Intelektualci razdoblja prosvetiteljstva bili su zauzeti usvajanjem nauke i ostalih praktično

korisnih aspekata zapadne civilizicije. U enciklopedijskim predavanjima (Mei 3) Niši Amanea

Hjakugaku renkan i u delu Saihaizassan (Mei 7) Nakamura Masanaoa postoji opšte objašnjenje
o književnosti, ali pravih i vrednih prevoda još nije bilo. Treba pomenuti prevod Ezopovih basni
Cuzoku isoppu monogatari (Mei 5-8). Vatabe On prevodi sa engleskog prevoda, i dodaje priče
iz Edo izdanja Ezopovih basni. Mei 8 objavljuje se delimičan prevod Hiljadu i jedne noći,
Arabija monogatari. Življa prevodilačka aktivnost počinje od Mei 10, a prvi značajni
predstavnici su Put oko sveta (Mei 11-13), u prevodu Kavašima Ćunosukea, te Bulver-Litonov

Ernest Maltravers i Elis (Mei 11-12). Ovo delo Niva Đun’ićiro prevodi kao 欧州奇事・花柳春

話.

Vernovo delo je u vremenu bunmei kaika privuklo veliku pažnju čitalaca. Litonovo delo je tip
bildungs romana, nastalo pod uticajem Geovog Vilhelm Majstera. Delom i pod uticajem kanbun
stila u prevodu, delo je primljeno kao moralna priča (kanzen ćoaku) o talentovanom mladiću i
lepoj devojci. U predgovoru Narušima Rjuhoku kaže da vlada pogrešna predstava kako čovek
Zapada zna samo za praktičnu korist, dok je za strast i ljubav slep (furju đoći, Soseki, Futabatei).

On, na temelju svojih iskustava iz inostranstva, kaže: 全地球上一切情界のみ. I čitaoci, tako,

saznaju za postojanje emocionalnog života kod čoveka Zapada.

Liton je bio najpopularniji autor tokom ovog prevodilačkog perioda, pa su prevođena i druga
njegova dela. Sledeći po popularnosti među prevodiocima je Šekspir, Valter Skot, zatim Viktor
Igo, Dima, Vern, Servantes, idr.
Pod uticajem Pokreta za narodna prava, evropski romani prevode se pod naslovima u maniru

političkog romana. 『瑞西独立・自由の弦（ゆづる）』『自由太刀余波鋭鋒なごりのきれあじ』

(Cuboući)