Република Српска

Источно Ново Сарајево

ЈУ Средња школа „28.јуни“

Матурски рад
-Покретни дијелови мотора. Разводни механизам-

Источно Сарајево, јун 2018. године Бошко Капуран

 Садржај

1. Увод........................................................................................................................................ 3
2. Разводни механизам ............................................................................................................ 4
3. Брегасто вратило .................................................................................................................. 6
4. Развод снаге ........................................................................................................................ 10
4.1. Механизам за отварање вентила ............................................................................... 10
5. Вентили и опруге вентила .................................................................................................. 13
6. Конструкција разводног маханизма ................................................................................. 14
7. Закључак .............................................................................................................................. 15
Литература .............................................................................................................................. 16

2
 1. Увод

Разводни механизам треба омогућити измјену радне течности у цилиндру мотора на

крају сваког радног процеса. Та се измјена, односно развод радне течности, код
четверотактног-мотора данас врши искључиво помоћу вентила, брегастог вратила и
елемената за пренос помјерања са бријега на вентил. Усисни вентил треба за вријеме
усиса пропустити што већу количину свјеже радне течности у цилиндар, док издувни
вентил треба током издувавања омогућити што потпуније истицање издувних гасова из
цилиндра.

Како се код ниједне конструкцијске изведбе вентили не отварају нагло него

поступно, тачке отварања и затварања вентила треба поставити испред, односно иза
горње и доње мртве тачке. Да ли ће мотор бити еластичан и погодан за удобну вожњу с
ријетким пребацивањем ручице мјењача из брзине у брзину, или ће чак бити добар за
највећу могућу снагу али само у релативно уском подручју при високим брзинама
окретања.

3
 2. Разводни механизам

Разводни механизам мора да омогући размјену гасова у цилиндру четворотактних и

неких двотактних дизел мотора са вентилним разводом. Разводни механизам има
улогу да правовременим отварањем и затварањем вентила оствари што већи користан
рад циклуса. Вентилима управља разводни механизам у ритму обртања кољенастог
вратила, а по програму који је дат обликом брега брегастог вратила. Да би се осигурало
што боље пуњење цилиндра, моменти почетка отварања и завршетка затварања
вентила не поклапају се са ГМТ односно ДМТ, већ одступају за неки угао ( слика 1.). У
предјелу ГМТ, на почетку такта усиса, постоји тзв. прекривање вентила. То је вријеме за
које су истовремено отворени усисни и издувни вентили ради искоришћења инерције
гасова за што боље одстрањење заосталих гасова у предјелу компресионог простора, а
тиме повећање количине новог пуњења. Постоје врло различити начини израде
разводних менанизама у односу на конструкцију, број елемената и њихов положај на
мотору. Вентили, као елементи разводног механизма, могу по свом положају бити
стојећи и висећи. Код стојећих вентила печурка вентила је горе а струк доле, док је код
висећих обрнуто. Данас се ријетко налазе израде са стојећим вентилима, јер је
обликовање компресионог простора и одвијање процеса сагоријевања неповољно.
Компресиони простор је развучен, а пут сагоријевања је дуг, што је посебно неповољно
за моторе са великим бројем обртаја.

Слика 1. Разводни механизам четверетактног

лијевокретног дизел мотора

4
 Слика 2. Разводни механизам мотора са стојећим вентилима

Много повољнији начин израде компресионог простора, једнокоморног или

двокоморног система сагоријевања, добија се са висећим вентилима. Зависно од броја
елемената разводног механизма и положаја брагастог вентила, разликујемо три
начина. Ако је брегасто вратило улезиштено у блоку мотора, тада је релативно велика
удаљеност између брега вратила и вентила па разводни механизам има више
елемената и то:
 брегасто вратило
 подизач вентила
 шипка подизача вентила
 клацкалица и
 вентили са елементима који чине склоп.
Ако је брегасто вратило улезиштено изнад главе цилиндра, тада је број елемената
разводног механизма мањи. У том случају брег брегастог вратила дјелује на вентил
преко клацкалице, а код мањих, најчешће бензиских аутомобилских мотора, може да
дјелује директно на вентил.

5
 Слика 3. Приказ разводних механизама са висећим вентилима

3. Брегасто вратило

Моменат отварања и затварања вентила, брзина и убрзавање вентила зависе од

профила бријега брегастог вратила и облика подизача. Приликом конструкције
профила бријега настоје се испунити сљедећи услови:

- да је вријеме максимално отвореног вентила што веће

- да је убрзање и успорење вентила умјерено како би инерцијалне силе биле што
мање и
- да је профил бријега што једноставнији за израду.

Профил бријега обично је увијек симетричан. Допуштена убразања до којих зависе

инерцијалне силе разводног механизма и који утичу на трошење бријега и пофизача
вентила, треба да су у овим границама:

 спороходни мотори ................... а=20 до 50 м

 средњоходни мотори................... а=60 до 90 м
 брзоходни мотори ................... а=200 до 800 м

6
Према профилу бријег може бити:

 тангенцијални
 конкаван и
 конвенксан.

Слика 4. Профил бријега брегастог вратила

Брегасто вратило, осим торзијом, оптерећено је на савијање. Да би угиб био што

мањи, брегасто вратило се ослања на што више рукаваца смјештеним у бронзане
лежаје који су утиснути у кућиште мотора или се налазе у носачима изнад глава
цилиндра, што зависи од начина израде разводног механизма. Рукавци и радне
површине бријегова површински су каљени, брушени и полирани како би се смањило
трошење и промјена геометрије бријега која би дјеловала на промјену развода. Лежаји
брегастог вратила подмазују се под притиском кроз канале у кућишту мотора.

Слика 5. Брегасто вратило са бреговима усисних вентила, издувних вентила и

пумпи за убризгавање горива

7
 Осим бријегова за отварање вентила, брегасто вратило може имати и бријегове за
погон пумпи за убризгавање горива. Рофил бријега пумпе за убризгавање је
несиметричан и мора бити тако конструисан да вријеме убризгавања буде што краће,
тј. између 18 и 30 обртаја кољенастог вратила.

Висином бријега одређен је ход клипа пумпе који је обично до два пута већи од
пречника. Сви бријегови за погон пумпи горива и за отварање вентила размјештени су
уздуж вратила и заокренути у зависности од редосљеда паљења појединог цилиндра.

Слика 6. Профил бријега за убризгавање горива

Прекретни дизел-мотори код којих се може мењати смијер обртаја кољенастог

вратила имају двоструки број бријегова за усисне и издувне вентиле и за пумпу за
убризгавање горива. Тако се аксијалним помјерањем брегастог вратила остварује један
или други смијер обртања кољенастог вратила. Дизел-мотори са више усисних и
издувних вентила (3 усисна и 3 издувна) могу имати брегасто вратило за усисне а
посебно за издувне вентиле. Тада су брегаста вратила смјештена обично изнад глава
цилиндра.

Угаона брзина брегастог вратила код четворотактних мотора једнака је половини

угаоне брзине кољенастог вратила, а код двотактних једнака је угаоној брзини
кољенастог вратила.

ωδ=½ωк – за четворократне моторе

ωδ=ωк – за двократне моторе

ωδ= угаона брзина брегастог вратила

ωк= угаона брзина коленастог вратила

Брегасто вратило добија погон од кољенастог вратила и са њим се синхроно обрће.

Постоји више начина преноса погона од кољенастог вратила на брегасто и то помоћу:

8
  зупчаника
 ланаца или
 озубљеног ремена.

Код брзоходних дизел-мотора данас се брегасто вратило нејчешће погони помоћу

зупчаника, то је и најбољи начин преноса, уз услов тачне израде зупчаника. Зупчани
пренос може се остварити помоћу цилиндричних зупчаника са косим зупцима или, ако
је размак између кољенастог и брегастог вратила велики, тј. када је вратило изнад
главе цилиндра, погон се може остварити и помоћу два пара коничних зупчаника и
једним међувратилом.

Слика 7. Зупчани погон брегастих вратила и привешених уређаја V мотора

Много је једноставнији погон брегастог вратила помоћу ланаца. Међутим погон са

ланцем је много осјетљивији. Усљед дјеловања сила, ланац је склон издужењу, што
дјелује на промјену развода. Слободни, неоптерећени крај ланца склон је вибрирању,
стога је потребно осигурати вођење ланаца и његово затезање помоћу клизача или
ланчинака за затезање. За погон брегастог вратила аутомобилских мотора данас се све
више употребљава назубљени гумени ремен армиран челичним влакнима.

Приликом монтаже развода мора се стриктно водити рачуна о ознакама на

зупчаницима како би се синхронизовало убризгавање горива и отварање вентила са

9
обртањем кољенастог вратила, односно са тактовима у цилиндру. Те ознаке се морају
поклапати најчешће када је клип првог цилиндра у ГМТ на крају такта компресије,
значи да је и пумпа за убризгавање горива мора бити тако подешена да убризгава
гориво у први цилиндар, јасно са неким углом предубризгавања одређеним за
конкретан мотор.

4. Развод снаге

Брегасто вратило добија погон (преко зупчаника или ланаца) од кољенастог вратила,
кољенасто вратило спада у погонски механизам мотора, помоћу њега се праволинијско
кретање клипа у цилиндру претвара у ротационо кретање кољенастог вратила. Број
окретаја разводног вратила код четворотактних мотора је половина окретаја
кољенастог вратила, јер вентили за измјену гасова отварају сваки други окретај. Погон
разводног вратила ланцем има предност због тога што се на ланчани погон лако могу
прикључити и други погони као: погон регулатора пумпи за гориво, погон пумпи за
уље, воду и пумпу за подмазивање, BOSH пумпе (пумпе високог притиска), и преко
брегастог вратила да разводи снагу даље.

4.1. Механизам за отварање вентила

У уводу овог дијела речено је да број елемената механизма за отварање вентила

зависи од положаја брегастог вратила на мотору, и да је највећи број елемената онда
када је брегасто вратило смјештено у блоку. У том случају на брег брегастог вратила се
ослања подизач вентила. Бријег брегастог вратила и подизач су кинематски пар од кога
зависи гибање вентила. Подизач може бити пљоснат, за мање моторе или у облику
точкића за веће брегове. Ако је подизач пљоснатог облика онда је профил бријега на
вратилу конвексан. Да би се смањило трошење подизача и бријега, подизач вентила
смјештен је ексцентрично у односу на симетралу бријега за величину е (сл. 8), тако да
се подизач у захвату са бријегом обрће, те се тако трење клизања замјењује
дјелимично трењем котрљања. Најчешће се код бродских дизел-мотора употребљавају
подизачи са точкићем јер се између точкића и брега јавља само трење котрљања. Са
конвексним бријегом помаћи подизача вентила са тачкићем су у почетку отварања и
завршетку затварања вентила већи, што даје већи временски пресијек струјања гасова
и повољно дјелује на повећања цилиндра.

10
 Слика 8. Изведбе подизача вентила

Међутим негативна страна таквог кинематског пара је веће убрзање што значи и
веће инерцијалне силе вентилског механизма. Подизачи вентила могу бити и са
хидрауликом. На подизач вентила наставља се шипка подизача вентила која се на
подизач ослања својим сферичним завршетком. На други крај чипке подизача ослања
се један крак клацкалице. Други крак клацкалице ослања се на вентил. Израда
клацкалице зависи од броја вентила. Најједноставнија израда је код мотора са једним
усисним и једним издувним вентилом, када свака клацкалица отвара по један вентил.
Међутим ако је мотор са по два вентила, тада је израда клацкалице сложенија, јер
један бријег на брегастом вратилу управља са оба усисна односно оба издувна вентила.
У том случају постоје углавном три најчешће примјењивана начина. У првом начину
клацкалица има три крака, са једне стране ослонца и крак на који дјелује бријег, а на
другој страни су два крака за отварање вентила (сл. 9). Други начин је сложенији јер за
два усисна, односно издувна вентила има по двије клацкалице које су међусобно
повезане, тако да једна клацкалица помјера другу, а свака отвара свој вентил (сл. 10).
Трећи начин има једну клацкалицу за отварање два вентила.

Слика 9. Механизам за отварање вентила за мотор са четри вентила

11
 Усљед повећања температуре дјелова разводног механизма у раду мотора,
повећава се дужина струка вентила и дужина шипке подизача вентила. Зазор вентила
мјери се лиснатим мјерилом између струка вентила и клацкалице или између
клацкалице и шипке подизача, што зависи од начина. Ради могућности подешавања
зазора на једном крају клацкалице налази се вијак са противнавртком. Попуштањем
или притезањем виљка мијења се величина зазора. Након подешавања зазора на
прописану величину, положај виљка се осигурава против. Зазор за усисне вентиле је
мањи и износи око 0,25мм, а за издувне вентиле већи и износи око 0,5мм.

Слика 10. Механизам за отварање вентила са двије клацкалице за мотор са центра

вентила

Зазор вентила има и својих недостатака јер повећава буку мотора и дјелује на
раскивање додирних површина вентила и клацкалица, те се тиме скраћује вријеме
трајања тих дјелова мотора. Да би отклонили овај недостатак, поједини произвођачи
мотора употребљавају хидраулички подизач или хидрауличку клацкалицу (сл. 11).

Хидрауличка клацкалица има клип са цилиндром у који долази уље под притиском.
На клип се наставља полужица која је у вези са осовином ексцентра. Ексцентар је
уједно рукавац точкића који се ослања на бријег брегастог вратила. Притисак уља који
се у мотору успоставља потискује клип у хидрауличном цилиндру клацкалице, а овај
преко осовинице заокреће ексцентар све док се точкић клацкалице не ослони на
бријег. Издужење струка вентила, усљед повишене температуре, поново враћа
ексцентар за извесну величину и тако се остварује стално налегање клацкалице на
вентил и точкиће клацкалице на бријег брегастог вратила.

12
 Слика 11. Хидраулична клацкалица

5. Вентили и опруге вентила

За измjену гасова у цилиндру мотора четворотактни мотори имају вентиле. Постоје и

неке израде двотактних дизел-мотора са истосмерним испирањем цилиндра који
имају издувне вентиле. Четворотактни мотори имају један или више усисних и
издувних вентила. Проточни пресjек вентила има одлучујући утицај на брзину струјања
гасова, а тиме и на степен пуњења цилиндра. Вентил се састоји од печурке који затвара
усисни односно издувни вод и струка који пролази кроз водиште вентила. Вентили,
посебно издувни, изложени су високим температурама од 750 до 900 C, а код ото-
мотора још и више. Највише топлоте се одводи од вентила преко сjедишта вентила,
која треба добро охладити. Мањи дио се одводи преко струка вентила. Да би се
смањила температура вентила, неки издувни вентили пуњени су натријумом. Шупљина
вентила пуни се са око 40% натријума који усљед инрцијалне силе у раду мотора бућка
јер је на тој температури у текућем стању, и на тај начин још више поспјешује одвођење
топлоте.

13
 6. Конструкција разводног маханизма

Захтјеви на разводни механизам су већи код Отових мотора, јер они постижу знатно
веће брзине окретања него Диеселови мотори. Осим тога, код је Оттових мотора
конструкција разводног механизма уско повезана и с обликом простора изгарања, о
којем пак овисе најмањи потребан октански број горива и емисија штетних материја у
издувним гасовима.

Табела 1. Конструкција разводног механизма

14
 7. Закључак

Задатак разводног механизма јесте да обезбједи правовремено отварање и

затварање усисних и исдувних органа како би се обезбједила што потпунија и
квалитетнија измјена радне материје – пражњење од продуката сагоријевања као и
пуњење свјежом радном материјом. Код четверотактних мотора разводни органи су
данас искључиво вентили, мада је било конструкција мотора код којих се развод
остваривао помоћу ротационих разводника или покретљиве цилиндарске кошуљице.
Код двотактних мотора се примјењује засунски развод, улогу засуна најчешће игра сам
клип или комбиновсни засунско-вентилски развод.

15
Литература

1. „Приручник за аутомеханичаре“ др Ненад Јанићијевић, дипл.инж. др Димитрије

Јанковић, дипл.инж
2. „Конструкција мотора“, Mehalec I.
3. Интернет

16