivj e do ča n s tvtl P avla đakona (VIII. n.) njihov istočni dio kroz
zemlju Anta (Anthab, Allthaib·Antorllm pa guII).' Po tomu su ac sv.kak o

I J o rd .n.... De o ri l ine .clibu" lue Celuum. MChA., XXV. I. Berlin 1882. ed. Mom m·
oten, 62-63. Pod ime no m Anti pod.azum;jey.ju le I"nol' .I.yen.k. plemena.
l J . n ... ri. P,oeo pii cae.. rieol i.. , Y. II. Li p,i.e 1905. I I •. 130.
4 u . In . 358.
I n. m . 416.
• n. m. 359, III kojel' P.oko pi je kile, d. I' je " noVlO ear H ad . ;;.n d. ~ I d; preko
rIjeke Itlru. I. J. n. Ii j .....oj . Iun; Dun ....'.
1 Up. H,uplru. nu. Seoh. " rYU. i Srh• • JIC III. BeOI ..d 1931, 56.

9
 JlrlJe tog vrem ena, najk as nije za Hunije ili neposr edno posli je nje nt pro­
p ali ti, Anti nasclili II podru čja gornje Vide i gornje Odre. Tako na po če tku
VI. I I . ADti, podijeljeni u runa plemena. ' tannju između Dnjepra, Crnoga
mora, ušća Dunava, donjeg Ser e la, Karpata, gornje Vi.sle, gornje Odre i
Pripje t8kib mo čv ara .
N.kon propai ti Hunije i povla če nja hločnih Gota 11 zapadu u i jninu
Panoniju, II Daciji izmedu Tise, htočnih Karpata. Alute i Dunava savla­
daše Cepidi ; alneDl!kog naaelj_vanja II pravom smilLu tu joi nema . POIlije
poraza Isto čn i h Gota (555) ua njihova 8jedišta II Panoniji iNoriku nalle·
ljuju ac hizantski uvezuiei Langobardi . Zato do druge polovine VI. It.
Blavenskih već ih nalelja 11 Panonskoj nizini nije moglo d. bude. Ali bilo
ib je već tada na jui nim obroncima Karpata, u l jeve rnoj Ugarskoj, a tim
i u Kupatima. To le može zaklju či ti iz putovaoja langobardskog princa
j pustolova lId igi.sa. koja opisuje Prokopije.' lIdigis ostavivši svo je Lango.
barde, koji BU obitavali od gornjeg Polablja do Drave, prelazi k Slavenima,
gdje mu uspije sakupiti jaku vojsku . S tom vojskom on se priklju čuje Ge·
pidima i bori se protiv Ivojih Langobarda. God. 548/9. on ide 88 6000 voj·
nika Slavena gotakom Savskom Panonijom, u pomo ć kralju TotiH u Italiju,
ali lllzbijen vra ća se na trag k Slavenima. Po tiru putovanjima Ildigisa su·
de ći, a uzev; i u obzir go re odredene granice Langobarda i Gepida, morali
I II Slaveni hiti sUl jedi, i t o od gornje Odre do gornje Tise.

Tako polovinom VI. It. II P anonskoi niztni, osim na panoDflkim obron·

eima Karpata, joi nema Slavena. U Ceškoj, Moravskoj, Noriku, Panoniji'
Primi, Valeriji i Saviji bili s u Langobardi. a Gel)idi u Srijemlkoj Panoniji
i Daciji, t. j. tl današnjem Srijemu, Ba čkoj , BaD a tu, na sredDjoj T isi, 11 Er­
delju i Maloj Vlaškoj do Atute. Prema tomu bi zapadna i ju žna granica
SlaveDa polovinom VI. st. bila : donji. Dunav, Aluta, prek o južnih Karpata,
porječj em gornje Tise, na Beakide i gornju Odni.

Ill .

Takvu od prilike granic u Slavena pre ma jugoza pa(lu izmijenit ee prodor

Avar a u njihove kraje ve.
Turanski le Avari poslije propasti Hunije spuŠlaju u Azijsku Sanoatiju.
Sklopivii lave:. la car em Justinijanom, na njegov poziv g. 558. kre ču iz po­
rj ečja Kume i Te reka ( dana ~ nj eg Kubana) II Evropu. Probij a ju ći se teiko
kroz mnoga tursko·huDska pleme na tl PriazovIju, a slaveno·ant,k a na Cr·
Domu moru, god. 560. su oni na u ič u Dunava, a 562. u Dobrudži. Ali po­
ložaj u tom n ovom kraju, i ako im je kao nomadima dnl8tveno pogodovao,
nije politi čki. Sa sjevera bili su im ne prijateljski slavenski Anti. na jugu
savezni Bizant. la zapada tada vee mo ć n a i snažoa Slavinija u Velikoj
Vlaiikoj, pa Gepidi u Erdelju. Avari nomadi n tako zatvorenom i uskom

• ProkoIlije. c. d . 455, 456, 635-638.

10
prostoru nisu mogli ostati; ailom prilika morali 8U tražiti izlaz. Ispravno lU
našli, da im je najlakše odatle izvući se obroncima Istočnih i šumovitih
Karpata, t. j. kroz antska naselja, pogotovu jer su se već probijali prije
kroz slična njihova naselja na Crnom moru. God . 565. oni prodini dolinom
Seret~ gorn jega Dnjestra, gornje Visle i gornje Odre do Polablja, gd je.
sklapaju savez aa Sigihertom, vladarom auatrazijske Franačke. Avari su
tako kao prije na putu od Dnjepra tlo u šća Dunava, jedn ako i Bada od ušć a
Dunava do gornje Odre prolazili kroz alavenska, II prvome red u antaka
plemena. Nasilnim prodorom morali li U Avari II mnogom pa i uteritori·
jalnom pogledu poremetiti dotadanji sm ještaj tih plemena; jedna su od
njih oni potisnuli iz dotadanjih njihovih sjedišta, druga su, pokorivši ih;
vodili sa sobom k ao rohlje, dok su sa trećima, primivši ih u vojni saveoz,
dalje prodirali i osvajali nove krajeve. Avara je bilo malo pa im je trebalo
ne samo s to ča ra i ratara nego i vojnika; oni su i raozna slavenska plemena
ili njihove dijelo\'e upotrebili za jedno ili drugo. Tim načinom Slneui su
sa Avarima doiili svakako do srednjeg Polablja, ako ne i do donje Saale.
Za borba izmedu Langobarda i Ge pida langobardski kralj Alboin g. 566.
pona Avare u pomoć. Spuitajući se oni u Panoniju, slavenskim karpatskim
područjem, s usjednim Gepidima, uvelike doprinijeie potpunom uništenju
vlasti i drzave gepidske. Tako da god. 567. II dijelu Gepidije, danAŠn jem
Erdelju, Potisju, Banatu i Bačkoj , vladaju Avari; dotada nju gepidsku Srio
jemsku Panoniju .zauze Bizant, a zapadno od Alute, u Malu Vlašku, udoše
Slaveni iz Slavini je.
Kad se god. 568. Langobardi odseliše u Italiju . Avari proiiiriše svoju vlast
na tešku, Moravsku, čitavu Panonsku nizinu do Alpa prema zapadu, a na
jug do Posa,,·lja. Avarija je sada prostrana, seže od Dobrudle Z akarpaćem
do Saale, (;eškom, Norikom, P088vljem, Banatskim gorjem i Južnim Karp •.
tima do Dobrudže. Avari posUje dugih borba uzimaju 582. Bizantincima
Srijem.
Dok je tako na prijelazu VI. II VII. st. na zapadu postojala Avarija, u.
is to to doha na istoku, izmedu Dobrudže, Dunava, obronaka Banat~kog
Gorja i Erdeljskih Alpa te Sereta, postojao je moćni i slobodni 8avez raoz·
ličnih slavenskih i antskih plemena, zvan u izvorima Slavinija.

Car Heraklije (61().....641). jer je carstvo bilo ja če ugroženo u is to č nim

stranama od Penijanaca, p0 8vflć ujfl svu pdnju obrani tih krajeva. Balkan
pak prepušta obraui njegova 8tanovništva. Naravno, da Hu to upotrebili
Avarija i Slaviuija , da kona čuo oUvare davne svoje težnj e, onojenje Bal·
kana. Avari sa slavensko-anlskim plemenima prelaze Savu i ZAuzimaju
rimsku Dalmaciju i Istru o. 614. U isto vri jeme slavenska i anuka plemena
iz Slavinije prelaze Donji Dunav i rnlivi i se po susjednim krajeyima Bal·
kana, naseliše se II predjelima izmedu zapadnog POl1loravlja, Crnoga mora,
Tracije, obala egejskih i otrantskih, do duboko u sam Peloponez. Zapadno
od Pomoravlja vladao je Avar, dok je u krajeve istočno od toga on samo
više puta provaljivao i na vojnama prolazio, ali tu nije nikada vladao.

II
 IV .

. U kona č noj Avariji , Iavemki živalj bio je nc ..mo najbrojniji. nego UIE
Avare politi č ki i vojnički najjači. K.d g. 601. prodrijeie Bizantinci II arc.
diinje avanke krajeve u PotiIju, lu II bici Uli 3000 vojnika Avara. 6200
drugih oBroda, zarobiše i 8000 Slavena.' Radi takvog omjera Slavena II
.vankoj vojsci. potpuno je razumljivo, da .. vremeni pi.ci potpuno iden·
tificiraju Avare 18 Slavenima. Tako papi Grguru I. javljaju, da je g. 599.
ravenski egurh Kalillik pobijedio »SJavene«;" za g. 600. Pavao đ.kon piie.
da su Langobuw »cum Avaribul e l Sclavil . popelili Istru;1t ist e godine
tuži .e papa Grgur »de Scl.vorum gentu, koja da ugrolava Dalmaciju ;1t
g. 603. Ilomaiu SI. veni. koje je hagan poslao, Langobardima zal1zet( Kre·
monu . 1I g. 612. po Pavlu đ.konu Slaveni l U popalili htrujU Izidor pak Se­
viljski piše. dil 8U 614. »Slaveni « oduzeli Rimljanima »Graeciam «, a tom
placu Graeda znači Dalmatia, Selavi znači Avari.1I Identifikacij u Slavena
I Avarima kod poznijib pisaca ne navodim.
Samo radi pitanja, o kojemu se ovdje ndi, spominjelu cara Konstantina
Porfirogeuita. On u gl. 29., II kojoj opisuje zauzeće D.Lmacije. izri či to kaie.
kako Rimljani preko Dunava, doti čno preko Save, ,.nado8e nenaoružaull
d.venska plemena, koji se i ""vari ZOVU .:;,I. opct S ll . Slaveni, zvani i Avari «.
,.Slaveni ili Avari " H i t. d. ; po gl. 29. uzimaju Dalmaciju sad .. Slaveni «, • lad
_Avari «.II Iz Ive!!ia t0!!ia dijedi:
II avarskom prodoru od Zakarpaca do ladraua sudjelovala au mnogll ala­
veuska plemena;
ta I)leme na lAčinjaval. au glavninu avarske voji ke, ali l U pod .vankom
vlašću I tajala kao podloino-taver.na i . lohodna, • ne ropaka plemena ;
. uz glavni vodeći avareki aloj l . pOlebnim nomadskim druUve nim ure­
f1enjem, pOltojao je i onaj saveznib plemena la onim društvenim nredenje m,
II koje mu lU ih Avari aatekli;
savremenici izmedu Avara i Slavena ne prave razlik e.
Avari kao vojnici urediše Ivo j U državu u SredDjoj Evropi uglavnom
,· ojničko-centraliltički. Kao konji čki nomadi 1V0ja glavn a vojnička i I tam­
bena sije la Ilostavik u krajeve pogodne aa konji čka-Domadlki iivot, tl Z
!!ilav ne prodorne ceste, n porjcčja, jiustar e i polja, a za Iva sredstva potrebna
njihovom društvenom životu brinuli lU le kao radna Inaga ratni zarobljenici,
robovi; ODi Bil ivi obradi vali polja i timarili stok u. Savel:na Ijak ple me na
nastavila au životom. kojim Hil živjela u vrijeme. kad l U le priključili Ava ·
rima, druiihe no uredeni tl ulsjednim ili Be08kim opć inama (lUark . ma), jedino

t R. čki, Documeni., Z.,",h. 1877, 260.

I. D. m. 255.

11 D . m. 258.

II Q. m. 258.

11 De Guli. Laal!ob.,domm, IV. 36-37.

II D . m . , I. 42.

11 Nodilo, Po ...j.eu ....d....iek., III, 3i3.

I I R. čki. c.. d. 265.

IT D . ID. 2M.

" ll. m . 266; il lO u , I. 30, n. m. %68.

12
ito · je rodovskog glavnog (unkcionara slavenske vojne demokracije (vojvodu)
~amijenio ban, a tisu ćnika vjerojatno baganov službenik župan.
Avarska politi č ka, a slaven8ka etni čka granica prema zapadu u Srednjoj
Evropi u prvoj polovini VII. st. bila je: Donja Laba, Saala, izvor Majne,
Sumava, Dunav, Inn, duboko preko Alpa na Soču .

v.
Kije vski. ljetopisac Nestor (1056-1118) na vii e mjesta u IVojoj kronici spo·
.minje za vrijeltle od IX. do XI. st. medu rU8kim plemenima u istočnoj Ga·
Iiciji. i pleme Hrvata. " Dokazano je, da je jOl oko poloviue X. st. pos tojata
Bijela Hrvatska u Maloj Poljskoj 8a središte m oko Krakova ."
U nje mačkim izvorima X. i XI . st. 8pominju se mjesta podrijetla II vezi
fl imenom Hrvat : Cbruuati g. 981. kod Hallea, g. 1055. Cburhate, a 1086.
Crawat, IVe II porj ečju Saale II Saskoj.1I
U (nndacionoj ispravi nadbiskupije Praga g. 973. spominju 8e dva hrvauka
plemena na jednoj i drugoj obali gornje Labe lO Cw-ovati et alera Chrowati. • .=
U toponomastici Morav8ke p08toje tragovi prast a rog hrvatskog ime na, kao
»Charwath « kod Olomllca. tI U izvorima od X. do XII. I t. zabilježena li U
mjena i naselja hrvatskog imena II Stajerskoj i Koruškoj, kao oko Celovca
lIin pago Chrouuati "" na gorn joj Muri kod Ljubna i ludenhurga (C hrowat,
tlanas Kranhat).u Kona čno Hrvati II J pgoalaviji, u predjelima, II koje znade
8e, da s u se naselili negdje II prvoj polovini VII . 8t.
Po ' tome II prvorazrednim povijesuim izvorima zabilježeno je hrvau k o ime
bilo kao toponim ili e tnikon na širokom podru čju od Saale, s jedne strane
preko gornje Labe i go rnje Visle do Podnjcs lrovlja, a s druge preko gornje
Labe, Moravsk e, panonskih izdanaka Alpa, preko Dinarida na Jadran. Svi ti
s pomeni hrva tskoga ime na, iako su zabilježeni u izvorima od IX. do XI. I t.,
IlO imenu ni8u geografskog nego etni č kog podrijetla; oni su ostaci iz s tarijeg
,'remena, onih nekada njih manjih ili većih hrvatskih naselja. Hrvati su usto
jedno od slavensk o·anukih plemena. U gore spomeu uta mjeata ostataka
hrvatskog imella od Saale do J adra na nije bilo slavenskog, a tim ni hrvat·
skog naseljavanja p rije, a II mnoga ni poslije avarskog prodora tl te kraje ve:
slijedi, da 8e dijaspo ra, raseijenje j seoba Hrvata mora povezati s prodorom
Avara iz Dobrudže Zakarpaćem do Saa lc, jedn ako iz tih i8lih krajcva u
j s to ču lI Cešku, Moravaku, Panonaku nizi nu, A lpe, Dina ride, na Iadra n. u

l. Vj. KI . i ć, Hn.ti i Hrn ld ,., Z., reb, 1930. 58-62 ; N. 5. Derb vin. Porijetlo 5Iue n ••
Z.! n:b, 19:18, 54, 94, 95, 97 .
.. Sii ii: c. d. 264.
tl KJ!,i\\ c. d. 72:.
n D. lU. 64 , l.
u D. In. 70.
l i D. lU. 14 , I.
u S ...._mu re-<;ennm u ne IJlvtivi le- č inje ni u. d. je hrnllko ime učlI ".no kao toponim
'kod .Donje Prel pe,- II ' Ati ci i n. Pelnponezu kod Mike u" - Up. Si iić n. d. 277. - Ant. ki ll
" Iemen a oije- bilo ..mo u ATlfiji, k.ko U m pokauo , bi lo ih je i u Slaviniji. Ti oltaci

13
 Prema tome . lika seobe HrVlI. bil. bi: U istočnoj Galiciji u gornjem
Podnjee tro'Ylju do 565. Ita noVI lo je brojno, ito potvrduje velika dijaspora,
i jako anuko·s1aveo.lko pleme, ili bolje Ikup ple.mena, Hrvati. A'Yari lU na
putu k Labi na njih naišli. Pozniji ruski Hrvati, jer au bili u hrVlukoj
ilto č noj perifer iji, ili lU ostali izvan zone prodora avarakoga ili au le na
vrije me povukli nešto na illtok, te tako poš teđ e ni od Avara oltadoiie na
atarim prebivalištima ili nedaleko njih. Drugi le pak Hrvali pri k lju č i ~c
Avarima i kao njihovi lave:r:nici.vojnici sudjeluju na daljemu avankom
osvajanju do Jadrana. T. l eoba Hrvata poče la je g. 565., a :tavriila je o. 615.
Tak\'om putu, na činu i vremenu seobe Hrvata, dodat ć u joi jednu vaznu
činjeni c ll pove:taou I tom seobom. Svi prije navedeni povijel oi ostaci imena
hrvatskoga, jer su etnografskoga podrijetla, pokuuju, da nOl ioci tog imena
u tim krajevima nil U bili rop . ko·bezli č ni nego politički, gospodarski i dru·
štveuo oli če n i formiran društveni sloj; IVojim . Iobodnim drlliitvenim polo.
žajem davali au 1V0je im e krajevima, II koje s u le Ilaseljavali. Savezništvo i
podaništvo avarako pokuuj~ da je vrije me vojne demokracije za Hrvate
biJo v eć Ilrošlo ; živjeli I II u slobodnim patrijarhalnim l eoskim op ć inama i
njihovim l u ezima, t. j . plemenima i županijama la haganovim &tarješinom,
iupanoJU na čelu. Tako uredeni Hrvati došli l U i livjeli pod Avarima na
Jadranu, dok nil U negdje poslije g. 626. pomognuti od susjednog Bizanta
organizirali na širokom prOI toru Dinarida ustanak protiv Anra i s Ivorili
hrvatsku feudalnu drinu.

VI.
Utvrdivi i povlJe.nu diju poru, a tim i . eohu Hnata, povezan i le II pro·
dorom Avara do Jadrana, može le t ek prijeći na ocjenu vijesti cara Kon.
Itanlina Porfirogenita, koje nam ou d.je o seobi Hrvata u gl. 29. i 30. avog
djela De adminil trando imperio. Bijela ili Velika Hrvatska, koju car Ipo­
minje u gl. 30., 31. i 32. njemu je aavre mena pO\'ijesna č inj e uic a ; znaju ći
car, da au Hrvati došli negdje i:r: Zakarpa ć a. 011 nju po obi č aju n edovje­
kovnih pisaca uzima ku pradomovinu. iz koje 8 U se Hrvati dosclili. Sto iui
piše II gl. 30., da su Hrvati došli pod vod. tvom pete ro bra će i dviju ses tara,
za IVakoga, koji se i maJo bavio etuogene:r.om, Ila prvi mah i bez daljega jasno
je, da sve to ' p8(la II obično carstvo eponima svih e tnogeneza. Naprotiv
ta č na je careva vijest n gl. 29., da i n Avari skupa sa Slave nima zauzeli
rimsku Dalmaciju izmedu Posavlja i Jadrana; jedino medu tc Slavene treba
ubrojiti i Hrvate, koje je pogrdIlO Porfirogcnit n gl. 30. izdvojio ; iuinita je
takoder vijcIt II istoj glavi 30., da Sll Hn'ati iz Dinarida uklonili avanku
vlast. Po svemu car Porfirogenit irna dobrih i ispravnih vijesti o seobi Hr·
vata, ali ilt on kao srednjovjekovni p isac po svojoj volji povezuje, konta·
minira i kombinira ; P0880 je pn,'orazrednib povijesnih izvora da kažu, ito
je u njima ispravno, iskrivljeno ili n e ta čno , bilo hronoloŠk.i ili . tvarnO j to
je jedini ispravni put nau č ile povijesne metodik e.

im e na h .... .. , . ko , . u mo I II dok.., da le dio Hr...t. j oj prije Ava ra bio ..al elio U ;. to.:"ioo
krajevim. Sla vini je i od. tl e općom 'eobolO OI po čet ku VII . fl. "a B.lu... Ori Hr... ti
ni." di..... i.,; . ".nke 'e(lbe.

14
 RES U ME

La ditupora Croate et le. A llare&

L' e tablitsem eut dCI Croat es SUf lei Dinaridc8 e l I Uf l' Ad ri ati«ue ma rque
le commencement d e I' histoire c r oa te. Ce p e nd ant, Ics r enseign e me nu que
nOU8 possedOll8 I ur cet evenem eu t u e 80nt pas conte mpora iu8: I' e mpereur
CODstantin Porphyroge ne te, ver B le milic u dn x- siecle et I' . r chidiacre d e
Split Thomas, vc rs le milic u du X III- siecle, telles l ont ICI d eux source! s ur
l' "immigration croate. LC I historic us on t to nte fois attrihue plul d' impor­
t.nce aux chapitre. 29 e l 30 du Po rph y ro gć DI! t e qu' aux « rita de Thomas.
Depui. le xvn" siecle la scie nce h is torique a ete divisee par de vivea CO D­
trover ses 8U lJ llje t de I' importance qn' il (. II.it donne r il cea de ux aut e un.
Cel controve n es Olit porte ! urlOllt I ur la Croatie Blanc.he e t I ur lee deux
Emigrations c roatea mentionneee par I' empe re ur b yzantin.
Laissaut cOnlp l č t cme nt d e co te les informatiolIs fourDi cI par le Porphyro·
genete et par I' archjdiacrc d e Sp lit, l' Cluteur euare tl' etab/ir teJ conditioIJJ
de r ćmigratiolt cr(J(de d' apres d' autr es fai" his toriques. Ce Ion i les mj.
grations del Slaves de la r egion traĐllkarpathiqu e vers la pl.ine p a nnonienne
et le baa Danube. Apree la defait e d es H UllS, e n 454, qui avaient sllbjugue
lei Slaves, la p artie orienlale d e ce uJ:-ci, conn us a uss i 10US le DOIII d el Ant el,
dClcend ven I' estuaire du Danube, alon Ciue le ur deuxičm e partie, les
Slavea propremeut dil'S, em igr cnt ve n lei Karpathes et la Va lachi c. Au
commencemen t du VI- s i čc l e, les Antes occllpe nt les pays enlre le Dniepr.
I. mer Noire, I' cstuaire dn Danuhe, le bas Se r et h, les Karp a lh e8, la hante
VisinJe. la baute Oder e t les ma rais de Pril)et . Au sud·ou est d es Antel se
trou vent d ' autrel Slaves, e lltre le bas Da nube, l' Olt, les Karpathes me ri·
diona les, la h au te The il8, les Beskid'ea e t la h a ute Dile r.
La po u8see d es A varea le IOll g du littoral d e la mc r Noire, dans la Do·
broudja (en 562), d e la par la vallee du Sere th, le haut Dniee tr, la balite
Vistule e t la lI allte Oder j Ul qu' en Pol ab ie ce ntrale, traveruit des r egions
peupleca par d es Slaves. stlrtotll par d ea Antcs. Ces tribu!! slaves-antes et ai·
en t soit l ubjugueea par force e t asserviee par lea Avares, soit laissees e n
liherte, ayant de bon gre aceepte le r egime avare. All cour s d e leunI incur·
sion8 ult eri enrell, les Avarea le Ro n t servia d el unCR comme tl cs au lres, dea
premie res en tant que l ujets e l d el 8econdes e n tant I)ne tribus alli ćc8.
R čpolulaut a l' appel dea Lombards, e n 56j. lei Avares d escende nt d e la
region transkarpathique et p e netrent dani ta Pannonic, b ouleversent I' etat
d es Gepidea e t conquie rent la Tranaylvani c actuelle. la vaJl će d e la Theiss,

15
 le Banat e t I. Batchka. En m em e templ, lee Slave. occupent la partie de I'e tat
d ee Gepidee .ise entre Orao~a e t l' Olt, et le. Byzantiru occupent la Syrmie.
Apm le depart dea Lombardl pour I' Italie, leI Avarel en~ahil8ent la Bo­
heme, la Moravie, la Pannonie jUl qu' aux contrcroru des Alpes it. I' ouelt
et jusqu' it la ~alIee de la Save au I lid. Lea A~ares ~oisinnent it cette epoque
avec la Slavinie, l ederation de tribul I lavcs et ante. lues cntre la Dobroudja,
le Da nube, ICI contrelortl del montagnes du Banat, lea Alpel de TraDlY)·
vanie e t le Sereth.
En 582, les Avares s' emparent de la Synuie byzantine el, peu aprcl,
all debut dil VII& liecle, envahil8ent et conquierent la D.lmatie byzantine,
jusqu' i. I' Adriatique. A la m e me epoque. le. S la~el de Slavinic Iranc llioent
le Danube e t l' ć tabl issc nt dans la partie occidentale des BaikalU, e ntrc la
~a lle.c de la Morava, la m er Noire, la Thrace, ICI bordI de 1'Egće e.t de
rOIra nle, jUl qu' en Moree. Le. Avarel y ont paSle, IRna avoir totll erois
exerce leur pouvoir dans toutcs cel regions. Dans )' etat avare de rinirive­
ment conl titue les Slavel n' etaie nt pal leule ment les egaux des Avares par
le ur nombre, mail ib ćtai e nt auui politiqueme ni e t IlIililairemenl aU!si im·
portants que les Avares memel. Auni les auleura conte mporaina ideutifient­
ill leI Slaves et I ~s Avarel. C' eet pourquoi, il Ci t evide nt que de nombreU!ee
tribul I lavo-antcl on t participe it la delcente des Avares de la region IranI ­
karpathique il l' Adriatique, en conetituant le grol de lell n forcel. Leur
condition ćtait don c celle d' aUies, non de sujets.
Daru lei poyl nonveIIem ent conquis, les Avarel avaient ć tabli leu n cen­
trCI 8ur lCI princil)a lel Yoiel d' illYaaiou, dana le8 vallćes del (le u vel, les
landel e t lCI- champII. La societe y e lai t organisee il la maniere nomade, c' eat
II dire e n yue des actioru militairel et du pillage, tandil que la main-d' oeuvre
etait (o urnie par lei prilonniers de guerre et les .erh. Lea tribu. alličel,
panni lesquelles.. aUlISi ICI elavee~ l' etablirent dan8 de regionI d' importance
lecondaire, e n c OlUle r-vant le ur organisation locia le leile qu' e lle etait au
moment de leur soumillion aux Avarel, c' ea l il dire com.prenant vraisem·
blab/eme1l' e1lcore les commullautes /amUia/es.rllrales. Plusieurs de ces
communes lonuaient line tribu, il. la t et e de laquelle se trouvait le župa" ,
command ant militair e et r epresenta nt du khaga n avare.
Dans la premi e re m oiti e du VII- siecle la (ronti er e politiflue et la fran·
tiere e thnique . lave ven l' o uelt ć taient form ees par la ballSe Elbc. la Saale,
les lources du Mcin, la Cboumava, )'lnn e l, il travers lei AlpCI, la So ča
(l&on1l:0), jusqu' i. l' Adriatique.
Da lls les lources hil torique. du IX· au XI' . i.ecle, les toponYJllel et le.
Doms e tbniquea de ca rac tere croate figure nt en Galicie orientale, sur la
haute Vil tuie aux em'ironl de Cracovie (la Croatie Dl anc he). en Saxe, dani
la vallće de la Sule, I ur la haute Elbe, aux enviroD.8 d' 010100llC, e n Styrie,
('n Carintbie, ainai que dani lea l)aYI habitee par les Croatel. TOll8 cel nomll
ne proviennent pRII d' un radienI a signification geographique, mais p)utol
d' un radica! e tbnique, c' est pourquoi ila 80nt d' origine ))oHtique d Ć8ig nant
u' anciennes co!oniel croatel, plu8 ou moins grandes, d' une e poque ante­
rieure a celle qui nOlli elt p·rouvee pa.r def documen ta. Et ant donne gll~
ces r estee du nC;lIn c roate coi~ci d e nt avec lee voiea d ·illvasioll e t lea fron­

16
 1ier ell avarel ven l' oceident o u la preeenee dc. Slave. u' a ete signalee que
par l' apparition des Avarel, il s' ensuit que ce lte vaBte dialpora c roate d oi I
de tout e fa ~ on e tre m iAe e n connexile avec la poullee avare ii parlir de la
Dobroudja ven I. Saale et. ii partir de I. TraWJkarpatbie. dans le balliu
danubie u central. jusqu' aux Alpee e t ii r Adriatique. Sur leur pau age dal'"
le. regi olI s trtllu karpa.hiques. e't Ga1icie orientale et sur le hout Onieslr.
le. Avare. Olit trouve d e nombreusel tribus crootel. Alors que leI Crootel
ruues re.tercnt dans leUTlandennes demeure., tl' autre. rribIU croate. vin·
rent grouir Je Ilot de. A vare. er, en qualite de tribu. alUees, prirent part
d r in voliOlL vers l' ouest et le sud. Par leur libre conditio't locjale, ilJI
c rment il nH?me de donner leur n01ll aux region. qu' il. avmen, c%llisees.
C'eu de celte 101;011 qll.e les Croates arrivent (Uusi au x OirlOride. et il
l' Adriatique. en semble ovec Jes Avares et sow leur directioIl politique, ~
.3ituotio" qui. prit /in e't 626 quand ib se sOlllevi:rent pour secouer le r egim e
avare e t l onder leur propre etat.
C' es t ii la lumier e de ces daD1u!e. hi8toriques qu' il (aut ap pr ecier le.
r euseigneme uts donues par Consta ntin Porph )'r ogene le et par I'a rchidia crc
Thomas. A ussi n e peut.il iUre que.tion de deux migration s separees de.
Crootes vers I' A driatique. ainsi que r al/irme le Porphyrogć n c t e qui di·
stingue entre une emigration croate en compagnie des A vare. ( cll. 29) el
une autre. po.terieure. croate (ch . 30 ). Ce que l' empe reur eerit i propos
d' une deecente dea Croates de la grande (ou bla nche) Croatie (d . elt. 30,
31 et 32), t.quelle il I on e poque exis t.i l reeleme ut, ue lAurait etre quOune
fiuppositioD de . a part, etayee sur la tradition lleion laquelle le. Croates
80nt .rriveell du Ilord de II Transkarpathie.

'1I,II'u •• u
.'Ul

17