UNIVERZITET ZA MENADŽMENT

“BRAĆA KARIĆ”

SEMINARSKI RAD
IZ
FINANSIJSKOG MENADŽMENTA II

TEMA : “POLITIKA DIVIDENDI”

PROFESOR: Dr Vučinić Dragan STUDENT : Stanišić Milica

Broj indeksa : 170/01

BEOGRAD, 2006. godine

SADRŽAJ :

1. UVOD ............................................................................................2

2. POLITIKA DIVIDENDI ................................................................3

 3.PROPORCIJA ISPLATE DIVIDENDI ...........................................4

4.PRINOS NA DIVDENDE ...............................................................5

5. ISPLATA DIVIDENDI....................................................................5

6. RAZDVAJANJE AKCIJA................................................................8

7. PROGRAM ZA REINVESTIRANJE DIVIDENDI ( DRIP)...........10

7.1. POTPUNA UKLJUČENOST U DRIP PROGRAM.............11

7.2.DELIMIČNA UKLJUČENOST U DRIP PROGRAM..........11

8. REOTKUP AKCIJA.......................................................................12

9. POREZ NA DIVIDENDE..............................................................13

10. MATRICA POLITIKE DIVIDENDI I ZAKLJUČAK.....................14

LITERATURA..............................................................................................15

UVOD

Dividende predstavljaju prinos na akciju. Investiranje u akcije je rizičan posao. Po

rizičnosti , invenstiranje u akcije se nalazi na suprotnoj strani od investiranja u risk free
državne hartije . Kako vrednost akcija na tržištu varira u zavisnosti od ponude i tražnje , ali i
od drugih neekonomskih faktora , tako i kompanije vode različite politike dividendi .

Politika dividendi ima veliki značaj za akcionare , a i za kreditore i druge investitore .

Značajna je za akcionare , iz razloga što je pokazatelj njihovih investicija , dok za kreditore i
druge investitore , predstavlja faktor ocenjivanja finansijskog zdravlja kompanije ,kao i izgleda
budućih performansi kompanije .

Dividende predstavljaju raspodelu korporacijske imovine akcionarima na temelju

procentualnog udela u vlasništvu .

Politika dividendi ima za cilj da utvrdi koji će se procenat prinosa isplaćivati akcionarima
, da li će se uopšte isplaćivati i da li će se nijhova stabilnost održavati . Za razumevanje politike
dividendi , trebalo bi znati da ovaj pojam vrlo često nije protumačen na pravi način .

Odluka kompanije o dividendi , često se meša sa drugim finansijskim i investicionim

odlukama . U nekim slučajevima dividenda može predstavljati sporedni proizvod kapitalne
budžetne odluke firme , jer neke kompanije plaćaju niske dividende , iz razloga što se ne brinu
za budućnost firme i žele da zadržani prihod ulože u njen dalji razvoj . Ako pretpostavimo da
mogućnosti za buduće investicije ne postoje i da se najavi povećanje dividendi , a da na berzi
dodje do pada cena akcija , kakav je efekat promene u plaćanju dividende u gotovini , imajući
u vidu strukturu kapitala i uslove pozajmljivanja ? Druga firma može finansirati kapitalne
troškove zajmovima , što obezbeđuje novac za dividende i ovom slučaju dividenda firme je
sporedni proizvod odluke o uzimanju zajma .

Politiku dividendi moramo razdvojiti od drugih problema finansijskog menadžmenta .

Novac koji se koristi za finansiranje uvećanih dividendi mora se negde nabaviti . Ako sredimo
troškove i zajmove kompanije , postoji samo još jedan mogući izvor novčanih sredstava , a to
je emitovanje novih akcija , jer dug i zadržani prihod imaju svoja ograničenja . Dug i zadržani
prihod u strukturi kapitala po određenoj ceni mogu da se obezbede samo do određenog iznosa
. Taj iznos se dobija kada se dug podeli sa procentualnim udelom u strukturi kapitala ,
odnosno zadržani prihod podeli udelom u strukturi kapitala . Zaduživanje preko dobijenog
iznosa duga imaće veću cenu (kamatu) , a preko dobijenog iznosa zadržanog prihoda ,
kompanija će biti primorana da ide na emisiju akcija , koja će zbog floating cost – a imati višu
cenu . Politika dividendi se može definisati i kao razmena između zadržanih prihoda na jednoj
strani i plaćanje dividendi i emitovanja novih akcija na drugoj . Emitovanje akcija košta (zbog
floating ili selling fees ) i nije uvek najbolje rešenje .

Ova vrsta razmene može delovati veštački u početku , ali zato ne postoji kompanija koja
emituje akcije svaki put kada treba da plati dividende . Postoji mnogo kompanija koje plaćaju
dividende i emituju akcije sa vremena na vreme , a emisiju novih akcija bi mogle da izbegnu
samo ako bi im dividende bile niže . Mnoge druge firme plaćaju niske dividende i nemaju
potrebu za emitovanjem novih akcija . Takve firme bi mogle da emituju nove akcije i povećaju
dividende. Odgovor na pitanje kako možemo naći zlatnu sredinu je u politici dividendi !
POLITIKA DIVIDENDI

Teorije politike dividendi nastoje da daju odgovor na pitanje , kakva je uloga dividendi u
maksimiziranju vrednosti akcija .

Politika dividendi ima za cilj da utvrdi koji će se procenat prinosa isplaćivati deoničarima
, t.j. Kakav će biti pokazatelj isplate , vrsta dividendi i hoće li se održavati stabilnost
dividendi .

U literaturi se ističu sledeće teorije o politikama dividendi :

 Teorija irelevantnosti dividendi ( M & M Irrelevance Theory )


 Teorija “ Vrabac u ruci “ ( Bird-in-the-hand Theory )
 
 Teorija porezne preferencije ( Tax Preference Theory )

 Teorije efekta klijentele ( Clientele Effect Theory )

 Teorije transakcionih troškova ( Transaction Cost Theory )

 Teorije slanja signala ( Information Signaling Theory )

Svaka od ovih teorija će kasnije biti obrađena posebno .

Tabela 1 nam pokazuje koliki porast dividendi možemo očekivati ukoliko korporacija
koristi jednu od navedenih teorija .

PREDVIĐANJA POVEĆANJA
TEORIJA PLAĆANJA DIVIDENDI NA VREDNOST AKCIJA

1. M & M Irrelevance Theory 0

2. Bird-in-the-hand Theory +

3. Tax Preference Theory -

4. Clientele Effect Theory 0

5. Transaction Cost Theory -

6. Information Signaling Theory +

Teorija irelevantnosti dividendi ( M & M Irrelevance Theory )

Teorija irelevantnosti dividendi tvrdi da je za investitore irelevantna razlika između dividende
i kapitalne dobiti . Ako investitori žele novac mogu da prodaju akcije . Ako ne žele novac mogu
iskoristiti dividende da kupe akcije .

Teorija “ Vrabac u ruci “ ( Bird-in-the-hand Theory )

Teorija vrabac u ruci tvrdi da je vrednost preduzeća na berzi uslovljena veličinom isplaćenih
dividendi . Po ovoj teoriji investitori smatraju dividende manje rizičnim od kapitalne dobiti .

Teorija porezne preferencije ( Tax Preference Theory )

Teorija poreske preferencije tvrdi da niže dividende znače veću kapitalnu dobit . Porez na
kapitalnu dobit se odlaže . Ovo može prouzrokovati da investitori preferiraju kompanije sa
nižim dividendama ili da investitori preferiraju politiku koja im omogućava niže poreske
obaveze .

Teorije efekta klijentele ( Clientele Effect Theory )

Teorija efekta klijentele je privlačenje klijentele odnosno investitora kojima se sviđa trenutna
politika dividendi kompanije .

Teorije transakcionih troškova ( Transaction Cost Theory )

Teorija transakcionih troškova ukazuje na izlazak na tržište kapitala , stvara transakcione
troškove zbog tzv. Floating cost ( selling cost ) koji se povećavaju kad su dividende visoke
( cene akcija rastu ) . Zato se podstiče neplaćanje dividendi i njihov transfer u zadržani prihod
koji služi za investicije .

Teorije slanja signala ( Information Signaling Theory )

Teorija slanja signala ili hipoteza signaliranja ukazuje da investitori gledaju na promene
dividendi kao signale menadžmenta vezane za projekcije performansi ( prihoda ) .

PROPORCIJA ISPLATE DIVIDENDI

( Dividend payout ratio )

Proporcija isplate dividendi je procenat od neto prihoda koje kompanija isplaćuje , u formi
dividendi , svojim akcionarima .
Coca Cola je 2003. godine isplatila svojim akcionarima dividende u iznosu od 2,166 milijardi
dolara . Te iste godine Coca Cola je prijavila neto zaradu od 4,347 milijardi dolara . Da bi se
izračunala proporcija isplate dividendi investitor bi morao da uradi sledeće :

2 166 000 000 $

Proporcija isplate dividendi = = 0, 4982
4 347 000 000 $

To znači da je Coca Cola isplatila 49,82 % svog profita akcionarima tokom godine .

PRINOS NA DIVIDENDE
( Dividend yield )

Prinos na dividende može prikazati investitoru koliko može da zaradi od kupovine običnih
akcija . Prinos na dividende se izračunava deljenjem sadašnje ili najavljene godišnje dividende
sa sadašnjom cenom akcije .

Ovaj problem se može lakše objasniti kroz primer .

Washington post Altria Group

Trenutna cena akcija 910 $ 49,75 $
Godišnja dividenda 7$ 2,72 $

7,00 $
Prinos za dividende za Washington post = = 0,0077 ili 0,77 %
 910 $

2, 72 $
Prinos za dividende za Altria Group = = 0,055 ili 5,5 %
49,75 $

Drugim rečima , iako Washington Post plaća veći iznos dividende , sa 1000 akcija prinos od
dividendi bi bio 770 $ godišnje , dok bi , sa 1000 akcija , u kompaniji Altria group
invenstitorov prinos godišnje bio bi 5 500 $ .

ISPLATA DIVIDENDI
Dividende moraju biti odobrene od borda direktora svaki put kada se plaćaju . One se
uobičajeno isplaćuju kvartalno i ukoliko uslovi dozvoljavaju njihov iznos se povećava jednom
godišnje .

Datumi koji su važni za isplatu dividendi su :

1. Dan objavljivanja ( Declaration date ) je dan kada bord direktora objavljuje

svoju nameru da isplati dividende . Od tog dana kompanija duguje novac
akcionarima . Na dan objavljivanja bord takodje objavljuje i dan vlasnika akcija i
dan isplate .

2. Dan vlasnika akcija ( Date of records ) akcionari koji su registrovali

vlasništvo akcija na ili pre dana vlasnika akcija će primiti dividendu . Registracija
je , u mnogim zemljama , automatska za akcije koje su kupljene pre Ex –
dividends date .
3. Ex – dividend date postoji odgovor da se dividende isplaćuju samo onim
akcijama koje su kupljene pre Ex – divideds datuma . Akcijama koje su kupljene
na ili posle Ex – dividends datuma neće biti isplaćene nikakve dividende .

4. Dan isplate ( Payment date ) je datum kada kompanija isplaćuje dividende

svojim akcionarima .

Kompanije koje se opredeljuju za sledeće politike dividendi :

 - Gotovinske dividende ( Cash dividends )


 - Konstantni procenat isplate dividendi ( Constant payout ratio policy )

 - Konstantna nominalna isplata ( Constant nominal payout policy )

 - Niske regularne dividende plus ekstra ili specijalne dividende ( Extra / Special
 dividends)

 - Dividende u akcijama ( Stock dividends )

 - Divdende u uslugama ( Property dividends )


Gotovinske dividende ( Cash dividends )

Gotovinske dividende su najčešći metod deljenja korporativnog profita i one su oporezive .

Konstantni procenat isplate dividendi ( Constant payout ratio policy )

Konstantni procenat isplate dividendi je jedna politika dividendi koju retko koriste firme . Na
osnovu konstantnog procenta isplate dividendi kompanija određuje procenat prihoda koji će
se isplaćivati akcionarima u svakom periodu plaćanja dividendi . Jalova stvar ove politike je to
što kada dođe do pada zarade firme ili do izvesnih gubitaka snižava se i vrednost dividendi ili
se one uopšte ne isplaćuju . Ovakve stvari mogu poslati negativne signale investitorima , ali
ako menadžment oceni da može da zaokrene negativan trend može da nastavi sa politikom
konstantnog procenta isplate dividendi .

Konstantna nominalna isplata ( Constant nominal payout policy )

Politika konstantne nominalne isplate zasniva se na plaćanju fiksne dividende u svakom
periodu . Koristeći ovu politiku firme često povećavaju dividende kada dođe i do povećanja
prihoda . Kada koristi ovu politiku firma , gotovo nikada , ne smanjuje dividende , osim ako se
ne suoče sa ozbiljnom krizom .

Niske regularne dividende plus ekstra ili specijalne dividende ( Extra / Special
dividends)
Neke kompanije koriste politiku niskih regularnih dividendi plus ekstra ili specijalne
dividende. Te kompanije regularno isplaćuju niske dividende , ali kada kompanija ostvari
veliki profit na tržištu dele se ekstra ili specijalne dividende .
Na primer, 2003. godine u Americi i Velikoj Britaniji , hipotekarne kamate bile su najniže u
poslednjih trideset i pet godina . Mnogi kućevlasnici su iskoristili taj trenutak , što je dovelo
do povećanja cena bankarskih usluga . Veliki broj banaka i drugih finansijskih institucija je te
godine isplatilo ekstra dividende .

Dividende u akcijama ( Stock dividends )

Dividende u akcijama se isplaćuju u formi običnih akcija koje izdaje korporacija . Izdaju se u
proporciji akcija koje deoničar poseduje. Na primer , ako imate 100 akcija i dividenda u
akcijama vam je 5 % , dobijate novih pet akcija . Dividende u akcijama su veoma slične stock
split – i zato što se njima povećava ukupan broj akcionara i snižava cena akcija , a da se pri
tome ne snižava tržišna kapitalizacija .

Divdende u uslugama ( Property dividends )

Divdende u uslugama se obično daju u obliku usluga ili proizvoda koje to preduzeće pruža ili
proizvodi .Mogu se davati u bilo kom obliku , od igle do lokomotive , ali je to ređa praksa .

Grafikon : Razvojne faze kompanije i politika dividendi

RAZVOJ RAST ŠIRENJE ZRELOST

Faza 1 Faza 2 Faza 3 Faza 4
 Bez dividendi Dividende u Dividende u Visoke dividende u
u novcu akcijama i niske akcijama i novcu koje variraju
dividende u novcu dividende u novcu
kije variraju
Stock split
Prodaja $
Zrelost

Opadanje

Vreme

Izvor: Stanley B. , Geoffrey A.Hirt “Foundation of financial Management”

RAZDVAJANJE AKCIJA ( Stock split )

Kada kompanija objavi razdvajanje akcija ( stock split) cena akcija će pasti , ali će se i broj
akcija proporcionalno povećati . Na primer , ako posedujete 100 akcija , koje na berzi vrede
100 € i ako ta kompanija objavi dve za jednu stock split vi ćete imati 200 akcija čija će
vrednost na berzi biti 50 € po akciji . Ako još ta firma isplaćuje dividende njena vrednost po
akciji će pasti proporcionalno.

Kompanije često pribegavaju stock split-u kada veruju da cena njihovih akcija prevazilazi
mogućnosti manjih individualnih investitora . Smanjivanjem cena svojih akcija kompanije
otvaraju vrata i ovim investitorima .

Stock split je moguć kada dodje do naduvavanja cena akcija , kakav je primer bio tokom
naduvavanjem IT akcija krajem XX veka .

Iako se akcije uglavnom dele dve za jednu , kompanije mogu da dele svoje akcije na koji
god način žele . ( na primer tri za jednu , tri za dve itd.)

U specijalizovanim novinama iz oblasti finansija pored imena kompanije koja je imala

stock split narednih 52 nedelje , stoji slovo S .

Najčešće se stock split vrši u srazmeri dve za jednu , tri za jednu i tri za dve , ali ponekad
kompanije čak rade stock split i u srazmeri četri za tri , pet za dve i pet za četiri . Ponekad
akcionari primaju dividende u gotovini umesto fractional shares . Fractional share je jedan od
niza delova na koje je podeljena neka cela akcija .

Spajanje akcija ( Reverse stock split) je potez koji kompanija preduzima da bi smanjila
broj akcija i povećala njenu cenu . Radi se u istoj srazmeri kao stock split . Takođe je moguće
da se spajanje akcija koristi kao taktika da bi se smanjio broj akcionara .

Uzmimo na primer da se u kompaniji vrši spajanje akcija u srazmeri jedan za sto akcija .
Bilo koji akcionar koji bi imao manje od sto akcija bi primio gotovinsku dividendu i ne bi u
svom vlasništvu imao nijednu akciju kompanije .

STOCK SPLIT

Cena akcije pre stock

split – a

Cena akcije posle stock split - a

Stock split u Microsoftu

Microsoft dominira softverskom industrijom , a Bill Gejts je jedno od najpoznatijih imena

širom sveta koji se smatra za najbogatijeg čoveka na planeti zemlji .
Dvadeset i petog septembra 1998. jedna akcija Microsofta je vredela 113 $ i ukupna tržišna
kapitalizacija je iznosila 280 milijardi dolara . Bil Gejts je posedovao 21,8 % akcija Microsofta
( ili oko 542 miliona akcija ) čija je vrednost bila više od 61 milijarde dolara .
Možemo se zapitati koliko bi mali investitori platili da su kupili 100 akcija Microsofta
7.08.1987. Tog datuma 100 akcija Microsofta koštale su 10 350 $ .
Kada dođe do stock split-a akcija se deli na dva jednaka dela .
Na primer , akcionar ima 100 akcija čija je vrednost 80 $ , po akciji , i kompanija izvrši stock
split dve akcije za jednu , tada investitor ima 200 akcija čija je vrednost 40 $ po akciji .
U slučaju Microsofta dolazilo je do stock split – a sedam puta od avgusta 1987 .
Da ste kupili 100 akcija Microsofta u avgustu 1987. platili biste 10 350 $ , a danas biste imali
7 200 akcija koje vrede 813 600 $.
Pitanje je samo koliko je ljudi kupilo akcije Microsofta u avgustu 1987. i držalo ih sve vreme .

Tabela :

Stock split u Microsoftu

Stock split Broj akcija Vrednost

1987 Kupovina akcija 100 10 350 $

18.09.1987. 2 akcije za 1 200

13.04.1990. 2 akcije za 1 400

26.06.1991. 3 akcije za 2 600

12.06.1992. 3 akcije za 2 900

20.05.1994. 2 akcije za 1 1800

06.12.1996. 2 akcije za 1 3600

20.02.1998. 2 akcije za 1 7200

25.09.1998. Vrednost 7200 813 600 $

Izvor: Stanley B. Block , Geoffrey A. Hirt “Foundation of Financial Management”

PROGRAM ZA REINVENSTIRANJE DIVIDENDI

Program za reinvenstiranje dividendi ( Dividend Reinvestment Plan ) skraćeno DRIP , je

program koji kompanije imaju radi zaštite svojih akcionara . Umesto da kompanije šalju
dividende akcionarima koji su uključeni u DRIP plan , kompanija reinvestira te dividende
kupujući akcije na akcionarevo ime .

Akcionarima uobičajeno treba samo jedna akcija da bi se uključio u DRIP program

kompanije . U mnogim slučajevima kompanija će reinvestirati novac bez provizije ili
opunomoćenja .

Dobra strana programa za reinvestiranje dividendi je to :

 uključivanje u DRIP program je jednostavno ; investitoru ne treba više od deset minuta za

 papirologiju

 kroz DRIP program se mogu kupovati delimične akcije ( Fractional share )

 investitor jedan deo svojih akcija može uključiti u DRIP program , a za druge može uzimati
dividende

 dividende se automatski reinvestiraju

 za reinvestiranje dividendi ili se uzima ili se ne uzimaminimalna provizija

Kod nekih kompanija DRIP program je veoma popularan kod njihovih akcionara . Kompanija
Fortune 500 je prijavila da je 71 % njenih akcionara uključeno u DRIP program .
Negde oko 1600 kompanija ima DRIP program za svoje akcionare .

Poznate kompanije koje imaju DRIP program

Vodafone Group National Westminster Bank Ricoh Companz Ltd.

Wal*Mart Stores London International Group plc Nippon Telephone and Telegraph

Walt Disney Sony Corporation McDonalds Corporation

Texaco TDK Corporation American Electric Power Co.

IBM Houston Industries Incorporated Exxon Corporation

Southern Company Goodyear Tire & Rubber Co. Eastman Kodak Co.

Fiat Gillette Company Bank of Ireland

British Airways Ford Motor Company British Telecom

Izvor: DRIP Central ( www.dripcentral.com )

7.1.POTPUNA UKLJUČENOST U DRIP PROGRAM

Dejan Jovanović poseduje 100 akcija kompanije Coca Cola . Trenutna cena jedne akcije na
berzi iznosi 50 $ , a godišnja dividenda je 0,88 $ po akciji . Prva kvartalna dividenda u godini
je isplaćena .

0,88 $ /4 = 0,22 $

Da nije bio uključen u DRIP program , Dejan bi primio gotovinsku dividendu u iznosu od
220 $ , ali sada poseduje 1004,40 kompanije Coca Cola .

220 $ / 50 $ = 4,4 akcije Coca Cole

7.2.DELIMIČNA UKLJUČENOST U DRIP PROGRAM

Dejan Jovanović poseduje 500 000 akcija kompanije Altria group . Trenutna cena akcija
na berzi je 49,75 $ po akciji i plaća godišnje dividende od 2,72 $ po akciji odnosno 0,68 $
kvartalno . Dejan želi da dobija gotovinske dividende , ali želi da uključi 300 000 akcija u
DRIP program .

0,68 $ x 500 000 akcija = 340 000 $ = ukupan iznos Dejanove kvartalne
dividende

0,68 $ x 200 000 akcija = 136 000 $ = iznos Dejanove gotovinske dividende
0,68 $ x 300 000 akcija = 204 000 $ = iznos dividende koja je uključena u DRIP
program

204 000 $ / 49,75 $ = 4100,50

To znači da posle isplate kvartalne dividende Dejan ima 304 100 , 50 akcija kompanije
Altria group .

Iz kog razloga je DRIP dobar ?

Pošto sada Dejan ima 4 100,50 akcija kompanije Altria group više , kada se budu
isplaćivale dividende sledećeg kvartala , on će dobiti dividendu u iznosu 0d 2 788,34 za te
akcije. Te dividende će delimično biti reinvestirane , kupujući još akcija koje plaćaju dividende
.

REOTKUP AKCIJA ( SHARE REPURCHASES )

Kompanija može da odluči da izvrši reotkup akcija . Tada se sve akcije koje se kupuju
nazivaju blagajničke akcije . Reotkup se vrši ili preko brokera ili preko tendera .
Svaki akcionar ima pravo da odluči hoće li prodati akcije .

Prednost i mane reotkupa akcija se najbolje mogu predstaviti putem primera .

Naša fiktivna kompanija zove se Ocean Breeze , Inc. i bavi se proizvodnjom ventilatora .

Ocean Breeze , Inc.

Cena akcije je 50 $

100 000 akcija je u opticaju

Tržišna kapiralizacija je 5 000 000 $

Kompanija je ove godine imala profit od 1 000 000 $ .

U ovom slučaju svaka akcija nosi 0,001 % vlasništva u kompaniji

Menadžeri su uznemireni , jer je ove godine kompanija prodala isti broj ventilatora kao i
prethodne godine , što znači da je njena stopa rasta 0 % .
Jedan od menadžera predlaže da se akcije reotkupe ( stock repurchase ) . Drugi su se odmah
složili i kompanija će upotrebiti svoj profit , od jednog miliona dolara , da bi izvršili reotkup
akcija .
Sledećeg dana menadžer odlazi na berzu i kupuje 20 000 akcija , cena akcije je 50 $ . Zatim
odlazi do upravnog odbora ( Board of directors ) gde odlučuju da unište te akcije . Što znači da
sada postoji samo 80 000 akcija Ocean Breeze , Inc .

Šta ovo znači za akcionare koji nisu prodali svoje akcije ?

Svaka akcija više ne predstavlja 0,001 % vlasništva u kompaniji , nego 0,0125 % . Što
predstavlja povećanje vrednosti akcije od 25 % . Sada svaka akciju Ocean Breeze , Inc. vredi
62,50 $ , i tako kompanija nije ostvarila profit ove godine , ali akcionari jesu , ostvarivši
zaradu od 25 % na svojoj investiciji .

Ipak , svaki menadžer mora znati da ni najbolja investicija nije dobra investicija , ako je
previše plaćena . Iz tog razloga ni reotkup akcija nije dobar , ako kompanija plaća previše za
svoje akcije , jer to ide na štetu ostalih akcionara .

Prema podacima MMF višak sredstava finansijskih i nefinansijskih subjekata u periodu

2003 – 2004. godine u grupi G -7 iznosio je 1,3 triliona američkih dolara , što je više od
dvostrukog iznosa akumuliranih suficita tekućih bilansa zemalja sa tržištima u razvoju i
zemalja u razvoju .
Ono što predstavlja iznenađenje je “ da su kompanije koje normalno , radi investiranja ,
pozajmljuju od drugih štediša počele da se ponašaju suprotno . Čak i kompanije koje nisu
ostvarile velike profite i cash flow su stvorile veliki iznos gotovine , smanjujući dugovanje i
otkupljujući sopstvene akcije – umesto da idu u investiranje .”

Veliki reotkup sopstvenih akcija , zabeležen je u SAD – u preko programa reotkupa . To

je način da se transferišu sredstva bez plaćanja poreza . Na osnovu izveštaja kompanija u
SAD , uočava se da menadžeri preferiraju dividende , a da pristupaju otkupljivanju akcija kada
ostvaruju povremeni rast prihoda ili kada nemaju u izgledu dobre investicije .

Po oceni stručnjaka MMF – a jačanje otkupa akcija je odražavalo rekordni broj opcija
akcija koje su emitovane 90 – ih godina , koji je podsticao menadžment da otkupljuju
sopstvene akcije radi održavanja njihovih visokih cena .

Ocenjuje se da će se ova praksa napustiti , imajući u vidu potencijalno viši prinos na

ulaganja u kompanije u zemljama sa tržištima u razvoju .

POREZ NA DIVIDENDE

Porez na dividende je porez na prihod .

Zakonodavstva u svetu su različita .

SAD – dividende se oporezuju kao i svaki drugi zarađeni prihod , oporezivanje se vrši
kao i oporezivanje zarada svakog zaposlenog čoveka .
 Predsednik Džordž Buš Junior je 2003 godine predložio Kongresu , da se pristupi
postupnoj eliminaciji oporezivanja dividendi , jer je , kako je on rekao , dvostruko
oporezivanje loše i pogrešno za američku ekonomiju , a posebno je nepravedno prema ljudima
u penziji . Posebno je naglasio da je u redu da se oporezuje profit kompanije , ali da nije u redu
da se oporezuju akcionari za profit koji je već oporezovan .

Američki kongres je 28. maja 2003. godine usvojio zakon na osnovu čijih su odredbi
dividende oporezovane po stopi od 15 % , kod većine poreskih obveznika . Niske dividende će
biti oporezovane po 5 % sve do 31 . decembra 2007. godine . Dividende će , u potpunosti , biti
oslobođene poreza 2008. godine .

KANADA – primenjuje se politika dvostrukog oporezivanja dividende . Efektivni

porez na dividende fluktuira od 3 % do 30 % , u zavisnosti od veličine dividende i različitih
provincijalnih poreza i kredita .

AUSTRALIJA – dividende su oporezovane marginalnom poreskom stopom ; u januaru

2006 . godine 48,9 % .

RUMUNIJA – porez na dividende je 5 % , bez dvostrukog oporezivanja .

HOLANDIJA – porez je 1,2 % godišnje na vrednost akcije , nezavisno od dividendi , kao
deo poreza na štednju i investicije .

VELIKA BRITANIJA – dividende su oporezovane po posebnim stopama i plaćaju se sa

poreskim kreditom ( Tax credit ) . Poreski kredit predstavlja porez koji je kompanija već
platila na profit koji je predstavljen dividendama . Sistem oporezivanja u Velikoj Britaniji je
veoma složen .

U našem sistemu na osnovu poreza na prihod od kapitala dohodak od dividendi fizičkih

lica se oporezuje . ( Zakon o porezu na dobit grđana ) . Osnovicu poreza čini prihod isplaćen
po tom osnovu , po stopi od 20 % za fizička , a po stopi od 10 % za pravna lica .

MATRICA DIVIDENDI I DRUGI ZAKLJUČCI

Slabi projekti :

a) cash suficit + slabi projekti , u izgledu za posledicu imaju povećane pritiske za isplatu
što većeg iznosa dividendi .
b) cash deficiti + slabi projekti , u izgledu za posledicu imaju smanjenje visine dividendi .

Dobri projekti :

a) cash suficit + dobri projekti , u izgledu za posledicu imaju maksimalnu fleksibilnost u

determinisanju politike dividendi ( DRIP , neisplata dividendi , već transfer u zadržani
prihod i slično ) .
b) cash deficit + dobri projekti , u izgledu za posledicu imaju smanjenje plaćanja
dividendi do ostvarenja pozitivnih rezultata dobrih projekata u koje se investiralo .
 Ova matrica na ilustrativan način ukazuje na faktore koji utiču na sadržinu jedne ili druge
politike dividendi .

Politika dividendi je teorijski još uvek kontraverzno pitanje . Možda je ta kontraverznost

posledica odsustva jedinstvenog teorijskog odgovora , da li je cilj kompanije ostvarenje profita
ili povećanja bogastva akcionara .

Investitori vole stabilnost u politici dividendi i takva politika im daje pozitivne signale .
Istovremeno , kompanije koje su suočene sa sve većim rizicima , uključujući i one
katastrofalne prirode i sa sve većom konkurencijom , u cilju začtite interesa akcionara , a i
privlačenja investitora , veoma fleksibilno i inovativno određuju politiku dividendi .

Generalni zaključak je da nema idealne politike dividendi i da dobro korporativno

upravljanje podrazumeva da ova finansijska odluka bude u najvećoj meri fleksibilna i
prilagodljiva , na način da najbolje odgovara izazovima makro i mikro , kao i izazovima
nacionalnog i međunarodnog okruženja .

LITERATURA :

1. Dragana Đurić , “Uvod u finansijski menadžment “ , Beograd , 1999. godina

2. Kostadin Pušara , “ Međunarodne finansije “ , Beograd , 2000. godina

3. Glen Arnold , “ Corporate financial management “ , London , 2005. godina

4. Stanley B. Block , Geoffrey A. Hirt , “ Foundation of financial management “ , USA ,

2000. godine

5. William L. Megginson , Scott B. Smart , “ Introduction to corporate finance “ , USA ,

2006. godine

6. Economist , www.economist.com

7. Lakehead university , www.lakeheadu.com

8. US securities and exchange commision , www.sec.gov

9. DRIP central , www.dripcentral.com

10. Investing for beginners ( http://beginnersinvest.about.com )

11. Vlada republike Srbije – Ministarstvo finansija ( www.mfin.sr.gov.yu )

12. IMF , World Economic Outlook , p.135 , 2006 . godine

13. David Wessel , Wall Street Journal , Julz 21 , 2005. godine