Planiranje I Programiranje Infrastrukturnih Sistema PDF

PLANIRANJE I PROGRAMIRANJE
INFRASTRUKTURNIH SISTEMA
Opšti principi planiranja i programiranja;

Hijerarhija planiranja i realizacije; Procena
zahteva; Geografsko-političko-organizacioni
aspekti; Programiranje realizacije; Izbor
prioriteta; Analiza nepouzdanosti i rizika;
Konflikti
Arhitektonsko-građevinski fakultet Univerziteta u Banjoj Luci
Opšti principi planiranja i programiranja (1)
¾ planiranje pretpostavlja razmatranje budućih

aktivnosti koje se predviđaju radi realizacije
postavljenih ciljeva
¾ formalizovani postupci sa ciljem da se unapred
sagleda budućnost sa dovoljno izvesnosti i
pouzdanosti da bi se danas donele potrebne odluke
i preduzele odgovarajuće mere radi poboljšanja
postojećeg stanja, realizacije pozitivnih i umanjenja
negativnih efekata razvoja koji se može predvideti
¾ budućnost/neizvesnost → uočiti najverovatniji ishod
danas donetih odluka i preduzetih mera
2
¾ tendencija povećavanja i povezivanja elemenata ↔

proces urbanizacije na širim prostorima
(kontinualni, koordinirani sistemi)
¾ funkcije planiranja su koncentrisane na sistemskom
ili mrežnom nivou (finansiranje, budžetiranje,
politika)
¾ inženjeri + ekonomisti, prostorni planeri (od 1950) +
ekolozi, sociolozi, pravnici, politikolozi (od 1970)
3
¾ do sredine XX veka metodološki pristup

podrazumeva linijsku sekvencijalnu strukturu
sastavljenu od četiri koraka bez povratnih uticaja
sprovođenja mera
posledično
prilagođavanje
ponude budućoj
potražnji
(Maletin, 2004)
4
9 razlog: nemogućnost višestrukog iterativnog ispitivanja

brojnih varijanti mera usled odsustva odgovarajuće
metodologije i tehnologije planiranja
9 relativno kruto razdvajanje na procese planiranja i
procese projektovanja → rezultat procesa planiranja je
buduća potražnja kao programski uslov za proces
projektovanja
9 objektivno se radi o prilagođavanju ponude budućoj
potražnji kroz postupke dimenzionisanja pojedinih
elemenata infrastrukturnih sistema
5
¾ sredinom 60-ih godina XX veka suštinu čini

upoređenje između postojećeg stanja (jeste) i
željenog stanja (treba)
željeno i postojeće
stanje kao glavni
pokretači procesa
(Maletin, 2004)
6
9 na osnovu upoređenja se definišu nedostaci koje u

budućnosti treba ispraviti
9 samo jedan deo mera predstavljaju građevinski zahvati
izgradnje i rekonstrukcije
9 definisanjem i primenom određenih mera se može dostići
stanje koje umanjuje postojeće nedostatke i koje mora
sadržati deo postojećeg stanja
9 veza poboljšano stanje-željeno stanje ukazuje na
celovitost procesa (gube se karakteristike linijske
sekvencijalne strukture)
7
¾ krajem XX veka konačno se definišu osnovni koraci

u procesu planiranja
osnovni koraci u
procesu planiranja
(Maletin, 2004)
8
9 analiza problema: željeno stanje se definiše kroz ciljeve

razvoja, a nedostaci zasnivaju na rezultatima analize
postojećeg stanja; dijagnoza se utvrđuje kroz direktne i
povratne veze-iterativna provera zaključaka
9 projektovanje mera: detaljno definisanje svih mera
(političke, organizacione, upravljačke, građevinske,
eksploatacione, ...); analiza posledica eventualne
primene mera; dokumentovano upoređivanje efekata-
vrednovanje
posledice pozitivne i/ili prihvatljive-usvajanje mera
posledice negativne i/ili neprihvatljive-razviti nove i/ili
prilagoditi razvijene mere
9
rezultat koraka je predlog mera usvojenih od strane

planerskog tima-optimalne mere koje se predlažu
donosiocima odluka na usvajanje
posledica istraživanja može biti potreba da se modifikuju
ciljevi razvoja i/ili izvrše dodatna istraživanja nedostataka
9 donošenje odluka: proces razmatranja i usvajanja
optimalnih mera od strane nadležnih predstavničkih tela
(npr. skupština, skupštinski odbori, vlada i sl) i najšire
javnosti (npr. referendum, javna izlaganja i rasprave i dr)
moguća pojava potrebe da se izvrši promena
projektovanih mera ili ciljeva
10
9 proces sprovođenja: kontinualna realizacija mera uz

obavezu stalnog praćenja da li su posledice primene
saglasne sa definisanim u fazi projektovanja i usvojenim
u fazi donošenja odluka
modifikacija ukoliko se pojave bitnija odstupanja
ponoviti proces od početka ako se pojave suštinska
odstupanja zbog spoljnih ili unutrašnjih uticaja (npr.
unapređenje ponude zbog razvoja tehnologije, promena
karakteristika potražnje, ...)
9 kontinualno planiranje-provera stanja i planerskih
opredeljenja u relativno pravilnim vremenskim
razmacima (pouzdan sistem informacija)
11
¾ infrastrukturni projekti se planiraju u okviru četiri

osnovne kategorije:
9 razvoj novih projekata ili obezbeđenje dopunskih kapaciteta ili
mogućnosti postojećih projekata zbog uvećanih zahteva
9 rehabilitacija, popravka i/ili rekonstrukcija postojećih objekata
bez promene kapaciteta ili mogućnosti
9 redovno održavanje i eksploatacija infrastrukturnih sistema,
uključujući i preventivno održavanje i hitne intervencije
9 projekti koji menjaju način eksploatacije i upravljanja
postojećih objekata radi poboljšanja efikasnosti, produžetka
životnog veka, uvođenja alternativnih strategija ili uvođenja
novih tehnologija radi maksimiziranja eksploatacionih
kapaciteta
12
¾ principi-preporuke-osnove:
9 ciljevi i vrednosti se menjaju tokom vremena
9 planiranje može obuhvatiti razvoj alternativa za
zadovoljenje različitih ciljeva i metodologija za ocenu
rezultata da bi se izabrao prihvatljiv plan
ocena alternativnih
planova (Goodman,
Hastak, 2006)
13
9 planiranje infrastrukture obuhvata sistemski koncept

(pojedinačno i kombinovano razmatranje raznih sistema)
i holistički pristup realizaciji, eksploataciji i upravljanju
(objekti i procedure, aktivnosti, politike koje imaju dodira
sa ljudima i okolinom)
9 integracija različitih infrastrukturnih sistema (koridori)
9 obezbeđenje fizičke infrastrukture i pravilne eksploatacije
i upravljanja
9 planiranje infrastrukture je vitalno za privrednu budućnost
države
9 infrastruktura je skupa → detaljno planiranje
9 uključivanje različitih nivoa vlasti
14
9 uloga države je veoma bitna (budžet, regulatorni okvir)

9 multidisciplinaran proces
9 metode planiranja se zasnivaju na naučnim, pravnim,
etičkim, ocenjivačkim i drugim konceptima
9 planere zapošljavaju različite institucije, agencije i
preduzeća (državne, privatne)
9 uspešan projekat često traži posvećenost i podršku
političara i rukovodstva agencija
9 učešće javnosti od vitalnog značaja
9 projekti mogu imati višestruku svrhu i ciljeve
9 finansijske analize su veoma bitne
9 planiranje mora slediti sistematičan i logičan proces
15
9 planerske ciljeve i ograničenja treba zajedno i

ravnopravno identifikovati i analizirati
identifikacija ciljeva i ograničenja prema U.S. Army Corps of Engineers

(Goodman, Hastak, 2006)
16
9 za planiranje novih objekata i aktivnosti na postojećim,

bitno je sveobuhvatno analizirati korišćenje prostora i
prognozirati buduće zahteve tokom životnog veka
(odgovarajuća kombinacija materijala, projektovanje,
dvo- i tro-dimenzionalni prostor)
tro-dimenzionalno
planiranje
(Hudson et all, 1997)
17
9 analiza zahteva i prednosti alternativnih rešenja

(preraspodela ili prestrukturiranje sistema <> koncept
obima-novi kapaciteti)
9 uzročno-posledičan odnos infra- i supra-strukture i
traženje optimuma u njihovoj interakciji
9 modelske analize i konkretni proračuni (iskustveno
planiranje složenih sistema)
9 analizirati eksterne aspekte u odgovarajućem obimu
(efekti koji nastaju kao posledica plana, ali nisu u
direktnom obuhvatu)
18
¾ razlozi propadanja planova:

9 pogrešan plan koji ne treba realizovati
9 promenjene okolnosti od vremena razvoja do realizacije
9 nedostatak finansiranja
9 blokirana realizacija
¾ izbeći pogrešno planiranje primenom principa-

preporuka-osnova
19
Hijerarhija planiranja i realizacije (1)
¾ dva pristupa planiranju i programiranju:

9 strateško planiranje-dugoročne analize koje odražavaju
finansijske i poslovne aspekte planiranja (viši
administrativni nivoi i rukovodioci korporacija)
9 taktičko (operativno) planiranje-tehnički aspekti objekata i
usluga u okviru strateških planova (tehnički rukovodioci
odgovorni za upravljanje objektima i budući razvoj, u
saradnji sa višim administrativnim nivoima i
rukovodiocima korporacija)
naglasak na analizi potreba mreže (priprema i ažuriranje
generalnih planova, procena potreba i budžeta, predviđanje
budućih potreba i priprema strategija za očuvanje i unapređenje
objekata, godišnje i višegodišnje programiranje radova)
20
strateško i taktičko
(operativno) planiranje
(Maletin, 2004)
21
9 strateško planiranje podrazumeva da se na osnovu

analize stanja definišu ciljevi i mere za njihovo ostvarenje
i kroz postupke dokumentovanog upoređenja mogućih
posledica primene mera definiše i usvoji optimalna
kombinacija strateških ciljeva i mera
9 rezultati strateškog planiranja predstavljaju ulazni
element za operativno planiranje po pojedinim
podsistemima ili sektorima
projektovane mere se uvek proveravaju sa stanovišta
uticaja na celovit sistem ↔ obezbeđenje harmoničnog i
usklađenog razvoja kao preduslov celovitog optimuma
22
opšti prikaz procesa

planiranja infrastrukture
(Maletin, 2004)
23
¾ različiti planerski protokoli u zavisnosti od vrste

infrastrukture-osnovni elementi:
9 definisanje ciljeva (politika, dugoročni planovi, integracija
ciljeva plana sa ciljevima politike)
9 identifikacija i analiza problema (prikupljanje podataka,
analiza sadašnjih i budućih zahteva i ponude, korišćenje
resursa (voda, zemljište, vazduh), identifikacija
mogućnosti za razvoj i upravljanje)
9 predlog rešenja i procena uticaja (konstruktivno rešenje,
ne-konstruktivna rešenja (upravljanje), prethodna
procena uticaja)
24
9 definisanje i analiza varijanti (kriterijumi i procedure za

upoređenje varijanti i mera, detaljna procena uticaja)
9 preporuke (rešenje, prioriteti, raspored realizacije)
9 odluka (donošenje odluke, finansiranje)
9 realizacija (glavni projekat, planiranje izvođenja,
izgradnja)
9 eksploatacija i upravljanje (organizacija, održavanje)
rad u jednoj fazi može izazvati uticaje/promene u drugoj

fazi (unapred, unazad)
25
¾ programiranje obuhvata definisanje prioriteta

predloženih projekata i uspostavljanje jedno- ili
više-godišnjeg programa (ograničen budžet)
¾ budžetiranje obuhvata proceduru čiji je rezultat
obezbeđenje finansija i definisanje institucije koja
će snositi troškove i obezbediti sredstva (obično
godišnji budžet na nivou zakona)
26
¾ ključni elementi procesa programiranja i

budžetiranja:
9 definisanje ciljeva programa (jasni i merljivi pokazatelji za
aktivnosti koje agencija želi postići radi zadovoljenja
ciljeva politike)
9 definisanje pokazatelja izvršenja programa (kriterijumi
praćenja realizacije programa i vrednovanja razultata)
9 procena potreba i identifikacija projekata (identifikacija i
ocena nedostataka, dobrih strana, problema i potreba,
definisanje varijantnih rešenja, kandidovanje projekata)
9 procena projekata (ocena predloženih projekata u
odnosu na konsistentne kriterijume)
27
9 definisanje prioriteta i razvoj programa (organizacija rada

prema programskim oblastima, identifikacija prioriteta za
svaku programsku oblast, definisanje prioriteta prema
kriterijumima, razvoj fiskalnog programa koji zadovoljava
realne okvire budžeta i raspored)
9 rezultati projekta (ocena rezultata predloženog
programa, procena eventualne preraspodele između
programskih oblasti ili vrsta projekata, definisati nivo
moguće preraspodele u skladu sa ciljevima)
9 budžetiranje (priprema plana troškova na osnovu
raspoloživih sredstava)
9 realizacija i praćenje programa (fizička realizacija,
praćenje realizacije i stanja sistema tokom vremena,
ocena postignutih rezultata u odnosu na ciljeve)
28
¾ fazni pristup (projektni ciklus) je standard za

međunarodne finansijske institucije (Svetska banka,
EIB, EBRD, ...) i podržava zahteve za dobijanje
donacija, kredita i zajmova za zemlje u razvoju
¾ preklapanje i povratne veze
¾ “igrači”: vladine agencije, političari, sudovi, osobe i
organizacije “ugrožene” planovima i projektima,
opšta javnost
29
¾ većina velikih inženjerskih projekata mora proći niz

obimnih i sveobuhvatnih studija, aktivnosti i
odobrenja pre realizacije (veliki projekti,
međudržavni projekti, projekti infrastrukture u
zemljama u razvoju, ...)
¾ tipičan proces planiranja i realizacije:
9 identifikacija projekata sa potencijalom za dalje
istraživanje sa početnom ocenom (vrsta infrastrukturnog
projekta, generalna lokacija, svrha i posebni ciljevi,
atraktivnost projekata, količina i kompletnost dostupnih
informacija, vreme i resursi potrebni za realizaciju)
30
9 preliminarni izveštaj i prethodna ocena opravdanosti

(ocena verovatnoće realizacije projekta, osnovna
kancelarijska i terenska istraživanja, približna procena
kapaciteta i troškova, identifikacija dodatnih istraživanja
za sledeću fazu)
9 idejni projekat i ocena opravdanosti investicije
(donošenje odluke o realizaciji projekta, detaljne tehničke
studije i projekti, razrada varijantnih rešenja, finansijska,
ekonomska i ekološka analiza, plan realizacije projekta,
institucionalni zahtevi, zakonski uslovi)
9 glavni projekat i ugovorna dokumentacija (detaljna
razrada projektnih rešenja, priprema ugovornih
dokumenata, ugovaranje)
31
9 izgradnja (detaljna tehnička dokumentacija za izvođenje,

izvođenje radova, nadzor, plaćanje izvođača, prijem
radova)
9 eksploatacija (upravljanje i održavanje infrastrukture,
moguće angažovanje preduzeća ili individualnih
inženjera za specifične zahteve ili kompletne usluge i
radove)
32
Procena zahteva (1)
¾ analiza postojećeg stanja infrastrukture i trenutnih

zahteva, kao i projekcija zahteva u budućnosti
9 zahtevi: osnovne potrebe i razumne želje
¾ identifikacija postojećih i novih problema ili
intenziviranja problema u budućnosti (ekonomski
razvoj, povećani zahtevi, ...)
¾ pouzdana procena zahteva je ključna u izboru
odgovarajuće varijante (novogradnja ili aktivnosti
održavanja, rekonstrukcije i popravke)
9 statističke i analitičke metode za razvoj modela
predviđanja
33
Procena zahteva (2)
9 sve tehnike i modeli zahtevaju istorijske podatke

povezane sa promenljivim parametrima (eventualno,
slične situacije ili simulacije-preliminarni model koji se
mora verifikovati)
primeri mogućih
modela predviđanja
34
Geografsko-političko-organizacioni
aspekti (1)
¾ odgovornost za planiranje, razvoj, realizaciju,
eksploataciju, održavanje i upravljanje infrastrukture
je na agenciji koja je zakonski ovlašćena za te
aktivnosti
9 unutar agencije
9 uz pomoć spoljašnjih saradnika
9 druge agencije (npr. državne ili regionalne planerske
organizacije)
¾ ciljevi se moraju sagledati sa različitih gledišta,
zavisno od vrste i veličine projekta
35
aspekti (2)
¾ globalni aspekt: održivost i globalizacija privrede
¾ državni aspekt: regulatorni okvir, osnovni
infrastrukturni sistemi (autoputevi, proizvodnja
energije, dalekovodi, ...)
¾ regionalni aspekt (gradovi i regionalne celine):
celovitost i namena prostora, prostorna i vremenska
koordinacija
¾ lokalni aspekt (naselja i zajednice naselja):
urbanističko-arhitektonski uslovi (kapacitet i dužina
sistema), inženjersko-tehnički uslovi (organizacija i
način izgradnje sistema), postojeće stanje i
planirana dugoročna rešenja
36
aspekti (3)
primer struktura angažovanih u planerskom procesu u SAD

37
aspekti (4)
osnovni postupak planiranja infrastrukturnih sistema u regionalnom kontekstu

(Žegarac, 1998)
38
aspekti (5)
primer dovoda pri

faznom uređenju
prostora (Žegarac,
1998)
primer skraćenja
dužina infrastrukturnih
mreža (Žegarac, 1998)
39
aspekti (6)
osnovni postupak planiranja infrastrukturnih sistema u lokalnom kontekstu

(Žegarac, 1998)
40
Programiranje realizacije (1)
¾ predmet programa: strukturiranje i dinamičko

određivanje radova na pripremanju i komunalnom
opremanju zemljišta razmatranog područja, kao i
aktivnosti održavanja, rekonstrukcije i popravki
¾ neograničen budžet → sve potrebe se
zadovoljavaju u momentu nastajanja
¾ uobičajeno, za većinu infrastrukturnih sistema
budžet je ograničen
¾ cilj: definisanje sistema prioriteta u izgradnji i
drugim akativnostima, odnosno pojedinih faza, uz
obezbeđenje najpovoljnijeg odnosa između
uloženih sredstava i postignutih efekata
41
¾ zadatak se svodi na izbor i aktiviranje jedne grupe

iz znatno šireg skupa projekata ili skupa mogućih
lokacija (prostornih celina)
¾ problem pronalaženja optimalnog rešenja
9 veliki broj infrastrukturnih objekata
9 različito finansiranje infrastrukturnih objekata
9 podeljena nadležnost nad objektima
9 teško ostvarivanje pune koordinacije aktivnosti
¾ rezultat: program rada sa spiskom objekata,
lokacijom, vrstom rada ili aktivnosti i procenom
troškova
42
¾ godišnji ili višegodišnji (3-5 godina) program radova

¾ kvalitet podataka, modela i pretpostavki koje su
korišćene u pripremi programa
9 period pripreme podataka (promenjeni uslovi)
9 svi faktori uticaja nisu obuhvaćeni
9 centralizovana priprema programa (potreba za lokalnim
informacijama)
43
¾ program uređenja gradskog građevinskog zemljišta

9 svi radovi na uređenju zemljišta, na razmatranom
području i u planskom periodu
9 usklađenje potreba sa realnim mogućnostima prostornog
razvoja i raspoloživim sredstvima
9 srednjoročni program
y orijentacija prostornog razvoja grada
y skup radova na pripremi i primarnom komunalnom opremanju
građevinskog zemljišta
y usmeravanje većeg obima izgradnje
44
9 godišnji program
y razrada i sprovođenje srednjoročnog programa
y radovi sa obavljenim prethodnim radnjama (planska i tehnička
dokumentacija)
9 delovi programa:
y opšti podaci o sadržaju i načinu izrade
y stanje planske dokumentacije
y regulatorni okvir
y pretpostavke realizacije programa (podaci i analize)
y usklađenost sa ciljevima razvoja grada
y prikaz radova (aktivnosti pribavljanja i opremanja zemljišta,
grupisani prema funkcionalnom značaju)
y način finansiranja (izvori i uslovi finansiranja, naknade za
uređenje)
y realizacija (nosioci, koordinatori)
45
Izbor prioriteta (1)
¾ procedura definisanja ciljeva i alterativnih opcija

razvoja ili održavanja, i njihovo vrednovanje i
uklapanje u ukupne prioritete društvenog i
ekonomskog razvoja prostora
¾ osnovna orijentacija se zasniva na analizi suficita i
deficita u kapacitetima infrastrukturnih sistema,
ukupnim potrebama korisnika prostora u narednom
periodu i mogućim efektima od ustupanja zemljišta
potencijalnim korisnicima
46
¾ uobičajena situacija je da postoji ograničen budžet

za javnu infrastrukturu
¾ neophodno je ustanoviti prioritete za preduzimanje
aktivnosti ili radova, kao i definisati kada i gde će se
odvijati
¾ osnovni koraci definisanja prioriteta:
9 prikupljanje podataka
9 obrada i interpretacija podataka
9 određivanje trenutnih i budućih zahteva/potreba
9 analiza i definisanje prioriteta
47
¾ ključni elementi u procesu izbora prioriteta:

9 definisanje ili usvajanje modela propadanja/ponašanja
infrastrukture
9 definisanje nivoa intervencije
9 budžetska ograničenja
9 planski period
9 definisanje mogućih varijantnih rešenja/strategija
48
prikupljanje, obrada
i interpretacija podataka
model(i) propadanja baza podataka
određivanje trenutnih i
nivoi intervencije planski period
budućih potreba
budžetska ograničenja analiza prioriteta varijantne strategije
rezultati:
(i) predložen program radova
(ii) efekti varijantnih strategija investiranja
opšti algoritam procesa izbora prioriteta

49
¾ modeli, metode i procedure u okviru algoritma

mogu varirati od veoma jednostavnih do veoma
komplikovanih
9 primeri ekstremnih slučajeva:
(i) osnovni inventarski podaci-određivanje potreba-
analiza prioriteta-predlog programa prema inženjerskoj
proceni
(ii) obimna baza podataka-višegodišnji planski period-
model propadanja sa nizom uticajnih faktora-identifikacija
opravdanih varijanti-matematički model analize prioriteta-
definisanje programa zasnovanog na metodama
optimizacije
50
¾ rezultat, bez obzira na pristup, treba da pruži

odgovore na sledeća pitanja:
9 Kojim projektima ili delovima infrastrukture treba posvetiti
pažnju?
9 Koju aktivnost (izgradnja, održavanje, rehabilitacija,
rekonstrukcija) treba realizovati?
9 Kada treba obaviti radove?
¾ metodologija nije jednostavna

¾ razmotriti i oceniti sve moguće kombinacije (koji,
šta, kada) da bi se došlo do optimalnog plana
troškova raspoloživih sredstava
51
¾ primer strategija/varijanti za razmatranje:

9 “do nothing-korektivno održavanje”-obaviti samo
održavanje koje je stvarno neophodno, kada dođe do
oštećenja objekata infrastrukture; čisto reaktivan pristup;
npr. popravka udarnih rupa na kolovozu, oštećenje
cevovoda
9 “prvo najlošije”-popraviti ili obnoviti one infrastrukturne
objekte koji su u najlošijem stanju; izbor zasnovan samo
na podacima o stanju i nivou problema
9 “oportunistički raspored”-popraviti ili zameniti
loše/pokvarene elemente istovremeno sa sličnim
planiranim radovima; npr. zamena glavnih vodova ili
šahtova će biti obavljena u vreme kada budu izvođeni
radovi na kolovozu ili trotoaru u ulici
52
9 “ciklično održavanje”-definisati i poštovati ciklus radova

održavanja; npr. popravka magistralnih puteva svakih 15
godina, što je loše jer starost ne mora jasno odražavati
stanje i rizik od loma
9 “popraviti rizične objekte”-identifikacija i obavljanje
radova na onim objektima koji će najverovatnije imati
velike ili veće probleme u bliskoj budućnosti, iako njihovo
sadašnje stanje nije zabrinjavajuće; visoko rizični objekti
moraju imati i visok prioritet inspekcija/pregleda
9 “preventivno održavanje”-definisati i poštovati program
preventivnih radova koji će produžiti vek objekta i
smanjiti potrebu za kasnijim, verovatno skupljim i
obimnijim, akcijama; npr. zaštita i farbanje čeličnih
delova mostova, periodično ojačanje kolovoza
53
9 “redovno održavanje”-redovan pregled objekata i

preduzimanje aktivnosti koje za cilj imaju očuvanje
infrastrukture u upotrebljivom stanju; mora biti praćeno
nekim obimnijim zahvatom tokom vremena i
kombinovano sa popravkama (preventivno održavanje,
korektivno održavanje, ciklično održavanje)
9 “novogradnja”-izgradnja nove, planirane infrastrukture u
skladu sa identifikovanim potrebama zajednice
... (inženjerska imaginacija)
54
¾ planski period pri definisanju prioriteta zavisi od

vrste infrastrukture i analizirane strategije
9 preporuke:
y životni period za novogradnju → 20 i više godina
y dugoročni/strateški plan → 10 i više godina
y srednjoročni plan/program → 3-5 godina
y program rehabilitacije → 1-5 godina
y održavanje mreža za koje ne postoji siguran izvor finansiranja
(putevi, cevovodi i sl) → maksimalno 5 godina
y strateška istraživanja visine nivoa investiranja → do 10 godina
y praktičan pristup je da se izradi 5-to ili 10-o godišnji program, ali
sa fiksiranim aktivnostima u toku prve 2-3 godine sa mogućnošću
korigovanja na godišnjem ili dvogodišnjem nivou
55
¾ metode koje se mogu koristiti za analizu prioriteta:

9 subjektivno rangiranje projekata zasnovano na proceni
(jednostavno, brzo, moguća nepreciznost i
nekonsistentnost, može biti daleko od optimuma)
9 rangiranje zasnovano na parametrima kao što su nivo
usluge ili stanje (jednostavno, može biti daleko od
optimuma)
9 rangiranje zasnovano na parametrima sa ekonomskom
analizom (relativno jednostavno, trebalo bi biti bliže
optimumu od prethodnih metoda)
9 optimizacija pomoću matematičkih metoda programiranja
na godišnjoj osnovi (manje jednostavno, može biti blisko
optimumu, nemoguće razmatranje uticaja vremena)
56
9 “near optimization” metoda korišćenjem marginalizovane

efektivnosti troškova-upoređenje razlika u efektivnosti i
troškovima osnovne opcije i varijanti (relativno
jednostavno, blisko optimalnom izboru)
9 sveobuhvatna optimizacija pomoću matematičkih metoda
programiranja, uzimajući u obzir efekte realizacije
varijanti (koji, šta, kada) i definisanjem niza kriterijuma
(najkomplikovanija, može dati optimalan program preko
maksimiziranja dobiti i minimiziranja troškova,
neophodno definisanje važnosti kriterijuma)
57
Analiza nepouzdanosti i rizika (1)
¾ nepouzdanost: nedostatak pouzdanosti; stanje u

kome postoji nedostatak informacija, odnosno
poznavanja određenog problema, te je nemoguće
tačno opisati postojeće stanje i buduće promene i
rezultate (promene i rezultati se mogu pojaviti u
više oblika i sa različitom verovatnoćom); pozitivna i
negativna
¾ rizik: stanje nepouzdanosti gde pojedini rezultati
mogu imati neželjen efekat ili prouzrokovati
značajan gubitak (lom)
58
¾ problemi
9 nepouzdanost je povezana sa: realizacijom projekta i
eksploatacijom, direktnim i indirektnim ekonomskim,
ekološkim, društvenim i ostalim uticajima, primenom
različitih vrsta i nivoa tehnologije
9 projekti se planiraju radi zadovoljenja budućih potreba
(nepouzdanih), u odnosu na prirodne i ekonomske
resurse i druge ulazne elemente koji su, sami po sebi,
nepouzdani
9 drugačije shvatanje, ocenjivanje i interpretacija od strane
različitih pojedinaca i organizacija
9 nepoudanost se definiše opisno, a retko kvantitativno
59
9 identifikacija pojave i karakteristika nepouzdanosti za

uslove i događaje
9 najveći problem je nepouzdanost kao rezultat
neodgovarajuće informacije
9 mnogobrojni problemi kod infrastrukturnih projekata su
karakteristični po hazardu koji može nastati od
nepredvidivih prirodnih procesa i sistema
9 identifikacija, analiza i kontrola različitih izvora
nepouzdanosti i rizika
9 nepouzdanost i rizik se protežu duž čitavog kontinuuma
znanja (ekstremi: potpuna pouzdanost ili ignorisanje);
kontinuumi nemaju granice i dobro definisana
ograničenja
60
¾ prihvatanje nepouzdanosti i rizika

9 zavisi od organizacije, individue i vrste rizika
9 društvo će možda lakše prihvatiti viši, ali poznat rizik
(npr. svakodnevni rizik od saobraćajnog udesa) nego
nepoznat rizik od katastrofalnog događaja (npr.
zemljotres, velika poplava, nuklearni incident)
9 verovatnoća rizika, po pravilu, ne odgovara nivou
prihvatanja od strane društva (npr. “neutralan rizik” za
saobraćajni udes i “značajan rizik” za velike i iznenadne
promene koje donosi katastrofalan događaj)
9 planeri moraju računati na iracionalan pristup prilikom
razvoja varijanti i uključivanja javnosti u problem
61
9 bitno različiti pristupi kod organizacija koje realizuju

projekat u zavisnosti od vrste i veličine organizacije
(npr. velika organizacija može prihvatiti rizik od
propadanja projekta, ali organizacija koja je potpuno
zavisna od jednog projekta propadanje može oceniti kao
“značajan rizik”)
9 konstantno korišćenje promenljivih koje imaju malu
verovatnoću pojave (uvek pesimistične ili optimistične)
mogu dovesti do nerazumnih rezultata pošto ukupna
kombinovana verovatnoća može biti nerazumno mala
62
primer rangiranja rizika od strane eksperata i javnosti

63
¾ komponente analize nepouzdanosti i rizika

9 procena (podaci, pretpostavke, analiza osetljivosti,
verovatnoća, statističke tehnike, tehnike uzorkovanja,
prognoza, simulacija, matematičko programiranje,
ekonometrija, ekspertsko mišljenje, finansijski rizik,
vrednovanje opcija, analiza odnosa rizik-koštanje-dobit)
9 upravljanje (pravila odlučivanja, postupak odlučivanja,
heuristika, inkrementalna strategija, pristup strateškog
izbora, višekriterijumsko programiranje, teorija
očekivanih koristi, anketna istraživanja, izražavanje
stepena uverenja, definisanje jasnijih ciljeva i politika)
64
¾ uobičajeni pristupi analizi

9 procena troškova → faktor nepredviđenih radova
9 analiza troškovi-dobit → konzervativne vrednosti
diskontne stope i planskog perioda, konzervativne
procene godišnjih troškova i dobiti
9 analiza osetljivosti (procena najverovatnijih i visokih i
niskih veličina troškova i koristi se može koristiti za
sračunavanje najverovatnijih, pesimističkih i optimističkih
vrednosti odnosa troškovi-dobit)
9 ocena sa najverovatnijim, niskim i visokim projekcijama
zahteva, ranijom ili kasnijom pojavom nepredviđene
porasti zahteva, višim ili nižim nivoom inflacije
65
9 analiza verovatnoće pojave promenljivih koje karakterišu

rizik pojave prirodnog događaja i/ili pojave određenog
stanja infrastrukture
9 analiza pojave određenog načina održavanja ili nivoa
usluge
¾ metode kontrole nepouzdanosti i rizika
9 prikupljanje dovoljno detaljnih podataka radi smanjenja
grešaka u merenju
9 korišćenje naprednih analitičkih metoda
9 povećanje faktora sigurnosti prilikom projektovanja
9 izbor varijanti ili komponenti varijanti koje poseduju
poznate (poznatije) karakteristike ponašanja
66
9 izbegavanje ili smanjenje oslanjanja na nepouzdane,

nepovratne/nenadoknadive resurse
9 korišćenje metoda za analizu osetljivosti i analizu rizika
prilikom ocene očekivanih troškova i koristi varijanti
9 ocena prihvatanja nivoa rizika od strane donosilaca
odluka i javnosti
9 identifikacija svih ključnih promenljivih, uz definiciju
rizičnih i nepouzdanih ciljeva planiranja
9 fokusiranje na bitne, logične i konsistentne aspekte
projekata i uzimanje u obzir subjektivnih i objektivnih
faktora
9 dopuna analitičkog sa intuitivnim pristupom
67
¾ izuzetnu važnost ima sposobnost planera da kroz

misaoni proces sintetizuje rezultate analiza,
kreativno formira moguća rešenja, te objektivno i
nepristrasno odmeri njihovu ukupnu vrednost i
predloži optimalno rešenje
68
Konflikti (1)
¾ konflikti između zainteresovanih strana tokom

procesa planiranja i realizacije infrastrukture
9 podaci: nedostak podataka, pogrešni podaci, različita
interpretacija podataka, različiti pogledi na potrebe za
odgovarajućim podacima
9 nekompatibilnost interesa: postupak postizanja
dogovora, psihološke potrebe ljudi
9 nivo vrednosti: različiti kriterijumi za ocenu rezultata,
različiti životni stilovi i ciljevi, različite ideologije, religijska
ubeđenja, pogledi na svet
9 međusobni odnosi: jake emocije, loši izrazi, stereotipi,
loša komunikacija, negativno ponašanje koje se ponavlja
69
Konflikti (2)
¾ načini rešavanja konflikta

9 formalni: sud
9 neformalni: arbitraža, unapređenje-potpora-
kompenzacija, utvrđivanje činjenica, medijacija, mini
suđenje, pregovori, partnerstvo
koristi od neformalnih postupaka: dobrovoljna osnova,
brzi postupci, vansudske odluke ili poravnanja, kontrola
od strane uprave, poverljive/tajne procedure, veća
fleksibilnost, uštede u vremenu, uštede u troškovima
70

Planiranje I Programiranje Infrastrukturnih Sistema PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Planiranje I Programiranje Infrastrukturnih Sistema PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PLANIRANJE I PROGRAMIRANJE

Opšti principi planiranja i programiranja;

¾ planiranje pretpostavlja razmatranje budućih

¾ tendencija povećavanja i povezivanja elemenata ↔

¾ do sredine XX veka metodološki pristup

9 razlog: nemogućnost višestrukog iterativnog ispitivanja

¾ sredinom 60-ih godina XX veka suštinu čini

9 na osnovu upoređenja se definišu nedostaci koje u

¾ krajem XX veka konačno se definišu osnovni koraci

9 analiza problema: željeno stanje se definiše kroz ciljeve

rezultat koraka je predlog mera usvojenih od strane

9 proces sprovođenja: kontinualna realizacija mera uz

¾ infrastrukturni projekti se planiraju u okviru četiri

9 planiranje infrastrukture obuhvata sistemski koncept

9 uloga države je veoma bitna (budžet, regulatorni okvir)

9 planerske ciljeve i ograničenja treba zajedno i

identifikacija ciljeva i ograničenja prema U.S. Army Corps of Engineers

9 za planiranje novih objekata i aktivnosti na postojećim,

9 analiza zahteva i prednosti alternativnih rešenja

¾ razlozi propadanja planova:

¾ izbeći pogrešno planiranje primenom principa-

¾ dva pristupa planiranju i programiranju:

9 strateško planiranje podrazumeva da se na osnovu

opšti prikaz procesa

¾ različiti planerski protokoli u zavisnosti od vrste

9 definisanje i analiza varijanti (kriterijumi i procedure za

rad u jednoj fazi može izazvati uticaje/promene u drugoj

¾ programiranje obuhvata definisanje prioriteta

¾ ključni elementi procesa programiranja i

9 definisanje prioriteta i razvoj programa (organizacija rada

¾ fazni pristup (projektni ciklus) je standard za

¾ većina velikih inženjerskih projekata mora proći niz

9 preliminarni izveštaj i prethodna ocena opravdanosti

9 izgradnja (detaljna tehnička dokumentacija za izvođenje,

¾ analiza postojećeg stanja infrastrukture i trenutnih

9 sve tehnike i modeli zahtevaju istorijske podatke

primer struktura angažovanih u planerskom procesu u SAD

osnovni postupak planiranja infrastrukturnih sistema u regionalnom kontekstu

primer dovoda pri

osnovni postupak planiranja infrastrukturnih sistema u lokalnom kontekstu

¾ predmet programa: strukturiranje i dinamičko

¾ zadatak se svodi na izbor i aktiviranje jedne grupe

¾ godišnji ili višegodišnji (3-5 godina) program radova

¾ program uređenja gradskog građevinskog zemljišta

¾ procedura definisanja ciljeva i alterativnih opcija

¾ uobičajena situacija je da postoji ograničen budžet

¾ ključni elementi u procesu izbora prioriteta:

budžetska ograničenja analiza prioriteta varijantne strategije

opšti algoritam procesa izbora prioriteta

¾ modeli, metode i procedure u okviru algoritma

¾ rezultat, bez obzira na pristup, treba da pruži

¾ metodologija nije jednostavna

¾ primer strategija/varijanti za razmatranje:

9 “ciklično održavanje”-definisati i poštovati ciklus radova

9 “redovno održavanje”-redovan pregled objekata i

¾ planski period pri definisanju prioriteta zavisi od

¾ metode koje se mogu koristiti za analizu prioriteta:

9 “near optimization” metoda korišćenjem marginalizovane

¾ nepouzdanost: nedostatak pouzdanosti; stanje u

9 identifikacija pojave i karakteristika nepouzdanosti za

¾ prihvatanje nepouzdanosti i rizika

9 bitno različiti pristupi kod organizacija koje realizuju

primer rangiranja rizika od strane eksperata i javnosti