TRGOVACKI CENTRI — KOMBINATI U SFERI PROMETA Trgovatki centri six najnovija forma krupnih trgovinskih organizacija, koji su osnovani radi obavijanja ne samo trgovinskih funkeija — veé i usluZnih, kao Sto su zanatske, ugostiteljske i sl. : Brzi razvoj urbanizacije u predgradu velikih naselja izazvan je povecanim natalitetom u posleratnim godinama, velikim prilivom seoskog stanovnistva u grad i podizanjem Zivotnog standarda — koji se odra¥ava u prvom redu u kon- fornim stanovima, Veliki gradovi su prenaseljeni, moguénosti novogradnje su iskljutene u udim gradskim rejonima. ReSenja se nalaze u izgradnji itavih na- selja uw blizini velikih gradova, Paralelno sa stambenom izgtadnjom nutno je viiti i izgradnju komercijalnih i drugih objekata koji su potrebni stanovnitva, kao ¥to su restorani, frizerski saloni, perionice, raznovrsni servisi i sl, Stru&- njaci su predvideli, a praksa je potvrdila da je najekonomitnije za privredu, a za potroSate najpovolinije ~ da se svi objekti nalaze u sklopu jednog sistema medusobno povezanih zgrada, koje deluju kao celina, Kompleksno reSenje naj- bolje je relenje, a to ba i pruza trgovatki centar. Ovaj, do sada nevideni stepen koncentracije u sferi prometa omoguéava pruzanje najraznovrsnijih usluga po- trofatima na relativno malom prostoru. Time se zaposlenim Ijudima Stedi dra goceno vreme, koje bi, izgubili trazenjem uskiga u raznovisnim, medusobno udaljenim lokalima, Poslovni judi su narotito zainteresovani za bréu izgradnju trgovatkih centara u novim stambenim.naseljima, jer-je zemljiste vrlo jevtino, a potrofatka potraznja je zadovoljavajuéa. Trgovatki centar novosagradenog naselja, prema jednoj studiji treba da ispuni sledeée zahteve: ada zahvata povrSinu od 10.000 do 20.000. kvadratnih metara, 2. u okolini za dvadeset i pet minuta peSatenja u polupretnika do trgo- vatkog centra treba da bude nastanjeno oko 20.000 Ijudi, jer takva.gustina stanovniStva obezbeduje optimalnu potroatku potraznju, 3. da poseduje parking prostor za najmanje 100 vozila, benzinsku stanicu i automehanitarsku radionicu, . . 4. da ima jedan supermarket i 10 do 15 ‘specijalizovanih radnji razlititih struka, uglavnom za artikle redovne potraznje, 5. da ima perionicu, servis za hemijsko %iBéenje i bojenje odela, frizerske salone, bife i restoran, 6. da poseduje vie servisa za opravku elektritnih i drugih aparata za do- matinstvo — koji se prodaju ‘trgovatkim objektima centra, 7. u izvesnim slutajevima treba da ima filijalu podte, osigiranja i banke, zubnu ambulantu, bioskopsku salu i sl! +t M, Esders — Les nouvelles formules de distributions, predavanja odriana na Sorboni kolske 1960/61 godine, strana 10-12. 108 147Trgovatli centrar treba razlikovati od trgovatkog dela grada gde su kon- centrisane prodavnice razlititih struka, mnogobrojnih preduzeéa i’ raznorodnih oblika viasniStva, Centar predstavija celinu, koja se nalazi pod jedinstvenom ‘upravom, Cak i gradevinski objekti treba da tine skladnu arhitektonsku celinu. Trgovatki deo grada nema fa obelezja, Raznovrsni trgovatki i usluni objekti imaju samostalnu upravu, koja’ nezavisno deluje. Organizacija prodaje vrlo je neujednatena i kreée se od najsavremenijih formi — pa do Klasitnog natina iasludivanja”’ potrosata. ~Gjedinjenje Ameritke Dréave su kolevka potrotatkih centara, ,Datum kada se pojavio prvi ameritki chopping center i mesto ove pojave nisu tatno po- aati”? Neki smatraju da je prvi objekat ove vrste nikao na prilazu u Kanzas Siti u dr¥avi Misuri, potetkom 1920. godine. Medutim, tek.u periodu od 1946. do 1948. godine trgovatki centri dozivljavaju svoje ponovno rodenje i oma- sovijenje. Ubrzo je njihov broj dostigao 5.000—, a do 1965. godine planira se izgradnja jo 5.000— trgovatkih centara tu SAD. ,,Danas su svi ameritki grav dovi okruzeni vedim brojem trgovatkih centara, koji gravitiraju oko njih kao sateliti.”? . Danas veéina evropskih zemalja nastoji da. novosagradenim stambenim naseljima obezbedi trgovatki centar, jer se time postize celovito-i ekonomitno reSenje problema snabdevanja i pruZanja zanatskih i drugih usluga stanovni- ¥tvu, Iskustva Velike Britanije, Svedske i Holandije po pitanju tigovatkih cen- tara su najstarija i najbogatija, a nautna istrazivanja u oblasti komercijalnog urbanizma najrazvijenija. Prvi francuski trgovatki centar otvoren je u oktobru 1958. godine u naselju Rueil, na puta Pariz — Sen Zermen, kada je sagradeno skoro 3.000 stanova.t Novina je vrlo lepo primljena od strane potroaéa, Zbog toga se IV Planom predvida do 1965. godine izgradnja deset hiljada novih prodavnica koncen- trisanih'u 550 trgovatkih centara sa korisnom povriinom od ky..m. 1,300.000.— Smatra se da.ée se time komercijalna urbanizacija razvijati paralelno sa stam- benom izgradnjom, koja je predvidena sa 325.000.— stanova godi8nje.> . Koncentracija kapaciteta.u trgovatkom centru nova je formula — Kojoj pripada buduénost. Trgovatke funkcije postaju sve slozenije, analogno pro- izvodnim funkcijama, Na suprot sve vecoj specijalizaciii, u proizvodnji dolazi ido obrnutog. procesa. Integracijom proizvodnih funkcija stvaraju se diinovska industrijska preduze¢a — kombinati. Trgovatki centar je kombinat u sferi pro- meta, Trgovinsko preduzeée protiruje svoju delatnost u cilju pruzanja 3to saznovrsnijih, potpunijih i brzih usluga svojim klijentima i na drage poslove ~ do sada potpuno strane trgovini, . U novonastalim uslovima snabdevanja potrofaa, ne samo da trgovina na veliko ne mote biti organizaciono odvojena od trgovine na malo — veé im treba prikljuditi fak i netrgovinske delatnosti usluznog karaktera, Time se po- stiku vigestruke koristi: = zajednitka nabavna sluzba pod daleko povoljnijim uslovima organizuje snabdevanje, jer se trgovinski centar javlja kao veliki kupac s kojim svi pro- izvodati Zele rado da posluju, “2 Les centres commerciaux, grupa referata, Paris 1958 str. 9. 3 Le commerce moderne”, No, x41, str. 48. 4 "Les centres commerciaux”, op. cit, str. 15 1 26. - 5 Roger Aubourg — ..A propos du IV Plan — L’avenir des fonctions commer- ciales” — lanak u Zasopisu ,,Cooperation”, Paris novembre 1961. 148 'trotkovi skladiranja i dostavijanja robe prodavnicama svedeni su na minimum, zahvaljujuéi velikom koeficijentu obrta zaliha’ robe i nepostednoj vezi skladita sa prodajnim punktovima, — reklamacije potro¥ata zbog™kvarova elektritnih i drugih aparata mogu se najbolje i najjednostavnije re8iti, jer servisi posluju u tesnoj saradnji s odgo- varajudim, prodavnicama, Zahtevima se izlazi vrlo brzo u susret.-Ovo je, za sada, najbolji primer organizacije sluzbe ,.posle prodaje”, ‘\ reklamne akeije sprovode se na Sirokom frontu, kombinuju se raznovrsna reklamna sredstva-(natpisi, razglasna stanica, film), — kontrola poslovanja vrlo je efikasna i jevtina, jer. ,prazar*hod” kon- trolora tako reti i ne postoji obzirom da su svi.poslovni objekti u sklopu jednog sistema zgrada, — najzad, potroSatima se maksimalno izlazi u susret — jer sve moguée usluge mogu im se pruziti u trgovinskom centru, koji tak raspolaze i objektima za zabavu i razonodu. Neosporno je da su trgovinski centri najsavremeniji odgovor po pitanju razvoja trgovine u_skladu sa tempom urbanizacije, Medutim, izgradnja takvih objekata skopana je sa problemom obezbedenja ogromnih finansijskih sred- stava. Na jednom savetovanju Konstatovano je ,da su potrebe znai ine, a izvoriskoro nepostojeti”.® Dobro’ prouenom politikom investicionih kredita mnogo se moze utiniti na tom polju, Parcijalno izdavanje u zakup pojedinih objekata trgovinskog centra dalo je negativne rezultate u nekim zemljama, Na pr. u okolini Pariza jedna op%tina izgradila je vrlo moderan trgovatki centar. U Zelji da 3to pre dode do prihoda ona je izdala pod zakup lokale onim. pre- duzeima, koja su se prvo javila, Ubrzo se uotila greSka, U trgovatkom centru bilo je: previge prodavnica prehrambene struke, koje nisu mogle da ostvare za- dovoljavajuéi promet za rentabilno poslovanje. S druge strane izvesne speci- jalizovane prodavnice i neki stvamo potrebni servisi nisu bili zastupljeni — ito je ilo na Btetu pruzanja kompletath uslaga potrofatima, Ovakvi propusti ka- snije se teZe mogu otkloniti, U na¥oj zemlji za sada nema trgovatkih centara u pravom smislu te revi. Investiranje u oblasti trgovine relativno je zaostajalo u odnosu na tempo inve- stiranja u proizvodne grane privrede, Svakako da je to normalna pojava u jed- noj zemlji, koja Zeli da Sto: pre likvidira privrednu zaostalost. Medutim, iz dana u dan obim proizvodnje narasta — a trgovina nije u stanju da prihvati odmah sve kolifine tobe, ona postaje usko grlo procesa repro dukcije. Potrebno je da se Sto hitnije preduzmu mere za uskladenje prodajnih kapaciteta sa proizvodnim, Radi ilustracije postojete disproporcije daje se sle- _deéi pregled: Pokazatelj Broj prodavnica Ukupna industrijska proizvodnja Uvoz robe Siroke potroinje Promet robe na malo Potronja 1954. god. indeks 100 100 100 400 100 1960. god. 117 216 198 248 225 (odaci Saveznog zavoda za’statistiku, Indeksi potrolnje izratumati na bazi Indeksa” br. 3/58, 11/60 i 3/61). © Lrurbanisme commercial en France et en Europe — publié par ,.Le commerce moderne”, Paris — juillet 1960, strana 34. 149Svaki komentar je izli8an — proizvodnja industrijske robe, potro$nja i pro- met su se vie nego udvostrutili, a broj prodavnica je porastao samo za 17%. Smatramo da ée najbr¥e i najkompleksnije reenje ovog problema biti dato ~ izgradnjom trgovatkih centara. I potro8ati i proizvodagi su zainteresovani da Bto skorije vide ovu novinu u trgovini, Tek nedavno pristupilo se planskoj izgradnji trgovatkih centara‘u nekim delovima nafe zemlje, na pr. u Sarajeva (Grbavica), Ljubljani i Zagrebu. Zanimljiv je poku¥aj da se putem rekonstruk- cije’ i adaptacije ranije izgradenih objekata nia zastarelim principima Klasitne trgovine — stvori novi trgovatki centar, To je slutaj sa Centrom na Zvezdari u Beogradu, Tamo je veé bila zavr¥ena izgradnja seljatke pijace, pa su u posled- njem momentu trgovatki objekti pijace preuredeni u robnu kuéu, supermarket i nekoliko specijalizovanih prodavnica industrijske robe? Treba dobro proutiti iskustva ovog pionitskog podubvata, -jer rekonstrukcija postojetih kapaciteta zahteva minimalna sredstva, a moze dati maksimalne rezultate. Trgovatki centri najpogodnije su reSenje za gradove tija je dinamika iz- gradnje vrlo brza. Ovde mo%emo ubrojati i Ni’. Studijom ,,Stanje i perspektivni tazvoj mre¥e trgovine na malo grada Nika”,.izmedu ostalog predvideno je da u rejonskom podrugju ,Rasadnik” treba izgraditi 1.564 kv. m. prodajne povréine u periodu od 1964. do 1967. godine. U istom periodu treba izgraditi 2.345 kv. m, prodajne povrtine u rejonskom podrugju ,,Ratko Pavlovié’® Ova naselja idealna su za izgradnju trgovatkih centara,,jer imaju dovoljan broj stanovnika za obe- abedenje redovne potrofatke potradnje, postojé moguénosti za dalju urbani- zaciju, sada8nji trgovatki kapaciteti su ispod minimuma, a slobodnih povrfina za izgradnju trgovatkih centara ima dovoljno, Blizina autoputa olakSava pristup ovim naseljima, a to samo ide u prilog izgradnji trgovatkih centara.. Detaljnije ragunice svakako bi pokazale da bi se pokuSaj na ovom polju-visestruko isplatio i trgovini i potro¥atima, Iu drugim socijalistitkim zemljama vr¥e se pa¥ljive studije o potrebama i moguénostima za izgradnju trgovatkih centara. Na pr. u SSSR-u planira se da uskoro treba u 140 gradova izgraditi ovakve objekte, koji bi imali kruzni oblik, te bi se pod jednim krovom nalazila jedna veleprodavnica (supermarket), izvestan broj specijalizovanih i usluznih radnji (bioskop, restoran, kafana i sl.), bili bi izgradeni od stakla i betona i mogli bi da prime odjednom vie hiljada potrofata? U zakljutku izlaganja-treba podvuci da je trgovatki centar idealna formula za re¥enje problema pruzanja komercijalnih, zanatskih, ugostiteljskih i drugih usluga stanovajftva novosagradenih stambenih naselja. Koncentracija prodajnog Prostora omoguéava primenu najsavremenije trgovatke tehnike, organizacija tada je olak¥ana i daje mnogo povoljnije rezultate, kontrola je brza i efikasna. Najzad, omoguéena je integracija trgovinskih funkcija nabavke, skladiranja i preprodaje, Samo jedan posrednik nalazi se u prometu robe izmedu proizvodata i potrofata, Zivorad ZLATKOVIC asistent Pravno-ekonomskog fakulteta a Nida 7 Elaborat o problemima modernizacije trgovine, Savez trgovinskih komora Jugoslavije, Beograd septembra 1961. g., str. 47. 8 Strana,191 navedene studije. ® ,Nova trgovina”, br. 6/61 strana 379. 150Summary SHOPPING CENTER-NEW FORM OF A GROSS COMMERCIAL ENTERPRISE The commercial centers are a new form of gross commercial organizations, which originated as a result of a rapid urbanization of the outskirts of the big cities. A commercial center makes possible a complex rendering of commercial, trade, hotel and other services to the population, and it has even: premises for entertainments and for renderirig of medical services. The first commercial center has been created in the USA, but soon afterwards such centers are being created in other western countries, too. In our country they are just now proceeding to a planned creation of. such centers in Sarajevo, Zagreb and Ljubljana, One must carefully observe the work and study the experience of the center at Zvezdara in Belgrade, which originated from an adaptation and reconstruction of some classic commercial establishments. Even in the USSR there is an intensive work on introduction of selfservice and construction of commercial centers, A commercial center based on a concentration, of selling premises makes possible the application of the most modern technics, whereby one multiplies the turnover and makes possible an integration of all the commercial functions, In such a situation a commercial center is the sole mediator in the turnover of the goods between the producer end the consumer. 151