Arhimandrit JUSTIN Popović

ŽITIJA SVETIH

26. SEPTEMBAR

ŽITIJE SVETOG APOSTOLA I EVANĐELISTA

JOVANA BOGOSLOVA

Sveti apostol i evandjelist Jovan Bogoslov bese sin ribara Zevedeja i Salomije, kceri Josifa,
obrucnika svete Bogorodice. Pozvan Gospodom Isusom Jovan odmah ostavi oca i mreze
ribarske, i podje sa svojim bratom Jakovom za Hristom. Od Gospoda Hrista on bi nazvan
"sinom gromova", posto je bogoslovlje njegovo imalo da se kao grom cuje po celome svetu
i da napuni svu zemlju. I hodjase za blagim Uciteljem svojim, uceci se premudrosti sto
izlazase iz usta Njegovih; i Gospod Hristos ga veoma ljubljase zbog njegove savrsene
nezlobivosti i izuzetne devstvene cedomudrenosti. Bozanska ljubav Spasiteljeva prema
njemu bese toliko izuzetna, da se u svetom Evandjelju veli za njega da je on "ucenik koga
ljubljase Isus". I medju dvanaestoricom apostola Gospod ga je izdvajao kao najizvrsnijeg, i
on bejase jedan od trojice na blizih ucenika Njegovih kojima je Gospod mnogo puta
otkrivao Svoje bozanske tajne. Tako, kada je vaskrsao Jairovu kcer Gospod je uzeo sa
Sobom samo Petra, Jakova i Jovana, da budu svedoci toga. Isto tako, kada se na Tavoru
preobrazio i pokazao slavu Svoga Bozanstva, Gospod je to ucinio opet samo u prisustvu
ove trojice odabranih ucenika. I kada se moljase u Getsimanskom vrtu, Gospod ni tamo ne
bese bez Jovana, jer rece ucenicima: Sedite tu dok ja idem tamo da se pomolim Bogu. I
uzevsi Petra i oba sina Zevedejeva (tojest Jakova i Jovana) zabrinu se i poce tuziti (Mt. 26,
36-37). Svuda Jovan, kao ljubljeni ucenik, bese neodvojan od Hrista. A koliko Gospod
Hristos ljubljase Jovana vidi se iz toga sto na Tajnoj Veceri Jovan stavi glavu svoju ka prsi
Isusove. Jer kada Gospod na Tajnoj Veceri objavi da ce Ga jedan izmedju ucenika izdati, i
ucenici se zgledahu medju sobom i cudjahu za koga govori, onda ucenik koga ljubljase
Isus leze na prsi Isusove i upita ga: Gospode, ko je to? Gospod odgovori: onaj je kome ja
umocivsi zalogaj dam. I umocivsi zalogaj dade Judi Iskariotskome (Jn. 13, 21-26). Gospod
tako ljubljase Jovana da je jedini on imao slobode staviti glavu svoju na prsi Njegove i
smelo ga upitati o tajni izdajstva. Ali i Jovan imadjase prema ovom Ucitelju ljubav vecu od
drugih apostola: jer u vreme dobrovoljnog stradanja Spasovog svi ucenici ostavise svoga
Pastira i razbegose se, a on jedini neodstupno gledase sve muke Hristove, sastradavajuci
Mu svim srcem, placuci i ridajuci sa Precistom Djevom Marijom, Majkam Gospodnjom, pa
cak ne odstupi s Njom od postradavseg za nas Sina Bozjeg do samog krsta i smrti. Zato i bi
pod krstom usinjen od Gospoda Precistoj Djevi Mariji. Jer Gospod viseci na krstu, i videvsi
Mater i ucenika koga ljubljase gde stoje rece Materi Svojoj: zeno, eto ti sina! Potom rece
uceniku: eto ti matere! I od onoga casa uze je ucenik k sebi (Jn. 19, 25-27). I imase je kao
mater svoju sa svakim postovanjem, i sluzase joj sve do cesnog i slavnog uspenija njenog.
A u dan uspenija njenog, kada cesno i sveto telo Bozje Matere nosahu da sahrane, sveti
Jovan nosase pred njenim odrom neobicno blistavi skiptar carski, koji Precistoj Djevi
donese Arhangel Gavril izvestavajuci je o njenom prelasku sa zemlje na nebo.

Posle uspenija Presvete Bogorodice sveti Jovan krenu sa svojim ucenikom Prohorom u
Malu Aziju da tamo propoveda rec Bozju, posto mu ta oblast pripade kockom. Iduci tamo
sveti Jovan tugovase, jer predvide napasti na moru, koje i predskaza uceniku svom
Prohoru. I kada u Jopi sedose na ladju, i ladja se otisnu morem, u pet sati posle podne
nastade silna bura, i ladja se nocu razbi, i svi sto behu na ladji plivahu po talasima
morskim drzeci se ko je za sta imao. I sutradan u podne more ih izbaci sve sa Prohorom na
obalu, na pet potrkalista od Selevkije;[1] jedini Jovan ostade u moru. Posto mnogo plaka za
Jovanom, Prohor krenu sam u Aziju. U cetrdeseti dan putovanja on stize u jedno mesto
kraj mora zvano Marmareot, i tu se zadrza da se odmori. I kada jednom posmatrase more i
tugovase za Jovanom, morski talasi sa velikom hukom zapljusnuse obalu i izbacise Jovana
ziva. Prohor pritrca da vidi koga je to izbacilo more, i obrete Jovana, podize ga sa zemlje, i
zagrlivsi se oni plakahu i blagodarahu Boga za sve. Tako sveti Jovan cetrdeset dana i noci
provede u moru, i blagodacu Bozjom ostade ziv. Usavsi u Marmareot, on" zaiskase hleba i
vode, pa posto se potkrepise oni otputovase u Efes.

Kada udjose u grad Efes, njih srete zena po imenu Romana, cuvena po zlu cak do Rima;
ona drzase u gradu narodno kupatilo. I ona, najmivsi Jovana i Prohora, odredi ih da rade u
kupatilu, i strahovito ih mucase. Vestinom svojom ona ih namami da joj rade: Jovana
odredi da lozi vatru, a Prohora da dostavlja vodu, i to dok god su zivi. I u takvoj nevolji
oni provedose ne malo vremena. No u tom kupatilu bese demon, koji svake godine
udavljivase po jednog koji su se kupali u njemu - mladica ili devojku. A kada se to
kupatilo zidalo, onda su, po savetu demona, U temelje njegove uzidali zive: mladica i
devojku. Od toga vremena i poce se dogadjati takvo ubistvo. A desi se u to vreme da u
kupatilo dodje jedan decak po imenu Domn, sin gradskog staresine Dioskorida. I kada se
Domn mijase u kupatilu, napade na njega demon i udavi ga. To silno potrese Romanu, i
ona mnogo plaka za Domnom. Vest o smrti Domnovoj se brzo pronese po celom Efesu; a
Dioskarid kada cu za smrt svoga sina, prepuce mu srce od bola i on umre. Medjutim
Romana se mnogo moljase Artemidi da vaskrsne Domna, i moleci se kidase telo svoje, ali
joj to nista ne pomoze. U to pak vreme Jovan raspitivase Prohora sta se to dogodilo.
Primetivsi ih gde razgovaraju, Romana dohvati Jovana i stade ga silno tuci, grdeci ga i
vredjajuci ga i svaljujuci na njega krivicu za Domnovu smrt. Naposletku mu rece: Ako ne
vaskrsnes Domna, ja cu dusu tvoju odvojiti od tela tvog, - Tada Jovan, pomolivsi se
Gospodu, vaskrse decaka. Romanu spopade uzas, i ona nazivase Jovana Bogom ili Sinom
Bozjim; medjutim Jovan propovedase silu Hristovu i ucase veri u Hrista. Zatim sveti Jovan
vaskrse i Dioskorida; i verovase u Hrista Dioskorid i Domn i Romana, i krstise se. I obuze
strah sve ljude, i divljahu se onome sto se dogodi; i jedni govorahu za Jovana i Prohora da
su vraci, a drugi odgovarahu da vraci ne vaskrsavaju mrtve. Jovan pak otera duha zlog iz
kupatila, i prebivahu oni s Prohorom u domu Dioskoridovom, utvrdjujuci
novoprosvecene u veri i uceci ih vrlinskom zivljenju.

Jednom se u Efesu veoma svecano praznovase praznik Artemide: narod u belim haljinama
svetkovase i likovase kod hrama Artemidinog; a prekoputa hrama stajase idol te boginje.
Tada sveti apostol Jovan pope se na jednu uzvisicu blizu tog idola i gromoglasno izoblici
slepilo neznabozaca, kako oni ne znaju kome se klanjaju i mesto Boga pocituju demona.
Narod se strahovito razjari i stade bacati kamenje na svetog apostola, ali ni jedan kamen
ne pade na njega, nego se svi kamenovi vracahu i pogadjahu one koji ih bacahu. Sveti
Jovan, podigavsi ruke k nebu, pomoli se Bogu, i odmah nastade strahovita vrucina i zega,
od koje pade dvesta ljudi koji svi umrese. A ostali jedva dosavsi sebi od straha, molise
svetog apostola da se smiluje na njih, jer ih bese spopao trepet i uzas. A kada se sveti Jovan
pomoli Bogu, svi umrli vaskrsnuse, i svi pripadose k Jovanu, i poverovavsi u Hrista krstise
se. I tamo, na mestu zvanom Tihi, sveti apostol isceli raslabljenoga koji je lezao dvanaest
godina. I isceljeni proslavi Boga.

Medjutim posto sveti Jovan cinjase i mnoga druga cudesa i znamenja, i glas o tome
pronese se na sve strane, to demon koji zivljase u idolistu Artemidinom, bojeci se da i sam
ne bude prognan odatle Jovanom, uze na sebe oblicje vojnika, sede na vidnom mestu i
gorko plakase. Prolaznici ga pitahu odakle je i zbog cega tako silno place. A on im
govorase: Ja sam iz Kesarije Palestinske, staresina sam nad tamnicama, i pre dani mi bise
na cuvanje dva znamenita vraca iz Jerusalima, Jovan i Prohor, koji su osudjeni na smrt
zbog mnogobrojnih zlih dela, i jutros su trebali biti pogubljeni. No oni pomocu madjija
svojih pobegose nocu iz okova i tamnice, i ja zbog njih zapadoh u smrtnu opasnost, jer
knez hoce da pogubi mene mesto njih, Ja umolih kneza da me pusti da idem u poteru za
njima, i evo cujem da se ti vraci nalaze ovde, ali nemam nikoga koji bi mi pomogao da ih
uhvatim. - Govoreci to, demon pokaza i pismeno uverenje o tome; a pokaza i veliku svotu
zlata, obecavajuci da ce ga dati onima koji pogube te vrace.

Cuvsi to neki se vojnici sazalise na njega, pa podstakose narod protiv Jovana i Prohora, i
dosavsi k domu Dioskoridovu rekose: "Ili nam predaj vrace, ili cemo ti kucu zapaliti". No
Dioskorid vise voljase da mu kuca izgori, negoli da im preda svetog apostola sa ucenikom
njegovim Prohorom. Medjutim sveti apostol saznavsi Duhom da ce ovaj narodni metez
izici na dobro, predade sebe i Prohora ovoj gomili nevernika. Vodjeni gomilom oni
dodjose do Artemidinog hrama. Sveti Jovan se pomoli Bogu, i hram idolski pade iznenada,
ali ne povredi nikoga. I sveti apostol rece demonu koji obitavase tamo: Tebi govorim,
necisti demone, reci mi koliko godina ti zivis ovde, i jesi li ti podigao ovaj narod protiv
nas? - Demon odgovori: Dvesta cetrdeset i devet godina ja prebivam ovde, i ja podigoh
ovaj narod protiv vas. - Sveti apostol mu na to rece: U ime Isusa Nazarecanina naredjujem
ti da napustis ovo mesto. - I odmah izidje demon. A sve prisutne ljude zahvati uzas, i oni
poverovase u Hrista. A satvori Jovan i velika znamenja, te se vrlo mnogo naroda obrati ka
Gospodu.

U to vreme car rimski Domicijan podize veliko gonjenje na hriscane, i sveti apostol Jovan
bi oklevetan pred njim. Eparh Asiski uhvati svetog apostola i posla ga okovana u Rim
cesaru, gde radi ispovedanja Hrista bi prvo bijen, pa zatim ispi casu punu smrtonosnog
otrova. A kada mu, po reci Hristovoj: "Ako i smrtno sto ispiju, nece im nauditi" (Mk. 16,
18), otrov ne naskodi, onda ga bacise u kotao pun kipeceg ulja, ali sveti apostol i otuda
izidje nepovredjen. I narod vikase: Velik je Bog hriscanski! - A cesar, ne smejuci vise muciti
Jovana, jer ga smatrase za besmrtna, osudi ga na progonstvo na ostrvo Patmos, kao sto i
kaza u snu Gospod Jovanu: Valja ti mnogo postradati, i bices prognan na jedno ostrvo,
kome si ti veoma potreban.

Uzevsi Jovana s Prohorom vojnici ih odvedose na ladju i otplovise. Jednoga dana za vreme
plovidbe sedose velmoze carske da obeduju, i pri izobilju jela i pica veseljahu se. A jedan
od njih, mladic, igrajuci omace se i pade s ladje u more i potonu. Tada se njihovo veselje
obrati u plac, i radost u tugu, jer nisu mogli pomoci palome u dubinu morsku. Narocito
silno ridase otac toga mladica koji takodje bese na ladji, i htede se baciti u more da ga
drugi ne zadrzase. Znajuci cudotvornu silu Jovanovu, svi oni usrdno moljahu Jovana da
im pomogne. A on upita svakoga od njih, kakvog ko boga postuje. Jedan rece: Apolona,
drugi - Zevsa, treci - Herkula, neki - Eskulapa, drugi - Artemidu Efesku. I rece im sveti
apostol: Toliko bogova imate, i oni ne mogu da spasu jednog potonulog coveka! - I ostavi
ih tako ucveljene do sutradan. A sutradan se sazali sveti apostol zbog pogibije mladica, i
pomoli se Bogu usrdno sa suzama. I more se odmah uzburka, i jedan talas zapljusnu ladju
i izbaci mladica ziva pred noge Jovanu. Videvsi to, svi se udivise i obradovase spasenju
mladica. Jovana pak pocese veoma uvazavati i skinuse s njega zelezne okove.

Jednom nocu, pred samu ponoc, nastade velika bura na moru, i svi u ocajanju stadose
vapiti, jer se i ladja poce razvaljivati. Onda zavapise k Jovanu moleci ga da im pomogne i
umoli svoga Boga da ih spase pogibije. A.on, naredivsi im da cute, poce se moliti, i odmah
presta bura i nasta tisina velika. - Jedan vojnik na ladji razbole se od strasne srdobolje, i
bese na samrti; sveti apostol ga ozdravi. - Na ladji nestade vode, i mnogi, iznemogavsi od
zedji, behu na umoru. Sveti Jovan rece Prohoru: Napuni sudove morskom vodom. - I kada
sudovi bise napunjeni, sveti apostol rece: U ime Isusa Hrista zahvatajte i pijte. - I
zahvativsi nadjose da je voda slatka, i posto se napise oni odahnuse. Videvsi takva cudesa,
saputnici svetog Jovana krstise se i hocahu da puste Jovana na slobodu, da ide kuda hoce.
Ali on ih usavetova da ga odvedu na odredjeno mesto. Dosavsi na ostrvo Patmos oni
predadose pismo igemonu. A tast igemonov Miron uze Jovana i Prohora u svoj dom.

Mironov najstariji sin Apolonid imadjase u sebi demona pogadjackog, koji predskazivase
buducnost; i svi smatrahu Apolonida za proroka. No u vreme kada sveti Jovan ulazase u
dom Mironov, Apolonida tog casa nestade bez traga; on pobeze u drugi grad, bojeci se da
Jovan ne istera iz njega duha pogadjackog. A kada u domu Mironovom nastade
jadikovanje zbog Apolonida, dodje Mironu pismo od Apolonida, u kome ga izvestavase da
je njega vrac Jovan svojim madjijama oterao od kuce, i da se on ne moze vratiti dok Jovan
ne bude pogubljen.

Procitavsi ovo pismo Miron ode k svome zetu igemonu i obavesti ga o ovoj stvari. Igemon
uhvati Jovana i htede ga baciti zverovima da ga pojedu. Ali Jovan zamoli igemona da malo
priceka i da mu dozvoli da svoga ucenika posalje k Apolonidu, obecavajuci da ce ga vratiti
kuci. Igemon dopusti da posalje ucenika, a samog Jovana veza dvema verigama i posadi u
tamnicu. I krenu Prohor k Apolonidu sa Jovanovom poslanicom, u kojoj bese napisano
ovako: "Ja Jovan, apostol Isusa Hrista, Sina Bozija, pogadjackome duhu koji zivi u
Apolonidu naredjujem imenom Oca i Sina i Svetoga Duha: izidji iz stvorenja Bozijeg i
nikada ne ulazi u njega, nego budi sam van ovog ostrva u mestima bezvodnim, a ne medju
ljudima". - Kada Prohor dodje k Apolonidu sa ovakvom poslanicom, demon odmah izidje
iz njega. Apolanid dodje k pameti i, kao probudivsi se iz sna, podje sa Prohorom natrag u
svoj grad. Ali ne ode pravo kuci, nego najpre pohita u tamnicu k Jovanu, i pripadajuci k
nogama njegovim prinese mu blagodarnost sto ga oslobodi necistog duha. Doznavsi za
povratak Apolonida, roditelji, braca i srodnici, svi se slegose i radovahu se, a Jovan bi
oslobodjen tamnice. Apolonid pak kazivase o sebi eledece: Vec je mnogo godina proslo od
onoga casa kada ja, odmarajuci se na svojoj postelji u dubokom snu, ugledah s leve strane
postelje coveka koji me prodrma i razbudi; taj covek bese crnji od glavnje, oci mu sijahu
kao svece, n ja zadrhtah od straha. A on mi rece: "otvori usta svoja"; ja ih otvorih, i on udje
u usta moja i ispuni moju utrobu; i od tog trenutka on ucini te mi postade poznato i dobro
i zlo, i sve sto se dogadja u kuci. A kada apostol Hristov udje u nasu kucu, tada mi onaj sto
obitavase u meni rece: "bezi odavde, Apolonide, da ne bi umro zlom smrcu, jer ovaj covek
je vrac i hoce da te umrtvi". I ja odmah pobegoh u drugi grad. A kada ja pokusavah da se
vratim, on mi ne davase, govoreci: "ako Jovan ne umre, ti ne mozes ziveti u svojoj kuci".
No kada Prohor stize u grad u kome bejah, i ja ga ugledah, - necisti duh tog trenutka
izadje iz mene na isti nacin na koji je i usao u utrobu moju; i meni laknu, veliki teret
nestade, um moj dodje u zdravo stanje, i ja se osetih dobro.

Cuvsi ovo, svi pripadose k nogama Jovanovim. A on otvorivsi usta svoja pouci ih veri u
Gospoda naseg Isusa Hrista. I verova Miron sa zenom i decom svojom, i svi se oni krstise, i
bi radost velika u domu Mironovom. A posle i zena igemonova Hrisipa, kci Mironova,
primi sveto krstenje sa sinom svojim i svima slugama svojim; a za njom se krsti i muz njen
Lavrentije, igemon ostrva Patmosa, skinuvsi pritom vlast sa sebe, da bi slobodnije sluzio
Bogu, I provede sveti Jovan sa Prohorom tri godine u domu Mironovom, propovedajuci
rec Bozju. I satvori on tu silom Isusa Hrista mnoga znamenja i cudesa: bolesne isceli, i
demone progna, hram Apolonov sa svima njegovim idolima srusi jednom recju svojom, i
mnoge, obrativsi veri u Hrista, krsti.

Na ostrvu Patmosu bejase neki vrac po imenu Kinops; on zivljase u pustom mestu i
mnogo godina poznavase se s necistim dusima. Zbog opsena koje je on izvodio, svi ga
zitelji ostrva smatrahu za boga. A zreci Apolonovi, besni na apostola Jovana sto im srusi
idoliste Apolonovo i sto sve ljude obrati u svoju hriscansku veru, otidose Kinopsu i
zaljahu mu se na apostola Hristova, moleci ga da odmazdi za sramocenje bogova njihovih.
No Kinops ne hte da sam ide u grad, posto mnogo godina zivljase u tom mestu ne
odlazeci nikud. Medjutim gradjani sve vise dolazahu k njemu sa istom molbom. Onda im
on obeca da ce u dom Mironov poslati zlog duha, da uzme dusu Jovanovu i preda je
vecnome sudu. I sutradan on posla k Jovanu jednoga od knezova nad zlim dusima,
naredjujuci mu da mu donese dusu Jovanovu. Dosavsi u dom Mironov demon stade na
mestu gde bese Jovan. Ugledavsi demona Jovan mu rece: Naredjujem ti imenom Isusa
Hrista da se ne maknes sa tog mesta dok mi ne kazes radi cega si dosao ovamo k meni. -
Vezan Jovanovom recju, demon ostade nepomican i rece Jovanu: Apolonovi zreci dodjose
kod Kinopsa i zamolise ga da ode u grad i navede na tebe smrt, no on ne hte, govoreci:
"mnogo godina zivim ja na ovom mestu ne odlazeci nikuda; zar da sada trudim sebe zbog
coveka bednog i nistavnog? Idite vi svojim putem, a ja cu sutra poslati svoga duha, i on ce
uzeti dusu njegovu i doneti je meni, a ja cu je predati vecnome sudu". - I upita Jovan
demona: Je li te on kadgod slao da uzmes dusu coveciju i odneses njemu? - Demon
odgovori: Sva Satanina sila je u njemu, i on ima dogovor sa nasim knezovima, i mi smo s
njim, te Kinops slusa nas i mi njega. - Tada sveti Jovan rece: Ja apostol Isusa Hrista
naredjujem tebi, zli duse, da vise ne ulazis u obitalista ljudska, niti da se vracas Kinopsu,
nego da ides sa ovoga ostrva i da se mucis. - I demon se odmah udalji sa ostrva.

Medjutim Kinops, videvsi da se duh ne povrati, posla drugoga; ali i ovaj takodje postrada.
I jos druga dva kneza tame posla on: jednome naredi da udje kod Jovana, a drugome da
stoji napolju, da bi mu doneo odgovor. Usavsi kod Jovana demon postrada onako isto kao
i oni raniji ; a drugi demon koji stajase napolju, videvsi nevolju svoga druga, pobeze
Kinopsu i isprica mu sta se dogodi. To razjari Kinopsa i on, uzevsi ogromno mnostvo
demona, ode u grad. I obradova se sav grad videvsi Kinopsa, i svi dolazeci klanjahu mu
se. Nasavsi pak Jovana gde uci ljude, Kinops se strahovito razljuti i rece narodu: Ljudi
slepi, zalutali ste sa pravoga puta, pocujte mene! Ako je Jovan pravedan, i sve sto on
govori istinito, neka on porazgovara sa mnom, i neka ucini cudesa kakva ja cinim, pa cete
videti ko je od nas veci, Jovan ili ja. Ako se on pokaze veci od mene, onda cu i ja verovati
recima i delima njegovim.

I obrati se Kinops jednome mladicu i rece: Mladicu, je li ti ziv otac? - Mladic mu odgovori:
Umro je. - Upita ga Kinops: Kakvom je smrcu umro? - Ovaj odgovori: Bio je moreplovac, i
kad se razbila laca, udavio se u moru. - I rece Kinops Jovanu: Sada, Jovane, pokazi silu
svoju, da bismo poverovali recima tvojim: privedi oca ziva sinu njegovom. - Jovan
odgovori: Hristos me nije poslao da mrtve iz mora podizem, nego da zabludele ljude
poucavam. - I rece Kinops svemu prisutnom narodu: Bar mi sad poverujte da je Jovan
varalica i obmanjuje vas: uzmite i drzite dok ja ne dovedem mladicu oca njegova ziva. - I
oni uhvatise Jovana, a Kinops rasiri ruke i pljesnu njima, i zacu se pljesak na moru, i svi se
uplasise, a Kinops postade nevidljiv. I svi povikase: Veliki si, Kinopse. I iznenada izadje
Kinops iz mora, drzeci, kako rece, oca mladiceva. I svi se zadivise. I Kinops upita mladica:
Je li ovo tvoj otac? Da, gospodine! odgovori mladic! Tada se svi poklonise Kinopsu, i
htedose da ubiju Jovana. Ali im Kinops zabrani govoreci: Kada budete videli vece stvari
od ovoga, onda neka on bude mucen.

Zatim Kinops prizva drugog coveka i upita ga: Jesi li imao sina? Ovaj odgovori: Da,
gospodine, imao sam, ali ga neko iz zavisti ubi. I odmah Kinops glasno prizva po imenu i
ubijenoga i ubicu, i oni odmah predstadose I upita Kinops coveka: Je li ovo tvoj sin? Da,
gospodine! odgovori ovaj. Tada Kinops upita Jovana. Divis li se, Jovane? Sveti Jovan
odgovori: Ne, ja se tome ne divim. Kinops na to rece: Vece ces stvari od ovoga videti, i
tada ces se diviti, i neces umreti dok te ja ne zastrasim znamenjima. Sveti Jovan odgovori
Kinopsu: Znamenja tvoja brzo ce se srusiti. Cuvsi ovakve reci narod se baci na Jovana i
tukose ga dotle dok ne zakljucise da je mrtav. I rece Kinops narodu: Ostavite ga
nesahranjena, da ga ptice nebeske raznesu. I oni otidose od tog mesta radujuci se s
Kinopsom i slaveci ga.

Posle toga Kinops, cuvsi da je Jovan ziv i uci narod na mestu zvanom Kamenovaliste,
dozva demona pomocu koga cinjase carolije, prizivanje mrtvih tL; vEKpo^vretaj.I otisavsi
k Jovanu rece mu: Hoteci da ti priredim jos veci sram i osudu, ja sam te zato ostavio dosad
u zivotu; hajdmo na morsku obalu, i tamo ces videti silu moju i postideces se. A pracahu
Kinopsa tri demona koje narod smatrase za ljude, vas krsnute Kinopsom iz mrtvih. I
Kinops, silno zapljeskavsi rukama svojim, zagnjuri se u more i postade nevidljiv za sve
prisutne. I narod povika: Veliki si, Kinopse, i nema drugoga kao sto si ti. A Jovan naredi
demonima koji stajahu u obliku ljudi da se ne micu s mesta. I pomoli se Gospodu da se
Kinops vise ne pojavi ziv, i bi tako: jer more se iznenada uzburka i rastalasa, i Kinops ne
izidje vise iz mora nego ostade u dubini morskoj, kao nekada bedni faraon. A demonima
koje narod smatrase za ljude, vaskrsnute iz mrtvih, Jovan rece: U ime Isusa Hrista raspetog
i u treci dan vaskrslog, napustite ovo ostrvo. I oni tog casa nestadose. A narod sedjase na
obali tri dana i tri noci cekajuci da Kinops izadje iz mora; otuda, od gladi, zedji i suncane
zege mnogi izmedju njih iznemogose i lezahu bezglasni, a tri deteta umrese. Tada Jovan,
sazalivsi se na narod, pomoli se za njihovo spasenje, mnogo im govori o veri, vaskrse tri
umrla deteta, isceli bolesnike, i svi se oni jednodusno obratise ka Gospodu, krstise se, i
razidjose kucama svojim slaveci Hrista Boga. A Jovan se vrati u dom Mironov, i cesto
odlazeci k narodu ucase ih veri u Gospoda Hrista Isusa.
Jednom sveti apostol obrete kraj puta bolesnog coveka koji je strahovito patio od groznice i
isceli ga krsnim znakom. Kada to vide jedan Jevrejin po imenu Filon, koji se prepirase sa
svetim apostolam o stvarima iz Svetoga Pisma, zamoli apostola da svrati u njegov dom.
Zena pak Filonova bese gubava; ona pripade k apostolu, i tog casa se isceli od gube i
poverova u Hrista. Tada poverova i sam Filon, i krsti se sa celim svojim domom. Potom
izadje sveti Jovan na trg, i sleze se k njemu narod da cuje iz usta njegovih spasonosno
ucenje. Dodjose i zreci idolski, od kojih jedan, kusajuci svetog apostola, rece: Ucitelju,
imam sina hromog u obe noge, molim te, isceli ga; a ako ga iscelis, onda cu i ja poverovati
u Boga koga ti propovedas. - Sveti apostol mu rece: Zasto tako kusas Boga koji ce
obelodaniti lukavost tvoga srca? - Rekavsi to Jovan posla k sinu njegovom sa ovakvim
recima: U ime Hrista Boga mog, ustani i dodji k meni. - I ovaj odmah ustade i dodje zdrav
k svetome; a otac njegov, zbog ovog kusanja, tog istog casa ohrome na obe noge, i od
silnih bolova jaucuci pade na zemlju i moljase svetog apostola: Smiluj se na mene, svece
Bozji, i isceli me imenom Hrista, Boga tvog, jer verujem da nema drutog Boga osim Njega.
- Dirnut molbom, sveti apostol isceli zreca, i naucivsi ga veri krsti ga u ime Isusa Hrista.

Sutradan dodje Jovan na mesto gde lezase covek koji pacase od vodene bolesti i koji
sedamnaest godina bese prikovan njome za postelju. Apostol ga isceli recju i prosveti
svetim krstenjem. Tog istog dana posla po Jovana covek koji posle Mironava zeta
Lavrentija postade igemon, usrdno ga moleci da dodje domu njegovom; jer zeni
igemonovoj koja bese trudna dodje cas da rodi, i ona se silno mucase ne moguci da se
porodi. Apostol ubrzo dodje, i cim nogom kroci na prag, zena se tog casa porodi, i bolovi
joj uminuse. Videvsi to igemon poverova u Hrista sa domom svojim.

Posto prozive tamo tri godine, Jovan otide u drugi grad, udaljen pedeset stadija, ciji zitelji
behu pomraceni tamom idolopoklonstva. Kada udje u grad on vide narod gde priredjuje
praznik demonima, i nekoliko svezanih mladica. Jovan upita jednoga od onih sto stajahu
tamo: Zbog cega su svezani ovi mladici? - Covek taj odgovori: Imamo velikog bogavuka,
kome sada priredjujemo praznik; njemu dakle bice ovi mladici zaklani na zrtvu. - Jovan
zamoli coveka da mu pokaze tog boga njihovog. A covek mu na to rece: Ako hoces da ga
vidis, pocekaj do deset sati, pa ces ugledati zrece gde sa narodom idu na mesto gde se
javlja bog; podji i ti s njima, i videces boga vuka. - Jovan mu rece: Vidim da si dobar covek,
a ja sam dosljak; molim te, odvedi me odmah na to mesto, jer veoma zelim da vidim vaseg
boga; i ako mi ga pokazes, dacu ti skupoceni biser. - Covek odvede Jovana i pokaza mu
barustinu, punu blata i vode, i rece mu: Odovud bog nas vuk izlazi i pokazuje se narodu. -
I cekase Jovan pojavu toga boga; i gle, oko deset sati dana pojavi se demon, izlazeci iz
vode u obliku ogromnog vuka. Zaustavivsi ga imenom Hristovim, sveti Jovan ga upita:
Koliko godina zivis ovde? - Sedamdeset godina odgovori djavo. Na to mu apostol Hristov
rece: Naredjujem ti imenom Oca i Sina i Svetoga Duha, idi sa ovog ostrva, i nikada ne
dolazi ovamo. - I djavo tog casa isceze. A covek onaj, videvsi sve to, prepade se i pripade k
nogama svetog apostola. Apostol ga nauci svetoj veri, i rece mu: Eto, dobio si biser od
mene koji sam ti obecao. - U to vreme stigose na to mesto sa svezanim mladicima zreci,
drzeci nozeve u svojim rukama, i ogromna masa sveta s njima. I dugo cekahu pojavu
vuka, da mu zakolju mladice kao hranu. Posle dugog cekanja, njima pridje Jovan i moli ih
da oslobode nevine mladice, i rece im: Nema vise vaseg boga vuka; to bese demon, i sila
Isusa Hrista pobedi ga i protera. - A oni cuvsi da je propao vuk uplasise se; i posto dugo
trazise boga svog i ne nadjose ga, oslobodise mladice i otpustise ih zdrave. A sveti Jovan
im poce propovedati Hrista i izoblicavati njihovu zabludu; i mnogi od njih poverovavsi
krstise se.

U gradu tom bese kupatilo. Jednom se u njemu kupase sin Zevsova zreca, i bi udavljen od
djavola koji zivljase tamo. Kada cu za to, otac njegov s velikim placem dojuri k svetom
Jovanu moleci ga da mu vaskrsne sina i obecavajuci da ce i sam poverovati u Hrista. Sveti
apostol podje s njim i imenom Hristovim vaskrse umrloga. I upita on mladica sta bi uzrok
njegove smrti. Mladic odgovori: Kada se kupah u kupatilu., neki crnac izidje iz vode,
dohvati me i udavi. - Doznavsi da u tom kupatilu zivi demon, sveti apostol ga zakle i
upita: Ko si ti i zasto zivis ovde? - Demon odgovori: Ja sam onaj koga ti protera iz kupatila
u Efesu, i zivim ovde vec sesta godina pakosteci ljudima. - Sveti apostol ga protera i iz
ovog kraja. Videvsi to zrec poverova u Hrista, i krsti se sa sinom i sa svim domom svojim.

Posle toga izadje Jovan na trg, i k njemu se sleze maltene sav grad da slusa rec Bozju. I gle,
zena neka pade k nogama njegovim s placem ga moleci da joj isceli djavoimanog sina, za
koga je lekarima dala skoro sve svoje imanje. Sveti apostol naredi da mu ga dovedu, i cim
poslanici rekose djavoimanome: "zove te Jovan", djavo tog trenutka izidje iz njega, i on,
dosavsi k apostolu zdrav, verova u Hrista i krsti se zajedno sa svojom majkom.

U tom istom gradu bese cuveni hram idola Bahusa, koga idolopoklonici nazivahu "ocem
slobode". Sabirajuci se tu o njegovom prazniku sa jelom i picem, ljudi i zene se veseljahu; i
opivsi se cinjahu veliko bezakonje u cast poganog boga svog. Dosavsi tamo za vreme
praznika, sveti Jovan ih izoblicavase za tako skaredno praznovanje njihovo; a zreci, kojih
tamo bejase vrlo mnogo, dohvatise apostola i bise ga, pa ga izvukose napolje i svezana
bacise, a sami se opet vratise k poganom delu svom. Sveti pak Jovan pomoli se Bogu da ne
trpi takvo bezakonje njihovo, i odmah se idolski hram srusi iz temelja i pobi sve zrece, a
ostali ljudi preplaseni odvezase svetog apostola i molise ga da i njih ne pogubi.

U tom gradu bejase znameniti vrac po imenu Nukijan. Doznavsi za razrusenje hrama i
pogibiju zreceva on se veoma razljuti, i dosavsi k svetom Jovanu rece mu: Nisi dobro
uradio sto si hram Bahusov srusio i zrece njegove pogubio; zbog toga su svi silno ljuti na
tebe; nego te molim da ih vaskrsnes kao sto si vaskrsao zrecevog sina u kupatilu, pa cu
tada i ja poverovati u Boga tvog. - Sveti Jovan odgovori: Razlog njihove pogibije bi
bezakonje njihovo; zato oni nisu dostojni da zive ovde, nego neka se muce u paklu. -
Nukijan rece na to: Ako ih ti ne mozes vaskrsnuti, onda cu ja imenom bogova mojih
vaskrsnuti zrece i vaspostaviti hram, ali ti neces izbeci smrt. - Rekavsi to oni se rastadose.
Jovan ode da uci narod, a Nukijan se uputi k srusenom hramu, i obisavsi ga vracajuci ucini
te se javise dvanaest demona u obliku pobijenih zreceva, kojima on naredi da podju za
njim i ubiju Jovana. No demoni rekose: Nama je nemoguce ne samo ubiti njega, nego cak
ni pojaviti se na onom mestu gde se on nalazi; a ako hoces da Jovan umre, idi i dovedi
ovamo narod, da bi se narod, videvsi nas, razjario protiv Jovana i pogubio ga. - Nukijan
ode, i nasavsi mnogo naroda gde slusaju ucenje svetog Jovana povika na njih gromkim
glasom: O, nerazumni! zasto dozvoljavate da vas obmanjuje ovaj stranac, koji unisti vas
hram sa zrecima, i koji ce pogubiti i vas ako ga budete slusali? Nego hajdete sa mnom da
vidite zreceve svoje koje ja vaskrsoh; jos cu i vas sruseni hram vaspostaviti na vase oci, sto
Jovan uciniti ne moze. - I svi kao da su bez uma podjose za njim ostavivsi Jovana. Ali sveti
apostol, iduci sa Prohorom drugim putem, pre njih stize na mesto gde behu demoni u
obliku vaskrslih zreceva. A demoni, ugledavsi Jovana, odmah iscezose. I gle, kada Nukijan
dodje s narodom i ne nadje demone, silno se ozalosti, pa ponovo poce obilaziti oko
razrusenog hrama vracajuci i prizivajuci demone, ali bez ikakvog uspeha. A kad se spusti
vece, razjareni narod htede da ubije Nukijana sto ih je prevario. Neki predlozise: Da
uhvatimo Nukijana i odvedemo k Jovanu, i sto nam on rekne to cemo uciniti. - Cuvsi to
sveti Jovan ih preduhitri i pre njih stize na predjasnje mesto. A ljudi, dovevsi Nukijana
pred svetog Jovana, rekose: Ova varalica i neprijatelj tvoj skova plan da te pogubi; evo,
micemo uciniti s njim ono sto nam ti kazes. - Sveti apostol im rece: Pustite ga, neka se
pokaje.

Sutradan Jovan opet ucase narod veri u Hrista, i mnogi od njih poverovavsi molise Jovana
da ih krsti. A kad ih Jovai dovede na reku, Nukijan vracanjem svojim pretvori vodu u krv.
Sveti Jovan molitvom oslepi Nukijana, i ucinivsi vodu ponovo cistom krsti u njoj sve koji
behu poverovali. Pobedjen time, Nukijan dodje k sebi, i iskreno se kajuci moli svetog
apostola da bude milostiv prema njemu. Videvsi Nukijanovo pokajanje i dovoljno ga
poucivsi, sveti apostol ga krsti, i Nukijan odmah progleda, i uvede Jovana u svoj dom. A
kada Jovan udje u Nukijanov dom, svi idoli sto behu u domu iznenada popadase i u prah
se razbise. Videvsi to cudo, Nukijanovi ukucani se uplasise, pa poverovavsi u Hrista
krstise se.

Bejase u tom gradu jedna bogata i lepa udovica po imenu Proklianija. Imajuci vrlo lepog
sina Sosipatra, ona se po dejstvu djavola zaljubi u njega, i starase se na sve moguce nacine
da ga privoli na svoje bezakonje. No sin, buduci pametan, omrznu majku zbog ovog
njenog bezumlja, pobeze od nje i dodje na mesto gde sveti Jovan tada ucase narod, i sa
uzivanjem slusase apostolske pouke. A sveti Jovan, kome Duhom Svetim bi otkriveno sve
sto se dogodilo sa Sosipatrom, uze nasamo Sosipatra i savetovase mu da postuje majku,
samo da je ne slusa u bezakonom delu, i da nikome ne govori o tome nego da skriva greh
majke svoje. Sosipatar ne hte da se vrati doma k materi svojoj; medjutim Proklianija,
nasavsi ga cetvrtoga dana, dohvati ga za odecu i silom ga vucijase doma. Na tu viku
pojavi se igemon, koji nedavno bese dosao u taj grad, i upita za razdog sto zena tako vuce
mladica. A majka, skrivsi svoju gresnu nameru, okleveta sina kako je toboz hteo da je
obljubi; i pri tome cupase kosu i plakase vicuci. Cuvsi to, igemon poverova lazi i osudi
nevinog Sosipatra da ga zasiju u koznu vrecu, punu smrtonosnih zmija, i tako bace u
more. Doznavsi za ovo, sveti Jovan dodje k igemonu, izoblicavajuci ga za nepravednu
osudu, jer nije kako valja ispitao stvar, vec je nevinog mladica osudio na smrt. A
Proklianija bacase klevetu i na svetog Jovana, i govorase: Ova varalica nauci sina mog na
takvo zlo. - Cuvsi to, igemon naredi da i Jovana zasiju u istu vrecu zajedno sa Sosipatrom i
vrgnu u more. No sveti apostol se pomoli Gospodu, i iznenada se zatrese zemlja, a
igemonu se osusi ruka kojom on potpisa presudu protiv svetog apostola; Proklianiji pak
osusise se obe ruke i oci joj se izvrljavise. Kada to vide, sudija se prepade strahovito, i svi
prisutni popadase nicice od straha. I moljase sudija Jovana da se smiluje na njega i isceli
mu sasusenu ruku. A sveti apostol, poucivsi ga dosta o pravednom sudu i o veri u Hrista,
isceli ga i krsti u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. I tako nevini Sosipatr bi izbavljen od
napasti i smrti, i sudija pozna Boga istinoga. A Proklianija pobeze od straha domu svom,
noseci na sebi kaznu Bozju. Medjutim apostol uzevsi Sosipatra ode u dom njen. Sosipatr
pak ne hte da ide k majci svojoj, no sveti Jovan ga ucase nezlobivosti i uveravase ga da
sada on nece cuti vise od majke svoje nista bezakono, jer se ona ocelomudrila. Tako
stvarno i bi. Jer kada Jovan sa Sosipatrom udje u njen dom, Proklianija odmah pade pred
noge apostolu, s placem se ispovedajuci i kajuci za grehe svoje.

Iscelivsi je od bolesti i naucivsi je veri i celomudriju, apostol je krsti sa celim domom

njenim. I tako, ocelomudrivsi se, Proklianija provocase dane svoje u velikom pokajanju. U
to vreme bi ubijen car Domicijan. Posle njega na rimski presto stupi Nerva, covek veoma
dobar; on pusti pa slobodu sve koji behu u zatocenju. Tada i sveti apostol Jovan bi pusten
iz zatocenja, i namisli da se vrati u Efes, jer gotovo sve ljude na Patmosu on vec bese
obratio Hristu. No kada hriscani doznadose za tu njegovu nameru, molise ga da ih niposto
ne ostavlja. A l i posto sveti apostol ne hte da ostane, vec zeljase da se vrati u Efes, oni ga
onda molise da im bar Evandjelje ostavi kao uspomenu na svoje ucenje, koje on tamo
napisa. Jer jednom, pokrenut promislom Bazjim, postivsi se i nalozivsi svima post, on uze
sa sobom svog ucenika Prohora i izidje iz grada na udaljenu visoku goru, gde tri dana
provede na molitvi. A posle treceg dana nastade strahovita grmljavina i sevanje munja, i
sva se gora zatrese; Prohor od straha pade na zemlju. Okrenuvsi se k njemu, Jovan ga
podize, posadi sebi s desne strane i rece: "Pisi sto budes cuo iz usta mojih". I podigavsi oci
k nebu ponovo se moljase, a po molitvi poce govoriti: "U pocetku bese Rec", i ostalo.
Ucenik pazljivo zapisa sve sto cu iz usta njegovih; i tako bi napisano sveto Evandjelje, koje
apostol, sisavsi s gore, naredi Prohoru da ponovo prepise. I pristade sveti apostol da
prepis ostavi hriscanima na Patmosu, saglasno njihovoj molbi, a original zadrza kod sebe.
Na tom istom ostrvu sveti Jovan napisa i Otkrivenje.[2]

Pre svog odlaska sa ostrva Patmosa sveti Jovan obidje sve okolne gradove i sela
utvrdjujuci bracu u veri; i dogodi mu se da bude u jednom selu u kome zivljase Zevsov
zrec po imenu Evharis, koji imadjase slepoga sina. Ovaj zrec odavno zeljase da vidi
Jovana. Cuvsi da je Jovan dosao u njihovo selo, on pohita k njemu moleci ga da dodje
njegovom domu i isceli mu sina. A Jovan videci da ce zadobiti duse ljudske ode u dom
zrecev i rece slepom sinu njegovom: U ime Gospoda mog Isusa Hrista, progledaj! - i ovaj
odmah progleda. Videvsi: to, Evharis poverova u Hrista i krsti se sa sinom svojim. I u
svima gradovima toga ostrva sveti Jovan uredi dobro crkve svete, postavivsi im episkope i
prezvitere; i posto dovoljno pouci zitelje, on se sa svima pozdravi i stade se vracati ka
Efesu. Verni ga pracahu sa placem i ridanjem velikim, ne zeleci se lisiti takoga sunca koje
ucenjem svojim prosveti svu zemlju njihovu; no sveti apostol sede na ladju i predavsi
svima mir otplovi svojim putem. A kad stize u Efes, verni ga sretose sa neiskazanom
radoscu, klicuci i govoreci: Blagosloven koji ide u ime Gospodnje! - I bi primljen s cescu.
Boraveci tamo on ne prestajase truditi se, svagda uceci ljude i upucujuci ih na put
spasenja.

Ne treba precutati ni ono sto o svetom apostolu Jovanu kazuje Kliment Aleksandriski.[3]
Kada u Aziji apostol obilazase gradove, on u jednom gradu vide mladica, raspolozenog
dusom za dobro delo; on ga pouci veri i krsti. No nameravajuci da odatle otputuje na
propoved Evandjelja, on pred svima poveri ovoga mladica episkopu toga grada da ga
nauci svakom dobrom delu. Uzevsi mladica episkop ga nauci Svetom Pismu, ali se ne
starase o njemu koliko treba, niti mu davase vaspitanje kakvo je potrebno mladicima, nego
ga prepusti njegovoj volji. Ubrzo potom mladic poce voditi rdjav zivot, stade se opijati i
krasti. Zatim se sprijatelji sa razbojnicima; oni ga pridobise, odvedose ga u pustinje i gore,
postavise ga za svog harambasu i cinjahu razbojnistva na putevima. Posle izvesnog
vremena apostol Jovan vracajuci se dodje u taj grad, pa cuvsi za ovoga mladica da se
pokvario i postao razbojnik, rece episkopu: Vrati mi blago koje ti predadoh na cuvanje,
kao u verne ruke; vrati mi onog mladica koga ti pred svima poverih da ga naucis strahu
Bozjem. - Episkop sa placem odgovori: Propade taj mladic, dusom umre a telom vrsi
razbojnistva po putevima. - A Jovan rece episkopu: Zar se tako cuva dusa brata svoga? Daj
mi konja i pratioca da idem i potrazim onoga koga si ti pogubio. - Kada Jovan dodje k
razbojnicima, zamoli ih da ga odvedu k svome harambasi, sto oni i ucinise. A mladic,
ugledavsi svetog Jovana, posrami se, pa skocivsi pobeze u pustinju. Medjutim sveti Jovan,
zaboravivsi na svoju starost, pojuri za njim vicuci: Sine moj, vrati se k ocu svom i ne
ocajavaj zbog pada svog; grehe tvoje primicu ja na sebe; stani dakle i pricekaj me, jer me
Gospod posla k tebi. - Mladic stade, pa s trepetom i stidom velikim pripade k nogama
svetog apostola, ne smejuci da mu pogleda u lice. A sveti apostol, zagrlivsi ga s
roditeljskom ljubavlju celivase ga, pa ga uze i s radoscu odvede u grad, jer nadje
izgubljenu ovcu. I mnogo ga ucase upucujuci ga na pokajanje; i mladic usrdno se trudeci u
pokajanju ugodi Bogu, i dobivsi oprostaj grehova prestavi se u miru.

U to vreme bejase jedan hriscanin koji zapade u toliku siromastinu, da nije imao cime
isplatiti dugove svojim poveriocima; od silne muke on namisli da se ubije, i zamoli jednog
vraca Jevrejina da mu da smrtonosni otrov da popije. A ovaj, neprijatelj hriscana a prijatelj
demona, ispuni njegovu molbu: dade mu smrtonosni napitak. Hriscanin pak, uzevsi
smrtonosni otrov, podje svojoj kuci, i putem razmisljase i strah mu dusu prolazase, ne
znajuci sta da radi. Naposletku, osenivsi casu krsnim znakom, on je popi, ali mu to ni
najmanje ne naskodi, posto krsni znak oduze svu otrovnost otrovu u casi. K on se mnogo
cudjase u sebi sto ostade zdrav i sto ne oseca nikakvu povredu. No, proganjan i dalje od
poverilaca, on u nevolji opet ode k Jevrejinu da mu ovaj da najjaci otrov. Jevrejin se zacudi
videvsi ga ziva, pa mu dade najjaci otrov. Dobivsi otrov, covek podje kuci svojoj. I dugo
razmisljajuci pre no sto ispi otrov, on i sada oseni svetim krsnim znakom i ovu casu, i popi
je, ali i ovoga puta ni najmanje ne nastrada. I on opet ode k Jevrejinu i pokaza mu se zdrav;
i podsmevase se Jevrejinu sto je nevest u svome zanatu. A Jevrejin, uplasivsi se, upita ga
sta je radio kada je otrov pio. On mu odgovori: Nista drugo, samo sam casu osenio svetim
krsnim znakom. I Jevrejin saznade da sila svetoga krsta odgoni smrt; ali zeleci da to
proveri, on od istog otrova dade psu, i ovaj cim okusi odmah crce. Videvsi to, Jevrejin se sa
hriscaninom uputi k apostolu i obavesti ga o svemu sto se dogodilo. Sveti apostol nauci
Jevrejina veri u Hrista, i krsti ga, a tom ubogom hriscaninu naredi da donese obramicu
sena, koju apostol krsnim znakom i molitvom pretvori u zlato, i naredi mu da tim zlatom
isplati svoje dugove poveriocima, a ostatkom da izdrzava svoju kucu. Zatim sveti apostol
ponovo se vrati u Efes, i zivljase u kuci Domna, i ogrom no mnostvo ljudi obrati Hristu i
satvori bezbrojna cudesa.[4]

Kada svetom apostolu bese preko sto godina, on izidje iz kuce Domna sa sedam svojih
ucenika, i dosavsi do jednog mesta naredi im da sednu; bese jutro, i on, udaljivsi se od
svojih ucenika koliko se kamenom moze dobaciti, pomoli se Gospodu. Zatim mu ucenici
po zelji njegovoj iskopase krstoliki grob; i on zapovedi Prohoru da ide u Jerusalim i tamo
ostane do smrti svoje. I posto pouci ucenike i celiva ih, sveti apostol rece: Uzmite zemlju,
mater moju, i pokrijte me njome. - I celivase ga ucenici i pokrise ga do kolena; i posto ga
ponovo celivase, pokrise ga do guse, i polozise mu na lice pokrivac; i celivavsi ga jos, sa
velikim placem pokrise ga potpuno. Kada za to cuse braca u gradu, dodjose i raskopase
grob, ali nista ne nadjose, i veoma mnogo plakase; zatim, pomolivsi se, oni se vratise u
grad. Svake pak godine, u osmi dan meseca maja, izlazase iz njegovog groba neki sitan
prah, mirisan i lekovit, i molitvama svetog apostola Jovana davase isceljenje bolnima, u
cast Boga, u Trojici slavljenoga kroza sve vekove. Amin.

NAPOMENE:

1. Primorski grad u Siriji.

2. Predanje kazuje da se jednom apostol Jovan, zajedno sa svojim ucenikom, povukao

iz grada u pustinjsku pesteru, i tamo proveo prvih deset dana zajedno sa
Prohorom, a drugih deset dana sam. U toku ovih drugih deset dana on nista nije
jeo, nego se samo molio Bogu istuci od Nj(ega da mu otkrije sta treba da radi. I
 dodje glas Jovanu s neba: "Jovane, Jovane!" Jovan odgovori: "Sta naredjujes,
Gospode?" I govorase glas s neba: "potrpi jos deset dana, i bice ti otkrivene mnoge
velike stvari". Jovan provede tamo jos deset dana bez hrane. I zbi se tada divno
cudo: Andjeli od Boga sidjose k njemu i saopstise mu mnoge neiskazane tajne. I
kada se Prohor vrati k njemu, on ga posla: po mastilo i hartiju, i potom dva dana
govorase Prohoru o otkrive njima koja je imao, a ovaj ih zapisivase.

3. Kliment Aleksandriskiznameniti ucitelj hriscanski prvih vekova hriscanstva, umro

oko 2 1 7 g.

4. Poslednje godine svoga zivota sveti apostol Jovan provodio je u isposnickim

podvizima: hranio se samo hlebom i vodom, nije strigao svoju kosu, odevao se u
proste platnene haljine. Od starosti on nije imao snage da propoveda rec Bozju ni u
okolini Efesa. Sada je pou cavao samo episkope Crkve i odusevljavao ih da
neumorno uce narod reci Evandjelskoj, a narocito da pamte i propovedaju prvu i
glavnu zapovest Evandjelsku, zapovest o ljubavi. Blazeni Jeronim kazuje: Kada je
sveti apostol toliko bio onemocao, da su ga ucenici donosili u crkvu, i on nije imao
snage da govori duge pouke, onda je on svoje besede svodio na to, sto je neprestano
ponavljao ovu pouku: "Decice, ljubite jedan drugog!" A kada su ga jednom ucenici
upitali, zasto im to on neprestano ponavlja, on je odgovorio: "Ovo je zapovest
Gospodnja, i ako nju drzite, to je dosta". Na zahodu dana svojih sveti apostol je
uzivao narocitu ljubav celog hriscanskog sveta. U to vreme on je bio jedini apostol -
ocevidac Gospoda, posto su svi drugi apostoli vec bili preminuli. Sav hriscanski
svet znao je da je sveti Jovan bio najmiliji ucenik Gospoda Hrista. Stoga su mnogi
ceznuli da ga vide i smatrali za cast da se dotaknu haljine njegove.