Садржај:

Увод................................................................................................................................2

1. Бука.....................................................................................................................................3
1.1 Израчунавање нивоа буке...........................................................................................4
1.2 Дејства и механизам дејства буке на човека...........................................................5
2. Свакодневна бука и могуће здравствене последице......................................................7
3. Међунаредни аспекти борбе против буке.....................................................................10
4. Бука и психолошко стање...............................................................................................11
5. Заштита од буке у радним просторима..........................................................................12
5.1 Мере заштите на оруђима за рад и уређајима.......................................................12
5.2 Мере заштите од буке на објектима са радним просторијама..........................13
5.3 Средства личне заштите од буке............................................................................13
5.4 Здравствене мере заштите од буке........................................................................13
6. Вибрације..........................................................................................................................13
6.1 Узроци настанка........................................................................................................14
6.2 Процена утицаја........................................................................................................15
6.3 Заштита од вибрација..............................................................................................16
6.4 Мере личне заштите.................................................................................................16
7. Закључак...........................................................................................................................17
Литература........................................................................................................................18
 Увод

Последњих деценија смо сведоци научно техничке револуције. Човек је овладао

атомском енергијом, освојио једним делом космичка пространства и увео у свој живот
најширу примену механизације и аутоматизације. Због тога и животна средина постаје
важан елемент свакодневног живота. Научно техничка револуција има утицаја на
динамику и карактер миграције људи, на демографске промене и на њихов свакодневни
живот човека. Јављају се многи фактори различите природе и порекла, који квалитативно
мењају животну средину човека. Ти фактори могу бити механичке природе (бука и
вибрације), затим поремећај електричности у смислу измењене јонизације ваздуха, дејство
магнетизма и сл. , што све указује да се животна средина човека, у градовима, изменила и
да захтева комплексно проучавање и предузимање превентивних мера у смислу заштите
здравља људи.

Не треба заборавити да човек не умире, већ да бива постепено убијан разним,

недовољно испитаним агенсима, које га окружују, а којих је све више и више и токако у
радној, тако и у животној средини. Дејство тих штетних агенаса се манифестује кроз
читаву животну средину човека; загађену храну, воду, ваздух, буку, тло, тако да на
савременог човека, нарочито урбаног, делују многе непознате ствари.

Индустриjска бука за разлику од комуналне, траје одређено време, у границама је

одређеног интензитета и противу ње се, одређеним мерама заштите успешно боримо. Она
је за одређена радна места нормирана. Норме за индустриску буку полазе од тога, да се
слух и здравље радника уопште, за време проведено на раду не оштети трајно, тј. да се за
време 16-часовног одмора организам доведе у стање “restitutio ad integrum“. Пошто је код
великог броја радних људи, који имају буку на свом радном месту, присутна и у њиховим
становима и градска бука, до такве реституције не долази, те је због тога здравље ове
популације посебно угрожено.

Данас у свету, а и код нас, све више се поклања пажња нормама за радну средину.
У том смислу треба да се врше мерења индустриске буке, елиминушићи све остале
факторе, може да се одреди стварни степен оштећења психосоматског здравља људи који
раде у буком угроженом простору. На основу таквих испитивања предлажу се одређене
норме за буку.Прве податке о штетном дејству буке дају Швеђани Тyбе и Фосброке 1826.
год. Они су објаснили оштећење слуха код људи који су радили у ковачким радионицама.
Та оштећења слуха су назвали “ковачка наглувост“.

2
 1. Бука

По дефиницији, бука је сваки нежељени звук. То значи да свака звучна појава

(зујање, ларма, шум, галама, лупа, говор и сл.) која омета рад или одмор представља буку.
Бука је, нарочито последњих деценија, један од основних узрока комплексног оштецења
здравља, нароцито у великим, густо насељеним градовима. Некада се сматрало да је
дејство буке ограничено на орган слуха, али је данас на основу опсежних и систематских
испитивања установљено да је њено дејство много сложеније.

Под одређеним условима и релативно тихи звуци могу да представљају буку, тако
да она садржи поред физичких и психолошке, тј. субјективне елементе. Оцена да ли је
неки звук бука или није, сасвим је субјективна: оно што је једном човеку бука, то неком
другом не мора бити, иако се ради о истом звуку. Њена основна карактеристика је
ометајући фактор који зависи од више величина: јачине, расподеле тонова, ритма
понављања и субјективне склоности особе 1. На пример, музика која се изводи у
дискотеци преко звучника, иако на присутне не делује као нежељени звук, доводи
непобитно до оштећења слуха у свим случајевима када се прекорачи одређена граница
звучног нивоа.

Најнепријатнија, а тиме и најважнија карактеристика буке је интензитет (јачина).

Када потиче од једног извора произвољног интензитета и удаљености може се мерити и са
више или мање успеха ублажити.Ако су узрочници буке више извора (саобраћајна бука)
отежано је мерење интензитета, локација извора и спектрални садржај. При оваквим
случајевима борба је такорећи безнадежна.

Све бржи темпо живота у великим урбаним срединама представља многоструки

извор буке, тиме она постаје прворазредно важан комунални проблем. Од настанка
великих градова и појаве буке, помно се прати и изучава овај проблем и констатовано је
да бука представља непредвидљиво опасно зло по здравље становништва, и то у више
аспеката.Најбоља акустицка средина за човека је нормалан разговор од 40 до 50 децибела
(dB). Тотална тишина, упркос увређеном мишљењу, није тако корисна пошто чак и особа
која нема тако добар слух у таквој ситуацији чује кретање крви кроз крвне судове и
куцање властитог срца. Све што је гласније од нормалног разговора - за организам је
оптерећење.

3
 1.1 ИЗРАЧУНАВАЊЕ НИВОА БУКЕ

Применом модела представља бољи, можда и једини практични метод за оцену

нивоа буке у следећим ситуацијама:

 Када се мерење спроводи у условима високе позадинске буке (нпр. када се одређује
саобраћајна бука поред фабрике пресераја)
 Када је потребно прогнозирати ниво буке за нпр. израду планске документације
 Када је потребно испитати алтернативе у развоју и примени мера за редукцију буке
 Када је потребно израдити контурне мапе буке
 Када је ограничен приступ неким мерним тачкама.

Нивои буке се израчунавају применом међународних или националних стандарда

који дефинишу алгоритме израчунавања. Алгоритми су углавном оријентисани ка
одређеном типу извора буке и њихова примена је ограничена само за тај извор буке.
Изузетак представља ИСО 9613 који одређује ниво буке на основу звучне снаге извора
буке и може се применити на било који извор за који је познат податак о нивоу звучне
снаге.

I - МОДЕЛ ИЗВОРА
1.
Моделдрумскогсаобраћаја
Моделизвора II - МОДЕЛ ПРОСТИРАЊА НИВО БУКЕ
Подлога БУКЕ НА МЕСТУ
Структура ПРИЈЕМНИКА
2. Индустријски и ИЛИ У ЧВОРОВИМА
другиизвори МРЕЖЕ
Пописизвора
Нивозвучнеснаге
Времеангажовања
Табела.1. Дводелни модел алгоритма за израчунавање нивоа буке

Алгоритми се углавном базирају на примеру дводелног модела. У првом делу се

моделира извор буке а у другом простирање буке (од референтне тачке до посматране
тачке). Примена оба модела даје ниво буке у прорачунској тачки.Стандардизовани,
најчешће коришћени алгоритми су емпиријске природе и базирају се на простим
правилима физике. Многи од њих се могу применити коришћењем оловке и папира. За
примену алгоритма потребно је дефинисати модел са изворима буке, топографијом терена
и геометријом објеката који могу утицати на простирање буке. Затим се дефинише једна
или више тачака за израчунавање и рачунару се даје задатак да изврши прорачуне. Сви
алгоритми дају укупни еквивалентни ниво буке уdB, неки имају могућност израчунавања
нивоа буке у октавним опсезима, а укупни ниво се добија сумирањем добијених октавних
резултата.

4
 Све корекције, углавном имају негативне вредности, односно доводе до смањења
нивоа буке који је прорачунат у референтној тачки, применом првог дела модела. Осим
корекције због рефлексије, која има позитивну вредност, јер рефлексија на месту пријема
доводи до повећања нивоа буке. Корекција због дивергенције може да буде позитивна (ако
је растојање прорачунске тачке до извора мање од референтног) или негативно (ако је
растојање прорачунске тачке до извора веће од референтног).

1.2 ДЕЈСТВО И МЕХАНИЗАМ ДЕЈСТВА БУКЕ НА ЧОВЕКА

Бука својим дејством на човека има двојаке ефекте:

 Ауралне
 Екстраауралне

Аурални ефектису већ одавно познати и доста истраживани, за разлику од

екстраауралних који јошувек представљају за науку недовољно истражену област.

Човечије ухо је способно да прими спектар звука од око 16Hz до 20.000Hz . Звучне
таласе мање од 16Hz човек нечује и они се региструју као потреси – вибрације (спадају у
област инфра звука). Фреквенције веће од 20.000 Hzнаше ухо такође не региструје; оне се
називају ултразвуком, који има данас врло високу примену у медицини.

Граф. бр.1 Област и јачина учесталости осетљивости човечијег уха, по Др. Флецхеру.

Доња крива представља ниво јачине најслабијег чистог тона који може да се чује.
Из дијаграма се види да је Кортијев орган најосетљивији на учесталости између 2.000 –
5
3.000 Hz где је граница чујности око ~5dB . При јачинама, изнад ових које одговарају
горњој кривој, која се назива “граница бола“а то је 120 dB, осећај се мења од нормалног
слушног осећаја у осећај нелагодности, чак и бола (120 – 130dB). Висина горње криве
приближно је константна и на нивоу око 120 dBза све фреквенције.

Сваки чисти тон, који се може чути, може се представити тачком која лежи негде
на површини између ових двају кривих. Само 1% становништва има тако ниску границу
чујности, као што је доња крива. 50% становништва може чути тон учесталости од 2500
Hz када је ниво јачине буке око 8 dB и 90% када је ниво 20dB. Зато нормална
аудиометриска кривуља почине од 20dB.

За дејство на човека веома је значајна и висина звука. Она се односи на ону

особину осећаја звука која омогућава човеку да класификује један тон као “висок“ или
“низак“. Исто као и субјективна јачина и висина звука је субјективна количина и не може
се мерити инструментима. За чист тон константне јачине, и висина постаје све виша са
повећањем учесталости, али висина чистог тона константне учесталости постаје нижа,
када се повећава ниво јачине. Индустријска бука од преко 90 dB наноси оштећење слуха.
С обзиром на велики број радних места где влада бука преко 90 dB , озледе слуха су врло
честе, те представљају велики социјално – медицински проблем изазивајући трајна
оштећења и инвалидност.Под дејством буке долази до инхибиције ацетил – холина, која
доводи до оштећења у самим слушним ћелијама и нервним влакнима. У случају акутне
трауме настаје с једне стране и поремећај васкуларизације и одвијање метаболичких
процеса у условима хипоксије, а са друге стране постоји функционална преоптерећеност
са инхибицијом стварања ацетихолина.

Екстрааурални ефектибуке се манифестују у облику психичких и вегетативних

поремећаја, што доводи до напетости и негативних емоција и ометања нормалне дневне
ритмике. Они су једнаки за индустриску и комуналну буку, само зависе првенствено од
интензитета, спектра буке и дужине експозиције. Код особе навикнуте на индустриску
буку, имамо на почетку експозиције на буку јачине од преко 90dB велике субјективне
сметње: неугодан осећај у глави и јак притисак у ушима. После 15-20 минута ове тегобе се
замењују неодређеним тегобама, општим замором, интелектуалном отупеношћу. По
престанку деловања буке, субјективне сметње су изражене у виду тинитуса, који
представља надражај Кохилее, а извесни звуци виших фреквенција се чују другачије
(звонце, телефон). Све ове сметње су пролазног карактера, нестају после неколико часова,
да би се следећег дана поново јавиле. Међутим, после 2-3 недеље већина радника се
адаптира на буку и не доживљавају такве тешке сметње.

Испитивањем слуха ових радника, неколико дана по ступању на посао, непосредно

по завршетку рада у бучној средини, запожа се да аудиометриска кривуља показује
скокове између 3.500 – 5.000Hz . Настави ли радник да ради у буци, после извесног
времена, развија се типично оштећење слуха. Улегнуће кривуље у подручију од 3.500 –

6
5.000 Hz се спушта и даље до 30 – 40dB . Скоком се продубљује и до 60 dB. Касније,
скоком се проширује; захвата и више фреквенције, али радник још увек може да се
споразумева, једино, има тешкоћа и перцепцији шапата и тихог говора. Коначно,
аудиометријска крива може касније да се спусти и испод 60 dB и да захвати како високе
тако и ниске фреквенције. У том случају, радник има велике тегобе у остваривању
социолошког контакта.

Постоји више теорија о оштећењу слуха. По Ларсеновој теорији фрагилност дела

базалне мембране, која одговара фрекфенцијама од 4.096Hz може да се објасни
релативном нестабилношћу њене васкуларизације, проузроковане близином тачке у којој
се артерија цоцхлео – вестибуларисе дели у две гране: вестибуларну и кохлеарну,
одређену за иригацију спирале базалне мембране и исто тако, незнатним сужењем
кохлеарног канала у тој тачци.

2. Свакодневна бука и могуће здравствене последице

Бука којој су људи свакодневно изложени, околинска, комунална бука, бука

боравишних простора, један је од највећих проблема ужег, људског окружења, посебно у
градским подручјима. Бука је нежељен, односно прегласан, неугодан или неочекиван звук;
смеса звукова различитих својстава која може бити трајна, испрекидана и ударна,
променљиве јачине, различитог трајања и временске расподеле.

Главни извори у спољашњем простору су промет, индустрија, грађевински и јавни

радови, рекреација, шпорт и забава, а у затвореном боравишном простору извори буке су
уз зграду везани сервисни уређаји, кухињски апарати и бука из суседства.

Нивои буке присутни у комуналној средини нису довољно високи да би довели до

оштећења слуха, али изазивају цитав низ неааудитивних ефеката. Нароцито су осетљива
на буку деца млада од 6 година и особе старије од 65 година, жене су нешто осетљивије од
мушкараца у средњој животној доби. Бука се убраја у стресогене факторе и утиче на
поремећај психосоматског здравља, јер изазива специфичне и неспецифичне ефекте, као и
сталне и привремене реакције организма.Бука је субјективни појам одређен физикалним
значењима звука и физиолошким својствима уха и људског организма. Звук је према
физичкој дефиницији гибање таласа у еластичном медију. Ухо је најсложенији и
најсавршенији биолошко-механички уређај у тијелу који у здравом стању одговара на
фреквенције од 16Hz до 20 кHz и притиске од 20 Pa до 20Pa. Титраји пролазе кроз
резонантни простор спољашњег уха, у средњем уху прелазе у вибрације.Слух се може
ограничити у интензитетном и фреквентном распону (16Hz – 20 000Hz).

7
 Величина нивоа звучног притисак разликује се од осећаја буке. Велик напредак у
одређивању показатеља буке који је размеран последицама деловања буке на људски
организам је примена вредноване јачине звучног притиска (у децибелима), примерене
одговору слушног органа на звук. То се постиже корекцијским филтерима у звукомерима.
И за друге облике буке (импулс, тон, временски распоред) укључују се одређена
прилагођења, па добијамо оцену буке.

Звук ниво јачине звука(dB)

праг чујности 0
шапат 20
говор 50
стан у прометној улиц 60
прометна улица 70
аутомобил 70
камион 90
авион 120
праг бола 130

Таблица 2. Звукови из околине и одговарајуће нивои звука (буке) у децибелима

Бука је чујна акустична енергија која може штетно деловати на физиолошко и

психолошко стање људи. Штетни учинци буке на људско здравље су аудитивни и
неаудитивни.Нивои енергије околинске буке најчешће су премале да би изазвале
непосредан учинак на ткиво и дале јасан узрочно-последнични однос.Непрофесионална
изложеност буци при неким рекреативним и сличним бучним делатностима (рад
моторном тестером, лов, прегласна музика, мотоцикли, звучне играчке) ипак може због
јаке испрекидане или ударне буке изазивати аудитивни учинак, чешће привремени помак
прага чујности, него трајни губитак слуха.

Бука омета одвијање људских активности, споразумевања говором, учење, праћење

радиског и телевизиског програма, концентрацију и друге менталне активности, одмор,
сан. Изазива нерасположење, раздражљивост, немир, сметње менталног здравља и
понашања, умор и несаницу.

Већина учинака је краткотрајна и пролазна: сметње кардио-васкуларног, пробавног

и имунолошког система, смањење пажње и памћења, сужење видног поља, али могу
приећи у хроничне: несаница, повишен крвни притисак, сексуалне функције, тегоба и
депресија. Дуготрајна изложеност буци промета може довести до таквих здравствених
сметњи или погоршати постојеће (артритис, бронхитис, депресија).гресивно понашање
јавља се тек код буке изнад 80 dB

8
 Сл. 3.Простирање звука

Процењује се да је у Европи 40% становништва изложено буци уличног промета

еквивалентне висине звучног притиска изнад 55 dBтоком дана, а 20% је изложено висини
која прелази 65dB. Те висине буке сматрају се недопустивим за дуготрајну изложеност
општег становништва.Спољашња бука се надзире доношењем прописа, стандарда и мера
које ограничавају број и интензитет извора прилагођеном техничком напретку, физички
одвајају и удаљују изворе буке и становништво и едукују становништво.

На локалном, градском нивоу, важно је утврдити и пратити висине буке,

предвидети удео буке при просторном планирању, планирању зелених површина и
прометница и при увођењу сваке нове делатности, прилагодити стање у граду прописима,
спроводити мере за смањење нивоа(јачине) буке. Ефектима комуналне буке данас се у
свету поклања све више пажње јер до сада спроведена истраживања показују да она
отежава настанак сна, чини сан површним, скраћује фазу дубоког сна и доводи до буђења,
што се манифестује променом расположења, осећањем умора, невољношћу, падом радне
способности, главобољом и појачаном нервозом. За добар сан било би пожељно да бука не
прелази 30dB.

9
 3. Међународни аспекти борбе против буке

У склопу четири најутицајнија чиниоца у којима зависи здравље па и живот сваког

људског бића (наследни фактори, стил понашања, утицај здравствене службе, околни
фактори), све више се у последњим деценијама уважава утицај околних фактора.

Сл. 4. Бука околине

У послендјим деценијама, у скупину загађивања, односно оштећивања околине,

убраја се и бука. Све више има стручњака који доказују како величина буке, која се
третира као вибрација неких чвстих или гасовних молекула, те као један облик механичке
енергије, стимулира излучивање стресогених хормона, са њиховим кобним учинком на
првенствено човеков циркулациски апарат, што узрокује хипертензију, оштећење срчаног
мишића итд.Последице ометају човеков заслужени одмор, а једнако тако и смањује радну
способност на радним местима, могућност концентрације ученика у школама и сл.

Па ради тога је Светска здравствена организација издала неколико приручника и

упозорења о томе како ту врсту загађења смањити на подношљиве границе. Још активнија
је била Европска Унија, која је проценила да око 30% њеног становништва пати од
загађења буком.Па ради тога је донела прописе против тог загађења, прописујући мере за
смањење те буке. Међу њима је чувена директива 2003/10/ЕЦ од 06. Фебруара, 2003.
године која предлаже мере за смањење буке.

У неким другим документима Европске Уније се прецизније наводе мере, као што
су доношење прописа и подзаконских аката, развијање сустава праћења буке са
утврђивањем стратешких мапа буке које обухваћају главне прометнице, градове и насеља,
као и захтев да све заједнице донесу своје акциске планове за редоковање буке.

10
 4. Бука и психолошко стање

Бука има значајан утицај на квалитет живота и у том

смислу, према дефиницији здравља Светске здравствене
организације (SZO), појављује се као здравствени проблем.
Дефиниција здравља Светске здравствене организације
укључује потпуно физичко и психичко благостање, као и
одсутство болести. Пратећи ту дефиницију, радна група
Светске здравствене организације је 1971. изјавила: «Бука
мора бити препозната као велика претња људском
благостању».

Сл.6 Psihology

Међу бројним негативним психолошким последицама које се код становништва

угроженог комуналном буком могу очекивати, ремећење спавања сматра се основном и
најважнијом. У погледу извора буке посебно неповољно деловање на спавање има бука
тешких возила и возова.

Показало се да се становници значајно чешће жале на осећање “изразитог умора”,

“нервозу стомака” и “главобоље” него становници контролног насеља са нормалним
нивоом буке. Доказано је да бука представља једнo од значајних фактора неуротизације
личности, а неурозе су данас међу водећим обољењима, посебно у градским срединама.

Авионска бука такође је често узрок поремећаја спавања, посебно последњих

година с порастом ноћних летова у авио саобраћају. Када поремећаји спавања постану
хронични, могу извазвати трајне последице на здравље и квалитет живота особа.
“Shashaty”, је показала да деца која су боравила у инкубаторима током неонаталног
развоја и била изложена екстензивној буци имају виши проценат хиперактивности и
поремећаје пажње у каснијем детињству.

Деца могу бити такође изложена буци и у родитељском дому, буком различитих
играчака, музичких уређаја, телевизије, као и спољашњом буком, што према
истраживањима Wацхса и Груена може довести до поремећаја у когнитивном развоју,
последице у развоју говора. Посебно је значајно истраживање Еванса, Буллингера и
Хyггеа (1988) које је показало да хронична изложеност буци авиона код деце у добу од 9-
11 година изазива психофизиолошки стрес који се очитава повишеним крвним притиском
у мировању као и повишеном ноћном нивоом епинефрина и норепинефрина.

11
 5. Заштита од буке у радним просторијама

Правилник о општим мерама и нормативима заштите на раду од буке у радним

просторијама

сл. 7.Заштита од буке

5.1 МЕРЕ ЗАШТИТЕ НА ОРУЂИМА ЗА РАД И УРЕЂАЈИМА

Мере на радном месту које треба применити у заштити људи су:

1. Оруђа за рад и уређаји који при употреби стварају буку, морају испуњавати
акустичке прописе из члана 8. овога правилника (допуштене вредности висине
буке).
2. Оруђа за рад и уређаји морају бити израђени тако да спречавају буку што
настаје због ударних правоцртних и ротациских кретања делова оруђа и
уређаја при њиховом раду и приенос буке преко конструкције на тло, остале
елементе радних просторија у којима се таква оруђа и уређаји налазе.
3. Ако је за испуњавање прописе потребно предузети посебне мере, у
документацији која се прилаже уз оруђе за рад и уређај, морају се назначити и
те мере.
4. За спречавање буке што настаје због кретања флуида (ваздух, пара, плинови)
кроз циеви или канале, као и при њиховом излажењу у слободну атмосферу
(мотори с нутарњим сагоревањем, парне машине, компресори, вентилатори и
др)
5. За спречавање буке што настаје због кретања превозних средстава у
затвореним просторијама (мостне и остале дизалице на шинама, железнички
вагони, моторна колица, ручна колица и др.), примјењују се одговарајуће
заштитне мере за смањивање буке (полагање дизаличних колосека на
еластичну подлогу, спајање заваривањем)

12
 5.2 МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД БУКЕ НА ОБЈЕКТИМА С РАДНИМ
ПРОСТОРИЈАМА

Објекти с радним просторијама у којима ће се смештати оруђа за рад и уређаји с

изворима буке или у које бука може да допре од споља, морају у погледу звучних прописа,
одговарати одредби члана 8. овога правилника (допуштене вредности јачине буке),
техничким прописима и акустичним прорачунима приложеним пројекту објекта.

Мере заштите ће се примењивати и при реконструкцији грађевних објеката,

радних просторија и технолошких поступака, као и при постављању нових оруђа за рад и
уређаја у радним просторијама, ако би таква реконструкција односно постављање нових
оруђа за рад и уређаја могло придонети прекорачивању допуштених јачина буке.

5.3 СРЕДСТВА ЛИЧНЕ ЗАШТИТЕ ОД БУКЕ

На радним местима на којима се при раду с оруђима за рад и уређајима, због

техничких или технолошких прописа експлоатације односно других оправданих разлога,
не могу испунити акустички прописииз члана 8. овога правилника (допуштене вредности
јачине буке), који се утврђују одговарајућом техничком документацијом, морају се
угроженим особама ставити на располагање средства за заштиту слуха предвиђена
Правилником о средствима личне заштите на раду

5.4 ЗДРАВСТВЕНЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД БУКЕ

На радним местима на којима бука прелази 90 dB, могу се запошљавати само

особе које су на основи претходног специјалистичког здравственог прегледа проглашене
способнима за рад на таквим радним местима. Особе се морају у току рада подвргавати
периодичним специјалистичким здравственим прегледима, укључујући и аудиометријско
испитивање слуха, у складу с чланом 49. ставак 3. Основног закона о заштити на раду.

6. Вибрације
Вибрације су осцилаторна кретања механичких
система, код којих су померања тачака система мала у
поређењу са димензијама система, а период осциловања
знатно мањи од времена у коме се кретање посматра.

Осциловање је наизменична промена неке величине у

функцији времена, у односу на неку референтну
вредност.

сл. 8 Вибрације

13
 Под механичким вибрацијама се подразумева осцилаторно кретање крутог тела у
односу на његов равнотежни положај, под утицајем поремећајне принудне силе.

6.1. УЗРОЦИ НАСТАНКА

У радној средини побуда вибрација може бити :

 Спољна (настаје услед дејства величине неравнина подлоге по којој се крећу

транспортна средства и брзине кретања транспортних средстава).
 Унутрашња (настаје због одвијања процеса између покретних делова
машинских система који узрокују дејство сила које побуђују вибрације:
инерцијалне силе, силе судара делова, силе трења тј. клизање делова машина и
котрљање).

Неисправности вибрације су:

 недовољна динамичка крутост кућишта и

темеља система,
 неуравнотеженост маса ротационих
делова система,
 неједнак зазор између статора и ротора
мотора ...

сл. 9 Узроци настанка вибрација

Вибрирајући алати могу бити стабилни и мобилни са ударно-одбојним или

ротационим дејством.

Вибрације могу бити:

 Опште
 Локалне

Вибрациона болест

За људско тело као механички систем, при ниским фреквенцијама и ниском нивоу
вибрација, вибрације се са фреквенцијом:

 од 10Hz до30Hz осећају целим телом;

 до 40Hz углавном у пределу глава и вилица;
 од 50Hz до 70Hz у области доњих екстремитета
 преко 70Hz само у пределу стопала.

Синдром белих прстију се јавља због функционалних поремећаја у малим крвним

судовима и периферним нервима руку.

14
 Део људског тела f0(Hz)
Глава-аксијално 25
Очна јабучица, 30-80
интраокуларне структуре
Рамени појас 4-5
Доњи део руке 16-30
Кичмени стуб-аксијално 10-12
Стисак шаке 50-200
Особа у стајаћем положају
Грудни кош 60
Шака-рука
Абдоминална маса 4-8
Особа у седећем положају
Ноге за савијена колена 2
Ноге при стајању >20
Табела 1: Карактеристичне резонантне фреквенције генерализованих ''под
система''

Симптоми f(Hz)
Осећање неугодности 4-9
Сметње у глави 13-20
Подрхтавање доње 6-8
вилице
Утицај на говор 13-20
''Кнедла у грлу'' 12-16
Бол у грудима 5-7
Бол у абдомену 4-10
Нагон за мокрењем 10-18
Повећан тонус мишића 13-20
Сметње при дисању 4-8
Контракције мишића 4-9
Табела 2: Симптоми изожености вибрацијама који су доминантни на
учестаностима од 1Hz до 20Hz

6.2. ПРОЦЕНА УТИЦАЈА

Процена утицаја вибрација на организам врши се помоћу стандарда:

 ИСО 2631 који се односи на вибрације целог тела;

 ИСО 5349 који се односи на вибрације система шака-рука;
 ИСО 8041 који прописује како треба да буде пројектована и класификована
мерна опрема.

Ови стандарди предлажу за процену изложености људског тела вибрацијама:

15
  методу односа и
 методу мерења.

Фактори за процењивања штетног дејства вибрације на човеково тело:

 кинематички параметри,
 смер дејства,
 фреквенција,
 време изложености.

6.3. ЗАШТИТА

Организационе мере

Метода виброизолација тј. еластично ослањање машина и уређаја (еластичан

темељ, еластични подметачи).

Смањење вибрација на машинама и алаткама може се реализовати и приликом

њихове конструкције. Њихово постоље мора да задовољи критеријуме: висока крутост,
високо пригушење,топлотна стабилност.

6.4. МЕРЕ ЛИЧНЕ ЗАШТИТЕ

Мере личне заштите су:

 Антивибрационе рукавице
 Антивибрационе ципеле
 Антивибрационе простирке за стајање, клечање или седење

Медицинске мере:

 Периодични прегледи запослених, који су обавезни једном годишње

(радиографија шака на 5 година);
 Спровођење програма за здравствено просвећење и едукацију радника;
 Побољшање организације рада: промене радног места радника код кога је
утврђено оштећење, редукција радног времена, продужење годишњих одмора.

Законске мере:

ИСО стандарди за експозицију вибрацијама које се преносе преко руку и које

делују на цело тело:

 Дозвољена вредност за опште вибрације је од (1- 80)Hz, а за локалне од (8-

1000)Hz.

16
 7. Закључак

Вибрације су пратећи чинилац готово сваког динамичког процеса. Вибрације се, уз

буку, као физичка штетност налазе међу водећим факторима који угрожавају радну, а
самим тим и животну, средину. Зато се овај фактор мора детаљно да испитује на основу
чега би се могле спроводити што ефикасније мере заштите. Пројекти заштите изводе се, у
ширем смислу, уз коришћење свих знања и искустава полазећи од истраживања, преко
развоја до извођење и верификације решења, са циљем да се задовоље постављени захтеви
и законски прописи.

17
 Литература:
1. https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=11&cad=rja&uact=
8&ved=0CCAQFjAAOAo&url=http%3A%2F%2Fwww.am.unze.ba%2Fmt%2F2014%2
FMjerna%2520tehnika%2520Elmina%2520Solbic.ppt&ei=QE2IVKXIDaqGywPZ1YGo
Cw&usg=AFQjCNFfc9rBYlIC12TANmLkNMv-dlTngg&bvm=bv.81456516,d.bGQ
2. http://www.occush.vtsnis.edu.rs/knjiga_2_prezentacije/BZNR_2_Violeta.pdf
3. http://www.scribd.com/doc/219222536/Seminarski-Rad-Buka-Vibracije-i-Uticaj-Buke-
Na-Zdravlje

18