VI Semestar - TEHNOLOGIJA BETONA Vežba 6

ODREĐIVANJE SASTAVA BETONA KATEGORIJE B.II

BROJNI PRIMER
Projektovana svojstva betona:
- marka betona MB40
- konzistencija Δh=8±2cm
Odabrani komponentni materijali:
- agregat rečni, pran i separisan "Moravac" četiri frakcije
(0/4=30% 4/8=15% 8/16=20% 16/32=35%)
γsa =2700kg/m3
- cement CEM II/B-M (V-L) 42.5R (LAFARGE BFC)
γsc =3050kg/m3
- voda iz gradskog vodovoda

Određivanje potrebne količine vode "mv"

ko 360
mv = 5
= 5
= 180kg / m 3
D 31.5
U ovom izrazu D predstavlja nominalno najkrupnije zrno agregata, a k0 se usvaja iz sledeće
tabele:
Konzistencija Rečni pesak i Rečni pesak i Drobljeni pesak i
rečni šljunak drobljeni kamen drobljeni kamen
Kruta ≤330 ≤350 ≤400
Slabo plastična 330 - 350 350 - 375 400 - 430
Plastična 350 - 370 375 - 405 430 - 460
Tečna ≥370 ≥405 ≥460

Određivanje potrebne količine cementa "mc"

fb,28 = MB + 8MPa = 40 + 8 = 48MPa

Obrazac Bolomeja (koeficijent A ima vrednosti od 0.55-0.65)

1 − 0.5 ω
fb ,28 = A ⋅ fpc
ω
1 − 0.5ω
48 = 0.6 ⋅ 42.5 ⋅
ω
m
ω = v = 0.420
mc
mv 180
mc = = = 428.6kg / m3 ≈ 429kg / m3
ω 0.420
VI Semestar - TEHNOLOGIJA BETONA Vežba 6

Obrazac Skramtaeva

⎛m ⎞
ω>0.4 fb ,28 = A 1 ⋅ fpc ⎜⎜ c − 0.5 ⎟⎟
⎝ mv ⎠

⎛m ⎞
48 = 0.60 ⋅ 42.5 ⎜ c − 0.5 ⎟
⎝ mv ⎠
m
ω = v = 0.420
mc
m 180
mc = v = = 428.6kg / m3 ≈ 429kg / m3
ω 0.420

Vrednosti koeficijenata A1 i A2 biraju se iz naredne tabele:

Kvalitet cementa i agregata A1 A2

Visok 0.65 0.43
Normalan 0.60 0.40
Nizak 0.55 0.37

Usvojena količina cementa: mc = 429kg / m3

Nakon određivanja potrebne količine cementa, proverava se količina sitnih čestica (<0.25mm) u
betonu: za frakciju agregata 16/32, minimalni sadržaj sitnih čestica je: 350kg/m3. U betonu ima
429kg/m3 cementa, pa nije potrebna dalja provera.

Određivanje potrebne količine cementa "ma"

Određuje se iz sume apsolutnih zapremina, uz uslov da je Δp=2%:
ma mc mv
+ + + vp = 1
γ sa γ sc γ sv

ma 429 180
+ + + 0.02 = 1
2700 3050 1000

ma = 1780kg / m3

Određivanje količina pojedinih frakcija agregata u mešavini agregata:

ma,I (0 / 4) = 0.3 ⋅ 1780 = 534kg / m3 ma,III (8 / 16) = 0.2 ⋅ 1780 = 356kg / m3

ma,II (4 / 8) = 0.15 ⋅ 1780 = 267kg / m3 ma,IV (16 / 31.5) = 0.35 ⋅ 1780 = 623kg / m3

Zapreminska masa svežeg betona:

γ b,sv = 1780 + 429 + 180 = 2389kg / m3
VI Semestar - TEHNOLOGIJA BETONA Vežba 6

U praksi se, radi dobijanja pouzdanih podataka o potrebnim količinama komponentnih

materijala, koja obezbeđuju zahtevana svojstva svežeg i očvrslog betona, spravljaju 3 betonske
mešavine sa različitim količinama cementa. U konkretnom slučaju, količine cementa su:
mešavina B1 mc=429kg/m3
mešavina B2 mc=400kg/m3
mešavina B3 mc=450kg/m3
Prvo se spravlja betonska mešavina B1, proverava se konzistencija svežeg betona i ako
odgovara projektovanoj konzistenciji, definiše se sastav mešavine B2 i B3. U tim mešavinama
količine cementa su su 400 i 450kg/m3, količina vode je 180kg/m3, a količina agregata se
preračunava iz sume apsolutnih zapremina u 1m3. Ako se dobije konzistencija svežeg betona
koja ne odgovara projektovanoj, koriguje se sastav betonske mešavine B1 smanjenjem ili
povećanjem količine vode, a zatim se postupak nastavlja na isti način.

Sastav sve tri mešavine dat je u narednoj tabeli:

Vrsta Količina cementa Količina agregata Količina vode Zapreminska masa
mv/mc ma/mc
betona (kg) (kg) (kg) (kg/m3)
B1 429 1780 180 2389 0.420 4.149
B2 400 1806 180 2386 0.450 4.515
B3 450 1762 180 2392 0.400 3.916

Zatim se spravljaju predmetne betonske mešavine, meri se konzistencija i zapreminska masa

svežeg betona i prave se uzorci za ispitivanje čvrstoće betona pri pritisku
(za najmanje dve starosti – 7 i 28 dana, po 3 kocke-po pravilu kocke ivice 20x20cm). Dobijeni
rezultati prikazani su u narednim tabelama.
Prva tabela prikazuje rezultate eksperimentalnih ispitivanja svežeg betona:

Vrsta Δh Zapreminska masa Količina cementa Količina agregata Količina vode

mv/mc ma/mc
betona (cm) (kg/m3) (kg) (kg) (kg)
B1 8 2403 0.420 4.149 432 1790 181
B2 9 2406 0.450 4.515 403 1820 182
B3 7.5 2399 0.400 3.916 451 1767 181

Sa izmerenim zapreminskim masama svežeg betona preračunavaju se stvarne količine

komponentnih materijala za 1m3 betona .

γ *b,sv = mc * + ma * + mv *

m * a m* v m m
γ *b,sv = mc * (1 + *
+ * ) = mc * (1 + a + v )
mc mc mc mc

γ *b,sv mv ma
mc =
*
m V * = mc * ⋅ ma * = mc * ⋅
m m mc mc
1+ a + V
mc mc
VI Semestar - TEHNOLOGIJA BETONA Vežba 6

Primer: za mešavinu B1, izmerena zapreminska masa je γ*b,sv=2403 kg/m3, a projektovana

zapreminska masa je γb,sv=2389 kg/m3
2403
mc * = = 431.5 ≈ 432kg / m3
1780 180
1+ +
429 429

180
mV * = 431.5 ⋅ = 181kg / m3
429

1780
ma * = 431.5 ⋅ = 1790kg / m3
429

Rezultati ispitivanja čvrstoća pri pritisku betona pri starosti uzoraka od 7 i 28 dana dati su u
narednoj tabeli. Podaci u tabeli predstavljaju srednje vrednosti od tri rezultata ispitivanja.

Količina Čvrstoća na pritisak posle Čvrstoća na pritisak posle

Vrsta
cementa 7 dana 28 dana
betona
(kg) (MPa) (MPa)
B1 432 34.3 47.6
B2 403 30.7 43.8
B3 451 37.7 49.6

Grafički prikaz rezultata ispitivanja i njihov trend dat je na narednom grafiku.

VI Semestar - TEHNOLOGIJA BETONA Vežba 6

Predmetna funkcionalna zavisnost između čvrstoće betona pri pritisku na 28 dana i količine
cementa, usvojena je u obliku prave linije (može biti logaritamska, polinom drugog reda itd.).
Analitički izraz ove zavisnosti je:
fb,28 = 0.122 ⋅ mc − 5.159

Potrebne količine cementa za čvrstoću betona pri pritisku od 48MPa je:

mc = 436kg / m3

Količine komponentnih materijala za predmetni beton (za 1m3) date su u tabeli:

Zahtevana Količina Količina Količina Količina agregata po frakcijama ma

marka cementa vode agregata (kg/m3)
betona (kg) (kg) (kg) 0/4 4/8 8/16 16/32
MB40 436 181 1771 531 266 354 620
VI Semestar - TEHNOLOGIJA BETONA Vežba 6

Zadatak
Za AB konstrukciju potpornog zida prikazanog na skici odrediti:
a) kategoriju betona
b) klase betona
c) vrste betona
d) komponentne materijale
e) sastav betona
f) plan – faze betoniraja konstrukcije, količine betona po pojedinim fazama, prekide i
nastavke betoniranja
Beton se proizvodi u fabrici betona udaljenoj 6km od gradilišta. Radovi na betoniranju
objekta će se obaviti u periodu april-jun.
Armiranobetonska konstrukcija potpornog zida se sastoji od sledećih elemenata:
1. temeljna ploča, MB30, dimenzija bxdxl=3.4x0.45x19.1m
2. vertikalni zid, MB30, V-6, ukupne visine h=7.2m, dužine l=19.1m, promenljive debljine: I
deo h1=4.3m, d1=0.35m, II deo h2=2.9m, d2=0.25m i na vrhu greda 0.35x0.35m
3. kontrafori, MB30, V-6 (rebra ili ojačanja vertiklnog zida na rastojanju od a=3.75m) sa
prednje strane u obliku trougla bxh=1.7x0.45m, d=0.35m, a sa zadnje strane složenog
oblika i promenljive debljine, huk=7.2m, d1=0.35m i d2=0.15m.
4. ploča – polica, MB35, bxdxl=1.7x0.3x19.1m
170 35 135 170
35
25
35

2 2
35

15
290

170
375
340

2 2
60 30 30

35
430

1 1
375
340
45

1 1
45

170 35 135
35

35

340
VI Semestar - TEHNOLOGIJA BETONA Vežba 6

Rešenje:
a) Kategorija betona

Pošto se radi o betonu koji se transportuje do mesta ugrađivanja sredstvima za spoljašnji

transport betona (npr. automikser) beton se, bez obzira na zahtevane fizičko-mehaničke
karakteristike svrstava u beton kategorije BII.

b) Klase betona

Na osnovu zahtevanih fizičko-mehaničkih svojstava razlikuju se betoni sledećih klasa:

• beton klase A (MB30)
• beton klase B (MB30, V-6)
• beton klase C (MB35)

c) Vrste betona

Podela betona po vrstama vrši se na osnovu sastava. Da bi se okvirno definisali sastavi betona
potrebno je izvršiti sledeće analize:
• određivanje Dmax, odnosno broja frakcija agregata
• definisanje načina na koji će se betonirati predmetna konstrukcija, tj. faze
betoniranja
• izbor sredstava koja će se koristiti za transport, ugrađivanje i kompaktiranje betona
(tj. konzistenciju betona)

Određivanje Dmax, odnosno broja frakcija agregata

Beton klase A (temeljna ploča)
Površinski element d=0.45: Dmax≤450/3=150mm
Pošto je u pitanju temeljna ploča, raspored armature nije merodavan za definisanje Dmax jer su
to slabo armirani elementi konstrukcija.
Usvojeno je Dmax=31.5mm i četvorofrakcijski agregat (0/4, 4/8, 8/16, 16/32)

Beton klase B (vertikalni zid i kontrafori)

Vertikalni zid je površinski element dmin=0.25m: Dmax≤250/3=83.3mm
Kontrafori su linijski elementi dmin=0.15m: Dmax≤150/4=37.5mm
U pitanju je potporni zid koji se po pravilu nearmira gustom armaturom (najčešće je armatura u
obliku mreže) tako da raspored armature ni u ovom slučaju nije merodavan za definisanje Dmax.
Usvojeno je Dmax=31.5mm i četvorofrakcijski agregat (0/4, 4/8, 8/16, 16/32).

Beton klase C (ploča-polica)

Površinski element d=0.3m: Dmax≤300/3=100mm
Pošto je u pitanju element potpornog zida, raspored armature nije merodavan za definisanje
Dmax jer su to slabo armirani elementi konstrukcija.
Usvojeno je Dmax=31.5mm i četvorofrakcijski agregat (0/4, 4/8, 8/16, 16/32).

(četvorofrakcijski agregat je usvojen radi jednostavnosti proizvodnje pošto fabrike betona

najčešće imaju četiri boksa za smeštaj frakcija agregata).
VI Semestar - TEHNOLOGIJA BETONA Vežba 6

Definisanje načina na koji će se betonirati predmetna konstrukcija, tj. faze betoniranja

Analizom konstrukcije koja treba da se betonira zaključeno je da se ona sastoji iz različitih klasa
betona pa se zbog toga moraju praviti prekidi u betoniranju. Osim toga, prekidi u betoniranju se
prave i iz tehnoloških razloga, da bi se omogućilo kvalitetno izvođenje betonskih radova.
Predviđene su četiri faze betoniranja:
• I faza: temeljna ploča
• II faza: vertikalni zid i kontrafori do mesta početka betoniranja ploče police
• III faza: ploča-polica
• IV faza: preostali deo vertikalnog zida i kontrafora
Predviđena su dva prekida u betoniranju:
• Prekid 1-1 između I i II faze betoniranja, horizontalni prekid, nastavak sitnozrnim
betonom (bez najkrupnije frakcije) istog kvaliteta debljine 5-10cm.
• Rekid 2-2 između II i IV faze betoniranja, horizontalni prekid, nastavak sitnozrnim
betonom (bez najkrupnije frakcije) istog kvaliteta debljine 5-10cm.
Zbog navedenih prekida u betoniranju, u okviru klase betona B predviđaju se dve vrste betona:
• Beton vrste BN (MB30, V-6, Dmax=31.5mm, četvorofrakcijski agregat) za betoniranje
vertikalnih zidova i kontrafora
• Beton vrste BS (MB30, V-6, Dmax=16mm, trofrakcijski agregat) za izvođenje
nastavaka betoniranja na mestu horizontalnih prekida.

Izbor sredstava koja će se koristiti za transport , ugrađivanje i kompaktiranje betona

Pošto na raspolaganju stoji sledeća oprema:
• automikser za spoljašnji transport betona
• toranjski kran i korpa za unutrašnji transport betona i sipanje betona
• dubinski vibrator za kompaktiranje betona
odlučeno je da se sve klase/vrste betona prave iste konzistencije: plastične, definisane preko
mere sleganja Δh=10±2cm na mestu ugrađivanja betona.
Rezime:
Kategorija Klasa Vrsta Element
Uslovi kvaliteta i ostali uslovi
betona betona betona konstrukcije
MB30
Temeljna
A A Dmax=31.5 Δh=10±2cm
ploča
Četvorofrakcijski agregat
Vertikalni zid, MB30, V-6
BN kontrafori i Dmax=31.5 Δh=10±2cm
greda Četvorofrakcijski agregat
BII B
Horizontalni MB30, V-6
BS nastavci Dmax=31.5 Δh=10±2cm
betoniranja Trofrakcijski agregat
MB35
C C Ploča polica Dmax=31.5 Δh=10±2cm
Četvorofrakcijski agregat
VI Semestar - TEHNOLOGIJA BETONA Vežba 6

d) izbor komponentnih materijala

• cement: CEM II/B-M(V-L)42.5R „Lafarge BFC“
• agregat: rečni „Moravac“ pran i separisan u četiri frakcije
• voda: iz gradskog vodovoda
• aditivi: superplastifikator „REOBET SPK 989“ proizvođača „1.maj“ Čačak

e) plan – faze betoniranja konstrukcije, količine betona po pojedinim fazama, prekidi i

nastavci betoniranja

Faze betoniranja

I Faza
II Faza
III Faza
IV Faza

Analizom konstrukcije i načina njenog građenja zaključeno je da se potporni zid mora postepeno
graditi, tj. u fazama. Potrebne su četiri faze betoniranja. (skica)
Pre početka betoniranja temeljne ploče preko zemljane podloge (ili propisno nabijenog šljunka)
izvodi se betonska podloga d=10cm, MB10 ili MB15 (mršavi beton). Preko izbetonirane podloge
postavlja se armatura temeljne ploče. Zahtevani zaštitni sloj se obezbeđuje distancerima.

I Faza obuhvata betoniranje temeljne ploče. Debljina temeljne ploče je 45cm. Za zbijanje betona
koristi se unutrašnji (dubinski) vibrator. Prema preporukama ovo sredstvo za ugrađivanje se
može koristiti za kompaktiranje sloja debljine do 70cm. Pošto je debljina ploče manja od 70cm,
predviđa se betoniranje ploče u jednom sloju, u kontinuitetu.
VI Semestar - TEHNOLOGIJA BETONA Vežba 6

II Faza obuhvata betoniranje potpornog zida i kontrafora do kote _____ od kote terena. Na
mestu prekida betoniranja, 1-1 – završetka temeljne ploče, radi eliminisanja mogućih
diskontinuiteta prilikom nastavka betoniranja predviđa se izvođenje sitnozrnog betona debljine
10cm (masniji beton, bez IV frakcije) preko koga se nastavlja betoniranje predviđenom vrstom
betona. Cela druga faza se izvodi u kontinuitetu, bez prekida, u slojevima debljine 30-70cm, (
preporučeno 50cm).

III Faza obuhvata betoniranje ploče-police. Nakon betoniranja dela zida i kontrafora, zaleđe
potpornog zida nasipa se zemljom i sabija do kote donje površine ploče-police. Ispod ploče-
police treba izvesti izravnavajući sloj od nabijenog betona MB10 ili MB15 debljine 5-10cm. Na
ovaj sloj postavlja se armatura ploče, a zaštitni sloj se obezbeđuje pomoću distancera.

IV Faza obuhvata betoniranje gornjeg dela potpornog zida i kontrafora. Na mestu prekida
betoniranja 2-2 (kraj II faze) nastavak betoniranja se izvodi ugrađivanjem sloja sitnozrnog
betona debljine 10cm. Na ovaj sloj se odmah sipa beton predmetne vrste i izvibrira zajedno sa
sitnozrnim betonom. Cela faza se izvodi u kontinuitetu, u slojevima debljine 30-70cm.
(preporučeno 50cm).

Količine betona po pojedinim fazama

I Faza – betoniranje temeljne ploče

• vrsta/klasa betona (klasa A)
3
• količina betona klase A: ______m

II Faza – zid i kontrafori do kote_____

• vrsta/klasa betona: BN i za nastavak BS
3
• količina betona BN: zid + kontrafori ______m
3
• količina betona BS d=10cm: zid + kontrafori ______m

III Faza – ploča-polica

• vrsta/klasa betona (klasa C)
3
• količina betona klase C: ______m

IV Faza – gornji deo zida i kontrafora

• vrsta/klasa betona: BN i za nastavak BS
3
• količina betona BN: zid + kontrafori ______m
3
• količina betona BS d=10cm: zid + kontrafori ______m

Tabela sa prikazanim količinama betona po pojedinim fazama

Faze Klasa/vrsta Količina
betoniranja betona betona
I A
BS
II
BN
III C
BS
IV
BN
VI Semestar - TEHNOLOGIJA BETONA Vežba 6

Prekidi i nastavci betoniranja (tzv. radne spojnice)

Konstrukcija se izvodi u fazama iz razloga što je nemoguće izvesti betoniranje cele konstrukcije
odjednom. Izvođenje konstrukcije u fazama podrazumeva da je beton ugrađen u prethodnoj fazi
očvrsnuo, pa zbog toga na mestu nastavka betoniranja treba preduzeti odgovarajuće mere radi
obezbeđenja kontinuiteta konstrukcije.
Prekid betoniranja mora biti ravan (horizontalan). Po nastavku betoniranja mora se izvršiti
priprema "starog betona". Priprema se sastoji u uklanjanju površinskog sloja cementnog
kamena sa zrna krupnog agregata štemovanjem ili ispiranjem cemetne paste mlazevima vode
pod pritiskom nekoliko časova nakon završetka betoniranja (kada beton postigne čvrstoću od
~0.5MPa). Pred betoniranje mesto nastavka treba oprati vodom radi odstranjivanja prašine i
obezbeđenja potrebne vlažnosti površine betona. Pri tome treba voditi računa da na površini ne
ostane zaostala voda.
Na ovako pripremljenu površinu nanosi se sloj sitnozrnog betona debljine 5-10cm, a zatim se
nastavlja sa betoniranjem po dinamici betoniranja.