a . SARADNJA. PRAVNOEKONOMSKOG F. ULTETA® >: is 89° SA PRIVREDOM = i. Veé sam-naslov napisa indicira sadréaj i-opSte okvire:tematike koja - > = Z “je predmet, razmatranja, Medutim, potrebno’ je “koncizno koncipirati .sadrZaj © napisa. Polazi se od postavke da'je kao i ostali fakulteti i Pravnorekonomski . fakultet, pre svega, ustanova kao radna ‘organizacija. Nema potrebe detalj- nije ‘objainjavati vu tinjenicu, Dalja uvodna napomend jeste,da Pravno-eko nomski fakultet kao visokotkolska ustanova, Sto’ znati kao nautna i najvita nastavna ustanova, je. duina’ da nastoji da’ sa-uspehom ostvaruje svoj osnovni ” zadatak:’,,da sprema za pojedine-oblasti privrede i jurisprudencije visoko kva- = “Titetne kadrove, kljuéujudi tu i kadrove sa najviom. spremom; ida organi _ zuje i sprovodi nautnoistra¥ivatki ‘rad i da se stara 0 podizanju novih nautnih “" kadrova”. U izvrSenju.ovako formulisanog osnovnog zadatka Pravno-ekonomski: ‘= fakultet ‘doprinosi privrednom i druStvenom razvitku zemlje; i ‘a. tom’ cijus = : saraduje.sa privrednim i drugim organizacijama, kao i sa respektivnim institu- cijama, Putem saradnje sa privredom Pravno-ekonomski fakultet se inkorpo- rira ui red onih ustanova iz specifitnog kreativnog’ domena koje doprinose ve = : ~éem_angaZovanju nauke-i istrazivatke delatnosti u cilju iznalazenja optimal: * won nih-reSenja relevantnih za’ materijalni progres drufivene zajednice,. narotito. g “u pogledu.njenog materijalnog razvitka. : we cs S obzirom ina to da i Pravno-ekonomski- fakultet u NiSu spada ai usta” nové u kojima ‘se planski i kontinuelno’ odvija istraZivatka delatnost, iako za- sada preteino'u.vidu individualnog. istrazivatkog rada, .Pravnorekonomski “far kultet se, posmatrano u celini, izjednatuje w.pogledu istrazivatke aktivnosti - _ 8a akademijama’ natka.{ nauénim institucijama u okviru’ privrednih organiza _ -cija.. Ovde treba istai'da ée privredne organizacije sve vide odvajati finan: ~ > sijska sredstva iz svog ukupnog dohotka u istrazivatki-rad — primenjena i rav- zvojna istra¥ivanja. Sto s¢ tite fundamentalnih istrazivanja u.svim oblastima nauke, ona: ée i dalje biti finansirana preko fondova = federacije i republika, koji nee, imati_bud%etski karakter, a delom iz izvora samih istrazivatkih ustanova.*, oe en ak Peis. - | U napisu nege biti Siroko zahvaéeni razliéitt aspekti manifestovanja aktiv- ~~ nosti, visoko8kolskih ustanova, u koje razumljivo spada i, Pravno-ekonomski fakultet.' Koncepcija_napisa je-relativno uska. Naime, postavijen je cilj da se é u $irokim crtama uka¥e na vidove saradnje Pravno-ekonomskog fakulteta.si = ~~ +O -rezoluciji Savezne skupStine 0° naufnoistrativatkom radu’ ,NIN’,” Beo- _ grad, 1965. (24. ; “ 5F privredom, Pri tome’ glavna paznja posveéena je sledecim vidovima neposredne ~ saradnje koju je moguée ostvariti? - ~ > > 3 Ly ~ 2, Prvo, saradnja u vidu izvodenja strutne prakse'studenata koja se obavija - u privredriim organizacijama, pravosudnim’ i-drugim ustanovama i organiza~ cijama. : Znataj problematike izvodenja strutne prakse studenata u toku nastave i izmedu semestara, istaknut je i na savetovanju-odrianém 21964. godine pod naslovom: ,,Saradnja univerziteta i privrednih organizacija u izgradnji kadrova”’ Na-ovom savetovanju su utestvovali: Univerzitet u Beogradu, Univerzitet u Novom Sadu, Privredna komora Srbije i Republitko izvréno vete Stbjj Po pitanju ‘strutnog i praktitnog rada studenata, ‘koji je neophodan i ko- jim fakulteti ostvaruju svoje zadatke, na.savetovanju je pre svega konstatovano ~ da-treba pravno regulisati ovu materiju, Naime, ,,Zakon 0: visokom 3kolstvw ~ (@. 60) predvida da medusobni’ odnosi fakulteta i organizacije u kojoj se orga nizuje praktigan rad studenata utvrduju se.ugovorom.” Dalje, zakon predvida . da sam natin vrSenja’ van8kolske: strutne prakse propisuje fakultetski savet u saglasnosti sa IzvrSnim veéem. ,lzvr$no vee moze propisati uslove pod . Kojima su dréavni organi, ustanove, “privredne i druge organizacije, duzni da primaju studente na strutnu praksu.” . .- Medutim, Izvrino veée nije propisalo uslove za izvodenje vanskolske o strutne prakse studenata, U-vezi s tim, treba pomenuti da postoji shvatanje, koje je po nagem misljenju" opravdano, da republitko izvréno vee svojim propisima ne, moze privrednim organizacijama’ da name¢e obaveze u pogledu * prijema studenata na strutnu praksu. Ne mo%e Se zanemariti ustavno-natelo : da samo na osnovu zakona mogu se propisivati op%ti ‘uslovi za vrienje odre- denih delatnosti radnih organizacija od posebnog drustvenog interesa (tl. 16, - stav 1-Ustava SFRJ). To znati dase’ saveznim ‘propisom treba da predvidi ova obaveza privrednih: organizacija. Qvu okolnost trebalo bi da imaju u vidu kako’ studenti, koji Zive.u uverenju da‘ su radne organizacije apsolutno oba- _vezne da ih primaju_na struénu praksu, tako i fakulteti Koji upuéuju studente na-strutni rad. Medutim, i pored postojanja neregulisanih’ odnosa u pogledu : obaveza i ustanova za prijem studenata na strutna praksu, zahvaljujuéi razu- mevanju i predusretijivosti radnih organizacija, a-delom i saradnji. fakulteta sa radnim organizacijama, svi studenti bivaju primljeni na strufnu praksu za veeme letnjeg i zimskog raspusta. Pri tome je od znataja da studenti budu, praktitno uzev, primljeni u one radne organizacije u koje th Zalju fakulteti. Ova konstatacija vali u potpunosti i za Pravno-ekonomski fakultet u Ni’u. Na taj natin’ obezbedena je'tako potrebna nepostedna saradnja sa privrednim - organizacijama i slu%bama pravosuda, opStinama, itd. . 2 Razumljivo’ je-da su u napisuodabrana tri kompleksna pitanja saradnje fakulteta i privrede. To znati da postoje jo8 dmga pitanja po kojima treba i moze da se ostvari saradnja. Tu spada: ,saradnja pri odredivanju profila strutnjaka i strutnjaka sa raziiéitim nivoima znanja, i pri izradi planova i programa za takve 7 profile”, ,praéenje na'radnim mestima zaposlenih'struenjaka ca fakulteta, a posebno 5 novih profila; njthov tazvoj; saradnja u vezi-sa stipehdiranjem; saradnja preko di- ~.°_plomskih radova; nedostaci u 3kolovanju i spremi.” s -" Pitanje nastave treéeg stepena, koje se zao¥trilo izlinom profirenoSéu‘i ras- cepkanoSéu ovog stepena studija, zatim: pitanje privreda i materijalna osnova fakul- teta, kao i neka druga pitanja, treba da budu predmet.zajednitke diskusije fakulteta i privrednth organizacija. O ovome .videti: Saradnja’univerziteta i privrednih orga- nizacija u izgradnji kadrova, Beograd 1954., str. 2 ££. : -t42) ueVek sam broj studenata Beogradskog univerziteta koji je na primer, oba- vio praksu u toku letnjih ferija u Skolskoj ‘1962/63. godini, ukazuje na nu- Ynost predvidanja odredenih uslova za.obavijanje strutne prakse.* Sto se tie, situacije na Pravno-ekonomskom fakultetu u Nigu u_toku Bkolske 1963/64. godine, zapata se poveanje ukuptog broja studenata ‘koji su“ obavili struénu praksu, To je odraz opSteg porasta broja studenata. Tako za’ - vreme zimskog raspusta’vanskolsku strutnu praksu obavilo je 136 studenata Ekonomskog odseka (pri tome 31 student osloboden je od obavljanja prakse). Praksa je obavijena u 72 radne organizacije. Od toga preteznim delom u in dustrijskim preduzedima. Nesumnjivo da je po%eljno ostvariti veti diverzitet radnih organizacija posmatrano po privrednim granama i granama delatnosti Na taj natin biée pruzena veta*moguénost studentima da se blize upoznaju. - sa “organizacijom, strukturom i poslovanjem radnih organizacija. razlititih po svojoj osnovnoj delatnosti. Ovde se imaju prvenstveno u vidu transportna pre duzeéa, spoljnotrgovinska preduzeca, turistitke organizacije i ugostiteljska pre~” duzeéa, tj, preduzeéa u_kojima’ postoji potreba za strutnim kadrovima. Za vreme letnjih ferija-u’ ptotekloj: $kolskoj godini praktitan rad je imalo . da obavi 122 studenta Ekonomskog odséka (u 55 radnih organizacija). Intemni Pravilnik Pravnorekonomskog fakulteta 0 strutnoj praksi od 1962. godine, koji, naravno nitim ne tangira radne organizacije u ‘Kojima strudenti, mogu da obavijaju strutnu praksu, se odlikuje izvesnim nedostacima. Ti nedo- staci su istaknuti iu IzveStaju o radu Pravno-ekonomskog falkulteta zd 3kol- sku 1963/64. godinu. ”» Ss cert Najzad, ‘kao opSti zakljutak u pogledu mera ‘i ‘akeija koje bj trebalo pre- duzeti, sledi ‘sledeée: . 7 mo = (1) Odréavati neposredne Kontakte sa radnim organizacijama, koje dolaze . wobzir za obavijanje vantkolske strutne prakse (ovde. se ukljutuju i one radne organizacije koje stipendiraju pojedine studente, kao i patronatske radne.orga-” _ nizacije); not > = (2) U’ sporazumu sa radnom’ organizacijosn’:sastavijati program rada za vreine prakse Za svakog studenta, koji ée program odgovarati karakteru i struk- turi'osnovne delatnostidotitne radne organizacije; Je ooo (3) Unapredivati metod oblika praktiénog rada u vidu aplikacije .metoda: tekuée prakse- 2 Lee "5: Kao maredni znatajan vid saradnje,Pravnoekonomskog fakulteta ‘sa. privredom sastoji se u organizovanju posebnih.kurseva—seminara u trajanju od g—12 nedelja, odnosno-od 2-3 meseca, Plan rada seminara Koji su. prven- - stverio namenjeni rukovodiocima radnih onganizacija, i to po strukama, bili injeni ‘po ciklusima’ srodne tematike. U odréavanju predavanja-i kon- sultacija uéestvovali bi mastavnici fakulteta, prvenstveno nastavnici iz: Beo- ” grada, zatim pojedini struénjaci iz privrede, sindikata,-i tsl, ~ Sto se tite nastavnog plana, isti bi uglavnom. trebalo. da sadr¥i-sledete elemente: 5 . — Ekonomija Jugoslavije (a) faktori razvoja’ Ekonomije Jugoslavije; ° (2) razvojne karakteristike privrede u.posleratnom periodu; (3) privredni sistem Jugoslavije; . ® U-pogledu predvidenih uslova za,-obavljanje strutne prakse videti referat Univerziteta u Beogradu podnet a navedenom. savetovanju,. str.- 15—16, fer 143(4) drugtveno planiranje u Jugoslaviji; (5) spoljnotrgovinski i devizni sistem? (6) uskladivanje’ privrednih: kretanja; ~ = +" (7) investiciona politika; ~~ . i *(8) pro’irenje spoljnotrgovinske razmene i jate inkorporisanje jugoslo- venske privrede u medunarodnu podelu rada; . (9) bankarski i kreditni. sistem; (20) politika cena, - ‘ = Ekonomika preduzeéa . . (1) préduzeée Kao-nosilac reprodukeije; ~ 2 ~ (2) planiranje u preduzetima; | fo ~ ) angazovanje sredstava u reprodukeiju; (4) nakela ckonomije reprodukeije;-: 9 "+ (5) ukupna ckonomignost izrazena troSkovima;, : (6) rentabilnost; 2-7. L . (7) xezultati reprodukcije i raspodela’ dohotka; (8) integracioni procesi i oblici’ ~ - — Rukovodenje « preduzetu. > iski i komercijalni-poslovi ui’ preduzecu. (2) funkeije; (2) preduzete 1 titte;. - ae (3) izu&avanje tr2i8ta i trignih kretanja; - a8 (4) triiSte. nabavke ‘i :prodaje;—, 5 Bon 45) ekonomska propaganda; © ~:~ oo = Analiza poslovanja preduzeéa. ea ol ay = Organizacija rada-i organizacija. proizvodnje, - — Rukovodilac preduzeéa,’ 7 ~~». ~~ (2) poloaj rukovodioca’ (direktora); - (2) odnos rukovodioca i organa neposrednog radnitkog samoupravijanja; ~ = (G) odnos rukovodioca prema: spoljnim nosiocima poslovne aktivnosti. = Poslovna politika preduzeéa, = Osnovni’ problemi iz oblasti: industrije, poljoprivrede, saobrataja, trgo- vine (unutra3nje-i spoljne), itd. “ - a 2 — Problem privrednog razvoja u periodu 1964-1970. god. — Osnovi ekonometrije i'linearnog programiranja. —Nauénoistrazivatki rad i privredna preduzeéa, a 4. Naredni (treéi) vid-saradnje"fakulteta i privrede, koji je pored svoje «_permanentnosti-i najdelikatniji, i po svojoj aktuelnosti karakteru i znataju, predstaylja nawtnoistrazivatki rad na fakultetu i telnje povezivanje istrazi vatkog rada sa dru’tvenom praksom. . on “Pravno-ekonomski fakultet,. za sada je jedina nauéna i najvila -nastavina, ustanova druftvenih nauka u Niku. Otuda, pre svega, proistitu konkretne oba~- _veze. i odgovornost, kako wu spremanju. kadrova za potrebé druftvene prakse (tj), za. potrebe* privrede i pravnih sluZbi), tako i-za organizovanje nauéno- “ istrazivatkog rada’u oblasti ekonomije'i prava. Organizovanje bi se~ ostvari-- 44 : ~potrebe privrede; valo preko fakultetskih nautnih ustanova, odnosno ustanove, ili u drugim oblicima. . 'U vezi sa zadatkom sprovodenja nautno-istrazivatke aktivnosti, koja pred- stavlja vrlo-slozenu delatnost, potrebno je ukazati na prisustvo nekih pitanja kao’ Sto su: a . = mesto fakultetske nauéne ustanove u sistemu nautnog istra¥ivanja na, Univerzitetu u Beogradu; . - — orijentacija fakultetske nautne ustanove u pogledu vrste istrazivanja; — potreba intenzivnijeg povezivanja sa privrednim organizacijama %jim sredstvima’ se-ima prvenstveno da vr8e primenjena i razvojna istraZivanja za — materijalna baza fakultetske nautne ustanove; - - ingnstonicanje fakultetske ‘nau&ne ustanove ‘(problem optimalne di- menzije); ia —-natin finansiranja nautne ustanove i usavrSavanje sistema finansiranja; + natin nagradivanja.nautnog kadra —. stalnih - saradnika’ fakultetske nauine ustanove; : — preteZnost timskog rada u fakultetskoj nautnoj ustanovi; —brojnost problema koji se mogu reSiti putem nautnog istrazivanja s-jedne strane, i'relativno skuteni nauéni kadar, s druge strane; 7 — potreba.clastitnosti u pogledu. rokova ugovaranja izmedu fakultetske nautne ustanove i narutilaca istrazivanja; . . — oblici stimulisanja fakultetskog podmlatka koji pokazuje sklonosti i spo: sobnost za nautni rad; =. tazvijanje- samoupravljanja'u fakultetskoj nautnoj ustanovi, - Kao Sto je-veé napred istaknuto ovde su ukratko izlodena neka pitanja iz slozene oblasti organizacije i sprovodenja’ istrativatkog rada na fakultetu.” Kad’se raspravlja, pa tak’ i ovako skromnim razmerama,,o istrazivatkim ustanovama, i to bez obzira na tip ustanove i mogucu orijentaciju u konkretne domene nautnih istrazivanja, tedko se moze izbeti jedan kratak osvrt na‘ izve- sne. op&te’ fenomene u oblasti ‘istrazivadke: delatnosti. To ée redi, da pored ukazivanja na opStu postavku o osnovnoj- funkeiji nauke: ,,otkrivanje i sazna- vanje objektivne istine 0 zbivanju, o prirodi i Ijudskom drugtvu...”4, kao i na opSteusvojenu postavku da‘ se nauéni rad zasniva na primeni nautnog me toda, treba ukljutiti i osvrt na izvesne relevantne momente i-tendencije. Zna~ ‘aj istih, s obzirom na njihovu permanentnu prisutnost, ne’ bi trebalo pot-~ cenjivati, Bo Pre svega potrebno je setiti se da se kod nas pre jednu deceniju vodila “dugotrajna i oStra polemika u naw&nim Krugovima o tome u kojim se .odre- denim ustanovama moje jedino uspeino da odvija i neguje naugno-istrazivatki rad. Naime, da li u krajnjoj Jiniji samo na univerzitetu, ili pak u akademijama nauka.(u kojima su se kasnije razvila i odeljenja drugtvenih nauka). U zavisnosti od ovih osnovnih shvatanja sledio je i zakijutak u pogledu davanja primata, bilo univerzitetu, bilo akademijama u organizovanju i spro- vodenju istrativatkog rada. 4 Nauka se.mo%e tretirati kao specifiina forma, drufivene svesti...”, a ako te, nauka definige kao specifitna. Ijudska aktivnest, kao specifigan natin’ odnosa prema stvamoSéu, njen cilj je otkrivanje zakona razvitka pojava...”,' Milanovié, - Bi: Predmet opite nauke 0 drutvu — Osnovi nauke o drudtvu, Beograd 1963. str. 107 £f . x0 145* akademizam i prakticizam’ PoSto se ovakva iskljutiva glediSta nisu mogla uop3te u iskustvu da veri ciraju, tj. pokazalo se da su ona neodriiva, to se mote reéi da Se danas vide ne javijaju.u tom pogledu tako opretna i nepomirljiva glediita.. Otuda i pojava da vie ne dolazi-do izrazaja jednostrana teza i natelo ‘da se nauéno-istrazivatki rad mo%e, odnosno treba da ogranii na ‘jedn ustanovu, kao jedinog efektiv- nog mosioca nautno-istrativatke aktivnosti, ukljutiv ovde i sam metod i ,teh-~ niku rada-svih Kategorija nautne delatnosti. To znati da kako univerzitetu, tako i akademijama nauka ‘pripada neosporno odredeno mesto u sistemu na- uénih institucija, S . ‘Medutim, tek 3to se prevazitla napred-navedena devijacija u shvatanju. mesta, odnosno ustanove u kojoj se moze da organizuje i ostvaruje istrazi- vatka delatnost, javile su se. nove: devijacije, Ovde treba pre svega pomenuti Posebnu painju priviati polemika-u-pogledu prioriteta fundamentalnog, iif primenjenog istrazivanja, polemika koja je posledica devijacija u shvatanj nautnog .rada i Klasifikovanja vista: istrazivanja? O ovome éemo: se kasnije ._ jo pozabaviti. : Za Sire sagledavanje organizacije nautnog rada, zatim nauéno-istrazivat kih ustanova i njihovog: polozaja, kao i potrebe tretiranja istrazivatke delat nosti-kao sastavnog dela procesa drugtvene reprodukcije, dali su svoj doprinos: Zakon o otganizaciji nautnog rada; Zakon o finansiranju nautnih ustanova; politika Saveznog saveta za nautni rad i’ republitkih saveta za nautni rad; Rezolucija’ VIII kongresa o, narednim. zadacima SKJ (ad IV); Skup&tina SR Srbije — Rezolucija-o smernicama.za izradu druStvenog plana SR Srbije za period do 1970. godine; Rezblucija o smemicama za izradu druStvenog plana Jugoslavije za period 1964-1970. god.; Druitveni plan Jugoslavije za 1965. godinu; diskusija Saveznog i Prosvetno-kulturnog veca o razvoju, ulozi i, Zna~ taju istradivatkog rada (20. 10. 1964.’ god.). . - U™ Rezoluciji VIII kongresa SKJ :polazi se od toga da ,,na danaSnjem stupnju razvitka socijalistitkog druStva, nauka i primena nautnih dostignuéa se istitu kao neophodan preduslov, dru&tveno-ekonomskog progresa, veée dru- Btvene produktivnosti. rada, podizanja Zivotnog standarda, oslobodenja rada i “ovekove lignosti...” Dalje, u'navedenoj diskusiji vodenoj u Saveznom i Prov svetno-kulturnom: vetu, . istaknuto je prvo, da se nauka kao deo drudtvenog rada opredmeéuje tek u sferi materijalnog stvaranja dru&tva; drugo, postojanje uzajamne povezanosti nautno-istrativatkog rada i materijalnog-napretka drus- tva; tree, veéa samostalnost. istrazivatkih ustanova i onih dru8tvenih faktora koji su zainteresovani za odredene vidove nautnih istrazivanja, odriosno za 5 Videti: Stankovié, §.: ‘Druftveni plan i akademije — ,Politika”, Beograd 1964. god.; Jankovié, B.: Zapostavijen nauni rad. na univerzitetima — ,Politika”, Beograd od 12. I 1964. god.; Duritié, I; Stvaralatka-snaga nauke — Politika”, Beograd 1964. god. - . 5 peop EEN, Be Nerazdvojna’ povezanost ‘strativanja i prakee —_,Pobitika’ jeogad br. 382. 7 Fond 2a nawtno-istuaZivatlhi iad: omogudio je pristupanje obradi brojnih pro- blema iz oblasti svih nautnih disciplina i-svih Kategorija istrativatkog rada, iako ne i u isto} srazmeri. Pojava da je dolazilo do finansiranja pojedinth radova, iz sredstava repablitkog fonda za nautni rad, koji radovi su medutim upadijivo ‘osred- nje vrednosti, time se ne Zeli da umanji’znataj kako Saveta za nautni rad, koji uostalom nije ni bio anbitar za dodeljivanje sredstava iz fonda za nautni. rad, tako i politike Saveta za nauéni rad, Aktivnost sepublitkog fonda za naugni rad’ treba ceniti u svetlu gredstava Kojima on raspolaze, i a + 146razvoj nauke uopSte; tetvrto, -poveana uloga privrednih’ organizacija kao no- silaca, finansiranja istrazivatkog rada, itd, Ostvarene izmene u raspodeli. do- hotka omoguéyju veéa ulaganja u istrazivatki rad, te stoga privredne organi- « Gndividaalni instituti), bilo-u okviru zajednice preduzeéa (tzv. kooperacion! institu zacije, tija proizvodnja se nauéno sve vise zasniva na rezultatima, istraZivatkog rada, treba da predvide u raspodeli dohotka’ potrebna sredstva za nautno-, . istradivatki rad (v, DruStveni plan Jugoslavije za 1965. godinu). Treba pomenuti da se sve vite javlja pozitivna tendencija. organizovanja principijelnih diskusija, odréavanja simpozijuma, sprovodenja anketa 9 mestu i znataju nautno-istrazivatkog rada, bilo fundamentalnog, bilo primenjenog, lj razvojnog, ma kolike to,za verzirane izgledalo unekoliko trivijalno i suvitno raspravijanje o neospornom znataju istrazivatkog rada uopSte i koji: se ne moze grubo razdvojiti, jer se i sama nauka ne mote otro polaizirati, niti se moie’ pojedinom -vidu istrazivatkog rada davati prioritet, Isto tako raspravija s€ © organizaciji i metodologiji nautnoistrazivatkog rada u na¥im uslovima. To ‘isto vali i 2a problematiku isgradnje iskusnog Kvalifikovanog_nautnog kadra u kome pogledu uzev uopite nikad neée biti -viska, Ovo otito potvrduje situacija_u razvijenim zemljama u kojima se inate vrée velika ulaganja u nauku, Dalje, u.nauénim krugovima vode se diskusije o-stilu nauénovistra%i- vatkog rada,‘o nautnoj ,klimi” odnosno ,,atmosferi” u istrazivatkim ustano- vama,“o merilima. pri oceni kategorija istraZivatkih ustanova® : Tako.se’na$a razmatranja odvijaju u.skromnim okvirima, ne treba“da ostane nezapalena okolnost o postojanju specijalizovanih nautnih ustanova i naugnih institucija opsteg karaktera. Pre svega treba‘ ukazati na razliku ize medu_specijalizovanih instituta i institita op3teg karaktera, Razlika se ispo- Yava u pogledu nauénih disciplina, predmeta istrativanja, dijapazona usmera- vanja, naucnih akeija, spektra problema koji: se prouéavaju i, najzad,-u po-. gledu njihove afirmacije tinutar naunih institucija uopste.® aac Medutim, izmedu ova dva tipa nautnih instituta ne mota postojati su: Stinska razlika u pogledu kategorije'istrazivanja — fundamentalna i primenje- na. Isto tako’oba tipa instituta iz domena druStvenih nauka primenjuje iste metode istrazivanja (metod indukcije, dedukcije, zatim ‘istorijski metod, metod apstrakcije ~-apsolutne odnosno’ relativne” Marksove ‘ekonomske metodolo- gije u objainjavanju ekonomskih pojava, itd.), ~ 8’ Sto se tite Kategorizacije nautno-istraZivaékih ustaiova, postoji na primer; prodlog (0 vakvo} Semi: industrijski institut, uw okvirw industrijskih preduzeéa ill ,koncern'—, instituti”), zatim instituti koji se malaze u-okviru visokih nautn’h institucija — univerwiteti i akademje nauka, Videti Veliékovié, D.: Uvod u diskusl © problemima saradnje.nautno-istrazivatkih ustanova i privrednih preduzeéa materijal_sa savetovanja o saradnji nauno-istradivatkih ustanova i privrednih pre= * duzeéa, Beograd. 196: -- izdanje Zavoda za wnapredenje organizacije rada.:., str. 9 $f, Kao Sto se vidi ovde je zanemaren aspekt Seme prema predmetu istraZivanja Pojedinih nautnih disciplina i natina finansiranja:istraZivatkih ustanova. ‘Treba pomenuti da radi Klasifikacije vrote istrazivanja, odnosno nautno-istra- Bivatkih ustanova, nautna-istrazivatka delatnost se deli u’ fundamentalna, prime- njena i razvojna istrazivanja. Medutim, nije redak slutaj da zbog ovakve podele nastaju. i pogreina ‘shvatanja i intenpretacije istrazivanj ~ © Smatra se.da se i u vetim specijalizovanim institutima, pod _pretpostavkom izvrSene podele rada izmedu tukovodioca istrazivanja (,research director’) i ruko- vodioca -finansijeko-ekonomskog poslovanja; (,executive director’), se postize bla aficmacija nego u odgovarajudim institutima opSteg tipa (Zak i kod postojanja iste podele rada u rukovodenju institutom. {o'O moguénostima Koridéenja ekopesimenta ‘u_drutvenim naukama; videti? R. Lukié: Osnovi sociologijé, Beograd ‘1964, str, 78-81. zt a . . 147,“time fto se nautnoistra¥ivatke ustanove, ‘pre svega ut oblasti drubtvenih nauika, ne orijentiSu na ostvarivanje pojedinih praktitnih rezultata, za koji bi bile neposredno zainteresovane pojedine. radne organizacije, to nikako ne znati da je nauéni rad, van, stvarnosti, da nije povezan sa privredom, Pre svega fandamentalno i primenjeno su usko povezane. Poznat je dalekoseZni prak- H¥ni uticaj fundamentalnih istraZivanja iako me odmah i neposredno. Stavite, uopsteno refeno, postoji samo nauka i njena’ primena, a ne fundamentalna ynauka i primenjena naka. Medutim, ovde je ref o-nauci, a ne o kategoriji istradivanja. ‘Ono Sto je bitno to je: prvo, izbor zadataka nautnoristrazivatke ustanove, pri Zemu se kao osnovno merilo i clementi jayljaju korisnosti istrazivatkog Fadaza tazvoj nauke; drugo, praktitna ili teorijska’ostvarljivost zadataka; treée, izbor prioriteta zadataka. Kao ‘narednf znatajan tehnitko-organizacioni postupak javija se definisanje.zadataka, tj. fiksiranje trajnih ciljeva zadataka- Razume se, da je za istra¥ivatki rad potrebno poznavanje metoda istrazivanja. Medutim,.truizam je da’bi neko mogao biti nautni radnik, istrazivat, nije do voljno samo poznavanje nautnog metoda rada j tehnike istrativatkog rada, vee i poznavanje nautine problematike dotitne wie struke. : ‘Ovo bi predstavijalo suftinu pitanja sadrzaja i opSte fizionomije nautno- istraZivatke. ustanove uopSte, a posebno ‘istraZivatkih ustanova dragtvenih nauka u koje spada i istrazivatka ustanova Pravno-ckonomskog fakulteta “u Nigu,,Treba dodati da ovo pitanje spada u red onih koja se ne moraju stalno refavati, To ée redi, da ovde nema potrebe za stalnim korigovanjem i revidir ranjem natelnih postavki. Naime, u ovom pogledu postoje manje-vile opste usvojene formulacije i definicije, ‘odnosno Seme Kategorizacije nauénoristraZi- vatkih ustanova, bilo opiteg ipa, bilo specijalizovanih. Sto se tie pitanja sistema’i metoda rada,.ono se faktidki svodi na orga” nizaciju istrazivanja, Semu organizacije istraZivanja u ‘nautnom institutu Prav- noekonomskog fakulteta, pod pretpostavkom njegovog’profila kao adekvatne _nauéno-istrazivatke ustanove..To znati organizacije ‘Koja je svoju aktivnost uomerila na fundamentalne i primenjene probleme. O&gledno da se kod formulisanja pitanja sistema organizacije i metoda sada, ima prvenstveno u vida efikasnost istrativan ja i produktivnost rada Mlanova istraZivatke organizacije u procesu istrazivanja postavijenih. problema, Kako fundamentalnih, tako i primenjenih po svome Karakteru. Pitanje skladne proporcije izmedu furdamentalnih i ‘primenjenih istrazivanja dobrim delom je u zavisnosti'i od kvalifikacione strukture istradivatkih kadrova, materijalne~ baze, efikasnosti sistema i mehanizma finansiranja, potencijala druBtvenih fondova za nauéni rad, itd, Posle ovog opstes,, preteZno uvodnog izlaganja o nautnoristrazivatkim ustanovama i nekim aspektima kompleksnosti istrazivatke problematike, &jim okvirima su ukratko skicirani elementi saradnje Pravno-ekonomskog fakulteta sa privredom, sledi sumaran prikaz postojeceg istrazivatkog instituta na ovom fakultetu, kao i potencijalnih moguénosti za sprovodenje nautno- jstra¥ivatkog rada od strane koleKtiva fakulteta na raznim nivoima, Prilikom ocene uloge i znataja ove istrazivatke ‘ustanove treba poti od Konstatacije da ista pre svega spada u red takozyanih nojakih istradivatkih institucija, kako u pogledu materijalne.baze, tako i Razlog zaostajanja Pravno-ekonomskog fakulteta ‘kvalifikovanih Kkadrova.’_ u pogledu uspelne nav w%ne aktivnosti na Sirém planu, jeste’ aktuelan i dosad’samo delimitno een, 148 F .4 kadrovski problem. Kao Sto je poznato postoji meduzavisnost izmedu formi- ranja stalnog nastavnog kadra i procesa-izgradnje nautnih kadrova_razlititog profila. To znati da,se pitanje fakultetske nastave i istrazivatkog rada'na fakul- + tetu mora posmatrati sa aspekta jednog jedinstvenog procesa, Iclauéi osnovnu problematiku rada fakulteta u protekloj 1963/64. godini, dekan fakulteta je istakao ,da pred fakultetom tek predstoje zadaci naugno- istrazivatkog rada u cilju reSavanja brojnih problema ‘iz drutvenih odnosa u. ‘ojima ekonomske i pravne discipline u sistemu dru&tventh nauka imaju svoju odredenu vrstu. Pravnoekonomski fakultet ée morati_da pronalazi sve one adekvatné forme nautnog rada u cilju reSavanja pitanja i problema. privrede i dru’tva koja spadaju u domen ckonomskih i pravnih nautnih disciplina”. +. Vanredna je okolnost, iako relativno prolaznog karaktera, da se na Prav- no-ekonoinskom fakultetu nauka ne moze u adekvatnoj meri da neguje, to pre svega vati za fakultetsku ustanovu koja formalno ima status istrazivatke institucije, Da bi se stvorili uslovi za postupne promene u tom pogledu, u njoj “bi, -pored ostalog, trebalo’pridi sistematskom izgradivanju’mladeg nautnog kadra, kao i daljeg njegovog usavrSavanja,-i koja bi sakupila kako nastavnike, “tako i saradnike fakulteta. Misli se pre svega na nastavnike’iz onih nauénih disciplina relevantnih za ckonomsku aktivnost radnih organizacija. kao proiz vodaéa, i za osnovne elemente ekonomije reprodukeije!t Time se ni najmanje ce zanemaruje znataj fundamentalnih istrazivanja u oblasti ekonomskih i pravnih nauka. a ~ Medutim, i pored ovakve vanredne okolnosti ne bi se moglo rei’ da na- stava, posmatrano u_celini, zaostaje znatito’ od prosetnog” jugoslovenskog slandarda, .Naime, zahvaljujuéi pre svega anga¥ovanju visokokvalifikovanog nastavnog kadra sa Univerziteta u Beogradu, obezbedena je zadovoljavajuéa nastavaiz odgovarajucih predmeta prvog i drugog. stepena studija. Sem toga. time se ostvaruje ujednatenost, iako ne u potpunosti, u pogledu nastavnih planova, sadrZinski.i u pogledu osnovnih oblika nastave “izmedu ‘istorodnih fakultet u Beogradu iNidu.> — - 7 « Ja€anje materijalne baze, Sto bi, pored ostalog doprinelo i relativno orga- nizovanijem’ formiranju_mladih ‘nautnih Kkadrova, zatim boljoj materijalnoj opremljenosti, izgradnji kompetentne dokumentacione sluzbe i obradi nautne i struéne literature, S8o je jedan od’uslova racionalnosti u_istra¥ivatkom radu, istrazivatka ustanova bi mogla sve jate da se povezuje’ sa‘druStvenim | delatnostima u oblasti ekonomije i prava. To ée reéi, da bi istrakivatka usta~ nova na fakultetu pored“rada na unapredenju nastave, ‘uestvevala, uu. grani- cama svojih sposobnosti, iu. reSavanju pitanja od znataja za druStveni i pri- vredni razvitak socijalistitke’ zajednice. . Posmatrano sa aspekta odseka i njihove nauénoistrazivatke , aktivnosti treba pomenuti, sledeée: Pravni> odsck naSeg fakulteta. mogao -bi, Aa. primer, udestvovati u’ organizovanju kolektivnog istrazivatkog rada (recimo na nivou Katedara) iz oblasti druStvenog samoupravijanja kao osnovnog. ustavnog na- éela i osnove druStveno-polititkeg sistema... .) | 41 Kao i ostali fakulteti tako’ i\Pravno-ekonomski fakultet bi imac da ostva- ruje zadatke u vezi’ sa istrativatkim radom i usavrSavanjem njegovog metoda, ne samo, putem ‘instituta i specijalizovanih nautnih onganizac To znati da bi trebalo takode pristupiti organizovanju nauSnih.grupa i naugnih diskusija, odr¥avanju aa uénih sastanaka, i dr. 32 Poznato je da dokumentaciona i. informativna sluZba’ zahteva svoju organi- zaciju, svoju metodologiju, i najzad, svoju sehnikis 7 - . - E 49Sto se tite Ekonomskog odseka fakulteta, postoji° moguénost da autorski kolektiv iz reda nastavnika i’ iskusnih saradnika preuzme obradu odredene “tematike iz oblasti opSte ekonomije Jugoslavije ili pojedinih granskih ekono- mika. Praktitno ostvarenje ove moguénosti u zavisnosti je od spremnosti pre svega privrednih organizacija i odredenih drutveno-polititkih zajednica, da njihov rad poveZu sa nautnim radom.** Pri tome je takode relevantan i afinitet nastavnika i saradnika za timski rad, Dalje, s obzirom da ée se po svemu sudeti “uskoro ostvariti zamisao proSirenja trgovinskog smera, pri Semu’je akcenat stavljen na’ spoljnu trgovinu, tose time prokiruje platforma za istra~ Yivatki tad Ekonomskog odseka, - U zavrinom delu na8ih izlaganja daju se nekoliko karakteristitnih. poda- taka koji ilustruju sadagnje stanje u pogledw: nastavnog kadra,. realnog nosioca istrazivatke aktivnosti na Pravno-ekonomskom fakultetu u granicama njegovog radnog kvaliteta’ za istrazivatki rad na standardnom nivou. . — Na Pravnom odseku ima 11 stalnih nastavnika i 8 asistenata; - —.Na Ekonomskom odseku ima 8 stalnih nastavnika, od kojih 5 imaju status predavata, i 10 asistenata; - — za odr¥avanja predavanja iz redovnih tefajeva angazovano je 40.hono- ramih nastavnika, 3to predstavija impozantan’ broj. Od toga: za Ekonomski ‘odsek afgazovano je 25, a za Pravni odsek 15 nastavnika. Iz ovog proizilazi da na Ekonomskom odseku odnos stalnih i‘ honorarnih nastavnika je nepo- voljan, dok je.odnos asistenata neto povoljniji. Razume se.ovaj odnos ée se uskoro u jatoj meri izmeniti i ‘to izborom asistenata i predavata u zvanje do- centa koji su stekli stepen doktora-ekonomskih nauka; . ~ = u-protekloj Bkolskoj :godini na fakultetu'je nedostajalo ukupno 38 na stavnika, od toga na Ekonomskom odseku 21 nastavnik,’a na Pravnom odseku 17. -Asistenata nedostaje 31, od. toga,15 na Ekonomskom odseku, a na Pray- nom: 16. 5 ont . Jatanjem sopstvenog nastavnog kadra na fakultetu stvorile bi se mogué nosti za jedan relativno Siri i sistematski istrazivatki rad uopte, kao i za jos . “teinju saradnju sa privrednim organizacijama. Pri tome: mislimo na vidove saradnje koji ne bi imali provizorni karakter, a takode ne bi imali ni kam- panjski karakter. . - Na kraju, treba posebno ‘naglasiti da preuzimanje istraZivatkih zadataka, bilo od strane privrednih organizacija, bilo od druStveno-polititkih zajednica, aida se medutim izvrSenje primljenih zadataka: poveri, najveéim delom spolj- nim saradnicima, ne mote biti usvojeno kao metod rada fakultetske nauine ustanove. . . Dr Relja OSTOIC 48 Nije iskljudena i moguénost formiranja tima istraZivata iz fedova nastav- * nika kako, Pravnog, tako i Ekonomskog odseka, koji bi pod odredenim uslovima + ‘mogao uspeino- da ebavi Konkretni istrazivatki rad. a va, BEOGRAD — FACULTY OF LAW AND ECONOMICS ‘IN NIS AND BUSINES: SOME ASPECTS OF THE COOPERATION BETWEEN THE UNIVERSITY OF | BNTERPRISES AND ORGANIZATIONS = F © By Dr R, Ostojié : . ‘The ‘author’ considers and analyses the following theoretical and practical questions inthis article: cooperation’ with respect 4o' performance of practical work of the students in the: business entenprises and organizations during the semester und sommer ‘vacations;, Organization of special temporary two or three months long ‘seminars for directors of business enerprises, especially of-industrial enterpri- ses; the permanent mutual cooperation in the fields of scientific research at the faculty, and useful connection of that researchwork with the social practice, ‘Finally, the author’ considers the respective problems of organization the research activity of the faculty. Especially the system’ and the basic methods. of ‘work at the Institute of economic research af the faculty in Ni, and the problems Of creating the young research associates. Namely to haye the professors of faculty attracted for researchwork’ and: to -build up, and that sistemathically and relativly rapid, the young scientist, is one of preliminary condition for-the existence of an institute of research’ at the faculty. - :