FITOREMEDIJACIJA DEVASTIRANIH „BROWNFIELD” LOKACIJA

NA PRIMERU SANACIJE I REMEDIJACIJE ODLAGALIŠTA PRŽENOG

PIRITA U PRAHOVU KOD NEGOTINA

Titomir Obradovic, dipl. ing.
specialist in  environmental management

FAKULTET ZA PRIMENJENU EKOLOGIJU FUTURA

Poslediplomske studije
EKOREMEDIJACIJE - PRIMERI DOBRE PRAKSE
BEOGRAD,  13. decembar, 2014.

1
14.12.2014
 UVOD
Industrijsko odlagalište prženog pirita u Prahovu nastalo je kao posledica dugogodišnje 
proizvodnje sumporne kiseline.  Prženi pirit, pored toga što sadrži arsen (60‐770 mg/kg), 
odlikuje se i prisustvom većeg broja teških metala, od kojih se po značajnijim 
koncentracijama može posebno izdvojiti olovo, ali i cink, bakar, nikl itd. Sa toksikološkog
aspekta posebno značajan je arsen.
Najznačajniji negativni uticaj odlagališta je kontaminacija opasnim i štetnim materijama. 
površinskih i podzemnih voda i zemljišta, aerozagađivanje, ugrožavanje biljnog i 
životinjskog sveta (degradacija biosfere), a u krajnjem slučaju i ugrožavanje bezbednosti i 
zdravlja ljudi .
Takođe, očigledni  negativni uticaji su zauzimanje prostora i vizuelno zagađenje.
Sprovođenjem „in situ“ postupka fitoremedijecije lokacije odlagališta, moguće je uz relativno 
skromne investicije, zaustaviti dalje zagađenje zemljišta i podzemnih voda i izvršiti 
dekontaminaciju („izlečenje“ tla) do nivoa bezbednog  za buduće korišćenje i zdravlje ljudi.

2
14.12.2014
 MAKROLOKACIJA DEPONIJE PRŽENOG PIRITA U PRAHOVU

Slika 1. Makrolokacija kompleksa „Elixir Prahovo“

3
14.12.2014
 MIKROLOKACIJA DEPONIJE PRŽENOG PIRITA U PRAHOVU
Odlagalište prženog pirita se nalazi u južnom delu industrijskog kompleksa „Elixir Prahovo“,
jugoistočno od prostora gde je nekada bio pogon za proizvodnju sumporne kiseline.

Slika 2. Satelitski snimak kompleksa „Elixir Prahovo“ i pogled sa odlagališta prženog pirita na kompleks

4
14.12.2014
 MIKROLOKACIJA DEPONIJE PRŽENOG PIRITA U PRAHOVU

Slika 3. Aviosnimak kompleksa „Elixir Prahovo“ i odlagališta prženog pirita

5
14.12.2014
 ISPITIVANJE POSTOJEĆEG STANJA ŽIVOTNE SREDINE
Akcenat ispitivanja bio je usmeren u pravcu utvrđivanja stanja i potencijalne kontaminacije  
zemljišta i podzemnih voda, (kao najugroženijih supstrata) nastale u prethodnom periodu.

Slika 4. Položaj lokacija na kojima je uzorkovano zemljište iz  Slika 5. Položaj lokacija pijezometara i uzorkovanja

površnog sloja tla podzemnih voda i zemljišta iz zabušenog materijala

6
14.12.2014
 ISPITIVANJE POSTOJEĆEG STANJA ŽIVOTNE SREDINE
Tokom 2008. godine, za potrebe utvrđivanja postojećeg stanja životne sredine na kompleksu 
IHP Prahovo, firma “Intergeo Environmental Technology” izvršila je detaljna ispitivanja 
zemljišta, podzemnih i površinskih voda na predmetnoj lokaciji. Rezultati ispitivanja su pokazali 
da na više lokacija postoji kontaminacija zemljišta i površinskih voda, a u malom broju uzoraka i 
podzemnih voda, zbog prekoračenja normiranih vrednosti na osnovu New Dutch List.2. Na 
osnovu rezultata analiza konstatovano je da su remedijacione vrednosti prekoračene za 
sledeće parametre ispitivanja:

Zemljište:
As u 3 i Cu u 5 uzoraka
Pored toga u jednom uzorku je konstatovan nizak pH zemljišta, u 13 povećana prirodna 
radioaktivnost, a na više lokacija visoke vrednosti fluorida, sulfata, nitrata i fosfata (nisu 
normirani).
Podzemne vode:
As u jednom, Ni u 3 i Cd u jednom uzorku (preko remedijacione vrednosti),
Površinske vode:
U većini ispitanih uzoraka površinskih voda (drenažni kanali, cevovodi i sl.) utvrđeno je 
povećanje sadržaja sufata i teških metala (As, Cu, Ni, Cd, Cr).

7
14.12.2014
 OTKOPAVANJE DEPONIJE PRŽENOG PIRITA

Slika 6. Deponija prženog pirita pre otkopavanja

8
14.12.2014
 OTKOPAVANJE DEPONIJE PRŽENOG PIRITA

Slika 7. Tehnološka šema uklanjanja prženog pirita sa deponije u Prahovu

(otkopavanje, prosejavanje, utovar, transport do luke i istovar u barže)

9
14.12.2014
 OTKOPAVANJE DEPONIJE PRŽENOG PIRITA

Slika 8. Trenutni izgled lokacije deponije posle otkopavanja i uklanjanja prženog pirita

10
14.12.2014
 PROJEKTNO REŠENJE REMEDIJACIJE DEPONIJE PRŽENOG
PIRITA
•Na osnovu analiziranih uslova sredine, 
potencijalne buduće namene predmetne lokacije, 
kao i saznanja i iskustava u oblasti sanacije i 
rekultivacije degrediranog tla, izabrana je „in situ“ 
fitoremedijacija kao optimalno projektno rešenje 
„izlečenja” zagađenog tla, površine od 13,25 ha.
• S obzirom na usvojeni  koncept biotehničkog 
rešenja i ekološku valencu vrsta, izabrane su za 
sadnju topole (Populus sp.) i vrbe (Salix sp.) a za 
setvu smeša travnih vrsta. 
•Na remedijacionom polju (13,25 ha) predviđeno 
je da se pre setve i sadnje izabranih vrsta izvrši 
obogaćivanje podloge organskim materijalom 
(treset/stajnjak) u sloju debljine od 10‐15 cm, a 
zatim obrada površine. Slika 9. Šema fitoremedijacije 

11
14.12.2014
 IZBOR VRSTA ZA FITOREMEDIJACIJU
• Zahvaljujući svojim specifičnostima, kao što su brz rast, provodljivost vode i mineralnih 
materija kroz ceo presek stabla (difuzno porozne vrste), veoma razvijen korenov sistem i lako 
vegetativno razmnožavanje (reznicama), topole i vrbe se smatraju idealnim vrstama za 
fitoremedijaciju. Takođe, zbog remedijacionih svojstava izabrana je i travno‐leguminozna 
smeša (tabela 1).
Tabela 1. Sastav travno‐leguminozne smeše sa remedijacionim svojstvima vrsta
Familija Vrsta Kontaminanti koje usvaja
Dactylis glomerata L. (ježevica) Mn, Cr, Cd
Phleum pratense L. (mačiji rep) Pb, Ni, Cd
Lolium perenne L. (engleski ljulj) Pb, Cu, Cd
Lolium multiflorum Lam. (italijanski ljulj) As, Pb, Mn, Cr, Cu, Ni, Zn, Cd
Poaceae
Arrhenatherum elatius (L.) P.Beauv. ex J.presl &
Pb, Cu, Ni
C.Presl (francuski ljulj)
Festuca pratensis Huds. (livadski ljulj) Cd
Festuca arundinaceae Schreb. (visoki vijuk) Pb, Zn, Cd
Lotus corniculatus L. (žuti zveudan) Zn, Cd, 
Fabaceae
Trifolium pretense L. (crvena detelina) Cd

12
14.12.2014
 OČEKIVANI REZULTATI
•Sadnjom vrba i topola i setvom travno‐leguminozne smeše formiraće se 
vegetacioni pokrivač koji će prvenstveno vizuelno oplemeniti prostor ove 
„brownfield“ lokacije. 
•Ovim postupkom će se onemogućiti potencijalno razvejavanje čestica sa 
površine tla, a među kojima bi se mogle naći i zaostale čestice teških metala ili 
arsena.
•Pravilnim izborom fitoremedijacionih vrsta, za koje već postoje dokazi da mogu 
usvajati štetne materije, polutanti u zemljištu mogu biti stabilizovani u korenu i 
rizosferi ili uklonjeni  iz zemljišta putem fitoekstrakcije tj. putem translokacije 
akumulirani u  nadzemnim delovima biljaka. Biomasa sa metalima se nakon seče i 
košenja tretira a ostatak se odlaže na deponije.
•Praćenjem promena sadržaja zagađujućih materija, periodično, u pravilnim 
vremenskim intervalima u toku godine, duži ili kraći niz godina, konstatovaće se  
momenat kada je proces remedijacije završen i lokacija bezbedna za boravak ljudi 
i osposobljena (“spremna”) za neku buduću namenu. 
13
14.12.2014
 OČEKIVANI REZULTATI

Slika 10. Očekivani izgled fitoremedijacionog polja nakon sadnje i setve izabranih biljnih vrsta

14
14.12.2014
 Hvala na pažnji !
15
14.12.2014