Поштована колегинице,

Савет и Управа Међународног славистичког центра имају част да Вас позову да будете
учесник 48. Meђународног научног састанка слависта у Вукове дане који ће се одржати од 13. до
16. септембра 2018. године, на Филолошком факултету у Београду. Савет Међународног
славистичког центра и Наставно-научно веће Филолошког факултета усвојило је теме 48.
Међународног научног састанка слависта у Вукове дане:

1. ЈЕЗИЧКЕ ЈЕДИНИЦЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА У СИСТЕМУ И КОНТЕКСТУ

2. КРИТИЧКА И КЊИЖЕВНОНАУЧНА МИСАО ПАВЛА ПОПОВИЋА
3. СРПСКИ ЈЕЗИК, КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРА НА СТРАНИМ УНИВЕРЗИТЕТИМА –
АКТУЕЛНО СТАЊЕ И ПЕРСПЕКТИВЕ

Молимо Вас да нам електронском поштом на приложеном формулару (у rich text и pdf
format-у) пријавите своје учешће и пошаљете наслов реферата (са краћим образложењем), најкасније
до 1. априла 2018. године, на адресу: msc@fil.bg.ac.rs. Пријем Ваше пријаве потврдићемо
електронском поштом на адресу са које је пријава упућена.
У прилогу Вам достављамо шире образложење тема овогодишњег научног састанка.
Котизацију од 50 евра (у динарској противвредности) у складу са захтевима Министарства
просвете и науке које суфинансира наш међународни симпозијум, можете уплатити на рачун
факултета: 840-1615666-26, са сврхом уплате „Котизација за учешће на 48.МНССУВД“. Потврда о
уплати котизације (за прихваћене теме) доставља се до почетка скупа (поштом, скенирана
електронском поштом или лично).

Важне напомене:
1. Савет МСЦ-а разматраће пријаве тема оних колега којима је позив за учешће упућен на име.
2. Теме се пријављују искључиво индивидуално (не у коауторству).
3. Неопходно је попунити све тражене податке на формулару приложеном уз позивно писмо.
4. Молимо да се назначи уколико је тема која се пријављује за реферат са неког пројекта који финансира
Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Ако Ваш реферат буде прихваћен, удео у
трошковима објављивања рада ићи ће на терет пројекта.
5. Домаћи учесници који нису из Београда сами сносе трошкове свога боравка у Београду.

Примите наше срдачне поздраве,

Управник МСЦ-а

Проф. др Драгана Мршевић-Радовић

НАПОМЕНЕ УЗ ТЕМЕ:
Тема из области језика: ЈЕЗИЧКЕ ЈЕДИНИЦЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА У СИСТЕМУ И КОНТЕКСТУ

Употреба језичких јединица свих нивоа доводи до нарочитог наглашавања појединих њихових
граматичких или семантичких својстава, а понекад и до модификација њихових системских
својстава. Изучавање контекста пружа могућност за сагледавање досад неуочених или недовољно
истражених појава. Ова тема се тиче језичких јединица свих нивоа, тако да омогућава уочавање,
посматрање и решавање различитих питања, као што су, на пример:
1. на фонолошком плану – фонема (као системска јединица) и алофони (као резултат
употребе фонеме у контексту), речи без акцента (у систему) и акценатске целине –
проклитике и енклитике (као резултат говорне праксе), гласовне алтернације (као резултат
говорне праксе) итд;
2. на морфолошком плану –однос морфема и аломорфи, употреба аориста и имперфекта у
тексту, промена бројева у језичкој пракси, употреба синонимских творбених модела у
језичкој пракси (нпр. читалац и читач, спасилац и спаситељ) и сл.;
3. на лексичко-семантичком и синтаксичком плану – утицај контекста на значење лексема
(лексеме које независно од контекста нису у синонимском, антонимском, хипонимском
односу, а у контексту остварују ту релацију), неуобичајени (несистемски) спојеви речи и
семантички, стилски и синтаксички резултати тих спојева, законитости конгруенције и
реална употреба, падежна синомија и др.;
4. проучавања на стилистичком плану, као и питања норме српског стандардног језика и
њене динамичке природе.

Тема из области књижевности: КРИТИЧКА И КЊИЖЕВНОНАУЧНА МИСАО ПАВЛА

ПОПОВИЋА

Дело Павла Поповића тематски је разноврсно, а јединство и препознатљивост даје му

„историјска критика“ као метод проучавања историје књижевности.
На почетку свог јавног деловања (од 1892) Павле Поповић писао је књижевне и позоришне
критике, да би у годинама професорске каријере (1904-1939) интерес за праћење савременог
стваралаштва ограничио на научне монографије. И пре ступања на катедру Велике школе, Поповић је
монографијом О „Горском вијенцу“ (1900) поставио његошологију на научне темеље, баш као што је
студијом „Српска драма у XIX веку“ (1902) дао синтезу српске комедиографије. Приступним
предавањем из историје српске књижевности на Великој школи „Проучавање српске књижевности,
његови правци и методи“ (1904) епистемолошко-методолошки је раздвојио филолошке и
књижевноисторијске студије, залажући се за „историјску критику“ као особен позитивистичко-
стилистички приступ књижевним делима из прошлости. Вођен начелима изложеним у том
предавању Поповић је проучавао све области српске књижевности – народну, стару, дубровачку и
нову књижевност – и кроз велики број значајних студија успоставио образац за њихова будућа
истраживања. Нарочито значајно место у Поповићевом раду заузимају Преглед српске књижевности
(1909) у којем су систематизована знања о народној и старој књижевности и концептуализована
дубровачка књижевност као део српске књижевности и Југословенска књижевност (1918) у којој је
на другачијим начелима започето успостављање појма југословенске књижевности, довршено у
приступној академској беседи „Југословенска књижевност као целина“ (1922).
Поводом сто педесет година од рођења Павла Поповића циљ је научним скупом на којем ће
учествовати стручњаци за све области српске књижевности осветлити место које су Поповићеве
студије имале у проучавању народне, старе, дубровачке и нове књижевности у двадесетом веку: како
у успостављању образаца, тако и као предмет полемичког отклона у име нових парадигми. У вези са
више пута мењаним интересом проучавања књижевности у последњих пола века, важно је испитати
значај који Поповићева многострана истраживања и закључци могу имати за савремено проучавање
књижевности; то је нарочито инспиративно у светлу трансформације статуса позитивних
биографских сазнања током двадесетог века: од циља истраживања у Поповићево доба, преко
ирелевантних података у време доминације иманентног приступа књижевности, до вредних прилога
културној историји крајем века. Посебно битан проблем данашњег проучавања српске књижевности
јесу још увек нерешена питања о њеним границама и о односу са хрватском књижевношћу: у
генеалогији тих питања Поповићево бављењем историјим српске књижевности и
концептуализацијом југословенске књижевности заузима средишње место.
У светлу свега горенаведеног, предлажемо следеће подтеме:
 Метод „историјске критике“: теорија и пракса Павла Поповића и његових следбеника
 „Историјска критика“ у другој половини двадесетог века: између традиције и
оспоравања
 Значај компаративних истраживања за проучавање српске књижевности у делу Павла
Поповића
 Варијације биографског приступа код Павла Поповића
 Позитивизам и архивска истраживања
 Концепције српске и југословенске књижевности Павла Поповића
 О „Горском вијенцу“ и његошологија
 Павле Поповић и проучавање драме
 Народна књижевност и научни рад Павла Поповића
 Стара књижевност у проучавањима Павла Поповића
 Дубровачке студије Павла Поповића
 Павле Поповић као проучавалац нове српске књижевности
 Научна критика Павла Поповића
 Књижевна и позоришна критика младог Павла Поповића

Заједничка тема из области језика и књижевности:

СРПСКИ ЈЕЗИК, КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРА НА СТРАНИМ УНИВЕРЗИТЕТИМА – АКТУЕЛНО

СТАЊЕ И ПЕРСПЕКТИВЕ

1. Српски језик, књижевност и култура у оквиру славистичких универзитетских студија и

перспективе даљег научног развоја славистике на страним универзитетима и институтима.
2. Положај српских лектората у историјској перспективи и синхроно стање.
Лекторати српског језика на славистичким катедрама–актуелно стање, тешкоће у извођењу
наставе, кадровска решења, неговање научног подмлатка, материјална и стручна подршка
српским лекторатима.
3. Примена савремених информатичких средстава и метода (софтверских и хардверских) у
настави српског као страног језика – досадашња искуства, пресек текуће ситуације и
перспективе.
4. Потреба израде институционалног правног оквира за регулисање рада положаја и статуса
лектора српског језика и брига о њиховом раду.
5. Потреба институционалног умрежавања постојећих лектората и повезаност са матицом.
6. Интензивна подршка очувању статуса српског језика као стандардног у контексту појаве
нових стандардних језика.