KRISTALI II.

Uglavnom svi metali, veliki dio keramika i neki polimeri kristaliziraju pri
skrućivanju.Položaj atoma ili iona unutar kristala zove se kristalna rešetka.Oblik kristala
pojednostavljujemo određivanjem veličine i oblika jedinične ćelije.To je temeljna jedinica iz
koje se slaganjem može izgraditi cijeli kristal.Postoji 14 mogućih oblika jediničnih ćelija
(Bravisove reštke), nio njih ćemo razmatrati kasnije.
Još jedan način, na koji možemo saznati nešto o strukturi kristala jest određivanje primitivne
ćelije.Primitivna ćelija je ćelija najmanjega volumena, koja je osnovni element kristala, i
odgovarajućom translacijom (za neki kristal) može popuniti prostor.Paralelopiped određen
osima a,b,c se zove primitivna ćelija;

Primitivna ćelija ima samo jedan čvor.Recimo da je primitvna ćelija paralelopiped sa

čvorištima u svakom od 8 vrhova.Svako se čvorište dijeli sa 8 ćelija, tako da je ukupni broj
1
čvorova rešetke: N = ⋅ 8 = 1 .
8
Postoji još jedan način određivanja primitivne ćelije:svako čvorište povežemo s linijama i na
polovištu udaljenosti povučemo normalu.Najmanji volumen tako dobivene se zove Wiegnr-
Seitzova primitivna ćelija.

Kristalnu strukturu možemo osim translacijom dobiti i rotacijom.Tipična rotacija je oko osi
koja prolazi čvorištima rešetke.Rotacija može biti 2., 3., 4. i 6. reda, prolikom koje se
2π 2π 2π 2π
elementasrna ćelija rotira u «samu sebe» za kuteve 2π , , , i radijana ( i njihove
2 3 4 6
cjelobrojne višekratnike).
Ne mogu se naći rešetke koje nastaju rotacijom 5. i 7. reda.Mogu biti kristali čije molekule
imaju os rotacije 5-og reda no ne i kristali.
Ako pokušamo
konstruirati takvu rešetku;
vidimo da takve rešetke neće popuniti prostor.

2D KONSRUKCIJA
Postojalo bi beskonačno mnogo rešetki kad ne bi bilo nikakvog ograničenja na duljine
vektora translacije ni na kuteve rešetke.Općenito je rešetka invarijanantna na rotacije za π i
2π .

2π 2π 2π
Ali specijalno, rešetke mogu biti invarijantne za kuteve , , ili zrcalnu refleksiju.
3 4 6
No, za njih postoje ograničenja na vektore a,b.Postoje 4 različita tipa ograničenja i svako nas
vodi na jednu od specijalnih rešetki u 2D.To su 5 Bravaisovih rešetki u 2D;
a) kvadratna rešetka b) heksagonska rešetka
a = b, φ = 90 º a = b, φ = 120 º

c) pravokutna rešetka
a ≠ b, φ = 90 º

d) centrirana pravokutna rešetka

a = b, φ = 90 º
Još na početku smo spomenuli 14 Bravaisovih rešetki u 3D prostoru. Možemo ih podijeliti u
7 grupa; triklinska, monoklinska, rompska, tetragonska, kubična, trigonska i heksagonska.
Najčešća je kubična struktura, pa ćemo na njoj promotriti jednostavnu, plošno cetriranu
(FCC) i volumno centriranu (BCC) ćeliju.
Promotrimo volumen jedinične i primitivne ćelije za svaki slučaj:

Jednostavna kubična ćelija

Najjednostavnija je od svih triju slučajeva.Jedinična ćelija je ujedno i primitivna ćelija, te
su im volumeni jednaki (a³) i obje imaju po 1 čvor. Svaki je atom okružen sa 6 susjednih
atoma.Takvu strukturu ima samo jedna kovina; polonij.

Plošno centrirana kubična ćelija (FCC-face centered cube)

Osim strukture jednostavne kubične ćelije, ima po 1 atom na križištu plošnih dijagonala.Tu
se već vidi razlika između jedinične i primitive ćelije.Dok je volumen jedinične ćelije i dalje
1 ∧ ∧
a³, volumen primitivne ćelije je a³/4 ( budući su osi primitivne ćelije; a1 = a ⋅ ( x + y ) ,
2
1 ∧ ∧ 1 ∧ ∧
a 2 = a ⋅ ( y + z ) , i a 3 = a ⋅ ( z + x) ).Svaka jedninična ćelija ima 4 čvora ( primitivna po
2 2
definiciji im 1).Primjer FCC-a jest obična kuhinjska sol, natrij klorid ( NaCl ).
Volumno centrirana kubična ćelija (BCC-body centered cube)
Ima u dodatni atom na križištu prostornih dijagonala.Volumen jedinične ćelije je
1 ∧ ∧ ∧ 1 ∧ ∧ ∧ 1 ∧ ∧ ∧
a³/2.(vektori su; a1 = a ⋅ (− x − y + z ) , a 2 = a ⋅ (− x + y − z ) , i a3 = a ⋅ (− z − x − y ) ).Svaka
2 2 2
jedinična ćelija ima 2 čvora.Primjer ovakve strukture jest cezij klorid (CsCl).Svaki ion
možemo promatrati kao centar kocke ione suprotnog naboja.

Volumen paralelopipeda koji je određen osima a,b,c je V = a ⋅ b × c .

Ako sad imamo npr.