ODNOSI. IZMEDU PROIZVODNJE | TRGOVINE* 1, JEDINSTVENOST PRIVREDE : Tok druftvene reprodiikcije obavlja se’ svojim odredenim putevima koji se javljaju kao utvrdena pravila, kao ekonomske zakonitosti, kroz proiz~ vodnju, raspodelu, razmenu i potroSnju, pri femu ‘se iz ovih raznih ekonom- skih akeija stvara privredna celina — narodna privreda, Kroz.podelu rada, koja se ovde javija u vidu druStvene kategorije, posmatrano sa materijalne strane, sve proizvodne snage druStva dobijaju oblik elemenata dru’tvenog rada, pri emu se javljaju razni procesi Koji dovode do ciklusa reprodukcije..Ta medu- sobna povezanost omoguéava da privredna dobra svojom transformacijom koja se vr8i kroz faze proizvodnje sve do njihove konatne potrofnje postanu za druStvo 8to upotrebliivije vrednosti i time izvrSe Sto potpunije svoj druStveni zadatak. Jer, kako ka%e Marks, proizvodnja, raspodela, razmena i potrofnja ySatinjavaju Glanove jedne celokupnosti, razlike u okviru , jednog jedinstva” (Marks, Prilog kritici polititke ekonomije, Beograd, 1960. str. 210). Svi ovi elementi dru’tvene reprodukcije ‘satinjavaju dijalektitku celinu. Medutim, svaka privredna organizacija funkcioniSuéi u druStvu kao priv- redna jedinica koja po svojoj strukturi &ini organizovanu celinu, poslujuéi po privrednim principima, tra¥i refenja celokupne svoje' ekonomske problematike Koja ée se javiti u granicama njene vlastite ekonomije‘— ekonomije preduzeca. Cilj njihovih: napora i zadatak njihovih stremljenja je upuéen u praveu sagle- davanja i postizavanja sopstvenog ekonomskog uspeha, kako bi Sto bolje po- sludile svom kolektivu i zajednici. Taj unutraSnji, viastiti ‘ekonomski impuls zahteva da se udine svi ekonomskj napori koji.se pokaZu kao nu%ni, kako bi proizvod ili usluga kao plod njihovog rada bio Sto vide produktivan, a uz to se pretvarao u Sto‘vi’e druBtveno korisni rad. Tako postavljajudi svaku pri- vrednu radnu éeliju u krugu ekonomske problematike koja se javlja, preduzeta *_ mogit doti do Zeljenog rezultata, i to ée im omogutiti da izvrSe svoj zadatak dru- Btvenog procesa reprodukeije: Pri tome se javljaju problemi, kako i na koji nagin uskladiti medusobne suprotnosti izmedu pojedinih privrednih jedinica koje se pojavijuju u tom pojedinatnom zbivanju ekonomije preduzeéa i kako ih uokvi- riti u zajednicu' da-predstavljaju koristan dru8tveni rad. Kod ovoga se, kate Marks, u medusobnim privrednim odnosima ,nuino ispoljavaju individualnosti na bazi odredenog stupnja druitvenog procesa proizvodnje” (Marks, Prilog kritici polititke ekonomije, str. 90). . - _Na& privredni sistem u svojoj ‘sadrZini kroz socijalistitki princip rada i socijalistiéki-privredni moral daje dovoljno moguénosti.da se sve suprotnosti * _* Pristapno predavanje. odréano oktobra 1962, godine na Pravno-ekonomskom fakultetu w Niu. 8 Zbornik radova 113koje se javljaju ‘kao prirodna ekonomska posledica posebnih interesa svake po- jedine ekonomske jedinice mogu lak¥e da otklone, Samo na njih treba ukazati, trebasih osvetliti i dati im odgovarajuée znatenje. Ovde Zelimo da obradimo jedan od tih problema koji je u osnovi i kijutni problem u ovom pitanju — kako i na koji natin bolje povezati proizvodnju i trgovinu, kako: bi ne samo njihov unutrainji ekonomski cilju — ekonomski rezultat bio 3to veéi, nego kako bi svaki napredak u njihovim odnosima ko- ristio i potro¥atu, a time i zajednici, Ta problematika sama po sebi veoma je slozena i mi éemo je posmatrati samo sa opSteg aspekta, nastojedi da u tome tralimo opravdanost i nuznost $to boljeg sagledavanja stanja tih odnosa, Cilj nam je da ukazemo na tu materiju kao na elemenat ekonomskog zbivanja i na nunost razmatranja i prowavanja te problemétike. Pre svega da sagledamo pojedinatne zadatke koji se postavljaju kao osnovni cilj rada u odnosima proizvodnje i trgovine. 2, ZADACI PROIZVODNJE Proizvodnja, kako se danas javija kod nas iu svetu, razlikuje se od one kakva je bila ranije, Sa razvitkom drutva razvijao se ne samo metod proizvod- nog procesa, nego'se promenila i struktura njenog rada, a ujedno i njen zadatak i cilj. Proizvodnja, kao druStvena funkcija danas se sve vie javija kao pratilac Zoveka i njegovog Zivota iu tome postaje i fuvar druBtva i njegovih zbivanja. Kroz proizvodnju pite Marks ,tlanovi druftva prilagodavaju (izgraduju, obli Kuju) proizvode prirode Ijudskim potrebama” (Marks, Prilog icitici polititke eko- nomije, str. 197). Ona se tu ne javija kao izvrfilac odredenog ekonomskog za- datka u kome se inicijativa prepuSta drugome, nego je njen cilj da se pojavi kao nosilac podstreka, kao konstruktor odredenog dela ekonomskog ‘ivota druStva. Proizvodnja preraduje i obraduje materijalna dobra, ona’ ih prilagodava potre- bama potronje, daje im oblik i formu,,odreduje im boje, utvrduje i razvija ukus potrofata, Proizvodnja, dalle, izraduje’ robu Koju potro’aé kupuje: Od stepena uumefnosti proizvodata, od njegovih shvatanja i razumevanja potro8ata, od nje- gove ¥elje za uzdizanjem i usavrSavanjem ukusa potroSaéa, od stvaranja novih navika i od razvijanja magte potroSata u mnogome zavisi da li ée se kulturnt nivo lanova druftva podizati ili sputavati, Onde gde postoji slobodno trii8te, ono daje Siroke moguénosti razvoju druBtvene proizvodnje.. Ali, medutim, sve je to prepuSteno proizvodatu kao polaznoj tatki. Trii8tu, odnosno potrofaéu je slobodno da prihvata i kupuje ono $to hoée, Sto njemu odgovara, 3to ga odu- Sevijava i zanosi,.ali ipak samo od onoga fega ima u izlogu ili radnji. To je okvir u kome potro’at mo%e svoju mastu da razvija, jer to je stvarnost. Samo to predstavlja'izbor materijalnih dobara koje on moze koristiti za svoje potrebe. Otuda. se i postavlja potreba da proizvodat preko trii8ta pride druBtvu, da ga studira, da prodre u dubinu njegove biti, jer samo tako on moze da na njega poritivno utite, da bude nosilac njegovog napretka i da kroz zadovo- Havanje njegovih potreba i ispunjavanje njegovih Zelja sagledava svoj sadainji i bududi prosperitet. Ovaj delikatni, slo%eni, dinamitki zadatak proizvodat ne mote sam izvrliti, On za to mora traziti saradnika, ne radi toga Sto bi bio prema toj problematici nemoéan, nego $o ée tako moti svoj zadatak, koji je sadréan u drudtvenoj reprodukeiji, bolje da obavi. -Pomoé mu u tome mogu da pruzaju oni koji ga okrukuju, vrei pri tome i svoj privredni zadatak, Ali nas ovde interesuje nje- gov odnos prema trgovini i ispomoé koju-bi proizvodat mogao otekivati sa te 114strane, Ove dve ekonomske delatnosti prirodom svoga posla su najviSe upuéene jedna na drugu i od njihovog punog i sadrZajnog uzajamnog rada zavisi i re , Savanje niza privrednih problema druStva. Ako su one naile dodimu taku koja uskladuje, sazima njihove pojedinatne interese, samim tim one postaju istovre- meno i nosioci interesa potroSata a sledstveno tome i interesa cele zajednice. U tome treba traziti i veliki deo sadr¥ine buduéeg razvoja nage privrede. 3. ULOGA TRGOVINE U CIKLUSU PRIVREDNOG ZBIVANJA Trgovina se javlja izmedir proizvodnje i krajnje potronje kao instrument razmene dobara, Njen zadatak je da utvrduje potrebe koje se javijaju na trii8tu i da o tome izveStava proizvodata, a sa druge strane da za preradena mate- rijalna dobra u vidu gotovih proizvoda nade odgovarajuée potrotage. Svojim ubeSéem i strutnim obavljanjem postavijenog zadatka kroz postizavanje svog ekonomskog cilja, trgovina se javlja istovremeno i kao tumat ¥elje potrofata prema proizvodatu'i kao prijatelj i struni savetodavac potroSata u pogledu onoga Sto najvise odgovara njegovim Zeljama, U toj dvostrukoj dru8tvenoj ulozi trgovina se pojavljuje kao strugna ekonomska delatnost, kao poseban oblik druStvene podele rada. U vrenju svoje funkcije trgovina postaje u Sirem smislu sastavni deo proizvodnje, jer kako kaze Marks ,,tobni kapital nije niSta drugo do preobrazeni oblik jednog dela toga prometnog kapitala koji se stalno nalazi na trZiStu u procesu metamorfoze” (Marks, Kapital, III knj. str, 218 izdanje 1948). Kroz ruke trgovaca proizvod nalazi dru&tvenu ocenu, dobiva svoju pri- meni, jer roba nalazi svoju upotrebu, i kod potrofata’ se zavrSava jedan, a istovremeno se omoguéava da otpone drugi ciklus dru’tvene reprodukeije, Pitanja koja %esto postavijaju pojedinci kod sagledavanja uloge trgovine su u tome, da li je to privredna delatnost, koja se javija samo kao posrednik koji jednom rukom prima a drugom rukom daje robu, ili je njen ekonomski i dru- Stveni -cilj sadrzajniji, dublje strugne ekonomske prirode i od uticaja na eko- nomski razvoj zemlje. To pitanje je dosta staro, ali i odgovor na njega nam je dala sama evolucija druBtvenih ekonomskih pomeranja u svetu, u kome se za- datak trgovine javija kao veoma slozen i ona deluje kao veoma uticajni faktor za ekonomski razvoj zemlje pri: emu njen znaéaj raste iz dana u dan. Trgo- vina je ekonomska oblast sa zasebnim funkcijama, tija uloga u dru&tvu raste uporedno sa kulturnim, prosvetnim i socijalnim usponom druStva. Danas se potro’at sve vise osamostaljuje, osposobljuje iu tome pogledu postaje sve izra- zitija jedinka, ,Prodati je danas tee nego proizvesti” je izreka koja karakteriSe dana’nje stanje ekonomskih odnosa proizvodnje i trgovine celog sveta, Mada je jo8 Marks utvrdio da je trgovac sposobniji da proda robu nego proizvodat, jer se bavi iskljutivo tim poslom, i njegovim posredovanjem ,,robni kapital brde prelazi svoju metamorfozu nego Sto bi Kinio u ruci proizvodatevoj” (Kapital III strana 225), doprinosi trgovine su danas jo3 dalekose2niji, Stru’na sposobnost __ trgovaca mora da se razvija kako na ekonomskom tako i na kulturnom polju, da bi Sto svestranije ispoznao potroSata i da bi shvatio 3o potpunije njegova psiholoka reagovanja, kako" bi u pravi fas izneo na trii8te ono Sto potrosad 2eli. Danas vie nego jute treba zadovoljiti potroSata, treba osetiti njegovu Zelju, treba se udubiti u njegovu misao, treba saznati njegove moguénosti i tako sa njim uspostaviti sponu koja ée ga tvrie vezati za odredeni proizvod, To je uloga, to je druStvenj zadatak savremene trgovine. To je njena uloga‘u reSa- vanju sloene problematike ekonomskog ‘zivota zemlje. Trgovina, izvrBujuéi svoj zadatak Koji joj postavija savremeno dru8tvo po- staje moéan faktor u pretvaranju starog u novo. Trgovina mora da utige na at 115stvaranje novih potreba kod potroSata, da ih navikava na novi natin potrosnje, da utige na pojedinca, da.se kod njega styaraju novi pogledi na.stvari, da u_ njemu to pretvara u novis Zelju kako bi jednoga ‘dana potroSaé kroz novi pro- izvod postao nosilac novog sagledavanja Zivota druftva, A to ée trgovina modi da izvrSi ako pre svega sama bude sposobna da sa uspehom refava ta slozena pitanja, drugo, kada dobije od druStva moguénost odgovarajuéeg uticaja na pro- izvodata. U njihovoj uzajamnoj svestranoj saradnji omoguéiée se refavanje svih zajednitkih. pitanja i pri tome ée i proizvodnja i trgovina svoju delatnost ‘morati saobraziti novim potrebama i novom natin rada, 4. DRUSTVENI KARAKTER SARADNJE PROIZVODNJE I TRGOVINE Ako odnose proizvodata i trgovine sagledamo sa druStvenog stanovi8ta iw nagim druStvenim socijalistitkim odnosima, dolazimo do zakljutka da samo kod izrazite podele rada i kroz dobro odredenu i prouéenu. specijalizaciju u radu mi i mozemo, u okviru dru8tvene reprodukcije, da mirno o&ekujemo razvoj nade ‘ckonomske moéi, Pojedine ekonomske zadatke treba svesti na onu meru u, kojoj ée se oni moti’ najbolje'i najsolidnije i po druBtvo najkorisnije da izvrée. A sve fo govori o tome da proizvodnja treba svu svoju sposobnost, svu svoju snagu da usmeri u praveu proizvodnje, onako i onoga kako druStvu i njegovoj dru- Htvenoj proizvodnji to najbolje odgovara, i kako se to ispitivanjem i prouava- njem trii8ta poka¥e za druStvo najpogodnije. ‘Trgovina treba da se Sto vise pribliZi tr¥i8tu, da Sto bolje upoznaje potro- Yaa, da ga sledi u fabrici, na ulici, da sagledava njegov Zivot kod kuée i da tako postane veran tumad njegovih Zelja i moguénosti, Proizvodnja opet u druStvenom pogledu treba svoj delokrug rada da pro- ‘iri utoliko Sto ée kao. dominirajuéa privredna oblast nastojati da ovlada celom slozenom ekonomskom materijom, da pomaie sve one inicijative koje se kreéu wpraveu druStvene reprodukeije, da-dakle, bude na pomoti svim onim snagama koje se razvijaju na putu robe od fabrike do kuée potrodata. Po8to, kako je-re- kao Boris Kidrié, u svojoj definiciji. socijalistitkog preduzeéa ,,bez ‘robne pro- izvodnje i razmene nema preduzeéa”, (Komunist, br. 6/1950, str. 2), treba i sva svoja ispitivanja i analiziranja rada_u na’im. preradivatkim preduze¢ima po- Einjati od tr#i8ta i tu ona prethodno treba da sagledavaju ekonomsku sadréinu svog buduéeg razvoja. A proizvodat ée u tome nati najboljeg saradnika u trgo- vini, Ne treba zaboraviti da kakogod trgovina mo%e da proda samo ono 3to se * proizvodi, da isto tako i proizvodnja-treba da proizvodi samo ono Sto se moze da proda. U toj dodimnoj tatki treba traziti izmedu njih i pojedinatna i zajed- ni&ka re§enja njihove ekonomske saradnje iz tega proizilazi i unutrainja struk- tura svake od ovih dveju privrednih oblasti, Draktvo kao zajednica trai da se trZi$te snabde onim 3to najbolje odgo- vara duhu i vremenu u kome Zivimo, $to karakterife ambicije i Zelje potro- Bata, Sto odgovara kupovnoj snazi nafeg radnika, ono 3to u sebi sadrZi naj- vise moguénosti da se Ijudi oseéaju zadovoljnim. To je imperativ, to je Zelja koja se pretvara u zakon’ druStva, jer tr2i8te je ono koje ée o proizvodima kazati: ,,da” ili ,ne”, Traze se dela i proizvodi onih koji sa potrofatima saoseéaju, Koji ih shvataju, koji im Zele radost i, ve- selje, koji sa njima uzivaju u onome $to je za njihovo shvatanje lepo, pri- vlaéno i milo. Garadnju na polju re8avanja ekonomskih pitanja koja su druftveno ko- risna, druftvo postavlja bez obzira na to da Ii ée ona da se poka%e kao po- 116 :‘¥eljna, vi8e ili manje, jednoj'ili drugoj privrednoj strani, Jer na kraju.krajeva, . ‘ono Sto se postavlja pred svakog od nas, to je da druBtvo uzdizemo svom sna-° ‘gom svojih umnih i fizikkih sposobnosti, I ovde odnosi proizvodnje i trgovine Koji treba da regulifu ne samo ono Sto je sporno, Sto koti ekonomskirazvoj, Sto zadr¥ava’ voz u’stanici, nego i da tako re’e ono Sto’ se javija kao pro- blem na¥eg pokoljenja. Treba se boriti za buduénost, jer samo uzdignute glave mo¥emo gledati napred; sa pognutom glavom. Zovek gleda samo ispred sebe, a Ijude treba voditi na visinu na kojoj nisu bili i onde gde ih ofekuje obez~ bedena buduénost. 5. PREDLOZI Saradnja jndustrije i trgovine, kao faktora druStvene reprodukcije, ne mote se zamisliti bez konkretnih organizacionih i ekonomskih regenja, koja ée na direktan natin uticati na strukturu njihovih poslovanja i’ menjanja zada- taka u izvrfenju zajednitkog cilja. Ta, konkretna ekonomska stvarnost, k treba da-izmeni lik dosadaSnjih parcijalnih odnosa, ne moze se teoretski raz- vijati u onoj $irini u kojoj.se ona mora konkretizovati iz pojedinatnih pre- tenzija, Zelja i shvatanja, kako proizvodnje tako i trgovine. Ovde éemo uka- zati na neka od tih. moguéih reSenja u vidu predloga koji, bi mogao. poslu- ¥iti za diskusiju pri trazenju konkretnih reSenja koja zadovoljavaju obostra- ne interese, . Pre svega, kao opti principi, kod ovoga se javljaju slededi: — Direktne kontakte treba ostvariti u okviru odredene industrijske grane; —U prvim’ dodirima ‘treba poteti na nivou ‘odredenih ‘teritorijalnih .po- -_ drugja a kasnijim razvojem kroz postignute uspehe, saradnju prosiriti na re- publitki ili jugoslovenski nivo; = U prvoj. fazi razvoja treba obuhvatiti ono Sto se moze u najkraéem roku medusobno uskladiti, $to ¢e u prvim koracima toga kontakta moti po- Kazati svoje rezultate. Kasnije iz etape u etapu tratiti kroz’ produbliivanje i Birenje interesnih sfera, kolaboraciju na podrudju Site zajednitke problematike. Evo i nekoliko ‘konkretnih predloga za refavanje ovoga pitanja, koja u stvari nisu u suStini originalna nego su u izvesnoj koncepciji modifikovana. Proa grupa zadataka U odredenoj grani industrije i odgovarajuée trgovine treba stvoriti osno- vu za zajednitko reSavanje i zajednitko usmeravanje proizvodnih kapaciteta. Proizvodati i trgovina odredene grane i odredenih podrutja (na pr. hemijske industrije i trgovine na teritoriji beogradskog ili ni$kog bazena), treba.da u vidu obaveznog ugovaranja ittvrde zajednitki oblik jedne Sie kooperacije koja bi obuhvatila sledeéu problematiku: a) Da se izmedu proizvodata izvrSi raspodela asortimana proizvodnje. i njihova wa specijalizacija. U prelaznom periodu, dok se ne postigne nuzna preorijentacija, da se odrede granice za pojediie proizvodate u pogledu vrste proizvoda i njihovih asortimana i kolitina; - 'b) Da se izvrSi potpuna raspodela proizvoda planirane .zajednitke proiz- vodnje na trgovinsku mreZu ‘cele obuhvaéene teritorije, koja se ovde treba da pojavi kao porudilac odredenih vrsta i kontingenata proizvoda celokupne obu- vhvaéene. proizvodnje. ~~ 117©) Po pitanju cena, da se izmedu proizvodata i trgovine kao celine: ujed- nae stavovi i stvore vrsti-okviri u Kojima ée se kretati cene pojedinih pro- izvoda, i to kako prodajna cena proizvodata, tako i maloprodajna cena trgo- vine, ukljutujuéi u to i marzu trgovinske mreze. d) Da se, kao podloga. njihove medusobne évrste povezanosti stvore za~ jednitka potrebna sredstva, u obliku egalizacionog fonda svih zainteresovanih preduzeéa, u koji ée se obavezno unositi utvrdene kvote prema kapacitetima pojedinih preduzeéa. Ovaj fond bi sluzio, uz zajednitko odlutivanje, za po- krivanje vanrednih gubitaka kako u industriji tako i u trgovini koji proizi- laze iz njihove zajednitke saradnje. ) Radi mecusobnog regulisanja svih medusobnih pitanja stvorio bi se kooperacioni odbor koji bi uskladivao medusobne interese, bio tumat njiho- vih zajednitkih Yelja i tuvar zajednivkih interesa. Ovaj odbor bi se mogao formirati u obliku regionalne privredne komore, Druga grupa zadataka Saradnja se moe ostvariti samo uz tvrsta ugovaranja na dugogodinjo} bazi. Ma kako taj poduhvat izgledao-za nafa sadainja parcijalna sagleda- vanja nezgodan i nama donekle tud, on je u suitini realan i daje sva perspek- tivna obezbedenja za uspeSno. reSavanje ove problematike, Na jednoj solidno prostudiranoj i detaljnoj obradi svih pojedinatnih interesa proizvodata i trgo- vatke mreze, treba tra¥iti, za period od najmanje pet godina, saglasnost évr- stog potpunog poverivanja u kome ée vladati solidarnost u medusobnim od- nosima i riziku, Proizvodat'i trgovac moraju za taj vremenski period imati pred sobom jasnu predstavu onoga ito proizvodaé treba da proizvodi i u kojim razmerama i vremenskim razdobljima, a trgovac koje ée u pojedinim perio- dima preuzimati proizvode u_utvrdenoj kolitini ipo usagla’enoj ceni. Ti ele- menti, pored sve nejasnoée tr¥i8ta, mogu se u dovoljnoj meri predvidati i pla- nirati na osnova detalinih ispitivanja i analiza tri8ta, koja bi trebalo da po- stane baza svakog njihovog medusobnog usmeravanja, Treéa grupa zadataka U-vidu perspektivnog sagledavanja zajednitke saradnje u okviru privred- ne komore treba stvoriti zajednitku. instituciju,, radi medusobne . povezanosti koja. bi uz nautno-istra¥ivatki rad, konkretnije sagledavala perspektiva raz- ‘voja-njihovih medusobnih veza. Ovde bi se reSavala sva zajednitka pitanja oko: poveéanja ‘produktivnosti rada u oblasti te industrije i u oblasti odgovarajuée trgovine, dalje pitanje zajednikog obrazovanja kadrova, zajednitka pitanja re~ Klame, propagande itd. Nova’ institucija’ bi vr8ila izwavanje tr2i8ta po terito- riji cele zemle kao i u inostranstvu. Ovde bi se tretirala i sva druga pitanja buduéeg razvoja zainteresovanih preduzeéa kao: zajednitka ulaganja sredstava, zajednitke investicije, briga oko stabilizacije tr2i3ta itd. Ova institucija bi bila postavijena na Siroj nautnoj bazi, ali bi trebalo da re¥ava i,sva konkretna zajednitka pitanja iz celog obima problematike svih zainteresovanih preduzeca. Predlog ide u pravcu stvaranja horizontalne integracije stepenastih raz- mera, u kojoj bi se proizvodnja i trgovina odredene privredne grane povezi- vali najpre u manje 3to zatvorenije krugove, Koji bi.se prema razvoju doga- daja medusobno povezivali sve Sire i Sire nd nivou republike ili: federacije. 118Svakako da ovaj natin évrste kolaboracije mora naéi reSenja koja ée najbolje odgovarati: ekonomiji pojedinih preduzea Sto ée jafati i ekonomski razvoj cele zemlje. 6, ZAKLJUCAK Stepen ekonomskog razvoja na¥e industrije i stanje u kome se nalazi trgovina, nalaze nam da dinimo nove napore, da bi te dve funkcije privrednog rada u drutvu Bto vise pribbdili jednu drugoj, poSto se pokazalo da trgovina zaostaje za proizvodnjom, i da to usporava naé privredni razvoj. Treba,. kako je to konstatovao u zakljutku IV Plenum CKSKJ ,posebno podsticati razvoj trgovine, njeno pro’irenje i modernizovanje w skladu, sa porastom proizvodnje”. Treba ‘da se i proizvodaé vise pozabavi ekonomskim problemima trgovine, da sa njom trati dodirne tatke saradnje, da joj so vide pomogne u njenom stvaranju novih, modernih oblika trgovine. Njegov zadatak ne moze da bude da samo prenese robu na trgovinu, nego i da se brine 0 njenom krajnjem plasmanu, a to’znadi da sledi robu i kroz njena dejstva na potroSata, Plasman robe postaje sve slo%eniji, ukus potrofata sve izo8treniji, a to zahteva svakim danom sve vise dovoljno i ckonomski-strutno obradenog rada, rada koji obu- hvata i sadainjost i buduénost, rada pre i posle prodaje, rada u kome su sje- dinjene radnje svih sauéesnika u robnom prometu, Samo takav rad moze da doprinese da se on zavr¥i sa uspehom za sve zainteresovane stranke: proiz~ vodata, trgovaca i potro’ata, Ne smemo zaboraviti da se danas, naprimer samo kod vunenih tkanina, kod .nas javijaju zalihe’ od: osam miliona metara gotovih proizvoda, a da je proizvodnja 1960. god. iznosila ne&to preko éetr- naest miliona metara vunenih tkanina, pa da uvidimo ozbiljnost stanja koje viada nia tr¥igtu, i da se zapitamo da Ii je saradnja izmedu proizvodnje i trgo- vine onakva kakva ona treba da bude? Nije, to bi bio kratak odgovor, iako on mo%da ne definie opSte stanje u naSoj privredi, Alikao’da se oseéa neka podvojenost, zatezanje, neka neraitigéena i nereena medusobna pitanja, kao da se oni jo uvek pitaju ko koga treba da slu3a? Mozda u tome i jeste sa- Zeta celokupna problematika ovog pitanja, jer, ustvari, ovde niko nikoga ne treba da slu¥a, niti ko kome’ treba da nareduje, Problem je druStvene sadrzi- ne, u pitanju je-druStvena potreba koja trazi robu koja odgovara kvalitetom, estetskim izgledom i kupovnom cenom snazi naSeg potroSata. Treba, dakle, pronaéi te i takve proizvode i preneti ih na triiite sa onim osobinama koje odgovaraju potrofaéu. Treba proizvoditi onaliko robe koliko tr2i8tu treba, ko- liko ono pojedinog asortimana moze da apsorbuje. Svaki viSak preko toga. nij samo $teta za proizvodata i ne utite to samo na litni dohodak njegovog ko- ektiva, nego to stvara opsti privredni zastoj u ekonomskoj ekspanziji zemlje. ‘Mi Zelimo da se privredna struktura nate zemlje razvija, da dosegne svoj ekonomski optimum, a to zati da se radi na natin -koji je najkonstruktiv- niji, najpogodniji i koji okuplja u sebi najpogodnije srazmere svih . faktora druStvene proizvodnje. A na tome radu moraju se pored ostalih naéi zajedno i proizvodat i trgovac da svaki sa svoje strane dA ono Sto je.za druBtvo naj- olje i najkorisnije. Ko ée vite, a ko manje u tome doprineti, ne treba da medu njima bude tema raspravijanja. Vazno je da se mora doi do zakljutka Koji se smatra kao mu%an i koji sadr¥i najpozitivnija reSenja dru’tvenih pri- vrednih problema. 4 Naa proizvodnja je naglo porasla, Treba to koristiti, treba omoguéiti da to bude izvor uzdizanja standarda‘nageg radnog toveka. A za to treba ulo- 119¥iti_nove napore, Jedan od njih je upuéen prema trgovini sa kojom proizvod- nja treba da stvori nove, évrie, dugotrajnije i pouzdanije poslovne odnose. Treba da se poslovno prijateljstvo proizvodata i trgovaca postavi na jednu dovoljno’ nautno proutenu“bazu, sa koje ée-oni moti da slobodno sagleda- vaju svoju sopstvenu buduénost i time Sto efikasnije pomognu potrogaéu na njegovom putu u noviji, savremeniji Zivot,.Ako se proizvodat i trgovac spo- _ razumeju na Sirokoj osnovi o tome’ Sta treba i kako treba proizvoditi, kako-i -gde treba prodavati odredene’ proizvode, od’ toga ée pored njih imati koristi cela zajednica, ‘a to je ono temu mi treba da’ te¥imo. Smatiamo da predlo- Yena’ horizontalna integracija proizvodata grupisanih po istorodnim privred- nim granama daje za to najbolji“oblik medusobne povezanosti i saradnje. . Dr Relja ARANITOVIC, “.vanr. prof., Pravno-ekonomskog fakulteta u Nu . e RESUME LE RAPPORT ENTRE:LA PRODUCTION ET LE COMMERCE A travers Ia division du travail qui se manifeste sous la forme d’une catégorie social des forces productrices la société assument la forme des éléments du travail social, o% au moyen de !a production, la’ repartition, I’échange et la consommation en est exercée la reproduction socile. Le bien économique par sa transformation, qui est exercée & travers une phase de production jusqu’’ la consomation finale, s'y présente en’ une connexion économique nécessaire par laquelle les lois économiques fen assurent les ‘utilités sociales de ces biens. Toute organisation économique en tant qu'une unité économique en fonctionne indépendamment, travaillant selon les principes économiques en y cherchant sa propre économie de Pentreprise. Cette impulsion économique intérieur en exige des efforts déerminés du collectif de Ventreprise aussi bien que de la communauté, afin que le produit, soit, le service en contienne en soi le plus du travail socialement utile, A cet égard s'y présentent des problémes d’opposition d’intéréts mutuelles déterminées qu'il faut coordonner, conjuguer économiquement et en conformer toutes les occurrences dans Ventreprise au besoin dé la société. Le socialisme-A travers ses principes de travail et sa morale économique s'emploie Ace que lé travail’dans l'économie en soit suffisamment entrelié, que Von en assure la conditionnalité économique mutuelle. nécessaire ef en rend possible que toutes les manifestations intérieures de tendances économiques opposées soient assujetties aux intéréts de la communauté en tant qu'un tout, La complexité de cette problématique s'y refléte en particulier A travers une considération. attentive des rapports de la production et du commerce. ; La production se présente en, exécuteur d'une tche économique sociale dé terminée, oi, comme Ie dit K. Marx, les produits de la nature adaptés aux besoins humains. La’ production en remanie et en faconne:les biens matéricls, les adapte au besoin de la consommation et au godt des,consommateurs. Pour en exécuter sa tiche, Ia-production doit, par intermédiaire du marché, s'approcher la société, 'étudier et en pénétrer dans son essence. Le producteur ne peut pas seul exécuter cette tiche dynamique et complexe et Vassistance lui en est prétée surtout par ceux qui Pen- tourent et qui coopérent avec Iui dans la réalisation de son but économique final, et crest la réalisation du produit. Ici a production se rencontre avec le commerce, o& ees deux activités sont, par la nature méme de leurs fonctions, dirigés I'un sur Vaytre 120: ,et oft leur coopération mutuelle est conditionnée méme en tant qu'un probléme écono- mique de la société, Le commerce en tant que.médiataire entre la production et la consommation finale s'y présente en un instrument de P’échange des biens. Il établit les besoins du ‘marché, en informe le producteur de la nécessité de production de produits’ détermin: Par son intervention et par V'exécution. professionnelle des taches proposées, le com- merce s'en présente en interpréte des désirs du consomateur envers le producteur, et pareillement en conseiller technique du consommateur sur ce qui lui répond le mieux. Dans ce double réle social, le commerce se présente en une activité economique né- cessaire et socialement utile, Par cela, il devient partie intégrante de la production et rend possible que le produit en atteigne son application: et l'appréciation sociale. Le commerce par-l'exécution de sa tache économique que‘lui attribue la société en devient un facteur puissant méme dans la transformation du vieux dans le nouveau. Le.commerce erée des besoins nouveaux chez les consommateurs, les accoutume aut mode d’usage de nouveaux produits, en crée chez eux des nouvelles vues a l’égard des choses et en devient le porteur’de observation de la vie de la société. a Si nous considérons les rapports entre la production et le commerce du point ~ de vue social et dans nos rapports socialistes, nous en artivons a Ja conclusion que seulement & travers la division du travail et la spécialisation: déterminge dans le travail dans le cadre de la reproduction sociale nous pouvons attendre le dévelop- pement de notre puissance ‘économique. La production dans une position social doit ~ élargir sa sphére de travail en tAchant de se rendre maitre de la matitre économique complexe de la production et d'aider toutes les initiatives conduisant & la reproduction sociale. La société exige l'approvisionnement en ce qui répond A esprit et au temps dans lequel nous vivons, ce qui caractérise les ambitions du consomateur et en r& ; pond & son niveau de vie. Dans cela elle trouvera son meilleur collaborateur dans le commerce qui orienterait le consommateur vers les produits qu’il peut vendre de’ maniére qui convient le mieux au producteur. : La coopération entre le commerce et Vindustrie en’ doit étre réalisée A travers leurs meilleurs contacts directs, a travers un complétément mutuel et la découverte de la meilleure solution entre ce dont le marché en a besoin et ce que la-production en peut fournir.' La coopération y doit se réaliser’A travers une série de coordinations mutuelles avec les facteurs du marché. Il y faut procéder aussi-A des négociations mutuelles constantes & Jong terme et entrer plus étroitement en obligations mutuelles _ et en-repartir les risques. = Cette coopération’en devrait étre assurer méme par les institutions sociales, telles ‘que les chambres économiques, ‘qui s'y exerceraient conerétement et en.metiraient en; relation. mutuelle lindustrie et le commerce. Il ne faut pas oublier que du degré de - Ia coopération entre la production et le commerce en dépend aussi le degré du dé- veloppement: économique du ‘pays. -Si le producteur et Je commergant s’entendront - sur une large base sur ce quiil faut et comment faut-il ‘produire, comment et of faut-il vendre des produits déterminés, en profitera, & coté deux, toute la com- munauté, et clest cela & quoi nous devons aspirer. a2