Udruženje za sistemsku porodičnu terapiju i sistemska rešenja

Srbije

Seminarski rad:

VIBRACIONA MEDICINA
I
POREDAK LJUBAVI

Mentor: Student:
Vlado Ilić Goran Kojić

Beograd, oktobar 2011. godine

 SADRŽAJ

1. Definicija 3
2. Sinteza 5
3. Analiza 10
4. Vežba 1. 14
5. Zaključak 15
6. Vežba 2. 16
7. Pesma 17
8. Literatura 19
1. Definicija

Vibraciona medicina je termin koji se sve češće koristi u krugovima koji se u

zapadnoj medicini zalažu za koncept integrativne medicine, a obuhvata puno
toga, počev od drevnih pa sve do savremenih metoda, gde se kao sredstvo
lečenja koristi bilo koja vrsta vibracije, bilo živog, bilo tzv. neživog sveta.
Neki ovu medicinu krste i kao kvantna, drugi kao energetska, ali joj, prema
mom uverenju, najviše pristaje upravo ime – vibraciona.
U primeni finih i najfinijih, suptilnih nivoa energije, barem što se
popularnosti na globalnom nivou tiče, možda je i najpoznatijom
vibracionom metodom postala – homeopatija.
Ova metoda, čiji je autor nemački lekar Samuel Haneman, zasniva se na
principu - slično se sličnim leči. Odnosno, na tome da se obolelom, kao
podrška njegovim samoisceljujućim mehanizmima, koji već postoje u njemu
(a koji su nazvani vitalnom silom), kao podrška daju neinvazivne vibracije,
koje odrađuju posao stimulisanja tih (iz nekog razloga blokiranih, ili
nedovoljno aktivnih) mehanizama, u vidu prepoznavanja tih malih vibracija
kao nadolazeće (mnogo veće) opasnosti.
Te stimulativne vibracije nose u sebi poruku koja našim samoisceljujućim
mehanizmima daje preko potrebnu energiju da se pokrenu i izmene sliku
našeg bića ne samo ka izlečenju neke trenutno akutne ili hronične bolesti,
nego i ka njegovom isceljenju u celosti.
Homeopatija je priglila definiciju našeg organizma, tj. bića, po kojoj mi
nismo ništa drugo do – zgusnuti skup vibracija.
Ova definicija dolazi nam iz davnih vremena, od drevne ezoterijske mudrosti
(takođe naučno dokazane), da „kako je gore, tako je i dole“, tj. da kako je u
kosmosu, tako je i u najfinijem delu ovdašnje materije. Da je slika vibracije,
tj. manje ili više zgusnute energije, svuda i uvek ista.
Sledeći ovu mudrost, fizičar dr Dejvid Boum dokazuje da postoji tzv.
zamršeni red holografskog univerzuma. U takvom univerzumu, viši nivoi
reda i informacija mogu biti holografski zapisani u strukturi svemira i
materiji/energiji. Odnosno, da ako već postoji takav kosmički hologram,
tada svaki deo univerzuma sadrži informaciju o nastanku čitavog kosmosa.
Ne čini li vam se ovo poznato?
I kao što je čovek skup zgusnutih vibracija, tako su isto to i biljka, voda,
vetar, ali i drvo, metal, zid...
Upravo u skladu sa ovom doktrinom, jedan mladi vibracioni terapeut Ivan
Bavčević (autor metode DOP: dopusti, otpusti, prepusti) nedavno je na
seminaru („Živeti kao Bog“) kojem sam prisustvovao izrekao sledeću
fascinantnu tvrdnju: Da, upravo zbog toga što smo svi mi stvoreni od iste
(fine – op.a.) tvari, svako od nas može da prođe kroz zid. Ali, za to je
potrebno da se stvore uslovi: pre svega u nama.
2. Sinteza

Naravno, ovo je samo kruna jedne vrlo naučne priče, po kojoj i nad carom
uvek ima car, tj da i nad najsitnijim determinisanim delićem materije postoji
nešto suptilnije, nešto što ga pokreće, a što su naučnici krstili kao – energija.
Energija koja proizvodi vibraciju iliti vibracija koja je zapravo sinonim za
sveprisutnu energiju koja se kreće, kako god, centralna je tema brojnih
metoda koje su priznate u savremenoj medicini, od kojih ovde nabrajam
samo one najpoznatije i najpriznatije (unapred se izvinjavam ako sam neku
preskočio): akupunktura (tj. kineska medicina), laseroterapija, MRT
(magnetna rezonanca), terapija magnetima (MADU), homeopatija, terapija
cvetnim esencijama (tj. terapija Bahovim kapima), muzikoterapija,
hromoterapija, meditacija, joga (ali ne samo kao istezanje, nego kao joga u
celosti, uključujući i pranajamu i meditaciju...), solarna joga (sangejzing),
kristaloterapija, informaciona medicina (informoterapija), Pranic Healing,
reiki, rekonekcija, tai đi, ći gung, aromaterapija, regresoterapija, šamanske
metode isceljivanja... Poredak Ljubavi.

Lekar dr Ričard Gerber je svoju knjigu „Vibraciona medicina“ (2001.)

nazvao još i priručnikom o isceljivanju finotvarnom energijom. Smatram da
se radi o prevodu koji baš i nije u duhu našeg jezika, i da se ovde radi o toj
suptilnoj, neinvazivnoj energiji vibracije. Mada, teško je laserske
tehnologije, koje on takođe navodi kao vibracione, nazivati bilo suptilnim
bilo finotvarnim, ako se zna da one danas zamenjuju skalpel u hirurgiji.
Ali, svakako je spisak koji smo naveli u najvećem delu zaista spisak metoda
i praksi koje kao sredstvo lečenja koriste suptilnu (neinvazivnu) energiju iz
različitih izvora.
A kada smo kod izvora energije, u kontekstu vibracione medicine, zgodno je
prisetiti se i knjige dr Masaru Emotoa (1943.) „Poruke vode“, koja je
ustalasala ne samo laičku, nego i stručnu javnost, uz, šta drugo očekivati
nego, podeljena mišljenja.
Ovaj japanski naučnik, koji je doktorirao alternativnu medicinu 1992.godine,
u Kalkuti, izvodio je godinama eksperimente sa kristalima vode, i utvrdio
sledeće:
1) da su slike kristala vode sa čistih izvora neopisive lepote, a da su slike
kristala vode iz gradskih reka gotovo bezlične;
2) da slike kristala vode kojoj puštate nežnu muziku izgledaju kao ove sa
najčistijih izvora, a onih kristala koji potiču od vode kojoj je puštan
hard rok ili pank – mutne;
3) da se u kristalima vode u koju ste prethodno stavili cvet, a potom je
zamrzli, taj cvet – ogleda tj. pojavljuje na slikama tih kristala.

A da sve ne ostane samo na dr Masaru Emotou, evo i nekoliko jako

zanimljivih nalaza dr Bernarda Grada, sa Univerziteta „MekŽil“ u
Montrealu.
U jednom od tih eksperimenata dr Grad istražuje uticaj parapsihološke
energije na pacijenta i želi da isključi placebo efekat. Zato je svoje
eksperimente izvodio na biljkama i životinjama, a ne na ljudima. On je,
između ostalog, eksperimentisao sa semenom ječma i slanom vodom.
Naime, poznato je da slana voda ometa rast i razvoj biljke iz ovog semena.
Dr Grad je od parapsihologa zahtevao da svoj tretman obavi na slanoj vodi
zatvorenoj u posudu, a potom bi u nju stavljao seme ječma. Naravno, imao
je i uporedne posude, koje iscelitelj nije tretirao.
Rezultati su bili fascinantni i nedvosmisleni: seme koje je bilo u tretiranoj
slanoj vodi ne samo da je pre počelo da klija, nego je potom, kada je
posađeno u zemlju, i brže izraslo u biljku i razvijalo se. Ovaj eksperiment je
ponovljen nekoliko puta i rezultati su svakog puta bili isti. Pa i kada su, u
SAD, rađeni sa različitim isceliteljima.
Vredan pomena je i dr Gradov eksperiment sa davanjem vode psihijatrijskim
bolesnicima u ruke. I opet je za model korišćeno seme ječma. Poređena je,
dakle, ova „bolesna voda“, sa vodom sa kojom oni nisu imali dodira.
Pogađate, voda koju su tretirali pacijenti imala je negativan efekat na
klijanje semena i rast biljke.
U naučnim analizama ovog fenomena dr Grad je na kraju došao do
zaključka da su uticaji isceliteljskog tretmana na vodu bili vrlo slični uticaju
magneta. Naime, i u jednom i u drugom slučaju dolazilo je do slabljenja
vodoničnih veza između molekula vode i značajnog smanjenja površinskog
napona vode, te do stimulativnog uticaja na rast i razvoj biljke.
Prihvatanjem ovih dokazivih naučnih tvrdnji dr Emotoa i dr Grada dolazimo
do još jasnije slike o našoj sintezi, koja za razliku od antropocentrične
tvrdnje da pamćenje imaju samo bića koja imaju mozak, istinu vidi sasvim
drugačijom, a to je da pamćenje imaju i biljke, pa i tzv. nežive materije,
poput vode.
Da bi se bolje shvatila veza između onoga do čega je već došla nauka i
onoga što je mnogo starije od tih nalaza, a što je rezultat spiritualnih znanja i
praksi, ovde ću izneti i fenomen koji je u nauci zabeležen kao „efekat
fantomskog lista“.
Evo o čemu se radi. Kada se elektrofotografskom metodom fotografiše list
kojem se prethodno odseče npr. jedna trećina njegovog gornjeg dela, na
elektrofotografiji ćemo videti sliku celog, neoštećenog lista. Možete samo
zamisliti koliko je u naučnim krugovima bio jak skepticizam u odnosu na
ovaj naučni nalaz koji je izveo dr Harold S. Bur sa Unverziteta Jejl.
Svašta su tvrdili, pa čak i da je reč o nekakvoj vlazi koju je ostavio
prethodno fotografisani neoštećeni list. Pa je jedan drugi naučnik, Kit
Vagner, sa Kalifornija univerziteta, naučno isključio i tu mogućnost, i opet
nepobitno dokazao postojanje „efekta fantomskog lista“.
Da, nevidljivo i neizmerivo, mnogo nervira konvencionalnu nauku.
Naš komšija, naučnik iz Rumunije dr Dumitresku, otišao je korak dalje. On
je takođe fotografisao listove, ali je na njima prethodno pravio kružne rupe.
Čudo je bilo još veće. Na njegovim elektrofotografijama u tim rupicama
pojavljivala se besprekorne slike lista koji fotografiše, takođe sa rupicom, ali
u minijaturi.
Setimo se načas dr Emotovog nalaza o slici cveta u kristalima vode u koju je
prethodno potapan taj isti cvet.
Ovde možemo izvesti sasvim logičan zaključak da čak i iznad vode, kao
živog bića koje pamti, postoji nešto još suptilnije, što takođe pamti, čak
fotografski još preciznije i još detaljnije.
Kada govorimo o vibraciji, mi zapravo govorimo i o frekvenciji, tj.
rezonanci. Treba reći da su materija i energija samo prividno različite
manifestacije zapravo iste primarne suptilne energetske supstance, koja čini
sve što postoji u Univerzumu, uključujući i ono što ne možemo registrovati
svojim osnovnim čulima.
Kosmička energija ima i svoju brzinu. Do pre neki dan, nauka se klela u
brzinu svetslosti, kao najveću brzinu kojom se meri bilo koje kretanje.
Eksperimentom u švajcarskom CERN-u i ova teorija je pala u vodu. Naime,
otkriven je tzv. neutrino, tj. čestica brža od svetlosti.
A ako postoji čestica brža od svetlosti, šta reći onda o brzini onoga što
pokreće tu česticu.
Kosmička brzina vibracije je, makar trenutno, neizmeriva vrednost.
Neizmeriva, naravno, u relativnom smislu, jer još uvek ne postoje
instrumenti koji bi je direktno izmerili. Što ne znači da ne postoje
instrumenti, ekstrasensi, koji je ne mogu osetiti. Dakle, ovde možemo
govoriti o nečemo što se oseća, i registruje, ali - na posredan način.
Dr Ričard Gerber kaže da upravo brzina vibracije određuje gustinu materije.
Te ona materija koja vibrira sporijom brzinom jeste fizička materija, a ona
koja vibrira najvećom brzinom jeste suptilna materija, „neizmeriva“
poznatim instrumentima, odnosno to je - čista energija. Ili – vibracija.
Ali, postoje čula koja ovu energiju itekako registruju.
A ako sve ovo prihvatimo, onda lako dolazimo do željene sinteze između
teorije o vibracionoj medicini i Poretka Ljubavi, odnosno o Poretku Ljubavi
kao jednoj od metoda vibracione medicine.
3. Analiza

U Poretku ljubavi uopšte, najpre u smislu inicijalnog kontakta/ideje onoga

koji se zaputio ka poredačkom Polju, prvog susreta sa poredačkom
literaturom, uvodnim predavanjem Poretka, tj. sa Poljem, postoji niz vrlo
bitnih, neretko i odlučujućih vibracija.
Ali, od posebnog značaja jesu vibracije klijenta odlučnog da postavi svoj
rad, ili da učestvuje u seminaru, tj. u radovima koji se postavljaju u Polju.
Ovde skrećem pažnju na vežbu koja se koristi prilikom promocije Poretka,
kada se dvoje sretnu u ulogama – idealnih partnera.
Ta spontana vibracija fantastičan je prikaz susreta dve jake lične vibracije
klijenta, ali i dokaz kompleksnosti naše prirode, sa nasleđenim vibracijama
predaka.
Kad je reč o tim vibracijama klijenata, a posebno u njihovom odvijanju u
Polju, moguće je govoriti o dosta različitih tipova (vibracija).

Ovde ćemo pokušati da opišemo one najvažnije:

Lična vibracija klijenta. Reč je o vibraciji koja se u najvećem očituje u tri

faze.
a) ona koju klijent donosi u rad, a posebno kroz objavu teme;
b) vibracija pri izboru predstavnika;
c) vibracija u činu postavljanje predstavnika u Polje.
Kroz sve te faze deluje, po prirodi, pojednostavljeno rečeno, jedna vibracija
klijenta, koji želi da reši neki svoj problem.
Ova vibracija je po svojoj unutrašnjoj strukturi slična vibraciji anamneze u
nekoj od metoda prirodne neinvazivne medicine.
Kao primer, uzmimo, opet, homeopatiju, gde je čak i naučno dokazano da i
već tokom anamneze pacijentu tj. klijentu postaje bolje.
Da li se slično može reći i za „orderovsku anamnezu“, koja za razliku od
homeopatske anamneze ima još manji udeo mentalnog, a još veći udeo
emotivnog? Ovo pitanje ostavljam bez odgovora i prepuštam ga vama.
Uz još jedno podsećanje na važan aspekt poverenja između klijenta i
terapeuta, kao jako važan aspekt u domenu lečenja, a posebno kada je reč o
vibracionim tehnikama, kojima su otvoreni kanali meridijana od ogromnog,
neretko i od presudnog značaja.
Jako je važno skrenuti pažnju na to da i ovde, kod lične vibracije klijenta,
koji veruje metodi i terapeutu, u manjoj ili većoj meri imamo prisutan i
placebo efekat, koji je, inače, naučno dokazano, duplo jači od najjačeg
poznatog antibiotika.
Baš kao što se zna, takođe, da je nocebo (suprotni od placeba) efekat tri puta
jači od placeba.
Naravno da je od ogromnog značaja da se što je moguće više istraži relacija
između placeba i objektivnog efekta Poretka kao vibracione metode.

Predstavnička vibracija. Najpre doneta u Polje u svom energetskom

(dis)balansu, potom nadopunjena vibracijom od klijenta, pri postavljanju
rada ili od terapeuta, koji će predstavniku reći koga ili šta predstavlja. Ili će,
u interesu rasterećenja predstavnika od uticaja uma, to prećutati, nego će
saopštiti da se predstavnik ponaša prema - sopstvenom osećaju.
Vibracija terapeuta, kao pomagača. Jako važna vibracija, gde se može
slobodno reći da od nje, naročito ako je reč o iskusnom terapeutu, ne bi
trebalo ništa presudno da zavisi, a da je ona u isti mah od velikog značaja.
Ova pozicija moćnog, aktivnog, ali onog koji se ne meša (preterano) u
(glavne) tokove dinamike daje posebnu draž njegovoj vibraciji, tj. uticaju te
vibracije na dinamiku Polja.

Vibracija Polja. Kompleksna vibracija, koja najpre, po svojoj inicijalnoj

energiji, (samo prividno) miruje, tj. nevidljiva je, da bi potom, kada se u nju
urone vibracije klijenta, predstavnika i terapeuta, počinje svoj ples, svoju
dinamiku, sa povratnim uticajem na sve one koji u radu direktno učestvuju,
ali i one koji rad posmatraju i učestvuju indirektno.
Naravno, i ovde možemo govoriti o različitoj gustini vibracije, ne samo kada
je reč o broju učesnika u radu, što se oseća u Polju, ali i sa strane.
Drugi fenomen je snaga ove vibracije, gde je dominantna uloga dinamike
rada, makar kada je reč o njenom vidljivom manifestovanju. Naime, sve što
je rad dinamičniji, i što je vibracija gušća, to je i njegovo, tj. njeno dejstvo
jače, i na klijenta i na predstavnike, i na publiku.

Vibracija (ritualnog) Poklona. Ova vibracija je u najvećem broju slučajeva

dovoljno jaka da pokrene zablokirano, te da otvori kanale za (pro)tok
(samo)isceljujuće vibracije/energije.
Podsticaj za Poklon neretko dolazi i iznutra, iz predstavnika, i ona je tada
spontana i jaka, ali je uglavnom podstaknuta od strane terapeuta, koji je
inicira kako bi pomogao vibraciji Polja da dobije na gustini.
Vibracija zagrljaja. Snažna vibracija, vrlo zgusnuta, koja je najčešće
sinteza dveju predstavničkih vibracija, ali neretko i zbir, odnosno mreža vrlo
jakih, pozitivnih vibracija (manje ili veće) grupe, koja amortizuje, neutrališe,
antistresuje, stimuliše, ojačava... dejstvo vrlo različitih elemenata i subjekata
u Polju.

Nekoliko rečenica i o (ne)kompatibilnosti, odnosno o sinergiji vibracija.

Kada god se u Polju dešava kompatibilnost vibracija, one se udružuju,
zgušnjavaju, dinamika postaje jača i vidljivija, a ukupna vibracija
delotvornija.
Počev od sinergije klijenta i terapeuta, pa preko sinergije predstavnika, ovo
se očituje kroz efektnost rada, kako na subjektivni doživljaj samog klijenta,
tako i na objektivnu sliku prenosa tih vibracija na sve prisutne učesnike na
seminaru.
Rezultat takve (pozitivne) sinergije pre svega je – zadovoljni klijent. Mada
se i to, po iskustvu neretko sa odloženim dejstvom, može posmatrati i u
širem kontekstu.
4. Vežba br.1

a) Ljubav;
b) Tuga;
c) Mržnja, bes;
d) Radost;

Radi se u parovima. Nije važno da li su parovi mešoviti ili istog pola.

Stoje jedni naspram drugih, da im se aure dodiruju.
Bitno je da se tokom ovog rada što više isključi um i da se težište prenese na
emocije.
U okviru jedne vežbe radimo četiri rituala, i svaki može, a i ne mora, da
završi ritualima Poklona i Zagrljaja.
5. Zaključak

O Poretku ljubavi, tj. Porodičnom rasporedu kao vibracionoj metodi tek će

biti pisano (nažalost, dr Gerber je nije uvrstio u svoj priručnik „Vibraciona
medicina“), čemu ću i sam pokušati da dam svoj skromni doprinos.
Jako je važno znati da Poredak, kao metoda oslonjena na drevnu šamansku
tradiciju, uronjena u Polje kosmičke (božanske) energije, odnosno vibracije,
daje mogućnost da se njome, po istim principima kao što to radi i
homeopatija, dakle lekovitim stimulativnim delovanjem na samoisceljujuću
silu, pokrenu mehanizmi izlečenja i pojedinca i sistema.
Naravno, pošto je ovde reč o energiji ljubavi, neiscrpnoj energiji, koja ima
budućnost, reč nije dakle o otklanjanju simptoma, tj. zalečenju, nego upravo
o izlečenju, koje, ukoliko se metoda u lični život uvede kao modus vivendi,
postaje trajno.
Pobornik sam terapeutske doktrine da postoji samo jedan lek, a da su sve
ostalo pomoćna lekovita sredstva.
Taj lek se zove ljubav, i samo njegova vibracija, tj. njegova energija,
suštinski isceljuje ne samo naše fizičko telo, nego i sveukupno biće.
Dr Ričard Gerber svoju knjigu „Vibraciona medicina“ posvetio je „velikoj
spiritualnoj hijerarhiji, koja u tišini radi na podizanju ljudske svesti“. Kao da
je opisivao hijerarhiju Poretka, zar ne?
6. Vežba br.2: Rad
7. Pesma:

To je Ljubav, znam!

To je Ljubav. Kad osetiš da nežne reči teku same.

To je Ljubav. Kad svetlo je u tebi ispred strašne tame.
To je Ljubav. Kad i sam tvoj pogled lek je srcu mome.
To je Ljubav. Kad ne brinem šta drugi kažu sad o tome.

Da l' je Ljubav to?

To je Ljubav. Tu ima mesta i za tugu, i za bes.

To je Ljubav. Tu otvoreno srce grli svaku vest.
To je Ljubav. Čak i kad iz tvoga srca teče suza reka.
To je Ljubav. Koja zna da posle kiše Sunce uvek nas čeka.

To je Ljubav, znam!

Ja volim te baš takvu kakva jesi

I volim baš sve ono što te čini
Čak najviše ono što me strašno nervira...

Da l' je Ljubav to?

To je Ljubav! Budućnost koja čeka osmeh tvoj – i moj!

To je Ljubav! Tu je i prošlost, čijih godina ja ne znam broj.
To je Ljubav! U onom što se zbilo lepo piše.
To je Ljubav. Treba priznati što jeste, i ništa više.

To je Ljubav, znam!

Ja volim te baš takvu kakva jesi

I volim baš sve ono što te čini
Čak najviše ono što me strašno nervira...

Da l' je Ljubav to? (2x)

This is order of love!
Literatura:

„Vibraciona medicina“, dr Ričard Gerber

„Kvantna medicina“, dr Pol Janik
„Priznati ono što jeste“, Bert Helinger
„Kultura konflikta“, Vlado Ilić