Akcidentogeni faktori koji utiĉu nanastanak saobraćajnih nezgoda

Ĉovek

pešak, vozač, putnik (suvozač)

najvaţniji faktor u 85-90% slučajeva

2.Vozilo

putničko, teretno, autobus, motocikl,bicikl, zaprežno, tramvaj, voz,

3.Put krivine, rasksrnice, pružni prelazi,suženja

4.Sredina

spoljašnji atmosferski uslovi

- mikroklimatski uslovi u vozilu

Kao što vozači u Srbiji vrlo dobro znaju, ništa vas neće naterati da usporite kao velika udarna rupa koja
se iznenada pojavi ispred vas. Izgleda da su nedavno i kanadski putari saznali za ovaj oprobani recept pa
su u novoj inovativnoj kampanji odlučili da reše problem brze vožnje - veštačkim udarnim rupama.

fotografije sa kanadskih puteva na kojima možemo videti prilično duboke i široke udarne rupe koje su
zapravo nalepnice strateški postavljene na prometne saobraćajnice.

Iako su ove "lažne udarne rupe" najobičnije slike, nadolazećem saobraćaju deluju trodimenzionalno i
realistično, a kako se navodi u obrazloženju, radi se o inovativnoj kampanji za suzbijanje brze vožnje.

Međutim, ove nalepnice izgleda ipak nisu deo zvanične saobraćajne kampanje, već su, kako smo
zaključili po fotografijama, samo deo reklamne kampanje za proizvođača vešanja za automobile, čija se
poruka i nalazi nekoliko metara iza nalepljenih udarnih rupa.

U Kanadi je međutim ipak pokrenuta slična zvanična kampanja u cilju poboljšanja sigurnosti u
saobraćaja, a podrazumeva postavljanja 3D slika dece koja se igraju na putu koje upozoravaju vozače da
uspore u zoni škola.

Inženjeri automobilske industrije su manje-više razvili potrebnu tehnologiju za izgradnju samovozećih

automobila pa se samo čeka najhrabriji koji će tržištu ponuditi prvi model sposoban za autonomnu
vožnju. Međutim, nakon tehnoloških problema, ostaje teži deo jednačine: da li ove mašine treba da
imaju moć da odlučuju ko će preživeti saobraćajnu nesreću?

Automobilska industrija predviđa blistavu budućnost samovozećim automobilima,

međutim, ovo ne može da se dogodi dok se ne reše škakljiva moralna pitanja koje srećemo još u
naučnofantastičnim delima Isaka Asimova iz prošlog veka.

Na primer, da li samovozeći automobil treba da žrtvuje svoje putnike i skrene u provaliju kako bi izbegao
da udari u školski autobus pun dece?

Suočeni sa ovom etičkom problematikom, giganti automobilske industrije su za pomoć morali da se

obrate profesorima filozofije i etike, a veliki deo istraživanja se obavlja na Stanford Univerzitetu gde je
pokrenut Centar za istraživanje automobila.

Firme su u velikoj meri svesne ovog problema i izazova koje on donosi jer njihovi programeri uveliko
pokušavaju da donesu te odluke."

Proizvođači automobila, ali i tehnološki gigant Gugl ulažu milijarde u razvoj autonomnih automobila koji
su već počeli testiranja na otvorenim putevima Kalifornije. U globalnim kampanjama se kao jedna od
glavnih prednosti autonomnih automobila predstavlja brža reakcija kompjutera koji će moći da predvidi i
izbegne potencijalne sudare i nesreće.

Međutim, nesreće će se i dalje događati i upravo u tim situacijama će kompjuter u automobilu morati da
postavi pitanje manjeg zla - da li da skrene na trotoar pun ljudi kako bi izbegao kamion koji mu se
velikom brzinom približava otpozadi ili da ostane na mestu i životno ugrozi svog vozača?

Šta mi lično možemo da uradimo kao učesnik u saobraćaju, kako bismo zaštitili zdravlje i živote nas
samih, naše dece i naših sugrađana?
Od brojnih faktora koji utiču na povećanje, odnosno smanjenje broja saobraćajnih nezgoda, navešćemo
četiri faktora na koje možemo i sami da utičemo:
Poštovanje saobraćajnih propisa zavisi od nas samih, jer smo mi vozači za volanom ili pešaci na ulici.
Poštovanje propisa znači: poštovanje prvenstva prolaza, poštovanje ograničenja brzine, poštovanje
svetla na semaforu… Stručnjaci kažu da se oko 30% saobraćajnih nesreća dešava samo zbog
nepoštovanja propisa. Sam za sebe govori podatak da je 2002. godine u Srbiji zbog povećanja kazni za
saobraćajne prekršaje, zbog veće kontrole policije i zbog većeg poštovanja propisa bilo 430 žrtava manje
u saobraćaju nego 2001. godine. Posle toga opet nastaje "opuštanje" i broj saobraćajnih nesreća u Srbiji
se iz godine u godinu povećava.
Sigurnosni pojas u automobilu i kaciga na motociklu pružaju veliku zaštitu učesnicima u saobraćaju.
Pošto se najveći broj nesreća dešava pri brzini 50-60 kilometara na sat, treba imati na umu da je to isto
kao da ste pali sa petog sprata. Onda možete zaključiti da li treba da vezujete pojas i nosite kacigu.
Navešćemo primer: kada je sedamdesetih godina prošlog veka u Engleskoj uvedeno obavezno vezivanje
sigurnosnih pojaseva, samo je broj mrtvih u saobraćajnim nesrećama bio za 1000 manji nego prethodne
godine. Te godine je i broj povređenih u saobraćaju bio za nekoliko hiljada manji nego prethodne
godine. Iz toga se očigledno može zaključiti da sigurnosni pojas ima veliko zaštitno dejstvo. Zabrinjava i
podatak da je mnogo mladih stradalo ili je povredilo glavu na motoru zato što nije nosilo zaštitnu kacigu.
Prilagodite brzinu vozila uslovima puta i saobraćajnim znacima. Ako je prevelika brzina vozila po lošem i
klizavom putu, veće su šanse da dođe do proklizavanja, sletanja sa puta ili naletanja na drugo vozilo ili
pešaka. Ograničenja brzine kroz naseljena mesta ili i na naizgled dobrom putu sigurno imaju dobre
razloge. Tamo gde postoje ograničenja brzine sigurno ima loših deonica, verovatno ima dece na putu,
moguće je da ima zaprežnih vozila i biciklista, ili su ukrštanja sa sporednim putevima opasna.
Upaljena svetla pri lošoj vidljivosti vozači obično ne koriste jer mnogi misle da su svetla nepotrebna i da
troše gorivo. Pri smanjenoj vidljivosti, upaljena svetla su veoma potrebna, a gašenjem svetala štednje
goriva nema. Čim je kišica, kiša, sneg, susnežica, izmaglica, magla ili sumrak – obavezno upalite svetla, ne
samo da biste videli već, što je mnogo važnije, da biste bili viđeni. Imajte na umu da je smanjena
vidljivost smanjena i za vozača koji vam dolazi u susret, a on onda može da krene u preticanje, ili
preduzme neku radnju kojom može da ugrozi i sebe i vas.
Zato budite maksimalno oprezni kada vozite ili pešačite ulicom. Preduzmite sve što je u vašoj moći da do
udesa ne dođe, jer tako čuvate svoje živote, ali i živote drugih učesnika u saobraćaju.