Ar, 3/2005, UDK #01,73:162.6 Original nave ad MILAN BRDAR Filozofski fakultet Novi Sad HERMENEUTICKA FILOZOFUA, IHERMENEUTICKA METODA, Apstrakt: Autor u radu zastupa tezu 6 neophodnost razgranivenjs hemeneutitke tlozotje hhermencuitke metode. Razlozi ao izlatu se rargramuenjem porekla i osnovnih programs ‘odiikahermeneutckeflozofie, sjedne strane, i karakteristka hermeneutike kao metode, s druge [Rasprava se izvoi puter konfrontacie i poredenjasdijalktiko flozfijom mitodom. Rezu- tat analize sadréan jeu izaganju novog Koncepta dijalekike koji je: a) suprotan Hegelovor i blzak Adomovons b predstas a reinterpretaciju i aktualzaiju Platon-Aristotlovog koneepla; 5.6 poito se raspravavealin odvijanapozadin konformacije Hegel i Kana, specitfénost zat plenog konceptadijaektike je tore Sto predstaljanjenavarjant pod Kantovim okifem ‘Uraklivénom det rade il se osobine hermenentiketdijlektikestezom da su pitany dve ‘univerzane metode koje w logiei zmanja funkeionisu w odnosim komplementarnost ijuine ret: hermeneutika,djlektik, fozofja, metods, Hegel, Kant, Sljermaher, Dil, Hajdeger, Gadamer, Riker. Kada kagemo da je predmet ove rasprave hermeneutika, neophodno jeu wvodu dati sledeGa razgranigenja. Termin ,bermeneutika ufilozofsko}literaturi ozmaéava: 1) posthegelijansku hermeneutisku filozofiu (u koju spadaju na primer: Nige, Slajermaher, Diltaj, Hajdeger, Gadamer, Riker) 2) omagava teorju 0 metodi razumevanja, So je blige njenom klasiénom odrede- niu, U ovom smishu ,hermencutika* se prema hermencutiékoj metodi odnosi kao me- {odologija(uéenje 0) prema metodi uopste. 3) Po teem znatenju, hermencutika oznagava simo umeée tumasenja (hermeneu- ike rekhnd) i metodu u sirogom sms. ‘Kada se pod identtetom termina iagubi razlika nivoa gubi se razika izmedu metode razumevanja i njene teorije. Posto je to u iteraturinajdesée sluts), tetko je oceniti w emu se doprinos hermeneutike konkretno sastoji U ovom poglaviju bavimo se, najpre, uslovima zaplitanja ovako razlitiih zmatenja, pod jedinstven termin: ,hermeneutika, Posto pokazemo kako se to zaplitanje odrazilo "it (198005278 10na karakterfilozoije, u teem delu ivodimo neophodna razgranigenja na nivou rege, ‘znatenja pojma. Te?iste ukupne rasprave je stavljeno na znagenje u ovom treéem smisl hhermencutike kao metode, STRUKTURA PROBLEMA Procesi diferenciranja koji karakteri&u Modem bili su uw kontinentalngj filozoij praéenisupromom teznjam ka sinte7i, Dferenciranje mati dekonstrukeiju predmodernog. svetaiizgradnju modernog. Dva epohalna procesa odvijala su se u paralelizmu dekonst- ‘rubeij i simeze. Reé je 0 pravilu da su realni proves diferenciranja u teoiji praéeni na- stojanjima usmeronim ka obnovi jadinstva iz nekog novog sinttigkog principe, Ova kon- ‘tapunke gover o praktitnoj funkoijflozafje iolakSava razumevanje filozofkih sistema XVILLXIX veka, Posto je reé o pravilu, dualizam sinteze i dekonstukeije je neukidiv,tako da je kao novina mogué jedine obr: da praktitni procesi Koji vodesinte7i teoriski bud pragenipro- _ramom dekonstrakeje, uteZnji ka oGuvanju raziik i idetiteta posebnog i pojedinacnos, pod viadavinom novonastupajuée opStosti. Danas je to postmodema 'U ovom poglavju tematizovagemo oxlaos hermeneutke i cialektike kao specjalni vid ‘diosa sinteze i dekonstreije. U ilaganju éu izetiargumente u prilog dve teze: 1. Odnose i stmorazumevanja dijalekticke i hermeneutcke flozofije karakterisu suprotstavjanje i iskljutivos u Semama borbenog prosvetitejstvau koja su se ove dve filozoije obrazovale kao nasledaiceracionalizma i romantike, § obzirom na tu okolnost ‘ukazaéu da ist odnos ne moze da se opravda u slut odnosadijalektgke ihermencuttke rmetode? 2, Hermencutka i dijalektika kao metode ne mogu da dodu u sukob, posto u logici ‘ana, racionalno gledano, jedino mogu da funkeionisuu jedinstv i Komplementamost (Ova teza kao uslov svog va2enja nalaze nadilazenje megaideoloSkib horizonata’ 3. Svojevremeno je za svakog ko se utio dijalektict na lektri Hegela i Marksa bio Zbunjujui Adomov stav da je dijalektika ,konsekventna svest 0 neidentitnosti* Kao kontrapunkt ovome ddodajmo Rortijey stay: ,Hermeneutka je izaz nade da zavet epis- temologije nege bit ispunjen."* Kad ova dva stava uwmemo zajedno, dolazimo do sledece ileme: ako dijalektika ‘ma neSto zajednicko sa zavetom epistemologije, onda ga kao ,konsekventna svest 0 ne ‘dentiénosti*sigumo neée ispanti. S druge strane, hermeneuika sigurno ne moze biti no- silae pomenutog zaveta, Protiv Koga je onda usmeren zabtev hermencutike? Nae resenje ‘dnosa dveju metoda mora da nam obezbedi odgovor na ova pitanja uz otuvanje oba ontroverzna stava, 2 Ba (202: 823, psi 2G ar (1982) 90 pai “Aer 1978) 22, Ray (199) 305.06, 102»SMRT HERMENEUTIKE* NA PRAGU MODERNE Epoha Reformseij bila je u pravom smisiu epoha hermencutke. Poco je 1517. godine ,hormencutickim anarhizmom,kads je Luter objavio da je ,svako sposoban da razume Sveto pismo". To je zatilo da w tumatenju svetog teksta nije bio poteban autritet, koji je ina exporio svojom pobunom prot utojsvarimokatolike erkve. Druga generaijaprotestaata, na Celu sa Zanom Kalvinom, suoila so $ metodo {oki i praktignim problemom hermeneutitkoganarhizma: ako ima onolikotumaenja Svetag pisma koliko ima tumada, kako mozemo da mamo koje od nh je istinito? Kalvin je to reo tako to je uspostavio autorteterkve(kalvinitigke) {naps Fast tuiones relia christian (uw konagno} veri, 1589) ade je izlofio obaverujuée tuma- enje Sverog pis, na nan kako je to Toma Akvinski uradio u Summa theologicae, Posto je w Luterovo traci osporavao posi oan insttcieexkve Kalvin je istakaonaGelo tumadena: soa Scriptura (,Sveto pismo se tama samim sobon",) Ono je ttebalo da opravdanjegovo tumaéenje kao rezulat anja ,usvetlot Svetogduhe".* To je znatilo da je bio w bo) milosti da je, kao pozvan od Gospoda, dosao do istn- skog smisa, koji ina izmige smrtnicima> Kalvinava doktrina tumadenja sola Scriptura bila je, na osnavu obnovijenog skep- ticizma, napadana od strane jezuiskih autora. Polemika vodena do kraja XVI veka? cosvedotila je jalovost svi sredstava teoloske hermeneutike w natojanju da obezbedi tumagenje Swetg pioma koje bi, 08 svojeistinitost bilo jednako obavezujuée 7a protestants i katoike. Epoha Reformacije zara se pitanjm: kako je moguce istinito 2nanje briSéanske vere? ‘Skiciran epohalo situa mata je krajem XVI veka znaojou i noobiéu posledicu ja se u kajgama isto ideja glavnom ne pominje. Red je o tome da je iserpeost cgzegeskih sredstava toloake hermeneutike sa svoje strane posredovala spon moder ne fizke, Razlog je bio u tome St je bila Videoa kao izbav ene i teoloske apo, 1 ogckivanj dae svojim znanjem 0 prrod obezbeditjedinsvo relgije atime imo ralne osnove za reform zajedice. Prvi koji je formalisao novi program bio je Galilej. On je doneo novo nagelo sola [Natura koje Ge na pozadiniexzegetsk jalovost s posetka XVII veka ima izazetan hhermeneuticki misao, Novi program Gail je, da bi suzbio optzbe da je neverik, objavio 1615. godine u otvoenom pismu toskanskojvojvotkingi Kristi. Posto je prvo citirao svetog Augustin kao autritt, istakao je Boga kao autora dve velke kajige, Iajige prirode i Svetog pisma. Sto so tie stn, treba je israzivati w obemna al ain sedstvima, Knjigupriode cba ct jvikornmateratike,arezltate ilogatiw Sicko} teorj. Sieto pismo, sa svoj strane, ne sadrP odredenu fzitkuteoriu, ali nam otksiva nas moralnysudbino, Pitan privode (@ ie Zemlj w kretanju ili mirovanju, nasa Gali teoloski su neutalna pitanja, mada je izveso da treba da postujomo sve tokst deg je to pogodno ritmo zakjucke nauke radi orca njegovog smisa. Nauka w atin a, G7 Kata jestar os mia da mse jedue nes nese) 2 gain. brat Gio ak owe oui dec jgova amen ong po Cf Reardon 981) 165-6 icone (196) SL "aol ove poe doe phi (940, 103,tom pogledu moze da pomogne ako nas namera Svetog duba sadrZana u Pism uti kako da se do neba uzdignemo, ane kako se ono kreée! Uspon modeme fizike bio je podréavan w interesu obnove jeinstvateologie i hris- anskog morals." Posto priroda i Sveto pismo proistgu iz zajedni¢kog, bozanskog invora, za Galilga waz sinteza njogovog i Kalvinovog nagela u vidu Natura est Scrip- ‘ura. Ono 6 biti osnova izvomog utopijskog programa kojim su se voli veliki iztari XVII veka ~ medu ajima Njuta i Lajbnie.” Reg je © utopii koja ée ves fiziarima XVI ‘veka biti strana, da istagivanje prirode vodiistinskom tuma€enju Svetog plsma, to bi ‘znatilo da de moderna fizika omoguéiti ono So teologija Reformacije nije bila u stanju ‘aime, osnovu za moralnu reformu drustva, Konatno, na pretpostavei sinteze Galilejevog i Kalvinovog naéela, Frensis Bekon i formulisao pomnato naéelo interpretatio Naturae. Ovo naéelo inplicira prethodno (Natura est Scriptura) i kao uputstvoéitanja knjge prirode vodi odbacivanju svake spe~ keulacje i jalove dialektike.* Bekon jeu induktivnom puta video put ostvarenja prog- ramske loge nauke kao osnovnog éinioca moraine obnove na izvornim bri8éanskim principima.” ‘Na potetk Modem, dakle, po iseepjenju teoloske hermencutike Svetopism i teolo- jase postepeno podreduju modernojfizci. To pottinjavanje bilo je jedaako prineipijelno ‘kao i obrmutodnos u Srednjem veku. Uspon fizke je delom bio ishod procesa sve dublje krrize religije do ostvarenja Aristotelove anticipeeije: ako Boga ne bi bilo, fizika bi bila prvateorijska nauka.!* Rezultat tog uspona bie, naravno, suprotan od o&ckivanox. ‘Modema fizika neée biti osnova obnove teologije nego nienog konaénog dezavuisanja, Uz to ée dovest do smi hermeneutike* koja 6 potrajati sve do polovine XIX veka. I jedno i drugo image osnovni razog u njenom diskursu kao délu process rastaravanja sve~ 1 (Veber) kojim se pritoda ligava znakova i mamenja i rodukuje na pojmove brzine, sile, mase, ubrzanja i tedine." “Toje vee Dekart, On Ge pitanje o moguénost istinitog zunja vere —kojt je zaveSena cpoba Reformaciie— postaviti uw ogranigenju na moguénost istinitog znanja Blo je samo- azumljivo da Ge edgovor na moguénost manja uopite, obezbediti Kljué ia reSavanje raskola hriSéanske vere. Njegovu moguénost Dekartée, w suoéenjus razomitn skepticiz~ ‘mom posted tregne XVI i posetkom XVI veka, vieti na osnovu matematike, geomet- ‘je i modemefizke. Tako je hermeneuttki problem neprimetno preveden u teorisko- * Se pema Cri (196. 20042 Mano XVI XV sla rah ata kaart edie opto sto ha. opos reiien Jntrs Cf Schapto (160 jot ae mtn ie jon cl ere, a poges ‘ruta Deka Ne Learing (Nove Use) ie Van Den Dele (197) 57, < psi take aNd But (1982 i ae, (1988 98,125 sea Deana, pac aba, of Tosti {Bacon rks ep, NOL ph 26-36, pas (aes (1972) 2 Of Weber (1947) 541; (1989) 14, 160, ne tm ocean pal (179) 57, pai, Zing eshlig teleltkg moments kj je pia Insta cf Alben 1971 16-18 04samajni. Dekar,takode, kao utemeljiva’ moderog racionaizma, zadaje poslednji udarac hermeneutic. Smrt hermeneutike je simbolizovana s njegova dva stava: Prvi kabe da objektpritoda goometrizovana kao res extensa, podlo#na kvantifiko- vanj, viSe ne moze bit predmet tumagenja." Ukidanje finalnih i formanih uzroka, i zadtzavanje materijalni i efiejentmih, u Semi: uztok-postediea, vodilo je ukidanju nagelne razlike izmedu fizitkog tela i oveka, Prema drugom Dekartovom stavu prediet tumagenja nestaje Eak i kada je napisan {judskim jezikom. To je postedica njegove osnowne metodske odluke da odbaci sve uta bse najmanje moglo posumgjat™" Svrstavanje vega Sto nije jasno i odeedena fear cet distincta) ped rubriku predrasude kao sinonim neistine, vedio je brisanju osnovnog her _meneutickog nadela prema kome predmet tumavenjapredstaja sve So nije jasno.” Kakav je hermeneuticki smisso opisanog istonskog toka s dvostrukoscu velikog ‘fckivanja od modeme fizike i opustosenja pritode posledici ustoligenja njenog ‘matematickog diskursa? Smt hermeneutike, naéelno uzev, bila je uopSte moguéa putem primordijalnog. hhermeneutickog akta interpretacija bivstvujuéeg kao podrugja lisenog znaka, u rangu nosioca znagenjaistisla, Re je o metainterpretativaom alta koji ne samo Sto prethodi razumevanju i Gini ga moguéim, nego je 1 metahermencutigki utoliko Sto se ne tiée pitanja Sta je smisao nekog znake, nego da li bivstvujuée uopte ima karakter zmakov= ost. Ajeziénost ili ,besmislenostprirode moze se uspostavitjdino takvo meta-inter- pretacijom, specifinom u odnosu na sve ostale po tome sto sprovodi ,brsanje™ svekolikow. aka. .Opustosenje pritode* u retenom smistu karakterisage doba racionalizma na osno- ‘yu vihiovnog autoritet modeme fizike. Zbog toga ée obnova hermeneutike poéeti tek kkrajem XIX veka i neée biti moguéa bez osporavanja osnovnih postavki racionalizma, KANT KAO PREKRETNICA I ZAPLITANIE ZAMKE, Prekretnu tabku u genezi hermeneutidkog problema posle Dekarta predstavlja Kant. Za potonje obrazovanje hermeneutitke flozofie on je posredno znaéajan iz ti uzloga. 1. Prvi je u obnovi dostojanstva oveka ~ isticanjem njegove nesvodljivasti na dobjekt. Mada pod uticajem prirodnog determinizma, éovek je istovremeno zagetnik kauzaliteta iz slobode. To bi zaéilo da kao autonomno bige moze, i ped izlezenosti prirodnim uzrocima, da odluéuje i dela na osnovu izhora, Na osnovu toga sledi da pored auzaliteta prirode u Iiudskom svetu deluj itelcologia udskog.dolana, Daas Meat 20,1 204, » Tuna io namozueda suum vue manifesta papa sea Bl inept dan vain. sila nije stan (Daty 198 236). ‘Saji: goto ut veme Ka ajo Prin Plisopic 164) Pi tls Pa Penson ea Pec) tans de Sig (1652} bf jo stm aaa ie oc hemes kes ovo ck dug) polis XX eta. Deny | 985 Deny 1985 3021, pain, Pra eda Deka re, tho vals ane ono fearon bilo pede ne 10s2. Drugi razlog je u Kantovom isticanju antinomija deja uma (Bog, svet, Ja- postojanje duSe) Posto se ideje ne mogu ni dokazat ni osporiti, mogues je da nasuprot svakoj ox nih sti idea koja trai suproino. Kako torisko razreenje sukoba nije mo- ze, primudeni smo da se odaberemo neke od nih. (Na primer, svt je jedan, due ne postaji, boga nema; ili bog postji svetovaje mnogo, postoji dasa.) ReSenjeantinomija ‘uma moguée je samo pragmatski, putem odluke: na agin kao da, u smislu regulativa individualnog detanja i 2vota 3. Troi razlog je u Kantovom diferenciraju sfera: a) teorje (theoria) i zmanja (KrV); b) prakse (praxis) i vere (KY); c) umetnost (poiesis-tekine) i mogi (Kal). (Ovo je sa svoje strane potenciralo problem mogi uma da obezbedl sintenu razigth sfera. ‘Tetnja ka sintezi i opite uverenje da se jedinstvo i sverenost uma osvedoéuju: (@) ukidanjem stvari po seb, () ukidanjem antinomija uma - So ée voit obrazovanju dijalektke, i (©) povezivanjem diferenciranih sfera (nauke-morala-umetnost) iz jedinstvenog principa uma, ‘vodiée u epobu sistema na esnovu programa apsolutne sinteze kao osnovnog 73- datka filozoie, Nasledaic, Fit, Seling i Hegel, u istovetno)sstemskoj tej, raspodelili su se prema Kantove ti kritke, sobzirom na sferu u Kojoj su tradi \thovni,sintetigki princi: Fihte u etci (Kp¥): Seling w umetnosti (KdU), 2 Hegel w nauci KV) ‘Tu je posctak osnovne ili w kojoj se pod imenom kljalktike pojavjuje hermene- tka, au izgled hermeneutike dialektika. Kako je doslo do ovog preokreta? Potetak ifuzje je w odnosu prema Kanta i prtivjenju njegovim iztagenjima oantino- ‘mijma uma ukolko idje ne wzmeno kao regulatvne nego kao konstiutivne. Drugim reima, u kiiskom stavu prema Kantovoj postavei odnosarazuma i uma" (Odnos prema ovo problemu i karakterfilozofije Kod Kantovib naslednika, u prvom red bio je postedovan modmim problemom sinte7e. Taj problem je a nemaék postkan- tovsku filozofiju imeo primamo teoriski smisao, kao problem sinteze urmnog il lozof= skog zanja. U isti mal ta filozofija je bila odredena dogadajem Francuske revolucie i teémjom da se opravda vera, da se .svot na um postavio te da sei tog dogadaja proizasle protivreénosti poveza usintezu ,njbovog pomirenia ‘To mati da je Kant Gitan politigk, usituacji u Koj) je praktiéni angazman filozofa bio ograniten iskiutivo na floofske refieksje To sto su Kantovinasledhict ii su 1a teorjsko razreSenje antinomija, imalo je smisao dokazivanja sposobosti uma 22 2 eget (1975) 36, pan He jue slog staan oe ema poebs 2 oe. stan epost soe sta amos ase ue a raion Raped uta aoa seo sae ps lt ore se see yore cpp pss jer os sigan sce cba fps ao dnp it Sota coboitpapaocam pet ncn nse aaa te cj Hegel) 1-16, "Store inept exten prema Kant orl topo jeroas da mai rea a jaa bop sans” (Hoga 1975-32) Hegel dnd da Katou loa arakense poste aan pede a ‘avon nentns fe” Hegel 197) 47. 106praktitnu sintezu™ Kako je neophodnost razrekavanja antinomija dobilo status dokaza ‘umne moéi sinteze, tako su za Kantove naslednike antinomije, u svoj} ,neresivosti™ ‘morale da bud prikazane kso eporije ,nemocnog razuma”, A razreSenje antinomija preslo jew razreSavanje svi flozofskih protivrecnost u cil realizacije uma. To je, 8 jedne sirane, vodilo u nastanak sistema, a s druge, do ponovnog otkriéa dijalektike* Dijalektic je, dakle, u projektu sistema pripisana svrha sinteze do stepena apsolutnog. ‘znanja. Ona je kao metoda postala neodvojiva od sistema do stepena razvijenost sim sistem koji se putem nj iziaze (li gradi)" ‘Snaga Hegelovog autoriteta, pomenuta postedovanja i njima odredene transformacie vod sa jednoj postaveiodnosa razuma i uma, koja je idan danas opste mesto kod hege- lijanaca i kod sledbenike krititke teri drustva, Iuzija se temeljla u samorazumljivo| istni da se santinomijama kod Kana mug razam pod imenom uma, a ne wn kao Sto Kant tri, Ovo je Hegel podvuko, uveren da je otkrio nest Sto Kant nije zmao, da u Dijaletici figurise rezam koji se samo umom imenuje.” Naosnovuove tee Hegel ufilozosku samosvest za sledetihdve stotine godina usaduje ituziju koja postaje samorazumjiv sta razam kao analitickiu tanju je jedino da utvrduje postojte proivretnost ali nije u tanjuda ih razrei, ko GeveGi da nema mo sinteze. li, {je um, Koji ruzesava protivretnost u suvereno} Vladavini na nivoima opSteg, posebnog i pojedinagnog, ‘Um kao moe sinteze centralna je postavka Hegelove filozofije kao whunca filozoije ‘Modem. U pogled prod razuma i uma, Hegel je izveo interpretaciju Kanta putem hhermencutigkog nasila, Njegova krtika* kao princip ukupne intervencije prtpostavlia ‘cul da se antinomije razrese po svaku cenu, i da se wisti mab reSenje umno opravda ~ interpretacijom. U osnovi je opredeljenje 7a Konstitutivn status idja u umnoj upotebi, koja e prncip fiksaije a antite7u: da regulativni status ideja pripada njihovojrazumskoj upotrebi Zarnka koja je spleo Hegel proistekla je, dake, iz nastoanja flazofje da resi problem sinteze sjede strane, i problem antinomija s druge. Po rezultan koji otuda sled! moral bismo da usvojimo kao evidentno: 4) da je dijalektika konsttuia ili sinteticka, da je ona moé sinteze svega pod jedno; da je razum regularivan i analitick, ida do sinteze ne moze da dode, odnosno da {jehermeneutika razumska metoda koja je ustanju da izdvoji pojedinaéno, ali nei da spoji maostvo u jedao. ® Aptatnost made ares poste Onn te pores aarase wlio dh psa ates cumin se Hege 1979 385, Ka ova sent [rien oa tet hn net ops ca ea pare jan inom =u sso ka i Hegel (1979) Ia 42 a Hepes plan rma need pam made § 24), aja ada ‘ota rede" Hepl, 1974 71) wane oma (He 197, 5) an Soe) ‘ee tj sta Rosen sina” (Hee 197438) On a Hegel nema i omen Senha «jae ao Ree melo nea ode Hegel 197, 4,7), Meta ie pl posta ‘ep ret niin, ep je pve cel aka oratg Lge apne ie) dg ha oma pect (Damtlangton dens jes clon stoma apna ose” ge! 19% 30), Hee 983) 8. Ro lea ps vei vm, aaa Ws do Kove 4 Tansee l= Seg (975) 582-57 1071U navedenim stavovima nespome su samo dve svar: pevo, da je dijalektika metoda ‘uma; drugo, da je hermeneutika razumska metods, sto sli nuznim naginom — u anali- tigkom a ne deskriptivnom razgranigenj, Iz gore postavljenih odnosatakode sledi da je ‘Hegel hermencatiku uéinio metodom uma ida je tek po tu cents umu obezbedio sinteticku 'moé koja slama sve prepreke u kretanju dijatekti¢ke metode DISPOZITIV OBRAZOVANIA HERMENEUTICKE FILOZOFUE Osnovu obrazovanja hermeneutigke filozofie gine polemitke tradicije, prvo, romantike vs racionalizma, a potom, filozofije Zivota vs pozitivizma. U tom okvira, hhermeneuticka filozofiju, pored slogana nazad Kantu (aurlek zur Kant) i nazad stva~ ‘ima (zur den Sachen selbst) karakteri8e: (a) suprotstavljanje paniogizmu i racionalizmu Hegelovog sistema; (b) odbrana nesvodljivost Fivota na intelektualno-pojmovne Seme; (c) odbrana individualnosti delanja i dogadaja visvis opstih. pojmovnih i zakonomemih sklopova: (@ neophodnost druktije metode obrade drustvenog delanja i istorjskih pojava (storizam vs pozitivizain), Iz tose situacie u koju je Hegel doveo potonjuflozofju filozof su nastojali da nadu ‘havljenje na razlisite natin. Svi pokusaji suse odvijali u zak ,samoubistvafilozofije" pote od Marksa, s nadom u njeno samoukidanje (polititka forma samoubista), preko Diltaja koji u tadicj omantke odbacivao ,konstuktivizam pojma", Hajdegera koji je w nastojanjem da igloi smisao biga prefao na dekonstrukcije govora i izhavljenje trio w pesnistvu. Sva ta filozofska ,samoubistvatrezaltat su eksplicitnog ill implicitnog pasredo- ‘anja Hegelom. generalno uzes, filezofia jeu ,borbi provi sistema" lau dva strateSki ores praveas 2) u borbu protv dijalektke Kao metode konstrukeife— putem njene matcrjalisticke reinterpretacije (Marks, marksizam), uiuzii da se tm puter moze izbeti ~konstruktivi- 'b) odbacivanje metode konstrukeije uopste (Dita), odbacivanjem dijalktike i metodo poritivne nauke.”” Igra vodena scijem nadigravanja Hegelove teze 0 okontanjufilozofije, bila je diktrana ijegovim potezom, ka prvin w igri. Dok je marksizaranaSao 2a shodno da od Hegelovog. onstrktivizma i ,misticizmat spasava dijalektiku,hermeneutika pod pritiskom sistema kao i pozitivizma,nastjidaizhavi hermencutku, Ishodi su poznat: marksisticko spasenie skonéalo jou radimentamoj metodihermoneuaickog nasilja;" koja se samouvereno 7vala i dalj ,ijalektikom”; a hermeneutitka flozofija je skongala rebabilitovanjem aljaletite w > Xi rogram ste ue Mas ata posta ij dba dove penis Ij star oct apazajoo ces art pee svi. Mas ED, VI 23 ‘uke pana, Dey, Winn ese Groh, samme Sorin. ,S.27c 4 tobi 46,2145 2 Si, rar 1988) 242 psn, Br (1998) os‘lasignom vidu u kojem, pod Hegelovim okiljem, vse nije imala svog prava (Gadamer), Posto uishodu, hermeneuticka filozofija osvtljava hermeneutiku kao metodu konst- rakeije, a dijalektiku kao metoddekonstrukeje,naknadno se pokazuje da Marks i Dita) nisu bili protiv Hegelove dijalektke, nego protiv njegove /iermeneutike. Hermencutika je bila videna kao metoda rekonstrukeije (uz_optuebu Hegea i pozitivizma za konstnt- tivizam),* a dijalektika kao motoda dekonstrukcije u sferibiga(zato je, prema Marks, trebalo da uterue ,strah uw kosti burtoazij"), Hermeneutika ulazi u posthegeliansk filozofju pod imenom ,.ijalektika da bi kao tak fiksirana sautestvovalau sudbinskom ishodu: sama dijalektika Ge se na kraju pojaviti pod imenom ,.bermencutika (ovo, na primer, vidimo kod Gadamera, Time je polo dase nazire wemu se zaplet uopste sas Preostlo je da izvedemo razgranigenje nivoa samorazuamevanja dijaletike i hermened- titke filozofie, od nivoa metode u jedno i drugo} PONOVLIEN KOPERNIKANSKI OKRET I OBNOVA, HERMENEUTICKE UNIVERZALNOSTI (OD ANTIHEGELIANIZMA KA OBNOVI KANTIZMA Procesi racionalizovanja u istorii Moderne vezani za problem smisla mogu se sazet ‘ujedinstvenu formulu koja glasi da je moderna bermeneutika sebe utinila nemoguéom jer je besmisao prirode postavila kao ~ njen smisao. ,Smrt hermeneutike“, dalle, moemo da tumatimo kao uéinak ~ same hermeneutike. Metahermencutii akt ,brisanja maka" "unapred je odredio da se obnova hermeneutigke metode w prvoj fazi odvija sukobom ‘metoda prirodnib i duhovnih nauk To je osnovni okvir u kome se pojavijuje Diltajeva filozofija kao prvi znaéajan ppodubvat pomenute rehabilitacije. On je ozraniven na podruéje duhovnih nauka (istorio- zrafije, knjizevnosti soviologie, psihologije), koje se dovode w domen metode razu- ‘mevanja (Ferstehen), nasuprot podrutju pritodnih nauka, koje ostaju u domenu objas- javanja (Erkldrung) Podela nauka izvedena je na osnovu samorazumjive podele na prirodu — u domenu kvantitativnih metoda fzike i istorije koja im izmiée.”* Posto je ‘pomenutainterpretacja u osnovi moderne naukeifilezofie, to ove produ vise ne mou da vide kao domen bermencutke. U prirodnim pojavama nema smista, jer nema svr- hhovitost (nema ,tehnike prirode* (Kant), usted ukidanjateleologije}.* S osloncem Kantu, nasuprot prirodnom gradi se druseveno-istorijski svet kao svet ljudskog delanja, ‘zavenja i smisla,” So tradi drugatiju metodu, Zato je Diltaj kao domen hermencuticke ithe, ing ae Gershon, Gane Sifon, BS. XVII ph apa Koti Speneoykosviam Vat mati rend agra w Apel (1979) Take, Weg (1979, take, intand (1941972) 19-0, pi Hepa: w epost jneoseten (itl wasnt) ij ita bez pose: Maks i= roi tet spetovan ok ae nt Ca se ne lab a joe Net, ape dae: Nae. Zing je ‘como je peo ie oka Ste onc i a in ad pitas Poa eed en sts ‘Slo redusjens pans i esmsone ra rosy, Zan je kod Mass in wala Cvek defo Prahbone-maraca ln Ke) Be, ne 1995 tha 13 109‘metode istakao: 1) teks istorjskog svedoganstva, kao predmet umagenja; 2) delanje aktera w drustvenom i istorjskom medijumu, koje treba razuineti pute _zivljavanja i utvedivanja znagenja koje ono imma za aktera.* 3) nagslo razumevanja u okviru objcktivnog duba epohe, kojim stari Dita} Gini korak ka prevladavanju psibologizma rane faze i u isti mah otkriva stepen uticaia Hegela na njegov razvoj-# ‘Taj domet jo u motateoriju drustvenih nauka (Verstehende Soziologie) uveo Maks Veber, sintezom unutrainje metoda razumevanja (Versiehen) i spoljainje metode objasnjenja (Erklaren)* SledeSi vazan korak preduzeo je Gadamer kao najmatajniji filozof hermencutike 1 drugoj polovini XX veka. Pod uticajem Hajdegerove exzistencijalne analitike kod njega kao najznaéajnijynajpre zapazamo ideju horizonta, Ideja je izvorno Huserlova, a Gadamer je usvaja u Hajdegerovoj varijanti kao horizont razumevanja (sviju stwari) iz dlisporitiva bivstvovanja-u-svetu. Reé je oegristencijalno-ontoloskom i visti mah trans- ceendentalnom horizontu razaumevanja. Hegelovi uicaj vidljivi su na Gadamerovom rugom va2nom konceptu ,delatno-isorjske svesti* mimo koje kao istorijska biga ne ‘modeno da itupimo i dijem delanju moramo da pripisemo svoje razumevanje prirode sviju stvar ‘Na ovo) osnovi Gadamer previadava Ditajevu strategiju neophodnosti empatickog Zivljavanja uw istrijsko-biografsku situaciju aktera uw ciju razumevanje dela, $ jedne sirane, istoriénost naSeg bivstvovanja Gini nepremostivom itorjsku distancu u odnosu ra tumagenog autora, a s druge, tumavenje postaje dozadaj koji se zbiva u .stapanju hhorizonata" unutar delamo-istorijske svest nae epohe. Svoj horizont uve ves imamo kao bida-u-svetu, 80 znabi u svojojistorijski-Kontingentnoj situaciji. Tumaéenje je ‘moguée samo u retenom ,stapanju horizonata" (sadaSnjosti i proslosti) sto ukazuje da nikada ne mode biti ,Cisto" na natin autentigne rekonstrukeije njegovog izvornog sisla Dok je Kod Diltaja uaivljavanje .prenosom u izvormu situaciju istorijskog aktera {08 uvek bilo koncipovano u tradiciji subjekt-objekt odnosa, Gadamerovo stapanje hhorizonata w delatn -istorijskoj svest ukljutuje intersubjektivan susret posredstvom Klasignog dela koji se ostvaryjelogikom pitanja i odgovora.* U istorii odredenom hhorizontu tumaéa, kao i tumaéenog dela takode prepoznajemo tragove Hegelovog, ‘odnosno Diltajevog objektivnog duba u smistu osnovnog okvira razumevanja Koji doluje na nivou predrazumevanja (Vorverstandnis) sviju stvari $ tim w vezi znaéajai Gadamerovi pojmovi su jos predrasuda (Vorurteil) autoritet i primena, elaborisani ‘a osnovu uzora pravne i teoloske hermeneutike-* Predrasuda funkeioni8e kao prin- cip razumevanja, a kao pojam polemicki poveruje hajdegerovsko predrazumevanje 8 idem, 25,278 Vi Di (198) 7235, Dit (198095 274, 33658, pani Diy (thy 34 et C980) 13 Gade (1978): a, pain © Rehhitasch pojmors ptm osha ol promt cele ae pole aja Me™ oti tei ranlma nae s Haber Gane np otto dj dank, hoses 0 5, MB. et pn,prosvttelstvorn, Predrasude su neukdive Komponentehorzonta razumevanja, koje Aslja na nivou prdeazamevanje (li spontanos),tako da mimo mimo nh nist ne bismn razumel, NaS tumaéenja trade vena 0, pre sveas,pitanjims 0 njenom mnagaju za nas, odnosno ciljevima primenc na nasu istorijsku situaciju u cilju boljeg Farumovanja nas srih * ‘Na osnovu fuze itoriskih horiznata deo mote w ralttim tumaéenjma da figure kao Konstan na osnovu Gadamerove defnicieKasinog: kaso dloj ono je je vek savtemeno*u kome svakapotonja epohs moze da nade nesta matajno 73 sebe. Kao svakaepoha poseduje svoj horizotrazumevanja koji u fii s iver herizontom dela obezbedi kijué za njegovo rantmevanje, ova je uve drake od cog poston ii budem vremens. Zato Gadamerkave da so wk crea ra rameva, ako se wpsterazimeva'* Umesto tcinje kt irvomom smisha dela na natin Ste je autor hico da kets (ogranigenje znagenja na autorski, subjektivni smisao), koja je jo8 vidljiva kod Diltaja, ‘kod Gadamera zapazamo pomeranje od subjekta (intencije autora) ka delu i pomeranje cx boljegrazumevanja autora (neg Sto je sam razamco sebe) ka boljm razumevanja tas sai!” Tim pomeranjem tumadeno delo posta nolo anaajno Kliko moze da doprinese samoreflesij,odnosno samorazumevanj tumaéa i njegovh sxvremenika, Pomeraja koja smo zapazili kod Gadamera, Kod Riker os vila, Kod nega vite ne figurisesubjekt kao autor dla, nego samo dslo w smisly disks, ahosno teksta, Posto tekst nail i drustveno-stonskikontekstsvog nastanka,svako nove tumacenjeprtpostavisnjegovs ,rekontkstalizacjy™ stusit novos tumacen Bkvvalentno tome, umesto autora dela prvi plan dla subjettumagenja Pri svakom tumaéenj rai seo otsvanjakapaciteta testa u vremema njegove aktualizacije.* U tome su be? sumnje implikovani elementi gadamerovskog odredenja lasionog. Kod Rikerasetakode vite ne ado bljem razumevanju autora" Sajrma- he) nit rzumevanj ator idea prekosubjektivnog maéenja (Dla), nego: 2) e arimevanju dela kao aufonomnog sistema zagenj, nezavino od intencija autora* 'b) © samorazumevanju autora tumaéenja (tumata) u svom istorijskom yremenu patem tamagenog dela" U tuku od Diltaja,preke Hajdegera do Gadamera i Rikera,zbiva se koperikanski cbr hermes Koj je ekvivatentan Kantovom epistemologii, Dita epst- ‘moloskom smist js nije kartovac jer metodski problem hermeneutike motu $0 ‘eropakefileatie, bmn} idbolotko; matric: Posveitlsiva Vib Habeas (1970) "mn tots herenet: Gada ave ko partie oe Bongos prmene, ae mani iii Sct pu sina ri 4 0 a don 523,

You might also like

• Biblioteka Predati Naslovi

  

  Document11 pages

  Biblioteka Predati Naslovi

  kleopatra125

  No ratings yet
• Didroov Materijalizam

  

  Document19 pages

  Didroov Materijalizam

  kleopatra125

  No ratings yet
• Silogizam

  

  Document38 pages

  Silogizam

  kleopatra125

  No ratings yet
• • Magazines
  • Podcasts
  • Sheet music
• Ispitna Pitanja Iz Filozofije

  

  Document1 page

  Ispitna Pitanja Iz Filozofije

  kleopatra125

  No ratings yet
• Osnovni Pojmovi Nauke o Književnosti 3 I 4 2018

  

  Document6 pages

  Osnovni Pojmovi Nauke o Književnosti 3 I 4 2018

  Kbn

  No ratings yet
• Sokrat

  

  Document15 pages

  Sokrat

  Amira Jakovljevic

  100% (1)
• Kunov Pojam Paradigme

  

  Document17 pages

  Kunov Pojam Paradigme

  kleopatra125

  No ratings yet
• Temisvarski Zbornik 5

  

  Document208 pages

  Temisvarski Zbornik 5

  nozimic2720

  No ratings yet
• Temisvarski Zbornik 5

  

  Document208 pages

  Temisvarski Zbornik 5

  nozimic2720

  No ratings yet
• GODIŠNJAK Filozofskog Fakulteta U Novom Sadu 39-1 (Godina 2014.)

  

  Document283 pages

  GODIŠNJAK Filozofskog Fakulteta U Novom Sadu 39-1 (Godina 2014.)

  kleopatra125

  100% (1)
• ARHE 11 (Godina 2009.) - ''Vitgenštajnova Filozofija'' PDF

  

  Document233 pages

  ARHE 11 (Godina 2009.) - ''Vitgenštajnova Filozofija'' PDF

  kleopatra125

  No ratings yet
• Aleksandra Smirnov-Brkić - Izgnanstvo Arija U Ilirik - Prema Istorijskim Izvorima

  

  Document13 pages

  Aleksandra Smirnov-Brkić - Izgnanstvo Arija U Ilirik - Prema Istorijskim Izvorima

  kleopatra125

  No ratings yet
• ISTRAŽIVANJA Filozofskog Fakulteta U Novom Sadu 15 (Godina 2004.)

  

  Document284 pages

  ISTRAŽIVANJA Filozofskog Fakulteta U Novom Sadu 15 (Godina 2004.)

  kleopatra125

  No ratings yet
• ISTRAŽIVANJA Filozofskog Fakulteta U Novom Sadu 23 (Godina 2012.)

  

  Document460 pages

  ISTRAŽIVANJA Filozofskog Fakulteta U Novom Sadu 23 (Godina 2012.)

  kleopatra125

  No ratings yet
• Abraham Maslov Motivacija I Licnost

  

  Document188 pages

  Abraham Maslov Motivacija I Licnost

  Jelena Jovanović

  100% (7)
• Adaptacija Dece Iz Jednoroditeljskih Porodica VEZBE 1

  

  Document14 pages

  Adaptacija Dece Iz Jednoroditeljskih Porodica VEZBE 1

  kleopatra125

  No ratings yet