Pojam sistema za upravljane je bazama podataka-DBMS

Arhitektura baza podataka može se posmatrati na tri nivoa: eksterni (nivo pogleda),
konceptualni (logički) i interni (fizički) nivo pogleda.
Zahtev korisnika se preslikava sa eksternog na konceptualni nivo, a sa konceptualnog
na fizički nivo posmatranja podataka.
Eksterni nivo (nivo pogleda) sadrži veliki broj eksternih šema ili pogleda korisnika.
Svaki pogled na bazu podataka opisuje samo onaj dio baze podataka koji je od interesa za
određenu konkretnu grupu korisnika i prikriva ostali dio baze podataka od ove grupe
korisnika.
Konceptualni (logički) nivo sadrži konceptualnu šemu baze podataka koja opisuje
strukturu i ograničenja cjele baze podataka. Konceptualna šema daje globalni opis baze
podataka. Opisuje entitete, tipove podataka, veze i ograničenja.
Interni nivo sadrži internu šemu baze podataka koja opisuje strukturu stvarnog
fizičkog memorisanja baze podataka. Interna šema baze podataka koristi fizički model
podataka i opisuje sve detalje o memorisanju podataka.

Preslikavanja između ovih nivoa obavlja DBMS. DBMS (Data Base Menagment
System) je ustvari skup programa koji zajedno čine softverski sitem opšte namjene i koji
omogućava korisnicima: kreiranje (definisanje i konstruisanje), korištenje (manipulaciju) i
održavanje baze podataka za različite aplikacije odnosno namjene.
Definisanje baze podataka znači specificiranje i detaljan opis tipova podataka koje
treba memorisati u bazi podataka. Definiše se struktura i uslovi integriteta baze podataka. U tu
svrhu u okviru DBMS-a imamo programski jezik za opis podataka - DDL (Data
Description Language). Ako DBMS nema striktno odvojene nivoe, tada se DDL koristi za
specificiranje konceptualne i interne šeme baze podataka. Ako su konceptualni i interni nivo
strogo odvojeni, tad se DDL koristi samo za specificiranje konceptualne šeme. DBMS ima
DDL kompajler koji prevodi DDL naredbe i kompajlirani opis šema baza podataka memoriše
u katalogu baze podataka.

Konstruisanje baze podataka je proces memorisanja podataka na memoriskom

mediju kome po potrebi može pristupiti DBMS. U tu svrhu DBMS ima jezik za definisanje
načina memorisanja podataka -SDL (Storage Definition Language) Ako su razdvojeni
konceptualni i interni nivo, tada se SDL koristi za specificiranje interne šeme.
Ako DBMS ima striktno razdvojena sva tri nivoa eksterni, konceptualni i interni, tada se za
specificiranje eksternih šema i njihovo preslikavanje u konceptualnu šemu baze podataka
koristi VDL -jezik za definisanje pogleda (View Definition Language).

Manipulacija bazama podataka podrazumjeva: postavljanje upita na bazi podataka

radi pronalaženja određenih podataka, ažuriranja baze podataka da bi se unjele promjene
nastale u realnom, stvarnom, okruženju i generisanje izvještaja na osnovu podataka
memorisanih u bazi podataka prema zahtjevima korisnika.
Za pretraživanje, umetanje, brisanje i modifikaciju podataka u bazi podataka se koristi
jezik za rad sa podacima-DML (Data Manipulation Language). Može biti neprocedurni ili
proceduralni jezik. Neproceduralni DML je jezik visokog nivoa koji može biti interaktivni,
kada se DML naredbe unose direktno sa terminala, ili ugrađen u neki programski jezik (C,
PASCAL, COBOL, PL/I). Ako su DML naredbe ugrađene u neki programski jezik, tada
moraju biti tako projektovane da ih DML kompajler može lako indentifikovati. DML visokog
nivoa koji se može interaktivno koristiti naziva se upitni jezik. Proceduralni DML je jezik
niskog nivoa koji mora biti ugrađen u neki programski jezik opšte namene. Takav jezik čita i
upisuje u bazu podataka slog po slog. Programski jezik opšte namene u koji su ugrađene DML
naredbe naziva se HOST jezik, a DML je tada njegov podjezik za podatke.

Administratori
DBA osloblje Slučajni korisnici Aplikativni programeri

DDL Privilegovane
Programski
naredbe komande Upiti visokog Aplikativni korisnici
nivoa programi

Pred kompajler
Procesor
Katalog upita
DML Kompajler
DDL sistema naredbe host jezika
kompajler
Riječnik
podataka Kompajlirane
Run time DML transakcije
procesor baze kompajler
podataka

Sistem za upreavljanje Upravljanje konkurencijom/

mem. podaka Backup/Recovery

Mem. Baza
podataka

Struktura DBMS-a

Sistem za upravljvnje memorisanim podacima upravlja pristupom podacima koji su

memorisani na disku, bilo da pripadaju bazi podataka ili katalogu baze podataka. Sistem
koristi usluge operativnog sistema (OS) za prenos podataka između diska i radne RAM
memorije, kao i za upravljanje ovim resursima. DBMS može koristiti podatke tek pošto su
smješteni u radnu RAM memoriju. Neki DBMS-ovi, umesto ovog sistema, za pristup disku
koriste fajl sistem računara.

DDL kompajler
Obrađuje definicije šema pripremljene na jeziku DDL i opise ovih šema smješta u
katalog sistema baze podataka odatle ih mogu koristiti ostale komponente.

Run-Time procesor baze podataka

Rukuje pristupom bazi podataka u toku izvršavanja programa. Izvršava opracije pretraživanja
i ažuriranja nad bazom podataka. Za pristup disku koristi usluge sistema za upravljanje
memorisanim podacima.

Procesor upita
Rukuje upitima visokog nivoa pri interaktivnom režimu rada. Obavlja leksičku i
sintaksnu analizu upita i generiše poziv run-time procesora baze podataka koji izvršava
traženu operaciju.
 Predkompajler
Izdvaja DML naredbe iz aplikativnog programa i šalje u DML kompajler koji ih
prevodi u objektni kod za pristup bazi podataka. Ostali dio programa se šalje host kompajleru.
Objektni kodovi iz ovih kompajlera se mogu linkovati i formirati transakcije za potrebe
korisnika koji zadaju upite u bazu na osnovu predpostavljenih parametara. Ove transakcije se
mogu pozvati iz formi i menija.

Katalog DBMS-a
Sadrži opis baze podataka koji obuhvata imena datoteka, elemenata podataka, detalje o
načinu memorisanja svake datoteke, informacije o preslikavanju šema i ograničenja baze
podataka.

Veza DBMS-a i operativnog sistema

DBMS se projektuje kao novi sloj oko OS-a i koristi njegove usluge kod pristupa
disku, za obezbeđenje zaštite i integriteta podataka, za upravljanje konkurentnim pristupom
itd.
Veza DBMS-a i host kompajlera
DBMS koristi host kompajler za prevođenje aplikativnih programa visokog nivoa u
mašinski kod npr. JAVA u Mašinski kod.