Professional Documents
Culture Documents
VI Semestar BZR Prirucnik PDF
VI Semestar BZR Prirucnik PDF
Тhis project has been funded with support from the European Commission. This
publication reflects the views only of the author, and the Commission cannot be held
responsible for any use which may be made of the information contained therein.
Издавач:
Висока техничка школа струковних студија
у Новом Саду
За издавача:
др Божо Николић, директор Школе
Одговорни уредник:
Божо Николић
Аутори:
Вера Божић Трефалт
Биљана Гемовић
Весна Петровић
Верица Миланко
Драган Карабасил
Рецензија:
Бранко Бабић
Матија Сокола
Припрема за штампу:
Иван Билић
Насловна страна:
Срђан Димитров
Штампа:
Штампарија „Верзал“, Нови Сад
Тираж:
800 примерака
ПРЕДГОВОР
2
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
Систем безбедности и здравља на раду заснован је на примени принципа
превенције од повреда на раду, обољења или оштећења здравља запосленог који
се спроводе пре почетка рада на радном месту и у радној околини. Овај принцип
превенције професионалних ризика промовисан је директивама ЕУ (Директива
Савета 89/391/ЕЕЦ од 12. јуна 1989. године, о увођењу мера за подстицање
побољшања безбедности и здравља радника на раду, као и остале посебне
директиве донете по основу чл.16. ове Директиве).
Послодавац треба да имплементира мере, које омогућују безбедност и
здравље на раду, на основу следећих општих принципа превенције:
а) избегавање ризика;
б) евалуација ризика који не могу избећи;
ц) борба против ризика на њиховом извору;
д) прилагођавање рада појединцу, нарочито узимајући у обзир уређење
радног места, избор радне опреме и избор метода рада и производње,
при чему посебно треба водити рачуна о томе да се смањи количина
монотоног рада и рада по унапред дефинисаном темпу и да се смањи
њихов утицај на здравље;
е) прилагођавање техничким достигнућима;
ф) замена опасног оним што није опасно или што је мање опасно;
г) израда кохерентне укупне политике превенције која покрива
технологију, организацију рада, услове рада, социјалне односе и
утицај фактора везаних за радно окружење;
х) давање приоритета колективним мерама над индивидуалним мерама
безбедности и здравља на раду;
и) давање адекватних инструкција запосленим.
Уважавајући постављени циљ доношења Закона (смањење повреда на
раду, професионалних обољења и обољења у вези са радом), његови основни
елементи су:
увођење примене превентивних мера пре почетка рада;
одговорност послодавца за примену мера безбедности и здравља
на раду, која се не може пренети на друга лица;
процена ризика на сваком радном месту и у радној околини;
ангажовање службе медицине рада ради праћења здравственог стања
запослених;
већа права запослених да учествују у примени мера безбедности и
здравља на раду преко представника запослених;
одговорност послодавца за обављање послова безбедности и здравља
на раду (одређивање лица које обавља послове безбедности и здравља
на раду – полагање испита о практичној оспособљености за обављање
ових послова);
образовање Управе за безбедност и здравље на раду;
увођење принципа давања лиценци лицима која се баве пословима
безбедности и здравља на раду у виду пружања услуга;
надзор над применом овог Закона преко интегрисане инспекције рада;
високе запрећене казне, итд.
3
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
У циљу имплементације захтева везаних за безбедност и здравље на раду,
који проистичу из Закона, потребно је вршити свеукупну и константну едукацију
како послодаваца и запослених тако и свих других учесника који имају утицаја у
доношењу одлука у овој области и ширењу културе рада којом се ова област
унапређује. Важну улогу у ширењу културе има образовни систем на свим
нивоима.
Сви Правилници који су представљени у овој публикацији доступни су у
електронској форми на Интернет презентацији Управе за безбедност и здравље
на раду Републике Србије (http://www.minrzs.gov.rs/cir/index.php?option=com_
content&view=section&layout=blog&id=26&Itemid=230).
4
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
5
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
Основне одредбе закона
6
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
Процена ризика – је систематско евидентирање и процењивање свих
фактора у процесу рада који могу узроковати настанак повреда на раду, обољења
или оштећења здравља и утврђивање могућности, односно начина спречавања,
отклањања или смањења ризика.
Радна околина – је простор у којем се обавља рад и који укључује радна
места, радне услове, радне поступке и односе у процесу рада.
Радно место – је простор намењен за обављање послова код послодавца
(у објекту или на отвореном и на привременим и покретним градилиштима,
објектима, уређајима, саобраћајним средствима, и сл.) у којем запослени борави
или има приступ у току рада и који је под непосредном или посредном
контролом послодавца.
Управљачке мере – су мере које делују превентивно на појаву
опасности или смањују вероватноћу појаве узрока опасности, мере на основу
којих се утврђује појава узрока опасности или мере на основу којих се утврђује
појава опасности.
Провера – је систематично испитивање ради утврђивања да ли су
активности и резултати који су са њима у вези усаглашени са планираним
мерама и да ли су ове мере ефективно примењене и подесне за остваривање
политике и циљева организације.
Опасност – извор или ситуација која може довести до штете у виду
повреде или нарушеног здравља, штете имовине, нарушавања околине радног
места или комбинације наведеног.
Идентификација опасности – је процес препознавања постојања
опасности и дефинисања њених карактеристика.
Акцидент – је нежељени догађај који доводи до смрти, нарушавања
здравља, повреде, оштећења или других губитака.
Инцидент – је догађај који је узрок акцидента или који може да доведе
до акцидента. НАПОМЕНА: Инцидент код кога није дошло до нарушавања
здравља, повреде, штете или другог губитка се такође сматра догађајем који
"само што се није десио". Термин "инцидент" укључује и "само што се није
десило" и „акцидент”.
Неусаглашеност – је било које одступање од стандарда рада, праксе,
процедура, пописа, учинка система управљања, итд. које може директно или
индиректно довести до повреде или болести, оштећења имовине, нарушавања
радне околине или комбинације наведеног.
Ризик – је комбинација вероватноће и последице(а) одређеног опасног
догађаја који се одвија.
Процена ризика – је свеобухватан процес оцене важности ризика и
одлучивања да ли се ризик може прихватити или не.
Безбедност – је избегавање неприхватљивог ризика од штете.
Допуштен ниво ризика – је ризик који је смањен до нивоа који се може
подносити у организацији обзиром на њене законске обавезе и њену политику
ОH&S.
ЛЗС – су лична заштитна средства.
7
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
Лице за БЗР – је лице које обавља послове БЗР у Управи и огранцима
фирме, има положен стручни испит о практичној оспособљености и које
послодавац писменим актом одреди за обављање тих послова.
Опште обавезе
Обавезе послодавца, у смислу овог закона и прописа донетих на основу
Закона, истовремено представљају права запослених у вези са спровођењем мера
безбедности и здравља на раду.
Послодавац је дужан да обезбеди рад на радном месту и у радној околини
у којима се спроводе мере безбедности и здравља на раду.
Послодавац се не ослобађа обавезе и одговорности у вези са мерама
безбедности и здравља на раду тиме што ће пренети обавезе на друго лице.
У случају настанка повреда на раду због неуобичајених и непредвидивих
околности које су изван контроле послодавца или због изузетних догађаја чије се
последице упркос свим настојањима нису могле избећи, послодавац није
одговоран смислу овог Закона.
Послодавац је дужан да обезбеди да радни процес буде прилагођен
телесним и психичким могућностима запосленог, а радна околина, средства за
рад и средства и опрема за личну заштиту на раду буду уређена, односно
произведени и обезбеђени да не угрожавају безбедност и здравље запосленог.
... непотребно изостављено ...
Послодавац је дужан да донесе акт о процени ризика у писаној форми
за сва радна места у радној околини и да утврди начин и мере за отклањање и
смањење ризика..
Послодавац је дужан да измени акт о процени ризика у случају појаве
сваке нове опасности и промене нивоа ризика у процесу рада.
8
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
ако му послодавац није обезбедио прописан лекарски преглед или ако
се на лекарском прегледу утврди да не испуњава здравствене услове за
рад на радном месту са повећаним ризиком,
ако у току оспособљавања за безбедан и здрав рад није упознат са
свим врстама ризика и мерама за њихово отклањање, на пословима
или на радном месту где га је послодавац одредио,
дуже од пуног радног времена, односно ноћу ако би, према оцени
службе медицине рада, такав посао могао да погорша његово
здравствено стање,
на средству за рад на којем нису примењене прописане мере
безбедности и здравља на раду.
9
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
10
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
2) опис технолошког и радног процеса, опис средстава за рад и њихово
груписање и опис средстава и опреме за личну заштиту на раду,
3) снимање организације рада,
4) препознавање и утврђивање опасности и штетности на радном месту
и у радној околини,
5) процењивање ризика у односу на опасности и штетности,
6) утврђивање начина и мера за отклањање, смањење или спречавање
ризика,
7) закључак,
8) измене и допуне акта о процени ризика.
У Правилнику је дефинисано шта је неопходно да садрже општи подаци
о послодавцу:
1) пословно име (назив), седиште, односно адресу послодавца,
2) делатност послодавца,
3) податке о лицима која врше процену ризика и лицима која учествују
у процењивању ризика (име, презиме, стручна спрема и др.).
Опис технолошког и радног процеса, опис средстава за рад која се
користе у тим процесима (и њихово груписање) и опис средстава и опреме за
личну заштиту на раду врши се на начин погодан за прикупљање и процењивање
потребних информација о тим процесима и средствима према постојећем стању.
Описом се према Правилнику обухватају:
1) објекти који се користе као радни и помоћни простор, укључујући и
објекте на отвореном простору, са свим припадајућим
инсталацијама;
2) опрема за рад (машине, уређаји, постројења, инсталације, алат и сл.)
која се користи у процесу рада и врши се њихово груписање;
3) конструкције и објекти за колективну безбедност и здравље на раду
(заштита на прелазима, пролазима и прилазима, заклони од
топлотних и других зрачења, заштита од удара електричне струје,
општа вентилација и климатизација и сл.), опис њихове намене и
начина коришћења;
4) помоћне конструкције и објекти, као и конструкције и објекти који се
привремено користе за рад и кретање запослених (скела, радна
платформа, тунелска подграда, конструкција за спречавање одрона
земље при копању дубоких ровова и сл.);
5) друга средства за рад која се користе у процесу рада или су на било
који начин повезана са процесом рада, њихова намена и начин
коришћења;
6) средства и опрема за личну заштиту на раду;
7) сировине и материјали који се користе;
8) други потребни елементи.
Снимање организације рада према Правилнику обухвата увид у акт
послодавца којим се уређује његово унутрашње уређење, односно организација и
систематизација радних места за обављање послова из делатности послодавца и
другу документацију послодавца која се односи на организацију рада, као и
11
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
непосредну проверу прописане, односно утврђене организације рада и фактичког
стања организације рада код послодавца.
Снимак организације рада послодавца садржи послове, називе и локацију
радних места где се обављају послови, услове за заснивање радног односа и број
запослених на тим радним местима, од тога број жена, мушкараца, млађих од 18
година, инвалида, радно време и време проведено на одређеним пословима,
одступања прописане, односно утврђене организације рада од фактичког стања
организације рада код послодавца и др.
13
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
неодговарајућа - недовољна осветљеност,
штетни утицаји зрачења (топлотног, јонизујућег или
нејонизујућег, ласерског, ултразвучног),
штетни климатски утицаји (рад на отвореном),
штетности које настају коришћењем опасних материја у
производњи, транспорту, паковању, складиштењу или
уништавању,
друге штетности које се појављују у радном процесу, а које могу
да буду узрок повреде на раду запосленог, професионалног
обољења или обољења у вези са радом;
2) штетности које проистичу из психичких и психофизиолошких напора
који се узрочно везују за радно место и послове које запослени
обавља, као што су:
напори или телесна напрезања (ручно преношење терета, гурање
или вучење терета, разне дуготрајне повећане телесне активности
и сл.),
нефизиолошки положај тела (дуготрајно стајање, седење, чучање,
клечање и сл.),
напори при обављању одређених послова који проузрокују
психолошка оптерећења (стрес, монотонија и сл.),
одговорност у примању и преношењу информација, коришћење
одговарајућег знања и способности, одговорност у правилима
понашања, одговорност за брзе измене радних процедура,
интензитет у раду, просторна условљеност радног места,
конфликтне ситуације, рад са странкама и новцем, недовољна
мотивација за рад, одговорност у руковођењу, и сл.;
3) штетности везане за организацију рада, као што су: рад дужи од пуног
радног времена (прековремени рад), рад у сменама, скраћено радно
време, рад ноћу, приправност за случај интервенција, и сл.;
4) остале штетности које се појављују на радним местима, као што су:
штетности које проузрокују друга лица (насиље према лицима
која раде на шалтерима, лица на обезбеђењу, и сл.),
рад са животињама,
рад у атмосфери са високим или ниским притиском,
рад у близини воде или испод површине воде.
14
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
околини на сваком радном месту, избором и применом одговарајућих метода
врши се процењивање ризика - вероватноће настанка и тежине повреда на раду,
оштећења здравља или обољења запосленог.
Процењивање ризика врши се за сваку препознату, односно утврђену
опасност или штетности, упоређивањем са дозвољеним вредностима прописаним
одговарајућим прописима у области безбедности и здравља на раду, техничким
прописима, стандардима и препорукама.
Вероватноћа настанка повреде на раду, оштећења здравља или обољења
запосленог у вези са радом, проузрокованих опасностима и штетностима на
радном месту и у радној околини, процењује се на основу претходне анализе која
узима у обзир учесталост и трајање изложености запослених опасностима и
штетностима, вероватноћу настанка опасног догађаја и техничке или друге
могућности за њихово избегавање, односно ограничење.
Тежина могуће повреде на раду, оштећења здравља или обољења
запосленог процењује се на основу претходне анализе која узима у обзир
предвидиву врсту повреде (смртна, тешка, колективна или лака повреда на раду)
која се може очекивати. Ако се утврди да на радном месту и поред потпуно или
делимично примењених мера у области безбедности и здравља на раду и других
мера, постоје опасности и штетности, које према налазу процењивача ризика
могу да изазову повреду или угрозе здравље запосленог, сматра се да је такво
место са повећаним ризиком, што се утврђује актом о процени ризика.
15
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
3) оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад;
4) обезбеђивање средстава и опреме за личну заштиту на раду, њихово
одржавање и испитивање;
5) упућивање запослених на претходне и периодичне лекарске
прегледе у складу са оценом службе медицине рада, и др.
На основу оцене службе медицине рада, послодавац актом о процени
ризика утврђује посебне здравствене услове које морају испуњавати запослени
на радном месту са повећаним ризиком или за употребу односно руковање
одређеном опремом за рад.
По спроведеном поступку снимања организације рада, препознавања и
утврђивања опасности и штетности, процењивања ризика у односу на опасности
и штетности и утврђивања начина и мера за отклањање, смањење или
спречавање ризика, у складу са Правилником, послодавац доноси закључак.
Закључак према Правилнику треба да садржи:
1) сва радна места на којима је извршена процена ризика;
2) радна места која су утврђена као радна места са повећаним
ризиком;
3) приоритете у отклањању ризика;
4) изјаву послодавца којом се обавезује да ће применити све утврђене
мере за безбедан и здрав рад на радним местима и у радној околини
у складу са актом о процени ризика
16
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
17
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
минимализовању могућности да запослени буду угрожени односно изложени
опасностима и штетностима током обављања својих радних активности, тако
постављен принцип процене ризика помаже послодавцу и у промовисању
компетентности и ефикасности његове пословне политике и спровођењу радних
процеса.
Избор превентивних мера, којима се спречавају, отклањају или
минимализују могућности повређивања, односно обољевања запослених на
радном месту, приликом обављања њихових радних активности, условљава
претходно препознавање опасности и штетности и њихово вредновање ради
утврђивања приоритета у решавању.
Радно место
18
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
Обавезе послодаваца
Стабилност и чврстоћа
Објекти намењени за радне и помоћне просторије и објекти намењени за
рад на отвореном морају да имају структуру и стабилност који одговарају
њиховој намени.
Инсталације
Електричне инсталације
- Морају бити пројектоване и постављене тако да не представљају
опасност која може бити узрок пожара или експлозије. Сва лица морају
бити заштићена од опасног дејства електричне струје, односно од
опасности директног или индиректног додира инсталација и опреме под
напоном;
- При пројектовању, постављању и избору материјала и заштитних уређаја
мора се узети у обзир висина напона, спољашњи утицаји и компетентност
лица која имају приступ деловима инсталација;
- Електричне инсталације, а нарочито оне које су изложене спољашњим
утицајима, морају се редовно прегледати и одржавати у исправном стању.
20
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
Саобраћајне површине и излази за евакуацију у случају опасности
- Саобраћајне површине и излази за евакуацију у случају опасности морају
увек да буду слободни и омогућавати излаз најкраћом саобраћајном
површином до безбедног подручја.
- У случају опасности, запосленима мора бити обезбеђена благовремена и
безбедна евакуација са свих радних места.
- Број, распоред и величина саобраћајних површина и излаза за евакуацију
у случају опасности зависе од врсте опреме за рад која се користи,
величине објекта у којем се налазе радна места и највећег броја лица која
могу бити присутна у објекту.
- Врата за евакуацију у случају опасности морају се отварати у правцу
излаза из објекта. Коришћење клизних или ротационих врата, као врата за
евакуацију у случају опасности није дозвољено. Врата за евакуацију у
случају опасности не смеју да буду закључана или на други начин
блокирана тако да их свако лице које треба да их користи не може лако и
брзо отворити.
- Саобраћајне површине и излази за евакуацију морају бити обележени
одговарајућим ознакама, у складу са прописима о безбедности и здрављу
на раду. Ознаке морају да буду постављене на одговарајућим местима и
постојане.
- Врата за евакуацију у случају опасности не смеју да буду закључана.
- Саобраћајне површине и излази за евакуацију у случају опасности, као и
саобраћајне површине и врата која омогућавају приступ њима, морају
бити слободни од било каквих препрека тако да се могу користити у
сваком тренутку без сметњи.
- Саобраћајне површине и излази за евакуацију у случају опасности који
захтевају осветљење, морају имати безбедносно осветљење одговарајућег
интензитета у случају престанка општег осветљења, односно престанка
снабдевања електричном енергијом.
21
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
односно послове који се обављају у процесу рада и физичке напоре који се
захтевају од запослених.
Када се користи систем принудног проветравања, тај систем мора се
одржавати у исправном стању. Систем за принудно проветравање ваздуха мора
бити опремљен уређајем за јављање квара.
Ако се користе уређаји за климатизацију или вентилацију, рад тих уређаја
не сме изазивати непријатност запосленима услед повећане брзине струјања
ваздуха.
Све наслаге прашине и нечистоће у уређајима за климатизацију или
вентилацију, које могу да угрозе здравље запослених услед загађења ваздуха,
морају да буду одмах уклоњене.
22
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
- Површине подова, зидова и таваница у просторијама морају да буду
такви да могу да се чисте или одржавају на потребном нивоу хигијене.
- Подови, зидови и таванице радних и помоћних просторија морају да буду
отпорни на оштећење од механичких и других утицаја, водонепропусни и
изведени тако да обезбеђју заштиту од атмосферских утицаја, буке и
вибрација и спречавају продирање опасних материја.
- Подови радних просторија морају да буду електро-проводљиви или
електро-изолациони у зависности од услова технолошког процеса.
- Подови радних просторија морају да буду изведени са нагибом према
отворима одводних канала, ако у просторијама може доћи до разливања
течности или кондензације водене или других пара.
- Зидови радних и помоћних просторија морају да буду изведени тако да се
код отвора у зиду чија је висина парапета мања од 90 цм поставља
заштитна ограда.
- Провидни или прозрачни зидови, а нарочито преградни зидови од стакла,
у просторијама или у близини радних места и саобраћајних површина
морају бити видно означени и израђени од безбедног материјала или на
тим местима морају да буду заштићени тако да запослени не могу да дођу
у контакт са њима или да претрпе повреду у случају њиховог лома.
- Приступ крововима који су израђени од недовољно чврстог материјала не
сме бити дозвољен, осим у случају када је обезбеђена опрема или су
предузете посебне мере за безбедан рад на крову.
Врата и капије
Положај, број и димензије врата и капија као и материјали од којих су
израђени морају да буду одређени у зависности од природе и намене просторија
или простора. Поред тога :
- Провидна врата морају бити обележена одговарајућим, лако уочљивим
ознакама.
- Салонска врата и капије морају да буду провидна или да имају провидне
површине.
- Ако провидне или прозрачне површине на вратима и капијама нису
израђене од безбедних материјала и ако постоји опасност, да у случају
лома врата или капије, запослени претрпе повреду те површине морају
бити заштићене од лома.
23
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
- Клизна врата морају да буду уграђена са безбедоносним уређајем који
спречава да врата искоче из шина и да се сруше.
- Врата и капије које се отварају на горе морају да буду уграђене са
механизмом који спречава њихов пад.
- Врата дуж саобраћајних површина за евакуацију морају да буду
обележена на одговарајући начин и изведена да се могу отварати са
унутрашње стране брзо и лако у сваком тренутку без било каквих
препрека или помагала док су запослени присутни на радним местима.
- У непосредној близини капија које су намењене за пролаз возила, морају
да буду и посебна врата за пролаз лица, уколико пролаз лица кроз те
капије није безбедан. Та врата морају бити видно обележена и увек
слободна.
- Врата на механизовани погон морају да функционишу тако да запослени
нису изложени опасностима од настанка повреда. Та врата морају да буду
са заштитном блокадом за тренутно заустављање која мора да буде лако
уочљива и приступачна. Уколико се, у случају нестанка напајања, врата
не отварају аутоматски, мора бити могуће ручно их отворити.
- Врата на просторијама код којих постоји опасност од експлозије,
израђују се од материјала који не може да произведе варницу, а
постављају се тако да се отварају у правцу излаза.
24
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
Табела 2: Саобраћајне површине и пролази у радним просторијама
Саобраћајне површине и пролази Ширина [m]
Главна саобраћајна површина – пролаз за запослене 1,5
Споредна саобраћајна површина – пролаз за запослене 1,0
Пролази за чишћење, одржавање и послуживање опреме за рад 0,75
Саобраћајна површина за кретање возила 1,8
Додатак на ширину возила, односно најширег дела који се превози да би
0,8
се добила оптимална ширина пролаза
Просторије ширине до 15 m – један пролаз 1,8
Просторије ширине од 16 m до 40 m – један пролаз 2,4
један пролаз 3,0
Просторије ширине од 41 m до 80 m
два пролаза 2,0
Просторије ширине преко 80 m, на сваки х 40 m ширине по један пролаз 3,0
Степеништа
Степеништа се изводе и одржавају тако да обезбеђују:
- несметано излажење из свих делова објекта;
- потребну пропусну моћ;
- најкраћи пут према излазу из објекта са јасно означеним смером кретања
ка степеништу;
- степеништа се изводе са степеницама једнаког облика и димензија;
- завојно степениште изводи се тако да, на најужем делу, ширина газишта
не буде мања од 10 cm;
- на степеништу које има преко 10 степеника заштитна ограда се поставља
са обе стране, а на степеништу до 10 степеника, уколико не премошћава
подлогу на коју се може пасти са висине веће од 1 м, ограда се може
поставити само са једне стране.
Заштитне ограде
Пролази, прелази, радне платформе и сва радна места на висини већој од
1 m од пода или подлоге на коју се може пасти, ограђују се заштитном оградом.
Заштитне ограде изводе се тако да обезбеђују:
- стабилност појединих елемената, међусобне везе елемената и ограде у
целини,
- прорачунате су на најнеповољније хоризонтално и вертикално
оптерећење, које се може појавити;
- конструкцију ограде са таквим распоредом елемената, у равни ограде, да
једна димензија слободног отвора у огради не буде већа од 25 cm;
- да елементи испуне ограде буду са унутрашње стране стуба ограде;
25
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
- да висина од површине пода или подлоге до горње ивице ограде не буде
мања од 100 cm, а код косих ограда на степеништима, да висина буде
најмања 100 cm мерено вертикално од средине газишта до горње ивице
ограде;
- да крајеви елемената ограде буду чврсто ослоњени, да не буду
постављени у облику препуста;
- да површине елемената ограде буду глатке и без неравнина о које би се
могли повредити делови тела запослених или закачити одећа.
26
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
вредности чисте висине, површине и запремине по једном запосленом морају
бити једнаке или веће од одговарајућих вредности наведених у Табели 3.
Просторије за одмор
У циљу обезбеђивања безбедности и здравља, запосленима морају да
буду обезбеђене приступачне просторије за одмор у зависности од врсте послова
и броја присутних запослених.
Ове одредбе се не односи на запослене који раде у канцеларијама или
сличним радним просторијама, у којима је обезбеђен одговарајући одмор током
паузе.
Просторије за одмор морају да буду довољно велике и опремљене
одговарајућим бројем столова и седишта са наслоном за довољан број
запослених. У тим просторијама потребно је спровести одговарајуће мере како
би се заштитили непушачи од штетног утицаја дуванског дима.
27
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
Ако се просторије за одмор користе за узимање хране морају да имају
умиваоник са топлом и хладном водом и обезбеђено проветравање.
Ако у току рада долази до редовних и честих прекида рада, а просторија
за одмор није обезбеђена, мора се обезбедити друга просторија у којој запослени
могу да бораве у току тих прекида. У тим просторијама предузимају се
одговарајуће мере како би се заштитили непушачи од штетног утицаја дуванског
дима.
Санитарне просторије
Тушеви и умиваоници
За запослене мора да буде обезбеђен довољан број одговарајућих тушева,
ако то захтева природа посла или из здравствених разлога, а нарочито за
запослене који обављају послове при којима долази до прљања, квашења тела и
одеће, знојења и појаве прашине, као и за запослене који раде са отровним,
заразним или јонизујућим материјама и запослене који учествују у процесу
прераде прехрамбених производа или израде стерилних материјала.
Неопходно је обезбедити одвојене тушеве или одвојено коришћење
тушева за мушкарце и жене. Купатила са тушевима морају бити довољно велика
како би сваки запослени могао да се опере без ограничења у погледу услова или
одговарајућих хигијенских стандарда. Тушеви морају да имају топлу и хладну
текућу воду.
28
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
Број тушева у купатилу одређује се зависно од врсте послова и броја
присутних запослених, тако што се:
- за послове код којих долази до појаве штетних материја, прашине и јачег
знојења, или долази до квашења обуће и одеће обезбеђује један туш на
највише пет запослених;
- у случају кад се не појављују штетне материје обезбеђује се један туш на
највише десет запослених;
- за послове код којих не долази до јачег знојења, прашине, квашења обуће
и одеће, односно код којих не долази до појаве штетних материја
обезбеђује се један туш на највише 20 запослених;
- у близини радних места и гардероба мора да буде обезбеђен довољан број
умиваоника са текућом водом (топлом водом ако је потребно).
Неопходно је обезбедити одвојене умиваонике или одвојено коришћење
умиваоника за мушкарце и жене, уколико то захтевају разлози за
приватност;
- у умиваоницима запослени морају имати на располагању средства за
умивање и дезинфекцију руку, као и средство за сушење руку;
- ако су просторије са тушевима или умиваоницима одвојене од гардероба,
те просторије морају да буду непосредно повезане.
Тоалети
У близини радних места, радних просторија, просторија за одмор,
гардероба и просторија са тушевима, морају бити обезбеђене посебне просторије
са одговарајућим бројем тоалета и умиваоника. Потребно је обезбедити одвојене
тоалете или одвојено коришћење тоалета за мушкарце и жене.
29
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
на отвореном простору, а њихова величина одређује се у зависности од броја
запослених који ће их истовремено користити.
Температура ваздуха у просторијама за повремено загревање запослених
не сме да буде мања од 15 ºС.
Запослени са инвалидитетом
Радна места морају да буду организована тако да се узме у обзир
приступачност радног места (врата, пролази, степеништа, помоћне просторије и
др.) запосленима са инвалидитетом.
30
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
Ширине саобраћајних површина и растојања за слободно кретање возила
и терета морају бити једнаке или веће од одговарајућих вредности наведених у
Табели 4.
Табела 4: Саобраћајне површине на отвореном простору
Ширине и
Саобраћајне површине и пролази на отвореном
расројања [m]
Ширина једносмерне саобраћајне површине 3,0
Ширина двосмерне саобраћајне површине 5,0
Хоризонтално растојање између објеката и габарита возила
0,75
мерено по ширини
Вертикално растојање између објеката и габарита возила
0,5
мерено по висини
Ширина пролаза са сваке стране бочних ивица габарита возила 0,5
Висина пролаза више од висине габарита возила 0,5
31
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
I
p 2 ,
2 c
где је p - амплитуда осциловања притиска ваздуха, ρ - густина
ваздуха и c - брзина простирања таласа. Овако дефинисана физичка величина
има јединицу W/m2. У целом опсегу фреквенција које људско ухо може да
региструје, експериментално је утврђено да је највећа осетљивост у интервалу од
1000 до 4000 Hz.
Најнижи интензитет звука који човек може да региструје, при
фреквенцији од 1000 Hz, износи I0 = 10-12 W/m2 и представља праг чујности.
Горња граница интензитета звука који код човека изазива осећај бола назива се
граница бола и износи 10 W/m2.
Ниво буке (L) дефинисан је једначином:
p I
L 20 log 10 log ,
p I
0 0
где је: p – притисак звучног тласа на месту са нивоом L, а p0 = 20 Pa, I –
интензитет звучног таласа на месту са нивоом L, а I0 = 10 -12 W/m2.
Ниво буке се изражава у децибелима (dB) или, при мерењу помоћу
укљученог фреквенцијског филтра A, јединицом dB(A) (децибел A).
Уколико је бука променљива, тада се измерени (меродавни) ниво
одређује као:
1 n
,
Leq 10 log
N
N 10
i 1
i
0 ,1L Ai
где је Leq - еквивалентни ниво у dB(A), LAi - ниво буке у dB(A) који
одговара средњој вредности класног интервала и чија ширина може бити 2, 3, 4
или 5 dB(A), Ni - број очитаних мерних резултата који припадају класи, N - укупан
број очитаних резултатау току мерења и n - број обухваћених класних интервала.
Нормирање буке представља оцену штетног дејства буке на бази пуног
радног времена у складу са нормативима допуштених нивоа буке који су
прецизно дати у Правилником о мерама и нормативима заштите на раду од
буке у радним срединама.
Дужина трајања мерног интервала се одређује према типу буке.
Минимални интервал мора бити довољно дуг да обухвати цео циклус промена
нивоа посматране буке. Код променљиве буке ниво се у току дана мери у три
мерна интервала, а током ноћи у два интевала. Максимални мерни интервал је за
дан од 6,00 часова до 22,00 часа, а за ноћ – од 22,00 часа до 6,00 часова.
34
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
Бука се нормира у односу на:
неометање разних врста делатности – табела 2 (максимална
дозвољена вредност нивоа звука за физички рад без захтева за
менталним напрезањем и запажањем околине слухом износи 85 dB)
неометање непосредног споразумевања говором,
неометање посредног споразумевања средствима комуникација
(телефон, радио итд),
неометање примања звучних сигнала – ниво буке мора бити за
10dB(A) нижи од нивоа звучног сигнала који на одређеном радном
месту треба чути,
заштиту од оштећења органа слуха – ниво буке мора бити нижи од
85dB(A), a ако се врши октавна анализа користи се допуштено време
излагања буци, с обзиром на ниво буке.
Уколико измерени еквивалентни ниво буке пређе допуштени ниво буке
(Табела 5) с обзиром на врсту делатности, неопходно је извршити октавну анализу.
Табела 5: Допуштени ниво буке с обзиром на врсту делатности
Допуштени ниво
Ред. буке на радном
ВРСТА ДЕЛАТНОСТИ
број месту у dB (A)
a b v
1 Физички рад без захтева за менталним напрезањем и 85 85 80
запажањем околине слухом.
Физички рад усмерен на тачност и концентарцију; повремено
2 80 75 70
праћење и контрола околине слухом; управљање транспортним
средствима.
Рад који се обавља под честим говорним командама и
3 акустичним сигналима. 75 70 60
Рад који захтева стално праћење околине слухом. Рад прете-
жно менталног карактера, али рутински
4 Рад претежно менталног карактера који захтева концентрацију, 70 65 55
али је рутински.
Ментални рад усмерен на контролу рада групе људи који
5 - 60 50
обавља претежно физички рад. Рад који захтева концентрацију
или непосредно комуницирање говором и телефоном.
Ментални рад усмерен на контролу рада групе људи који
обавља претежно ментални рад. Рад који захтева концентрацију,
6 - 55 45
непосредно комуницирање говором и телефоном. Рад искључиво
везан за разгоовре преко комуникационих средстава (телефон,
итд.).
Ментални рад који захтева велику концентарцију, искључење из
7 - - 40
околине, прецизну психомоторику или комуницирање са
групом људи.
8 Ментални рад као израда концепција, рад везан за велику - - 35
одговорност, комуницирање ради договора са групом људи.
9
Концерти и позоришне сале. - 30
a - Означава буку коју прави оруђе за рад ули уређаји којим радник рукује или га послужује.
b - Означава буку коју прави оруђе за рад ули уређај којим радник не рукује нити га послужује.
c - Означава буку коју стварају непроизводни извори (уређаји за вентилацију или климатизацију,
суседна организација, улични саобраћај, итд.)
35
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
Инструменти за мерење буке у радним просторијама морају да задовоља-
вају стандард JUS N.R6.032 - прецизни звукомери.
36
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
2) вибрације целог тела јесу механичке вибрације које када се преносу на
цело тело представљају ризик за безбедност и здравље запосленог,
У Правилнику се уводе појмови као што су акционе и граничне
вредности у односу на референтни период од осам сати. Акционе вредности
дневне изложености представљају процењене вредности када послодавац треба
да разматра могућности за смањење изложености (организационе, замена метода
рада, избор опреме, критеријуми при набавци опреме, обукa и информисаност
радника, ЛЗС). Гранична вредност дневне изложености не сме бити
прекорачена.
Граничне вредности и акционе вредности изложености за вибрације
шака- рука су:
1) дневна гранична вредност изложености утврђена у односу на
референтни период од осам сати јесте 5 m/s²;
2) дневна акциона вредност изложености утврђена у односу на
референтни период од осам сати јесте 2,5 m/s².
Граничне вредности и акционе вредности изложености за вибрације
целог тела су:
1) дневна гранична вредност изложености утврђена у односу на
референтни период од осам сати јесте 1,15 m/s²;
2) дневна акциона вредност изложености утврђена у односу на
референтни период од осам сати јесте 0,5 m/s².
Испитивање микроклиме
37
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
Испитивање микроклиме у летњем периоду се врши када је спољна
температура изнад 15 0C, a у зимском периоду када је спољна температура испод
5 0C, у условима када раде сви технолошки капацитети (оруђа за рад, уређaји,
инсталације и др.), као и уређаји за загревање.
Елементи микроклиме се мере на нивоу 1,2 m од пода просторије.
Добијене вредности се упоређују са нормативима за температуру,
влажност ваздуха и брзину струјања ваздуха које су дате у Правилнику о општим
мерама заштите на раду за грађевинске објекте намењене за радне и помоћне
просторије (Табела 6) како би се утврдило да ли су микроклиматски услови
задовољавајући.
Табела 6: Интервали фактора микроклиме у зависности од врсте рада и од
температуре спољашњег ваздуха
Температура спољашњег ватдуха
до+50C од+50C до+150C више од +150C
Врста рада рел. брз. рел. брз
тем влаж струјања тем рел. влаж брз. струјања
0 0 влаж струјања тем
[ C] [%] [m/s] [ C] [%] [m/s] [0C] [%] [m/s]
лак рад 280 C55
(без физ. 260 C60
18-28 мах 75 мах 0,3 18-28 мах 75 мах 0,6 мах 28 мах 0,5
250 C65
напрезања)
<240 C73
средњи 280 C55
рад (лак 260 C60
15-28 мах 75 мах 0,5 15-28 мах 75 мах 0,6 мах 28 мах 0,7
250 C65
физ. рад)
<240 C73
тешки рад 280 C55
(тешки 260 C60
15-28 мах 75 мах 0,5 15-28 мах 75 мах 0,6 мах 28 мах 1,0
250 C65
физ. рад)
<240 C73
Испитивање осветљења
38
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
Према процесима који условљавају емисију светлости, вештачки извори
се деле на:
- термичке,
- луминесцентне и
- ласерске.
Термички извори
Најраспрострањенији вештачки светлосни извори су термички извори
светлости. Најчешће су то сијалице са металним валкном код којих се електрична
енергија користи за загревање влакна, које затим у усијаном стању емитује
светлост. Влакна се израђују од осмијума, тантала, а најчешће од волфрама, због
његове високе температуре топљења (3350 K).
Код сијалица са волфрамовим влакном, температура влакна је од 2100 -
2500 0C, и на овим температурама 4-8 % елетричне енергије се претвара у
светлосну у делу видљиве области. Преостали део енергије се трансформише у
електромагнетно зрачење ултраљубичастог и инфрацрвеног подручја, као и на
топлотну енергију унутар сијалице, која се затим предаје околини.
Луминесцентни извори
Рад ових сијалица се заснива на појави луминесценције. У њима се налазе
две врсте пуњења: основно (натријум, жива или неки други метал) и помоћно,
које је неки племенити гас. Рад ових сијалица почиње тек после испаравања
метала, као основног пуњења у цеви. За поспешавање испаравања служи
помоћно пуњење у коме долази до јонизације, током које се у цеви ослобађа
енергија потребна за испаравање метала.
Светлост из луминесцентних извора трепери у ритму фреквенције мреже
50Нz. Треперење светлости на предметима изазива видну обману познату под
називом стробоскопски ефекат.
Стробоскопски ефекат је привидно кретање неког предмета, које се
разликује од његовог стварног кретања, или привидно заустављање кретања
предмета када се оно осветљава светлошћу чија јачина колеба одређеном
фреквенцијом. Овај ефекат нарочито се јавља код ротационих машина, кад
људско око при вештачкој светлости није у стању да уочи кретање покретних
делова. Како је ова појава опасна по раднике, стробоскопски ефекат се мора
уклонити. У том циљу предузимају се следеће мере:
- употребити сијалице са већом снагом уколико је осветљење са
сијалицама са ужареним влакном,
- за осветљење са флуоресцентним цевима и сијалицама са живином
паром употребити "дуо-спој" или прикључивањем суседних цеви на
различите фазе,
- услед сталне промене напона у струјној мрежи, повећати број струјних
кола и евентуално употребити стабилизаторе напона.
39
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
Ласерски извори светлости
Ласери емитују кохерентну монохроматску светлост која се може добро
фокусирати на малу површину, где се може добити велика густина енергије, тако
да је њихова примена веома специфична и користи се углавном у индустрији и
медицини.
Врсте осветљења
Постоје три врсте осветљења: опште, локално и допунско.
Опште осветљење покрива целу просторију и за неке врсте послова
обезбеђује довољан ниво осветљености. На пример то је случај са учионицама,
салама, жељезничким перонима итд.
Из економских разлога, да би се постигло потребно осветљење на радној
површини, препоручује се локално осветљење у свим просторијама у којима
радна места нису густо распоређена. Ово осветљење је ограничено само на радну
раван, на пример, стона светиљка на писаћем столу, светиљка на радном месту у
радионици итд.
Допунско осветљење се користи када је опште осветљење знатно мање од
потребног за одређени рад, па се потребно осветљење постиже додатним
локалним осветљењем.
Осветљеност је према стандарду JUS U.C9.100:1963 подељена у 6 нивоа,
и за сваки ниво осветљења је дефинисано минимално просечно, опште и
допунско осветљење (Табела 7).
Стандард је дефинисао и минималне просечне осветљености радних
просторија према врсти рада. Вредности су дате у Табели 8.
Табела 7: Нивои и минималне вредности осветљења радних просторија
Само опште Опште са допунским осветљењем
осветљење опште осветљење Допунско осветљење
Захтеви Минимална просечна осветљеност (lx)
a b a b a b
Веома мали 30 50 - - - -
Мали 50 80 - - - -
Средњи 80 150 30 50 150 300
Велики 150 300 50 80 300 600
Веома
300 600 80 150 600 1000
велики
Изванредно
- - 150 300 > 600 1000
велики
Напомена: вредности осветљења у колони "a" важе за осветљење са сијалицама са
ужареним влакном, а вредности у колони "b" за осветљености са флуоресцентним
цевима или сличним изворима светлости више температуре боје.
40
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
Табела 8: Минималне просечне осветљености радних просторија према врсти посла
Врста дела-
Минимална средња
тности и про-
Врста просторија или послова осветљеност
сторија, или
(lx)
врста рада
Ходници, степеништа, подрумске просторије 30*, 50
Станови Купатила 50*, 80
Спаваће собе 50*, 80
Трпезарије, кухиње 80*,150
Салони и собе за рад 80*, 150
Трговине Складишта за привремени смештај робе 50
Складишта за сортирану робу 80
Продавнице прерађевина од метала, коже... 150
Продавнице финих производа и робне куће 300
Велике робне куће, супермаркети 600
Уреди и Просторије за опште послове, архиве, регистратори 150
установе Отпрема поште, пријемна места за странке, финији 150
канцеларијски послови, сортирање поште, 300
рачуноводство и књиговодство
Техничко цртање 600
Школе Вежбаонице 150
Учионице 150
Сале за цртање, лабораторије 300
Здравствене Болесничке собе 80
установе Припрема јела, собе болничког особља 80
Ординације, лабораторије, апотеке 150
Операционе сале, сале за обдукцију 600
Дрвна Резање дврета 80
индустрија Једноставни радови за обраду дрвета 150
Радови за фину обраду дрвета 300
Резбарења и томе слични фини послови око дрвета 600
Графичка Припрема литографских плоча, радови око
индустрија штампарских машина, штампање тапета 150
Радови на литографским плочама, галванопластика,
сортирање папира 300
Израда клишеа, дотеривање слога, израда матрица 600
Вредности осветљења обележене са * се узимају ако је осветљење извршено са
сијалицама са металним влакном. Осветљење са флуоресцентним цевима треба да буде
и до 100% веће.
41
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
42
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
Категорије ЛЗО
43
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
(6) опрему за заштиту од пада са висине;
(7) опрему за заштиту од ризика проузрокованих електричном струјом и
опасних напона или која се користи као изолација у раду са високим
напоном.
... непотребно изостављено ...
Техничка документација
Техничка документација мора да омогући оцењивање усаглашености
ЛЗО са захтевима из овог правилника.
Произвођач ЛЗО сачињава техничку документацију.
Произвођач или његов заступник чува техничку документацију у складу
са законом којим се уређују технички захтеви за производе, ставља је на
располагање и чини доступном надлежним инспекторима најмање десет година
после датума производње ЛЗО или десет година после датума последњег
произведеног примерка у случају серијске производње ЛЗО.
Декларација о усаглашености
Декларација о усаглашености ЛЗО је исправа којом произвођач или
његов заступник потврђује да је ЛЗО усаглашена са свим захтевима из овог
Правилника.
Произвођач ЛЗО или његов заступник сачињава Декларацију о
усаглашености ЛЗО.
Испоручилац ЛЗО чува оригинални примерак Декларације о
усаглашености или њену фотокопију са преводом на српски језик, ако ЛЗО није
произведена у Републици Србији, и она мора бити на располагању и доступна
надлежном инспектору, најмање десет година после датума када је произведена
ЛЗО или од датума када је израђен последњи примерак ЛЗО у случају серијске
производње.
Означавање усаглашености
На ЛЗО, која је усаглашена са захтевима из овог Правилника, пре њеног
стављања на тржиште и/или употребу, ставља се знак усаглашености на начин и
у облику који је прописан.
Знак усаглашености на ЛЗО ставља произвођач или његов заступник,
односно увозник, ако произвођач или његов заступник није регистрован на
територији Републике Србије, на видном месту тако да буде читљив и
44
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
неизбрисив током века употребе ЛЗО, у складу са прописом којим се уређује
начин стављања и употреба знакова усаглашености.
На ЛЗО се могу стављати и други знакови, симболи, натписи или друге
ознаке, под условом да се тиме не смањује видљивост, читљивост и/или значење
знака усаглашености.
На ЛЗО се не могу стављати други знакови, симболи, натписи или друге
ознаке чије стављање је забрањено законом којим се уређују технички захтеви за
производе и оцењивање усаглашености.
Ако је одређена ЛЗО предмет и других прописа којима се уређују друга
питања, а којима се такође прописује стављање знака усаглашености, стављени
знак усаглашености означава да је та ЛЗО усаглашена и са захтевима тих других
прописа.
Знак усаглашености
46
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
Врсте ознака
Ознака за безбедност и/или здравље на раду јесте ознака која се односи
на одређени предмет, активност или ситуацију и која обезбеђује информацију
или инструкцију о безбедности и/или здрављу на раду путем ознаке на табли,
боје, светлосне ознаке или звучног сигнала, усмене комуникације или знака који
се даје руком;
Ознака забране јесте ознака која забрањује поступање које може довести
до настанка опасности или опасне појаве;
Ознака упозорења јесте ознака која даје упозорење о опасности или
опасној појави;
Ознака обавезе јесте ознака која обезбеђује инструкцију о обавезном
начину поступања;
Ознака излаза у случају опасности или прве помоћи јесте ознака која
обезбеђује информацију о излазу у случају опасности или првој помоћи;
Информативна ознака обезбеђује информацију:
ознака на табли јесте ознака која обезбеђује одређену информацију
путем комбинације геометријских облика, боја и симбола или
пиктограма и која је учињена видљивом довољним осветљењем;
допунска ознака на табли јесте ознака на табли која се користи заједно
са ознаком;
безбедносна боја јесте боја која има одређено значење;
симбол или пиктограм јесте слика која описује ситуацију или
обезбеђује инструкцију о обавезном начину поступања и која се
користи на табли или осветљеној површини;
светлосна ознака јесте ознака која је обезбеђена уређајем који је
направљен од провидних или прозрачних материјала који су
47
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
осветљени изнутра или одназад тако да је осветљена површина
видљива;
звучни сигнал јесте кодирани звук који производи уређај који је
направљен за ту сврху, без употребе људског или вештачког гласа;
говорна комуникација јесте унапред одређена говорна порука која је
саопштена људским или вештачким гласом;
знак који се даје руком јесте покрет и/или положај руку и/или шака, у
кодираном облику, који се дају запосленом који изводи маневре који
могу да представљају опасност по запослене.
Обавезе послодавца
Послодавац је дужан да, узимајући у обзир процену ризика, обезбеди и
истакне ознаке за безбедност и/или здравље на раду тамо где ризик,
односно опасноти и штетности нису могли да буду отклоњени или
смањени применом мера безбедности и здравља на раду.
Послодавац је дужан да, постави одговарајуће ознаке друмског,
железничког, речног, поморског или ваздушног саобраћаја.
Обавештавање запослених
Послодавац је дужан да запосленима или њиховим представницима за
безбедност и/или здравље на раду на раду обезбеди информације које се односе на
безбедност и/или здравље на раду на раду, а нарочито о мерама које се
предузимају у вези са обезбеђивањем ознака за безбедност и/или здравље на раду.
Оспособљавање запослених
У току оспособљавања за безбедан и здрав рад запослених послодавац
мора да запослене са свим мерама које се предузимају у вези са обезбеђивањем
ознака за безбедност и/или здравље на раду и да им обезбеди упутстава или
инструкције у писменој форми које се односе на обавезне начине поступања и
значење ознака за безбедност и/или здравље на раду, а нарочито на значење
ознака за безбедност и/или здравље на раду које садрже речи.
48
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
Места на којима постоји могућност удара у препреку или пада морају да
буду трајно обележена безбедносном бојом и/или ознаком на табли.
Саобраћајне површине морају да буду трајно обележене безбедносном бојом.
50
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
узимајући у обзир све препреке које се налазе на месту приласка опасној зони
или у непосредној близини специфичне опасности или објекта (предмета).
Употреба флуоросцентних и рефлектујућих материјала или додатног вештачког
осветљења је обавезна у случајевима лошег природног осветљења.
Када више не постоје околности због којих су постављене ознаке на
таблама, морају да буду уклоњене
Коришћење ознака
Ознаке забране
Изглед: облик – круг; црни пиктограм на белој подлози; оивичен црвеном
бојом и са црвеном попречном линијом; црвена боја заузима најмање 35%
површине ознаке.
Ознаке на таблама приказане на слици 2.
ЗАБРАЊЕН ПРИСТУП
ЗАБРАЊЕНО ПУШЕЊЕ ЗАБРАЊЕНО ПУШЕЊЕ И ПЕШАЦИМА
УПОТРЕБА ОТВОРЕНОГ
ПЛАМЕНА
51
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
Ознаке упозорења
Изглед: облик – троугао; црни пиктограм на жутој подлози; оивичен
црном бојом; жута боја заузима најмање 50% површине ознаке.
Ознаке на таблама приказане су на слици 3.
52
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
ПРЕПРЕКЕ
ЈАКО МАГНЕТНО ПОЉЕ МОГУЋНОСТ ПАДА
НИСКА ТЕМПЕРАТУРА
БИОЛОШКЕ ШТЕТНОСТИ ШТЕТАН ИЛИ ИРИТИРАЈУЋИ
МАТЕРИЈАЛ
53
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
Подлога ознаке за штетан или иритирајући материјал изузетно може да
буде тамножуте боје да би се разликовала од сличног саобраћајног знака.
Допунска ознака на табли за обележавање радних места на којима
запослени јесу или могу да буду изложен прашини која потиче од азбеста или
материјала који садржи азбест, јесте правоугаоног облика, жуте подлоге,
оивичена црном бојом, са натписом:,,ОПАСНОСТ – АЗБЕСТНА ВЛАКНА!” и
користи се заједно са ознаком упозорења за општу опасност, слика 4.
ОПАСНОСТ –
АЗБЕСТНА
ВЛАКНА!
Слика 4: Допунска ознака на којима запослени јесу или могу да буду изложени прашини која
потиче од азбеста или материјала који садржи азбест
ОПАСНОСТ – ГВИ
АЗБЕСТУ МОЖЕ ДА БУДЕ
ПРЕКОРАЧЕНА!
Слика 5. Допунска ознака на табли која се користи приликом обављање послова рушења,
уклањања, поправке и одржавања када се може претпоставити да ће гранична вредност
изложености азбесту бити прекорачена Ознаке обавезе
Ознаке обавезе
Изглед: облик – круг; бели пиктограм на плавој подлози; плава боја
заузима најмање 50% површине ознаке.
Ознаке на таблама приказане су на слици 6.
54
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
ОБАВЕЗНО КОРИШЋЕЊЕ
ОБАВЕЗНО КОРИШЋЕЊЕ ОБАВЕЗНО КОРИШЋЕЊЕ СРЕДСТАВА ЗА ЗАШТИТУ
СРЕДСТАВА ЗА ЗАШТИТУ ЗАШТИТНОГ ШЛЕМА СЛУХА
ОЧИЈУ
55
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
У ОВОМ СМЕРУ
(Користи се као допунска ознака)
56
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
У ОВОМ СМЕРУ
(Користи се као допунска ознака)
Слика 8: Ознаке опреме за гашење пожара
57
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
58
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
забрана, мера заштите од пожара, као и да у случају пожара приступе гашењу
пожара.
Лица која раде на пословима заштите од пожара дужна су да похађају
посебну обуку из области заштите од пожара и положе стручни испит најкасније
у року од годину дана од дана заснивања радног односа, односно распоређивања
на послове заштите од пожара.
Лица која су се као припадници Војске Србије стручно оспособљавала на
курсевима заштите од пожара, по програму који је усклађен са Министарством,
стичу право на полагање стручног испита. Стручни испит се полаже пред
комисијом Министарства.
Обавезе грађана
Грађанин који примети непосредну опасност од избијања пожара или
примети пожар дужан је да уклони опасност, односно да угаси пожар
ако то може учинити без опасности за себе или другог;
Ако грађанин не може сам да угаси пожар, дужан је да о томе без
одлагања обавести најближу ватрогасну јединицу, односно
полицијску станицу;
Забрањена је лажна пријава пожара и других техничко-технолошких
несрећа.
Пожари су постали озбиљан проблем у многим земљама и сваке године
показују све негативнији утицај на њихову економику, екологију и све чешће
угрожавају живот и здравље људи.
59
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
података). На земљи се догоди у години и до 6 милиона пожара, тј. на сваких 5-6
секунди у просеку се догоди 1-2 пожара, а истовремено се догађа 500-600 пожара
са временом непрекидног трајања до 1 часа. Годишње у пожарима у просеку гине
50.000 људи, а од повреда и опекотина страда око 6 милиона људи. Материјални
губици прелазе 100 милијарди новчаних јединица.
Према статистичким подацима у Србији се у задњих десет година повећао
број пожара, тако да је 2001. године било 9629 пожара, а 2007. године 28546
пожара. Тренд кретања људских жртава у пожарима је исто у порасту и задњих
година се тај број креће и преко 300 страдалих (слика 9).
Oви статистички подаци најозбиљније упозоравају на стање заштите од
пожара код нас и на неадекватан однос нашег друштва према овој озбиљној
проблематици. Ако се овоме додају још и показатељи о узроцима настајања
пожара, односно да преко 80% свих пожара настаје као последица ''људског
фактора'', тј последица неодговорности, јавашлука, нехата, немара, неспровођења
законских мера, необучености, неопремљености, стање је још поражавајуће.
Основе пожара
Шта је пожар?
Пожари су процеси неконтролисаног сагоревања који се одвијају мимо
интереса и воље људи и друштва. Пожари изазивају велике материјалне штете,
угрожавају интегритет људи, али нажалост, веома често резултирају и људским
жртвама.
Пожар је неконтролисано сагоревање које се манифестује појавом
топлоте, светлости и дима.
У основи сваког пожара се одиграва процес сагоревања и
термодеградације материје. Сагоревање је сложен физичко-хемијски процес
заснован на реакцијама оксидације које су праћене стварањем продуката,
ослобађањем топлоте и емитовањем светлости (слика 10). У ствари, сагоревање
је процес оксидације тј. спајања гориве материје са кисеоником из ваздуха или
неким другим оксидатором при чему се ослобађа хемијски везана топлота.
TOPLOTA DIM
TERMODEGRADACIONI
HEMIJSKE REAKCIJE PROCESI
POŽAR
Слика 10: Процеси који се дешавају током пожара
60
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
За одвијање процеса сагоревања потребни су одређени услови и то:
- присуство гориве материје,
- присуство оксиданса,
- присуство извора паљења одређене енергије.
Уколико није присутна било која од ове три компоненте, до сагоревања
неће доћи. Ово се може једноставно приказати троуглом (слика 11).
Горива
Оксидатор
материја
Топлота
Слика 11: Троугао потребних компоненти за развој пожар
61
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
Извори паљења су:
отворени пламен шибице, разних врста горионика, ложишта,
цигарета, радови заваривања и сечења метала;
загрејане површине - пегла, шпорет, грејна тела;
хемијске реакције – добијање ацетилена из CаC2, гашење креча,
реакција концентрисане киселине са водом (складишта, транспортна
средства);
сагоревање гориве материје и при томе се ослобађа топлота,
сагоревање експлозива и пиротехничких материјала, експлозивно
сагоревање смеша запаљивог гаса, пара запаљивих течности и
прашина;
процеси самозагревања и самопаљења;
електрична енергија – електрични уређаји и водови (прегревање,
оптерећење);
пражњење електрицитета у атмосфери (гром, муња);
статички електрицитет.
62
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
Процес горења
Гориве материје
Да би дошло до сагоревања, односно пожара, један од неопходних услова
је да је присутна материја која може горети. У принципу, се материје у погледу
сагоривости могу поделити у две групе:
1. несагориве материје и
2. сагориве (запаљиве) материје.
Сагориве су оне које се под нормалним условима могу запалити и горети
до потпуног сагоревања, а несагориве су оне које се под нормалним условима не
могу запалити.
Међутим ова подела је условна, пошто имамо материје које под
одређеним условима горе иако спадају у несагориве нпр. алуминијум у комаду
или мањим комадима је несагорив, а у облику праха се може запалити и
сагоревати чак и експлозивно.
Садржај воде или других примеса знатно утиче на запаљивост нпр.
етилалкохол је запаљива течност, међутим када се помеша са водом тако да
концентрација опадне на испод 40% у смеши са водом онда је ова смеша
несагорива (незапаљива).
Код запаљивих материја треба разликовати лако и тешко запаљиве. За
тешко запаљиве је карактеристика да горе док на њих делује пламен, а када се он
уклони престаје горење. У ову групу спадају углавном природна влакна (вуна,
длаке, коса), као и неки полимерни синтетички материји као они који садрже
хлорна једињења у свом саставу, дрво импрегнирано средством против паљења.
Подела према запаљивости, а на основу агрегатног стања је на:
гасовите,
• течне и
• чврсте гориве материје.
Код гасовитих и течних је релативно лако одредити сагоривост, јер она
највише зависи од температуре.
Код чврстих материја није једноставно одредити групу сагоривости јер
осим температуре на сагоревање утиче и физичко - хемијско стање материје
(нпр. алуминијум у комаду не гори, а у праху гори).
Oксидатор
Поред гориве материје, за сагоревање је потребно и присуство
оксидатора. Најчешће је то кисеоник и то кисеоник из ваздуха. Он сам не гори
али потпомаже горење. Осим кисеоника као оксидатори се јављају хлор, бром,
перманганати, пероксиди и остале материје које у свом саставу садрже кисеоник.
Водоник и многи метали сагоревају у атмосфери хлора, бакар у праху сумпора.
Неке материје сагоревају и без оксидатора, сабијањем, ацетилен, азотни хлориди.
Запаљива материја може бити у смеши са другом материјом која лако отпушта
кисеоник као нпр. шалитра која је извор код сагоревања црног барута.
У ваздуху има 21% O2 i 79% N2, и ако се снизи концентрација O2 испод
17% процес сагоревања се успорава, а испод 14% престаје.
63
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
Са повећањем концентрације O2 сагоревање се интензивира, а материје
које су тешко запаљиве, као уља, у чистом O2 су склони самозапаљењу, а са
смањењем O2 се процес успорава. У зависности од присутне количине ваздуха,
тј. O2 и процес сагоревања може бити потпун или непотпун.
Под потпуним сагоревањем се подразумева сагоревање њених основних
горивних елемената (H2, C, S) уз присуство довољне количине O2 и при томе
добијају се продукти потпуне оксидације CO2, H2O, SO2.
Непотпуно сагоревање настаје у недостатку потребне количине O2 и као
продукти се обично образују оксиди као CO, SO, a овакво сагоревање
карактерише и црни дим и чађ.
До појаве пожара може доћи и услед експлозивног сагоревања и процеса
самозагревања и самопаљења.
Сагоревање гасова
Брзина реакције, затим ток процеса оксидације као и остали параметри
зависе у великој мери од агрегатног стања материје.
Гасно стање чине слободни молекули или атоми (племенити гасови) који
су међусобно доста удаљени тако да је међусобан утицај незнатан, налазе се у
сталном кретању и равномерно испуњавају запремину која им је на располагању.
Услед сталног кретања молекула долази до судара истородних и разнородних
молекула (горивог гаса и оксидатора) чиме се омогућава додир између гориве
материје и оксидатора, што је један од основних фактора за процес горења.
Сагоревање гасовитих материја је релативно једноставан процес. У
већини случајева молекули сагоривог гаса су измешани са молекулима
кисеоника, а услед сталног кретања молекула долази и до великог броја судара.
На обичним температурама у већини случајева неће доћи до реакције јер
молекули гаса немају довољну енергију да ступају у реакцију са кисеоником,
него се мора деловати спољашњим извором енергије.
За отпочињање реакције оксидације потребно је да се веза између атома
или групе атома у молекулу прво разлабави како би се могле успоставити нове
везе и у ту сврху треба активирати молекуле (нпр. довођењем топлотне енергије
и при том један број молекула добија довољну количину енергије да ступи у
реакцију са кисеоником). Други начин активације је стварањем слободних атома
или радикала.
На сагоревање гасова и паљење утиче више фактора и то пре свега
концентрација запаљивог гаса у смеши, температура смеше, садржај страних
примеса, притисак итд.
Запаљиви гасови у смеши са ваздухом могу да сагоревају, само ако су
концентрације гаса у смеши са ваздухом (односно кисеоником) у тачно
одређеном односу. Најмања концентрација запаљивог гаса у смеши са ваздухом
(односно кисеоником) при коме је могуће сагоревање, назива се доња граница
запаљивости, а највиша концентрација при којој је сагоревање још увек могуће
зове се горња граница запаљивости.
64
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
Доња граница се карактерише великим вишком оксидатора а горња
великим вишком гориве материје. Интервал између доње и горње границе назива
се интервалом запаљивости:
I = Cmax – Cmin
Безопасно подручје је подручје испод доње границе и подручје изнад
горње границе.
У пожарном смисли, она течност која лакше испарава (као нпр. етар,
бензин, ацетон) је опаснија, јер се већ на собним температурама могу образовати
опасне концентрације пара течности у ваздуху.
65
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
Експлозивно сагоревање
Експлозија је процес сагоревања које се одвија великом брзином и при
томе се ослобађа велика количина енергије која је повезана са стварањем
притиска.
Експлозија може бити изазвана разним процесима:
• хемијским (код експлозива),
• физичким,
• нуклеарним.
Основ експлозивног сагоревања су хемијске реакције и овде се хемијска
енергија претвара у топлотну. Процес ослобађања топлотне енергије је веома брз
(одвија се у десетим, стотим и хиљадитим деловима секунде). У оваквим
реакцијама се јавља и притисак и прасак.
За ове процесе је битно да су молекули који улазе у реакцију међусобно
измешани што је код гасова и пара самозапаљивих течности и ваздуха остварено
као и код прашина запаљивих. При томе је важно да се смеша налази у
експлозивном интервалу (између доње и горње границе експлозивности).
Брзина хемијске реакције повећава се ако су молекули који ступају у
реакцију међусобно измешани и ако постоји пораст температуре и притиска.
Брзина хемијске реакције се у просеку повећава за 2 до 4 пута са повишењем
67
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
температуре за сваких 10 оC, а са повишењем притиска од 1 бара на 1000 бара
брзина хемијске реакције се може повећати и за 106 пута.
Пошто је ово процес сагоревања, осим присуства О2 неопходан је и извор
паљења. После паљења настаје брзо претварање унутрашње хемијске енергије
запаљиве материје у топлоту и притисак. Због појаве притиска долази до брзог
просторног ширења пожара. Топлота, температура, притисак и брзина су основне
карактеристике експлозије. Максимални притисак биће при стехиометријској
смеши, а јачи извори паљења дају већи притисак и убрзавају експлозију.
Када је простирање пламена у запаљивој смеши релативно споро онда
говоримо о дефлаграцији.
Ако се за експлозију може рећи да је вид сагоревања који се брзо шири
кроз масу која сагорева, код детонација се сагоревање врши у сопственој
запремини.
Детонација се распростире не услед топлотне проводљивости већ као
резултат дејства ударног таласа. Код детонационог сагоревања брзина детонације
се креће и до 3000 m/s до 9000 m/s.
Карактер детонационог сагоревања није као код експлозије, него
кидајући – разарајући. Код експлозива прелазак из чврстог и течног стања у
гасовито стање је тако брз да продукти заузимају скоро исту запремину као пре
сагоревања. У средишту влада притисак до 200 000 bara и температура до 6000
0
C). Ударни талас код детонације се креће супротно од смера кретања фронта
пламена, креће се према неразблаженој материји. Разлагање материје изазвано је
компресијом и загревањем услед удара (удар изазива рушење стварање урагана и
одбацивање делова на велику даљину).
До детонационог сагоревања може доћи преласком из експлозивног
сагоревања или иницирањем специјалних осетљивих експлозива.
68
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
Дисперзни системи чврстих честица у ваздуху могу експлодирати, при
чему морају да буду испуњени следећи услови: прашина мора бити сагорива,
кисеоник мора бити присутан као и извор паљења. Експлозивност оваквих
система зависи од величине честица, влажности ваздуха и честица, садржаја
горивих материја у честицама, температуре паљења чврстих честица.
Развој пожара унутар неког простора може бити подељен у 4 фазе, као
што је приказано на слици 18.
Прва фаза може бити дефинисана и као „Почетни пожар“, (слика 19).
Основни параметри почетног пожара су:
1. садржај кисеоника у ваздуху затвореног простора је најмање 17%
вол.,
2. температура у унутрашњости није већа од 600 С,
3. висина димне завесе у опожареном простору је до 1,5 метра мерено
од пода.
Опасности у пожару
71
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
Смртни случајеви у пожару су случајеви гушења димом, јер како
статистика показује, главни узрочник људских смрти и озбиљних повреда у
пожару је изложеност диму и његовим саставним гасовима, који такође могу
бити отровни. На слици 22 је приказана доминација дима у пожарима.
Екстремно високе температуре дима који удишемо такође могу бити
погубне, јер узрокују веома озбиљне опекотине плућа и респираторног тракта.
Дим смањује видљивост, што доводи до дезоријентације, панике и успоравања
кретања и евакуације.
Комбинован ефекат претходно поменутих чињеница доводи до смрти,
тровања и значајних унутрашњих оштећења код жртава пожара.
Наука која се бави токсикологијом пожара је ПИРОТОКСИКОЛОГИЈА.
Отрови у диму су:
1. угљен-моноксид,
2. сумпорни оксиди,
3. азотни оксиди,
4. цијано водоник,
5. акролеин,
6. фозген.
Један од пратилаца готово свих пожара је угљенмоноксид (CO). CО-гас је
безбојан, без мириса и укуса крвни отров, везује се за хемоглобин према коме
има 150-200 пута већи афинитет него кисеоник. Концентрација од 0,02 до 0,05%
је токсична гранична доза; концентрација од 0,1% CО у ваздуху узрокује смрт
након вишесатног дисања; концентрација од 0,2% у ваздуху изазива смрт након
дисања од око сат времена; концентрација од 0,6% у ваздуху изазива смрт након
дисања од око 15 минута. Знак који упозорава на присуство угљенмоноксида
приказан је на слици 23.
72
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
73
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
2. Користите задњи део шаке како бисте избегли опекотине прстију. Ако
су врата врућа покушајте на другом излазу, уколико ниједан излаз не
може да се користи, затворите пукотине око отвора користећи било
шта употребљиво.
3. Ако сте у просторији, користите мокар пешкир да затворите пукотине
око отвора (врата, прозора ...) и спречите улазак дима.
4. Потражите најближи телефон, позовите ватрогасце и дајте им вашу
тачну локацију.
5. Ако је дисање отежано, покушајте да проветрите просторију, али не
очекујте да у постојећој ситуацији пронађете прозор који ћете лако
отворити.
6. Ако је прозор високо изнад пода, или се не отвара, разбијте стакло у
доњем делу окна како би људи могли да изађу из зграде.
7. Ако телефоном не можете да контактирате ватрогасце, машите и
тражите помоћ са прозора.
Наведена упутства илустрована су на слици 25.
74
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
Шта треба да чини особа захваћена пожаром?
Ако сте захваћени ватром:
СТАНИТЕ – проверите где сте;
ЛЕЗИТЕ – на под;
КОТРЉАЈТЕ СЕ – по поду.
Тако ћете угасити ватру и спасити свој живот.
Само запамтите: СТАНИ, ЛЕЗИ И КОТРЉАЈ СЕ (слика 26).
Ако је било која особа захваћена пламеном, гасите је прекривачем,
ћебетом или тепихом, тако што ћете је обмотати или прекрити. То је може
сачувати од озбиљних опекотина па и смрти.
75
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
76
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
течност млаз средства за гашење се усмерава у посуду у једну тачку. Ако је у
питању већа површина млаз треба померати цик-цак како то приказује слика 27.
Aпарати типа S
Имају готово универзалну примену у гашењу почетних пожара.
Нормативи за тактичку примену апарата за гашење почетних пожара са S
апаратима приказани су у табели 11.
Табела 11: Тактичке могућности апарата типа S
Површина успршног Запремина пламена
Тип
гашења коју апарат успешно
апарата
(m2) гаси (m3)
S-6 1,7 6
S-9 2,83 9
S-50 15,0 50
S-100 30,0 100
S-150 45,0 150
Увек при гашењу треба обухватити целу ширину жаришта као што то
показује слика 30. Корисно је увек употребити опењену воду (вода са додатком
бар 1% вол. пенила). Разултати који се постижу су изненађујуће добри у односу
на чисту воду.
78
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
80
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
Пожари класе А су пожари чврстих запаљивих материјала, који горе
пламеном, жаром и пламеном и жаром. Ова класа не обухвата запаљиве метале,
који су такође у чврстом стању. Средства за гашење ових пожара су:
- вода са или без додатака,
- хемијска и ваздушно-механичка пена,
- специални прах за гашење пожара са жаром,
- СО2, за пoжаре класе А који горе пламеном,
- комбинована средства,
- и др.
Пожари класе В су пожари запаљивих течности. Средства за гашење ових
пожара су:
- пене, све врсте,
- прах на бази натријум бикарбоната,
- прах на бази калијум бикарбоната,
- прах на бази амонијум сулфата,
- специјални прахови,
- халони,
- СО2 – снег,
- комбинована средства.
Пожари класе С су пожари запаљивих гасова. Средства за гашење ове
врсте пожара су:
- прах на бази натријум бикарбоната,
- прах на бази калијум бикарбоната,
- прах на бази амонијум сулфата,
- специјални прахови,
- халони,
- СО2 – гас,
- комбинована средства.
Пожари класе D су пожари запаљивих метала. Средства за гашење ових
пожара су:
- прах на бази натријум хлорида,
- прах на бази калијум хлорида,
- силикагел,
- специјални прахови,
- мешавине прахова,
- приручна средства за смањење зрачења топлоте у дебљем слоју:
- сув и чист песак,
- сува земља,
- глина,
- струготина сивог лива,
- зеолит,
- комбинована средства,
- и др.
На основу класе пожара горуће материје може се ближе одредити тип
апарата. Брзина ширења фронта пламена по површини запаљеног материјала је
81
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
друга битна детерминанта која ће определити тип апарата и његову
конструкцију. Поједини материјали имају врло велике брзине ширења пламена
тако да се у гашењу пожара не могу употребити апарати који нису под сталним
притиском, јер од момента дејства на полугу за активирање до почетка гашења
мора да протекне 5-10 секунди. За то време је фронт пламена отишао далеко од
стартне позиције апарата. У оваквим случајевима се користе апарати под
сталним притиском и брзоактивирајућим вентилом.
У неким случајевима висока температура горуће материје онемогућује
употребу свих класичних средстава за гашење пожара а са њима и свих апарата
(пожари класе D). У таквим случајевима ће се применити понекад и приручна
средства.
Развијање отровних материја у процесу гашења пожара, је опасно по
здравље оног ко рукује апаратом. Неки халони у присуству гориве материје и
повишених температура образују фозген (СОСl3), који је по здравље опасан у
концентрацијама од 0,005 % вол. Непотпуна сагоревања; хетерогена горења
обилују угљенмоноксидом (СО), који је смртоносан при концентрацијама 0,5%, а
при гашењу пожара халонима се још и синтетизује. При избору типа апарата о
овој компоненти се мора посебно водити рачуна.
Нова опасност, када је у питању гашење почетних пожара апаратима је
електрична енергија. Апаратима ретко рукују професионални ватрогасци. То су у
највећем броју случајева запослени радници, случајни пролазници и други
добронамерни људи. Ако су напони већи од 1000 V, опасност по руковаоце
апаратима је значајна и она се драматично повећава са порастом напона. У
таквим случајевима се морају користити апарати типа Н1 или СО2 у зависности
од величине напона. Евентуална примена осталих апарата је дозвољена само када
се искључи електрична енергија.
Поред других опасности, на пожару је присутна и опасност од електричне
струје. Она може бити присутна код сваке класе пожара од А до D. Средства за
гашење пожара у присуству електричне енергије су:
- прах на бази натријум бикарбоната до 1000 V,
- прах на бази калијум бикарбоната до 1000 V,
- прах на бази амонијум сулфата до 1000 V,
- специјални прахови до 1000 V,
- халони до 100000 V,
- CО2 – снег 1000 V,
- комбинована средства до 1000 V.
На крају апарати морају да имају што је могуће простије руковање како
се у овој фази не би појавила грешка. Искуства са стварних пожара су показала
да неки типови апарата уопште нису активирани при покушају да се пожар
погаси, због погрешног руковања или неправилног редоследа поступака. Пример
за то су апарати типа Ph који у процесу гашења треба да се окрену за 1800. У
било ком другом положају средство за гашење неће бити избачено на пожар.
Други пример су апарати типа S чије руковање је из две фазе. Први притисак на
ручицу пробија мембрану и ослобађа СО2 гас. За 5 до 10 секунди у апарату се
82
ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.
ствара радни притисак. Тек након тога се поново притиска иста ручица за
активирање и добија се млаз праха. Две основне грешке у руковању су:
- држањем ручице стално притиснуте (СО2) одлази у атмосферу не
стварајући радни притисак у апарату,
- одмах после пробијања мембране притисак на ручицу (прерано) тако
да се у апарату ствара врло мали радни притисак што ће резултирати
малом количином праха која се усмерава у пожар.
Из изложеног се види да, у комбинацији, два апарата подједнаких
особина у погледу могућности гашења пожара и безбедности руковаоца треба
одабрати онај чије је руковање једноставније. Примера ради 10 секунди чекања је
тежак проблем за успаниченог руковаоца у тренутку припрема за први напад на
пожар. Врло мали број присебних ће тачно одредити тих важних 10 секунди и
омогућити пражњење апарата у пожар до краја - односно избацивање комплетног
средства у ватру.
Анализом наведених фактора и елиминацијом неадекватних и
неодговарајућих апарата долази се до типа апарата који је оптималан за заштиту
конкретног простора.
83