KRIZA SVETSKOG MONETARNOG SISTEMA Savremeni svetski monetarni sistem prezivijava u zadnjoj deceniji duboku krizu. Uzroci krize su brojni, a reSenja koja se nude suvise pro- tivure’na. I ovaj napis ima za cilj, da najpre kroz kraéi istorijski osvrt uka%e na promene koje je trpeo svetski monetamni sistem zasnovan na principima potpunog zlatnog standarda, da bi dobio oblik kakav danas ima. Drugo, da detaljnije objasni uzroke koji su doveli do njegove krize. I najzad, da u osnovnim ertama izlozi predloge koji se nude kao izlaz iz krize bilo na knatkoro’nom ili dugorognom planu. Velika ekonomska kriza i slom zlatnog standarda Kroz mnogovekovnu Ijudsku istoriju zlato je potislo sve druge robe iz funkcije op8teg ekvivalenta i preuzelo na sebe monopol u vrsenju iste, kako u nacionalnim, tako i u medunarodnim razmerama. Kroz dugu istoriju koja potinje sa pensatornim plaéanjem, pa preko monetnog ob- lika, formirao se kompletni sistem plaéanja zasnovan na zlatu. Potpuni zlatni standard (,Gold specie standard”) zasnovan na zlatu u osnovi je sadrzao sledeée bitne komponente: a) monetu éija je sadrzina zlato; b) banknote Konvertibilne za zlato; c) neogranigenu slobodu kovanja i top- ljenja zlatnika; d) neograniéenu slobodu izvoza i uvoza zlata i zlatne monete; i e) neogranivenu slobodu izvoza i uvoza banknota. Pri ovakvom standardu, opticaj novea se automatski regulisao. Ku- povna snaga novea unutar zemlje mogla je da varira u granicama tri kova kovanja i topljenja zlatnika, a u medunarodnim razmerama u gra- nicama gornje i donje ,,zlatne tatke”. U ovakvim uslovima novac je igrao pasivnu ulogu u tokovima dru- Stvene reprodukcije, pogotovo u odnosu na stopu privrednog rasta i za- poslenost. Njegova osnovna uloga bila je: da robnom svetu pruzi mate- rijal za izra%avanje vrednosti, obezbedi promet roba i plaéanja proistekla iz kreditnih odnosa po raznim osnovama, Cena robe, uz pretpostavku podudaranja ponude i traznje, zavisila je od vrednosti robe, vrednosti zlata i koligine zlata u novéanoj jedinici. iLTreba napomenuti, da je izdavanje banknota veé stvorilo moguénost odvajanja opticaja novea od metalne sadrZine. Naime, polazeéi od emp’ ri8ki utvrdene Ginjenice, da se svi vlasnici banknota — novéanih certi- fikata neée javiti emisionoj banci za naplatu u zlatu, imajuéi u vidu da je za odgovarajuéi robni promet potrebna odredena kolitina efektivnog hovea, utvrdivani su razlititi sistema pokri¢a banknota. Zbog potreba driave i elastitmijeg regulisanja novéanog opticaja zbog Sirenja obima robnog prometa, sve vise je dolazilo do nazvodnjavanja opticaja papirnih predstavnika u odnosu na zlato u trezorima, Zlatno pokriée se postepeno smanjuje i svodi na jednu treéinu, pa dak i jednu éetvrtinu u odnosu na broj izdatih banknota. Pa ipak, ovakav sistem je mogao da funkcio- nike kao zlatan, obzirom ma tinjenicu, da je u svako doba postojala kon- vertibilnost banknota za zlato i Sto cena zlata na ¢rzi8tu, takoreéi nije odstupala od zvanitnog pariteta. Mehanizam zlatnog standarda delovao je dobro samo u uslovima postojanja dovoljne ‘kolitine zlata, koja je obezbedivala konvertibilnost bankmota za zlato. Prvi svetski rat znatio je potetak kraja zlatnog standarda, Zlato se za vreme ratova poviadi iz opticaja. Pre svega, dolazi do prelivanja zlata u zemlje koje vrée isporuku robe i materijala, a sa druge strane tezaurira na siguma mesta. Odliv zlata iz pojedinih zemalja i privatna tezauriza- cija uticali su ma memoguénost zamene banknota za zlato, te su se one pretvarale u papimni novac. Medutim, kako izdavamje papirnog novea ne zahteva nikakvo pokriée, a problemi finansiranja rata postajali sve oSt- riji, to se obitmo pristupalo neognaniéenom izdavanju papirnog novea. Za vreme prvog sveiskog rata zlaini, standard je napuSten a inflacija je u veéoj ili manjoj meri zahvatila sve zara¢ene strane. Sredivanje monetarnih prilika iza prvog svetskog rata imperativno se nametalo, jer je to bio jedan od neophodnih uslova za ozdravijenje i stabilizaciju privreda mnogih zemialja. Pojavila se teinja da se pristupi vraéanju na ,,Gold specie standard”. Ali ovakvo reSenje mailazilo je na brojne prepreke: iscrpljenost zlatnih rezervi, prezaduZenost . pojedinih zemalja, razorenost privreda itd. U takvim uslovima pristupilo se sre- divanju monetarnih prilika prelaskom na nepotpuni zlatni standard. Uglavnom se preglo na dva tipa nepotpunog latnog standarda: Zlatno-poluzno vazenje (,,Gold bullion standard”) pretpostavija da i dalje u jedinicama nacionalne valute bude odredena koligina zlata, s tim Sto se Konvertibilnost vezuje za zlatne poluge, i to u propisanim koliti- nama. Naravno, da ovaj sistem pretpostavija slobodu izvoza i uvoza zlata i banknota, ali ne i slobodno kovanje i topljenje zlatnika. Ne treba iz- gubiti iz vida da su kod ovakvog zlatnog standarda domaéi porteri bank- ta praktiéno bili iskljuéeni iz prava na konvertibilnost, s obzirom na Ginjenicu da'su mogli da Konvertiraju koliéinu banknota koja je jednaka standardnoj zlatnoj poluzi. Zlatno-devizno vazenje (,Gold exchange standard”) predstavija dalje udaljavanje od zlatnog standarda. Ono dozvoljava emisionim bankama da konvertiraju banknote za zlato ili za devize zemalja sa potpunim zlatnim ili zlatno-poluznim “standardom. Ovom sistemu su uglavnom pribegle zemlje, koje nisu imale dovoljne koliéine zlata za odrZavanje stabilnih kurseva svojih valuta. Praktiéno, sistem se sve vise udaljavao od zlaiog 112standarda, jer su mnoge zemlje konvertibilnost vezivale iskljutivo za devize. ‘Ova dva sistema su se iza prvog svetskog rata prosirila gotovo na sve evropske zemlje. Medutim, i ovako okrnjeni zlatni sistemi mogli su da funkcioni’u u potpuno normalnim ekonomskim prilikama. Velika eko- nomska kriza od 1920—1933. godine dovela je do potpunog kraha zlat- nog standarda u osnovnim njegovim oblicima.t Devalvacija funte i dolara znatila je i kraj zlatnog standarda. Gubici koje su zbog ovoga pretrpele poverilatke zemlje, imali su za posledicu. naglo konvertiranje deviza za zlato, gde god je to bilo moguée. Sve je to imalo za posledicu napustanje zlatnog standarda i opsti valutni haos, jer je devalvacija funte i dolara povukla za sobom devalvaciju niza dru- gih valuta. : Velika kriza ne samo da je dovela do valutnog haosa, ve¢ je imala za posledicu stvaranje niza monetarno-valutnih sistema, kao i napuStanje Klasignih teorijskih postavki o noveu kao pasivnom faktoru u tokovima dru&tvene reprodukeije. U prvi plan izbijaju pitanja ozivljavanja priv- reda, re’avanje problema zaposlenosti itd. Zlatan nova, ili novae vezan za zlato tu mije mogao da pomogne. Sta vise, dejstvo zlatnog novea na privredne tokove imalo je deflacioni karakter, jer se novéani opticaj zbog vezanosti za zlato nije mogao uvetavati adckvatno poveéanju robnog prometa. Teorijsku osnovu za napuStanje klasiéne uloge novea dao je J. M. Keynes, tvorac teorije 0 potrebi driavne intervencije u_privredi. Keynes nije mogao a da monetarnim faktorima koji su od velikog uti- caja na Gitavu privredu me posvetu odgovarajuéu paznju. Jo’ u svojim ranim radovima Keynes se zalaze za aktivnu ulogu novea: »Ne mozemo vie dozvoliti da ga (novac) ostavimo onoj katego- riji, “Zije su karakteristike zajednidke kiki, natalitetu i ustavu, tj. stvarima koje reguliraju prirodni uzroci ili koje su rezultat akcija mnogih individuuma, koji deluju nezavisno jedna od druge ili koje se mogu promeniti samo putem revolucije” ‘U_ svom najvainijem delu ,,OpSta teorija zaposlenosti, kamate i novea” Keynes daje detaljno razradenu teoriju novea. U osnovi Keynesove doktrine leZi kvantitativna teorija novea modificirana u tom smislu, da se novae uzima kao aktivan faktor u regulisanju celokupne privredne aktivnosti i zaposlenosti: Sve dok postoji mezaposlenost, zaposlenost ée se menjati u istoj stazmeri s kolitinom novea, a kada postoji puna zaposlenost, cene ée se menjati u istoj srazmeri s kolitinom novea”* : Neposredni povod za slom zlatnog standarda bila je odluka Francuske da veliikt visek u platnom bilanst realizuje iskljutivo u zlatu. ‘Tome su pristupile { neke druge Zembje-poverioc!, Konvertiranje deviza za zlato pogodilo je u prvom redu Englesit. Engleska Je i2vi¥ila devalwaclju 1951. godine i praktitno napustila zlatni standard. Tsu. sluts; bio je 1 sa dolarom. Poverilatke zemlje Evrope (Francuska, Belglja, Holandija, Svajearska, Svedska i Itaidja) pretvoriie su u, zlato ne samo, funte, vee i Golare. SAD su 1, jantara 1034, god. dzvrsile devalvaciju dolara poveéavajuéi cent Plata od 20,67 na 38 dolara za jednu uncu (i,1085 Keynes: nba tforma monetaria”, Milano, 1925., str. 61. (Citirano prema dr S. DapéexiG-Hutar!” eynes, teoretiéar ttavnog Kepitalms”, ,xsuiture’, Zagreb, 199% TF. 1M. Keynes: ,,OpSta teorlja zaposlenosti, kamate { novea”, ,,Kultura”, Beograd, 1056, str 304, 8 Zbornik radova 113Iz ove definicije proizilazi da poveéanje kolitine novea u opticaju neée izazvati nikakve promene u cenama sve dok u privredi postoji ne- zaposlena radna snaga, a u Sirem kontekstu, kako kaze Keynes i ,,neis- koriS¢eni industrijski kapaciteti i magomilane sirovine”. U ovakvim us- lovima, poveéanje koligine novea u opticaju imalo bi pozitivne posledice, jer bi poveéalo efektivnu traznju i na toj osnovi uticalo na poveéanje proizvodnje. Saglasno tome, pove¢ana proizvodnja bi paralisala dejstvo poveéane kolitine novea u opticaju. Medutim, éim privreda dostigne nivo pune zaposlenosti doslo bi do promene cena srazmerno koligini novea u opticaju. Keynes ukazuje da svaka definicija uproSava pojave i da se mogu pojaviti izvesne komplikacije, koje bi znadile izvesno odstupanje od same definicije. Na primer, posto neka sredstva imaju strogo proizvodnu namenu, neke robe mogu do¢i u stanje neelastiéne ponude ,,dok jo3 uvek bude bilo neuposlenih sredstava, raspolozivih za proizvodnju drugih roba”* Ali to u celini ne menja opiti zakon, Posmatrano na dufi rok, ukoliko bi koligina novea u opticaju bila veéa ili medovoljna, doslo bi do formiranja novog nivoa cena ili do promene novéanog sistema: »Otuda ée Gist rezultat kolebanja biti taj, da ée se posle izves- nog vremena, doéi do jedne srednje cifre u skladu sa stabinim od- nosom izmedu nacionalnog dohotka i Koligine novea, koji ée psiho- Jogija stanovnistva, pre ili posle, imati tendenciju da prihvati” § Keynesova modificinana kvantitativna teorija novea bila je teorijska osnova za stvaranje mmogih monetarnih sistema, koji na unutrainjem planu znaée potpuno mapustanje zlatnog standarda i pretvaranje novea u znaéajan instrument drzave za regulisanje privredne aktivnosti. Velika kriza je dovela do potpunog sloma zlainog standarda na unutrainjem planu. Medutim, zlato je ostalo i dalje sredstvo plaéanja u medunarodnim razmerama. Naime, preilo se na fiksne-stabilne kurseve deviza, s tim Sto su monetarne rezerve sluzile iskljutivo za pokriée inostranih obaveza. Drugi svetski rat je doveo do novog valutnog haosa, Pre svega na unutraSnjem planu svuda su bile na dnevnom redu otvorene ili prigu- Sene inflacije sa razligitim stepenom intenziteta, potev od srednjih, pa do hiperinflacija u Kojima je obezvredenje novea dostizalo fantastitne razmere (Madarska, Gréka). Na medunarodnom planu do’lo je do jakog suzavanja medunarodne razmene, a samim tim i do suzavanja obima medunarodnih plaéanja. U okviru blokova zaraéenih strana zlato se skoro ine pojavijuje kao sredstvo plaéanja, Pristupa se kreditiranju, kliringu, robnim kompenzacijama, davanju pomoéi u robi i materijalu itd. Ako se ima u vidu, da je u drugom svetskom ratu uéestvovalo 58 drzava i da je njime obuhvaéeno 96,8%o ukupnog svetskog stanovnistva, moze se odmah zakljuéiti do koga su nivoa svedena medunarodna pla¢anja, a samim tim, i uloga zlata u njima. Zlato se duboko povuklo u trezore banaka i tezauriralo kod pojedinaca u obliku blaga u klasiénom smislu. Jedino se «J, M, Keynes: ,,Opita teorlja zaposlenosti, kamate i novea”, ,,Kultura”’, Beograd, 1956, str. 334, "Isto, str. 334. 4zlato upotrebljavalo kao sredstvo plaéanja u razmeni izmedu zaraéenih i nezaraéenih strana na principu ,plati pa nosi’, a obim ovih transakcija bio je neznatan prema predratnom robnom prometu. Formiranje i osnovne postavke svetskog monetarnog sistema iza drugog svetskog rata Veé krajem rata potelo se misliti o buduéoj svetskoj razmeni, a sa~ mim tim i o regulisanju medunarodnih pla¢anja. Na konferenciji u Bre- tonvudsu 1944. godine razmatrani su medunarodni monetarni i finansij- ski problemi i doneta odluka da se osnuje Medunarodni monetarni fond. MMF je poteo da funkcioniSe 1945. godine, a broj njegovih tlanica — drzava poveéao se od 44 u 1945. ma 108 drzava u 1968. godini. Savremeni svetski monetarni sistem zasniva se na staturanim princi- pima MMF, koji sadrzi sledese bitne odredbe: 1) Priznanje dolara za osnownu svetsku valutu, prema kojoj se mo- raju ravnati valute ostalih zemalja; 2) Priznanje fiksne cene zlata utvrdene od SAD-a (35 dolara za jednu uncu) kao medunarodne cene zlata; 3) Medusobna konvertibilnost valuta zemalja-lanica MMF po utvr- denom kursu prema dolaru. U suitini je prihvaéena koncepcija zlatno- deviznog standarda. U praksi, ovaj princip ostao je na snazi za najrazvi- jenije. kapitalistitke zemlje, na koje otpada gro svetske razmene. Veliki broj zemalja u razvoju morao je da odstupi od ovog principa, bilo po privremenom odobrenju samog Fonda, bilo Sto su doile u sukob sa nje~ govim principima, zatim zemlje sa tzv. ,,retkom” valutom itd. Princip, Konvertiranja po utvrdenom kursu, razume se, nije vazio i za zemlje koje nisu @lanice Fonda, a na koje otpada matan deo svetskog stanov- niStva i svetske razmene (zemlje SEV-a, Kina, itd.); 4) Odstupanje od zvanitno utvrdenog kursa (registrovanog kod Fonda) prema dolaru i valutama drugih @lanica Fonda ne sme biti veée od 1% navi8e ili manize. Keo osnovna pretpostavka ovakvog odrzanja kurseva jeste interventna kupoprodaja zlata. Zemlja kod tije je valute do8lo do oscilacije u kursu za vise od 1%, duéna je da prodajom, od- nosno kupovinom zlata po zvanitno utvrdenoj ceni dovede intervalutarni ‘tetaj svoje valute na utvrdeni. Naime, pri padu kursa domaée valute, zemija-tlanica Fonda je duina da svoje obaveze izmiri u dolarima, slo- bodno konvertibilnim valutama ili u zlatu, a po utvrdenom kursu, Na- suprot'tome, pri poveéanju kursa, zemlja-lanica Fonda je duima da za izmirenje svojih potrazivanja prima dolare, slobodno-konvertibilne va- lute i zlato po utvrdenoj ceni. Pri veGem naruSavanju salda platnog bilansa zemljama-tlanicama Fonda dozvoljava se izmena pariteta a sa- mim.tim i valutnog kursa. Kod izmene pariteta, koja prelazi 10% u od- nosu na ranije utvrdeni kurs potrebno je pribaviti saglasnost MMF. Pored ovih fundamentalnih principa u Statutu Fonda predviden je i mehanizam za otklanjanje kratkoroénih kolebanja kurseva putem kre- dita, povlatenja deponovanih suma itd. Isto tako miz odredbi reguliSe samu tehniku medunarodnog platnog prometa, 115Polazeéi od ovih principa pristupilo se izgradivanju svetskog mone- tamog sistema. Period od 1945. do 1950. godine moze se oznagiti kao period sredivanja monetarnih prilika kod najveeg broja zemalja koje su uéestvovale u ratu. Sredivanje je vréeno putem brojnih novéanih re- formi, devalvacija i revalvacija valuta. Engleska je izvrSila devalvaciju funte 18. IX 1949. godine za 30,5% prema dolaru. Uspostavljen je novi paritet od 4,03 na 2,80 dolara SAD za jedmu funiu. Koligina zlata u funti smamjena je od 3,58134 g na 2,48828 g zlata, Devalvacija funte povukla je za sobom niz devalvacija valuta zemalja koje su bile vezane za funtu, Preko 15 zemalja izvrSilo je devalvacije svojih valuta. Istovremeno, funta je pored dolara postala druga rezervna valuta, s obzirom na &injenicu da je sterlinSko podrudje veliko i da obuhvata matan deo medunarodnih plaéanja, kao i da je Britanija prihvatila principe MMF, odnosno konvertibilnost funte. Francuska je izvrsila devalvaciju franka utvrdujuéi novi intervalu- tari teéaj na 350 franaka za 1 SAD dolar. a Belgija je devalvirala svoj franak za 12,38 i uspostavila novi kurs od 50 franaka za 1 dolar SAD. Zapadna Nematka je devalvirala marku za 25%o i uspostavila tetaj od 4,20 DM za 1 dolar SAD. Novéanu reformu Nematka je izvrSila 1948. godine zamenivai dotadaSnju ,,Reichmarku” novom movéanom jedinicom Deutsche Mark” — DM. - Iialija utvrduje novi intervalutarni te¥aj od 625 lira za 1 dolar SAD. Sredivanju monetarnih prilika pristupile su i druge zemlje. Moze se smatrati, da je veé sa 1950. godinom monetarna nestabilnost uglav- nom bila prevazidena i da se uslo u fazu potpune stabilizacije monetar- nih prilika. Stvoren je svetski monetarni sistem zasnovan uglavnom na principima zlatno-deviznog standarda, tija je prva rezervna valuta dolar, a druga funta. Kriza svetskog monetarnog sistema Normalno je bilo otekivati da ée period posle 1950. godine oznata- vati period potpune stabilizacije svetske monetarne situacije i dalje javanje elemenata zlatnog standarda. Medutim, period koji je sledio izneverio je takva oéekivanja, Polititka i ekonomska kretanja u svetu éza 1950. godine dovela su do krize svetskog monetarnog sistema. Zao3t- ravanje medunarodne politiéke situacije iza rata u Koreji, forminanje blokova, i politika hladnog nata imali su za posledicu da trka u naoru- Zanju dobije fantastiéme razmere. SAD ‘kao protagonist Zapadnog bloka, a istovremeno i zemlja na Gijim se zlatnim rezervama i zasnivao svetski monetarni sistem, poéela je znatan deo nacionalnog dohotka da odvaja za naoruzanje. To je imalo za posledicu hronitan budietski deficit na unutrainjem planu i hronitan deficit platnog bilansa i odliv zlata na medunarodnom planu. Inflacione tendencije koje su zhvatile SAD dovele su do velikog odstupanja kupovne snage dolara na unutranjem trzistu u odnosu na fiksnu cenu zlata, odnosno na zvanitan paritet dolara. Sa druge strane, ubrzani privredni razvoj zasnovan na novoj naut- no-tehnitkoj revoluciji, kao i uvlatenje sve veéeg broja zemalja u svet- 116sku razmenu imali su za posledicu naglo Sirenje obima svetske razmene i porast nelikvidnosti u medunarodnim plaéanjima, I u osnovi krize svetskog monetarnog sistema le%i porast nelikvidnosti u medunarodnim plaéanjima. Prvi ozbiljniji potres svetskog monetamog sistema, koji je istovre- meno oznaéavao i potetak njegove krize, izbio je 1959. i 1960. godine, kada je na londonskom ¢rzi8tu prodato nekoliko stotina tona zlata, Cena zlata skotila je na 40—42 dolara za uncu. To je izazvalo nepoverenje prema rezervnim valutama — dolaru i funti, Likvidiranje zlatne groz- nice i skoka cene zlata imperativno je nametalo hitnu intervenciju prodajom zlata po utvrdenoj ceni. Na inicijativa SAD forminan je ,,zlat- ni pul” — dogovor vodecih moneternih sila, da interventnom prodajom alata iz svojih monetarnih rezervi odrée fiksnu cenu. Smanjenjem mone- tamnih rezervi zlata i njihovom prodajom po utvrdenom kursu, prevazi- dena je lata groznica, Pri tome su SAD podnele vise od polovine tereta, smanjujuéi znatno svoje zlatne rezerve. Kasniji razvoj dogadaja je pokazao, da je kriza trenutno re¥ena, a da su faktori koji su je izazvali i dalje ostali. Permanetni odliv zlatnih rezervi u cilju odrzavanja zvaniéne cene zlata nuino je morao da dovede do nove krize, Ovoga puta svetski monetarni sistem ne samo da je uzdrman, veé su se jasno ocrtavali i elementi njegovog potpunog knaha. Pre svega, druga rezervna valuta sveta — funta potpuno je krahirala. Velika Britanija je izvriila devalvaciju funte 17. novembra 1967. godine. Veé mania meseca 1968, godine dolar doZivijava te’ku krizu, koja nije mogla vise biti neSena interventnim prodajama zlata po wbvrdenoj ceni, jer su zlatme rezerve zemalja rezervne valute bile toliko iscrpljene, da se nije smelo pristupiti ovako rizitnom poduhvatu. Sa druge strane, ni ostale monetarne sile — €lanice ,,zlatmog pula” nisu pristale da priteknu u pomoé dolaru svojim monetarnim rezervama zlata, Sto je praktitno zatilo i raspadanje ,,zlatnog pula”. ReSenje je nadeno u uvodenju dvoj- nih cena zlata: zvanigne i trzi&ne. Zemlje rezervne valute preuzele su obavezu da centralnim bankama i viadama drugih zemalja konvertiraju rezervne valute po zvanitnom kursu, dok se na tr2istu formira slobodna cena zlata, Time je praktiéno izvrsena nezvaniéna devalvacija i prve rezervne valute — dolara, s obzirom na @injenicu, da je cena zlata na slobodnom tr2i8tu poveéana ma 40—43 dolara. Prva rezervna valuta sveta doZivela je tezak udar, a njena veza sa zlatom postala znatno sla- bija. Kriza francuskog franka oktobra i movembra 1968. godine matila je nov udar na svetski monetarni sistem, a istovremeno i njegovo dalje potkopavanje, jer je imala za posledicu dalje smanjenje svetskih mone- tamih rezervi zlata. Sve u svemu, moze se reéi da je 1968. godina oznaéavala godinu teSke krize svetskog monetarnog sistema zasnovanog na zlatno-deviznom standardu. Ona je verovatno oznatavala i potetak kraha toga sistema, jer faktori koji su izazvali krizu, ne samo Sto su ostali prisutni, veé i dalje, sa poveéanim intenzitetom deluju u pravcu njenog zaostravanja. Pre svega, nelikvidnost u medunarodnim plaéanjima pokazuje tenden- ciju daljeg povetanja. Drugo, fiksna cena zlata jo8 vie potencira nelik- vidnost. I najzad, odbrana rezervnih valuta — dolara i funte ima sve 17manje izgleda na uspeh, s obzirom ma dalje tendencije u ekonomskim i politidiim kretanjima zemalja rezervne valute. Poveéanje nelikvidnosti u medunarodnim plaéanjima rezultira iz naglog poveéanja volumena svetske trgovine i neadekvatnog povetanja monetamnog zlata i valuta konvertibilnih za zlato. Obitno se kao pokaza- telj medunarodne likvidnosti uzima odnos zlata i deviza konvertilibnih za lato prema godignjoj vednosti uvoza roba. MEDUNARODNA LIKVIDNOST u okviru zemalja @lanica MMF* (u mird. dolara na kraju godine) iF 2 BE 5 Likvidnost OE a ee ae : ns a 2 a Ky fe ge BE Eg igo Ede é zB ase Bs ae ae ie 1 2 3 5 6 1 8 1948, 33,1 13,4 46,5, 59,1 56,0 78,7 1958, 38,040 16,950 2,557 57,550 1959. 37,895, 16,120 3,250 57,345 1960. 38,030 18,265, 3,570 60,225, 119,400, 31,85 50,44 1961. 38,860. 19,280 4,158 62,300 124,600 31,19 50,00 1962. 39,280 19,870 3,795 62,945, 132,400 29,67 47,54 1963. 40,220 22,210 3,940 66,370 143,400 28,05 46,28 1964. 40,840 23,675, 4,155, 68,670 160,800 25,40 © 42,71 1965. 41,855, 23,200, 5,376 70,425, 175,100 23,90 40,22 1966. 40,905 24,640 6,330 71,875, 192,100 21,29 37,42 1967. 39,505 28,270 5,748 73,520 202,100 19,55 36,38 Indeks 1967 —_—_— 119,35 210,97, (224,79 158,11 341,96 34,91 46,23 1948 Iz navedenih podataka proizilazi, da su se monetamne rezerve zlata u svetu poveéale za 20 godina (1948—1967.) za 19,35%o, odnosno da su rasle po stopi od oko 1%» godi8nje; konvertibilme valute za 124,79%/ ili po stopi od 6,24%; ukupne zlatno valutne rezerve poveéale su se za 58,11% odnosno po stopi od 2,9%/ godi’nje. U istom vremenskom ‘periodu obim svetske razmene poveéao se za 241,96%, odnosno rastao je po -stopi od 12,09% godignje. Medunarodna likvidnost prema zlatu smanjena je skoro za dve treéine, a prema ukupnim zlatno-valutnim rezervama za neSto viSe od 50%. : Razlozi za poveéanje volumena svetske razmene, kao Sto je veé reeno, leze u naglom Sirenju proizvodnje razvijenih iapitalisti¢kih zemalja, izazvane nauéno tehniékom revolucijom; daljoj integraciji privreda sveta; pritisku proizvodnje razvijenih zemalja na izvoz zbog Kriznih tendencija; a sa druge strane, u sve veéem uéeS¢u nerazvijenih * International Financial Statistics", 10/1068., str. 15, 17, 17. 4 38, : 118i biv8ih kolonijalnih zemalja u svetskoj razmeni:-zbog potreba ubrzanog privrednog razvoja. Pri tome, treba istaéi da je nazmena izmedu razvi- jenih zemalja imala br2i tempo rasta u ukupnom rastu svetske razmene u odnosu na tempo rasta nerazvijenih zemalja. Poveéanje volumena svetske razmene nije bilo praéeno odgovara- juéim poveéanjem proizvodnje zlata i zlatnih monetarnih rezenvi. Svetska proizvodnja zlata (iskljuéujuéi zemlje SEV-a i Kinu) poveéala se od 736 miliona-dolara u 1945. na 1.440. miliona dolara u 1965. godini, odnosno za 95,6%o, Sto mati da je rasla prose’no po stopi od 4,5%o godisnje. Medutim, ono Sto posebno poveéava nelikvidnost u medunarodnim plaéanjima jeste tinjenica, da je proizvodnja zlata u 1966. godini stag- nirala na nivou od 1.440 miliona dolara, da bi u 1967. godini pala na 1.410 miliona dolara.’) Uzroci usporenog tempa proizvodnje alata, a: zadnjih godina tak i stagnacije i pada proizvodnje, leze u prvom redu u neekonomitnosti njegove proizvodnje. Mnoge zemlje su osetno smanjile proizvodnju zlata (Kanada, Gana, Rodezija, Meksiko itd.), jer im se ne isplati proizvodnja po vazeéoj ceni, Iz istih razloga i najveti svetski proizvodaé Juinoai- ritka Unija, na koju otpada oko 75% svetske proizvodnje zlata nema interesa za poveéanje proizvodnje, ili bar za prodaju u sadaSnjoj situaciji. U osnovi pogor’anja medunarodne likvidnosti le%i meadekvatno poveéanje proizvodnje zlata u odnosu na ponast obima svetske razmene. Ali ono, Sto ovu situaciju gini jo8 teZom, jeste Zinjenica, da neznatne Koligine od proizvedenih odlaze na poveéanje monetarnih rezervi zlata. Za poslednjih 20 godina proizvodnja zlata nasla je po stopi od 4,5%, a monetarne rezerve za 1%) godi’nje, odnosno u proseku za oko 300 mili ona dolara. Ostalo proizvedeno zlato odlazilo je na brzo rastuéu potros- nju u industnijske i juvelinsdke svrhe, kao i na privatnu tezaurizaciju zlata, Potrognja zlata’ u industriji i izradi makita pokazuje tendenciju veoma brzog rasta, u prvom redu zbog porasta potrognje zlata u elekt- ronskoj i nekim drugim granama industrije, Dok je u ove svrhe 1956. godine troSeno zlata u vrednosti od 245 miliona dolara u 1967. godini ‘ovaj imos se poveéao na 805 miliona dolara.t) Porast iznosi 226%> za 12 godina ili 19,9%/ godi’nje, tako da je u 1967. godini 57% svetske proizvodnje zlata odlazilo u ove svrhe. Razvoj nove tehnike i novih grana industrije ukazuje da ée se i dalje, jo8 br2im tempom poveéati potro’nja zlata u industrijske svrhe. Sa druge strane, i privaina tezaurizacija zlata naglo se poveéala. Razloge ovom poveéanju treba traziti u prvom redu u gubitku poverenja u rezervne valute (dolar i funtu) i Spekulativnoj teinji da se dode do velikih zarada, ukoliko se ostvari ofekivano poveéanje cene zlata. Pri- vatna tezaurizacija zlata sa jatanjem svetske monetarne krize dobila je zabrinjavajuée razmere: 1965. godine privatnici’ su otkupili zlata u vrednosti od 1.070 milion dolara; 1966, za 685 miliona; 1967. u vezi sa monetarnom krizom izazvanom devalvacijom funte 2a 2.180 miliona, a samo za tri meseca 1968. godine, u krizi dolara, za 1.560 miliona dolara. + International Financiol Statistics”, 10/1968, str. 14 *,Annual Report MMF — 1988", str. 87. 119To je imalo za posledicu stagnaciju monetarnih rezervi zlata 1966. i nji- hov pad u 1967. godini za 1.400 miliona dolara.*) Najzad, kada se govori o nelikvidnosti u medunarodnim plaéanjima, mora se imati u vidu i sama distribucija zlatno deviznih rezervi po zemljama, Razvijene zemlje raspolazu sa vise od 75% zlatmo-deviznih rezervi (u tome na zemlje rezervne valute otpada oko 24%), dok na sve ostale zemlje otpada neSto manje od 25%) (ovde su ukljuéene i zemlje koje naspolazu znatnim rezervama zahvaljujuéi svojim prirodnim bogat- stvima, kao na primer: Venecuela, Saudijska Arabija, Tajland itd). De- ficit platnog bilansa zemalja u razvoju, a posebno deficit platnog bilansa zemalja rezeryne valute osetno utiée na pogorSanje likvidnosti u medu- narodnim plaéanjima. : Fiksna cena zlata kao faktor krize svetskog monetarnog sistema. Funkeiju opSteg ekvivalenta u nacionalnim, a pogotovu u svetskim razmerama zlato je preuzelo na sebe u prvom redu zato, Sto ima sopst- venu vrednost odredenu apstraktnim radom, ukljuéujuéi pri tom pri- rodna svojstva Zutog metala koja ga tine pogodnim za vrenje ove funkeije. Promene u vrednost zlata izazvane promenama u produk- tivnosti rada odrazavale su se na cenu alata izrazenu raznim valutama. Medutim, sa razvojem svetskog monetarnog sistema povremeno je dola- zilo do izvesnog odstupanja cene zlata izrazene valutama raznih zemalja i mjegove stvarne vrednosti. Ovo utoliko pre, Sto je razvoj svetske trgo- vine zahtevao stabilno merilo vrednosti. Zbog toga se i ranije dogadalo, da se promene vrednosti zlata nisu istovremeno i u istom stepenu odra- Zavale na njegovu cenu izrazenu u valutama pojedinih zemalja. Pa ipak, ovakva situacija, po pravilu nije dugo trajala, veé je posle duzeg ili ikraéeg vremena obavezno dolazilo do uspostavljanja navnoteZe na novom nivou. Velika ‘kriza je dovela do odstupanja i od ovog elementa zlatnog standarda. Naime, raspolazuéi velikim zlatnim rezervama monetarme sile, u prvom redu SAD, utvrdile su fiksnu cenu zlata. Cena koja je utvrdena jo8 1934. godine, posle devalvacije dolara jo i danas va¥i, bez obzira na promene w realnoj vrednosti zlata. Zemlje rezervne valute, kao i druge monetamne sile, kao najve¢i kupci zlata na svetskom trzi8tu, uspostavile su diktat cena proizvodatima. Od 1934. godine proizvodati zlata nisu vie u moguénosti da odreduju njegovu cenu prema realnoj vrednosti, odredenoj tro&kovima proizvodnje, veé su prinudeni da ga prodaju po ceni koju su monetame sile odredile. Ovaj diktat ima svoju ekonomsku podlogu, jer su monetarne rezerve zemalja rezervne valute, kasnije yzlatnog pula” i ,,kduba desetorice” omoguéavale brzu intervenciju u sluéaju promene cene zlata. Interventnim prodajama ili kupovinama zlata po fiksnim cenama na poznatim svetskim berzama zlata (London, Pariz, Cirih) monetarne sile su bile u moguénosti da odre utvrdenu cenu. Zbog toga se kod monetarnih sila oformilo shvatanje da se zlato »vise ne smatra merilom vrednosti, nego kvantitativnim instrumentom odrzavanja stabilnih kkurseva”.*®) * Annual Report MMF — 1968", str. #7. # Dr Vladimir Pertot: ,,Razmatranja 0 kliznim valutnim kursevima kao sredstvu za reformu medunarodnog piatnog sistema”, — Medunarodni problemi, a/18., str. 66. 120Zvaniéno utvrdena ‘cena zlata jo8 1934. godine, i odrZavana do danas intervencijom monetarnih sila, imala je ozbiljne posledice za stabilnost svetskog monetarnog sistema. Kiao Sto je veé reeno, fiksna cena zlata dovela je do ‘usporenog tempa njegove proizvodnje a zadnjih godina i do stagnacije i pada. Sa druge strane, zemlje SEV-a,.a posebno SSSR, kao znaéajan svetski proizvodaé zlata prestao je sa prodajom na berzama 1965. godine. (Godi8nja prodaja zlata od strane SSSR-a,"kretala se pre 1965. godine, izmedu 200—500 miliona dolara.) ; Depresirana cena zlata u odnosu na dolar imala:je za posledicu smanjenje proizvodnje i odliv monetarnih rezervi zlata zbog intervent- Imajuéi u vidu konstantno padanje kupovne snage dolara na unut- rainjem’ tr2iStu, dalji razvoj svetske trgovine, smanjenje monetarnih rezervi, rapidan porast potrognje zlata za industrijske svrhe itd., teSko je verovati, da bi sadaSnja cena zlata mogla za duzi vremenski period da ostane nepromenjena. Brojni faktori deluju ‘u praveu daljeg zaost- ravanja krize svetskog manetarnog sistema, zasnovanog izmedu ostalog ina fiksnoj ceni zlata. Apstrahujuéi sve druge okolnosti koje vrSe priti- sak na ovako formiranu cenu, sigurno je, da Ge poveéana potroSnja alata za industrijske svrhe biti jedan od faktora koji ée dovesti do njene promene. Industrijski potrogati zlata ée stalno, u sve vetem ste- penu vrsiti pritisak na tra%mju zlata, a samim tim i na njegovu cenu. Za industnijske potroSave cena zlata ne igra neku bitnu ulogu, s obzirom da je mogu bez nekih posebnih te8ko¢a ukalkulisati u cenu gotovih proizvoda. Ovo tim pre, Sto se radi o industrijskim granama koje dobrim delom rade za vojne svrhe i gde cena nikada nije predstavljala neki ozbiljniji problem. U tom smislu monetarna intervencija u.cilju odrzanja fiksne cene zlata imaée za posledicu dalji odliv i smanjenje monetarnih rezervi zlata, koje misu neiscrpive... Cak i dvojne cene zlata ne mogu bitno izmeniti stvari, jer pruzaju moguénost velikih Spekulacija. Fiksna cena zlata, kao elemenat stabilnih valutnih kurseva i jedna od funda- mentalnih osnova savremenog svetskog monetamog sistema ozbiljno. je ugroZena, Sto i titay sistem dovodi u krizu. Kriza rezervnih valuta i svetski monetarni sistem. Rezervne valute svetskog monetarnog sistema zadnjih godina ulaze u krizu koja dobija takve razmere, da preti krahom ne samo rezervnih valuta, veé i sitavog monetarnog sistema. Inflacione tendencije i padanje kupovne snage rezervnih valuta na unutra’njem i hronian deficit platnih bilansa i odliv monetarnih rezervi ma medunarodnom planu, ozbiljno ugroZavaju svetski monetarni sistem. Dolar. Svakako da posebnu paznju zasluzuju monetarne prilike u SAD-u, iz razloga Sto se SAD javljaju danas u svetu ne sariio kao vodeéa politika sila kapitalizma, veé i kao glavni faktor.u monetarnim prili- kama kapitalistitkog sveta. Osnovna karakteristika monetamnih prilika SAD ma unutranjem planu od 1950. godine do danas jeste: jabanje inflacionih tendencija i padanje kupovne moéi dolara. Ovde se vise ne radi o’teorijskim postav- - Za vreme Krize dolara ti martu 1968, godine, cena ziata u Londonu dostigia je nivo’ od 43,60 dolara za jednui uneu; u Parizu 4,41; u Cirihu 42,25, a u Bombaju 65,73, dolara. ,,Annual Report MMF — 1968", str. 90-92 121kama Keynesa i primeni tih postavki u praktitnoj politici, kako bi se putem inflacionih procesa obezbedila puna zaposlenost. Uzroci_ovim pojavama leZe u prvom redu u velikoj potronji nacionalnog dohotka u vojne svrhe, Od 1950. zakljuéno sa 1967, godinom SAD su na ime direktnih rashoda ma odbranu utrogile sumu od 826,8 milijardi dolara. Ako bi se ovoj sumi dodali i indirektni vojni rashodi, onda ona prelazi iznos od hhiljadu milijardi dolara. Suma od 8268 mird. dolana predstavlja 9,29%o ukupnog bruto- produkta (izra¥enog u tekuéim cenama), 11,23% nacionalnog dohotka i 58,62") ukupnih budzetskih rashoda za navedeni period. Svakako da nijedna nacionalna privreda, pa éak mi tako jaka privreda, kao Sto je privreda SAD, nije mogla da izdrZi ova optereéenja bez posledica. Posle- dice su brojne i izra%avaju se u neprekidnom poveéanjy budietskih rashoda i hroniénoj pojavi budietskog deficita; poveéanju drzavnog duga i pla¢anju ogromnih kamata na isti; poveéanju ukupne zaduzenosti privrede, Sto je sve imalo za posledicu pojavu imflacionih tendencija i padanje kupovne moéi dolara na unutrainjem trzi8tu. SAD: bruto-produkt, nacionalni dohodak, budietski rashodi, izdaci na narodnu odbranu, budietski deficit, javni dug i kamata na isti za period 1950—1967. godine. (u milijardama dolara)"* procenat 4 a8 . g &, 3 aay 98 88 LB « 3 #8 ge gfe 28 95 u B32 3 a8 «G20 «$2 BEE Ake Eye Bee G2 2 OE & SR ES Bk S83 Ske See Bio ss 8 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 il 1950. 241,1 39,5 141 4,95 5,85 35,70 —3,1 257.4 5,8 1951, 278,0 44,0 33,6 10,23 12,09 76,36 +43,5 255,3 5,6 1952. 291,4 65,3 45,9 13,28 15,75 70,29 —4,0 259,2 5,9 1953. 304,7 74,1 48,7 13,36 15,98 65,72 —9,5 266,1 6,5 1954. 303,1 67,5 41,2 11,29 13,59 61,04 —3,1 271,3 6,4 1955, 331,0 64,4 38,6 9,70 11,66 59,94 —4,2 274,4 64 1956. 350,8 66,2 40,3 9,61 11,49 60,88 +1,6 272,8 6.8 1957. 366,1 69,0 44,2 10,02 12,07 64,06 +1,6 270,6 7,2 1958. 367,8 71,4 45,9 10,26 12,48 64,29 —2,8 276,4 7,8 1959. 400,0 80,3 46,0. 9,51 11,50 57,29 —12,4 284,8 7,6 1960. 4145 76,5 44,9 8,91 10,83 58,69 +1,2 286,5 9,2 1961. 427,3 81,5 47,8 9,19 11,19 58,65 —3,9 289,2 9,0 1962. 457,7 87,8 51,6 9,21 11,27 58,77 —6,4 298,6 91 1963. 481,9 92,6 50,8 8,60 10,54 54,86 —63 3065 9,9 1964. 518,1 97,7 50,0 7,91 9,65 51,18 —8,2 312,5 10,7 1965. 562,4 96,5 50,1 7,33 891 51,92 —34 3179 11,3 1966. 6167 1070 60,5 B14 981 O54 —23 S204 120 1967. 649.6 125,7 72,6 9,25 11,18 57,76 —9,9 326,7 13,4 Svega: 8,896,8 7.362,2 1.407,0 8268 9,29 11,23 58,76 —71,8 150,4 1967. 275,67 269,43 318,23 514,89 126,92 231,04 Tavorni podacl: Economie Report of the President, 1963, kolona 2 — str. 200, kolona 3 — str, 228, Kolona 4— str. 284; kolona § — str. 209; kolona 9 — str. 204.” Sta- tistical Abstract of'the US 1968: Kolona 10 — str. 382; kolona 11 — str. 394. _ 122