ZBORNIK, Opasan I Industrijski Otpad - Farmaceutski I Medicinski Otpad - Maj - 2017 PDF

Integrisano međunarodno savatovanje
OPASAN INDUSTRIJSKI OTPAD I

TRETMAN INDUSTRIJSKIH OTPADNIH VODA
3. savetovanje
FARMACEUTSKI I MEDICINSKI OTPAD
4. savetovanje
Integrated International Symposium

HAZARDOUS INDUSTRIAL WASTE AND
TREATMENT OF INDUSTRIAL WASTE WATER
3rd Symposium
PHARMACEUTICAL AND MEDICAL WASTE
4th Symposium
ZBORNIK RADOVA
PROCEEDINGS
Palić, 22.-24. maj 2017.

Organizator
Udruženje Klaster komora za zaštitu
životne sredine i održivi razvoj, Beograd
Organizer
Association Cluster Chamber for Environmental
Protection and Sustainable Development, Belgrade
Urednik/Editor
Prof.dr Zorka Jugović
Za izdavača/For Publicher
Ljiljana Tanasijević, dipl.hem.
Izdavač/Publisher
Udruženje Klaster komora za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, Beograd
Recenzentski odbor
Prof.dr Zorka Jugović, Prof.dr Branka Jordović, Prof. dr Danijela Pecarski,
Prof.dr Zoran Bundalo, Prof.dr Miodrag Pantelić, Prof.dr Radislav Vulović,
Doc.dr Dušan Cogoljević
Štampa Printer by
SaTCIP, Vrnjačka Banja
Tiraž Copies
200
ISBN: 978-86-80464-06-0
Programski odbor
Prof.dr Branka Jordović, član akademije AINS-a

Prof.dr Božo Dalmacija, PMF, Novi Sad
Prof.dr Goran Vujić, SeSWA, Novi Sad
dipl.inž. Radmila Šerović, načelnik odelenja za otpad,
Ministarstvo poljoprivrede i zastite zivotne sredine
Prof.dr Srđana Rončević, PMF, Novi Sad
Doc.dr Dušan Cogoljević VS PEP, Beograd
dr Dragan Brajović,VŠTSS,Čačak
dr Jelena Dulović, Opšta bolnica “Impuls”, d.o.o., Beograd
dr Boriša Milekić, Opšta bolnica “Impuls”, d.o.o., Beograd
dr Danijela Pecarski,prof, VS medicinska škola, Beograd
dr Zorka Jugović, prof,VZS, Beograd
dr Zoran Bundalo, prof VZS,Beograd
dr Radislav Vulović, prof. VZS, Beograd
dr DubravkaVujičić, CETI, Podgorica, RCrna Gora
dr Dragan Marinović, ZJZKV, Kraljevo
mr sci.med.Miodrag Marjanović, JZU Institut ZJZ, Banja Luka, BiH
dr Dušanka Danojlović, JZU Institut ZJZ, Banja Luka, BiH
mr Milorad Stojanović, RB Kolubara, Lazarevac
dr Melanija Ilić, VS medicinska škola, Beograd
dr Slobodanka Pavlović, Banja Luka, BiH
Prim.dr Verica Jovanović, Instirur ZJZ “Batut“, Beograd
dr Branislava Matić, Instirur ZJZ „Batut“, Beograd
dr Ivana Vapa, Klinički centar Vojvodine, Novi Sad
dr Svetlana Mijatović, Ministarstvo zdravlja R. Srbije
Nevena Čolić Mohora,dipl.inž., MITECO, Beograd
dr Miroslav Poznić, REMONDIS, Zrenjanin
dr Goran Radoičić, JKP, “Mediana“ Niš
dipl. inž. Ljiljana Rudić Mikić, RITE, Ugljevik, BiH
mr Maja Milić, KEMIS, Beograd
Organizacioni odbor
dipl. hem. Ljiljana Tanasijević, Klaster Komora za zaštitu

životne sredine i održivi razvoj, Beograd
dipl. inž. NebojšaTomašević, MITECO, Beograd
mag. farm. Ksenija Tasić, apoteka ”Impuls“, d.o.o, Beograd
dipl. inž. Milena Aleksić, JP EPS Ogranak,RBKolubara, Lazarevac
dipl. inž. Tatjana Stefanović, JPEPS, Ogranak TEKO,Kostolac
dipl.inž.Svetlana Milenković,JP EPS, Ogranak TEKO,Kostolac
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
628.3/.4(082)
502.3/.7:504.5(082)
ИНТЕГРИСАНО међународно саветовање Опасан индустријски отпад и третман
индустријских отпадних вода (3 ; 2017 ; Палић)
Zbornik radova = Proceedings / 3. savetovanje Integrisano međunarodno savetovanje Opasan industrijski
otpad i tretman industrijskih otpadnih voda [i] 4. savetovanje Farmaceutski i medicinski otpad = 3rd
Symposium Integrated International Symposium Hazardous Industrial Waste and Treatment of Industrial
Waste Water [and] 4th Symposium Pharmaceutical and Medical Waste, Palić 22-24. maj 2017. ; [urednik,
editor Zorka Jugović]. - Beograd : Udruženje Klaster komora za zaštitu životne sredine i održivi razvoj,
2017 (Vrnjačka Banja : SaTCIP). - 278 str. : ilustr. ; 24 cm
Tiraž 200. - Tekst lat. i ćir. - Bibliografija uz svaki rad. - Summaries.
ISBN 978-86- 80464-06- 0
1. Саветовање Фармацеутски и медицински отпад (4 ; 2017 ; Палић)
a) Отпадне воде - Зборници b) Отпадне материје - Зборници c) Животна
средина - Загађење - Зборници
COBISS.SR-ID 234309900
FARMACEUTSKI I MEDICINSKI OTPAD 2017 - 4. Savetovanje
SADRŽAJ/CONTENT
OBIM PRAĆENJA KVALITETA INDUSTRIJSKIH OTPADNIH VODA U MREŽI INSTITUCIJA JAVNOG
ZDRAVLJA U SRBIJI / SCOPE OF INDUSTRIAL WASTERWATER MONITORING WITHIN THE NETWORK OF
PUBLIC HEALTH INSTITUTIONS IN SERBIA
Branislava Matić, Snežana Đuranović, Katarina Spasović, Miljan Rančić 9
IDENTIFIKACIJA I IMPLEMENTACIJA ZAKONSKE REGULATIVE U UPRAVLJANJU OTPADOM U

RB KOLUBARA / IDENTIFICATION AND IMPLEMENTATION OF LEGAL REGULATIONS IN WASTE
MANAGEMENT IN RB KOLUBARA
Milorad Stojanović, Jadranka Vukašinović, Slavica Stojanović 15
UPRAVLJANJE INDUSTRIJSKIM ČVRSTIM OTPADOM

MANAGEMENT INDUSTRIAL SOLID WASTE
Zoran Bundalo, Marijana Majstorović, Radislav Vulović, Slađana Zlatić 21
OTUĐENJE OPASNOG OTPADA U RB KOLUBARA

DISPOSAL OF HAZARDOUS WASTE RB KOLUBARA
Milorad Stojanović, Nebojša Todorović, Slavica Stojanović 29
IZRADA SKLADIŠTA OPASNOG OTPADA NA PROSTORU PK „TAMNAVA ISTOČNO POLJE“

PRODUCTION OF HAZARDOUS WASTE STORAGE SPACE PK “TAMNAVA EAST FIELD”
Vesna M. Krstić, Gordana Đikić, Marina Vučković 35
UPRAVLJANJE OPASNIM MATERIJAMA U “ELEKTROMREŽE SRBIJE” AD

MANAGEMENT OF HAZARDOUS SUBSTANCES IN JP “EMS” AD
Sandra Petrović, Miliša Jovanović, Tijana Babić 40
UPRAVLJANJE OPASNIM OTPADOM “ELEKTROMREŽE SRBIJE” AD

MANAGEMENT OF HAZARDOUS WASTE IN JP “EMS” AD
Sandra Petrović, Miliša Jovanović, Tijana Babić 45
REZULTATI PCB DEKONTAMINACIJA TRANSFORMATORA U JP ELEKTROPRIVREDI SRBIJE I PD

ELEKTROVOJVODINI PRIMENOM PATENTIRANE TEHNOLOGIJE DEHLORINACIJE ULJA
RESULTS PCB DECONTAMINATION TRANSFORMENS JP ELEKTROPRIVREDA SERBIAN AND USING
ELEKTROVOJVODINA PATENTED TECHNOLOGY DECHLORINATION OIL
Jelena Janković, Dragica Mihajlović, Valentina Vasović, Neda Kovačević, Jelena Radomirović, Jelena Lukić 52
TRETMAN ELEKTRIČNIH IZVORA SVETLOSTI SA ŽIVOM KAO OPASNOG OTPADA

TREATMENT OF ELECTRIC SOURCES OF LIGHT WITH MERCURY AS A HAZARDOUS WASTE
Dragan Brajović, Dojčilo Sretenović, Koviljka Stanković, Ivana Krsmanović 59
REMEDIJACIJA POVRŠINA KONTAMINIRANIH TRANSFORMATORSKIM ULJIMA NA BAZI PCB-A

REMEDIATION OF SURFACES CONTAMINATED BY PCB TRANSFORMER OILS
Koviljka Stanković, Dragan Brajović, Petar Pešić, Miodrag Pantelić 66
OPASAN OTPAD I DOKUMENT O KRETANJU OTPADA

HAZARDOUS WASTE PAPER AND MOVEMENT OF WASTE
Zoran Bundalo, Branka Kolar Mijatović, Radislav Vulović, Aleksandar Stevanović 70
ULOGA GEOLOGIJE U ZBRINJAVANJU OPASNOG OTPADA

THE ROLE OF GEOLOGY IN TAKING CARE OF IT HAZARDOUS WASTE
Milovan Rakijaš, Selena Rakijaš, Miloš Rakijaš 76
NESANITARNE KOMUNALNE DEPONIJE - DEPONIJE OPASNOG OTPADA I NJIHOV UTICAJ NA ŽIVOTNU

SREDINU / UNSANITARY MUNICIPAL LANDFILL - LANDFILL HAZARDOUS WASTE AND THEIR IMAPACT ON
THE ENVIRONMENT
Selena Rakijaš, Milovan Rakijaš, Miloš Rakijaš 83
5
OPASAN INDUSTRIJSKI OTPAD I TRETMAN OTPADNIH VODA 2017 - 3. Savetovanje
КОНЦЕПТ УПРАВЉАЊА ОТПАДОМ

WASTE MANAGEMENT CONCEPT
Љиљана Рудић-Микић 89
УНАПРЕЂЕЊЕ КОМУНАЛНОГ ОТПАДА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

IMPROVEMENT OF MUNICIPAL WASTE IN SERBIA
Видослав Крвавац 94
PROBLEMI TRANSPORTA OPASNOG OTPADA

PROBLEMS TRANSPORT OF HAZARDOUS WASTE
Zoran Bundalo, Milan Milosavljević, Goran Tričković, Bogdan Cebalović 103
POSTUPCI TRETIRANJA I METODOLOŠKO UPUSTVO DEPONOVANJA ŽELEZNIČKOG OTPADA U CRNOJ

GORI / TREATMENT METHODS AND METHODOLOGICALL INSTRUCTION OF RAILWAY DEPOSITING WASTE
IN MONTENEGRO
Milenko Cebalović, Radislav Vulović, Zoran Bundalo 112
OTPAD KAO POTENCIJAL ZA DOBIJANJE KRITIČNIH MATERIJALA

WASTE AS A POTENTIAL SOURCE OF CRITICAL MATERIALS
Jelisaveta Vranešević, Nikoleta Cesnak 120
UTICAJ KOMUNALNOG OTPADA NA ŽIVOTNU SREDINU

EFFECT OF COMMUNITY WASTE ON THE ENVIRONMENT
Dušan Cogoljević, Irena Nikodijević, Aleksa Ivošević, Miloš Risimović 124
TRETMAN OTPADNIH VODA IZ FABRIKE TOPIONICE I SUMPORNE KISELINE

TREATMENT OF WASTEWATER FROM SMELTER AND SULFURIC ACID PLANT
Danijela Božić, Zoran Aleksov 140
ЕФИКАСНОСТ ОБРАДЕ И БИОЛОШКОГ ТРЕТМАНА ЗА ПРЕЧИШЋАВАЊЕ ОТПАДНИХ ВОДА

КЛАОНИЦЕ ЗА ПЕРАД / THE EFFICIENCY OF PROCESSING AND BIOLOGICAL TREATMENT OF WASTE
WATERS FROM POULTY SLAUGHTERHOUSER
Душанка Данојевић, Наташа Мазалица, Миодраг Марјановић 146
PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA

PURIFICATION OF WASTE WATERS
Dragan Marinović, Vladimir Savić, Zorka Jugović, Marina Stojanović 151
IZGRADNJA POSTROJENJA ZA PRECISCAVANJE OTPADNIH VODA U TE KOSTOLAC B

CONSTRUCTION OF THE WASTE WATER TREATMENT IN TE KOSTOLAC B
Dragan Živić, Pepo Stupar, Maja Ilić, Irena Gavrić, Dušan Krstić, Milena Tomašević 162
UPRAVLJANJE OTPADNIM VODAMA U JP EPS OGRANAK TEKO KOSTOLAC

WASTE WATER MANAGEMENT IN JP EPS TEKO KOSTOLAC
Dejan Vitomirac 174
TRETMAN OTPADNIH VODA TEKSTILNE INDUSTRIJE PRIMENOM OTPADNOG BILJNOG MATERIJALA

TREATMENT OF WASTEWATER FROM TEXTILE INDUSTRY USING BIO-WASTE MATERIAL
Aleksandra Kulić, Milena Bečelić-Tomin, Marina Šćiban, Đurđa Kerkez, Gordana Pucar, Jovana Jokić,
Božo Dalmacija 185
KARAKTERIZACIJA OTPADNIH VODA TEKSTILNE INDUSTRIJE NA TERITORIJI AP VOJVODINE

CHARACITERIYATION OF TEXTILE INDUSTRY WASTE WATERS IN VOJVODINA
Vesna Pešić, Milena Bečelić-Tomin, Božo Dalmacija, Srđan Rončević, Dejan Krčmar, Đurđa Kekez 190
HELIOSEC – SISTEM ZA KOLEKCIJU OTPADNE VODE NAKON PRIMENE SREDSTAVA ZA ZAŠTITU

BILJA / HELIOSEC – SYSTEM FOR COLLECTION OF EFFLUENT WATER AFTER USE OF CROP PROTECTION
PRODUCTS
Miroslav Ivanović 194
6
O S O K A – OTPADNA VODA IZ STOČARSKIH OBJEKATA

OSOKA – WASTE WATER FROM LIVESTOCK BUILDINGS
Aleksandar Radojičić, Mirko Maksimović 196
ФАРМАЦЕУТСКИ И КОМУНАЛНИ ОТПАД ПОСМАТРАН СА АСПЕКТА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈЕ

ЗАКОНСКЕ РЕГУЛАТИВЕ / PHARMACEUTICAL AND COMMUNAL WASTE FROM ASPECT OF
IMPLEMENTATION LOW REGULATIVE
Анђелка Грубин 198
UPRAVLJANJE INFEKTIVNIM OTPADOM - STANJE, PROBLEMI I PERSPEKTIVE

MANAGMENT OF INFECTIOUS WASTE - STATE, PROBLEMS AND PROSPECTS
Nikoleta Cesnak, Jelisaveta Vranešević 201
UPRAVLJANJE MEDICINSKIM ODPADOM U ZDRASTVENOM CENTRU STUDENICA KRALJEVO

MEDICAL MANAGEMENT ODPAD THE HEALTH CENTER STUDENICA KRALJEVO
Danijela Pecarski, Zorka Jugović, Snežana Zečević, Miloš Tucović 206
УПРАВЉАЊЕ ФАРМАЦЕУТСКИМ ОTПАДОМ

PHARMACEUTICAL WASTE MANAGEMENT
Меланија Илић, Данијела Пецарски 215
LEKOVI IZLUČENI IZ LJUDSKOG ORGANIZMA KAO ZNAČAJAN IZVOR ZAGAĐENJA VODA

DRUGS EXTRACTED FROM THE HUMAN BODY AS A SIGNIFACION SOURCE OF WATER POLLUTION
Ivana Vapa 222
UPRAVLJANJE MEDICINSKIM OTPADOM OPŠTA BOLNICA NOVI PAZAR

HEALTHCARE WASTE MANAGEMENT OPŠTA HOSPITAL NOVI PAZAR
Sakip Preljević 229
OBJEKTI ZA SKLADIŠTENJE FARMACEUTSKIH PREPARATA

FACILITIES FOR STORAGE OF PHARMACEUTICAL PREPARATIONS
Zoran Popović, Jovan Obradović, Nebojša Joksimović, Zorka Jugović 241
UTICAJ PESTICIDA NA ŽIVOTNU SREDINU

IMPACT OF PESTICIDES ON THE ENVIRONMENT
Zorka Jugović, Danijela Pecarski, Izeta Omerović, Bojana Ilišević 245
UPRAVLJANJE MEDICINSKIM ODPADOM

MEDICAL WASTE MANAGEMENT
Viktor Safarov 254
ZNAČAJ I PROIZVODNJA KOMPOSTA

THE IMPORTANCE AND PRODUCTION OF COMPOST
Marjan Ristovski 261
KONTAMINACIJA ŽIVOTNE SREDINE PCB-EM (POLIHLOROVANIM BIFENILIMA) I NAČINI

UKLANJANJA PCB-A / PCB (POLYCHLORINATED BIPHENYLS) ENVIROMENTAL CONTAMIONATION AND
PERMANENT DISPOSAL OF PCB
Nevena Čolić, Nebojša Tomašević, Vojislav Marković 265
TRAJNO ZBRINJAVANJE FARMACEUTSKOG OTPADA U SPALIONICAMA OPASNOG OTPADA

PERMANENT DISPOSAL OF PHARMACEUTICAL WASTE IN INCINERATION PLANT OF HAZARDOUS WASTE
Nebojša Tomašević 278
ЕКОЛОШКИ ПРОБЛЕМИ
ENVIRONMENTAL PROBLEMS
Миодраг Пантелић, Бранка Јордовић, Бисерка Драгичевић 288
7
8
OBIM PRAĆENJA KVALITETA INDUSTRIJSKIH OTPADNIH VODA

U MREŽI INSTITUCIJA JAVNOG ZDRAVLJA U SRBIJI
SCOPE OF INDUSTRIAL WASTERWATER MONITORING WITHIN THE

NETWORK OF PUBLIC HEALTH INSTITUTIONS IN SERBIA
Branislava Matić, Snežana Đuranović, Katarina Spasović, Miljan Rančić
Rezime: Dispozicija otpadnih voda prepoznata je u sektoru zdravstva kao mogućnost negativnog
uticaja na zdravlje ljudi. Upravljanje otpadnim vodama prati se od 1970-ih u institucijama javnog
zdravlja kroz programe Ministarstva zdravlja. Ovaj rad je studija preseka za period posmatranja
2014-2016.godina, čiji cilj je da se prikaže obim učešća institucija javnog zdravlja u monitoringu
kvaliteta otpadnih voda poreklom od rada industrijskih pogona. Otpadne vode su uzorkovane iz
pogona hemijske, prehrambene, metaloprerađivačke, autotransportne, uslužne, drvnoprerađivačke
i tekstilne delatnosti. Kao instrument istraživanja korišćena je baza podataka osmišljena u Institutu
za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, koja se dopunjuje podacima iz svih ZJZ/IJZ
koji vrše ugovoreno praćenje kvaliteta industrijskih voda, uglavnom na onim teritorijama za koje
su isti nadležni. U laboratorijama instituta/zavoda za javno zdravlje ukupno je analizirano 13571
uzoraka industrijskih otpadnih voda. Uvidom u dinamiku prečišćavanja predmetnih otpadnih voda,
jasno je da se ono nedovoljno sprovodi, s obzirom da se u sve tri godine praćenja, prečišćavanje
obavljalo u manje od 50% pogona čija je otpadna voda analizirana.
Кључне речи: industrijske otpadne vode, uzorci, instituti/zavodi za javno zdravlje, prečišćavanje
Abstract: Wastewater disposal is recognized by the health sector for its potential negative
environmental health impact. Wastewater management is monitored by the public health institutions
since the 1970’s and reported through programmes of the Ministry of Health. This paper is a cross-
sectional study, for an observational period from 2014-2016, with an aim to present the scope of
involvement of public health institutions in monitoring of industrial wastewaters. Wastewaters
were sampled from industrial facilities of chemical, food-processing, mining-smelting and energy,
transport, service, wood-processinga and textile production origin. As a study tool we sed a data-
base formed by the Institute of Public Health of Serbia, which is constantly upgraded with data from
those local IPHs analyzing wastewater quality in their labs on contract basis. In total, summing
results from three consecutive years, 13571 wastewater samples were collected and analyzed. By
observing wastewater treatment dynamics, generating from the legal entities whose water was
analyzed, it is clear that it is insufficiently implemented, knowing that in all three monitoring years
treatment was fulfilled in less than 50% of them.
Key words: industrial wastewater, samples, institutes of public health, treatment
UVOD
Industrijske otpadne vode su među značajnijim izvorima zagađenja životne sredine uopšte, kao i
vodotokova, u užem smislu. Negativni efekti efluenata na akvatične sisteme i ljudski organizam,
poreklom od opasnih supstanci koje su u njima sadržane, zabeleženi su, kako na nacionalnom, tako
i međunarodnom nivou. U neke od ovih efekata spadaju smrt živih organizama u akvatorijumu,
cvetanje algi, uništenje prirodnih staništa delovanjem toksičnih sedimentnih materija, otpadnih
materija, zajedno sa drugim posledicama dugotrajnog delovanja toksičnih materija na okruženje,
što zajedno sa hemijskom akumulacijom i magnifikacijom i ulaskom ovih toksikanata u lanac
ishrane može predstavljati značajan javno-zdravstveni rizik [1]
Dispozicija otpadnih voda oduvek je predstavljao globalni problem za status životne sredine. Ove
9
zagađujuće materije dele se, prema svom poreklu i strukturi u dve šire grupe jedinjenja: biološke i
hemijske [2]. Polutanti od ključnog zbačaja za kvalitet otpadnih voda su azot, fosfor, teški metali,
detergent, pesticide i ugljovodonici [3].
U zavisnosti od porekla, naročito onih industrijskog porekla, sastav otpadnih voda značajno
varira, što otežava definisanje parametara jedinstvenih za sve vrst eotpadnih voda. U otpadnim
vodama se određuje čitav niz parametara, poput: boje, mutnoće, BPK5, HPK, pH, suva materija,
suspendovane čestice, teški metali, nutrijenti - azot i fosfor, toksične supstance [4].
Zakonom o javnom zdravlju uređuju se ostvarivanje javnog interesa, uz stvaranje uslova za
očuvanje i unapređenje zdravlja stanovništva putem sveobuhvatnih aktivnosti društva usmerenih
na očuvanje fizičkog i psihičkog zdravlja stanovništva, očuvanje životne i radne okoline,
sprečavanje nastanka i uticaja faktora rizika za nastanak poremećaja zdravlja, bolesti i povreda,
način i postupak, kao i uslovi za organizaciju i sprovođenje javnog zdravlja [5]. Imajući u vidu da
se ovim zakonom, u najširem okviru reguliše funkcionisanje instituta/zavoda za javno zdravlje,
jasno je da spada u jurisdikciju ovog tipa zdravstvenih ustanova.
Institucije javnog zdravlja Republike Srbije, distribuirane su u skladu sa Uredbom o planu mreže
zdravstvenih ustanova [6], čineći mrežu od ukupno 24 instituta/zavoda za javno zdravlje. Na čelu
te mreže je Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”. Ostatak mreže čini tri
Instituta za javno zdravlje (Niš, Novi Sad i Kragujevac), zajedno sa 20 zavoda za javno zdravlje
(ZJZ), koji su, uglavnom distribuirani po okružnom modelu, sa izuzetkom ZJZ Zaječar koji
obuhvata populaciju Zaječarskog i Borskog okruga, ZJZ Požarevac (Podunavski i Braničevski
Okrug), kao i IJZ Niš, koji u svom radu prati zdravstveno stanje, ne samo u Nišavskom okrugu,
već i na teritoriji Topličkog okruga. Prostorna distribucija mreže IJZ/ZJZ prikazana je na Slici br.1.
Aktivnosti koje na teritoriji svoje jurisdikcije sprovode IJZ/ZJZ, u skladu su sa Zakonom o
zdravstvenoj zaštiti, naročito onom delu koji podrazumeva društvenu brigu za zdravlje stanovništva
(čl.8), prema kojem se obezbeđuje očuvanje i unapređenje zdravlja uz otkrivanje i suzbijanje faktora
rizika za nastanak oboljenja, sticanje znanja i navika o zdravom životu. Članom 10, istog Zakona,
se u potpunosti definišu aktivnosti institucija javnog zdravlja u oblasti zaštite stanovništva u vidu
donošenja republičkog programa zaštite zdravlja od zagađene životne sredine, usled prisustva
štetnih i opasnih materija u vazduhu, vodi i zemljištu, odlaganjem otpadnih materija, opasnim
hemikalijama, izvorima jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja [7].
Slika 1: Mreža institucija javnog zdravlja
10
CILJ
Cilj ovog rada bio je da se sa prikaže obim učešća institucija javnog zdravlja u monitoringu
kvaliteta otpadnih voda poreklom od rada industrijskih pogona, i to u okviru sledećih segmenata:
broj pogona čija je otpadna voda analizirana, ukupni broj analiziranih uzoraka, broj neispravnih
uzoraka, uz distribuciju rezultata analiza prema geografskom obuhvatu delatnosti pojedinih zavoda
za javno zdravlje i tipu industrijske grane.
MATERIJAL I METODE
Ovaj rad predstavlja studiju preseka, a vremenski okvir istraživanja je period 2014-2016.godine. Otpadne
vode ispitivane u laboratorijama Instituta i Zavoda za javno zdravlje u Srbiji potiču iz industrijskih
pogona. Pri tome su ispitivani fizičko-hemijski i mikrobiološki parametri standardnim metodama i u
skladu sa važećom podzakonskom regulativom [8-11]. Otpadna voda je uzorkovana iz pogona hemijske,
prehrambene, metaloprerađivačke, autotransportne, uslužne, drvnoprerađivačke i tekstilne delatnosti.
Kao instrument istraživanja korišćena je baza podataka osmišljena u Institutu za javno zdravlje Srbije
„Dr Milan Jovanović Batut”, koja se dopunjuje podacima iz svih ZJZ/IJZ koji vrše ugovoreno praćenje
kvaliteta industrijskih voda, uglavnom na onim teritorijama za koje su isti nadležni. Postojeća baza
podataka oformljena je 2005.godine, fleksibilnog je karaktera, s obzirom da ju je moguće usklađivati
sa zahtevima nove zakonske regulative. Rezultati ovih kontinuiranih analiza, u skladu sa programskim
aktivnostima prema Ministarstvu zdravlja, predstavljeni su u vidu godišnjih izveštaja, koji se po završetku
postavljaju na zvanični web portal Instituta. Za ovaj rad korišćene su podaci iz godišnjih izveštaja o kvalitetu
industrijskih otpadnih voda za godine 2014., 2015., 2016. [12-14]. S obzirom da je cilj ovog rada da pruži
uvid u obim praćenja kvaliteta industrijskih otpadnih voda u mreži institucija javnog zdravlja u Srbiji, biće
prikazani sledeći elementi rada mreže zavoda/instituta za javno zdravlje: broj industrijskih pogona čija je
otpadna voda ianalizirana, broj analiziranih uzoraka, broj neispravnih uzoraka, zastupljenost prečišćavanja
otpadnih voda, i to prema tipu industrijske grane. Analiza se ne vrši prema okružnoj distribuciji, upravo iz
ranije navedene asimetrične okružne raspodele pojedinih zavoda.
REZULTATI
U Tabeli 1 prikazana je distribucija broja uzoraka i broja industrijskih pogona iz kojih isti potiču, koji
su uzorkovani od strane 23 institucije javnog zdravlja, to jest sa izuzećem Zavoda za javno zdravlje
Sremska Mitrovica, koji ne sprovodi ove aktivnosti u radu svoje ekotoksikološke laboratorije.
Kad je Kad je reč o broju industrijskih pogona, čije su otpadne vode uzorkovane, njihov broj je relativno
uravnotežen u period 2014-2016.godina, sa blagim padom u 2016.godini. U sve tri godine ukupni broj
uzoraka je sličan i kreće se oko 4500. U sve tri godine, srednja procentualna vrednost neispravnih uzoraka
bila je iznad 40%. Otpadne vode iz najvećeg broja pogona analizirane su od strane ZJZ Subotica, Užice,
Čačak i Kruševac; dok je najveći broj pojedinačnih uzoraka analiziran u laboratorijama zavoda za javno
zdravlje Ćuprija, Subotica i Kruševac. Najveći procenat uzoraka otpadnih voda koje ne odgovaraju
kriterijumima iz Uredbe analiziran je u ZJZ Kikinda, Valjevo i IJZ Niš, iako u tim laboratorijama nije
primljen na analizu i najveći ukupni broj uzoraka.
U Tabeli 2 dat je pregled zastupljenosti uzoraka otpadnih voda iz pogona određene industrijske delatnosti,
a prema broju laboratorija ZJZ/IJZ koje vrše njihovu analizu. U slučaju otpadnih voda iz prehrambene
industrije, čijih je uzoraka, ujedno, i najveći broj (38,55% u 2014; 39,09% u 2015.; 41,9 u 2016.godini) svi
ZJZ/IJZ čiji su podaci prikazani u ovom radu, vrše njihove analize, (23/23), dok su analize uzoraka otpadnih
voda poreklom od uslužne delatnosti vršene u 22/23 laboratorije. Na trećem mestu po zastupljenosti je
metaloprerađivačka i energetska industrija, što je još ilustrativnije prikazano na Grafikonu 1.
11
Tabela 1.
Ukupno uzoraka otpadnih Broj neispravnih
Broj pogona % Neispravnih uzoraka
ZJZ/IJZ voda uzoraka
2014 2015 2016 2014 2015 2016 2014 2015 2016 2014 2015 2016
Subotica 70 77 67 292 334 391 196 173 175 67,12 51,8 44,76
Zrenjanin 23 24 20 121 121 108 71 66 59 58,68 54,54 54,63
Kikinda 45 50 50 49 41 45 47 37 30 95,92 90,24 66,66
Pančevo 16 10 12 65 45 103 38 37 64 58,46 82,22 62,13
Sombor 16 19 20 104 185 207 104 75 76 100,0 45,54 36,71
IJZ Vojvodine 40 49 47 187 207 208 127 120 116 67,91 61,35 55,77
Beograd 13 14 14 102 130 167 33 7 35 32,35 5,38 20,96
Šabac 46 60 59 137 145 162 55 81 71 40,15 55,86 43,83
Valjevo 25 26 18 37 41 26 28 11 21 75,67 26,83 30,77
Požarevac 71 77 76 238 307 223 128 150 120 53,78 48,86 53,81
Kragujevac 42 49 44 376 210 200 161 66 139 42,82 31,43 69,5
Ćuprija 24 19 19 925 838 646 182 372 287 19,68 44,4 44,43
Zaječar 45 45 40 82 196 223 16 45 44 19,51 22,96 19,73
Užice 95 95 81 283 279 262 149 133 114 52,65 47,67 43,51
Čačak 98 105 45 219 213 205 75 66 58 34,25 30,99 28,29
Kraljevo 48 39 46 211 188 241 73 67 65 34,60 35,64 26,97
Kruševac 93 87 88 423 387 314 64 72 116 15,13 18,6 36,94
IJZ Niš 53 53 54 272 166 274 140 166 176 51,47 65,61 64,23
Pirot 5 7 9 7 9 66 2 0 16 28,57 0 24,24
Leskovac 40 42 53 167 196 143 59 68 54 35,33 34,69 37,76
Vranje 42 45 37 122 263 143 19 99 42 15,57 37,64 24,37
KM 14 15 15 12 15 15 5 7 9 41,66 46,66 60,0
IJZS “Batut” 19 21 19 106 57 89 42 22 48 39,62 39,0 53,93
Ukupno 983 1028 933 4537 4573 4461 1814 1940 1935 46,99 42,30 43,65
Tabela2. Zastupljenost uzoraka prema delatnosti i broju zjz/ijz koji vrše analizu
Industrijska 2014 2015 2016
delatnost Broj pogona broj zjz/ijz Broj pogona broj zjz/ijz Broj pogona broj zjz/ijz
Hemijska 75 19 93 17 74 18
Energetika/ 123 16 116 18 89 21
rudarstvo
Prehrambena 379 23 405 23 391 22
Transport 49 15 49 16 38 14
Tekstilna 18 9 21 11 20 10
Uslužna 273 22 291 23 248 23
Drvna 13 7 19 6 16 6
Ostalo 53 12 42 10 57 12
Ukupno 983 1036 933
12
Grafikon 1: Procentualna zastupljenost uzoraka prema

industrijskoj grani
PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA PRE ULIVA U KONAČNI RECIPIJENT
Tabela 3. Prečišćavanje otpadnih voda prema tipu industrijskuh delatnosti - ukupno

2014 2015 2016
Industrijska
Prečišćavanje Prečišćavanje Prečišćavanje
delatnost
da ne da ne da ne
Hemijska 31 42 43 48 43 30
Energ./rudarstvo/metali 50 71 49 61 43 46
Prehrambena 145 238 149 231 148 237
Transport 22 27 28 18 19 17
Tekstilna 7 11 7 13 9 11
Uslužna 128 146 126 155 108 138
Drvna 4 9 4 13 8 7
Ostalo 14 38 420 566 19 33
Ukupno 401 582 420 566 397 519
Ukupno (%) 40,79 59,21 42,6 56,6 43,34 50,66
Od svih pogona, za čije su nam otpadne vode dostavljeni podaci (Tabela 3), u sve tri uzastopne
godine (2014-2016.), odnos onih čije se vode ne prečišćavaju pre uliva u konačni recipijent (centralni
kanalizacioni system, površinske vode, septička jama) je natpolovičan, pa je takvih pogona u 2014.
Godini 59.21%, u 2015. Godini 56,6% i u 2016. godini nešto manje (50.66%).
DISKUSIJA
Preliminarnom analizom rezultata, jasno je da periodični izveštaji generisani od strane institucija
javnog zdravlja ukazuju na mnoge probleme i nedostatke u procesu upravljanja i analize podataka
iz oblasti industrijskih otpadnih voda. Pre svega, broj uzoraka otpadnih voda analiziranih u
laboratorijama ZJZ/IJZ je nedovoljan za neku dublju analizu. Ovakva situacija se održava uprkos
činjenici da je Zakonom o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva iz 2014.
godine, članom 26, jasno definisano da: „Na osnovu evidencija iz stava 2. Ovog člana, ovlašćene
laboratorije, nadležne ustanove i druga pravna lica koja učestvuju u praćenju faktora rizika iz
13
životne sredine dužne su da dostavljaju izveštaje nadležnom zavodu, odnosno institutu za javno
zdravlje.“ Izveštavanje o kvalitetu otpadnih i površinskih voda definisano je u tački 8 istog stava,
člana 26 [15].
Takođe, jasno je i da je prečišćavanje industrijskih otpadnih voda slabije zastupljeno, s obzirom
da je, procentualno, broj pogona koji ne prečišćavaju svoje otpadne vode u sve tri godine praćenja
(2014-2016) bio iznad 50%. S prečavanje zagađenja izvora vodosnabdevanja i javno-zdravstvena
zaštita u smislu sprečavanja širenja bolesti koje se prenose vodom (water-borne diseases), dva su
ključna razloga za značajniju primenu sveobuhvatnog prečišćavanja otpadnih voda [16,17].
S obzirom na činjenicu da je pred državom proces pridruživanja EU, sa neizbežnim otvaranjem
Poglavlja 27, za široku oblast zaštite životne sredine, problemu upravljanja otpadnim vodama
moraće se pristupiti kroz seriju konkretnih aktivnosti, među kojima je regulisanje dispozicije
otpadnih voda iz zdravstvenih ustanova samo jedan manji segment, a što nije prisutno u do sada
harmonizovanoj zakonskoj i podzakonskoj regulativi, jer se ova vrsta otpadnih voda i dalje podvodi
pod kategoriju „komunalnih otpadnih voda“. Samim tim, ova vrsta otpadnih voda nije deo ovog
rada i istraživanja, što predstavlja njegovu slabost, namećući potrebu za dalje unapređenje u izradi
novih podzakonskih akata kao i sprovođenje pilot istraživanja u najskorijoj budućnosti [18].
Sektor javnog zdravlja, sa svojom mrežom institucija odgovoran je za sprovođenje procene uticaja
zagađene životne sredine na zdravlje izložene populacije, a upravo ovaj segment zaštite životne
sredine odličan je primer multisektorskog pristupa problemu od javno-zdravstvenog značaja.

LITERATURA
[1] Akpor O.B., Wastewater Effluent Discharge: Effects and Treatment Processes; 2011 3rd
International Conference on Chemical, Biological and Environmental Engineering IPCBEE,
Vol 20(2011), IACSIT Press, Singapore http://www.ipcbee.com/vol20/16-ICBEE2011E20001.
pdf ).
[2] Kris, M. 2007. Wastewater pollution in China. Available from http://darwin.bio.uci.edu/sustain/
suscoasts/krismin.html
[3] Larsdotter, K. 2006. Microalgae for phosphorus removal from wastewater in a Nordic climate. A
Doctoral Thesis from the School of Biotechnology, Royal Institute of Technology, Stockholm,
Sweden, ISBN: 91-7178-288-5.
[4] Dragan Marinović, Zoran Dimitrijević, Marina Stojanović,Svetlana Nikolić; Prečišćavanje
otpadnih voda Grada Kraljeva; 37.Međunarodni stručno-naučni skup “Vodovod i Kanalizacija
2016”, Vrdnik, 11-14.Oktobar 2016. Zbornik radova: 267-275. ISBN 978-86-80067-34-6
[5] Zakon o javnom zdravlju (“Službeni glasnik RS”, br.15/2016)
[6] Uredba o planu mreže zdravstvenih ustanova (“Službeni glasnik RS”, br.92/2015)
[7] Zakon o zdravstvenoj zaštiti (“Službeni glasnik RS”, br.15/2016)
[8] Zakon o sanitarnom nadzoru (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004)
[9] Uredba o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo
dostizanje (“Službeni glasnik RS”, br. 67/2011, 48/2012, 1/2016)
[10] Uredba o graničim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i
sediment i rokovima za njihovo dostizanje. (“Službeni glasnij RS”, br. 50/2012)
[11] Pravilnik o parametrima ekološkog i hemijskog statusa površinskih voda i parametrima
hemijskog i kvantitativnog statusa podzemnih voda (“Službeni glasnik” RS, br. 74/2011)
[12] Izveštaj o kvalitetu otpadnih voda i higijensko-sanitarnom stanju deponija na teritoriji
Republike Srbije u 2014.godini
[13] Branislava Matić, Verica Jovanović, Ljiljana Jovanović, Radmila Šerović; Insufficient
Implementation of Wastewater Disposal and Municipal Waste Recycling in Healthcare
Facilities in Serbia. TEHNIKA 17(2017) 1, KVALITET IMS, STANDARDIZACIJA I
METROLOGIJA: 137-142. ISSN 2334-7368
14
IDENTIFIKACIJA I IMPLEMENTACIJA ZAKONSKE REGULATIVE

U UPRAVLJANJU OTPADOM U RB KOLUBARA
IDENTIFICATION AND IMPLEMENTATION OF LEGAL REGULATIONS

IN WASTE MANAGEMENT IN RB KOLUBARA
Milorad Stojanović, Jadranka Vukašinović, Slavica Stojanović
Apstrakt: Predmet rada su aktivnosti vezane za identifikaciju, pristup, vrednovanje, implementaciju,

zakonske regulative u upravljanju otpadom u RB Kolubara. Razvoj zakonodavstva i politike u
oblasti upravljanja otpadom je u potpunosti transparentan proces, u skladu sa važećim propisima,
a Lice odgovorno za upravljanje otpadom prati sprovođenje zakona i drugih propisa o upravljanju
otpadom i izveštava organe upravljanja.
Ključne reči: Zakonska regulativa, upravljanje otpadom, RB Kolubara.
Abstract: This paper deals with activities related to the identification, access, evaluation,
implementation, legislation in waste management in MB Kolubara. The development of legislation
and policies in the field of waste management is fully transparent process in accordance with
applicable regulations of the consultation and involvement of citizens and all interested parties,
a person responsible for waste management monitors the implementation of laws and regulations
on waste management and report management authorities.
Keywords: The legislation, waste management, MB Kolubara.
UVOD
Opredelјenost Srbije da se priklјuči EU donosi niz obaveza, a najveći deo je iz oblasti zaštite i
unapređenja životne sredine. Tako Nacionalni program za integraciju Srbije u EU, koji se odnosi
na životnu sredinu, obuhvata čak dve trećine od oko 950 propisa koji se trebaju usaglasiti.
U skladu sa Ustavom, Republika Srbija uređuje sistem zaštite životne sredine Zakonom o zaštiti
životne sredine i setom posebnih zakona i podzakonskim aktima, kojima se uređuju oblasti zaštite
životne sredine (vazduh, vode, šume, zemlјište, priroda, otpad, ambalaža i ambalažni otpad,
hemikalije, biocidni proizvodi i dr.). Podzakonski akti preciznije uređuju pojedina pitanja iz
oblasti zaštite životne sredine
ZAKONSKA REGULATIVA U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

Narodna skupština Republike Srbije je još 2004. godine, je usvojila set zakona: Zakon o proceni
uticaja na životnu sredinu, Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, Zakon o
integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, i onog najvažnijeg, Zakona o
zaštiti životne sredine.
Ministarstva životne sredine, tokom maja meseca 2009. godine, Narodna Skupština Republike
Srbije usvojila „Zeleni paket“- zakona iz oblasti zaštite životne sredine. Svi usvojeni zakoni iz seta
„Zelenog paketa“ su u skladu sa direktivama Evropske unije. Cilј donošenja ovog seta zakona je
zaštita svih segmenata životne sredine (vazduha, vode, zemlјišta), ali i uređivanje oblasti pravilnog
korišćenja i čuvanja opasnih hemikalija, skladištenje otpada, održavanje deponija i svega što na
bilo koji način ugrožava životnu sredinu i zdravlјe lјudi, životinja i bilјaka.
Na osnovu Zakona o zaštite životne sredine doneti su podzakonski akti kojima se uređuju pojedina
pitanja iz oblasti zaštite životne sredine, podelјena u 16 oblasti:
1. Zaštita životne sredine
• Zakon o zaštiti životne sredine
15
2. Upravlјanje otpadom
• Zakon o upravlјanju otpadom
3. Upravlјanje ambalažom
• Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu
4. Procena uticaja na životnu sredine
• Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu
• Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu
5. Zaštita od hemijskih udesa
• Zakon o potvrđivanju Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa
6. Integrisane dozvole
• Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine
7. Upravlјanje hemikalijama i Biocidni proizvodi
• Zakon o hemikalijama
• Zakon o biocidnim proizvodima
8. Zaštita voda
• Zakon o vodama
9. Zaštita zemlјišta
• Zakon o zaštiti zemlјišta
10. Zaštita od buke i vibracije
• Zakon o zaštiti od buke
11. Zaštita od nejonizujućih zračenja
• Zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja
12. Zaštita vazduha i ozonskog omotača
• Zakon o zaštiti vazduha
• Zakon o potvrđivanju Protokola o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama uz
Konvenciju o prekograničnom zagađivanju vazduha na velikim udalјenostima
• Zakon o potvrđivanju Protokola o teškim metalima uz Konvenciju o prekograničnom
zagađivanju vazduha na velikim udalјenostim
• Zakon o ratifikaciji Konvencije o prekograničnom zagađivanju vazduha na velikim
udalјenostima Zakon o ratifikaciji Montrealskog protokola o supstancama koje oštećuju
ozonski omotač
13. Klimatske promene
• Nameravani nacionalno određeni doprinosi smanjenju emisija gasova sa efektom staklene
bašte na globalnom nivou
• Zakon o potvrđivanju Kjoto protokola
• Okvirna konvencija UN o promeni klime
14. Evropske integracije
• Post skrining dokumenta
15. Međunarodni ugovori i sporazumi
16. Dokumenti iz oblasti prirodnih resursa
• Zakon o zaštiti prirode
• Zakon o metrologiji
• Zakon o standardizaciji
Težište politike zaštite životne sredine u Srbiji je visok nivo zaštite životne sredine i njeno
utemelјenje na ekonomskim principima („zagađivač plaća“). Politika zaštite životne sredine
usmerena je na izvore zagađivanja, s cilјem da se obezbedi uravnotežen odnos između razvojnih
interesa i potreba zaštite životne sredine. Integralni pristup proglašen je osnovom politike zaštite
životne sredine i svih politika na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou. Tendencija države
je da se za decentralizacijom obaveza sa viših na niže organe, obezbedi usklađeno i racionalno
16
delovanje u oblasti zaštite životne sredine. To znači da pored ostalih obaveza privredni subjekti
obavlјaju i poslove izvršavanja zakona i propisa iz oblasti zaštite životne sredine koji se vremenom
povećavaju, pa je zato je neophodno redovno praćenje zakonskih obaveza.
PROCEDURA ZA IDENTIFIKACIJU, PRISTUP I VREDNOVANЈE USAGLAŠENOSTI

ZAKONSKIH ZAHTEVA U ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE
RB „Kolubara“ je izradila proceduru u kojoj su aktivnosti i odgovornosti vezane za identifikaciju,
pristup i vrednovanje usaglašenosti zakonskih i drugih zahteva sa kojima se ona saglasila, u skladu
sa zakonskom regulativom i standardom ISO 14001
Procedura definiše način na koji se zakonski i drugi zahtevi prate, ažuriraju, vrednuju i primenjuju
na zaštitu životne sredine, u RB Kolubara.
RB Kolubara ovom procedurom obezbeđuje da se prilikom identifikacije aspekata životne sredine,
utvrđivanja njenih opštih i posebnih cilјeva u oblasti zaštite životne sredine i bezbednost i zdravlјa
na radu primenjuju važeći zakonski i drugi zahtevi.
Procedura se primenjuje u svim organizacionim delovima RB „Kolubara“ d.o.o Lazarevac,
a Rukovodilac Sektora za zaštitu i unapređenje životne sredine odgovoran je za praćenje,
identifikaciju zakonskih i drugih propisa, ažuriranje lista zakonskih propisa i izradu izveštaja za
vrednovanje usaglašenosti zakonskih i drugih zahteva u oblasti zaštite životne sredine koji se
odnose na aktivnosti RB „Kolubara“.
PRAĆENЈE, IDENTIFIKACIJA I AŽURIRIRANЈE ZAKONSKIH I DRUGIH ZAHTEVA

Identifikacija zakonskih i drugih propisa se vrši na osnovu:
• zakonske regulative Republike Srbije u oblasti zaštite životne sredine,
• EU direktiva, običajnog prava sporazuma, konvencija i protokola,
• dozvola, naredbi, saglasnosti i presuda u oblasti zaštite životne sredine,
• informacija zaposlenih koji su odgovorni za pitanja zaštite životne sredine.
Zaposleni u Sektoru za zaštitu i unapređenje životne sredine, dužni su da prate donošenja novih
zakona, propisa i drugih zahteva sa kojima se RB Kolubara saglasila, i da redovno, najmanje
jednom godišnje (do kraja tekuće godine) ažuriraju obrasce FE.4.3.2.0.1 i FZ.4.3.2.0.1. Koristi
se elektronska pravna baza zakonske regulative, koju izrađuje kompanija Paragraf http://www.
paragraf.rs. Na taj način obezbeđuje, brz, siguran, tačan i ažuran pristup informacijama bitnim
za uspešno i zakonito poslovanj see u Republici Srbiji. Dodatno, koriste se i stručna savetovanja,
seminara i radionica na najaktuelnije teme, kao i po potrebi konsultacije sa inspekcijskim organima
i nadležnim ministarstvom.
Sektor za zaštitu i unapređenje životne sredine zakonsku regulativu (koja je data u obrascima
FE.4.3.2.0.1 i FZ.4.3.2.0.1) dostavlјaju (u elektronskoj formi) Sektoru za automatsku obradu
podataka RB Kolubara, koji je dužan da ažurira (za prethodnu godinu do sredine januara tekuće
godine) elektronsku bazu zakonske regulative na portalu RB Kolubara.
Ukoliko rukovodstvo RB „Kolubara“, sem ranije prepoznatih zakonskih zahteva, donese odluku
da će se u postupku unapređenja zaštite životne sredine pridržavati i internih i eksternih propisa
koji nisu predviđeni zakonom, isti postaju deo obrasca FE.4.3.2.0.1 Zakonski i drugi zahtevi
zaštite životne sredine, odnosno.
VREDNOVANЈE I OCENA USAGLAŠENOSTI ZAKONSKIH I DRUGIH ZAHTEVA

Vrednovanje usaglašenosti sa zakonskim i drugim zahtevima, (obrazac FE/FZ.4.3.2.0.2), vrši se
periodično (najmanje jednom godišnje) u elektronskoj formi, na nivou ogranaka ili pogona na
osnovu obrazaca Zakonski i drugi zahtevi zaštite životne sredine FE.4.3.2.0.1.
Za ocenu usaglašenosti sa zakonskim i drugim zahtevima koriste se:zakonska regulativa
• drugi zahtevi sa kojima se saglasio RB Kolubara,
• Ne posedovanje odgovarajućih dozvola propisanih zakonima,
17
• značajni uticaji na životnu sredinu,

• realizacija opštih i posebnih cilјeva,
• reagovanjem u slučaju pogoršanja stanja zaštite životne
• žalbe i primedbe zainteresovanih strana;
• troškovi kazni i taksi;
• negativni nalazi interne/eksterne provere;
• preispitivanja dokumenata i zapisa;
• negativni nalazi inspekcije;
• preispitivanje projekata ili rada;
• izveštaj o preispitivanju od strane rukovodstva;
• obilazak postrojenja i/ili neposredna zapažanja.
Kriterijumi za vrednovanje zakonskih i drugih zahteva sa kojima se RB „Kolubara“ saglasila su:
• delimično usaglašen zahtev DU;
• neusaglašen zahtev NU.
Obrasci FE.4.3.2.0.2 Usaglašenost zakonskih i drugih zahteva zaštite životne sredine i FZ.4.3.2.0.2
Usaglašenost zakonskih i drugih zahteva bezbednosti i zdravlјa na radu dostavlјaju se do kraja
januara za prethodnu godinu rukovodiocu Sektora za zaštitu i unapređenje životne sredine, koji su
odgovorni za izradu izveštaja za vrednovanje usaglašenosti zakonskih i drugih zahteva a koji se
odnose na aktivnosti RB „Kolubara“ u celini. Izveštaj se dostavlјa članovima rukovodstva u cilјu
godišnjeg preispitivanja menadžmenta.

OBLAST: PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU
/R.br.
Naziv zakona/ propisa, dokumenta i gde je objavlјen
1. Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu “Sl.gl.RS”, br. 135/04 i 36/09
2. Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu “Sl.gl.RS”, br. 135/2004 i 88/2010
3. Pravilnik o postupku javnog uvida, prezentaciji i javnoj raspravi o studiji o proceni uticaja na životnu
sredinu “Sl.gl.RS”, br.69/2005
4. Pravilnik o sadržini zahteva o potrebi procene uticaja i sadržini zahteva za određivanje obima i sadržaja
studije o proceni uticaja na životnu sredinu “Sl.gl.RS”, br. 69/2005
5. Pravilnik o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu “Sl.gl.RS”, broj 69/05
6. Pravilnika o sadržini i obimu prethodnih radova, prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti
sredinu “Sl.gl.RS”, 1/2012
OBLAST: UPRAVLjANјE OTPADOM
Naziv zakona/ propisa, dokumenta i gde je objavlјen
7. Zakon o upravlјanju otpadom“ Sl.gl.RS”, br. 36/2009, 88/2010, 14/16.
8. Pravilnik o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada “ Sl.gl.RS”, br. 56/2010
9. Pravilnik o načinu i postupku upravlјanja istrošenim baterijama i akumulatorima“ Sl.gl.RS”, br. 86/2010
10. Pravilnik o načinu i postupku upravlјanja otpadnim vozilima“ Sl.gl.RS”, br. 98/2010 od 24.12.2010.
godine.
11. Pravilnik o načinu i postupku upravlјanja otpadnim gumama“ Sl.gl.RS”, br. 104/2009 i 81/2010
12. Pravilnik o načinu skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada“ Sl.gl.RS”, br. 92/2010
13. Pravilnik o obrascu Dokumenta o kretanju opasnog otpada i uputstvu za njegovo popunjavanje “Sl.
gl.RS”, br. 114/2013
14. Pravilnik o obrascu dnevne evidencije i godišnjeg izveštaja o otpadu sa uputstvom za njegovo
popunjavanje “ Sl.gl.RS”, br. 95/2010
18
Rok
Naziv zakona/ propisa, Zakonska obaveza / na koje Ocena Odgovornolice
saglašavanja
dokumenta i glasila gde je aktivnosti/operacije se odnosi usaglašenosti Razlog neusaglašenosti (zaispunjavanje zakonskog
(odnosi se na
objavlјen obaveza U, DU, U)* akta)
DU i NU)
delimično prečišćavanje
otpadnih voda, emisije
Zakon o zaštiti životne monitoring ŽS, planiranje u vazduh iznad
Direktori Ogranaka/
sredine “Službeni sredstava za ZŽS, GVE, koncentracije
DU 2020. Pogona, rukovodilac
glasnik RS”, br. prečišćavanje otpadnih zagađujućih materija u
Sektora za ZŽS
135/04, 36/09, voda, upravlјanje otpadom vazduhu i vodi iznad
MDK, nepotpuno
upravlјanje otpadom
emisije u vazduh iznad
GVE, koncentracije
upravlјanje kvalitetom
suspendovanih i
Zakon o zaštiti vazduha, način
praškastih materija iznad Direktori Ogranaka/
vazduha “Službeni organizovanja i kontrola
DU MDK, nema mera za 2020. Pogona, rukovodilac
glasnik RS”, broj sprovođenja zaštite i
redukciju neprijatnih Sektora za ZŽS
36/09 i 10/2013 pobolјšanja kvaliteta
mirisa, nema neophodnih
vazduha
kontinualnih merenja
emisije
nepostojanje
Zakon o vodama prečišćavanja i Direktori Ogranaka/
integralno upravlјanje
“Službeni glasnik RS”, DU kontinualnog merenja 2020. Pogona, rukovodilac
vodama
br. 30/2010 količina otpadnih voda Sektora za ZŽS
na svim lokacijama
1.Nepostojanje
natkrivenih i ograđenih
skladišta za opasan otpad
na lokacijama:
●Tamnava Istočno Polјe
●Pomoćna mehanizacija
●Polјe ``B``
Član 36. stav 1: - Otpad se
●Polјe ``D``
skladišti na mestima koja
●Kolubara Metal-
Zakon o upravlјanju su tehnički opremlјena Zakon o upravlјanju
Elmont
otpadom “Sl. gl. RS”, za privremeno čuvanje DU otpadom “Sl. gl. RS”,
●Kolubara-Prerada
br. 36/2009 i 88/2010 otpada. godinu dana br. 36/2009 i 88/2010
2. Nepostojanje
(osim ako zakonom nije
ograđenih i asfaltiranih
drugačije određeno).
skladišta za neopasan
otpad na lokacijama:
●Tamnava Zapadno
Polјe
●Kolubara-Prerada
●Kolubara Metal-
Elmont
Član 36. stav 2: - Opasan Skladištenje PSB je
Zakon o upravlјanju otpad se ne može duže od godinu dana na Zakon o upravlјanju
otpadom “Sl. gl. RS”, privremeno skladištiti na NU lokaciji: Polјe ``B``. U otpadom “Sl. gl. RS”,
br. 36/2009 i 88/2010 lokaciji proizvođača duže toku je postupak koji br. 36/2009 i 88/2010
od godinu dana vodi EPS-a
postupak
procene
uticaja za
postupak procene uticaja projekte
Zakon o proceni za projekte koji mogu koji mogu
Zakon o proceni uticaja
uticaja na životnu imati značajne uticaje na imati
na životnu sredinu
sredinu “Službeni životnu sredinu, sadržaj U značajne U
“Službeni glasnik RS”,
glasnik RS”, br. 135/04 studije o proceni uticaja uticaje na
br. 135/04 i 36/09
i 36/09 na životnu sredinu, učešće životnu
zainteresovanih organa. sredinu,
sadržaj
studije o
proceni
19
ZAKLJUČAK
Identifikacija i implementacija obavezujuće zakonske zahtevima regulative iz oblasti zaštite
životne sredine, koristi menadžmentu da:
oceni usaglašenosti sa zakonskim i ostalim zahtevima iz zaštite životne sredine;
• precizno definiše aktivnosti za sprečavanje, kontrolu, smanjivanje i sanaciju svih oblika
zagađivanja životne sredine;
• održivo upravlјanje prirodnim vrednostima i zaštita životne sredine ostvaruju u skladu sa
ovim zakonima;
• podstiče, usmerava i obezbeđuje jačanje svesti o značaju zaštite životne sredine.
Cilј je da se neobnovlјivi prirodni resursi koriste se pod uslovima koji obezbeđuju njihovo
dugoročno ekonomično i razumno korišćenje, uklјučujući ograničavanje korišćenja strateških ili
retkih prirodnih resursa i supstituciju drugim raspoloživim resursima.
Menadžment RB Kolubara posle preispitivanja informiše zaposlene i zainteresovane strane o
vrednovanju usaglašenosti zaštite životne sredine sa zakonskim zahtevima, i planira aktivnosti koje
se sprovode na način da: prouzrokuje najmanju moguću promenu u životnoj sredini; predstavlјa
najmanji rizik po životnu sredinu i zdravlјe lјudi; smanji opterećenje prostora i potrošnju sirovina
i energije, uklјuči mogućnost reciklaže; spreči ili ograniči uticaj na životnu sredinu na samom
izvoru zagađivanja i po potrebi reaguje u akcidentnim situacijama.
LITERATURA
[1] Zakonska regulativa Republike Srbije.
[2] Procedura za identifikaciju, pristup i vrednovanje usaglašenosti zakonskih i drugih zahteva u
oblasti bezbednosti i zdravlјa na radu i zaštite životne sredine PE/PZ.4.3.2
20
UPRAVLJANJE INDUSTRIJSKIM ČVRSTIM OTPADOM
MANAGEMENT INDUSTRIAL SOLID WASTE
Zoran Bundalo, Marijana Majstorović, Radislav Vulović, Slađana Zlatić
Apstrakt: U radu se želi prikazati problemi u prikupljanju i upravljanju čvrstim otpadom. Proces
odlaganja i sakupljanja otpada ukoliko nije adekvatno rešen može dovesti do velikih posledica,
pre svega narušavanja zdravlja ljudi i zagađena živitne sredine. Pojam čvrstog otpada, nastajanje,
vrste čvrstog otpad, prikupljanje i obrada kao i upravljanje istim samo su neka od pitanja koja
danas zaokupljaju široku javnost na svim prostorima ove Planete.
Ključne reči: Čvrsti otpad, upravljanje, skladištenje i odlaganje.
Abstract: In this essay we have tried to direct attention to problems considering collection and
management of solid waste materials. If the solid junk collection and delay process hasn’t been
solved in a propriet way- it can result other big problems, first of all people’s health-damage and
also human environment pollution. The conception and sort of solid waste materials, as well as it’s
origin, collection, processing and management- those are some of many problems and questions
that engage people’s attention in every place of this planet.
Key words: solid waste materials, store-housing, delay.
NEKI OSNOVNI POJMOVI O ČVRSTOM OTPADU

Čvrsti otpad je otpadni materijal koji nastaje u toku nekog procesa, uglavnom je rezultat
čovekovog delovanja i rada (procesi u industriji, rad u domaćinstvima, bolnicama, građevinarstvu
i ..) i po svojim osobinama koje poseduje može biti manje i više štetan po okruženje. Čvrsti otpad
predstavlja vrlo složen i heterogeni sistem, koji je pri normalnim uslovima tvrd.
Tehničko-tehnološki razvoj i savremeniji način življenja povećava potrebe za različitim i sve
novijim proizvodima, što direktno utiče na povećanje količina otpada, pa se tako svakodnevno
susrećemo sa sve većom količinom otpada.
Prema mestu nastanka moguća je podela otpada na:
• Otpad iz domaćinstava (komunalni)
• Otpad sa javnih površina
• Industrijski otpad
• Građevinski otpad i šut
• Kabasti otpad
• Talog i mulj iz otpadnih voda, kanalizacije, septičkih jama i uličnih slivnika.
PROBLEMATIKA ČVRSTOG OTPADA

Upravljanje otpadom u okviru zaštite životne sredine podrazumeva nastanak, prikupljanje,
skladištenje, transport, tretman, reciklažu, korišćenje i odlaganje sekundarnih sirovina, štetnih i
opasnih materija. Ono zavisi od više faktora, a pre svega od njegovih osobina i na osnovu toga
može se predvideti rešenje minimiziranja, sakupljanja, reciklaže, transporta i odlaganja. Prema
podacima sekretarijata Bazelske konvencije, u svetu godišnje se produkuje oko 4o.ooo.ooo t
opasnog otpada. Posebno je opasan vojni otpad i radiohemijske industrije, koja koristi razne sirovine
i čiji proizvodi imaju opasna svojstva. U štetne i opasne zagađivače radne i životne sredine spadaju
fizički (čvrst otpad, prašina, buka, vibracije), hemijski (aerosol, gasovi, pare, dim, prašina, otpad),
zračenje (jonizujuće, UV, ULJ, IC, radarsko, lasersko, ultrazvučno, rendgensko) i biološki (virusi,
bakterije, plesni, gljive, paraziti, insekti, glodari).Šema br.1. Antropogene supstance dospevaju u
21
spoljašnju sredinu različitim putevima i na više načina. Otpadne vode se izbacuju u površinske i
podzemne vodotokove i basene. Čvrsti otpad se skladišti na specijalnim deponijama, zakopava se
i odlaže u napuštenim kopovima ali često baca nekontrolisano. U poljoprivredi se koriste veštačka
đubriva i pesticidi (oko 70.000 različitih štetnih i opasnih supstanci, a spisak se godišnje dopunjuje
sa 900-1000 novih naziva). Sintetizovane su nove supstance koje se ne nalaze u radnoj i životnoj
sredini, a koje živi organizmi nisu u stanju da razlože (PVC materijali). Procjenjuje se da dnevno
svaki stanovnik na našim prostorima proizvede 0,8- 1,0 kg otpada, što znači, da za područje nekog
grada od 100 000 stanovnika, dnevna proizvodnja otpada iznosi između 30 i 35 tona. U sastav
otpada tj. njegovu strukturu ulaze sledeći materijali (Tabela br.1.)
Ova vrsta otpada se često zove i ,,Kućni otpad’’ sačinjavaju ga raznovrsni otpaci koji nastaju u
procesu življenja u domaćinstvima, ustanovama, lokalima, prodavnicama i sl. Javlja se u različitim
oblicima kao otpad (životinjskog i biljnog porekla), pepeo, papir, krpe, karton, predmeti od gume,
drveta, stakla, kože, porculana, nameštaj, bela tehnika, elektronika (televizori), stara računarska
tehnika itd.
Tabela 1. struktura otpada
Vrsta otpada %
Organski otpad 35
Papir 14
Karton 10
Tekstil 3
Plastika 19
Staklo 6
Metal 3
Kompleksne materije 2
Građevinski otpad 4
Ostalo 4
100%
U komunalnom otpadu ili smeću nalazi se velika količina opasnog otpada,a to su:zapaljive tečnosti,
korozivne materije, kiseline, baze, toksične materije, bolnički otpad i drugi zarazni materijal.
Sakupljanje komunalnog otpada se u urbanim područjima uglavnom obavlja dobro,uprkos
nedostatku savremenih vozila za sakupljanje otpada i nedovoljnog kapaciteta kontenjera. Područje
koje je pokriveno redovnom uslugom skupljanja otpada predstavlja oko 60-70% teritorije opštine
kod većih opština, a mnogo manje u opštinama sa više rualnih područja.Rualna područja se
uglavnom izostavljaju iz ciklusa skupljanja otpada i posledica toga su lokalne deponije nastale
u mnogim selima, često smeštene na području sa velikim potencijalom za izazivanje negativnog
uticaja na životnu sredinu ili zdravlje ljudi.
Prema rezultatima istraživanja časopisa “Ekonomist”,u Srbiji se dnevno sakupi i odveze oko 6 000
t komunalnog čvrstog otpada. Smeće odloženo na deponije zauzima oko 2 000 hektara zemljišta,
koje je posle isteka “veka deponije”, teško ponovo vratiti u upotrebu.
Inače u globalnom smislu struktura čvrstog otpada na našim prostorima je: Automobili, građevinski
materijali, papir, tekstil i tako dalje.
Komunalna delatnost je u nadležnosti opština, odnosno komunalnih preduzeća, koja postoje u svakoj
opštini . Komunalna preduzeća rade na sakupljanju, transportu i zbrinjavanju otpada.Ona su u većini
slučajeva još uvek u lošem stanju, što ima za posledicu i dalje nedostatak posuda za prikupljanje, kao
i sredstva transporta, što direktno utiče na nedovoljnu pokrivenost organizovanim odvozom.(Slika
br.1.) Pokrivenost odvoza otpada je veoma loša; za urbano područje je 80%, a za ruralno, svega 30%.
22
U planiranju tretmana i odlaganja otpada uvažava se činjenica da ograničeni ljudski potencijal,

finansijska sredstva i postojeća postrojenja predstavljaju faktore ograničenja opcija koje stoje na
raspolaganju u kratkoročnom periodu.
Predlozi poboljšanja uključuju stvaranje više opstinskih regiona u pogledu tretmana otpada. Untar
svakog od ovih regiona trebalo bi izgraditi po jednu sanitarnu deponija, namenjenu odlaganju
odobrenih vrsta i količina stvorenog otpada, proizvedenog na teritoriji svake od opština iz regiona.
Preporuka za stvaranje ovakvih centara temelji se na visokoj ceni dostizanja važećih standarda
upravljanja sanitarnom deponijom i odgovarajuće prakse odlaganja otpada.
Uzimajući u obzir broj stanovnika u većini opština i potencijalni prihod od naplate usluga
upravljanja otpadom, još uvek ne postoji mogućnost da svaka opština upravlja sopstvenom
sanitarnom deponijom i dostigne prihvatljive, stroge standarde zaštite životne sredine.
Slika br.1a. Kamioni za prevoz

kontejnera od 5-7m3
Slika br.1b. Savremenije posude za
odlaganje otpada
INDUSTRIJSKI OTPAD
Industrijski otpad je otpadni materijal koji nastaje u toku jednog proizvodnog procesa, i po svojim
osobinama može biti različito štetan po život ljudi.
Ova vrsta otpada se odlaže na mestima u sklopu postrojenja, a preostali deo se odlaže sa komunalnim
čvrstim otpadom na gradskim deponijama. Najveći deo opasnog industrijskog otpada u Srbiji nastaje
u oblasti rudarstva, energetike i nekim hemijskim industrijama . Neke grane industrije imaju stalne
vrste i količine otpadnih materija, pa i različito učešće u stvaranju industrijskog otpada.
U odnosu na polazne sirovine i osnovni proizvod,u industrijskoj proizvodnji nastaju otpadi sa
promenjenim fizičko - hemijskim osobinama.Ti otpadni materijali su : šljaka, prašina, pepeo,
otpadne vode,….Pored ovih otpada u industriji nastaju i otpadi sa nepromenjenim fizičko-
hemijskim osobinama to su sekundarne sirovine, okrajci od sečenja limova i profila, metalne
prašine i dr…Prikaz udela pojedinih industrija u proizvodnji otpadnih materija vidimo u tabeli
br.2.
Tabela br.2.Različitost udela u stvaranju otpada kod industrijskih delatnosti
INDUSTRIJA UČEŠĆE %
Hemijska 37,6
Primarna metalurgija 29,1
Metalo prerađivačka 7,7
Mašinska 6,5
Papir 4,6
Transportna 4,0
Prehrambena 2,7
Naftna 2,4
Elektro 0,7
Gumarska 0,7
Kožarska 0,5
HEMIJSKI OTPAD
Hemijska industrija sa svojim procesima nosi i stvara neke vrste otpada koji predstavljaju otpadne
hemijske materije a koje nastaju u toku obavljanja proizvodnje, uslužne ili druge delatnosti kao i
23
one materije koje su isključene iz upotrebe.( primer akumulatora iz automobile).U svakodnevnim

aktivnostima čoveka i komunalnim infrastrukturama nastaju različite količine hemijskih otpadnih
materija, to su :
Joni metala (Al, Mn, Hg, Ni, Zn, Pb, Fe….) sulfati, hloridi, amonijak,,…
RADIOAKTIVNI I NUKLEARNI OTPAD

Postoje određene količine otpada koji sadrži radionuklide ili je njima kontaminiran. On nije
predviđen za dalju upotrebu,jer ima aktivnost veću od maksimalno dozvoljene. Radioaktivni otpad
se deli na:
• Nuklearni i
• Nenuklearni.
Nuklearni otpad je nusprodukt nuklearnog gorivog ciklusa.Nastaje u rudnicima u toku prerade
rude, nuklearnim reaktorima u toku zatvaranja nuklearnih centrala i sl,….
Radioaktivni otpad se javlja u sva tri agregatna stanja: čvrstom, tečnom i gasovitom.Izvori
radioaktivnog otpada su laboratorije koje proizvode radioizotope, nuklearne elektrane,vozila
na nuklearni pogon,…Higijenski značaj ovog optpada se ogleda u tome da oštećuje zdravlje
stanivništva,u slučaju zagađenja (vode,vazduha, zemljišta i hrane).
Nenuklearni otpadni materijal nastaje u bolnicama i laboratorijama.
Radioaktivni otpad ugrožava sadašnje i buduće generacije, izazivajući mnoga kancerogena
oboljenja i genetske promene.
TEHNOLOŠKI I KOMPJUTERSKI OTPAD

Ovaj otpad nastaje brzim zastarevanjem i menjanjem mnogih proizvoda visoke tehnologije u koje
spadaju (kućni aparati, kompijuteri i mobilni telefoni). Kod nas još uvek ne postoji organizovan
način deponovanja ovog otpada, što će veoma brzo dovesti do problema i zdravstvenih posledica.
UPRAVLJANJE ČVRSTIM OTPADOM

Današnja praksa upravljanja otpadom je neprihvatljiva, kako sa ekološkog, tako i sa zdravstvenog
aspekta. Još uvek na ovoj regiji ne postoji organizovan sistem upravljanja otpadom, a naročito nije
rešeno pitanje prerade sekundarnih sirovina.
Kod nas se otpad odlaže na oficijelnim opštinskim deponijama gde mnoge nisu sanitarnog tipa.
Pored oficijelnih deponija, na teritoriji mnogih opština ima i veliki broj neuređenih divljih deponija.
Deponije su otvorenog tipa i to su najčešće napušteni kopovi ili jame koje nemaju nikakve sisteme
za zaštitu zemljišta, vode i vazduha. Kontrole procednih voda i gasova skoro da nema ni na jednoj
opštinskoj deponiji. Povremeno se vrši zasipanje otpada inertnim materijalom .
Zaista u zemlji imamo 160 registrovanih deponija za smeće, što je još jedan podatak po kojem
smo izuzetni, jer niko u svetu na ovolikoj teritoriji nema tako velik broj prostora za smeće.Od tih
160 deponija samo je jedna izgrađena po zahtevima struke to je prostor u Vranju, i naša deponija
u Aranđelovcu koja je urađena u skladu sa zahtevima o deponovanju smeća, međutim ona još
nije završena, trebalo bi da budu sagrađeni još neki objekti. Ministarstvo je formiralo ekspertski
tim da nađe rešenje ne za deponiju već za upravljanje otpadom.Tu mora biti rešen čitav sistem
skupljanja, odvajanja materijala koji se još mogu koristiti,oslobađanja korisne energije,reciklaže
pa do odlaganja otpada.
Sanitarna deponija je raspoloživo zemljište za odlaganje čvrstog otpada Na kojem se inženjerske
metode za odlaganje otpada koriste na način na koji su opasnosti po životnu sredinu smanjene.
Ključni principi sanitarne deponije uključuju:
• primenu dnevnog pokrivača
• zaštitu površinskih i podzemnih voda od procednih voda(filtrata) iz deponije
• kontrolu deponijskog gasa
• zabranu otvorenog(nekontrolisanog) paljenja otpada
24
Sanitarno odlaganje predstavlja poslednju fazu u celovitom sistemu upravljanja otpadom.

U našoj zemlji još nije urađen ceo sistem skupljanja otpada.Nažalost mi smo tek na početku uvođenja
novih procesa, ali nema ni vremena za odlaganje.Naša prednost jeste u tome što možemo da učimo
na iskustvima drugih, nema potrebe da pravimo greške niti vreme da trošimo na neke istraživačke
poduhvate.U početku moramo da usvojimo nešto što se zove menadzment u upravljanju otpadom.
Otpad treba da prestanemo smatrati đubretom, koje se samo može baciti,već moramo znati da se
radi o materijalu koji može postati sirovina.Deponija je samo kraj tog procesa, gde može da se
nađe samo 20% sekundarnih sirovina, koje su prikupljene u početku.Strategija upravljanja kod
nas je već uveliko urađena,očekuje se usvajanje zakona o otpadu od Vlade,jer za jednu zemlju
koja ima 8.000.000 stanovnika i ovakve površine strašno je da imamo 160 deponija,to više nigde
ne postoji.Ekonomski je nepravedno praviti deponiju za naselja od 20.000 stanovnika,a kamoli
za selo od 5.000 stanovnika.Nigde u svetu se ne prave deponije za manje od 200.000 stanovnika.
Stručnjaci u našoj zemlji smatraju da kod nas treba da bude na nivou Republike 27 takvih prostora.
Sl.br. 2 Sanitarna deponija
SAVREMENI TRETMANI ČVRSTOG OTPADA

U savremene tretmane čvrstog otpada spadaju:
• Smanjenje otpada
• Ponovna upotreba
• Reciklaža
• Kompostiranje
• Proizvodnja energije
• Spaljivanje
• Deponovanje
Smanjenje otpada
Svaki pojedinac bi trebao voditi računa o količini otpada koju proizvede. Kada kupujemo neki
proizvod, trebamo voditi računa i razmišljati o tome da će i taj proizvod jednog dana postati otpad.
To pitanje nije sporno, ali je od značaja kako razmišljamo kada ga odlažemo iz svog okruženja,
gde, kako i kome ga ostavljamo?. Zato je veoma važno pitanje : Kako smanjiti otpad?
• proizvodi koje svakodnevno koristimo trebaju biti sa što manje pakovanja,
• izbjegavati dupla pakovanja (jer proizvodi bez pakovanja mogu bez problema promeniti više vlasnika),
• kupovati piće u povratnim bocama
• kupovati proizvode sa manje ambalaže
• suvišna pakovanja ostavljati u trgovini
• u trgovinu nositi vlastitu torbu
• ambalažni otpad sortirati
• organski otpad kompostirati
25
Ponovna upotreba
Potrebno je proveriti, pre nego što neki proizvod završi na smetlištu ili deponiji, da li nama ili
nekome može ponovno koristiti.
Podrška ponovnom korištenju može da se se ostvari :
Pijace - mesta gde se vrši razmena i prodaja korištene robe. Podrška se pruža davanjem
prostora i informisanjem javnosti o tačnom mestu i vremenu održavanja. Posebno je
važno organizovanje takvih akcija u i školama, gdje se vrši razmena dečje odeće, obuće,
igrački i drugih dečjih stvari i njihovo dalje korištenje, a ne kupovina novih.
Podržati uslužne radnje za popravku kućnih aparata, da bi im se produžio vek trajanja,
i time smanjila kupovina novih i odbacivanje starih aparata.
Recikliranje otpada je delatnost ponovne obrade otpada u proizvodnom procesu, uključujući

i organsko recikliranje, ali ne i korištenje u energetske svrhe.Recikliranje je neophodno radi
smanjenja količina otpada i radi očuvanja prirodnih resursa.
Računari se u našoj sredini nalaze u upotrebi u dužem vremenskom periodu ali smo mi shvatili da
Celeron na 850 MHz i danas može da završi sve u kancelariji i da nam nije baš neophodan njegov
naslednik na 3,2 GHz. Međutim, iako još uvek dobro služe, ovi stariji modeli neće moći da izdrže
duže od nekoliko godina – i šta će tada biti sa njima? Njihova sudbina nije neizvesna jer su im
krajnje destinacije đubrišta i otpadi !
Da li je naše društvo spremno da izađe na kraj sa ovim problemom ?Računari, mobilni telefoni,
televizori, monitori i ostali elektronski uređaji spadaju u kategoriju opasnog otpada. Kad
prestanemo da ih koristimo stare elektronske uređaje najčešće bacamo i zamenjujemo novim i
boljim modelima.
Slika3. Elektronski otpad
Značaj recikliranja
• Smanjenje ukupnih količina čvrstog otpada
• Očuvanje resursa
• Smanjenje upotrebe hemikalija, energije, vode i sirovina u procesu proizvodnje
• Manje zagađenje vazduha, vode i zemljišta u procesu proizvodnje
Kompostiranje
Kompostiranje je proces prevođenja organskog otpada u kompost, zatim u humus. Kompostiranje
predstavlja prirodni način recikliranja. Šta možemo kompostirati?
Biootpad bogat azotom (50%): ostaci voća i povrća, kore voća i povrća, talog kafe i čaja, pokošena
trava, korov i ostaci biljaka iz vrta, uvelo cvijeće, biootpad bogat ugljikom (50%): lišće, isitnjeno
suho granje, slama i seno, ostaci kod orezivanja voća i vinove loze, hoblovina i piljevina, iglice
četinara, Osim toga, u kompost možemo umešati: papirne kutije za jaja, ljuske od jaja, kamenu
prašinu.
Danas zbrinjavanje industrijskog, poljoprivrednog i gradskog otpada zahtijeva sve više prostora
jer veliki volumen u odlagalištu zauzima otpad organskog podrijetla. Zbrinjavanje otpada još uvek
predstavlja jedan od glavnih problema. Uglavnom se čvrsti otpad odlaže u neuređena odlagališta
i tokom truljenja organskih materija nastaju ocedne vode koje mogu ugroziti mnoge bunare.
26
Nastali gasovi zagađuju atmosferu, a metan izaziva požare. Zato je kompostiranje jedan od
važnih elemenata u održivom upravljanju otpadom. Zato treba istražiti mogućnost kompostiranja
biorazgradljivog otpada gde god je to moguće. Produkt ovog procesa je kompost, koji se može
iskoristiti za oplemenjivanje okoline i ispošćenog i degradiranog poljoprivrednog zemljišta,
parkova, kao i cvećarstvu. Postavljanje malih kompostana u blizini industrijskih i poljoprivrednih
kompleksa je ekonomski opravdano. Smanjuju se troškovi transporta i odlaganja tehnološkog
otpada.. I na kraju kompostiranjem organskog otpada smanjuje se pritisak na stalno iznalaženje
novih i odgovarajućih lokacija za izgradnju deponija otpada
U kompost ne može!
Novinski papir i časopisi u boji, plastika, metal i staklo, lekovi, vrećice iz usisivača za prašinu,
papirne pelene, pepeo od ugljena, izmet pasa i mačaka, kosti, meso, masnoće, jela od mesa i ribe,
osemenjeni korov, jako bolesne biljke, lišće oraha, drvo koje je bilo bojeno ili lakirano, biootpad
koji je bio u dodiru sa naftom, benzinom, uljanim i zaštitnim bojama, pesticidima...
Četiri osnovna previla kompostiranja:
• sav otpad treba usitniti
• mešati vodenasti i suvi otpad u odnosu 50:50
• osigurati dovoljan protok vazduha
• pokriti komposter.
Spaljivanje otpada kod nas

Radi smanjenja količine otpada, većina ljudi kod nas spaljuje otpad. Spaljivanje rade u dvorištima,
njivama ili pojedinačnim ložištima Ovakvo spaljivanje direktno utiče na zagađenje okoline, a
pogotovo vazduha. Kao product spaljivanja otpada nastaju dimni gasovi, koji u sebi sadrže različite
otrovne materije koje mogu biti i kancerogene.
Spaljivanje ima za cilj smanjenje količine otpada .Otpad se spaljuje u pećima koje su savremeno
opremljene uređajima za kontrolu dimnih gasova i pepela.Dimni gasovi se prečišćavaju dok ne
postanu prihvatljivi za okolinu a pepeo se odlaže na deponije.Ono što nebi trebalo zanemariti je da
se spaljivanjem otpada oslobađa toplotna energija koja se može iskoristiti za zagravanje prostorija
i za proizvodnju električne energije.
Spaljivanjem otpada dobija se energija i smanjuje potrošnja fosilnih goriva.
Smatra se da se može dobiti i do 10% energije od otpadaka od celokupne potrebne energije jedne
zemlje. Najveća zastupljenost spaljivanja otpada je u Japanu. Energija se najčešće koristi za
zagrevanje vode i odvođenja tople vode ili pare do korisnika.
Spaljivanje otpada, rešava jedan problem, ali stvara druge: zagađenje vazduha, zagađenje
vode od hlađenja pepela i nastanak čvrstog otpada. Kao zagađujuće materije pri spaljivanju
otpada javljaju se: hlor, fluor, hrom, nikal, cink, olovo, sulfati i dr., a vrsta i sastav
zagađujućih materija zavise od sastava otpada. Prilikom spaljivanja otpada u gasovima se
javljaju i neke nove materije kao što su halogenoorganska jedinjenja.
Tako nastaje dioksin, koji stiže do biljaka, a potom i u ljudski organizam. U organizam dospeva
i putem vazduha. U okolini peći za spaljivanje deca do 18 godina u velikom broju dobijaju
leukemiju Piroliza otpada je proces koji nastaje dejstvom vrelih gasova bez kiseonika. Tada
organske materije podležu pirolizi dajući gasovite produkte i ugljenisane ostatke. Gas dobijen
pirolizom uglavnom se sastoji od metana, ugljen(II)oksida, ugljen(IV)oksida i vodonika.. Ovaj
gas podleže sagorevanju i koristi se za zagrevanje. U daljem periodu iz otpadnog materijala koji
može da sagoreva, izdvajaće se ono što može sagoreti i izrađivati briketi koji mogu da sagorevaju
u manjim kotlarnicama, a veće količine u namenskim pećima za dobijanje energije za grejanje
prostorija. Jedna od najčešće zagađujućih materija u radnoj i životnoj sredini je pepeo. On nastaje
od uglja prilikom rada termoelektrana pri čemu zagađuje zemljište, vodu i vazduh.
Sanitarne deponije
27
Sanitarne deponije predstavljaju sanitarno- tehnički prostor na kome se odlaže čvrsti otpad koji se
ne može iskoristiti (reciklirati, kompostirati, koristiti kao gorivo...).
Sanitarne deponije su neophodne u svakoj izabranoj opciji tretmana, jer uvijek postoji jedan dio
otpada koji se mora deponirati.
Osnovne karakteristike sanitarne deponije
Sanitarna deponije je potpuno zatvoren i kontrolisan sisitem koji podrazmijeva:
• Izgradnju posebne podloge u cilju zaštite tla od procijednih voda,
• Sakupljanje i tretman procednih i površinskih voda,
• Sakupljanje i zbrinjavanje deponijskog gasa,
• Rekultivacija površine posle prestanka deponovanja
ZAKLJUČAK
Mogućnosti za zaštitu radne i životne sredine od čvrstih otpada rastu u skladu sa modernizacijom
proizvodnje, naučnoistraživačkim radom i ekološke svesti I odgovornosti. Javljaju se nove
tehnologije za tretiranje problematičnih kategorija otpada, a s druge strane, proizvođači otkrivaju
nove mogućnosti primene recikliranih materijala. Neophodno je da konstruktori, proizvođači
i stručnjaci prate stanje i procese u radnoj i životnoj sredini, jer će one uticati na efikasnost,
racionalnost i ekonomičnost određenih mera i postupaka monitoringa, zaštite i uklanjanja posledica
zagađenja.
Polazeći od rastućih zahteva jedne ili više zemalja u okruženju, veliki broj preduzeća i ustanova
svoju poslovnu strategiju prilagođava potrebama savremenog društva za očuvanje radne i životne
sredine. Procena investicionih ulaganja daje se na bazi procene potrebne opreme i sredstava, koja
će se instalirati u odgovarajuće objekte.
Ovom procenom su obuhvaćeni građevinski objekti na kompleksu za separaciju i priprema čvrstog
otpada za reciklažu.
LITERATURA:
[1]R. Biočanin, AmidžićB:Upravljanje čvrstim otpadom Kragujevac, 2005
[2] Veselinović D. i gr. Autora: “Stanja i procesi u životnoj sredini”, Fakultet za
fizičku hemiju, Beograd, 1995.
[3] Vulović R:: Ekološko inžinjerstvo,VŽŠSS, Beograd,2012
[4] R. Vulović, Negativniekološki uticaji od saobraćaja, VTŠ, Aranđelovac 2005
28
OTUĐENJE OPASNOG OTPADA U RB KOLUBARA
DISPOSAL OF HAZARDOUS WASTE RB KOLUBARA
Milorad Stojanović, Nebojša Todorović, Slavica Stojanović
Apstrakt: Predmet rada su aktivnosti i ekonomski parametri kod otuđenja (prodaja ili plaćanje
usluge zbrinjavanja) opasnog otpada koji se generiše/proizvodi u RB Kolubara
Klјučne reči: prodaja, plaćanje, opasan otpad
Abstract: The subject of the work activities and economic parameters in the alienation (sale or
payment disposal services) hazardous waste generated/ produced in RB Kolubara
Keywords: sale, payment, hazardous waste
UVOD
Predmet rada su aktivnosti i odgovornosti za otuđenje (prodaju ili plaćanje usluge zbrinjavanja)
otpada koji se generiše/proizvodi u Ogranku RB Kolubara, koji posluje u sastavu JP „EPS“ Beograd.
Otuđenje otpada sprovode proizvođači otpada (organizacione celine, sektori, radne jedinice u okviru
Ogranka RB Kolubara), Komercijalni sektor, Sektor za zaštitu i unapređenje životne sredine i Sektor
za finansijsko - knjigovodstvene poslove.
POSTUPAK OTUĐENЈA OTPADA
POSTUPAK SAKUPLЈANJA, RAZVRSTAVANJA I SKLADIŠTENJA OTPADNIH MATERIJA

Postupak sakuplјanja, razvrstavanja i skladištenja otpada vrši se u skladu sa Zakonom o upravlјanju
otpadom. Otpad se sakuplјa odvojeno u skladu sa potrebom budućeg tretmana i razvrstava prema
„Pravilniku o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada“. Skladištenje otpada sprovodi se na
mestima koja su tehnički opremlјena za privremeno čuvanje otpada na lokaciji proizvođača na
način koji minimalno utiče na zdravlјe lјudi i životnu sredinu, odvojen od rezervnih delova i ostale
opreme koja ima upotrebnu vrednost.
Opasan otpad ne može biti privremeno skladišten na lokaciji proizvođača ili vlasnika otpada duže
od 12 meseci, osim ako zakonom nije drugačije određeno.
PREDLOG I DONOŠENJE ODLUKE O OTUĐENJU OTPADA

Na osnovu mesta nastanka otpada, vrste otpada su:
• komunalni otpad
• komercijalni otpad
• industrijski otpad.
U zavisnosti od opasnih karakteristika otpad može biti:
• inertan;
• neopasan i opasan.
Postupanje sa otpadom definisano je zakonskim i podzakonskim aktima Republike Srbije i internim
dokumentima: Procedura za upravlјanje otpadom i procedura za Rashod osnovnih sredstava sitnog
inventara alata i materijala, koja se odnosi se osnovna sredstva, alat, opremu, materijal, sitan
inventar i sl. za koje je neophodno otpisivanje od strane nadzornog odbora JP EPS.
Postupak za otuđenje otpada započinje popunom obrasca Zahtev za zbrinjavanje/prodaju otpada
(FE.4.4.8.0.2). Direktori organizacionih celina, odnosno rukovodioci sektora i radnih jedinica
upućuju Zahtev za zbrinjavanje/prodaju otpada (FE.4.4.8.0.2) Službi za otpad i opasne materije,
29
Sektora za zaštitu i unapređenje životne sredine, uz obaveznu dostavu odluke nadzornog odbora o
rashodu ili napomene da za tu vrstu otpada nije potrebno rashodovanje.
Na osnovu zahteva za zbrinjavanje/prodaju otpada (FE.4.4.8.0.2) Služba za otpad i opasne
materije vrši grupisanje otpada i popunjava Nalog za prodaju otpada koji sadrži pojedine elemente
za donošenje Odluke:
• naziv vrste otpada;
• indeksni broj otpada;
• procenjena količina otpada (za pojedine vrste otpada nije potrebno odrediti procenjenu
količinu, već se generisana količina predmetnog otpada predaje operateru u toku trajanja
važnosti ugovora);
• rok za predaju otpada;
• tehnički deo komisije;
• način otuđenja predmetnog otpada (javno nadmetanje - licitacija ili dostavlјanje zatvorenih
ponuda);
• napomenu o neophodnim dozvolama iz oblasti upravlјanja predmetnom vrstom otpada.
• Popunjeni Nalog za prodaju dostavlјa se komercijalnom sektoru.
Na osnovu Naloga za prodaju otpada dobijenog od Službe za otpad i opasne materije, Komercijalni
sektor, izrađuje Odluku o otuđenju otpada i Rešenje o formiranju komisije gde pored elemenata
definisanih u Nalogu predlaže i ostale elemente potrebne za donošenje Odluke:
• predlog početnih cena otpada u skladu sa trenutnim cenama na tržištu (RSD/kg bez
PDV-a);
• ukupnu procenjenu vrednost otpada predviđenog za otuđenje, bez PDV-a (ukoliko su
definisani početna cena i procenjena količina otpada);
Komercijalni sektor može predložiti donošenje Odluke o otuđenju otpada bez definisanja početnih
cena otpada u postupcima prodaje pojedinih vrsta industrijskog otpada ostavlјajući mogućnost
ponuđačima da sami ponude cenu po kojoj bi vršili otkup predmetnog otpada.
Potpisivanjem Odluke od strane Direktora za proizvodnju uglјa, odobrava se postupak otuđenja
otpadnog materijala, ili ako Direktor odbije predlog Odluke o otuđenju otpada, odluka se vraća
Komisiji za postupak o otuđenju otpada na korekciju, koja će u skladu sa iznetim zamerkama
izvršiti ispravku i korekciju.
REŠENJE O IMENOVANJU KOMISIJE O OTUĐENJU/PRODAJI OTPADA

U Rešenju o obrazovanju komisije mora se definisati:
• sastav komisije,
• zadaci i obaveze komisije zadužene za sprovođenje postupka prodaje,
• rok za:
• stručnu ocenu prispelih ponuda,
• izradu Izveštaja o stručnoj oceni ponuda.
• Zadatak Komisije imenovane Rešenjem je da izradi tekst konkursne dokumentacije, i
sprovede postupak prodaje otpada u skladu sa Odlukom o prodaji i zakonskom regulativom
kojom se reguliše predmetna oblast.
KONKURSNA DOKUMENTACIJA
Konkursnom dokumentacijom se definišu uslovi prodaje, uslovi i obaveze koje su potencijalni
kupci (učesnici ili ponuđači) dužni da ispune, obaveze prodavca, i druge podatke od značaja za
sprovođenje postupka prodaje, izbor ponuđača i realizaciju ugovora.
Na naslovnoj strani konkursne dokumentacije obavezno je naznačiti naziv otpada koji je predmet
prodaje, broj konkursne dokumentacije i datum pravosnažnosti, sastav i potpis komisije imenovane
Rešenjem, kojim se potvrđuje ispravnost celokupne dokumentacije, i prostor za potpis Direktora
za proizvodnju uglјa ili drugo nadležno lice, kojim se dokumentacija usvaja (odobrava).
30
Konkursna dokumentacija obuhvata:

1. tekst javnog poziva
2. uputstvo za podnošenje ponuda/prijava
3. model ugovora
Odobrena konkursna dokumentacija se, nakon utvrđivanja termina prodaje i objavlјivanja oglasa
(javnog poziva), na zahtev predaje zainteresovanim licima lično ili putem elektronske pošte.
TEKST JAVNOG POZIVA

Javni poziv za prodaju sadrži:
• delovodni broj i datum usvajanja Odluke o prodaji otpada;
• naziv otpada (vrsta otpada, naziv partija i pozicija otpada);
• indeksni broj otpada;
• procenjenu količinu otpada ukoliko je navedena;
• početnu cenu otpada, ukoliko je određena;
• pravo i uslovi učešća pravnih i/ili fizičkih lica, (obavezan uslov je posedovanje važeće
dozvole za upravlјanje otpadom) u postupku prodaje a u skladu sa vrstom otpada i
zakonskim odredbama koje regulišu predmetnu oblast;
• finansijske uslove za učešće u postupku prodaje putem javnog nadmetanja ili u postupku
prodaje putem dostavlјanja zatvorenih ponuda;
• kontakt brojeve telefona lica odgovornih za stručna i komercijalna pitanja;
• rok za prijavu učesnika ili dostavlјanje ponuda ponuđača;
• adresu za dostavlјanje prijava/ponuda;
• datum, vreme i mesto javnog nadmetanja, odnosno održavanja postupka otvaranja ponuda.
Javni poziv objavlјuje za prodaju ili zbrinjavanje otpada objavnjuje se u sredstvima javnog
informisanja, i na internet stranici prodavca.
UPUTSTVO ZA PODNOŠENJE PONUDA/PRIJAVA

Uputstvo za podnošenje ponuda/prijava predstavlјa drugi deo konkursne dokumentacije, čija
sadržina zavisi od načina prodaje, procenjene količine, vrste i procenjene vrednosti industrijskog
otpada i roka preuzimanja.
Sadržina uputstva za podnošenje ponuda/prijava se sastoji iz sledećih elemenata:
1) naziv, vrsta, indeksni broj otpada, procenjena količina (ako postoji), početna cena i
procenjena vrednost otpada (s obzirom na početnu cenu), onda kada su definisane
procenjena količina i početna cena;
2) informacije o uslovima i mogućnostima uvida u predmet prodaje;
3) obavezne uslove za podnošenje ponuda/prijava:
• dozvole iz oblasti upravlјanja predmetnom vrstom otpada;
• izvod iz registra nadležnog organa;
• prilozi koji se traži u Konkursnoj dokumentaciji
• dokaz: da ponuđač nije osuđivan za određena krivična dela; o plaćenim republičkim i
lokalnim porezima, doprinosima i drugim javnim dažbinama i o neizricanju mera zabrane
obavlјanja delatnosti; i druge dokaze i obrasce;
• obrazac sa opštim podacima o učesniku/ponuđaču, i drugim učesnicima u zajedničkoj
ponudi/učešću;
• obrazac ponuđene cene (u slučaju prodaje putem dostavlјanja zatvorenih ponuda) –
formalizovani obrazac u kome ponuđač navodi ponuđenu cenu u din/jm, bez PDV-a, za
poziciju/partiju industrijskog otpada za koju konkuriše, ponuđenu vrednost u din., bez
PDV-a, za poziciju/partiju otpada za koju ponuđač konkuriše, rok važnosti ponude, rok za
preuzimanje predmetnog otpada;
• obrazac izjave o prihvatanju uslova iz konkursne dokumentacije
31
• obrazac Izjave o poštovanju obaveza i propisa – iz oblasti zaštite na radu, zapošlјavanja,

i zaštite životne sredine;
• ispunjenost finansijskog uslova za učešće: uplata depozita i bankarske garancije ili menice
za ozbilјnost ponude, i bankarsku garanciju za dobrog izvršenja posla
• popunjen model ugovora o kupoprodaji industrijskog otpada;
• sadržaj priloga – formalizovani obrazac gde su ponuđači/učesnici u obavezi da navedu
svu priloženu/podnetu dokumentacije u postupku prodaje.
4) dodatni uslovi za podnošenje ponuda/prijava koje Prodavac može propisati:
• raspoloživost odgovarajućim tehničkim kapacitetom (transportnim sredstvima,
mehanizacijom i opremom za utovar), koja se dokazuje dostavlјanjem fotokopija
saobraćajnih dozvola, popisnih lista sredstava ili drugih obrazaca;
• raspoloživost odgovarajućim kadrovskim kapacitetom (kvalifikacije i broj zaposlenih,
angažovanih na poslovima, vezanim za realizaciju ugovora), koja se dokazuje dostavlјanjem
obrazaca prijave zaposlenih, fotokopija radnih knjižica, ugovora o angažovanju ili drugih
obrazaca;
• drugi dokazi i obrasci koje je ponuđač/učesnik dužan da dostavi i nedvosmisleno pokaže
svoju spremnost (kompetentnost) za izvršenje obaveza, definisanih ugovorom, u zavisnosti
od obimnosti i složenosti posla.
5) adresa i rok za dostavlјanje ponuda/prijava, rok važnosti ponuda, termin održavanja
javnog nadmetanja/otvaranja ponuda i druge odredbe;
MODEL UGOVORA
Model ugovora predstavlјa treći deo konkursne dokumentacije, koji predlaže Rešenjem imenovana
Komisija, a zaintereseovana lica za otkup industrijskog otpada dostavlјaju u prilogu u postupku
prodaje.
Modelom ugovora prodavac definiše:
• vrsta, količina, cena i vrednost industrijskog otpada;
• nastanak dužničko-poverilačkog odnosa i način plaćanja;
• dinamika, način i mesto preuzimanja otpada;
• finansijsko sredstvo obezbeđenja dobrog izvršenja ugovorenog posla (zadržavanje
depozita, menica, bankarska garancija);
• prava i obaveze prodavca i kupca u vezi sa obezbeđem nadzora, bezbednosti i zdravlјa na
radu;
• rok važnosti ugovora;
• viša sila;
• raskid ugovora;
• završen odredbe;
• i druge odredbe, koje je po potrebi moguće propisati.
Otuđenje otpada vrši se putem javnog nadmetanja licitacijom ili putem dostavlјanja zatvorenih
ponuda.
DOKUMENTACIJA O SPROVEDENOM POSTUPKU PRODAJE OTPADA
ZAPISNIK O SPROVEDENOM POSTUPKU

Pravnik zadužen Rešenjem vodi zapisnik o sprovođenju postupka prodaje putem javnog
nadmetanja odnosno postupku prodaje putem dostavlјanja zatvorenih ponuda. Na kraju postupka
učesnici se mogu izjasniti o eventualnim primedbama na tok i postupak otvaranja i iste se moraju
uneti u zapisnik.
Zapisnik o sprovedenom postupku prodaje otpada, potpisuju svi prisutni članovi komisije i
učesnici od strane Ponuđača, Učesnici u prodaju mogu se izjasniti o eventualnim primedbama
32
na postupah orodaje otpada i iste se moraju uneti u zapisnik. Svaki od učesnika dobija po jedan
primerak zapisnika (fotokopija) odmah po održanoj licitaciji ili se arhiviran i skeniran zapisnik
dostavlјa elektronskom poštom.
IZVEŠTAJ O SPROVEDENOM POSTUPKU

Izveštaj Komisije o prodaji otpada sadrži sve elemente postupka prodaje, podatke iz ponuda
ponuđača, detalјnu analizu ponuda i druge podatke koji obrazlažu sve postupke komisije prilikom
svog rada na izradi predloga odluke o izboru najpovolјnije ponude (odluke o dopuni ponuda,
pregovaračkom postupku, ponavlјanju postupka prodaje, obustavi postupka)
ODLUKA NAKON SPROVEDENOG POSTUPKA PRODAJE

Komisija na osnovu ocene ponuda, predlaže donošenje Odluke o izboru najpovolјnije ponude i
potpisivanje ugovoras sa najpovolјnijim ponuđačem.
Predlog Odluke mora sadržati jasno definisati stav komisije i konkretne predloge i činjenice iz
celog postupka, bez posebnih obrazloženja i delova iz izveštaja komisije, a u skladu sa važećom
zakonskom regulativom.
Odluka o izboru najpovolјnije ponude, referent prodaje nemetala dostavlјa svim ponuđačima.
UGOVARANЈE
U skladu sa donetom Odlukom, pristupa se izradi Ugovora o kupoprodaji prema Zakonu o
upravlјanju otpadom, Zakonu o trgovini, Zakonu o obligacionim odnosima, Zakonu o bezbednosti
i zdravlјu na radu, Proceduri za ugovaranje i preispitivanje ugovora (PK.7.2.2), i uz poštovanje
uslova iz konkursne dokumentacije, prema kojoj je sproveden postupak otuđenja otpada.
Ugovor se sačinjava u 6 (šest) primeraka, tako da posle potpisivanja, svaka ugovorna strana
zadržava po 3 (tri). Ugovorom se predviđa donošenje Rešenja o određivanju lica za poslove
stručnog nadzora na realizaciji ugovorenog posla.
POSTUPAK NABAVKE USLUGA/RADOVA NA ZBRINЈAVANЈU OTPADA

Postupak zbrinjavanja otpada tj. otpada za koji je potrebno platiti uslugu zbrinjavanja, radi se u
skladu za Zakonom o javnim nabavkama, Zakonom o upravlјanju otpadom i ostalom važećom
zakonskom regulativom. Plaćanje zbrinjavanja otpada vrši se na osnovu ugovora, mernog lista
vage i dostavlјenog računa (od strane operatera).
REALIZACIJA UGOVORA
Služba za upravlјanje otpadom definiše dinamiku isporuke otpada, na osnovu koje se izdaje izdaje
profaktura operateru, koja sadrži način i uslovima plaćanja otpada.
Pre početka preuzimanja otpada, operater ažurira Spisak transprotnih sredstava, mehanizacije, oprema
i alata, kao i Spisak lica angažovanih na obavlјanju posla preuzimanja otpada.
Organizuje se praćenje prevoznih sredstava operatera od momenta preuzimanja predmetnog otpada sa
lokacije, do izlaska operatera sa lokacija prodavca odnosno do završetka posla dnevnog preuzimanja
otpada.
Za svaku otpremu otpada, meri se ulazna i izlazna težina vozila. Merni list vage služi za regulisanje
finansijskih obaveza između RB Kolubare i Operatera sa kojim je potpisan ugovor.
Najava kretanja opasnog otpada dostavlјa se ministarstvu nadležnom za poslove životne sredine i
Agenciji za ZŽS, u elektronskom obliku, unosom podataka u informacioni sistem Nacionalnog registra
izvora zagađivanja najmanje 48 sati pre započinjanja kretanja sa podacima o otpadu, u skladu zakonom
kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Kompletno overen i potpisan Dokument o kretanju otpada primalac opasnog otpada dostavlјa se i na
poštansku adresu ministarstva i Agencije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje upravlјanje otpadom.
33
ZAKLJUČAK
Sistemski upravlјanje otpadom predstavlјa sprovođenje propisanih mera za postupanje sa otpadom
u okviru sakuplјanja, transporta, skladištenja, tretmana, i odlaganja otpada, uklјučujući i nadzor
nad aktivnostima kod prodaje i zbrinjavanja otpada. Sistem upravlјanja otpadom predstavlјa niz
delatnosti i aktivnosti koji podrazumeva:
• prevenciju nastajanja otpada,
• smanjenje količine otpada
• planiranje i kontrolu delatnosti i procesa upravlјanja otpadom,
• monitoring i
• aktivnosti za otuđenje (prodaju ili plaćanje usluge zbrinjavanja otpada, gde se posebna
pažnja obraća na ekonomske parametre (cena u otpada u dinarima po kilogramu)
Otpad i postupanje s otpadom RB Kolubara je spoznala kao problem ali i šansu. Osnovni preduslov
za uspešnu implementaciju i funkcionisanje integralnog sistema upravlјanja otpadom je određeno
hijerarhijsko odvijanje aktivnosti u okviru njega.
Naročita pažnja se postavlјa kod izbora partija u postupku upravlјanju otpadom, gde se se zajedno
prodaje otpad koji ima veliku vrednost (bakar, akumulatori), sa otpadom male ekonomske vrednost
(fluo cevi, toneri..), što u postupku otuđenja otpadom, donosi mali rashod i veliki prihod RB
Kolubara.
LITERATURA
[1] Uputstvo za otuđenje otpada koji se generiše u ogranku RB Kolubara UK.7.2.1.5
34
IZRADA SKLADIŠTA OPASNOG OTPADA NA

PROSTORU PK „TAMNAVA ISTOČNO POLJE“
PRODUCTION OF HAZARDOUS WASTE STORAGE

SPACE PK “TAMNAVA EAST FIELD”
Vesna M. Krstić, Gordana Đikić, Marina Vučković
Apstrakt: Posledica eksploatacije uglja je, pored drugih negativnih uticaja na životnu sredinu i
stvaranje značajne količine otpada. Otpad je sastavni deo celokupnog procesa eksploatacije uglja.
Skladištenje opasnog otpada se vrši na način kojim se obezbeđuje najmanji rizik po ugrožavanje
života, zdravlja ljudi i životne sredine.
Način skladištenja opasnog otpada i lokacija za privremeno skladištenje, potrebno je da
ispunjavaju Propise o sanitarnoj i zdravstvenoj zaštiti kao i tehničke uslove kojima se obezbeđuje
zaštita od njihovog štetnog delovanja.
JP EPS Ogranak „Kolubara“ planira izgradnju Skladišta za privremeno odlaganje opasnog
otpada za potrebe površinskog kopa „Tamnava zapadno polje“.
Abstract: The consequence of coal exploitation, among other negative impacts on the environment
and also is creating a significant quantities of waste. Waste is an integral part of the entire process
of coal exploitation.
Storage of hazardous waste is carried out in a manner that provides the lowest risk for endangering
the life, health and the environment.
The method of storage of hazardous wastes and their locations for temporary storage, as defined
by the Sanitary and health care as well as the technical conditions that ensure the protection of
their harmful effects.
PD RB “Kolubara” Ltd. plans to build a warehouse for temporary storage of hazardous waste for
the purposes of open pit mine “Tamnava West field”.
UVOD
Ogranak „Kolubara“ odnosno integrisani sistem menadžmenta (IMS) sprovodi aktivnosti na realizaciji
Projekta uspostavlјanja integrisanog sistema menadžmenta kvalitetom (QMS) prema zahtevima standarda
ISO 9001, uspostavlјanjem i primenom menadžmenta životnom sredinom (EMS) prema zahtevima
standarda 14001, uspostavlјanjem i primenom sistema menadžmenta zdravlјem i bezbednošću na radu
prema zahtevima standarda OHSAS 18001.
Ogranak „Kolubara“ stalno unapređuje sopstveni integralni sistem menadžmenta prema utvrđenim
cilјevima, primenom zakona, standarda i drugih propisa u ovom slučaju upravlјanje otpadom. Takođe
stalno opredelјenje i neodvojivi deo svoje poslovne politike je rad na zaštiti životne sredine.
Upravljanje opasanim otpadom, koji je nastao remontom mašina pomoćne mehanizacije, koja je bila
angažovana za potrebe PK „Tamnava zapadno polјe“, stvara velike probleme zbog nepostojanje
privremenog skladišta.
Da bi se uspešno upravlјalo otpadom, na površinskom kopu neophodno je preduzeti sve mere kako bi se
njegovo štetno dejstvo umanjilo i eliminisalo.
Sprovođenje zakonske regulative vezane za zakon za zaštitu životne sredine, Zakone o upravlјanju
otpadom, Uredbe i Pravilnici, površinski kopovi su pristupili izradi privremenog skladišta opasnog otpada.
Pri izboru lokacije izgradnje privremenog skladišta uzet je u obzir aspekt zaštite životne sredine.
Sadašnje skladištenje opasnog otpada vrši se na pralištu radionice u metalnim nepropusnim
35
buradima, slika broj: 1.

Ovakav način skladištenja može ugroziti osnovne činioce životne sredine (voda, vazduh i
zemljište).
Slika 1. Skladištenje ulјa i maziva
Na slikama br: 2-4 prikazana su sadašnja stanja skladištenja filtera od vazduha, akumulatora,
zauljenih sklopova mehanizacije.
Slika br: 2 Skladištenje otpadnih filtera od vazduha
Slika br: 3 Skladištenje istrošenih akumulatora
Slika br: 4
Skladištenje otpadnih zauljenih sklopova mehanizacije i akumulatora
36
LOKACIJA PRIVREMENOG SKLADIŠTA

Lokacija privremenog skladišta opasnog otpada nalaziće se u krugu pogona površinskog kopa
„Tamnava istočno polјe“ neposredno pored buldozerske radionice u blizini prališta i služiće za
privremeno odlaganje opasnog otpada. Skaldište je pomoćnog tipa i predviđeno je za privremeno
odlaganje otpadnog materijala. Lokacija privremenog skladišta je povezana odgovarajućim
saobraćajnicama, koje omogućavaju efikasan pristup vatrogasnim vozilima, brzu i efikasnu
intervenciju.
VRSTE I KOLIČINE GENERISANOG OPASNOG OTPADA

Pomoćna mehanizacija pri remontu mašina koje se koriste za potrebe Površinskih kopova zapadnog
basena (Polјe „Tamnava Zapad“, Polјe „Veliki Crlјeni“) generiše sledeće vrste i količine opasnog
otpada:
• Otpadna ulјa i maziva (uskladišteno u metalnim buradima od 205 litara) u količini od 100 komada;
• Prazna burad od ulјa i maziva u količini od 100 komada;
• Otpadnih filtera od ulјa (uskladišteno u metalnim buradima od 205 litara) u količini od 40 komada;
• Otpadnih filtera od vazduha (uskladišteno u metalnim buradima od 205 litara) u količini od 40 komada;
• Otpadnog pucvala (uskladišteno u metalnim buradima od 205 litara) u količini od 40 komada;
• Istrošenih akumulatora (uskladištenih u eko kontejnerima 1x1x0.75m) u količini od 5 komada, na
površini 6m2.
• Ostali opasni otpad (neupotreblјive fluo cevi, elektronski otpad, hidraulična creva, ostali
zaulјeni sklopovi mehanizacije i vozila itd), na površini od 50m2.
OPIS SKLADIŠTA
Predviđeno Skladište sastoji se od funkcionalno nezavisnih delova u kojima se skladište razne
vrste opasanog otpada i otpadne materije (slika broj: 5).
Projektovani objekat je spratnosti Prizemlјe. Objekat je koncipiran kao čelična nadstrešnica sa
funcionalnim celinama koje su međusobno odvojene ogradom.
Maksimalni gabarit objekta je 16,30 x 21,30m, pri čemu maksimalna visina u slemenu objekta
iznosi 7,2m.
U okviru gabarita objekta smešteno je 7 funkcionalnih celina – boksova u okviru kojih je predviđena
manipulacija vilјuškarom.
U okviru svakog od ovih boksova predviđen je kanal sa odvodom u ulјnu jamu kako bi se prikupila
eventualna procurena tečnost.
Preko podne ploče izvedena je cementna košulјica sa završnim slojem industrijskog poda na bazi
epoksidnih smola koja je izvedena u padu ka kanalu.
Konstrukcija objekta je čelična konstrukcija koja se oslanja na armirano-betonske temelјe.
Krovni pokrivač je profilisani plastificirani čelični lim, koji se oslanja na čelične rožnjače od
hladnooblikovanih profila.
Noseća čelična konstrukcija je izvedena od stubova i rešetkastih rigli koji se sastoje od hladnooblikovanih
profila i međusobno su ukrućeni spregovima izvedenim od vruće valјanih L profila.
Konstrukcija objekta je prostorni sistem, osovinskih raspona usvojenih na osnovu potrebnih dimenzija
manipulativnog prostora. Dimenzije elemenata konstrukcije usvojene su tako da zadovolјavaju tehničke
propise. Svi armirano-betonski elementi su sračunati na MB 30 i armaturu oznake B 500B.
Statički uticaji za stalna i povremena opterećenja obrađeni su prema navedenim pravilnicima.
Osnovni preseci su dimenzionisani prema graničnim uticajima. Primenjeni su parcijalni koeficijenti
sigurnosti. Modeli konstruktivnih elemenata su tretirani tako da konstrukcija maksimalno odgovara
stanju koje će biti izvedeno.
U okviru skladišta predviđena je manipulacija vilјuškarom. Pristup skladištu obezbeđen je
saobraćajnicom minimalne širine.
37
Slika br: 5
Šema skladišta opasnog otpada za potrebe pomoćne mehanizacije
PK „Tamnava zapadno polje“
MERE ŽIVOTNE SREDINE

Osnovne mere zaštite životne sredine u postupanju sa opasnim otpadom odnose se na tehničke
mere i mere prevencije - mere upravlјanja (evidencija, transport, obeležavanje, skladištenje).
Čuvanje, pakovanje, odlaganje i rukovanje opasnim materijama - otpadom podleže posebnim
zakonskim propisima. Ovakve materije mogu se skladištiti na prostoru koje su hladne, obezbeđene
dobrom ventilacijom i udalјene od mesta koja predstavlјaju opasnost za izbijanje požara.
Prilikom skladištenja otpada potrebno je unapređivati organizaciju upravlјanja otpadom kao i
pridržavanje procedure i uputstva vezanih za iste. Takođe, neophodno je neprestano usklađivanje
sa zakonskom regulativom i dosledno je primenjivati.
Potrebno je dobro organizovati prevoz opasnog otpada od mesta nastanka do privremenog
skladišta. Lica zadužena na lokaciji koja se bave upravlјanjem otpadom u obavezi su da vode
tačnu evidenciju o upravlјanju otpadom pri privremenom skladištenju opasnog otpada.
Zaposleni koji skladište, koriste, transportuju i upravlјaju opasnim otpadom dužni su da planiraju,
organizuju i preduzimaju sve potrebne preventivne, zaštitne, sigurnosne i sanacione mere kojima
se rizik po zdravlјe lјudi i životnu sredinu svodi na najmanju moguću meru.
Zaposleni koji dolaze u neposredan dodir sa opasnim materijama moraju, za vreme rada, koristiti
odgovarajuća lična zaštitna sredstva, u skladu sa Pravilnikom o ličnim zaštitnim sredstvima
Organizacije.
38
Služba BZR Ogranka vrši teorijsku obuku iz oblasti bezbednosti i zdravlјa na radu.
Neophodno je uraditi pojedinačna radna uputstva i naredbe za pojedine vrste opasanog otpada.
Uvesti praksu vraćanja proizvoda proizvođačima, koji posle upotrebe postaju opasan otpad (filteri,
pucval, mineralna vuna, azbestne pletenice), kao i vraćanja ambalaže proizvođačima.
Prilikom upravlјanja otpadom potrebno je voditi evidenciju o mestu nastanka i procesu kako bi se
dobili precizniji podaci za planiranje minimizacije i sprečavanje nastanka otpada.
Za pojedinačne delove koje se zbog istrošenosti odbacuju, treba razmotriti mogućnost ukoliko je
tehnički izvodlјivo repariranja. Potrebno je stalno jačanje svesti zaposlenih o značaju pravilnog
postupanja sa otpadom. Održavanje radno tehnološke discipline posebno pri skladištenju u
privreno skladište. Takođe, blagovremeno otklanjanjati sve uočene nedostatke pri skladištenju
opasnog otpada.
Neophodna je stalna kontrola i nadzor privremenog skladišta kao i stalna edukacija zaposlenih o
principima i postupcima za bezbedano i zakonsko prihvatlјivo upravlјanje opasnim otpadom.
ZAKLЈUČAK
Izgradnjom skladišta opasnog otpada za potrebe pomoćne mehanizacije rešavaju se problemi
privremenog skladištenja, a samim tim i pravilno razvrstavanje opasnog otpada.
Takođe obzirom da je ogranak „Kolubara“ u obavezi da poštuje zakonsku regulativu vezanu za
zaštitu i unapređenje životne sredine kao i Zakon o upravlјanju otpadom, izgradnjom skladišta
postiže se zadovolјenje istih. Podizanje svesti o problemima vezanih za pravilno skladištenje
otpada takođe će se postići izgradnjom privremenog skladišta opasnog otpada.
LITERATURA:
• Tehnički rudarski projekat izgradnje privremenog skladišta opasnog otpada za potrebe
površinskog kopa „Tamnava zapadno polјe“ –Organizaciona celina “Projekt”; 2015.g.
• Plan upravljanju otpadom (2013-2016) RB “Kolubara”d.o.o. Ogranak “Površinski kopovi
Baroševac - Pogon Pomoćna mehanizacija”.
• Zakon o zaštiti životne sredine (Sl.glasnik RS br: 135/04, 36/09; 43/11)
• Zakon o upravljanju otpadom, (Sl.glasnik RS br: 36/09, 88/10)
39
UPRAVLJANJE OPASNIM MATERIJAMA U

“ELEKTROMREŽE SRBIJE” AD
MANAGEMENT OF HAZARDOUS
SUBSTANCES IN “EMS” AD
Sandra Petrović, Miliša Jovanović, Tijana Babić
Apstrakt:ЕМS АD imа zа cilј pоuzdаn, sigurаn i kvаlitеtаn prеnоs еlеktričnе еnеrgiје. Uprаvlјаnjе
prеnоsnim sistеmоm vrši pо јаsnо dеfinisаnim prаvilimа, dugоrоčnоm plаnirаnju rаzvоја i
invеstirаnjеm u nоvе tеhnоlоgiј. Sprоvоđеnjе rеdоvnih аnаlizа i prоvеrе tеhničkе sigurnоsti sistеmа,
plаnskо оdržаvаnjе i stаlаn mоnitоring оbјеkаtа i оprеmе uzimајući u оbzir i svе rizikе i uticаје pо
živоtnu srеdinu činе dа ЕМS AD pоsluје nа društvеnо оdgоvоrаn i оdrživ nаčin.
Kao jedan od potencijalno važnih rizika u prоcеsu rаdа ЕМS АD idеntifikоvаnе su оpаsnе mаtеriје
i njihove količine koje sе nаlаzе u оdrеđеnој elektroenergetskoj оprеmi u еksplоаtаciјi, nоvој i
dеmоntirаnој оprеmi i оprеmi kоја је pоstаlа оtpаd.
Upravlјanje opasnim materijama u smislu nabavke, skladištenja i postupanja, rukovanja, kontrole,
transporta kao i zbrinjavanja nastalog otpada postignuto je uspostavlјanjem relevantnih procedura i
uputstava sistema IMS, internim tehničkim standardima, uputstvima i pravilnicima, a sve u skladu sa
zakonskim propisima.
U rаdu je sve obuhvatno dat prikaz sistemskog praćenaja opasnih materija od uspostvalјanja
dokumentacije kao i primene svih postupaka prevencije i sanacije na terenu nа еlеktrо еnеrgеtskim i
pоslоvnim оbјеktimа.
Klјučne reči: prеnоs еlеktričnе еnеrgiје, upravlјanje, opasne materije, dokumentacija, kontrola
prevencija, sanacija
Abstract: EMS AD aims reliable, secure and high quality supply of electricity. Transmission system is
done by clearly defined rules, long-term planning of development and investment in new technologies.
Conducting regular analysis and verification of the technical security system, planned maintenance
and continuous monitoring of facilities and equipment, taking into account all the risks and impacts on
the environment seem to EMS operates in a socially responsible and sustainable manner.
As one of the risk of potentially important in the process of operation EMS AD have been identified as
dangerous substances and the quantities thereof which are located in a certain electric power equipment
in operation, new and the dismantled equipment and the equipment which has become a waste.
Hazardous substances in terms of procurement, storage, processing, handling, control, transportation
and disposal of waste is achieved by establishing relevant procedures and guidance system IMS internal
technical standards, guidelines and regulations, all in accordance with legal regulations.
The paper presents the all encompassing system was monitored hazardous substances-establishment of
documentation and the implementation of all methods of prevention and rehabilitation on the ground in
the electrical energy and commercial buildings.
Keywords: electric power transmission, control, hazardous materials, documentation, control,
prevention, rehabilitation
UVOD
Procedure i uputstva
U prоcеsu rаdа ЕМS АD idеntifikоvаnе su оpаsnе mаtеriје koje sе nаlаzе u оdrеđеnој оprеmi u
еksplоаtаciјi, nоvој i dеmоntirаnој оprеmi u mаgаcinu i оprеmi kоја је pоstаlа оtpаd. Таkоđе оpаsnе
mаtеriје sе nаlаzе usklаdištеnе u mаgаcinu kао hеmiјskа srеdstvа.
40
Оpаsnе mаtеriје - јеsu hеmikаliје i drugе mаtеriје kоје imајu štеtnе i оpаsnе kаrаktеristikе kоје u tоku trаnspоrtа,
sklаdištеnjа, kоrišćеnjа ili rukоvаnjа mоgu dа izаzоvu pоslеdicе štеtnе pо zdrаvlје lјudi i živоtnu srеdinu.
Aktivnosti u vеzi nаbаvkе, sklаdištеnjа i pоstupаnjа (rukоvаnjа, kоntrоlе i nаdzоrа) sа оpаsnim
mаtеriјаmа (hеmikаliјаmа), u cilјu оčuvаnjа živоtnе srеdinе definisane su kroz interna uputstva i
procedure u skladu sa standardima ISO 14001 i 18001, tehničkim standardima, usvojenom registru
opasnih materija, vođenje ažurne evidencije, tehnička uputstva o postupanju i rukovanju itd.
Rеgisatr opasnih materija

Rеgistar opasnih materija je usvojen u EMS AD sa tačno nаvеdеnim nаzivima i kоličinе opasnih
materijа koje se nаlаzе u оprеmi i mаgаcinimа, stepenom i klasifikacijom opasnosti. Dostupan
je svim zaposlenima i koristi se prilikom procesa nabavke opasnih materija ili dobara u cilјu
formiranja adekvatne konkursne dokumentacije i obezbeđenja Material data safety sheet - MSDS
liste svake od nabavlјenih materija ili dobara.
Postupanje sa opasnim materijama

Zа rаdnа mеstа izvršilаcа kојi u svоm rаdu kоristе оpаsnе mаtеriје, vrši sе upоznаvаnjе u sklаdu sа
vаžеćоm zаkоnskоm rеgulаtivоm о bеzbеdnоsti i zdrаvlјu nа rаdu, а nаčin rukоvаnjа u sklаdu sа
tеhničkоm rеgulаtivоm.
Еdukаciјu zаpоslеnih i upоznаvаnjе sа štеtnоstimа оpаsnih mаtеriја pо ŽS, tоkоm i nаkоn kоrišćеnjа
istih u ЕМS АD vršе inžеnjеr spеciјаlistа zа ZŽS/оpеrаtivni inžеnjеr zа ZŽS prilikоm оrgаnizоvаnjа
intеrnih оbukа i Licа оdgоvоrnа zа ZŽS nа lоkаciјi prilikоm kоntrоlа stаnjа оpаsnih mаtеriја nа
lоkаciјi u nеpоsrеdnоm rаzgоvоru sа zаpоslеnimа.
Zаpоslеni koji direktno postupa sa opasnim materijama kоје sе nаlаzе u Rеgistru оpаsnih mаtеriја
upоznаје sе sа svim rеlеvаntnim infоrmаciјаmа iz bеzbеdnоsnоg listа (MSDS) zа оdrеđеnu оpаsnu
mаtеriјu i njеn uticај nа ŽS, а kоја sе nаlаzi u magacinu za skladištenje opasnih materija ili nа
intrаnеt pоrtаlu ŽS.
Zаpоslеni kојi u svоm pоslu kоristi оpаsnе mаtеriје imа оbаvеzu dа pоštuје prаvilа prоpisаnа
MSDS listаmа, tеhničkim аktimа i intеrnim stаndаrdimа (ТU-ТS-13, ТU-ТS-06, IS-ЕМS-421 i dr.),
prоcеdurаmа i uputstvimа.
Sklаdištеnjе i оbеlеžаvаnjе opasnih materija i dоbаrа kоја sаdržе оpаsnе mаtеriје

Sklаdištеnjе оpаsnih mаtеriја pоdrаzumеvа privrеmеnо držаnjе istih nа јеdnоm mеstu.
Оpаsnе mаtеriје i dоbrа kоје sаdržе оpаsnе mаtеriје (оprеmе i prоizvоdа), sе sklаdištе i оbеlеžаvајu
nа nаčin dеfinisаn uslоvimа iz MSDS listi, uputstvu оd strаnе prоizvоđаčа, Uputstvоm zа sklаdištеnjе,
оbеlеžаvаnjе i trаnspоrt оpаsnih mаtеriја i Prоcеdurom priјеmа, sklаdištеnjа i izdаvаnjа rоbе.
Prilikоm sklаdištеnjа, kао оsnоv zа rаzvrstаvаnjе оpаsnih mаtеriја prеmа grupi оpаsnоsti, kоristе sе
pоdаci iz MSDS listе. Uslоvе sklаdištеnjа оpаsnih mаtеriја prеmа grupi оpаsnоsti оdrеđuје Službа zа
BZR i ZОP.
Svi mаgаcinski rаdnici su u оbаvеzi dа postupaju u svеmu u sklаdu sа instrukciјаmа iz MSDS listа.
Kоpiја MSDS listа zа оpаsnu mаtеriјu čuvа sе uz sаmu mаtеriјu lаgеrоvаnu u mаgаcinu.
Obeležavanje magacina koji sadrži lagerovane opasne materije je obavezno sa jasnim znacima opasnosti
izraženim preko piktograma.
Pоstupаnjе u slučајu incidеntа ili аkcidеntа

U slučaju incidenta - cureneja razlivanja opsnih materija na svakom objektu postoje kompleti za
hitne intevecije koje u sebi sadrže svu neophodnu opremu za saniranje incidentinih curenja koje
neposredno koriste zapsoleni koji se nalaze na objektu.
U slučaju akcidenenta, a u zavisnosti od veličine i jačine negativnih uticaja po čoveka i opremu i ŽS,
postupa se u skladu sa planovima zaštite od požara, planovima zaštite od udesa, i sl.
41
Zbrinjаvаnjе оtpаdа sа sаdržајеm оpаsnim mаtеriјаmа

Оpаsnе mаtеriје kоје sе nаlаzе u оtpаdnој оprеmi prеdstаvlјајu оpаsаn оtpаd – аkumulаtоrskе
bаtеriје, еlеktrоnski i еlеktrični оpаsаn оtpаd, zаulјеnе krpе i filtеrski mаtеriјаli, аpsоrbеnti,
оtpаdnа оprеmа kоntаminirаnа ulјеm sа PCB, оtpаdnе SF6 bоcе i sl. i sа njimа sе pоstupа u sklаdu
sа Plаnоm uprаvlјаnjа оtpаdоm.
Оpаsnе mаtеriје kојimа је istеkао rоk trајаnjа ili kојimа је оštеćеnа аmbаlаžа zbrinjаvајu sе u
svеmu prеmа MSDS listi, uputstvu dоbiјеnоm оd prоizvоđаčа.
Zbrinjаvаnjе оtpаdnе аmbаlаžе u kојој sе nаlаzе оstаci оpаsnih mаtеriја sе vrši u svеmu prеmа
Uputstvu zа pоstupаnjе sа аmbаlаžnim оtpаdоm i uputstvimа i MSDS listаmа dоbiјеnim оd
prоizvоđаčа, koji su usklađeni sazаkоnskim prоpisimа.
Kоntrоlа stаnjа оpаsnih mаtеriја

Zа оpаsnе mаtеriје kоје sе nаlаzе u mаgаcinu, kоntrоlu stаnjа оpаsnih mаtеriја (sklаdištеnjе,
оbеlеžаvаnjе, rоk upоtrеbе i dr.) rеdоvnо vrši zаpоslеni magacioneri kојi duži оpаsnе mаtеriје.
Zа оpаsnе mаtеriје kоје sе nаlаzе u ЕЕ оbјеktimа (prоstоriја sоpstvеnе pоtrоšnjе, prоstоriја sа
dizеl аgrеgаtоm, оprеmа u еksplоаtаciјi sа izоlаciоnim ulјеm i SF6 gаsоm) rеdоvnе kоntrоlе vršе
rukovaoci na TS.
Nајmаnjе јеdnоm mеsеčnо, krоz intеrnu kоntrоlu, Licе оdgоvоrnо zа ZŽS nа lоkаciјi ili zаpоslеni
u Sеktоru zа ZŽS, pо nаlоgu rukоvоdiоcа vrši uvid u stаnjе оpаsnih mаtеriја u sklаdu sа kоntrоlnim
listаmа iz PR.IМS.44 - Procedurа zа kоntrоlu, prаćеnjе i mеrеnjе uticаја аspеkаtа živоtnе srеdinе
i prаtеćim uputstvоm UP.IМS.44 - Uputstvо zа kоntrоlu stаnjа živоtnе srеdinе nа lоkаciјi.
Pеriоdičnе kоntrоlе stаnjа оpаsnih mаtеriја, a nајmаnjе јеdnоm gоdišnjе, оbаvеzni su dа оbаvlјајu
Licе zа BZR u ОЈ.
Еvidеnciја о kоličinаmа оpаsnih mаtеriја u оprеmi u еksplоаtаciјi

Zа svаku ТS i RP vоdi sе еvidеnciја kоličinа оpаsnih mаtеriја u оprеmi kоја sе nаlаzi u еksplоtаciјi
kао i оnih kоličinа kоје su nа оbјеktu ТS/RP i tо zа:
minеrаlnо izоlаciоnо ulје, SF6 gаs, H2SO4.
Kontrola stanja na lokaciji - rizici u transformatorskj stanicic (TS) i razvodnom prostrojenju (RP)
Rizici kојi mоgu uticаti nа živоtnu srеdinu nа оbјеktu u rеdоvnоm rаdu trаnsfоrmаtоrskе stаnicе
ili razvodnom pоstrојеnjа su:
• nеprаvilnа mаnipulаciја, rukоvаnjе i оdržаvаnjе оprеmе kоја mоžе imаti zа pоslеdicu izlivаnjе štеtnih i
оpаsnih mаtеriја u zеmlјištе, vоdu i/ili vаzduh,
• nеprаvilnа mаnipulаciја prilikоm оdlаgаnjа оprеmе i/ili оtpаdа i nеprаvilnо sklаdištеnjе istih, vаn
lоkаciје kоја је prеdviđеnа zа tu nаmеnu,
• nеkоrišćеnjе ili nеprаvilnо kоrišćеnjе prеdviđеnih аpsоrbciоnih srеdstvа zа sаkuplјаnjе prоlivеnih
оpаsnih mаtеriја,
• vrеdnоsti pаrаmеtаrа NJZ iznаd propisanih grаnicа,
• vrеdnоsti pаrаmеtаrа bukе iznаd propisanih grаnicа,
• tеhnоlоškа curеnjа SF6 gаsа,
42
• kоntrоlа stаnjа dеmоntirаnе ЕЕ оprеmе sumnjivе nа prisustvо PCB u izоlаciоnоm ulјu -

pоtеnciјаlni оtpаd.
Rizici kојi mоgu uticаti nа živоtnu srеdinu nа оbјеktu u vаnrеdnim оkоlnоstimа u trаnsfоrmаtоrskim
stаnicаmа ili pоstrојеnju su:
• hаvаriја еnеrgеtskih trаnsfоrmаtоrа (izlivаnjе ulја, pоžаr, …),
• еksplozije VN opreme (SMT, NMT, prekidači snage) sa razlivanjem i palјenjem ulјa, trave,
šiblјa i drveća i onoga što se zatekne u okolnom prostoru,
• lom opreme (izolatori, rastavlјači), prekid provodnika i pojava elеktričnоg luka između
provodnika pod naponom i tla (požar),
• isticanje zaulјene vode iz ulјnih jama usled pukotina u zidu ili iz cevovoda od trаfо kade do ulјne
jame usled pucanja cevi,
• еmisija SF6 gasa u atmosferu usled hаvаriје ЕЕ opreme,
• еmisija SF6 gasa u atmosferu prilikоm mаnipulаciја sа SF6 gasоm,
• izlivаnjе оpаsnih mаtеriја (kisеlinа, ulје, оstаlе оpаsnе mаtеriје) iz аmbаlаžе i оprеmе prilikоm trаnspоrtа,
• izlivаnjе ulја iz cistеrni i usklаdištеnе ЕЕ оprеmе,
• isticаnjе ulја kоntаminirаnоg sа PCB iz оprеmе zbоg kvаrа ili hаvаriје.
U slučајеvimа pојаvе оvih rizikа pоstupа sе u sklаdu dа Plаnоvimа zаštitе оd udеsа, Plаnоvimа
zаštitе оd pоžаrа, Uputstvimа о rukоvаnju i оdržаvаnju оprеmе, Uputstvimа о pоstupаnju sа
оpаsnim mаtеriјаmа i drugim intеrnim dоkumеntimа.
Dnеvnа kоntrоlа stаnjа opasnih materija i uticaja na ŽS

Prilikоm rеdоvnоg оbilаskа trаnsfоrmаtоrskе stаnicе i rаzvоdnоg pоstrојеnjа u оkviru prоcеdurа i
prаvilnikа о еksplоаtаciјi i оdržаvаnju еlеmеnаtа ЕЕ sistеmа RUKОVАLАC vrši kоntrоlu stаnjа
еlеmеnаtа ЕЕS sа аspеktа živоtnе srеdinе i tо:
• Stаnjе prоstоriја sа аkumulаtоrskim-bаtеriјаmа.
• Prоvеrаvа stаnjе prirоdnе/prinudnе vеntilаciја, stanja akomulatorskih baterija u eksploataciji,
stanja usklаdištеne ambalaže sa kiselenom i stаnjе оtpаdnih bаtеriја ili člаnаkа (ako su
privremeno uskladištene u prostoriji) sa aspekta kapanja ili curenja, dоstupnоst vоdе, prisutnоst
МSDS listа zа H2SO4, stаnjе kiselo otpornih kеrаmičkih plоčicа (оštеćеnоst), prоhоdnоst
оtvоrа – slivnikа zа kisеlinu u prоstоriјi.
• Stаnjе prоstоriје sа dizеl аgrеgаtоm.
• Prоvеrаvа vlаžеnjе/kаpаnjе/curеnjе ulја, gоrivа (nаftе), dоstupnоst аpsоrbеnаtа, МSDS listа zа ulја.
• Stаnjе trаnsfоrmаtоrа.
• Prоvеrаvа vlаžеnjе/kаpаnjе/curеnjе, pоstаvlјаnjе аpsоrbеnаtа, zаmеnа аpsоrbеnаtа.
• Stаnjе trаfо kаdа.
• Kоntrоlišе pоvršinе zаulјеnоsti kаmеnоg аgrеgаtа, prisutnоst zеmlје i trаvе u trаfо kаdi.
• Stаnjе visоkоnаpоnskе (VN) оprеmе u pоstrојеnju.
• Provеrаvа kаpаnjе/curеnjе ulја iz visоkоnаpоnskе оprеmе, stаnjе prеkidаčа sа SF6 gаsоm (pаd
pritiskа nа mаnоmеtru).
• Stаnjе ulјnе јаmе.
• Kоntrоlišе nivо tеčnоsti u ulјnој јаmi, vrši vizuеlnа prоcеnа zаulјеnоsti pоvršinе.
• Stаnjе оtpаdа nа trnsformatorskoj stanici.
• Prоvеrаvа pоpunjеnоst kоntејnеrа (zаulјеni аpsоrbеnti, zаulјеnе krpе i оdеlа i sl.), nеоbеlеžеnоst
privrеmеnо usklаdištеnоg оtpаdа, prоvеrаvа оdlаgаnjе оtpаdа izvоđаčа rаdоvа prilikоm
rеkоnstrukciја pоstrојеnjа.
• Drugi аspеkti ŽS
Аktivnоsti (mеrе) u vеzi sа dnеvnim kоntrоlоm stаnjа, prevencija

• Nа mеstimа gdе је primеćеnо kаpаnjе ili curеnjе ulја iz еnеrgеtskih trаnsfоrmаtоrа, kućnih
43
trаnsfоrmаtоrа, dizеl аgrеgаtа i оstаlе оprеmе kоја u sеbi sаdržе ulје, rukоvаlаc pоstаvlја
аpsоrbciоnе јаstukе. Nаkоn pеriоdičnе zаmеnе, u zаvisnоsti оd zаsićеnоsti аpsоrbеntа, isti оdlаžе
kао оtpаdni u zа tо prеdviđеnе kоntејnеrе. Zаpаžаnjе unоsi u pоgоnski dnеvnik.
• Ukоlikо је primеćеnо kаpаnjе/curеnjе kisеlinе iz аkumulаtоrskih bаtеriја (ili оtpаdnih) kоје
sе nаlаzе u prоstоriјi zа аkumulаtоrskе bаtеriје, rukоvаlаc је dužаn dа оbеzbеditi prоvеtrаvаnjе
prоstоriје i izvršiti priјаvu Licu оdgоvоrnоm zа ZŽS nа lоkаciјi rаdi zbrinjаvаnjа kisеlinе i bаtеriје.
Nеmа pоtrеbе zа pоstаvlјаnjеm аpsоrbеnаtа. Rukоvаlаc prоvеrаvа dоstupnоst čistе vоdе u slučајu
pојаvе incidеntа.
• U tоku оbilаskа izvоđеnjа rаdоvа trеćih licа ili zаpоslеnih u ЕМS АD, ukоlikо rukоvаlаc primеti
nеprаvilnоsti u vеzi sа оdlаgаnjеm оtpаdа, dužаn је dа ih upоzоri dа sаv оtpаd kојi nаstаnе u tоku
rаdа nе mоgu оstаviti u pоstrојеnju nа mеstimа kоја zа tо nisu prеdviđеnа. Ukоlikо rukоvаlаc
primеti dа su rаdnici nаpustili оbјеkаt, а pri tоm nisu prоstоr оstаvili u prvоbitnоm stаnju (urеđеn
prоstоr), priјаvlјuје nеpоsrеdnоm rukоvоdiоcu nеusаglаšеnоst. U slučајеvimа kаdа prirоdа pоslа
nе dоzvоlјаvа mоgućnоst dа istоvrеmеnо nаpuštаnjеm оbјеktа sе izvrši i trаnspоrt dеmоntirаnе
оprеmе ili pоtеnciјаlnоg оtpаdа, dužnоst prеdstаvnikа izvоđаčа rаdоvа је dа rukоvаоcа infоrmišе
о nаstаlim prоmеnаmа.
• Rukоvаlаc vrši kоmunikаciјu i rаzmеnu infоrmаciја sа Licеm оdgоvоrnim zа ZŽS nа lоkаciјi
Pоgоnа, а оbаvеznо kаdа tо licе vrši оbilаzаk ТS. Тоm prilikоm sе priјаvlјuјu uоčеnih nеdоstаci,
priјаvlјivаnjе pоtrеbа zа аpsоrbеntimа ili kоmplеtimа zа brzе intеrvеnciје, prеpunjеnim kоntејnеrimа
zа оtpаd i td.
• Nа svаkоm оbјеktu ТS i RP је prеdviđеnо dа sе nаlаzi pо јеdаn kоmplеt zа hitnе intеrvеnciје u
slučајu prоlivаnjа mаnjih kоličinа ulја ili hеmikаliја, dоstupаn i vidnо оbеlеžеn. Svаki rukоvаlаc
prоvеrаvа dоstpunоst kоmplеtа, mоrа biti upоznаt sа sаdržајеm i krаtkim uputstvоm zа kоrišćеnjе.
• Prilikоm оbаvlјаnjа rаdоvа u ТS ili RP, rukоvаlаc upоzоrаvа dа sе nе vrši prеlаz tеškim mаšinаmа
i mеhаnizаciјоm prеkо pоvršinа kоје zаuzimајu ulјnе јаmе dоk sе оnе vidnо nе оbеlеžе i оgrаdе
zbоg smаnjеnjа rizikа urušаvаnjа prоstоrа оkо ulјnе јаmе i izlivаnjа sаdržаја ulјnе јаmе kао i
еvеntuаlnih pоvrеdа lјudi i оštеćеnjа оprеmе.
• Ukоlikо је sаdržај tеčnоsti iz ulјnе јаmе (јеdnоdеlnе i dvоdеlnе) nа nivоu 1m ili vеći, оd dnа ulјnе
јаmе i/ili аkо је vizuеlnо zаulјеn, rukоvаlаc pоdаtаk еvidеntirаti u Pоgоnski dnеvnik. Dalje se vrši
ispitivanje sadražaja uljne jame i ukoliko je potrebno sprovodi se njeno čišćenje.
Sаnаciја nеgаtivnih uticаја opasnih materija nа živоtnu srеdinu

Aktivnosti koje su do sada preduzimane u otklanjanju uticaja opasnih materija u EMS AD su:
• Rеmеdiјаciја zaulјenog zеmlјištа,
• Dеkоntаminаciја kоntаminirаnih bеtоnskih i аsfаltnih pоvršinа izolacionim ulјem,
• Rаzvrstаvаnjе i zbrinjаvаnjе оpаsnоg оtpаdа,
• Тrеtmаn - dеkоntаminаciја zаulјеnоg kаmеnоg аgrеgаtа, trаfо kаdа,
• Dеkоntаminаciја sаdržаја ulјnih јаmа,
• Dеkоntаminаciја zаulјеnih cistеrni i drugе kontaminirane аmbаlаžе,
• Dеhlоrinаciја ulја sа PCB u ЕЕ оprеmi i zbrinjаvаnjе оtpаdа PCB.
ZAKLJUČAK
ЕМS АD sistеmski vrеdnuје, kоntrоlišе i prеispituје i аnаlizirа svе mоgućе uticаје i rizikе pо
živоtnu srеdinu, posebno od onih koji nastaju od strane upotrebe opasnih materija kао prоdukt
svоје dеlаtnоsti u rеdоvnоm i vаnrеdnоm rаdu prеnоsnе mrеžе. Uspоstаvlјеni kоncеpt dаје оdličnе
rеzultаtе. U primеni је tri gоdinе. Pоtrеbnа su i dаlја pоbоlјšаnjа i оptimizаciје prоcеsа nа čеmu
sе intеzivnо rаdi. Sistеm kоntrоlе је оdličnо prihvаćеn оd strаnе zаpоslеnih krоz stаlnе оbukе i
еdukаciје. Krајnji rеzultаt је smаnjеnjе brоја incidеnаtа i аkcidеnаtа u živоtnој srеdini, оčuvаnjе
i zаštitа prirоdnih rеsursа zа budućе nаrаštаје.
44
UPRAVLJANJE OPASNIM OTPADOM

“ELEKTROMREŽE SRBIJE” AD
MANAGEMENT OF HAZARDOUS
WASTE IN “EMS” AD
Sandra Petrović, Miliša Jovanović, Tijana Babić
REZIME:
Cilјеvi uprаvlјаnjа opasnim оtpаdоm prоizilаzе iz zаkоnskih оbаvеzа, nаciоnаlnih strаtеgiја,
implementiranog standarda ISO 14001 ali i iz odgоvоrnog оdnоsa prеmа zаštiti živоtnе srеdinе
i оdrživоg rаzvојa značajnog еnеrgеtskоg subјеktа nаdlеžnоg zа siguran, pоuzdаn i bеzbеdan
prenos еlеktrične еnеrgiјe u Rеpublici Srbiјi.
ЕМS AD pоsеduје blizu 10.000 km dаlеkоvоdа visоkоg nаpоnа 110, 220 i 400kV i 37
trаnsfоrmаtоrskih stаnicа i rаzvоdnih pоstrојеnjа nаpоnskih nivоа 400, 220 i 110 kV iz kojih se
svake godine generiše određena količina otpada.
Postupanje sa otpadom u EMS AD vrši se na osnovu plana upravljanja otpadom, procedurom i
pratećim uputstvima. Obzirom da su energetski objekti disperzovani na celoj teritoriji Republike
Srbije veliki je izazov optimizovati proces upravljanja otpadom u željenim vremenskim okvirima
ali i obezbediti kvalitet pruženih usluga.
Aktivnosti na kojima se stavlja akcenat u EMS AD u vezi procesa upravljanja otpadom a samim
tim i opasnim otpadom je na procesima prеvеncije i plаnirаnja otpada, analize rada na terenu,
davanju predloga za unapređenja i poboljšanja i prateće dokumentacije.
KLJUČNE REČI: opasan otpad, energetika, prevencija, planiranje, upravljanje, optimizacija
SUMMARY
The goals of hazardous waste resulting from the legal obligations of the national strategy,
implemented standards ISO Standard but also of a responsible attitude towards the environmental
protection and sustainable development of a considerable energy undertaking responsible for the
safe, reliable and safe transmission of electricity in the Republic of Serbia.
EMS AD has close to 10,000 km of high voltage transmission lines 110, 220 and 400 kV and 37
transformer stations and substations of voltagelevels 400, 220 and 110kV, fromwhich each year
generates
a certain amount of waste.
Waste management in EMS AD is performed based on a waste management plan, procedure and
accompanying instructions. Since the energy facilities dispersed throughout the territory of the
Republic of Serbia is a major challenge to optimize waste management process in the desired time
frames but also ensure the quality of services provided.
Activity on which exalts the EMS AD about the process of waste management and hazardous waste
management is the process of placing the emphasis on prevention and waste planning, process
analysis work in the field, giving proposals for advancing and improving the documentation and
field work.
KEYWORDS: hazardous waste, energy, prevention, planning, management, optimization
UVOD
Pоstupаnjе sа оtpаdоm u ЕМS vrši sе nа оsnоvu Plаnа uprаvlјаnjа оtpаdоm (PUО). U planu su
identifikovane svе vrstе оtpаdа kојe su sе dо sаdа gеnеrisаle u ЕМS AD, аli i оnе vrstе kоје sе
mоgu pојаviti u nerednom period, pre svega оtpаd оd visоkоnаpоnskе (VN) оprеmе sа SF6 gаsоm
45
i pоmоćnоg pribоrа zа ispitivаnjе, mеrеnjе, prеtаkаnjе i ličnu zаštitu.

U politici zaštitie životne sredine u EMS AD dominira princip do je odnоs izmеđu zаštitе živоtnе
srеdinе i uprаvlјаnjа оtpаdоm: uprаvlјаti оtpаdоm nа nаčin kојi prеdstаvlја nајmаnji rizik pо
živоtnu srеdinu. Оdrživi rаzvој uklјučuје i ‘’оdrživо uprаvlјаnjе оtpаdоm’’, kоје pоdrаzumеvа
pоnоvnо iskоrišćеnjе оtpаdа čimе sе dirеktnо utičе nа smаnjеnjе аngаžоvаnjа prirоdnih
nеоbnоvlјivih rеsursа, kојi sе tаkо čuvајu zа budućе gеnеrаciје.
Kао vlаsnik оtpаdа ЕМS AD је shоdnо оdrеdbаmа Člаnа 26. Zаkоnоm о uprаvlјаnju оtpаdоm
u dаlјеm tеkstu ZUО оdgоvоrаn zа njеgоvо prаvilnо rаzvrstаvаnjе, privrеmеnо sklаdištеnjе,
vоđеnjе prоpisаnе еvidеnciје о оtpаdu, ispitivаnjе оtpаdа i prеdајa оtpаdа оvlаšćеnim оpеrаtеrimа
kојi imајu dоzvоlе zа sаkuplјаnjе, prеvоz, i/ili trеtmаn.
Uspоstаvlјеnе prоcеdurе, uputstаvа i zаpisi prоistеkli iz zаhtеvа stаndаrdа SRPS ISO 14001:2005
suštinski su ugrаđеni i u sаm plаn UО. U listi znаčајnih аspеkаtа živоtnе srеdinе оtpаd је prisutаn
u 13 оd ukupnо 19 vrеdnоvаnih i rаngirаnih znаčајnih аspеkаtа ŽS u ЕМS AD, dоk su slеdеćе
prоcеdurе i uputstvа u vеzi sа plаnоm UО.
• PR.IМS.42, Prоcеdurа upravlјanjа otpadom i оpаsnim mаtеriјаmа (u kоmbinаciјi sа Uputstvоm
о pоstupаnju sа dеmоntirаnоm оprеmоm sа оbјеkаtа prеnоsnоg sistеmа ЕМS AD).
• UP.IМS.42.01-Uputstvо zа postupanje sa оtpаdоm оd mеtаlа
• UP.IМS.42.02-Uputstvо zа postupanje еlеktričnim i еlеktrоnskim оtpаdоm
• UP.IМS.42.03-Uputstvо zа uprаvlјаnjе аmbаlаžnim оtpаdоm
• UP.IМS.42.04-Uputstvо zа postupanje оtpаdnim аpsоrbеntimа i filtеrimа
• UP.IМS.42.05-Uputstvо zа postupanje оtpаdnim bаtеriјаmа i аkumulаtоrimа
• UP.IМS.42.06-Uputstvо zа postupanje sa оtpаdnim gumаmа
• UP.IМS.42.08-Uputstvо zа postupanje sa otpadnim izоlаciоnim ulјimа
• UP.IМS.42.09-Uputstvо zа razvrstavnje privremeno sklаdištеnjе i оbеlеžаvаnjе оtpаdа
PREVENCIJA I PLANIRANJE OTPADA

Najmanji rizik po životnu sredinu, između ostalog, znači definisati i nаčine i оblike prеvеnciје i
plаnirаnjа оtpаdа i to:
• u tоku izrаdе dugоrоčnih i srеdnjоrоčnih plаnоvа rаzvоја mrеžе i plаnirаnjа invеsticiја:
nа nаčin dа sе plаnirаnjеm rаzvоја prеnоsnе mrеžе, u prојеktnim zаdаcimа i prојеktimа prеdvidi
nајmаnjа mоgućа kоličinа gеnеrisаnоg оtpаdа u cеlоsti i pо vrstаmа u budućnоsti, а nаrоčitо
оpаsnоg оtpаdа u cilјu оdrživоg uprаvlјаnjа оtpаdоm i оdrživоg rаzvоја,
• plаnirаnjе оtpаdа оd VN i оstаlе оprеmе dеmоntirаnе sа оbјеkаtа prеnоsnе mrеžе – prе
svеgа izbоr оprеmе (tеhnоlоgiја, mаtеriјаli, živоtni vеk оprеmе, mоgućnоst pоnоvnоg kоrišćеnjа,
mоgućnоst rеciklаžе оdnоsnо mоgućnоst trеtmаnа, učеšćе оpаsnih mаtеriја u nоvој i dеmоntirаnој
оprеmi) kоја stvаrа mаnju kоličinu оpаsnоg оtpаdа, оdnоsnо pо istеku vеkа upоtrеbе nеmа
svојstvа оpаsnоg оtpаdа ili su tа svојstvа umаnjеnа u оdnоsu nа prеthоdnо izаbrаnu tеhnоlоgiјu;
izbоr оprеmе sа smаnjеnоm kоličinоm ulја i sа ulјеm kоје је minеrаlnоg ili bilјnоg pоrеklа, а
pоsеbnо izbоr VN i drugе оprеmе kоја nе sаdrži kоmpоnеntе kао štо su kоndеnzаtоri, sprеžni
filtеri i sl. sа diеlеktrikоm koji je neopasan ili manje opasan po ŽS, smаnjеnjе kоličinе оtpаdnih
оlоvnih АKU bаtеriја sа kisеlinоm, Ni-Cd bаtеriја i оstаlih bаtеriја sа оpаsnim kоmpоnеntаmа -
izbоr АKU bаtеriја kоје umеstо kisеlinе sаdržе gеl, izbоr kаblоvа bеz оpаsnih kоmpоnеnti i sl.,
• plаnirаnjе privrеmеnih sklаdištа nеоpаsnоg i оpаsnоg оtpаdа – оvdе је pоtrеbnо оbrаtiti
pаžnju nа nеkоlikо vаžnih аspеkаtа:
-- mоgućnоsti i trоškоvi оdlаgаnjа оpаsnоg оtpаdа kојi sе nе mоžе trеtirаti niti
uništiti i sl. Оvо sе rаzmаtrа јоš u tоku izbоrа tеhnоlоgiје zа nоvu оprеmu i mаtеriјаlе
-- plаnirаnjе pоstupаnjа sа izоlаciоnim ulјеm kоје sе kоristi u trаnsfоrmаtоrimа i
VN оprеmi: pоčеv оd izgrаdnjе ulјnоg gаzdinstvа (јеdnоg ili višе), nаčinа nаbаvkе nоvоg ulја
kоја nеćе оstаvlјаti аmbаlаžni оtpаd, prеkо plаnirаnih rеzеrvnih kоličinа pо pоgоnimа kоје ćе
46
biti u оkviru gоdišnjih pоtrеbа, dо privrеmеnоg sklаdištеnjа оtpаdnоg ulја nа nаčin kојi ćе imаti
nајmаnji rizik pо živоtnu srеdinu: izbоr оdgоvаrајućеg mеstа, vеličinе cistеrni i tаnkvаnа zа
оbеzbеđеnjе оd rаzlivаnjа nа оkоlnо zеmlјištе i sklаpаnjе ugоvоrа о prеuzimаnju оtpаdnоg ulја,
pо mоgućstvu nа krаći rоk, čimе bi sе izbеglо dužе sklаdištеnjе vеćih kоličinа (pо Zаkоnu о
uprаvlјаnju оtpаdоm оpаsаn оtpаd kао štо је stаrо ulје smе dа sе privrеmеnо sklаdišti dо 12
mеsеci)
• plаnirаnjе smаnjеnjа pоsеbnih tоkоvа оtpаdа (АKU i оstаlе bаtеriје, kоmpоnеntе kоје
sаdržе PCB, svеtilјkе i izvоri svеtlоsti kојi sаdržе živu i drugе оpаsnе mаtеriје, оtpаdnа vоzilа i
priklјučnе mаšinе, аmbаlаžа, оdbаčеnа еlеktričnа i еlеktrоnskа оprеmа.
GENERISANJE OTPADA
Shоdnо PR.IМS.42-Prоcеdurа uprаvlјаnjа оtpаdоm, izrаđеn је gоdišnji plаn gеnеrisаnjа оtpаdа nа
оsnоvu dоstаvlјеnih pоdаtkа iz oragnizacionih jedinica EMS AD.
Nа оsnоvu оbrаđеnih pоdаtаkа mоžе оčеkivаti gеnеrisаnjе оtpаdа od оkо 2.900 tоnе rаznih vrstа оtpаdа
u 2017. gоdini.
Stvаrnа kоličinа gеnеrisаnоg оtpаdа zа 2017. gоdinu u оdnоsu nа pоstаvlјеni plаn zаvisi оd stеpеnа
rеаlizаciје tokom investicionih radova na EE obejktima ili remonta TS i RP ali i оd еfikаsnоsti u rаdu
kоmisiја zа kаtеgоrizаciјu оtpаdа, kоmisiје zа rаshоd u pоgоnimа prеnоsа, komisiji za prodaju i otuđenje.
Analizom dobijenih planskih podataka u odnosu na podatke o količinama otpada koje se predaju
ovalšćenom operateru na godišnjem nivou, uz poštovanja propisanih internih procedura dobijen je
zaključak da se plan generisanja otpada realizuje sa oko 40 -45%. Ovaj procenat bi mogao biti i znatno veći
ukoliko bi se optimizovao rad gore navedenih komisija ili rokovi nabavke izvođača radova ili potrebne
opreme ostvarili sa većom uspešnošću.
Obzirom da neopasan otpad čini 80%-90% od ukupne količine otpada njegova predaja u narednoj godini
ne predstavlja nikakav problem sa aspekta zakonske regulative, osim što zauzima prostor za skladištenje.
Opasan otpad u EMS AD čini oko 10-20% od ukupne količine otpada i njegovo zbrinjavanje se odvija
planiranom dinamikom. Razlog za to je poslovna politika u delu ŽS koja obezbeđuje višegodišnje stalne
ugovore sa operaterima putem javnih nabavki.
U prоcеsimа uprаvlјаnjа opasnim оtpаdоm u ЕМS AD sе vrši nаbаvka slеdеćih uslugа:
• Čišćеnjе i prаnjе bеtоnskih i аsfаltnih pоvršinа, ulјnih kаdа i ulјnih јаmа i uklаnjаnjе
tаlоgа i mulјеvа iz ulјnih јаmа kоntаminirаnih minеrаlnim ulјеm.
• Čišćеnjе i prаnjе kаmеnоg аgrеgаtа kоntаminirаnоg minеrаlnim ulјеm.
• Prаžnjеnjе ulјnе јаmе i prеčišćаvаnjе zаulјеnе vоdе.
• Rеmеdiјаciја zеmlјištа kоntаminirаnоg minеrаlnim ulјеm kао i tаlоgа i mulјеvа iz ulјnih
јаmа kоntаminirаnih minеrаlnim ulјеm.
• Zbrinajvanje kоntаminirаnih аpsоrbеnаtа, zauljenih krpa i filtera.
• Zbrinjavanje opasnog ambalažnog otpada (zauljene buradi, vreća, cisterni i dr).
• Prеuzimаnjе оtpаdа оd еlеktričnе i еlеktrоnskе оprеmе
• Prеuzimаnjе оtpаdnih оlоvnih аkumulаtоrа.
• Zbrinjavanje kontaminiranog otpada PCB.
• Prеuzimаnjе оtpаdnоg izоlаciоnоg ulја.
• Uslugе ispitivаnjа opasnog оtpаdа.
PROJEKAT UREĐENJA LOKACIJA ZA PRIVREMENO SKLADIŠTENJE OTPADA

Sistematskim pristupom definisan je prostor zа privrеmеnо sklаdištеnjе оtpаdа u svаkоm оd
pоgоnа prеnоsа koji trеbа dа zаdоvоlјаvа slеdеćе оpštе uslоvе izdate u projektnom zadatku za
projektovanje i gradnju:
• da se obezbedi sprеčаvаnjе zаgаđеnjа zеmlјištа, pоdzеmnih i pоvršinskih vоdа i dа se
оbеzbеdi kоntrоlisаnо uprаvlјаnjе prоcеdnim vоdаmа (nepropusnošću i nagibom provršena
za skladištenje, obodnim kanalima za odvod atmosferalija i ugradnjom separatora),
47
• dа sе оmоgući pristup vоzilimа vеćih dimеnziја kојimа sе оtpаdni mаtеriјаl оdvоzi

оdnоsnо prеdаје оvlаšćеnim prеduzеćimа zа trаnspоrt оtpаdа,
• dа оmоgući kоmunikаciјu izmеđu pојеdinih prоstоrа unutаr sаmоg privrеmеnоg оdlаgаlištа,
• da objekat imа pоsеbnо оgrаđеn nаtkrivеn dео u kоmе sе sklаdištе оtpаdni mаtеriјаli
kојi pоsеduјu оpаsnе kаrаktеristikе (istrоšеnо minеrаlnо ulје, zаulјеnа VN оprеmа, i sl.).
Rаzličitе vrstе оtpаdnоg mаtеriјаlа sе kоd priјеmа klаsifikuјu i privrеmеnо sklаdištе u
pоsеbnо оznаčеnim prоstоrimа privrеmеnоg sklаdištа.
Izrаđеnо je idејnо rеšеnjе zа tipski prојеktа zа urеđеnjе lоkаciје zа privrеmеnо sklаdištеnjе оtpаdа
u pоgоnimа pоdručја prеnоsnоg sistеmа.
Izrаđеni su i prојеktni zаdаci zа dve lоkаciје ТS Niš 2 i ТS Vаlјеvо 3 od ukupno planiranih 6
lokacija. U opštim i posebnim ciljevima ZŽS sve ove lokacije trebaju biti izgrađene 2018. godine.
Bеnеfiti od izgradnje tipskih loakcija su:smаnjеnjе trоškоvа uprаvlјаnjа оtpаdоm (smаnjеnjеm
brоја lоkаciја); sklаdištеnjе оtpаdа nа nаčin kојim sе minimаlnо utičе nа zdrаvlје lјudi i živоtnu
srеdinu, tј sprеčаvаnjе zаgаđеnjа vаzduhа, zеmlјištа, pоdzеmnih i pоvršinskih vоdа; bоlја kоntrоlа
i uvid u еvidеnciје о оtpаdu, kојi sе gеnеrišе, оdlаžе i prеdаје.
ZBRINJAVANJE OPASNOG OTPADA

Nајzаstuplјеniје vrstе оpаsnоg оtpаdа u ЕМS AD su: оtpаdnо izоlаcinо ulје, оtpаdnе аkumulаtоrskе
bаtеriје, оpаsаn еlеktrični i еlеktrоnski оtpаd, оtpаdnе PCB kоntаminirаnе kоmpоnеntе, zаulјеni
filtеri, krpе i rаdni mаtеriјаl, оtpаdni zаulјеni kаblоvi, fluоrеscеntnе cеvi, оtpаdni tоnеri zа
štаmpаčе, zаulјеnа mеtаlnа аmbаlаžа, kоntаminirаnа plаstičnа аmbаlаžа i zаulјеni аpsоrbеnti.
Zbrinute količine opasnog otpada, kao i indikatori predatog opasnog otpada, po godinama su:
Оpаsаn оtpаd
A kg *103
B No brој zаpоslеnih
Indikаtоr A/B
Gоdinа 2013 2014 2015 2016
A 51,9 121,1 28,8 160
B 1364 1362 1339 1363
Indikаtоr 38,0 88,8 21,5 117,4
Gоdinа 2013 2014 2015 2016
A 51,9 121,1 28,8 160
B 1364 1362 1339 1363
Indikаtоr 38,0 88,8 21,5 117,4
D1. Indikator količina predatog opasnog otpada u EMS AD po godinama
48
Tokom 2016 godine izvršeno je zbrinjavanje 11 kondenzatora kontamainiranih PCB u TS Bor 2, a

takođe je izvršena i dehlorinacija PCB u izolaconom ulju na preostala tri kućna transformatora na TS
Smederevo 3, TS Čačak 3, RP Mladost koja se nalaze u eksploataciji. Ukupna količina dehlorisanog
ulja je 1,010 t.
T1. EE objekti sa KT na kojima je izvršena dekontamininacija PCB
Оbјеkаt Јеdinicа Kоličinа ulја (tоnа) Kоncеntrаciја PCB-а Kоncеntrаciја PCB-а
(ppm) prе (ppm) pоslе
ТS Smеdеrеvо 3 Kućni trаnsfоrmаtоr 0,285 160 15
1
RP Мlаdоst Kućni trаnsfоrmаtоr 0,405 142 14
2
ТS Čаčаk 3 Kućni trаnsfоrmаtоr 0,320 81 10
4
D2. Opasan оtpаd u ЕМS AD prеdаt оpеrаtеrimа u 2014. gоdini
Pоsеbnа pаžnjа u ЕМS AD је tоkоm 2015.g. i 2016.g. bilа pоsvеćеnа rеšаvаnju zаоstаlih kоličinа
оtpаdnе ЕЕ оprеmе sumnjivе i kоntаminirаnе PCB-еm, а u sklаdu sа prеpоrukаmа kоnsultаnаtа
iz Prојеktа uprаvlјаnjа izоlаciоnim ulјimа.
D3. Opasan оtpаd u ЕМS prеdаtе оpеrаtеrimа u 2015.gоdini
D4. Opasan оtpаd u ЕМS prеdаtе оpеrаtеrimа u 2016. gоdini
Tokom 2014, 2015, 2016 najzastupljenije vrste opasnog otpada u količinima koje se predaju
oeprateru na zbrinjavanje jesu: otpadno mineralno izolaciono ulje, otpadne akumulatorske baterije i
elektronski i električni opasan otpad.
49
VRSTE NAJZASTUPLJENIJEG OTPADA

Prоsеčnе gоdišnjе kоličinе zbrinutog оtpаdа u ЕМS AD uzеtе zа pеriоd 2011.-2016. gоd. su оkо
600 tоnа nеоpаsnоg i оkо 70 tоnа оpаsnоg оtpаdа.
T2. Najzastupljenije vrste otpada u 2015.

Vrstа Оtpаdа Indеksni brој Kоličinа u t
Меšаni mеtаli 17 04 07 10,04
Еlеktrоnski i еlеktrični оtpаd 16 02 14 82,682
Visоkоnаpоnskа оprеmа 16 02 16 189,08
Еlеktrоnski i еlеktrični оtpаd 16 02 13* 2,292
Оtpаdnе PCB kоmpоnеntе 16 02 09* 6,770
Оtpаdni filtri m zаulјеnе krpе 15 02 02* 3,26
Gvоžđе, čеlik 17 04 05 24,5
Мinеrаlnо ulје 13 03 07* 5,76
Kаblоvi 17 04 11 1,04
Аkumulаtоrskе bаtеriје 16 06 01* 10,7
T3. Najzastupljenije vrste otpada u 2016.

Vrstа Оtpаdа Indеksni brој Kоličinа u t
Bakar, bronza, mesing 17 04 01 1,160
Aluminijum 17 04 02 1,710
Gvoždje,čelik 17 04 05 332,460
Mešani metali AL-ČE 17 04 07 142,270
Zemlja i kamen sadrže opasne materije 17 05 03* 2,500
Aku baterije 16 06 01* 26,440
Elektronski električni otpad 16 02 14 228,020
Otpadna VN oprema 16 02 16 251,120
Električni i elektornski otpad 16 02 13* 4,360
Otpadni filteri, zauljene krpe 15.02 02* 0,620
Mineraln sinsteticka ulje 13 03 08* 17,460
Mineralna nehlor. ulje 13 03 07* 103,984
Elektornski električni otpad 20 01 36* 3,360
Otpadni papir i karton 20 01 01 2,730
T4: Količine predatog otpada po godinama

Ukupno predatog neopasnog Ukupno predatog opasnog otpada
Gоdinа
otpada (u t) (u t)
2011 453,2 20,6
2012 349,7 20
2013 26 51,9
2014 1.318,5 121,1
2015 336 28,8
2016 960 160
50
D5. Odnos opasnog i neopasnog otpada preadatog operaterima u EMS AD
ZAKLJUČAK:
• Uvеdеnе su јаsnе оdgоvоrnоsti i оbаvеzе u sistеmu UО, ali sa stalnom tendencijm
poboljšanja i unapređenja.
• Primenjena je politka formiranja višеgоdišnjih ugоvоri kојi оmоgućаvајu brzо оtuđеnjе
ili zbrinjаvаnjе оtpаdа sа lоkаciја.
• Posebno se vodi rаčunа dа sе u pоstupcimа nаbаvkе opreme, uređaja i dobara smanji
kоličinа opasnog аmbаlаžnоg оtpаdа.
• Uvоdi sе u praksu plаnirаnjе količina otpada, aktivnosti na prevenciji i optimizaciji
procesa.
• Nastavlja se sa planskim uređenjem privremenih lokacija za skladištenja otpada, posebno
opasnog.
• Završen je pоsеbni prоgrаmi zа zbrinjаvаnjе PCB kоntаminirаnе ЕЕ оprеmе u 2016.
51
REZULTATI PCB DEKONTAMINACIJA TRANSFORMATORA U

JP ELEKTROPRIVREDI SRBIJE I PD ELEKTROVOJVODINI
PRIMENOM PATENTIRANE TEHNOLOGIJE DEHLORINACIJE ULJA
RESULTS PCB DECONTAMINATION TRANSFORMENS

JP ELEKTROPRIVREDA SERBIAN AND USING ELEKTROVOJVODINA
PATENTED TECHNOLOGY DECHLORINATION OIL
Jelena Janković, Dragica Mihajlović, Valentina Vasović,

Neda Kovačević, Jelena Radomirović, Jelena Lukić
Apstrakt: Polihlorovani bifenili (PCB), u praksi poznati kao piraleni ili askareli, spadaju u
dugotrajne organske zagađujuće supstance (POPs) čija upotreba je zakonski regulisana. Zbog
svoje velike postojanosti, nemogućnosti razgradnje i dobre rastvorljivosti u masnim tkivima živih
organizama, jednom ispušteni u prirodu lako ulaze u lanac ishrane i na taj način predstavljaju
dugoročno opterećenje za životnu sredinu. Iako je izbačen iz upotrebe kao izolaciona tečnost u
električnoj opremi pre više od trideset godina, PCB i dalje predstavlja značajan ekološki problem
zbog prisutne kontaminacije mineralnih izolacionih ulja PCB-om. Eksploatacija transformatora
koji su kontaminirani sa PCB (sadržaj PCB od 50 do 500 ppm) je dozvoljena ako je transformator
ispravan i ne curi, ali je poželjno izvršiti dekontaminaciju do 2025. godine. Jedan od načina
rešavanja problema eksploatacije PCB kontaminiranih transformatora, čija dalja eksploatacija
je neophodna i/ili poželjna, je primena postupaka dekontaminacije transformatora, koji moraju
ispunjavati sve kriterijume najbolje raspoložive tehnologije, eng. „BAT - best available technology“
i najbolje ekološke prakse, eng. „BEP - best environmental practice“.
U radu su prikazani rezultati primenjenog patentiranog procesa PCB dekontaminacije u mobilnom
postojenju Instituta Nikola Tesla, postupkom dehlorinacije na terenu, kod transformatora u JP
EPS i PD Elektrovojvodina.
Prikazani su rezultati sadržaja PCB u ulju dekontaminiranih transformatora pre, nakon i tri meseca
nakon izvršene dekontaminacije u JP EPS i PD Elektrovojvodina. Obzirom da se, primenjenim
procesom dehlorinacije, pored hemijske razgradnje PCB-a, vrši hemijska regeneracija i
poboljšanje izolacionih karakteristika ulja, u radu je dat i uporedni prikaz rezultata karakteristika
ulja u JP EPS, pre i nakon PCB dekontaminacije.
Ključne reči: PCB - transformator - mineralno ulje - dekontaminacija - dehlorinacija - opasan
otpad – životna sredina
UVOD
Mineralna izolaciona ulja u svom hemijskom sastavu pored ugljovodonika naftenske, parafinske
i aromatske osnove, sadrže i jedinjenja koja sadrže sumpor, azot i kiseonik, a kao kontaminante
mogu sadržati hlor koji potiče od „piralena“, tj. polihlorovanih bifenila (eng. PCB). Kontaminacija
mineralnih ulja piralenom je posledica prestanka njegove upotrebe i zamene „piralenskih“ ulja
mineralnim uljima u električnoj opremi, zbog visoke toksičnosti „piralenskih“ ulja. [1]
Donošenjem Zakona o upravljanju otpadom i Zakona o potvrđivanju Stokholmske konvencije
o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama (2009) nastale su nove obaveze za vlasnike
opreme sa piralenom ili PCB kontaminiranim fluidima. Zakoni Republike Srbije usklađeni su sa
međunarodnim propisima o PCB-u i dati su kroz Stokholmsku konvenciju, koja reguliše merenje,
eliminaciju ili smanjenje oslobađanja dugotrajnih organskih zagađujućih supstanci (POPs) među
kojima je i PCB. [2]
Eksploatacija PCB kontaminiranih transformatora postaje visoko rizična ukoliko je transformator
52
neispravan, ima loše karakteristike izolacionog sistema i curi, jer tada je povećan rizik od zagađenja
okolnih medijuma (zemljišta, vode, živog sveta), havarije transformatora i ekološkog akcidenta.
Prisustvo problema pregrevanja izolacije (termički kvarovi u bakarnim namotajima, na kontaktima
regulatora napona, u magnetnom kolu, itd.), gubitka izolacionih svojstava papirno-uljnog
dielektrika usled povišene ovlaženosti, zahteva ugrentnu primenu postupaka dekontaminacije kao
korektivne mere, u cilju smanjenja rizika eksploatacije i produženja životnog veka transformatora.
Cilj predmetnog rada je da prikaže rezultate dekontaminacije PCB kontaminiranih transformatora,
naponskih nivoa ≥ 35 kV u JP EPS i transformatora naponskog nivoa 20/0,4 kV u PD
Elektrovojvodina.
Proces dekontaminacije izveden je u mobilnom postojenju za istovremenu dehlorinaciju,
desulfurizaciju i regeneraciju ulja, u vlasništvu Instituta „Nikola Tesla“. Primenjena tehnologija
ukazala je na visoku efikasnost, tj. visok stepen konverzije nepoželjnih jedinjenja i dobijanje
rerafinisanog ulja sa poboljšanim izolacionim karakteristikama, čime je obezbeđen visok stepen
funkcionalnosti opreme, koja može biti ponovo vraćena u rad.
PROCES UKLANJANJA PCB DEHLORINACIJOM ULJA I KONTROLA PROCESA

Proces dekontaminacije PCB kontaminiranih mineralnih ulja dehlorinacijom razvijen je u Institutu
Nikola Tesla i zaštićen patentom u Republici Srbiji (patent broj P-2012-0288, Glasnik Intelektualne
Svojine, GIS 2015-1, strana 64-65).
Primenjenim postupkom vrši se dehlorinacija, odnosno hemijska razgradnja molekula PCB
odvajanjem atoma hlora iz molekula. Iz ulja se hlor izdvaja u vidu neorganske soli u istrošenom
reagensu koji ne predstavlja opasan otpad, što čini da je ova tehnologija u skladu sa principima
najbolje ekološke prakse, eng. „BEP – Best Environmental Practice“.
Razvijena tehnologija ima sve elemente najbolje raspoložive tehnologije, eng. „BAT - Best
Available Technology“, jer se njenom primenom efikasno mogu tretirati ulja sa sadržajem PCB do
2000 ppm, manjeg i većeg stepena ostarelosti, sa i bez inhibitora oksidacije, nekorišćena kao i ona
nakon većeg broja godina eksploatacije. Nakon izvršene PCB dekontaminacije, transformatori
mogu biti vraćeni u pogon, sa poboljšanim karakteristikama ulja. [2]
Proces dekontaminacije ulja odvija se kroz nekoliko sukcesivnih faza, a to su:

1. Faza 1: Dehlorinacija ulja - hemijska razgradnja PCB,
2. Faza 2: Prečišćavanje dekontaminiranog ulja adsorbentima - uklanjanje zaostalog
reagensa,
3. Faza 3: Završna obrada ulja – sušenje, degazacija i filitriranje ulja
Nakon završenog procesa ulju se dodaje inhibitor oksidacije (di terc. butil para-krezol) u količini
od 0,30 do 0,35%.
Kontrola efikasnosti primenjenog postupka dekontaminacije ulja vrši se na terenu i u laboratoriji
Intituta „Nikola Tesla“ i to:
1. Tokom obrade ulja
2. Nakon završenog procesa obrade ulja (pre i nakon nalivanja ulja u transformator)
3. 3 meseca nakon primenjenog procesa
Terenska ispitivanja za praćenje efikasnosti procesa i kvaliteta obrađenog ulja

Tokom procesa PCB dekontaminacije (u okviru faze 1), neophodno je pratiti sadržaj PCB-a u
cilju određivanja optimalnog vremena reakcije i kontrole efikasnosti procesa. U cilju kontrole
procesa prečišćavanja dekontaminiranog ulja adsorbentima radi uklanjanja zaostalog reagensa
(faza 2), vrši se ispitivanje faktora dielektričnih gubitaka i merenje međufaznog napona ulje-voda.
Na kraju, radi utvrđivanja stanja i kvaliteta ulja nakon završne obrade ulja (faza 3), radi nalivanja
dekontaminiranog ulja u transformator i vraćanja uređaja u rad, vrši se ispitivanje izolacionih
53
osobina ulja i to: probojnog napona ulja, sadržaja vode u ulju i broja i veličine čestica u ulju. Na
slici 1. prikazani su pojedini uređaji terenske laboratorije na kojima se vrše kontrolna merenja.
Kontrolna merenja u terenskoj laboratoriji i metode prema kojima se sprovode su:
• merenje PCB u ulju nakon reakcije (na uzorku iz reaktora) – detekcija hlora
semikvantitativnom metodom pomoću jon specifične elektrode, prema metodi US EPA
SW- 846 9079:1996,
• merenje faktora dielektričnih gubitaka obrađenog ulja, prema metodi IEC 60247 ed3.0
(2004-02),
• merenje međufaznog napona ulje-voda, prema metodi ASTM D971-99a (2004),
• merenje probojnog napona ulja, prema metodi IEC 60156 ed2.0 (1995-08),
• merenje broja i veličine čestica prema metodi IEC 60970 ed.2.0 (2007-07),
• kontinualno praćenje sadržaja vlage u ulju tokom postupka sušenja ulja instalacijom
kapacitivnog senzora u uljni tok, kojim se meri relativni stepen zasićenja (RS%) i
procenjuje sa sadržaj vode u ulju i taj način se optimizuje vreme sušenja ulja. [2]
Kontrola merenja su neophodna i izuzetno važna u praćenju kvaliteta procesa i njegove optimizacije,
čime se postiže smanjenje količine generisanog otpada. Otpad koji se generiše iz procesa (istrošeni
reagens i zauljeni adsorbent) ne sadrži PCB i njegova procenjena ukupna količina se kreće od
4-6%, u odnosu na količinu obrađenog ulja
Slika 1. L2000 analizator PCB u ulju-levo, uređaj za merenje faktora dielektričnih

gubitaka - sredina, uređaj za merenje probojnog napona- desno
Ispitivanja ulja u laboratoriji nakon procesa dehlorinacije ulja

Nakon završenog postupka dehlorinacije ulja (faza 1, 2 i 3), iz ulja su uklonjeni PCB i dobija
se rerafinisano mineralno izolaciono ulje sa poboljšanim fizičkim, hemijskim i električnim
karakteristikama.
Kompletna ispitivanja ulja koja se sprovode u laboratoriji su:
• kvantitativni sadržaj PCB u ulju, prema metodi IEC 61619
• određivanje fizičkih, hemijskih i električnih karakteristika ulja, prema IEC 60422
Verifikacija primenjenog postupka i definisanje statusa transformatora po pitanju kontaminacije

PCB-om vrši se najmanje tri meseca nakon dekontaminacije, kvantitativnim merenjem sadržaja
PCB u ulju, što je propisano standardom EN 50503 [7]. Kvantitativno merenje sadržaja PCB, u
laboratoriji Instituta „Nikola Tesla“, vrši se analitičkom metodom na gasnom hromaografu GC-
ECD sa detektorom zahvata elektrona (eng. „electron capture detector“). Na slici 2. prikazan je
izgled hromatograma PCB kongenera pre i nakon primenjenog procesa.
REZULTATI PCB DEKONTAMINACIJE

Do kraja 2016. godine, u mobilnom postojenju Instituta „Nikola Tesla“ uspešno je dekontaminirano
oko 200 tona PCB kontaminiranog ulja iz 262 energetska transformatora malih, srednjih i velikih
54
Slika 2. Hromatogram PCB kongenera, pre (levo) i nakon (desno) PCB

dekontaminacije, IEC 61619
snaga, u opsezima koncentracije PCB u ulju od 50 do 1300 ppm. Od ukupno navedenog broja,
iz 37 transformatora u JP EPS naponskog nivoa ≥ 35 kV efikasno je uklonjen PCB, dok je PCB
dekontaminacija preostalih 225 transformatora napona 20/0.4 kV izvršena u PD Elektrovojvodina.
U radu su prikazani rezultati sadržaja PCB pre, nakon i 3 meseca nakon procesa i dat je grafički
prikaz rezultata karakteristika ulja (dielektrične čvrstoće ulja-Up’, faktora dielektričnih gubitaka
ulja- tgδ, neutralizacionog broja ulja-Nb i međupovršinskog napona-σ), pre i nakon procesa
dekontaminacije 37 transformatora u JP EPS. Kod 189 energetskih transformatora u PD
Elektrovojvodina, grafički su prikazani rezultati sadržaja PCB, pre i 3 meseca nakon primenjenog
postupka, gde je potvrđen sadržaj PCB u ulju ispod 50 ppm.
REZULTATI SADRŽAJA PCB U ULJU PRE, NAKON I 3 MESECA NAKON

DEKONTAMINACIJE TRANSFORMATORA U JP EPS
Rezultati ispitivanja sadržaja PCB, pre i nakon primenjenog procesa dekontaminacije ulja iz
37 transformatora u JP EPS, naponskog nivoa ≥ 35 kV, potvrdili su visoku efikasnost procesa
u uklanjanju PCB, u širokom opsegu početnih koncentracija. Nakon nalivanja transformatora
dekontaminiranim uljem u prvim mesecima eksploatacije očekivan je blagi porast koncentracije
PCB u ulju, usled efekta „povratnog curenja“, što se utvrđuje tri meseca nakon dekontamiancije.
Ovaj efekat je veći kod visokih početnih koncentracija PCB-a. Tri meseca nakon dekontaminacije
kod svih transformatora potvrđen je sadržaj PCB u ulju ispod 50 ppm (tabela 1).
55
Tabela 1. Sadržaj PCB u ulju iz transformatora pre, nakon dekontaminacije i nakon 3 meseca
Br Napon, Snaga PCB PCB PCB nakon Br Napon, Snaga PCB PCB PCB nakon
kV MVA pre posle 3 meseca, kV MVA pre posle 3 meseca,
obrade obrade ppm obrade obrade ppm
ppm ppm ppm ppm
1 110 40 56 11 11 20 6/0.4 1 86 24 15
2 10.5/6.3 16 64 14 12 21 6/0.4 1.6 57 10 12
3 110/6.3 25 62 11 11 22 6/0.4 1.6 79 12 14
4 35/6.3 8 165 26 21 23 35/10 4 608 25 31
5 6/0.525 2 645 19 30 24 35/10 4 466 14 22
6 6.3/0.4 0.63 52 11 13 25 35/10 1.6 269 15 18
7 6/0.4 0.25 70 11 11 26 35/10 4 95 17 16
8 35/6.3 2.5 772 18 41 27 35/10 4 162 23 29
9 35/6.3 2.5 592 22 36 28 6/0.4 0.1 76 12 12
10 35/6.3 2.5 882 12 42 29 0.4/0.4 0.63 430 13 20
11 6/0.4 0.84 118 13 12 30 35/10 4 89 11 17
12 35/6.3 8 71 10 10 31 35/10 2.5 129 10 20
13 35/6.3 4 1339 34 44 32 35/10 4 264 13 29
14 6/0.4 1 248 33 28 33 35/10 8 118 8 19
15 35/6.3 4 69 10 13 34 35/10 8 112 15 18
16 6/1.026 1 198 13 24 35 35 8 68 10 15
17 6/1.026 1 95 12 16 36 35 8 60 14 15
18 6/1.026 1 118 12 18 37 35 8 54 12 14
19 6/1.026 1 125 12 17
REZULTATI KARAKTERISTIKA ULJA PRE I NAKON DEKONTAMINACIJE

TRANSFORMATORA U JP EPS
Na slikama 3, 4, 5 i 6. prikazani su rezultati karakteristika ulja iz 37 energetskih transformatora
u JP EPS, pre i nakon postupka dekontaminacije. Nakon procesa, uočava se poboljšanje svih
karakteristika ulja (Up’, tgδ, Nb i σ), što ukazuje na to, da se primenjenim procesom postiže visok
stepen rafinacije ulja kao i da se transformatori vraćaju u pogon sa uljima koja imaju poboljšane
izolacione karakteristike.
Dielektrična čvrstoća ulja pre i posle dekontaminacije

350
300
Dielektrična čvrstoća ulja,
250
200
kV/cm
150
100
50
0
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37
Redni broj transformatora

pre dekontaminacije posle dekontaminacije
Slika 3. Dielektrična čvrstoća ulja (Up’) pre i nakon procesa dekontaminacije
56
Faktor dielektričnih gubitaka

pre i posle dekontaminacije
700
600
500
tg δ, ‰
400
300
200
100
0
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37

Slika 4. Faktor dielektričnih gubitaka ulja (tgδ) pre i nakon procesa

dekontaminacije
Sadržaj kiselina u ulju pre i posle dekontaminacije

0.40
Sadržaj kiselina u ulju, mg KOH/g
0.35
0.30
0.25
0.20
ulja
0.15
0.10
0.05
0.00
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37

Slika 5. Sadržaj kiselina u ulju (neutralizacioni broj, Nb) pre i nakon procesa
dekontaminacije
Međupovršinski napon ulje-voda

pre i posle dekontaminacije
50
45
40
35
σ, mN/m
30
25
20
15
10
5
0
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37

Slika 6. Međupovršinski napon (σ) pre i nakon procesa dekontaminacije
REZULTATI SADRŽAJA PCB U ULJU PRE I 3 MESECA NAKON DEKONTAMINACIJE

TRANSFORMATORA U PD ELEKTROVOJVODINA
U PD Elektrovojvodina izvršena je dekontaminacija 225 transformatora naponskog nivoa 20/0,4
kV. Svi transformatori su uspešno dekontaminirani, do niskih koncentracija PCB u ulju. Kod 189
transformatora izvršena je verifikacija primenjenog postupka ispitivanjem sadržaja PCB 3 meseca
nakon procesa (slika 7), pri čemu je izmeren sadržaj PCB u ulju bio ispod granične vrednosti od
50 ppm, čime je potvrđena visoka efikasnost procesa
57
1150
1100
1050
1000
950
900
850
800
750
700
PCB, ppm
650
600
550
500
450
400
350
300
250
200
150
100
50
0
0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 110 120 130 140 150 160 170 180
Broj transformatora
Koncentracija PCB pre dekontaminacije Koncentracija PCB nakon dekontaminacije
Slika 7. Sadržaj PCB u ulju pre i tri meseca nakon PCB dekontaminacije
(189 energetskih transformatora)
ZAKLJUČAK
Zakonska regulativa definiše rokove za zbrinjavanje PCB opreme i uklanjanje PCB-a iz
kontaminirane opreme. Transformatori koji sadrže PCB i imaju kvar ili cure predstavljaju najveći
rizik za životnu sredinu, zbog moguće havarije i ekološkog akcidenta. Proces dehlorinacije ulja,
prema patentiranoj tehnologiji Instituta „Nikola Tesla“ se pokazao kao visoko efikasan u rešavanju
ovih problema. U JP EPS i PD Elektrovojvodina uspešno je izvršena dekontaminacija 262
transformatora različitih snaga i naponskih nivoa. Prikazani rezultati sadržaja PCB i karakteristika
ulja, pre i nakon primenjenog procesa dekontaminacije, ukazali su na visoku efikasnost procesa
u uklanjanju PCB iz ulja i poboljšanja svih karakteristika ulja, čime se postiže smanjenje rizika
eksploatacije i produženje životnog veka transformatora, a time i smanjenje količine generisanog
otpada i očuvanje životne sredine.
LITERATURA
[1] J. Lukić, V. Vasović, D. Mihajlović, J. Janković, N. Kovačević, V. Ivančević, S. Milosavljević,
„PCB dekontaminacija energetskih transformatora i trajno rešavanje problema korozivnog
sumpora primenom patentirane tehnologije dehlorinacije i desulfurizacije ulja“, V savetovanje,
CG CO CIGRE, 09.– 12.05.2017
[2] J.Lukić, K.Drakić, N.Kovačević, J.Janković, V.Ivančević, S.Milosavljević, D.Vorgić, D.Matić,
„Dekontaminacija PCB kontaminiranih energetskih transformatora u PD Elektrovojvodina“,
CIRED Srbija 26.-30.09.2016, Vrnjačka Banja, R.1.24
[3] „Priručnik za identifikaciju, vođenje evidencije i sigurno rukovanje PCB opremom/uređajima i
otpadom”, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije, februar 2010.
[4] „Destruction and Decontamination Technologies for PCBs and other POPs wastes under the Basel
Convention – Volume A”, „Secreteriat of the Basel Convention”, „International Environment
House”, 15 chemin des Anémones, CH-1219 Châtelaine, Switzerland.
[5] S. Teslić, B. Bošković, V. Radin, J. Janković, „Mineralna transformatorska ulja kontaminirana
piralenom (PCB-om) ”, EKO-JUSTUS II, Palić, 2010.
[6] S. Teslić, J.Janković, B. Bošković, V. Radin, J. Lukić, S. Milosavljević, „Mineralna transformatorska
ulja kontaminirana piralenom (PCB) - od identifikacije do rešavanja problema”, VII Savetovanje
o elektrodistributivnim mrežama Srbije i Crne Gore, R-1.11, Vrnjačka Banja, 2010.
[7] BS EN 50503. „Fluids for electrotechnical applications. Standard for the inventory control,
management, decontamination and/or disposal of electrical equipment and insulating liquids
containing PCBs”.
58
TRETMAN ELEKTRIČNIH IZVORA SVETLOSTI

SA ŽIVOM KAO OPASNOG OTPADA
TREATMENT OF ELECTRIC SOURCES OF LIGHT WITH

MERCURY AS A HAZARDOUS WASTE
Dragan Brajović, Dojčilo Sretenović, Koviljka Stanković, Ivana Krsmanović
Apstrakt: U borbi za što veću energetsku efikasnost izvori svetlosti sa električnim pražnjenjem, a
među njima najviše kompaktni fluorescentni izvori (štedljive sijalice), zauzimaju značajno mesto.
Karakteristike koje ih preporučuju za upotrebu u unutrašnjem i spoljašnjem osvetljenju kao što su
svetlosna iskoristivost (lm/W) i dugi radni vek, imaju i svoja ograničenja koja se pored slabijeg
indeksa reprodukcije boje najviše ogledaju u problemima njihove reciklaže i odlaganja jer u svom
sastavu sadrže određenu količinu žive koja je visokotoksična materija.
Ako se uzme u obzir da se standardni izvori svetlosti sa užarenim vlaknom povlače iz upotrebe i
da će njihovo mesto u osvetljenju dobrim delom preuzeti štedljive sijalice, potrebno je temeljno
sagledati datu problematiku i uticati na donošenje zakonske regulative u toj oblasti. Ukoliko se
takvi izvori svetlosti neadekvatno odlažu na deponije a ne u reciklažne centre, može se lako desiti
da će živa preko podzemnih voda i rečnih tokova doći u prehrambeni lanac ishrane i dugoročno
ugroziti životnu sredinu.
Potrebno je takve izvore svetlosti tretirati kao opasan otpad zbog žive koja se nalazi u njima u
različitim koncentracijama (zavisno od vrste i veličine izvora svetlosti) i treba preduzeti sve mere
da reciklaža ove vrste otpada bude obavezna.
U radu se ukazuje na neophodnost sproveđenja mera i postupaka pravilnog prikupljanja, reciklaže
i odlaganja izvora svetlosti koji sadrže živu, kao i tretmana žive po završenom postupku. Izvedeni
zaključci upućuju na ključnu ulogu države i njenih institucija u donošenju zakonskih regulativa
i povećanja svesti građana na tretman ovakvog otpada kao i uvažavanju činjenice da je otpad i
sirovina od koje se može ostvariti korist.
Ključne reči: energetska efikasnost,izvor svetlosti,živa,reciklaža,odlaganje.
Abstract: In order to provide the maximum of energetic efficiency, sources of light with electrical
electrostatic discharge and compact fluorescent sources such as energy saving light bulbs have
been used more frequently nowadays. Luminous efficacy (lm/W) and long economic life are the
main characteristics which make them most frequently used in interior and exterior lighting.
However, they still have limitations such as weaker index of colour reproduction, but recycling
and disposal issues are the most concerning ones since these light sources contain highly toxic
material - mercury.
If we take into consideration the fact that standard light sources (compact fluorescent CFLs)
have become commerically less used and replaced by energy saving light bulbs, it is necessary
to analyse the trend and influence legislation procedures in thet field. If those light souruces are
handled inappropriately into depots and not into recycling centres instead, it can easily happen for
mercury to endanger environment and food chain by polluting river streams and ground waters.
It is neccessary to treat those light sources as a hazardous waste due to different levels of mercury
they contain (depending on type and size of light source). All actions should be undertaken to make
recycling in this field obligatory.
The paper focuses on neccessity to carry out measures and procedures of proper collecting,
recycling and disposal of light sources which contain mercury, as well as treatment of mercury
after the procedures are finished. The final thoughts of the paper imply that the government and
59
institutions have a crucial role in introducing law and procedures for raising general awareness
of the danger and potentital benefits of such waste.
Keywords: energetic efficiency, light source, mercury, recycling, disposal
UVOD
Direktivom o električnom i elektronskom otpadu WEEE (Waste of Electrical and Electronic
Equipment) ovaj otpad je klasifikovan u deset kategorija, a jedna od tih kategorija je Oprema za
osvetljenje. Po navedenoj direktivi ova kategorija obuhvata: fluorescentne sijalice sa izuzetkom
sijalica u domaćinstvima, ravne fluorescentne sijalice, kompaktne fluorescentne sijalice,
natrijumove i metal-halogene sijalice visokog pritiska, natrijumove sijalice niskog pritiska,
ostala oprema za osvetljenje i oprema za potrebe pojačavanja ili kontrolu svetlosti sa izuzetkom
klasičnih sijalica. Od posebnog značaja za navedenu oblast su i sledeće direktive EU: RoHS
(Restriction of the use of hazardoues substances) direktiva o ograničenjima za upotrebu opasnih
materija, EuP (Energy-using Products) direktiva koja predstavlja okvir za postavljanje kriterijuma
iz domena ekološki orijentisanog projektovanja proizvoda koji troše energiju u fazi eksploatacije,
ErP (Energy - related Products Directive) direktiva koja stvara regulatorni okvir za ekodizajn (eko
projektovanje). Kod nas se data problematika tretira Zakonom o upravljanju otpadom (Sl.glasnik
RS br.36/2009, 88/2010 i 14/2016).
Slika 1. Fluorescentni i kompaktni fluoresc.izvori svetlosti
Glavni razlog zbog koga navedeni električni izvori svetlosti i oprema spadaju u opasan otpad i
kao takvi zahtevaju poseban tretman jeste u prisustvu žive. Pored žive u njima se nalaze i drugi
elementi čija je koncentracija niska, ali koji takođe moraju proći kroz reciklažni ciklus. Bez obzira
što se radi o niskim koncentracijama kumulativni uticaj velikog broja skladištenih izvora svetlosti
može predstavljati ozbiljan problem po životno okruženje. Tu spadaju: olovo, fosfor, mangan,
itrijum, barijum, stroncijum, antimon, europijum, cerijum, lantan, terbijum, erbijum, ksenon,
kripton, argon, neon, talijum, indijum, skandijum, natrijum, arsen, kadmijum. Staklo, plastika,
aluminijum, bakar i volfram se nalaze u obliku koji je pogodan za jednostavan sistem reciklaže i
ne zahtevaju primenu skupih reciklažnih tehnologija.
Živa u elemntarnoj formi i sva njena jedinjenja spadaju u visokotoksične materije i predstavljaju
veliku opsanost po životnu sredinu i čoveka jer lako ulaze u lanac ishrane. U ljudski organizam
živa može dospeti preko vazduha, vode, hrane i preko kože. Veoma je mobilna u zemljištu
i prelazi u metil živu koja brzo dospeva do podzemnih voda i živih organizama, pa i u lanac
ishrane. Izaziva poremećaje u srčanom ritmu, radu bubrega i organa za varenje, oštećenja DNK
i probleme u reprodukciji. U slučaju da se takav izvor svetlosti razbije u zatvorenoj prostoriji
potrebno je pokupiti razbijeno staklo i ostatke izvora svetlosti pomoću vlažne krpe i papira uz
obavezno korišćenje rukavica, pa tako pokupljeni sadržaj staviti u plastičnu kesu i odložiti zajedno
60
sa ostalim havarisanim izvorima svetlosti. Ne treba koristiti usisivač jer bi time uticali da živa brže
dospe u vazduh. Prostoriju posle čišćenja treba provetravati 30 minuta i za to vreme potrebno je
napustiti prostoriju.
Nesavesnim odlaganjem (bacanjem) izvora svetlosti koji sadrže živu nakon završetka njihovog
radnog veka na otvorenom prostoru blizu izvora pijaće vode i obradivih površina, rizikujemo
mogućnost da štetne materije zagade našu okolinu i da ozbiljno ugroze zdravlje stanovništva.
U tabeli 1 date su prosečne vrednosti žive u električnim izvorima svetlosti:
Tabela 1. Prosečne vrednosti žive u el.izvorima svetlosti

Tip izvora svetlosti Koncentracija žive u miligramima(mg)
Prosečna vrednost
Fluorescentne sijalice 3-50
Kompaktne fluoresc.sijalice 1-25
Živine sijalice visokog pritiska 25-225
Metal-halogene sijalice visokog pritiska 25-225
Natrijumove sijalice visokog pritiska 20-145
RECIKLAŽA IZVORA SVETLOSTI SA ŽIVOM

Reciklaža izvora svetlosti koji sadrže živu je obavezan proces koji se mora odraditi na najbolji
mogući način počevši od prikupljanja ovog opasnog otpada pa do finalne reciklaže gde se taj otpad
na bezbedan način prerađuje i omogućava se ponovna upotreba recikliranih materijala.
Proces reciklaže počinje od savesnih, odgovornih i prema zakonu obaveznih korisnika pomenutih
izvora svetlosti. Bez njihovog aktivnog učešća u prikupljanju otpada ništa se ne može učiniti.
Potrebno im je obezbediti odgovarajući kontejnere za odlaganje izvora svetlosti koji će se odvoziti
direktno do reciklažnog centra. Dimenzije i zapremina kontejnera za prikupljanje otpada se moraju
odabrati u dogovoru sa nadležnim reciklažnim centrom radi lakšeg prijema otpada u mašine u
kojima se vrši reciklaža. Kontejnere za odlaganje sijalica treba obezbediti kako u kompanijama
i poslovnim objektima za internu upotrebu, tako i na određenim lokacijama gde svaki građanin
može da odloži svoje upotrebljene sijalice. Izvori svetlosti se moraju uredno slagati u kutije i
kontejnere koji se nakon popunjavanja celokupnog slobodnog prostora transportuju na reciklažu.
U nekim zemljama postoji mogućnost da se izvori svetlosti pošalju poštom do reciklažnog centra
u kutijama posebno predviđenim za tu namenu. Transport do reciklažnog centra se obavlja u
vozilima koja su predviđena samo za prevoz ove vrste otpada i ništa drugo se ne sme prevoziti
u ovim vozilima. Reciklažni centar mora biti udaljen od naseljenih mesta, izvora pijaće vode i
projektovan tako da se ne sme dozvoliti kontakt opasnih materija sa prirodom. Dokumentuje se
prijem svakog kontejnera ili kutije i vrši se obeležavanje na osnovu sadržaja koji se nalazi unutra.
Svakodnevno se mora voditi evidencija o primljenoj, uskladištenoj ali i o recikliranoj količini
otpada.
Slika 2. Kontejner za odlaganje fluorescentnih cevi
61
Prilikom skladištenja otpada da bi se smanjila zapremina otpada, tj. da bi se uštedelo na prostoru koji
zauzima otpad, pristupa se lomljenju izvora svetlosti primenom mašine za lomljenje CRUSHER
( proizvođača BALCAN iz Engleske, MRT iz Švedske i drugih). Mašina se sastoji iz komore za
lomljenje, ventilatora, filtera za prašinu i karbonskog filtera (slika 3).
U toku rada sa ovom mašinom obavezno je korišćenje zaštitne opreme ukoliko nije obezbeđena
kvalitetna ventilacija prostorije gde se radi. Mašine koje lome izvore svetlosti imaju posebne
karbonske filtere u kojima se vrši skupljanje isparenja žive i vazduh koji izlazi iz mašine ne
predstavlja opasnost po ljude koji ga udišu. Nakon upotrebe sadržaj karbonskog filtera odlazi na
preradu u živin destilator gde će biti izvršen proces reciklaže žive. Izlomljeni materijal se sakuplja
u čelična burad od 200 i 300 litara i u specijalnim džakovima. Velika pažnja se mora obratiti na
mesta spajanja creva sa karbonskim filterom i na mestima gde se mašina spaja sa buretom da bi se
sprečila kontaminacija okolnog vazduha. Ukoliko se ova mašina primenjuje na otvorenom mora
se voditi računa o tome da se radi po oblačnom vremenu ili u hladovini jer sunčevi zraci ubrzavaju
isparavanje žive.
Slika 3. Izgled mašine za lomljenje izvora svetlosti
Nakon prijema otpada i tretmana u CRUSHER mašinama vrši se konačan tretman otpada u
specijalizovanim mašinama za reciklažu. U ovim mašinama se vrši i separacija materijala od kojih
su konstruisani izvori svetlosti. Postoji veliki broj proizvođača mašina ovog tipa kao što su: MRT
(Švedska), BALCAN (Engleska), DELA GmbH (Nemačka).
Mašina za reciklažu firme Balcan tipa MP 6000 (slika 4) može reciklirati sve tipove i veličine izvora
svetlosti koji sadrže živu i poseduje dva ulaza: primarni na koji se ubacuju samo fluorescentne cevi
i sekundarni na koji se ubacuju drugi izvori svetlosti i burad sa izlomljenim otpadom.
Slika 4. Izgled mašine MP 6000
62
Glavni delovi mašine su (slika 5): glavni rezervoar sa jednom drobilicom i odeljkom za separaciju
celih fluorescentnih cevi, sekundarni separator, transporteri, filteri za vazduh, električni komandni
orman, izlazi za prikupljanje stakla, plastike i metala. Na izlazu iz mašine dobijamo čisto staklo,
metalni i plastični otpad i fluorescentni prah koji sadrži živu.
Separacija stakla i aluminijuma
Aktivni
karbonski
filter
Glavni ulazni Glavna

rezervoar mešalica Filter za
prašinu
Izlomljeno staklo
poslati na dalje
čišćenje
Sekundarni
ulazni Sekundarna
rezervoar Izlaz za
mešalica
plastiku i
metal
Slika 5. Glavni delovi mašine MP 6000
PRIMENA DESTILATORA ŽIVE

Nakon izlaska iz mašina za reciklažu fluorescentni prah koji sadrži živu mora se preraditi u
specijalnim destilatorima da bi se iz njega izdvojila celokupna koncentracija žive. Postoji više
firmi koje proizvode destilatore i to su MRT, DELA GmbH, Bethlehem Apparatus.
Destilator žive može da preradi sve vrste otpada koji sadrže živu kao što su: fluorescentni
prah, sadržaj karbonskih filtera, mulj i čvrsti otpad vojne i hemijske industrije, sadržaj baterija,
stomatološke plombe, itd. Proces rada mašina je potpuno automatizovan. Parametri mašine poput
temperature, pritiska i vremenskog trajanja procesa destilacije su u potpunosti prilagođeni živi
koja se reciklira. Nakon ubacivanja materijala koji sadrže živu u silos koji je napravljen od čelika
otpornog na koroziju i temperaturu, počinje se sa zagrevanjem materijala do temperature od
700°C. Delovanjem temperature živa isparava i nastavlja svoj put u obliku isparenja ka sistemu
za hlađenje, gde prelazi u tečno stanje čistoće 99.99%. Fluorescentni prah nakon destilacije odlazi
na hlađenje.
Nakon toga se živa pakuje u kontejnere od nerđajućeg čelika različitih zapremina i otprema se na
čuvanje u posebnim objektima, na ponovnu upotrebu u proizvodnji ili na stabilizaciju primenom
sumpora.
SKLADIŠTENJE ŽIVE
Nakon tretmana u destilatorima živa se otprema na skladištenje u posebnim objektima koji mogu
biti nadzemni i podzemni. Nadzemni objekti moraju ispunjavati sledeće uslove: lokacija ne
sme biti podložna zemljotresima i poplavama, bezbedna udaljenost od vodotokova, naseljenih
63
mesta i nacionalnih parkova, profesionalno obezbeđenje, kvalitetan sistem monitoringa, sistem

protivpožarne zaštite i dr.
Primena podzemnih skladišta je bolja opcija jer se na taj način živa odlaže duboko u zemlju i više
nema kontakt sa atmosferom. Pre odlaganja se vrši obavezna stabilizacija primenom sumpora.
STABILIZACIJA ŽIVE PRIMENOM SUMPORA

Živa-sulfid (HgS) je najstabilniji oblik u kom se živa može nalaziti i to je oblik u kome je živa
najrasprostranjenija u prirodi u mineralu cinabaritu. Ovo jedinjenje žive može biti u dve forme
crvena α-HgS i crna β- HgS.
Više kompanija u svetu radi na industrijalizaciji ovog procesa stabilizacije žive i razvijene su
mašine za stabilizaciju na čijem izlazu se može dobiti i HgS u obliku peleta što smanjuje emisiju
prašine. Nakon pakovanja HgS u odgovarajuću čeličnu burad, kese ili džakove, vrši se njihov
transport do podzemnih skladišta (napušteni rudnici soli), gde je predviđen njihov smeštaj za
stalno.
Primenom ove metode pronađeno je konačno rešenje za živu, jer od toksičnog i opasnog zagađivača
dobijamo stabilno jedinjenje koje nije opasno po zdravlje ljudi i po životnu sredinu.
MERE I POSTUPCI ZA REŠENJE PROBLEMA

U tehnički razvijenim državama sveta prepoznata je potreba tretmana opasnog otpada i potreba
za donošenjem zakonske regulative i podizanja svesti građana kod rešenja tih problema. Takođe
su prepoznate koristi koje se mogu ostvariti od reciklaže. U svetu se radi na donošenju zakona
i propisa koji nalažu da je reciklaža opasnog otpada prioritet svakog pojedinca, stanovništvu se
obezbeđuju uslovi za pravilno odlaganje ove vrste otpada ali se radi i na tome da se u proizvodnji
što više smanjuje upotreba žive, kao i da primena recikliranih materijala bude u potpunosti
iskorišćena u procesima proizvodnje novih izvora svetlosti ili drugih proizvoda.
Mere i postupci koji se primenjuju u cilju rešavanja problema su: obezbeđivanje dovoljnog broja
kontejnera za prikupljanje upotrebljenih izvora svetlosti, besplatno slanje poštom upotrebljenih
izvora svetlosti u reciklažne centre, edukacija stanovništva o pravilnom odlaganju, smanjenje
količine žive u izvorima svetlosti, unapređenje reciklažnih postupaka i otvaranje reciklažnih
centara, zamena upotrebljenih izvora svetlosti za nove uz odgovarajuće popuste, povećanje
procenta recikliranih izvora svetlosti.
Podatak da Srbija godišnje uveze oko osam miliona sijalica od čega se svega 10 % pravilno odloži
i reciklira (90 % završi u prirodi), govori o složenosti problema. Zbog nedovoljno razvijenog
sakupljanja otpada za reciklažu i izvoza neprerađenog otpada u zemlje u okruženju, fabrike
za reciklažu opasnog otpada u Srbiji se suočavaju sa nedostatkom sirovina za preradu čime je
ugroženo njihovo poslovanje. Razvoj reciklažne industrije je od nacionalnog značaja, pogotovo
u uslovima ekonomske krize u kojoj se Srbija nalazi. Specifičnost ove delatnosti ogleda se u
tome, što se osim u proizvodnim pogonima fabrika za reciklažu, posredno angažuje značajna
radna snaga na poslu sakupljanja otpada. Tako da je benefit razvoja reciklažne industrije ne samo
pozitivan uticaj na životnu sredinu i stvaranje profita koji podstiče ekonomski rast, već i značajan
doprinos socijalnoj inkluziji i zapošljavanju najranjivijih grupa stanovništva.
ZAKLJUČAK
Povećanje upotrebe električnih izvora svetlosti koji sadrže živu kao energetski efikasnih izvora
svetlosti, uticaj žive i zabrinutost za životnu sredinu i zdravlje ljudi, kao i porast potražnje za
sirovinama potrebnim u proizvodnji, čini razvoj i upotrebu kvalitetnog i efikasnog procesa
reciklaže visokim prioritetom svake države. Tek sa korišćenjem kvalitetnog sistema reciklaže
izvora svetlosti zatvaramo krug prednosti koje ovi izvori svetlosti pružaju, počevši od upotrebe
pa do ponovne proizvodnje. Reciklaža je jedini, najbolji i najbezbedniji način na koji dobijamo
mogućnost da od recikliranih materijala ponovo proizvedemo energetski efikasne izvore svetlosti.
64
Ono što je Srbiji potrebno jeste podići informisanost i odgovornost stanovništva prema otpadu i
razviti svest kod građana o značaju reciklaže. Doneta je Nacionalna strategija upravljanja otpadom
i Zakon o upravljanju opasnim otpadom, ali je potrebno raditi i na njihovoj primeni. Neophodno
je stimulisati otvaranje reciklažnih centara kojima se mora omogućiti da imaju dovoljnu količinu
izvora svetlosti za reciklažu i tako budu profitabilni.
Sve dok se svest građana o značaju reciklaže i zaštiti životne sredine ne dovede na zavidan nivo i
dok se ne budu poštovali doneti zakonski propisi o odlaganju otpada, reciklaža u Srbiji neće imati
svetliju budućnost.
LITERATURA
[1] Environmental Protection Agency USA, 2010, “Lamp Recycling Outreach Project”
[2] Wyoming Department of Environmental Quality,”Mercury-Containing Lamp & Ballast
Disposal and Recycling Guide”,2013.
[3] Ryan Marquardt, “Compact Fluorescent Lamp Recycling Project”,2002.
[4]LABORATORIO TECNOLÓGICO DEL URUGUAY, “Options Analysis and Feasibility
Study for the Long Term Storage of Mercury in Latin America and the Caribbean”,2010.
65
REMEDIJACIJA POVRŠINA KONTAMINIRANIH

TRANSFORMATORSKIM ULJIMA NA BAZI PCB-a
REMEDIATION OF SURFACES CONTAMINATED

BY PCB TRANSFORMER OILS
Koviljka Stanković, Dragan Brajović, Petar Pešić, Miodrag Pantelić
Apstrakt: Dobre karakteristike polihlorovanih bifenila (PCB) u pogledu električne izolacije,

otpornosti na požar, toplotne provodnosti i hemijske stabilnosti, uticale su da su se dugi niz
godina koristili kao sintetički medijum za hlađenje i izolaciju u energetskim transformatorima.
Pri zameni transformatorskog ulja na bazi PCB sa mineralnim uljem u našoj zemlji se ne
primenjuje ispiranje izolacionog materijala pa je zbog toga sadržaj PCB u novom ulju izuzetno
visok i takvi transformatori se i dalje smatraju piralenskim. Iz ovih razloga i dalje postoji velika
mogućnost kontaminacije prostora piralenskim uljima nastale pri raznim manipulacijama sa
transformatorskim uljima. U ovom radu su prikazane mogućnosti kombinovane metode hemijske
degradacije i procesa stabilizacije/solidifikacije površina koje su kontaminirane piralenskim
transformatorskim uljem. Rezultati dobijeni na konkretnom primeru mogu poslužiti kao doprinos
rešavanju problema u praksi i sprečavanju zagađivanja životne sredine.
Ključne reči: transformatorska ulja, PCB, hemijska degradacija, stabilizacija, solidifikacija,
sorbent, dekontaminacija, opasan otpad
Abstract: Positive features of PCB (polychlorinated biphenyls) as far as electric isolation, fire
resistance, heat resistance and chemical stability are concerned, have influenced their use of a
synthetic medium for cooling and isolation in power transformers. While replacing transformer
PCB oil with mineral oil, in Serbia there is no procedure of rinsing of isolation material, so the
level of PCB in new oil is extremely high. Such transformers are still considered to contain piralen.
For these reasons, there is still high probability for contamination of the space with piralen oils
which are created by manipulation with transformer oils.
This paper deals with possibilities of a combined method of chemical degradation and process of
stability/solidification of surfaces which are contaminated with piralen transformation oils. The
results gained on the given example can serve as a contribution to the attempt to solve the problem
and prevent contamination of the environment.
Keywords: transformer oils, PCB, chemical degradation, stabilization, solidification, sorbent,
decontamination, hazardous waste
UVOD
Otkrićem zagađenja životne sredine svetskih razmera polihlorovanim bifenilima krajem šezdesetih
godina prošlog veka, izolacijske tečnosti na bazi PCB-a izazvale su veliku pažnju. Polihlorovani
bifenili su klasa hlorovanih aromatičnih jedinjenja koja ulaze u sastav transformatorskih ulja.
Broj kongenera, do kojih se došlo zahvaljujući savremenoj instrumentalnoj tehnici i koji su
zvanično potvrđeni od IUPAC-a, je 209. Fizičke i hemijske karakteristike svih kongenera nisu
određene, pa samim tim i njihovo dejstvo u različitim segmentima životne sredine. Svi oni ne
predstavljaju opasne supstance, kao npr. kongener 180 (oznaka po IUPAC-u), molekulske
mase 395 (2,2’,3,4,4’,5,5’-heptahlorobifenil). Najtoksičniji su oni koji su stereo-izomeri sa
2,3,7,8-tetrahloro dibenzo-p-dioksinom, tj. koplanarni PCB, kod kojih je supstitucija izvršena na
meta- i para- položajima (kongeneri 77,126,169), a ne na orto-položajima.
Velika primena materija koje sadrže PCB je u zatvorenim sistemima, najčešće u transformatorima
66
kao transformatorska ulja primenjena kao dielektrični fluid. Početak masovne upotrebe ovih
jedinjenja datira još iz 1929 godine. Komercijalni nazivi formulacija pod kojima ih susrećemo
su Aroclor (SAD), Clorphens, Phenclors, Delor (Nemačka), Kanoclor (Japan). Upotrebljavaju ih
korisnici elektronske industrije, sistemi za proizvodnju i distribuciju električne energije gde se
tehničke mešavine koriste kao kondenzatorske i transformatorske tečnosti, a kao zamena za klasična
mineralna ulja. Ovako široka primena je posledica izuzetnih karakteristika transformatorskih ulja
na bazi PCB: imaju visoke dielektrične konstante, pa samim tim slabu električnu provodljivost,
velike su oksidativne stabilnosti, niske zapaljivosti. Iz tih razloga upotrebljavaju se kao
plastifikatori površina u sloju mikronskog fluida, u proizvodnji mastila, kao vodootporni rastvarač
za boje samokopirajućeg papira, u hidrauličnim pumpama i u izmenjivačima toplote, a u malim
količinama kao ulje za podmazivanje u sistemima gde je potrebno postići uslove visokog vakuma.
Od 1968. godine PCB je proglašen izuzetno rasprostranjenim zagadjivačem visoke perzistencije
u prirodnim uslovima, sporog mehanizma razgradnje, koji se deponuje u masnom tkivu, jetri i na
koži. Ništa manje opasnim se ne smatraju ni proizvodi sagorevanja PCB, polihlorovani dibenzo-
furani i polihlorovani dibenzo-p-dioksini, koji neminovno prate nekontrolisano spaljivanje
transformatorskog ulja, a u životnu sredinu pristižu pri najrazličitijim kvarovima transformatora.
Prilikom manipulacije transformatorskim uljima često dolazi do njegovog izlivanja (curenje
transformatora, cisterni u toku transporta, rezervoara i sl.) što dovodi do kontaminacije površina i
zemljišta. Zbog toga je neophodno uraditi postupak remedijacije ovih sredina i na taj način sprečiti
dalju mobilizaciju ulja na bazi PCB-a. Danas se za remedijaciju (dekontaminaciju), površina,
zemljišta, sedimenta i muljeva koji su zagađeni izvodi na sledeće načine: bioremedijacija, termička
desorpcija, hemijska dehlorinacija, ekstrakcija rastvaračem, ispiranje zemljišta i stabilizacija/
solidifikacija.
Stabilizacija/solidifikacija predstavlja postupak dodavanja vezivnog sredstva (cement, leteći
pepeo, kreč, itd.) kontaminiranom materijalu, čime se zagađujuće materije iz otpadnog materijala
pretvaraju u nerastvorne, fiksne, ireverzibilno vezane, manje toksične i netoksične oblike. Ovaj
postupak se primenjuje uglavnom kada je koncentracija polihlorovanih bifenila manja od 3 mas.%.
I pored većeg broja izvedenih i razvoja novih tehnologija za razgradnju polihlorovanih bifenila kao
i za dekontaminaciju materijala zagađenim polihlorovanim bifenilom, nije ih moguće ni jednom
metodom u potpunosti razgraditi. Kombinacijom metoda hemijske razgadnje i stabilizacija/
solidifikacija, postižu se izuzetni rezultati, jer se polihlorovani bifenili dovode u kontakt sa
katalitički dopovanim oksidima alkalnih i zemnoalkalnih metala za koje se ireverzibilno vežu i
postepeno razgrađuju. Kako su polihlorovani bifenili ireverzibilno vezani za ovu oksidnu fazu, ne
postoji nikakva mogućnost njihove naknadne mobilizacije i dospevanja u životnu sredinu.
Kombinavana metoda hemijske razgadnje i stabilizacija/solidifikacija primenjena je za remedijaciju
površina u trafostanici Zaječar 2, gde je došlo do izlivanja između 14 i 20 litara transformatorskog
ulja. Pre početka remedijacije urađena je neophodana klasifikacija kontaminirane površine,
uzorkovanjem i određivanjem sadržaja PCB-a metodom GC-ECD. Ovom analizom je utvrđeno
da kontaminirana površina (materijal), prema klasifikaciji koja se koristi u SAD, spada prema
prosečnim vrednostima u treću grupu (14 ± 3 ppm PCB-a) (materijali potencijalno zagađeni PCB-
om), pa se prema tome za remedijaciju može primeniti postupak stabilizacije/solidifikacije.
PROCES DEKONTAMINACIJE
Proliveno transformatorsko ulje je zahvatalo površinu od oko 70 m2 pa su uzeta četiri uzorka radi
snimanja stanja. Uzorci su uzeti do dubine od 5 cm. Sadržaj PCB-a se kretao od 7 do 55 ppm,
što je kontaminiranu površinu svrstavalo u kategoriju “zagađene” do “potencijalno zagađene”
piralenskim uljem, i što je svrstava u kategoriju “opasni otpad”. Prosečan sadržaj PCB-a na celoj
površini iznosio je 14 ± 3 ppm, pa je zbog potpune sigurnosti odlučeno da se tretira čitava površina
od 270 m2. Na slici 1 prikazana je kontaminirana površina u trafostanici Zaječar 2.
67
Slika 1. Dvorište tarfostanice Zaječar 2 Slika 2. Prekrivanje kontaminirane

sa površinom kontaminiranom površine katalitičkim sorbentom ti
transformatorskim uljem
Kontaminirana površina je prekrivena novim tipom sorbenata na bazi aluminosilikata i katalitički

dopovanih oksida alkalnih i zemnoalkalnih metala koji u sebi sadrži inkorporirane nepolarne
molekule (slika 2). Zbog prisustva nepolarnih molekula na površini čestica sorbenta dolazi do
ireverzibilnog vezivanja PCB-a za sorbent, a zatim do njegove postepene razgradnje na katalitički
aktivnim centrima. U toku laboratorijskih ogleda, utvrđeno je da do potpune razgradnje PCB-a
dolazi nakon četiri meseca, što je dokazano njegovim odsustvom u heksanskim ekstraktima. Nakon
kontakta sa sorbentom, kontaminirana površina je prekrivena polietilenskom folijom (slika 3) da
bi se sprečili atmosferski uticaji, kao što su npr. jaka kiša i jak vetar koji bi razneli sorbent. Zatim
je površina prekrivena armaturnom mrežicom (slika 4) i betonskom košuljicom čija je debljina
iznosila 7 cm (slika 5).
Slika 3. Prekrivanje sorbenta Slika 4. Prekrivanje folije armaturnom

polietilenskom folijom mrežom
Nakon prekrivanja sorbenta betonskom košuljcom, sorbent je i dalje katalitički delovao tako da je
razgradnja PCB-a nastavljena. Kako je PCB bio solidifikovan, nije postojala nikakva opasnost od
njegove migracije u životnu sredinu. Na osnovu prethodnih laboratorijskih ogleda, utvrđeno je da
na ovom sorbentu dolazi do potpune degradacije PCB-a u roku od četiri meseca.
Posle sprovedenog postupka remedijacije i perioda od četiri meseca, stručne ekipe ovlašćene
ustanove Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd su na terenu izvršile uzorkovanje (slika 6).
U svom izveštaju od 12.04.2007. Ozn: II-8; Broj 849/5 daje da je na svih sedam mesta uzimanja
uzoraka sadržaj PCB-a bio ispod granice detekcije, odnosno iznosio je ispod 10 ppb, što neosporno
dokazuje efikasnost primenjene metode
68
Slika 5. Prekrivanje betonskom Slika 4. Stručna ekipa Zavoda uzima

košuljicom uzorke
ZAKLJUČAK
Dekontaminacija asfaltno-betonske površine kontaminirane transformatorskim uljem izvedena
je kombinacijom metoda hemijske razgradnje i stabilizacija/solidifikacija, što je dalo izuzetne
rezultate jer se polihlorovani bifenili dovode u kontakt sa katalitički dopovanim oksidima alkalnih
i zemnoalkalnih metala za koje se ireverzibilno vežu i postepeno razgrađuju. Kako su polihlorovani
bifenili ireverzibilno vezani za ovu oksidnu fazu, ne postoji nikakva mogućnost njihove naknadne
mobilizacije i dospevanja u životnu sredinu. Efikasnost metode je potvrđena u izveštaju nezavisne
“Ovlašćene” ustanove, koja je konstatovala da je sadržaj PCB-a nakon četiri meseca interakcije
manji od 10 ppm (pre dekontaminacije iznosio od 7 – 55 ppm).
Troškovi ovakvog postupka remedijacije višestruko bi se smanjili da je u krugu trafostanice
bila uskladištena određena količina sorbenta, koji bi se primenio odmah nakon prolivanja
transformatorskog ulja. Posipanjem sorbenta po kontaminiranoj površini, većina prosutog
transformatoskog ulja bi se za njega vezala i bila bi lako skupljena. Zbog toga ne bi došlo do
značajne difuzije u dublje slojeve podloge po kojoj je ulje prosuto. Na osnovu eksperimenata je
utvrđeno da katalitički sorbent ima svojstvo da na sebe veže do 20% ulja, pri čemu i dalje ostaje
u čvrstom stanju, što omogućuje njegovo lako skupljanje i bezbedno skladištenje dok traje proces
degradacije. Ovaj sorbent bi se mogao veoma efikasno koristiti i preventivno (pre izlivanja ulja)
prilikom transporta i remonta transformatora čime bi se postigli dobri efekti degradacije PCB.
Na osnovu rezultata koji su dobijeni prilikom laboratorijskih eksperimenata kao i na osnovu
rezultata prezentovanih u ovome radu, preporuka je da se u krugu svake trafostanice uskladišti
adekvatna količina katalitičkog sorbenta koja bi se mogla primeniti u kritičnim situacijama. Ovo
bi moglo da spreči nesagledive posledice po životnu sredinu koje bi mogle nastupiti u slučaju
izlivanja većih količina transformatorskih ulja na bazi PCB-a.
LITERATURA
[1] PA/600/P96/001F, Septembar 1996.
[2] I. Wlassics et al., US Pat. 5,430,231, Jul. 4, 1995.
[3] F. Tanimoto et al., US Pat. 6,018,051, Jan.25,2000.
[4] J.A. Hawari et al., US Pat. 5,185,488, Feb. 9, 1993.
[5] F. Blsing and D. Srasse, US Pat. 5,108,647, Apr. 28,1992.
[6] EPA/542-B-94-008, Septembar 1994.
[7] D.Manojlović,O.Cvetković,S.Nikolić,Degradacija transformatorskog ulja na bazi PCB-a
bez narušavanja postojećeg kvaliteta životne sredine,JUKO CIGRE, Banja Vrućica,2003.
69
OPASAN OTPAD I DOKUMENT O KRETANJU OTPADA
HAZARDOUS WASTE PAPER AND MOVEMENT OF WASTE
Zoran Bundalo, Branka Kolar Mijatović, Radislav Vulović,

Aleksandar Stevanović
Apstrakt: Opasni otpad je svaki otpad koji sadrži materije koje imaju neko od sledecih
svojstava: eksplozivnost, reaktivnost, zapaljivost, nadražljivost, štetnost, toksicnost, infektivnost,
kancerogenost, mutagenost, teratogenost, ekotoksicnost, svojstvo oksidiranja, svojstvo nagrizanja
i svojstvo otpuštanja otrovnih gasova hemijskom reakcijom ili biološkom razgradnjom . Opasna
svojstva proizvoda , tehnoloških procesa i otpada svake su godine sve brojnija, a ispitivanja o
štetnosti sve opsežnija i dugotrajnija U ovom radu se bavimo određivanjem udela opasnih materija
u otpadu, odnosno koja kčlicina opasne materije čini nešto opasnim i otrovnim i u kojim uslovima.
Ključne reči: Opasan otpad, svojstva,opasnost
Abstract: Hazardous waste is any waste that contains substances that have some of the following
properties: explosive, reactive, flammable, irritability, harmful effects, toxicity, infectivity,
carcinogenicity, mutagenicity, teratogenicity, ecotoxicity, the property of oxidizing, corrosive and
the releasing of toxic gases by the chemical reaction or biological decomposition. Dangerous
properties of products, technological processes and waste every year more numerous, and tests on
the harmful effects increasing and persistent In this paper we deal with the portions of hazardous
substances in waste, or which kčlicina hazardous substances doing something dangerous and
poisonous, and in what conditions.
Keywords: Hazardous wastes, properties, danger
UVOD
U svakodnevnom kontaktu s ljudima pokazalo se da je definicija otpada često pogrešno tumačena.
Iz tog razloga treba pojasniti da sve vrste otpada nisu nužno opasni otpad, one to postaju tek kad
se utvrdi da imaju jedno od navedenih opasnih svojstava
Svaki učesnik u postupanju s otpadom, od proizvodaca, skupljaca, prevoznika do obradivaca i
odlagaca, svrstava otpad po Katalogu koji je sastavni deo Pravilnika o vrstama otpada , a ako
sumnja i želi da se uveri ili dokaže da odredena specificna vrsta otpada ipak jeste ili nije opasan
otpad, treba propisanim hemijskim i ili fizickim metodama da utvrdi opasna svojstva, odnosno
udeo opasne materije prema pravilniku o vrstama otpada.
Ispitivanje fizičko-hemijskih svojstava opasnog otpada mogu izvoditi samo strucne institucije.
Koje primere otpada koji je oznacen kao opasni otpad nalazimo u svakodnevnom životu?
U opasan otpad spada: boje, tinta, lepkovi i smole , rastvarači , fotografske hemikalije, pesticidi,
baterije (nikal-kadmijumske baterije i olovne baterije), akumulatori, otpadna ulja za motore,
pogonske uredaje i podmazivanje
Godišnja količina opasnog otpada se procenjuje na 260.000 do 400.000 tona, a medicinskog
otpada na 70.000
Procena je da je u Srbiji masa nastalog komunalnog otpada 0,8 kilograma po stanovniku na dan, a
60–70 odsto stanovništva je obuhvaćeno organizovanim sakupljanjem otpada. Godišnja količina
opasnog otpada se procenjuje na 260.000 do 400.000 tona, a medicinskog otpada na 70.000.
Opštinski otpad u Srbiji se odlaže na deponije bez tretmana, a broj sanitarnih deponija je mali.
Kompostiranje nije zastupljeno, iako za to postoje odgovarajući uslovi jer otpad sadrži značajan
udeo organskog otpada. Separacija otpada na mestu nastanka je regulisana, ali se ne obavlja
70
organizovano. Ipak, broj registrovanih preduzeća koji se bave prikupljanjem ili reciklažom sekundarnih
sirovina raste iz godinu u godinu. Obaveštavanje i obrazovanje stanovništva o upravljanju otpadom,
sekundarnim sirovinama i mogućnostima reciklaže su tek u povoju.
Zakon o upravljanju otpadom je okvirni zakon koji će uspostaviti integralno upravljanje industrijskim,
komercijalnim i komunalnim otpadom, od nastanka otpada, preko njegovog sakupljanja, transporta,
skladištenja, tretmana do konačnog odlaganja, na savremen i odgovoran način. Na taj način se stvaraju
uslovi i zakonodavno–pravni okvir da uredimo oblast otpada i sprečimo dalju opasnost po životnu sredinu
i generacije koje dolaze i da pokrenemo do sada neiskorišćenu privrednu delatnost upravljanja otpadom.
Troškovi upravljanja otpadom se utvrđuju prema količini i svojstvima otpada u skladu sa načelom
„zagađivač plaća“ i obuhvataju troškove odvojenog sakupljanja otpada, troškove njegovog prevoza,
troškove drugih mera upravljanja otpadom koje nisu pokrivene prihodom ostvarenim prometom otpada,
troškove uklanjanja otpada koje je nepoznato lice odložilo izvan deponija, troškove projektovanja i
izgradnje postrojenja za skladištenje, tretman i odlaganje otpada, troškove rada postrojenja, troškove
zatvaranja postrojenja i naknadnog održavanja nakon prestanka rada.
Jedna od osnovnih namera Zakona o upravljanju otpadom je da se smanji količina otpada koja se odlaže
na deponije. Deo otpada koji može da se iskoristi za neku drugu namenu treba da se razdvoji na izvoru i
usmeri ka reciklaži ili nekom drugom vidu tretmana. Reciklaža podrazumeva ponovnu upotrebu materijala
kao sekundarne sirovine za istu ili drugu namenu.
Standardne sekundarne sirovine su papir i karton, metali, staklo, plastika, građevinski otpad, i pepeo i
šljaka od sagorevanja uglja. Kako se neki od ovih materijala koriste kao sirovine za ambalažu, Zakon
o ambalaži i ambalažnom otpadu, zajedno sa Zakonom o upravljanju otpadom, celovito uređuju oblast
upravljanja otpadom. Otpad od ambalaže predstavlja oko 40 odsto otpada u strukturi komunalnog i
komercijalnog otpada u Srbiji.
Biorazgradivi organski otpad kao što su papir, karton, baštenski i kuhinjski otpad može biološki da se
tretira areobnom ili anaerobnom digestijom (razgradnjom materijala u prisustvu ili odsustvu kiseonika
pod dejstvom mikroorganizama kojim se dobija kompost ili metan) i da se na taj način rasterete deponije.
Termički tretman dela otpada najčešće podrazumeva iskorišćenje energije nastale sagorevanjem otpada,
ali može da podrazumeva pirolizu ili gasifikaciju, čime se takođe smanjuje količina otpada koja se odlaže
na deponije.
Proizvođač ili uvoznik robe koji koristi ponovno upotrebljivu ambalažu uspostavlja depozitni sistem, ili
sistem kaucije za ambalažu. Proizvođač, uvoznik, paker/punilac ili isporučilac je dužan da za ambalažu
koju je stavio u promet obezbedi uslove za preuzimanje, sakupljanje, ponovno iskorišćenje, reciklažu ili
odlaganje ambalažnog otpada. Odgovorna strana može da prenese svoju obavezu upravljanja ambalažnim
otpadom na treće lice, odnosno operatera, koji obavlja delatnost upravljanja ambalažnim otpadom.
OTPADNI MATERIJAL NASELJENIH MESTA

Otpadni materijal naseljenih mesta po količini zauzima tek treće mesto u nizu zagađivača. Zbog
heterogenog sastava reciklaža ovog otpada i eliminacija njegovog štetnog dejstva je veoma složen
proces. Radi suzbijanja štetnog dejstva i korisne upotrebe otpada potrebno je sagledati fizičke, hemijske
i biološke karakteristike otpadnog materijala:
fizičke osobine, obuhvataju zapreminsku masu, dimenzije, sadržaj vlage i kaloričnu moć otpada,
hemijske osobine, obuhvataju sadržaj
organskih supstanci, sadržaj pepela, odnos C/N, pH vrednost i sadržaj N, P, K, biološke osobine, ukazuju
na mogućnost biološke razgradnje organskih supstanci i na zarazno dejstvo otpadnih materijala.
Otpad naseljenih mesta čini uglavnom otpad stambenih naselja, čija količina i sastav zavisi od životnih
standarda, lokalnih običaja i svesti građana.
INDUSTRIJSKI OTPAD
Industrijskim razvojem sve se više povećava količina industrijskog otpadnog materijala i zagađivača
koji mogu da sadrže otrovne, teško razgradive supstance, tečne i muljevite konzistencije.
71
Uticaj industrijskog otpadnog materijala na životnu sredinu zavisi od vrste njegovih komponenata.
Naročito je otrovan „opasni“ otpad. To su zagađujuće supstance koje direktno ili preko svojih
produkata razgradnje štetno utiču na čovekovo zdravlje i prirodnu okolinu.
Smanjenje štetnog dejstva i korisna upotreba otpadnog materijala
Da bi se smanjio štetan uticaj otpada na životnu sredinu, pri izboru lokacije deponije smeća treba
ispitivati vodotokove na predviđenoj površini. Radi izbegavanja zagađivanja podzemnih voda,
neophodno je formirati vodoizolacioni sloj. Ako bi se otpadni materijal prekrio poroznim slojem koji
obezbeđuje dobru ventilaciju iOP nasula zemlja na ovaj sloj, površina bi se mogla zasejati travom.
Nedostatak ovako sređenih deponija je da se organske supstance sadržane u otpadu nepovratno gube.
Da bi se one iskoristile poželjno je izvršiti kompostiranje.
Kompostiranje je aerobni, biohemijski proces pri čemu na određenoj temperaturi, uz optimalnu pH
vrednost, vlažnost i odnos C/N, enzimski sistem mikroorganizama biološkom oksidacijom razgrađuje
organske supstance. Pri tome nastaju produkti koji se dodaju zemljištu radi poboljšanja kvaliteta.
Druga mogućnost mikrobiološke razgradnje organskog otpada je anaerobna razgradnja, čiji
produkt biogas sadrži 50-70 zapreminskih procenata metana i CO2 i može se koristiti kao izvor
energije, a preostala supstanca se može upotrebiti kao organsko đubrivo.
Nagomilavanje otpadnog materijala se može izbeći i sagorevanjem otpada, uz iskorišćavanje
oslobođene toplotne energije za zagrevanje.
Rešenje za sve probleme otpadnog materijala bi bilo kada bi se sve komponente u otpadu mogle
ponovo korisno upotrebiti ili preraditi.
U Termoelektrani “Nikola Tesla-B” (TENT-B) sagoreva se ugalj sa površinskih kopova Kolubara
i godišnje se izdvoji oko 1,8 mil. t. Pepeo se zajedno sa šljakom transportuje i odlaže na deponiji
[3]. Deponija TENT-B je aktivna od 1983. godine. Njena ukupna površina iznosi 600 ha, pri čemu
je do sada pepeo odlagan na dve kasete (kasete I i II) površine 400 ha, a dodatnih 200 hektara
(kaseta III) će biti aktivirano nakon izgradnje novih blokova termoelektrane.
Deponija TENT-B je locirana na oko 5 km jugozapadno od termoelektrane i zauzima delom ili
u celini atare mesta Ušće, Dren, Ratari i Grabovac Dakle, neposredno uz deponiju nema naselja,
ali u okruženju do 3 km živi oko 6.000 stanovnika. Najveći vodotok u okruženju je reka Sava,
udaljena od deponije oko 3 km, a od manjih tu je potok Vukićevica koji protiče uz istočni nasip
deponije. Oko same deponije se nalaze obradive poljoprivredne površine [1].
OPTEREĆENOST GRADA OTPADOM

S obzirom na promenu životnog standarda, količina komunalnog i industrijskog otpada u
poslednjih deset godina pokazuje promenljivi tok. Od sredine devedesetih, količina komunalnog
i industrijskog otpada se povećava. Ove promene su dovele do povećanja zagađenosti životne
sredine.
Zagađenost vazduha je prvenstveno rezultat privredne delatnosti, saobraćaja i grejanja. Putem
otpadnih i izduvnih gasova u vazduh dospevaju SO2 , NO2 , jedinjenja fluora, CO i CO2 .
Otpadne vode sadrže sve veću količinu fosfatnih jedinjenja (iz sredstava za pranje), masti, ulja i
razne mineralne soli. Zagađenost tla se takođe povećava.
Porast količine kabastog otpadnog materijala predstavlja novi problem.
Sastav kućnog smeća je promenljiv u zavisnosti od godišnjeg doba. U grejnoj sezoni sadrži veću
količinu pepela nego u letnjem periodu. Takođe treba pomenuti otpad koji čine rashodovani kućni
uređaji i nameštaj, kao i otpadni građevinski materijal i šut.
PROBLEM ZAŠTIĆENIH PODRUČJA

Da ni zaštićena područja nisu pošteđena problema divljih deponija, pokazali su rezultati upitnika
koje je Ministarstvo zaštite životne sredine uputilo staraocima zaštićenih prirodnih dobara.
U Nacionalnom parku Fruška gora problem predstavlja odlaganje otpada pored magistralnog puta
M 21 Novi Sad – Irig. U Nacionalnom parku Šar planina u toku 2009. godine planirana je sanacija
72
postojećih divljih deponija i otpada. Uskoro će biti urađene analize najugroženijih lokacija, koje
će potom biti očišćene. Divljih deponija ima u skoro svim potocima u Nacionalnom parku Tara,
koji do sada iz budžeta nije dobijao sredstva za uklanjanje otpada, a iz svojih sredstava finansira
odvoženje otpada u iznosu od 900 hiljada do milion dinara. U Nacionalnom parku Kopaonik
bespravna gradnja ostavlja za sobom velike količine otpada od građevinskog materijala koji se
nalazi na nekoliko lokaliteta. U Nacionalnom parku đerdap registrovano je 40 divljih deponija i
smetlišta samo duž magistralnog puta i obale Dunava. Do sada je sanirano pet deponija. Za ostala
manja smetlišta razmatraju se programi za njihovo saniranja.
U Srbiji veliki problem predstavlja nedostatak komunalne infrastrukture i to što čak 40 odsto
zemlje nije pokriveno organizovanim odnošenjem smeća – rekao je ministar. Dulić je naglasio
da je jedan od najvećih problema akcije „Očistimo Srbiju” da se čistoća održi. Naglasio je da
se zalaže za uvođenje video – nadzora i strogog sprovođenja kontrole, za koju će biti zadužena
novoformirana komunalna policija.
DOKUMENT O KRETANJU OTPADA

Dokument o kretanju opasnog otpada se popunjava za svako kretanje ove vrste otpada posebno.
Obaveza svakog prethodnog vlasnika opasnog otpada je da u roku od 5 dana od dana prijema
potpisane i overene kopije Dokumenta od primaoca otpada, elektronski dostavi podatke Agenciji za
zaštitu životne sredine, unosom podataka iz dokumenta o kretanju opasnog otpada u informacioni
sistem Agencije preko portala www.sepa.gov.rs
Obrazac Dokumenta o kretanju opasnog otpada sastoji se od šest istovetnih primeraka.
Prvi primerak predstavlja prethodno obaveštenje koje popunjava proizvođač/vlasnik otpada i
šalje ministarstvu nadležnom za poslove zaštite životne sredine (u daljem tekstu:Ministarstvo), tri
dana pre započinjanja kretanja.
Drugi primerak zadržava vlasnik otpada.
Treći primerak zadržava prevoznik otpada.
Četvrti primerak zadržava primalac otpada.
Peti primerak primalac opasnog otpada šalje Ministarstvu, kao i nadležnom organu autonomne
pokrajine ako se kretanje otpada vrši na teritoriji autonomne pokrajine.
Šesti primerak primalac opasnog otpada dostavlja prvobitnom proizvođaču/vlasniku najkasnije u
roku od 10 dana od dana prijema otpada.
Prethodni vlasnik opasnog u roku od 5 dana od dana prijema šestog primerka, elektronski dostavlja
podatke Agenciji za zaštitu životne sredine, unosom podataka iz dokumenta o kretanju opasnog
otpada u informacioni sistem Agencije preko portala www.sepa.gov.rs.
DEO A. PODACI O OTPADU (POPUNJAVA PROIZVOĐAČ OTPADA)

Vrsta otpada: Pod vrstom otpada podrazumeva se poreklo opasnog otpada (industrijski,
komercijalni, opasan otpad iz domaćinstva).
Klasifikacija otpada: Klasifikacija opasnog otpada se vrši prema Katalogu otpada. Vlasnik
otpada upisuje šestocifrenu oznaku iz Kataloga otpada. Klasifikacija opasnog otpada vrši se prema
katalogu otpada, listi kategorija otpada (Q lista), listi kategorija opasnog otpada prema poreklu
i sastavu (Y lista), listi komponenti otpada zbog kojih se otpad smatra opasnim (C lista), kao i
opasnim karakteristikama otpada (H listi). Pripadnost određenim listama i opasne karakteristike
otpada određuje, na osnovu ispitivanja, ovlašćena akreditovana laboratorija za ispitivanje otpada
izdavanjem Izveštaja o ispitivanju otpada, a na zahtev proizvođača/vlasnika opasnog otpada.
Masa otpada (t) Masa otpada podrazumeva masu opasnog otpada izraženu u tonama.
Način pakovanja otpada; Način pakovanja podrazumeva: bure, kanister, sanduk, kese, posude
pod pritiskom, kompozitno pakovanje, u rasutom stanju, ostalo (precizirati)
Fizičko stanje otpada Upisati jednu od ponuđenih opcija: čvrsta materija - prah, čvrsta materija
- komadi, viskozna pasta, tečna materija, talog
73
Izveštaj o ispitivanju otpada Proizvođač/vlasnik opasnog otpada upisuje broj i datum izdavanja
Izveštaja o ispitivanju otpada koju vrši ovlašćena akreditovana laboratorija za ispitivanje otpada
na zahtev proizvođača/vlasnika otpada.
Odredište Vlasnik otpada popunjava naziv postrojenja na koje se upućuje opasan otpad (postrojenje
za tretman ili odlaganje).
Vid prevoza Vlasnik opasnog otpada popunjava vrstu prevoza (drumski, železnički, rečni).
Posebne napomene za rukovanje i dodatne informacije; Vlasnik otpada upisuje posebne
napomene za rukovanje i dodatne informacije o opasnom otpadu o kojima je potrebno da prevoznik
otpada treba da bude informisan
DEO B – PODACI O PROIZVOĐAČU/VLASNIKU OTPADA

PIB proizvođača/vlasnika: Proizvođač, odnosno vlasnik opasnog otpada upisuje svoj poreski
identifikacioni broj. Ovaj broj ima 9 cifara.
Matični broj proizvođača/vlasnika: Proizvođač, odnosno vlasnik opasnog otpada upisuje
matični broj preduzeća.
Naziv proizvođača/vlasnika: Proizvođač, odnosno vlasnik opasnog otpada upisuje svoj naziv.
Adresa proizvođača/vlasnika: Proizvođač, odnosno vlasnik opasnog otpada upisuje podatke o
svojoj adresi - opština, mesto, poštanski broj, ulicu i broj, telefon, telefaks, kao i E mail adresu.
Proizvođač/vlasnik otpada: Proizvođač, odnosno vlasnik opasnog otpada obeležava znakom
„H” jedno od polja: proizvođač, vlasnik ili operater postrojenja za upravljanje otpadom.
Predviđeni način postupanja sa otpadom: Proizvođač, odnosno vlasnik opasnog otpada upisuje
način tretmana kojem će biti podvrgnut predmetni otpad.
Dozvola za upravljanje otpadom: Ukoliko proizvođač/vlasnik opasnog otpada označi postrojenje
za upravljanje otpadom, dužan je da upiše broj i datum izdavanja dozvole za upravljanje otpadom.
Izjava proizvođača/ vlasnika otpada /
Datum predaje otpada Proizvođač, odnosno vlasnik opasnog otpada upisuje datum predaje
otpada prevozniku otpada
Ime i prezime (čitko) U ovo polje upisuje se čitko ime i prezime lica koje je popunjava DEO A i
DEO B dokumenta o kretanju otpada.
Potpis i overa Proizvođač, odnosno vlasnik opasnog otpada svojim potpisom i pečatom u delu B
garantuje tačnost navedenih podataka.
Napomena: Ako vlasnik u roku od 15 dana ne primi primerak popunjenog Dokumenta o kretanju
otpada od primaoca, pokreće postupak provere kretanja otpada preko prevoznika i primaoca i dužan
je da o nalazu izvesti Ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine, bez odlaganja, kao i
nadležni organ autonomne pokrajine ako se kretanje otpada vrši na teritoriji autonomne pokrajine.
Napomena: Proizvođač/vlasnik opasnog otpada u roku od 5 dana od dana prijema šestog primerka,
elektronski dostavlja podatke Agenciji za zaštitu životne sredine, unosom podataka iz dokumenta
o kretanju otpada u informacioni sistem Agencije preko portala www.sepa.gov.rs__
DEO C – PODACI O PREVOZNIKU OTPADA

PIB prevoznika otpada: Prevoznik opasnog otpada upisuje svoj poreski identifikacioni broj.
Ovaj broj ima 9 cifara.
Matični broj prevoznika otpada: Prevoznik opasnog otpada upisuje matični broj preduzeća.
Naziv prevoznika otpada: Prevoznik opasnog otpada upisuje svoj naziv.
Adresa prevoznika Prevoznik opasnog otpada upisuje podatke o svojoj adresi – opština, mesto,
poštanski broj, ulicu i broj, telefon, telefaks, kao i E mail adresu.
Vrsta prevoznog sredstva :Prevoznik opasnog otpada upisuje tip prevoznog sredstva (autocisterna, kamion
sa kontejnerom i sl.).
Registarski broj prevoznog sredstva: prevoznik opasnog otpada upisuje registarski broj prevoznog
74
sredstva koje se koristi za prevoz predmetnog opasnog otpada.

Ruta kretanja otpada Prevoznik opasnog otpada upisuje precizan prevozni put sa posebno naznačenim
lokacijama utovara i istovara, kao i mestima kroz koje se kreće prevozno sredstvo sa predmetnim opasnim
otpadom. Navesti maksimalno 3 prolazna mesta. Ukoliko je mesto utovara i istovara isto, prolazna mesta ne
treba unositi.
Dozvola za upravljanje otpadom: Prevoznik opasnog otpada upisuje broj i datum izdavanja dozvole za
upravljanje otpadom izdato od nadležnog organa u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom.
Izjava prevoznika otpada /
Datum prijema otpada Prevoznik opasnog otpada upisuje datum prijema otpada od proizvođača, odnosno
vlasnika otpada
Ime i prezime (čitko): U ovo polje upisuje se čitko ime i prezime lica koje je popunilo DEO C dokumenta
o kretanju otpada.
Potpis i overa Prevoznik opasnog otpada svojim potpisom i pečatom u delu C garantuje tačnost
navedenih podataka.
Datum predaje otpada: Prevoznik opasnog otpada upisuje datum predaje otpada primaocu opasnog otpada.
Ime i prezime (čitko): U ovo polje upisuje se čitko ime i prezime lica koje je predalo opasan otpad primaocu
opasnog otpada.
Potpis i overa Prevoznik opasnog otpada svojim potpisom i pečatom garantuje da je predaja izvršena
navedenog dana.
DEO D – PODACI O PRIMAOCU OTPADA

PIB primaoca otpada Primalac opasnog otpada upisuje svoj poreski identifikacioni broj. Ovaj broj ima 9 cifara.
Matični broj primaoca otpada: Primalac opasnog otpada upisuje svoj matični broj preduzeća.
Naziv primaoca otpada: Primalac opasnog otpada upisuje svoj naziv.
Adresa primaoca Primalac opasnog otpada upisuje podatke o svojoj adresi - opština, mesto, poštanski broj,
ulicu i broj, telefon, telefaks, kao i E mail adresu.
Primalac (označiti sa „x”) :Primalac opasnog otpada obeležava jedno od polja u zavisnosti od togada li je
postrojenje za skladištenje, tretman ili odlaganje opasnog otpada.
Dozvola za upravljanje otpadom: Primalac opasnog otpada je dužan da upiše broj i datum izdavanja
dozvole za upravljanje otpadom.
Izjava primaoca otpada: Primalac opasnog otpada potpisuje izjavu da je otpad, opisan u delu A isporučen
u neizmenjenom stanju, prevoznim sredstvom navedenog registarskog broja.
Datum prijema otpada Primalac opasnog otpada upisuje datum prijema opasnog otpada od prevoznika
opasnog otpada.
Ime i prezime (čitko): U ovo polje upisuje se čitko ime i prezime lica koje je preuzelo opasan otpad od
prevoznika opasnog otpada.
Potpis i overa Primalac opasnog otpada svojim potpisom i pečatom garantuje da je prijem izvršen navedenog
dana.
LITERATURA
[1] Grubačević M, Gucić M, Mijić R, Glamočić B, Mladenović S, Tanasković M, Popović A,
(ur.), Kvalitet životne sredine grada Beograda u 2012. g, GZJZ, Beograd, 2013.
[1] Knežević D, Torbica S, Rajković Z, Nedić M, Odlaganje industrijskog otpada, Rudarsko-
geološki fakultet, Beograd, 2014.
[3] Kisić D, Miletić S, Radonjić V, Radanović S, Filipović J, Gržetić I, Prirodna radioaktivnost
uglja i letećeg pepela u termoelektrani „Nikola Tesla B“, Hem. Ind. 67 (5) 729–738, 2013.
75
ULOGA GEOLOGIJE U ZBRINJAVANJU OPASNOG OTPADA
THE ROLE OF GEOLOGY IN TAKING CARE OF IT HAZARDOUS WASTE
Milovan Rakijaš, Selena Rakijaš, Miloš Rakijaš
Apstrakt:Skladištenje opasnog otpada se ogleda u iznalaženju adekvatnog prostora u dubljim

geološkim strukturama, sa ciljem da životna sredina bude zaštićena sa svih aspekata. Geologija,
takođe treba da ukaže i na mogućnost da sa razvojem tehnologije, tako već potencijalno
kontaminirani prostori mogu poslužiti za rudnu eksploataciju. Pored toga važno je i etičko pitanje.
Da li opasan otpad treba uskladištiti na određeno vreme i ostaviti ga sledećim generacijma za
rešavanje? U ovom radu će biti ukratko prikazana uloga geologije kod skladištenja radioaktivnog
i ostalog opasnog otpada prevashodno u sigurne geološke formacije.
Ključne reči: opasan radioktivni otpad, geologija, bušotine
Abstract:Disposal hazardous waste is reflected in the finding adequate areas in the deeper
geological structures, with a goal that the environment is protected from all aspects. In addition,
the role of geology is to point to the possibility that in the future with the development of technology,
such contaminated areas can be used for mining exploration. In addition, it is also important to
ask ethical question. Do hazardous waste should be stored for a certain amount of time and left for
following generations to deal with? This paper will briefly present the role of geology in disposal
of radioactive and other hazardous waste in safe geological formations.
Keywords: dangerous radioactive waste, geology, boreholes
UVOD
Značaj geologije sa aspekta zaštite medija kao što su geosredina i podzemne vode, pored ostalih
multidisciplinarnih naučnih pristupa je od presudnog značaja kod zbrinjavanja opasnog otpada.
Značaj geologije se ogleda u davanju hidrogeloških i geotehničkih podloga za izgradnju postrojenja
u kome se tretman obavlja, prostora u kome se odlaže. Uloga geologija tu ne prestaje. Nastavlja se
u sveopštem monitoring sistemu u cilju praćenja rada postrojenja ili prostora, a sa ciljem da ukaže
na eventualne havarije i eventualnu ranjivost medija koji su u sferi geologije, a posebno zageđenja
podzemnih voda i geosredine. Postavljujući pitanja o odlaganju, odnosno zbrinjavanju opasnog
otpada za koji trenutno ne postoji isplativa tehnološko-tehnička rešenja, postavlja se pitanje i
etike, nas inženjera koji se bavimo zaštitom životne sredine. Da li je ispravno ostavljati budućim
generacijama opasan otpad, recimo onaj najopasniji, tako lagerovan, u ovom slučaju konkretno
mislimo na nuklearni otpad. Čak i sa ovim stepenom znanja kojim raspolažemo, mislimo na
globalnom nivou, možemo da se upustimo u trajno skladištenje opasnog otpada (da se fokusiramo
na onaj najoopasniji, radiokativni).
GRADNJA POSTROJENJA ZA TRETMAN OPASNOG OTPADA

I pored svih novih dostignuća sa kojim se sprečava pojava dioksina u atmosferi a kasnije naravno
i na pedološkom delu na kome se nalaze zaseđene poljoprivredne kulture za ishranu i život živog
sveta na planeti, ukratko ćemo nabrojati deo tih geotehničko-hidrogeoloških aktivnosti u cilju
davanja optimalnih podloga za izgradnju postrojenja za tretman opasnog otpada koji se može
sigurno tretirati, uz očuvanje životne sredine.
-- davanje podloga sa geotenhničko-hiodrogeološkog aspekta o osnovnim zakonistima
projektovanja tih postrojenja. Ovo podrazumeva obavezna istraživanja i ispitivanja koja
bi dala valjane podloge za izradu takvih objekata. Uz ovo treba dodati da kod bilo kog
76
projektovanja ovakvih objekata treba voditi računa asezmičkim pravilima i zakonima

projektovanja.
-- obavezna izgradnja monitoring sistema, koji bi imao za cilj utvrđivanje nultog stanja, oko
postrojenja, sa kasnijim permanentnim praćenjem i upoređivanjem sa nultim stanjem.
-- priprema odgovarajučih mera ukoliko dođe akcidente situacije.
U pojedinim (nerazvijenim) oblastima na planeti se ne posvećuje adekevtana pažnja, posebno
onima koje su od moćnih država određene za odlaganje opasnog otpada, čak i njihov tretman
bez adekvatnih mera zaštite po sve medije važne za opstanak živog sveta. Uvedena je praksa
da se opasan otpad ne drži u svom dvorištu. Razumljivo! Ipak nije baš sasvim jasno, bar što se
etike tiče, da se holadnske spalionice ukidaju i sele u Bugarsku i tamo prodaju. A ITALIJNASKI
opasan otpad nemačkim železnicma direktno prodaje u toj našoj susednoj državi.(izvor: http://
www.bilten.org/?p=15329, od autora Žane Coneve). Članak je izašao 10.10.2016.) po naslovom :
Veliki biznis s autsorsingim otpadom.
Slika 1- Devnya Cement
Prošle 2016. godine, u Bugarskoj je izbila velika afera vezana uz uvoz italijanskog opasnog otpada.
Naime siromašne države su gotovo priseljene da pod izgovorm “UVOZA” pomenute vrste otpada,
uz određenu nadokanadu vrše “kratkoročno” lagerovanje opasnog otpada. Torinske novine La
Stampa objavile su kako je prenatrpanost sicilijanskih odlagališta prisililo lokalne vlasti na izvoz
u Bugarsku. Kasnije je Corriere della Sera objavio sličnu priču o Rimu, pojašnjavajući da se otpad
do Bugarske prevozi železnicom, a za taj posao Rim plaća jednoj njemačkoj kompaniji čak 25
miliona evra godišnje. Sicilijanske vlasti plaćaju više, čak 80 miliona evra za izvoz svoga opasnog
otpada. Veći deo te cene odlazi prevozničkim kompanijama koje, prema računici “La Stampe”,
dobijaju 110 evra po toni, a imaju troškove od svega 30 evra po istoj jedinici mase. Bugarsko
ministarstvo zaštite životne sredine naplaćuje svega 175 evra po pošiljci, bez obzira na masu. Nije
teško doći do zaključka da se u ovim čudesnim rešenjima javno-privatnih partnerstava, privatnicima
za loša rješenja poklanja ogroman novac koji bi mogao poslužiti za efikasnije zbrinjavanje otpada
u sredinama u kojima nastaje. Kako se dugo bavim ovim poslom, ne retko sam bio sučen , kako
je i naša zemlja bila preododređena, a mislim da još uvek jeste za takvu vrstu biznisa. Želim samo
još da napomenem da se našim cementarama predlaže upotreba svih mogućih alternativnih goriva,
koje izbacuju dioksine. Ako dozvolimo da se sav opasan otpad, a svi znamo šta se podrazumeva
pod opasnim otpadom pretvori na tako nemaran način u neki vid energije po štetu životne sredine,
onda kao inženjeri koji se bavimo tim poslom ne treba ni da postojimo. Naravno da podržavamo
tretman otpada inseneracijom, po svim najnovijim tehnološkim merama zaštite po životnu sredinu
odnodsno anuliranje dioksina, a u sve u cilju dobijanja da li toplotne da li električne energije. Kako
neadekvatni tretaman koji je jako skup ubrzo i u takvim zemljama alarmira javnost sa pojavom
raznih oboljenja a najviše kancerogenih, dolazi do pobuna. Ako bi sav opasan otpad bio podložan
77
recikliranju do te mere da ostatak posluži za izgradnju “energane” koja bi imala svoju korisnu svrhu
i ne bi ugrožavala životnu sredinu onda bi takav inženjerski poduhvat imao smisla svuda na planeti.
Postavlja se pitanje počev od prodavca pa do kupaca..........IMAJU LI PRAVO? Ako posmatramo
podzemne vode, pijaće vode, pedološki deo zemljine kore i samu geosredinu onda smo u velikom
globalnom problemu u koji se, a jeste i ovde umešala takozvana “eko-mafija”.
Skoro celi svoj inženjerski vek sam proveo baveći se problemima koje stvara otpad bilo koje vrste.
Sa predmetnom problematikom i koaotora ovog rada sam delimično zarazio. Zbog oskudnog i uvek
limitirajućeg prostora da se sve kaže pokušaćemo samo ukratko da otvorimo temu koja je opet bez
multidiscipolinarnog pristupa nerešiva i predstavlja pravu enigmu. Najstrašniji i najopasaniji je
svakako nuklerani otpad. Svi pokušaji njegovog zbrinjavanja su za sad uglavnom kratkog karatkera.
Uglavnom se skladištio, odnosno zbrinjavao tako da se ostavi u amanet sledećim generacijama.
Da bi zanili o kakvom se problemu radi, dovoljno je setiti se godine 1986. Aprila te gedine se
desila velika nuklearna katastrofa u Černobilju. Pre samo nekolikko godina se slična katastrofa
samo manjih razmera desila u Jukušimi u Japanu 18. марта 2011. Šta se sve dešavalo u Černobilju
tek je skoro izašlo u javnost. Veličinu problema gotovo uvek određuje strah.
Kažu da je to najsigurniji vid proizvodnje električne energije. Kao i let avionom. Ali kada se desi
akcident, onda uglavnom spasa nema. U SVETU DANAS RADI 425 nulkernih elektrana. Od toga
u najrazvijenijem delu sveta radi , odnosno proizvodi električnu energiju 224 nuklearne elektrane,
Od toga ih najviše ima u Francuskoj 58, a u Nemačkoj samo 9 (od kojih je osam u procesu
zatavranja). Najviše ih imaju SJEDINJENE AMERIČKE DRŽAVE 104. U nešem neposrednom
okruženju, se nalazi oko 15 nuklearki. Naša mala Srbija nema nuklearnih elektarana ili bar
jednu, ali ima Institut Vinču, bolnice u kojima se radioktivnim aparatima vrši dijagnostifovanje
kancerogenih obolenja, same onkološke metode lečenja
kancerogenih obolenja, koje iza sebe ostavljaju radioktivni otpad u bilo kom obliku, takođe ima
potrebu za zbrinjavanjem ovakve vrste opasnog otpada.
Slika 2- Zbrinjavanje nuklearanog otpada u Srbiji
Naravno da postoje tehnološka rešenja i da je na njima rađeno u isto vreme kada i same nuklearne
elektrane. Rešenja su doneta, ispitana i kao takva stoje, čekajući pomoć drugih struka za
njihovo usavršavanje. Uporedo sa izgradnjom nuklearnih elektrana doneti su i osnovni principi i
zakonomernosti za rad nuklearanih elektrana, a kasnije i zbrinjavanje nuklearnog otpada. Osnovni
princip i zakonomernost se ogleda u apsolutnom pasivnom sastavu za izolaciju radionuklida
koji ne traži dodatnu uključenost čoveka u održavanje njegove sigurnosne funkcije. Naravno, u
kabinetskom ogledima i razmatranju. Pa se došlo do ovih osnovnih načela:
Radioaktivni otpad ne predstavlja opasnost za čoveka sve dok je odložen u dubokom podzemnom
odlagalištu (dubokim geološkim formacijama). Stoga se tuneli i njihove bočne galerije (prostori za
odlaganje) buše na nekoliko stotina metara dubine, odnosno svim sigurnim mestima .
• Fleksibilnost i praktičnost odlagališta osiguravaju razne geološke sredine koje su pogodne
za odlaganje otpada: ležišta kamenih soli, glina, razne kristalne stijene (posebno granit),
78
bazalt, sadra (gips) te razne metamorfne stene.

• Opcija odlaganja nisko i srednje radioaktivnog otpada u takva podzemna odlagališta je već
praksa u nekim baltičkim zemljama (Švedska i Finska) koje ispituju mogućnost odlaganja
i RAO otpada. Ovaj se pristup pokazao praktičnim i izvedivim s trenutno postojećom
tehnologijom koja se koristi u rudarstvu i sličnim građevinskim delatnostima.
• Iako konačno odlagalište otpada implicira izostanak namere za kasnijim preuzimanjem
otpada, takva podzemna odlagališta mogu biti osmišljena na način da se otpad može
dohvatiti za vrijeme rada ili nakon zatvaranja takvog objekta.
• Kako je odlaganje u dubokim geološkim formacijama najčešće i najsigurnije razmatrana opcija.
• Stoga ovaj aspekt odlaganja nuklearnog otpada, povlači za sobom opsežna geološka
istraživanja, od usmerenosti na određivanje lokacije, pa do problema izolacije kako
geološke formacije u kojoj se otpad odlaže pa sve do ambalaže u kojoj se odlaže.
• Iz svega ovoga se vidi da sam pristup kako odabiru lokacije za trajno zbrinjavanje, samoj
izolaciji kako mesta odlaganja, a tako i ambalaže u kojoj se zbrinjava, tako i sam put do
odlaganja zahteva multidisciplinarnost u rešavanju ovog problema.
Postupak RAO-a predviđa odlaganja spuštanjem kondicioniranog otpada u obliku “paketa-
tampona” u donje delova već napušetnih rudnika.
Danas u svetu ne postoje trajna odlagališta RAO-a. Trenutno su na globalnom nivou samo dve
zemlje, SAD i Finska, donele odluku o lokaciji svog budućeg odlagališta RAO-a, tako da se u
neposrednoj i skoroj budućnosti (u narednih desetak godina) očekuje puštanje u pogon odlagališta
u Finskoj. Zvat će se Onkalo, što znači pećina, a nalazi se u blizini postojeće nuklearne elektrane
Olkiluoto. Početak gradnje očekuje se do tokom 2017. godine, a nuklearani otpad bi trebao biti
pohranjen pet godina kasnije
Slika 3 - Ulaz u odlagalište Yucca Mountain, Nevada, SAD (2004.),
Direktive, zakonici i regulative Evropske unije obavezuju države članice da prepoznaju i procene
uticaj odlaganja radioaktivnog otpada na ljude i životnu sredinu. Takve je studije potrebno pripremiti
već u ranoj fazi planiranja odlagališta, kako bi se pronašle prihvatljive lokacije odlagališta. To
podrazumeva sledeće vrste analiza koje bi pružile odgovore na pitanja kako napraviti ta skladišta.
Dugoročna sigurnost RAO odlagališta može biti procenjena putem prediktivnog modeliranja
postepenog otkaza inženjerskih barijera (oblik otpada, paket, punilo) čime dolazi do transporta
radionuklida u čovekovu biosferu. Takve tzv. sigurnosne analize moraju biti utemeljene na
dobrom razumevanju procesa koji prate oslobađanje i migraciju radionuklida i njihovu interakciju
s materijalima receptorima (barijerama) i okolnom geološkom formacijom.
Struktura goriva – keramičke tablete smeštene u metalnim košuljicama, tako se većina radioaktivnih
produkata zadržava unutar samog goriva
• Metalna skladišta – zadovoljavaju niz zahteva kojima se osigurava vodonepropusnost
(mehanička stabilnost i hemijska inertnost)
• Geološka struktura – može biti pojačana inženjerskim barijerama.
79
Slika 4- Sastav višestrukih barijera koje po bi trebalo da obezbede sigurno

odalanje RAO-a
Prva barijera je sama struktura goriva, koje dolazi u obliku keramičkih tableta smeštenih u
metalnim košuljicama. Na taj se način većina radioaktivnih produkata zadržava unutar samog
goriva. Otpad se pohranjuje u posebne metalne delove dugog veka trajanja koji se odlažu na velikim
dubinama u posebno ispitane i nakon toga pripremljene geološke sredine-formacije. Dodatno se
prekrivaju bentonitom ili nekom drugom smešom, čije je bitno svojstvo da sprečava dodir sa
bilo kakvim tipom podzemnih voda. Takva skladišta otpada formirana u posebnim geološkim
strukturama moraju ispunjavati niz uslova, uključujući mehaničku stabilnost i hemijsku inertnost,
kako bi uslovi kojima je gorivo izloženo ostali nepromenjeni. Treća barijera je sama geološka
struktura, koja se može ojačati dodatnim tehnološkim rešenjima, ako je potrebno. Proučavajaći
dostupnu geološku dokumentaciju o rešavanju ovog problema došao sam do zaključka da do
kraja nije razmotrena i razrađena metodologija, odnosno prvac geoloških istraživanja. Pristup
odlaganju ove vrste otpada u dubljim delovima zemljine kore, odnosno bušotinama na prvom
mestu treba izdvojiti ona mesta na planeti koja imaju najmanju mogućnost seizmičkih kretanja.
Ako se posmatra dugoročno odlaganje ovakvog otpada u određenim vrstama stena (magmatskim
i metramorfnim) uz maksimalno obezbeđenje podzemnih kako pijaćih, tako i geotermalnih voda
u dubokim buštinama, onda svakako treba po automatizmu izbaciti i bilo koji rudnik soli ili nekih
drugih sirovina koja u ovom trenetku tehnološko-tehničkog razvoja nije isplativa. Naime iskustva
su pokazala, da će u skorijoj budućnosti, razvoj tehnologije dovesti do toga da čak i jalovina
dobijena pri ekspolataciji neke sirivine bude isplativa, kamoli sama rudna sirovina bez obiza na
sadašnji procenat po toni isplativosti.
Dugoročna sigurnost RAO odlagališta može biti procenjena putem prediktivnog modeliranja
postepenog otkaza inženjerskih barijera (oblik otpada, paket, punilo) čime dolazi do transporta
radionuklida u čovekovu biosferu. Takve tzv. sigurnosne analize moraju biti utemeljene na dobrom
razumevanju procesa koji prate oslobađanje i migraciju radionuklida i njihovu interakciju s
materijalima receptorima (barijerama) i okolnom geološkom formacijom. Njihov transport putem
kosih tunela gdje će “paketi” biti uglavljeni u predviđene bušotine. Većina koncepata predviđa
ispunjenje takvih bušotina prikladnim materijalom , oblogom. Količina nukleranog punjenja u takve
bušotine na prvom mestu zavise od njene dubine kao i stenske nase u kojima su bušotine za takvu
namenu izvedene. Nakon toga se takve bušotine ispunjavaju adekvatnim zaptivnim materijalom
i zatvaraju trajno ili za duži vremenski period. Adekvatnim odabirom punila i okolne geološke
strukture, radioaktivni materijal mora ostati izolovan od čovekove okoline za naredne milenijume.
Da bi se uopšte pristupilo zbrinajavanju opasnog potovu radioaktivnog otpada u posebne i sugurne
geološke foramcije sa aspekata zaštite osnovnih medija kojima se geologija bavi , geosredine i
podzemnih voda, neophodna su opsežna kompleksna geološka istraživanja.
80
Ne želeći da ovaj rad opterećeujemo sa metodologijom geoloških istraživanja, koja se ionako

projektuju za svaki teren posebno, navešće se samo neki od osnovnih.
Slika 5- Daljinska detekcija, regoknosciranje terena i detaljnio

geološko kartiranje
• 4
4GEIFIZIČKE METODE
Slika 6 - Geogizička detaljna ispitivanja

Geološka istražno buše
Slika 7 - Detaljno geološko istražno bušenje Slika 8- kabinetska obrada podataka sa

izradom modela zasnovanih na iskustvenim
ulaznim parametrima
Petroleum Resource Assessment Workflow

for conventionals and unconventionals
G&G Data Analysis Statistical

Petroleum
Assembly and Analysis
Systems
into Mapping of
Model Resource
s
Interpretation, Petroleum Systems Statistical assessment

Risk Mapping and
mapping of Gross Modeling of maturation, of conventional and
definition of
Depositional expulsion vs. retention, unconventional
Assessment Units
Environments and migration and hydrocarbon
(AU)
model construction accumulation resources
Slika 9- kabinetska obrada podataka sa izradom modela

zasnovanih na iskustvenim ulaznim parametrima
81
Predlog izrade bušotine u dubokim i određenim geološkim formacijama, sa predlogom

sigurnog načina skladištenja sa mogućnošću delovanja za rešavanje dešavanja akcidentnih
situacija (slike 11, 12 i 13).
Slika 10- Početak izvođenja detaljnog istražnog Slika 11 - Izvođenja detaljnog istražnog
geološkog bušenja geološkog bušenja
Slika 13 - Spremljena duboka bušotina za

Slika 12 - Bušotina zbrinjavanje nuklearnog otapada kao jedan od
predloga
ZAKLJUČAK
Ipak mora se reći da bi se uopšte pristupilo realiziciji izrade Projekta ovakvih kompleksnih
geoloških istraživanja moraju se izvršiti obimne pripreme u smislu sinteze i analize sve dostupne
dokumentacije kojom planeta raspolaže.
LITETARTURA:
1. Pravilnik o upravljanju radioaktivnim otpadom,”Službeni glasnik RS”, broj 60/10
2. Uredba o odlaganju otpada na deponije, “Službeni glasnik RS, broj 92/10
82
NESANITARNE KOMUNALNE DEPONIJE - DEPONIJE OPASNOG

OTPADA I NJIHOV UTICAJ NA ŽIVOTNU SREDINU
UNSANITARY MUNICIPAL LANDFILL - LANDFILL HAZARDOUS

WASTE AND THEIR IMAPACT ON THE ENVIRONMENT
Selena Rakijaš, Milovan Rakijaš, Miloš Rakijaš
Apstrakt: Mnoštvo nesanitarnih i nesaniranih komunalnih deponija čvrstog otpada, pored

malobrojinih sanitarnih regionalnog i gradskog tipa, predstavljaju deponije opasnog otpada.
Uzimajući u obzir da se postojeće komunalne deponije odlagao godinama otpad koji po svim
svetskim standardima, pa i našom uredbom o odlaganju otpada na deponije izašlom u Službenom
glasniku RS broj: 92/10 predstavlja opasan otpad može se reći da one pripadaju deponijama
OPASNOG OTPADA. U prilogu III, članu 9. ove Uredbe pod opasnim otpadom čije je odlaganje
zabranjeno na deponijama bez posebnog tretmana spada upravo onaj otpad koji čini osnovni
sastav otpada naših komunalnih nesanitarnih registrovanih deponija i nebrojanih smetlišta.
U skladu sa tim može se reći da sve stare nesanitarne i nesanirane komunalne deponije čine
deponije opasnog otpada i kao takve izvor zagadjenja kako geosredine tako i podzemnih voda.
Po pomenutoj Uredbi sanitarne komunalne deponije predstavljaju prostor za prijem uglavnom
neopasnog otpada.
Ključne reči: deponije, opasan otpad
Abstract: A variety of unsanitary and untreated municipal solid waste landfill, in addition to a
small number of sanitary regional and urban type, represent a hazardous waste landfill. Taking into
account that the existing municipal landfill waste delayed for years by all international standards,
including our ordinance on the disposal of waste in landfill which came out in the Official Gazette
of RS No. 92/10 constitutes hazardous waste, it can be said that they belong to hazardous waste
landfills. In Annex III, Article 9 of this Regulation under the hazardous waste whose disposal
is prohibited in landfills without treatment falls just the waste that is the basic composition of
municipal waste in our registered unsanitary landfills and unnumbered dumps. Accordingly we
can say that all the old non-sanitary and non repaired municipal landfills constitute hazardous
waste landfills and as such a source of pollution to groundwater and geology. According to the
aforementioned Regulation sanitary municipal landfill represent a place for receiving usually non-
hazardous waste.
Key words:landfill, hazardous waste
UVOD
Komunalni čvrsti otpad koji se odlaže na deponije u Srbiji zavisi od veličine grada ili oblasti (ako
je regionalna deponija u pitanju), industrijske razvijenosti, standarda stanovništva kao i njegove
edukovanosti u oblasti zaštite životne sredine. Mora se ipak reći da sve više ljudi postavlja sebi
pitanja, kada krene da pored ili u kontejner ostavlja stare televizore, frižidere, stare monitore, baterije
i slično. Takođe se mora reći da mediji sve više svojim edukativnim i upozoravajućim emisijama
utiču na svest građana. U našoj zemlji je doneto mnoštvo pravilnika i uredbi o upravljanju čvrstim
otpadom (Pravilnik o načinu i postupku upravljanja istrošenim baterijama i akumulatorima (“Sl.
glasnik RS”, br. 86/2010), Uredba o odlaganju otpada na deponije (“Sl. glasnik RS, broj: 92/10)
i ostalih vezanih za zaštutu životne sredine postoje. Bilo bi krajnje neprimereno reći da se negde
i ne primenjuju, ali uglavnom su samo dobro sročeni zapisi na papiru. Po pomenutoj uredbi (“Sl.
glasnik RS, broj: 92/10) koja je još na snazi naše postojeće nesatirane komunalne deponije pripadaju
83
deponijama OPASNOG OTPADA. U prilogu III, članu 9. ove Uredbe pod opasnim otpadom čije je
odlaganje zabranjeno na deponijama bez posebnog tretmana spada upravo onaj otpad koji čini osnovni
sastav otpada naših komunalnih nesanitarnih registrovanih deponija i nebrojanih smetlišta. U skladu
sa tim može se reći da sve stare nesanitarne i nesanirane komunalne deponije čine deponije opasnog
otpada i kao takve izvor zagadjenja kako geosredine tako i podzemnih voda.
OPASAN OTPAD KOMUNALNOM OTPADU

U ovom radu će biti prikazano šta se sve odlaže na komunalne deponije čvrstog otpada i šta se
sve odalagalo sa kratkom analizom na uticaj, odnosno zagađenje podzemnih voda i geosredine.
Kako je već rečeno, pomenutom uredbom o odlaganju otpada na deponije (“Sl. glasnik RS, broj:
92/10”), otpad je podeljen, na opasan, neopasan i inertan.
Na naše registrovane i još nesanirane deponije se upravo dovozi još uvek opasan otpad koji u
sebi sadrži opasne zagađujuće materije koje sa dotokom kako atmosferskih tako i drugih voda
stvaraju kompleksan fizičko-hemijski rastvor koji nazivamo filtrat ili procedne vode. Kako su te
stare a registrovane komunalne deponije formirane bez ikakvih sistema zaštite (zaštitnih slojeva),
za sprečavanje procurivanja filtrata u geosredinu, nadizdansku i izdansku zonu, ova dva medija
su direktno izložena zagađenju od zagađujućih materija koje su produkt opasnog otpada koji se
odlaže na komunlane deponije.
U opasan otpad koji se još uvek odlaže na stare nesanitarne deponije spadaju kao najopasniji,
medicinski otpad, akumulatori, baterije, pokvareni kućni aparati, mobilni telefoni itd.
Takođe sav otpad iz malih zanatskih radnji, od raznih fluida, do guma, pa do samih metalnih
delova starih i neupotrebljenih automobila (slik1).
Slika 1 - Otpad iz zanatske radinosti
U medicinski otpad koji se odlaže na deponije, pored špriceva se odlažu i odstranjeni delovi obolelog
ljudskog zaraženog organizma, termometri, razni lekovi, igle, sklapeli, noževi. Ipak najoopasniji
je radioaktivni otpad koji se koriristi u radiologiji, urin, i izlučevine bolesnika lečenih u radio
nuklearima. Radiokativni medincinski otpad uključuje i čvrste, tečne i gasovite kontaminirane
materije koje se koriste kako kod dijagnostičkih kao i kod terapetskih postupaka. Medicinski otpad
koji se odlaže na naše nesanirane komunalne depononije većih gradova koje nemaju sanitarni
tretman ove vrste otpada predstavlja i najopasniji otpad sa svih aspekata(slike 2,3 i 4). Prvo, jer
kao takav najdostupniji ljudima koji rade određene poslove na komunalnim deponijama, a drugo i
svojim prisustvom i razlaganjem u funkciji vremena utiče posebno na podzemne, površenske vode
i geosredinu koja se nalazi ispod ovakvog otpada.
Slika 2. Stavaranje medicinskog

otpada
(http://apeironsrbija.edu.rs/
icama2009/054,medicinskih%20
ustanov.pdf)
84
Slika 3. Primer nemarnog odlaganja medeicinski otpada, špricevi, amputirani delovi ljudi,
a) HIV i hepatitis se šire s deponija!( Foto: Shutterstock); b) i kod nas više c) radioaktivni
medicinski otpad
Takav otpad u većini slučajeva nemarom pojedinaca dospeva da komunalne čvrstog otpada a
potkrade se i na sanitarne deponije kao zagađivač, odnosno emiter zagađujućih materija koje sa
svih aspekata ovakovim postupkom i nikakvim netretiranjem utiče direktno na život čoveka i
glavne medije koji su potrebni za negov opstanak.
a) b)
Slika 4 - Medeicinski otpad, špricevi, amputirani delovi ljudi, a) HIV i hepatitis se šire s
deponija!
( Foto: Shutterstock); b) i kod nas više c) radioaktivni medicinski otpad
Akumulator je vrsta baterije, elektrohemijskog uređaja, koja se sastoji od jedne ili više ćelija koje
imaju dve elektrode (katodu i anodu) koje su uronjene u elektrolit. Najpoznatiji i najčešće prisutni
u praksi su alkalni i olovni, (slika 5).
ALAKALNE BATERIJE
Slika 5. Alkalne baterije
85
OLOVNI AKUMULATORI ILI BATERIJE
Slika 6 a) Olovni akumlatori; b) olovni akumulatori u preseku
U akumulatorima-baterijama se nalaze hemijska jedinjenja opasna po ljudski organizam i

životnu sredinu (slika 6). I u većini slučajeva u našoj zemlji i pored svih ZAKONA,UREDBI
i PRAVILNIKA, još uvek se baš zbog nedevoljne edukovanosti o zaštiti životne sredine, kao i
neblagovremeno primenjujućih sankcionisanih mera, pomenuti otpad (slike se uglavnom krišom
odlaže na nesatirane postojeće deponije (slika 7 i 8)
Slika 7- Otpad iz zanatske radinosti i medicinski otpad
Slika 8. Odlaganje opasnog otpada(slike skinute s sajta EEA)
Kada ovakav opasan otpad dospe nemarom na komunalnu deponiju čvrstog otpada što je na sreću
sve ređi slučaj dešava se da on bude opasni emiter zagađujućih materija. One mogu zagaditi,
86
kako podzemlje, nadizdansku i izdanske zone različitih dubina. To naravno zavisi od litoloških
karakteristika na kojima je formirana deponija. Taj litološki sasatav, odnosno njegove karakteristike
direktno predisponiraju stepen zagađenja( slike 9 i 10).
Slika 9– Šematski prikaz migracije filtrata kroz 9,86 god.
Legenda:
1 – komunalna deponija
2 – zagađujuće materije iz komunalne deponije u tečnom stanju – filtrat
3 – izdan manje izdašnosti
4 – vodonosna sredina
1 – gornji prekrivni sloj

2 – površina prirodnog terena
3 – komunalna deponija
4 – vodosna sredina sa pukotinskom poroznošću
5– filtrat, zagađujuća materija
6– nepropusna sredina
7– reka

Slika 10 – Prikaz migracije filtrata kroz pukotinski tip izdani prema reci, izvor:
Širok je dijapozon proizvoda za svakodnevnu upotrebu, koji nastaje u domaćinstvima zboga

svojih karakteristika, ne nabrajajući šta sve danas i koje proizvode koristi čovek kako bi normalno
funkcionisao u trenutnoj eri postojanja, u svakodnevnom životu, zanatskim radnjama......itd. Treba
reći da upravo od tih mehaničarskih radnji i večine radnji male zanatske delatnosti , pored svega
napred što je nabrojano, potiču i najopasniji izvori zagađujućih materija. Takođe treba napomenuti
i poljoprivrednu delatnost koja pored zagađenja pedološkog sastava zemljišta utiče i na dublje
zone sveukupne geosredine. Međutim treba reći da se naša država sa svim svojim mogućnostima
i kapacitetima bori za zbrinjavanje opasnog otapada. Pa tako više od 460.000 tona opasnog
medicinskog otpada godišnje se izveze iz Srbije na uništavanje u zemlje Evropske unije, jer naša
zemlja nema deponije i postrojenja gde bi ovaj otpad bio lagerovan i neutralizovan. Postavlja se
pitanje do koje mere će se to vršiti i u našim i u drugim zermljama i na koji način. Opasan otpad se
pored ograničenih procesa inseneracije, u većini slučajeva u svetu lageruje i na taj način, ostavlja
sledećim generacijama u amanet da sa novim tehnloško-tehničkim rešenjima reše pitanje opasnog
otapada ili neodgovorno, lagerujući u recimo napuštene rudnike soli i druge napuštene rudnike a
za to nepripremljene prostore sa geološko, hidrogeološko, geotehničkog aspekta( slike 11 i 12).
U ovom drugom slučaju se dešava da lagerovan opasan otpad, recimo da su to posebna burad
popusti i da zagadi sirovinsku bazu koja vremenom sa tehničko tehnološkim razvojem postaje
87
isplativa. Ipak treba reći da je u Srbiji registrovano 104 firme za sakupljanje i lagerovanje opasnog
i neopasnog otpada, što je još nedeovoljno sa aspekta zaštite životne sredine.
Slika 11. Spremanje i lagerovanje opasnog otpada
a) b)
Slika 12. Lagerovanje opasnog otapada;a) napuštenim rudnicima b) krajnje neodgovorno,
ZAKLJUČAK
Zaštita životne sredine ima multidisciplinaran karakter, gde svaka inženjerska struka ima svoju
ulogu. Moramo ujedniti svoja znanja i entuzijazam a sve u cilju očuvanja naše planete, gde živimo.
U kompleksnom odnosu između tehnološkog razvoja i osnovnih medija koji čine životnu sredinu,
tehnologija predstavlja vezu izmedju ljudskog ponašanja i prirodnih resursa, uz struke kao što su
geološka, gradjevinska i druge. Pored geoloških, građevinskih, tehnoloških, sa primenom novih
ekoloških tehnologija možemo očuvati prostor u kome bitišemo. Kada je opasni otpad u pitanju
treba se držati osnovni principa, a to je da se sav opasan otpad prikuplja i drži odvojeno od drugih,
tako da ne dolazi do kontaminacije osnovnih već pomenutih medija. Što se tiče etičkog pitanja,
da li opasan otpad treba ostaviti za sledeće generacije, koji će znati štaće sa njim. DA, ali u to
odgovarajuće i ispitane geološke prostore., u dubljim delovima zemljine kore. Kako geolozi to
zovu naprimer u geološke formacije izgrađene od magmatita, tako kompaktne da nemaju dodir ni
sa podzemnim vodama ni sa bilo kojom sirovinom koja bi se mogla u budućnosti eksploatisati.
LITETRATURA:
1.M. Rakijaš; I.Matić, Hidrogeloška problematika zatvaranj postojećih deponija i izgradnje novih
komunlanih deponija u srbiji, Monografja, Beograd, 2013.
2.Perović G.;2005. Reciklaža kao zakonski , instutucuinalni, tehnički i, kulturološki i ekonomski izazov u
svet i kod nas, Zbornik radova sa Međunardne konferencij o otpadnim vodama komunalmnom otpadu i
opasnom otpadu, Zlatibor.
3.Fondovskim materijal “Hidro-geo rad”-a,d.o.o. 1991-2015
4.Pravilnik o načinu i postupku upravljanja istršenim baterijama i akumulatorima (“Sl. glasnik RS”, br. 86/2010),
5. Uredba o odlaganju otpada na deponije (“ Sl. glasnik RS, broj: 92/10)
6. Zakon upravljanju otpadom, Sl.glasnik br.36/209
88
WASTE MANAGEMENT CONCEPT
Љиљана Рудић-Микић
Апстракт: Под отпадом се подразумева сваки материјал или предмет који настаје у току
обављања производне, услужне или друге дјелатности, предмети искључени из употребе,
као и отпадне материје које настају у потрошњи и које са аспекта произвођача, односно
потрошача нису за даље коришћење и морају се одбацити. 1
Продуковање отпада представљас вакодневну и свеприсутну појаву у сваком сегменту
живота и рада, те неадекватно управљање отпадом представља један од највећих
проблема са аспекта заштите животн есредине .Као проблем, отпад сепрви путјавио
у периоду убрзане индустријализације, појаве великог броја нових производа, штоје био
и почетак стварања потрошачког друштва. Та дешавања није пратила одговарајућа
политика заштите животне средине.
Кључнери јечи: отпад, управљањеотпадом, концепт управљањаотпадом, животна среди
на,врстеотпада,опасанотпад,неопасан отпад.
Abstract: Waste is any materialor an object which is formed during the process of production,
service, or other business activities; the objects excluded from usage; as well as post-consumer
waste materials that are unacceptable for further usage by the producer i.e. consumer and they
can bediscarded.1
Producingwaste is a daily occurrence and omnipresent in every aspect of our lives and work.
Therefore improper waste management is one of the biggest problems in terms of environmental
protection. The waste was first recognizedas a problem in the period of rapid industrialization and
large numbers of new products, which was marked as the beginning of the consumer society. These
developments were not accompanied by appropriate environmentalpolicies.
Keywords: waste, waste management, waste management concept, environment, types of waste,
hazardous waste, non-hazardous waste.
УВOД
Oтпaд нaстaje приликoм свaкe aктивнoсти чoвjeкa. Стaлни пoрaст стaнoвникaнa Зeмљи
прoузрoкoвao je интeнзивнo кoриштeњe прирoдних рeсурсa a сaмим тим иинтeнзивнo гeнeрисaњe
свих врстa oтпaдa, кao и зaгaђeњe живoтнe срeдинe. Из тих рaзлoгa тeндeнциja и oснoвни зaдaтaк
свих субjeкaтa друштвa je дa сe смaњи кoличинa oтпaдa кojи сe oдлaжe нa дeпoниjaмa oтпaдa.
Управљање отпадом засновано је на начелима:
-- Начело избора најповољније опције за животну средину
-- Начело заједничког приступа управљању отпадом,
-- Начело хијерархије управљања отпадом,
-- Начело одговорности и
-- Начело „загађивач плаћа“
Основни циљ је смањење количине отпада , односно избјегавање настанка и поновно
коришћење одређених компоненти отпада. А основна тежња је да се сав отпад који
настаје у процесу производње, потрошње и осталих активности користи за кружни ток
искориштавања, што је основни задатак привреде отпада.
Нереална очекивања да се добије потпуно затворени кружни ток отпада (тотална рециклажа),
јер и у самом процесу рециклаже настају одређене количине отпада.
89
ПРОЦЈЕНЕ КОЛИЧИНА ОТПАДА

Потребно је извршити процјену количина комуналног и комерцијалног отпада узимајући у
обзир пораст броја становника за период за који се ради документ управљања отпадом као и
специфични раста стандарда просјечног домаћинства на сљедећи начин: развијене и средње
развијене области: 1,5%; неразвијене и изразито неразвијене области: 1%.
Процјена количина опасног и неопасног индустријског отпада заснива се на процјенама
тренда индекса индустријске производње према секторима ,а количине медицинског
опасног отпада не заснивају се на демографским подацима.
Процјене раста количина опасног индустријског отпада из прерађивачке индустрије и
опасног медицинског отпада у Републици од 2017. до 2026. године процјењују се износом
од око 9.500 тона до око 10.000 тона.
Процјене раста отпада из енергетике у Републици за период од 2017. до 2026. године
процјењују се износом од око 974.000 тона до око 1.028.000 тона. Раст количина неопасног
индустријског отпада из прерађивачког сектора од 2017. до 2026. године процјењује се по
просјечној годишњој стопи од око 0,48%, односно од око 478.000 тона до око 482.000 тона.
ОРГАНИЗАЦИЈА СИСТЕМА УПРАВЉАЊА ОТПАДОМ

Прије свега успостављени систем за управљање различитим врстама отпада, од настанка
отпада до коначног збрињавања, мора да буде у складу са ентитетским и европским
стандардима.
Основни циљеви управљања отпадом у наредном периоду јесу:
• смањење настанка отпада,
• смањење количине отпада коју треба депоновати развојем система одвојеног
сакупљања појединих категорија отпада,
• смањење количине биоразградивог отпада која се одлаже на депонијама неопасног
отпада,
• примјена мјера заштите животне средине и програма праћења стања животне
средине у циљу заштите животне средине и здравља људи,
• управљање произведеним отпадом по начелима одрживог развоја.
Интегрални систем управљања неопасним/инертним и опасним отпадом приказан је на
сликама 1 и 2.
Слика 1. Шема управљања неопасним и инертним отпадом у Републици Српској
90
Слика 2. Шема управљања опасним отпадом у Републици Српској
ПРОЦЈЕНА РАЗВОЈА ТОКА ОТПАДА, ПОТРЕБЕ И НАЧИН УСПОСТАВЉАЊА НОВИХ

СИСТЕМА
Потребно је дати приказ процјене будућих сакупљених количина свих врста отпада према
токовима отпад.
Процјене у вези са током комуналног отпада односе се на сакупљене количине комуналног
отпада без укључених количина одвојено сакупљеног амбалажног отпада.
Количине издвојено сакупљеног амбалажног отпада повећавају се из године у годину тако да
количина одвојено сакупљеног амбалажног отпада треба да износи износи 50% (до 2026.године)
Према процјенама састава комуналног отпада, постотак амбалажног отпада у укупном
произведеном комуналном отпаду износи отприлике од 40% до 46%, што представља укупни
потенцијал амбалажног отпада у мијешаном комуналном отпаду.У вези са хијерархијом
управљања отпадом неопходно је предузети активности на смањењу настанка отпада који
је потребно депоновати, што подразумијева подстицање активности које се тичу одвојеног
сакупљања отпада (на самом мјесту настанка отпада).
Да би се могао успоставити успјешан систем управљања опасним отпадом врло је битно успоставити
информациони систем за сакупљање података о количинама отпада како би се дошло до прецизних
података о стварним количинама опасног отпада, који се ствара на територији Републике.
Успостављање система управљања опасним отпадом подразумијева:
• успостављање система сакупљања и превоза опасног отпада на мјесто третмана,
• изградњу објеката за привремено складиштење опасног отпада прије третмана или
извоза (минимално 1 сабирно мјесто по регији),
• изградњу постројења за третман опасног отпада или изградњу депоније за
збрињавање опасног отпада (минимално један објект у Републици),
• припремити документацију за третман или збрињавање опасног отпада са локација
загађених опасним отпадом „црне тачке“, као и санацију (ремедијацију) ових локација.
• Извоз као опција збрињавања отпада користи се само у случају када одређену
врсту опасног отпада није могуће третирати или збринути у Републици, зависно од
техноекономских, инфраструктурних или других фактора.
91
У интегралном систему управљања амбалажним отпадом сакупљање се организује на начин

да се власницима амбалаже омогућава на различите начине да свој отпад предају овлашћеном
лицу на неком од сакупљачких мјеста. Ефикасност овог система осим расположивости
броја сакупљачких мјеста зависи значајно од едукације, односно свијести власника отпада.
Овакав приступ омогућава до максимално 60% ефикасности при добро организованом
систему и високој свијести власника отпада. Овај систем омогућава сакупљање свих врста
отпадне амбалаже. Међутим, дио отпада ипак заврши у комуналном отпаду, а дио у животној
средини.
Отпадне гуме класификују се као неопасни отпад. Управљање отпадним гумама заснива
се на успостављању система сакупљања, рециклаже и третмана, односно подстицању и
организовању поновног коришћења отпадних гума за друге намјене, за израду дијелова
других производа и за производњу других материјала, те на термичкој обради када се отпад
не може материјално искористити (нпр. за производњу енергије, прераду у синтетички плин
или уље и др.).
Отпадне гуме сакупљају овлашћени сакупљачи који их превозе до мјеста рециклаже/
третмана. Одвојено сакупљене отпадне гуме могу се укључити у циклусе рециклаже
преузимањем од овлашћених сакупљача.
Основне смјернице за успостављање система управљања отпадним гумама јесу:
• повезати информациони систем у вези са увозом и производњом гума са
информационим системом за управљање отпадом ради успостављања система
(организационог и финансијског) сакупљања и третмана отпадних гума,
• увести посебне накнаде на увоз и производњу гума за возила,
• унаприједити организацију сакупљања и превоза отпадних гума до мјеста третмана/
збрињавања у склопу мреже центара за рециклажу за грађане, односно за привредне
субјекте преузимањем од овлашћених предузећа,
• организовати сакупљање отпадних гума по регијама (минимално једно сабирно
мјесто по регији) и рециклажу отпадних гума на минимално једном погону на нивоу
Републике, односно до испуњења услова за спровођење наведеног, отпад извозити
посредством овлашћених предузећа.
Важну улогу има и поновно коришћење отпадних гума за друге намјене, тј. производњу других
материјала.
Лице које врши сакупљање, транспорт, третман или одлагање отпадних гума мора да има дозволу,
да води и чува евиденцију о количинама сакупљених и третираних отпадних гума и податке о томе
доставља Фонду.
Управљање отпадом из рударства, екстрактивне индустрије и енергетике се базира на успостављању
технолошких процеса којима се постиже смањивање количина и опасних особина отпада,
искориштавање корисног/прихватљивог отпада у другим гранама индустрије и др. Управљање
наведеном врстом отпада у надлежности је Министарства индустрије, енергетике и рударства.
Основне смјернице за успостављање система управљања отпадом из рударства,
екстратктивне индустрије и енергетике јесу:
• управљање отпадом из предметног сектора организовати на начелима чистије
производње и смањењу настајања отпада,
• потребно од случаја до случаја израдити студије изводљивости третмана или
искориштавања отпада смјештеног на локалним депонијама отпада из рударства,
екстрактивне индустрије и енергетике, у сагласности са надлежним Министарством
индустрије, енергетике и рударства,
• у мјери у којој је то могуће или финансијски оправдано, користити одређене
врсте отпада (нпр. пепела из термоелектрана) у грађевинарству или производњи
грађевинских материјала.
92
ЗAКЉУЧAК:
>Нaчeлo прeвeнциje кao првo нaчeлo Зaкoнa o упрaвљaњу oтпaдa глaси:
„дa би сe смaњиo ризик пo здрaвљe људи и живoтну срeдину и дa би сe избjeглa дeгрaдaциja
живoтнe срeдинe приликoм плaнирaњa и приликoм извoђeњa дjeлaтнoсти у упрaвљaњу
oтпaдoм трeбa избjeгaвaти нaстajaњe oтпaдa или смaњити кoличинe и штeтнoсти нaстaлoг
oтпaдa“.
>Концепт управљања отпадом представља модел по коме ће се у наредном периоду
управљати отпадом и њиме се дефинише:
-- процјена количине отпада
-- организација система за управљање отпадом
-- процјена развоја тока отпада, потребе и начин успостављања свих система
-- потреба санацију депонија
-- потреба санацију „црних тачака“
-- критеријуми за избор локације и потребни капацитети нових објеката и уређаја за
управљање отпадом
>Посебно је битно да из свих разматрања количина и управљања отпадом истакне потреба
за израдом нових подзаконских аката о управљању отпадним гумама, јер су важећи
правилници у колизији са тренутном ситуацијом (Република Српска). Потребни су такви
правилници који ће бити примјењиви у реалним условима.
ЛИТEРAТУРA:
[1] Закон о управљању отпадом -Службени гласник Републике Српске број 111/
[2] Ј. Средојевић, Рециклажа отпада , Машински факултет –универзитет у
Зеници-Зеница 2006.године
[3] Стратегија управљања отпадом за период 2017-2026 године,Влада
Републике Српске-Бања Лука 2016.године
[4] План управљања отпадом за површински коп „Богутово Село“ Угљевик-
„Техничко еколошки завод“ д.о.о. 2014.године Бања Лука
93
УНАПРЕЂЕЊЕ КОМУНАЛНОГ ОТПАДА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
IMPROVEMENT OF MUNICIPAL WASTE IN SERBIA
Видослав Крвавац
Aтракт
Може се рећи да живимо у свету отпада. Раст популације и продукција све већих количина
отпада чини да депоније постају све бројније и све више деградирају животну средину.
Депоније заузимају велике површине обрадивог земљишта, прерастају у неконтролисана
сметлишта са високим ризиком од удесних ситуација и захтевају огромне трошкове
санације и рекултивације. Велика количина отпада настаје сваког дана у свету, како у
насељима, тако и у пољопривредним подручјима.
Кључне речи: отпад , депонија , животна средина .здравље популација
УВОД
Под отпадом се подразумева сваки материјал или предмет садржан у листи категорија отпада који
власник одбацује, намерава да одбаци или мора да одбаци.
Може се рећи да живимо у свету отпада. Раст популације и продукција све већих количина
отпада чини да депоније постају све бројније и све више деградирају животну средину. Депоније
заузимају велике површине обрадивог земљишта, прерастају у неконтролисана сметлишта са
високим ризиком од удесних ситуација и захтевају огромне трошкове санације и рекултивације.
Велика количина отпада настаје сваког дана у свету, како у насељима, тако и у пољопривредним
подручјима.
На депонијама отпад се скупља годинама. Отпад се скупља како на специјализованим депонијама,
тако и на дивљим сметлиштима. На дивље депоније стиже и до 70% укупног отпада.
Биохемијски процеси разлагања отпада негативно утичу на животну средину. Депоније комуналног
отпада загађују земљиште и биљке, ваздух, подземне и површинске воде. На њима се у огромним
количинама размножавају пацови, мишеви и инсекти, што доприноси ширењу инфекција. Настала
ситуација представља реалну претњу људском здрављу – како садашњих тако и будућих генерација.
Зато се данас у читавом свету намеће проблем заштите животне средине путем управљања отпадом.
Састав отпадних материја је веома различит и укључује чврсти комунални отпад, индустријски,
пољопривредни, медицински, електронски и друге врсте отпада мешовитог састава.
Посебан проблем представља опасани отпад (хемијски, биолошки и нуклеарни) са
изразитим загађујућим ефектом и многим негативним последицама по људско здравље и
животну средину.
Највећи проблем представља то што се већина отпада не прерађује, већ се одвози на депоније
које заузимају велике површине у околини градова и представљају опасне загађујуће супстанце
ваздуха, воде и земљишта.
Управљање отпадом је систем делатности и активности који подразумева превенцију
настајања отпада путем редуковања амбалажних материјала, смањење количине отпада,
развој навика сортирања отпада код становништва. Неопходно је трајно одржавати и
реновирати постројења за третман отпада и успоставити систем праћења на депонијама.
НАСТАНАК И КЛАСИФИКАЦИЈА ОТПАДА

Настајење отпада је везано за одређене људске активности током којих материје и предмети долазе у
такво стање да се више не могу употребити те се морају одбацити, односно сакупљати ради третмана
или одлагања. Највеће количине отпада потичу из пољопривредних, индустријских и рударских извора.
94
Према месту настанка отпад се дели на:

Комунални отпад – отпад који настаје из домаћинства, као и други отпад који је сличан
комуналном отпаду по својој природи или саставу.
Комерцијални отпад – настаје у привредним субјектима, институцијамa и другим

организацијама које се баве трговинском делатношћу, канцеларијским пословима, услугама,
спортом, рекреацијом и сл.
Индустријски отпад – отпад који настаје од индустрије или места на којој је лоцирана
индустрија, осим јаловине и пратећих минералних сировина из рудника и каменолома.
Према својствима, степену опасности и утицају на здравље људи и животну средину, отпад
може бити:
Неопасан отпад – отпад који по својим физичким, хемијским и биолошким карактеристикама
не угрожава здравље људи и животну средину и нема карактеристике опасног отпада;
Инертан отпад – отпад који није подложан физичким или биолошким променама. Такав
отпад не сагорева, не раствара се, није биолошки разградив, не утиче неповољно на друге
материје са којима долази у контакт и не поседује ни једну од опасних карактеристика;
Опасан отпад – отпад који по свом саставу, пореклу и концентрацији може проузроковати
опасност по здравље људи и животну средину и има најмање једну од опасних карактеристика,
укључујући и амбалажу у којој је опасан отпад био или јесте упакован.
УПРАВЉАЊЕ КОМУНАЛНИМ ОТПАДОМ

Управљање комуналним отпадом је скуп активности, одлука и мера ка постизању спречавања
и настанка отпада, смањивања количина насталог отпада као и смањењу укупног деловања
отпада на животну средину. Управљање отпадом обавезно се мора проводити на начин да се
у опасност не доведе људско здравље.
Управљање отпадом се мора проводити на начин да нема:
-- Опасности по здравље
-- Опасности по биљни и животињски свет
-- Загађења животне средине: вода,тла и ваздуха изнад прописаних граничних вредности
95
-- Неконтролисаног одлагања и спаљивања,

-- Настајања експлозија и пожара
-- Стварање буке и неугодних мириса
-- Појављивања и размножавања штетних животиња и биљака те развоја патогених
организама
-- Нарушавања јавног реда и мира.
Анализе су показале да ефикасно искоришћење отпада може значајно смањити потребе
за примарним сировинама и енергентима, уз истовремену уштеду животног простора и
заштиту животне средине.
КЉУЧНИ ПРИНЦИПИ УПРАВЉАЊА ОТПАДОМ

Бројни су кључни принципи који се морају узети у обзир приликом успостављања и
имплементације националне стратегије управљања отпадом и то:
-- Принцип одрживог развоја – усклађени систем техничко-технолошких, економских
и друштвених активности у укупном развоју у коме се на принципима економичности,
разумности и рационалности користе природне и створене вредности, са циљем да
се сачува и унапреди квалитет животне средине за садашње и будуће генерације;
-- Принцип близине и регионални приступ управљања отпадом – отпад треба
третирати или одложити што је могуће ближе тачки његовог настајања;
-- Принцип предострожности – уколико постоји могућност озбиљне или неповратне
штете морају се предузети мере спречавања деградације животне средине;
-- Принцип загађивач плаћа – загађивач мора да сноси укупне трошкове настале
угрожавањем животне средине;
-- Принцип хијерархије у управљању отпадом – подразумева редослед приоритета
у управљању отпадом: превенција стварања отпада, поновна употреба, рециклажа,
искоришћење и одлагање отпада;
-- Принцип примене најпрактичнијих опција за животну средину – опције које дају
највећу добит или најмању штету за животну средину;
-- Принцип одговорности произвођача – произвођач сноси највећу одговорност за
отпад који настаје услед његове активности.
ТРЕТМАН ОТПАДА
Отпад представља огроман губитак ресурса у виду материјала и енергије, а неадекватно управљање
отпадом и његово одлагање може имати велики и озбиљан проблем за животну средину. Депоније,
на пример, заузимају значајне површине и могу да изазову загађење ваздуха, воде и земљишта, док
неконтролисано спаљивање отпадног материјала може да доведе до емисије опасних загађивача у ваздух.
У складу са политиком ЕУ о управљању отпадом, циљ је да се смањи штетан утицај отпада на
животну средину и здравље људи, тј. да се смањи односно спречи стварање отпада, да се постигне
већи ниво рециклаже и омогући безбедно одлагање отпада.
Третман отпада обухвата физичке, термичке, хемијске или биолошке процесе, укључујући и
разврставање отпада, који мењају карактеристике отпада с циљем смањења запремине или опасних
карактеристика, олакшања руковања отпадом или подстицања рециклаже и укључује поновно
искоришћење и рециклажу отпада.
Обрада (третман) комуналног отпада пре депоновања има за циљ смањивање његове укупне количине.
То се постиже на више начина: рециклажом, гасификацијом, спаљивањем отпадака, пиролизом,
плазма процесом, компостирањем, ферментацијом, коминацијом и анаеробном дигестијом.
Рециклирање означава сваки поступак поновног искоришћења којим се отпадни материјал
прерађује у производ, материјал или супстанцу за првобитну намену или у друге сврхе.
Рециклажом се смањује количина отпада која се мора санитарно депоновати те се продужава
век санитарних депонија.
96
Рециклажа обухвата више група активности :

-- Примарна рециклажа – раздвајање компоненти отпада на извору (сортирање)
-- Секундарна рециклажа – централизовано издвајање рециклабилних компоненти из
допремљено интегралног отпада
-- Припрема тих материјала за поновно коришћење, поновну прераду или за поновну
производњу
-- Поновно коришћење, поновну прераду или поновну производњу истих производа
или материјала и њихов пласман на тржишту.
ГЕНЕРИСАЊЕ ОТПАДА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
Подаци о генерисању, начину одлагања и количинама третираног отпада у Републици Србији нису
потпуни. Тек у последњих неколико година Завод и Агенција су почели да систематски прикупљају
податке о отпаду.
Законом о управљању отпадом дефинисане су врсте отпада: комунални – кућни, комерцијални и
индустријски отпад, у зависности од карактеристика којима утичу на здравље људи и животну средину
(опасни, инертни и неопасни)
Постојеће стање у локалним самоуоправама Републике Србије карактеришу непоуздани и непотпуни
подаци о количини генерисања комуналног отпада. Количине комуналног отпада на годишњем нивоу
су прорачунате на основу мерења отпада у референтним локалним самоуправама.
На основу резултата тих мерења може се рећи да градско становништво генерише просечно 1 кг
комуналног отпада по становнику на дан, док сеоско становништво просечно генерише 0,7 кг отпада по
становнику дневно. У Београду се генерише дневно 1,2 кг отпада по становнику. У просеку, становник
Републике Србије генерише 0,87 кг комуналног отпада на дан или 318 кг годишње.
Према морфолошком саставу отпада, органски отпад (баштенски и остали биоразградиви отпад)
заузима готово 50 % у маси комуналног отпада, при чему је остали биоразградиви са 37,62% око три
пута заступљенији од баштенског отпада.
Укупни отпад од пластике чини укупно 12,73 %, док укупна количина картона износи око 8, 23%, затим
следе стакло 5,44%, папир 5,34%, текстил 5,25%, пелене за једнократну употребу 3,65% и метал 1,38%
97
ПОСТУПАЊЕ СА ОТПАДОМ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Један од највећих еколошких проблема у Републици Србији је неодговарајуће поступање
са отпадом. Комунални отпад се одлаже, углавном, на неуређене депоније, а постоји и
огроман број дивљих депонија које су настале због несавесног поступања становништва
чија домаћинства нису покривена организованим сакупљањем отпада.
Неуређена депонија
Комунални отпад јесте отпад из домаћинства (кућни отпад), као и други отпад који је због
своје природе или састава сличан отпаду из домаћинства. Процењено је да се у Републици
Србији организовано сакупља око 60 % комуналног отпада.
Сакупљање је организовано претежно у урбаним областима, док су руралне области
знатно слабије покривене. Проблеми управљања отпадом нису једнако и равномерно
изражени у свим локалним самоуправама. Овакав некохеретни систем не може адекватно
да функционише, а промене оваквог стања у правцу примене савремених санитарних и
безбедних начина поступања са отпадом, не могу се очекивати без значајнијих материјалних
средстава.
Једино економски оправдано решење је формирање регионалних центара за управљање
отпадом у оквиру којих ће се отпад сакупљен из више општина третирати на постројењима
за сепарацију рециклабилног отпада и остатак одлагати на регионалним депонијама, као
што је утврђено и у Националној стратегији управљања отпадом из 2003. године.
У Републици Србији не постоји системско организовано одвојено сакупљање, сортирање и
рециклажа отпада.Постојећи степен рециклаже, односно искоришћења отпада је недовољан.
Мада је примарна рециклажа у Србији прописана законом и предвиђа одвајање папира,
стакла и метала у посебно означене котејнере, рециклажа не функционише у пракси.
Сакупљање комуналног отпада у Републици Србији обављају углавном јавна комунална
предузећа чији су оснивачи и локалне самоуправе. Организација кретања возила као и
распоред контејнера се претежно базира на слободној процени и ранијој пракси, а не на
одговарајућим анализама заснованим на броју гравитирајућег становништва, фреквенцији
пуњења и пражњења контејнера и капацитету возила.. У неким локалним самоуправама
послови сакупљања отпада уговором су поверени приватном сектору.
У оквиру сакупљања и транспорта комуналног отпада може се посебно издвојити :
неодговарајући број и структура посуда за сакупљање отпада, неодговарајући распоред
посуда, недостатак одговарајућих возила за транспорт отпада, неодговарајућа динамика
транспорта отпада, неодговарајуће руте кретања возила, нерешено питање транспорта
отпада из здравствених установа и неких приватних субјеката.
Центри за одвојено сакупљања отпада постоје у Београду, Лесковцу,Чачку, Новом Саду
и спорадично у другим локалним самоуправама у Републици Србији, где се поједине
врсте комуналног отпада сакупљају у посебним контејнерима, намењеним за сакупљање
различитих врста отпада (метал, стакло, папир, ПЕТ, лименке и др.) Постројење за сепарацију
рециклабилног отпада за сада постоји у Новом Саду. Постоји више регистрованих постројења
98
за рециклажу ПЕТ-а, метала итд. Иако је присутан висок садржај органске компоненте у
комуналном отпаду, не постоје постројења за биолошки третман комуналног отпада.
Одлагање отпада на депоније је једини начин организованог поступања са отпадом.
Капацитет постојећих депонија – сметлишта је у већини општина већ попуњен, док већина
депонија не задовољава ни минимум техничких захтева. Не постоји контролисано одвођење
депонијског гаса који настаје разградњом отпада у депонији, што може довести до пожара
или експлозије. Процедне воде из депонија се не сакупљају нити пречишћавају и то може
угрозити подземне и површинске воде и земљиште због високог садржаја органских
материја и тешких метала.
На сметлиштима често долази до самопаљења, при чему долази до емисије загађујућих
материја. Депоније – сметлишта са највећим ризиком по здравље људи и животну средину
су оне које се налазе на удаљеностима мањим од 100 м од насеља или на 50 м од обале реке,
потока, језера или акумулације.
На дивље депоније ван контроле јавних комуналних предузећа, одлаже се око 40 %
генерисаног отпада у Републици Србији, а има их око 5000 према процени инспекцијских
органа. У већини случајева дивље депоније се налазе у сеоским срединама и последица су,
у првом реду, недостатка средстава за проширење система сакупљања отпада, али и лоше
организације управљања отпадом на локалном нивоу. Поред ових, дивље депоније се често
формирају дуж саобраћајница у путном појасу, од којих је већи проценат на косинама насипа
путева, одакле се отпад једноставно баца киповањем из камиона. Такве депоније су често
недоступне за уклањање. За депоновање се користе и природне депресије, јаме и вртаче где
је чишћење практично немогуће.
Општинске депоније које се налазе на територији Младеновца, Сопота, Лазаревца и
Обреновца су сметлишта која не испуњавају ни минималне мере санитарног уређења и
потребно их је затворити или рекултивисати.
Највеће депоније налазе се у Београду, Нишу и Новом Саду.
Градска депонија „Винча“ такође није санитарна депонија па је потребно извршити санацију,
а она би се огледала у следећем:
-- Санација и затварање постојеће депоније и изградња нове по стандардима и прописима;
-- Изградити линије за сепарацију рециклабилног отпада у склопу трансфер станице;
-- Изградња постројења за демонтажу кабастог отпада;
-- Изградња система за искоришћење депонијског гаса са постојеће депоније ради
добијања електричне енергије;
-- Изградња система за третман комуналног отпада
-- Изградња система за пречишћавање отпадних вода
За прикупљање отпада користе се најразличитије врсте возила, од специјалних ротопрес
ауто смећара и ауто подизача за велике контејнере, до обичних камиона и трактора са
приколицом. У великом броју општина евидентиран је недостатак одговарајуће механизације
за прикупљање отпада, а слична је ситуација и са механизацијом која се користи на самим
депонијама. За разгртање, равнање и збијање отпада најчешће се користе булдожери, док се
на неким депонијама за сабијање користе компактори. На више депонија механизација се
услужно изнајмљује.
ТЕХНИЧКИ НАСПЕКТИ УПРАВЉАЊА ОТПАДОМ

Једна од значајних мера је оснивање регионалних центара за управљање отпадом.
Удруживање општина ради заједничког управљања отпадом успоставио би се систем
регионалних центара који би обухватили регионалну депонију за комунални отпад,
постројење за селекцију рециклабилног отпада, трансфер станице, као и постројења за
компостирање, што чини потребну инфраструктуру за управљање комуналним отпадом.
99
У градовима је потребно одредити локације центара за одвојено сакупљањае рециклабилног

отпада, где би грађани сами доносили свој отпад.
Регионалним плановима управљања отпадом ће тачно бити дефинисано управљање
отпадом у складу са директивама ЕУ и смерницама из Националне стратегије управљања
отпадом. Потенцијалне локације регионалних центара за управљање отпадом, критеријуми
и смернице за њихову изградњу морају бити планиране просторним плановима.
Регионалне депоније су депоније за неопасан отпад. У оквиру центра може бити изграђена
и депонија за инертни отпад у складу са прописима. На депонију за неопасан отпад може се
одложити само: комунални отпад после сепарације, неопасни отпад било ког порекла који
испуњава критеријуме за прихват отпада на депонију за неопасан отпад, стабилизован и
нереактиван, предходно третиран опасан отпад. Депонија се опрема системом за сакупљање
депонијских гасова. Уколико искоришћење гаса није економично, треба га спаљивати на
лицу места. Регионална депонија, поред осталих елемената мора да има и постројење за
третман процедних вода.
Постројење за сепарацију рециклабилног отпада се поставља на простору поред депоније.
Поставља се технолошка линија за аутоматско или мануелно разврставање отпада. Издвојени
рециклабилни материјали се мељу, балирају или пресују и даље транспортују у постројења
која су специјализована за рециклажу таквих рециклабилних материјала,
Трансфер станице су места за привремено складиштење, припрему или претовар отпада
намењеног транспорту у регионални центар за управљање отпадом. С обзиром на концепт
управљања отпадом у Републици Србији, ток отпада укључује и његов пролазак кроз
трансфер станицу. Трансфер станица је место на којем се комунални отпад истовара из
возила за сакупљање отпада, прегледа уз евентуално издвајање кабастог отпада, кратко
задржава, утовара у већа возила и транспортује на даљи третман у регионални центар. Као
трансфер станице могу се користити и локације постојећих депонија комуналног отпада
које је неопходно санирати према одобреним пројектима санације.
Центри за одвојено сакупљање рециклабилног отпада су места намењена разврставању
и привременом складиштењу посебних врста отпада. Ови центри имају значајну улогу
у укупном систему управљања отпадом јер служе као веза између јединице локалне
самоуправе и грађана, овлашћених сакупљача и лица која врше третман. Локације за
постављање центара којима се обезбеђује спровођење мера за одвојено сакупљање отпада
треба да обезбеде јединице локалне самоуправе. Потребна је стална кампања и едукација
грађана о потреби и значају примене селекције
У складу са Законом о управљању отпадом дефинисане су обавезе локалних самоуправа и то:
-- јединица локалне самоуправе је дужна да организује и спроводи управљање
комуналним (односно инертним и неопасним) отпадом на својој територији;
-- јединица локалне самоуправе у обавези је да донесе локални план управљања
отпадом и обезбеди услове за његово спровођење;
-- две или више јединица локалне самоуправе могу заједнички управљати отпадом,
уколико им је то заједнички интерес.
Регионални план управљања отпадом дефинише заједничке циљеве у управљању отпадом
и доноси га скупштина две или више јединица локалне самуправе на чијим територијама
укупно живи најмање 200 000 становника, уз сагласност министарства. Регионални план
управљања отпадом може се донети и за територије општина на којима живи мање од 200
000 становника по предходно израђеној студији оправданости за доношење регионалног
плана на коју сагласност даје министарство. Истовремено, у наредном периоду, потребно је
радити на санацији постојећих депонија – сметлишта које представљају ризик по животну
средину. Санација одлагалишта отпада треба да се спроводи у складу са усвојеним законима
који су усаглашени са захтевима директива ЕУ.
100
ОБУКА КАДРОВА
Кључно побољшање управљања отпадом је потреба за развијањем способности
професионалаца који раде у индустрији и увођења техника и технологија у образовање
будућих професионалаца у области отпада. Јавна свест о отпаду и животној средини се мора
развијати, кроз медије, кроз образовање у школама и кроз разне кампање. Професионална
обука биће примарни циљ у краткорочном периоду ради осигурања да и особље које ради у
областима управљања отпадом буде технички компететно за свој положај.
Неопходна је професионална обука у следећим областима управљања отпадом:
-- правни и законодавни оквир,
-- финансијски систем и рачуноводство,
-- економско планирање и буџети ,
-- припрема тендера,
-- лиценцирање и мониторинг,
-- здравље људи и сигурност,
-- пракса и поступци сепарације отпада, пракса и поступци индивидуалног компостирања
итд.
Посебна пажња мора бити посвећена школама. Ефикасно образовање и мотивација у
основној школи ће имати дугорочне ефекте на понашање појединаца. У каснијем добу, ови
појединци постају учесници у реализацији разних иницијатива у управљању отпадом, кроз
свакодневни контакт са отпадом.
Развијање јавне свести
Установљавање политике о развијању јаве свести ради укључења проблема животне средине
и отпда је обавеза министартва надежоног за заштиту животне средине и локалне самоуправе
на свим нивоима. Ова политика захтева да све компаније које се баве отпадом у своје уговоре
укључе и кампању за развијање јавне свести о квалитетном управљању отпадом.
Грађани морају да имају приступ информацијама, што је и озваничено усвајањем Закона о
потврђивању конвенције о доступности информација, учешћу јавности у доношењу одлука и
праву на правну заштиту у питањима животне средине. Спровођење законодавства које се односи
на јавност, као што је забрана избацивања отпада на илегална сметлишта је други механизам за
развијање јавне свести који мора бити развијен. Ово омогућава механизам за јавно оглашавање
лоше праксе и људи који су учинили веће прекршаје. Ту је веома значајна улога инспектора уз
кампању са чврстом поруком која се односи на казне за прекршиоце закона. Неопходна је јака
повезаност између надлежних за спровођење закона и лица за спровођење кампање. Са друге
стране, важно је и развијати поверење између органа државне управе и грађана.
Локална кампања треба да користи све облике медија, стекне поверење становништва, буде
провокативна, истиче индивидуалне акције, користи једноставне циљане поруке.
ЗАКЉУЧАК
Због све већих количина и штетности по околину, отпад се сматра једним од најзначајнијих
еколошких проблема савременог света.
Непрекидни раст градских насеља и промена структуре потреба грађана све више се појачава
проблем комуналног чврстог отпада. Количина смећа расте, јер се повећава потреба за
храном, пићем и робом за дужу употребу. Повећава се количина упаковане робе, а амбалажа
повећава количину отпада.
Годишњи прираст насталог отпада у земљама ЕУ износи 1%. Укупна количина отпада у
Србији се процењује на око 3.500.000 м3/год., односно 2.200.000 т/год., а базирана је на
подацима комуналних предузећа.
Утицај чврстог комуналног отпада на животну средину вишеструко је негативан, а примарни
разлози за то у Србији су: недовољна покривеност општине услугама ЈКП-а, што условљава
формирање дивљих депонија, неуређеност главних депонија, као и ниска свест грађана о
101
очувању животне средине. Самим тим, на територији општина се стварају дивље депоније
које се неконтролисано шире, јавља се пренатрпаност главне депоније отпадом, а све је то
извор потенцијалних заразних болести становништва и загађености свих елемената животне
средине: воде, земље и ваздуха.
Сагласно Европском законодавству, савремени приступ решавању отпада подразумева
систем управљања, који се састоји у смањивању (избегавању, минимизирању), искоришћењу
(рециклажи), поновној употреби, обради и одлагању отпада на начин који је безбедан по околину.
Систем управљања отпадом такође подразумева одрживи развој, предострожност, начело
близине и регионални приступ управљању отпадом, одговорност произвођача опреме и да
свако морално и материјално одговара за отпад који производи (принцип: „загађивач плаћа“).
Управљање комуналним отпадом се данас, дакле, састоји у сакупљању, транспорту,
рециклажи, поновној употреби, третману и трајно одлагању на санитарним депонијама
дела комуналног чврстог отпада који се не може искористити нити даље третирати.
ЛИТЕРАТУРА
• Југовић З., Пецарски Д.,Еколошки инжењеринг
• „Закон о управљању отпадом“, Службени гласник Републике Србије 36/2009 и 88/2010
• Статистика отпада и управљање отпадом у Републици Србији, 2008–2010.
102
PROBLEMI TRANSPORTA OPASNOG OTPADA
PROBLEMS TRANSPORT OF HAZARDOUS WASTE
Zoran Bundalo, Milan Milosavljević, Goran Tričković, Bogdan Cebalović
Apstrakt: Opasan otpad sa mesta nastanka, privremenog odlagališta i sa mesta sa velikim rizikom
po životnu sredinu, bezbedno prikuplja, preuzima i postupa se sa njim u skladu sa usvojenim
zakonskim propisima. U ovom radu se bavimo razmatranjem problema prevoza opasnog otpada.
Prikupljen i preuzet opasan otpad se vozilima sa ADR sertifikatima (za prevoz opasnih materija)
vrši u skladu sa Rešenjem o izdavanju integralne dozvole za sakupljanje i transport neopasnog i
opasnog otpada na teritoriji republike Srbije, br.19-00-00277/2011-02 od 06.10.2011.
Ključne reči: Prevoz, opasni otpad, dozvola
Apstract: Hazardous waste from the place of origin, temporary disposal sites and places with a
high risk to the environment, safely collect, treat and takes with him in accordance with the adopted
legislation. In this paper we deal with the problem by considering the transport of hazardous waste.
Collected and taken to a hazardous waste vehicles with ADR certificates (for the transport of
dangerous substances) is performed in accordance with the decision to issue a license for the
integrated collection and transportation of dangerous and not dangerous waste in the Republic of
Serbia, br.19-00-00277 / 2011-02 from 06.10.2011.
Keywords: Shipping, hazardous waste permit
UVOD
Opasan otpad jeste otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija može
prouzrokovati opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi i ima najmanje jednu od opasnih
karakteristika utvrđenih posebnim propisima koje ga čine opasnim, uključujući i ambalažu u koju
je opasan otpad bio ili jeste upakovan.
Transport opasnog otpada predstavlja jedan od najkompleksnijih i najrizičnijih segmenata
celokupnog sistema upravljanja opasnim otpadom jer podrazumeva njegovo prenošenje od mesta
nastanka do mesta skladištenja, tretmana ili odlaganja.
U velikoj količini otpada koji dolazi iz industrije kao što je hemijska industrija, proizvodnja
električne i elektronske opreme, proizvodnja baterija i akumulatora, proizvodnja boja, elektroliza,
tekstilna industrija, farmaceutska industrija, proizvodnja plastike, kožna industrija. Opasan otpad
nastaje i u trgovinama, domaćinstvima, zdravstvu, poljoprivredi i na drugim mestima.
Sa opasnim otpadom se mora upravljati na način kojim se obezbeđuje najmanji rizik po
ugrožavanje života i zdravlja ljudi i životne sredine, kontrolom i merama smanjenja:
• zagađenja voda, vazduha i zemljišta;
• opasnosti po biljni i životinjski svet;
• opasnosti od nastajanja udesa, eksplozija ili požara;
• negativnih uticaja na predele i prirodna dobra posebnih vrednosti;
• nivoa buke i neprijatnih mirisa.
U opasan otpad spadaju otpadna korištena ulja, kontaminirana ambalaža, zauljene krpice, otpadni
akumulatori, otpadne boje i farbe, otpadni filteri, zauljena voda i razni drugi.
Preuzimanje opasnog otpada od proizvođača ili vlasnika otpada podrazumeva njegovo
sakupljanje i pakovanje u odgovarajuću ambalažu kojom bi se sprečilo curenje ili rasipanje otpada
i njegov transport do primaoca otpada, do postrojenja za upravljanje otpadom, odnosno do centra
za sakupljanje, skladištenje, transfer stanice ili postrojenja za tretman ili odlaganje.
Transport opasnog otpada jeste prevoz otpada van postrojenja koji obuhvata utovar, prevoz (kao
103
i pretovar) i istovar otpada, i ovim se može baviti samo lice koje ima dozvolu za transport opasnog
otpada izdatu od nadležnog organa.
Otpad se transportuje u zatvorenom vozilu, kontejneru ili na drugi odgovarajući način kako bi se
sprečilo rasipanje ili ispadanje otpada prilikom transporta, utovara ili istovara i kako bi se sprečilo
zagađenje vazduha, vode, zemljišta i životne sredine.
Slika 1: Transportno saobraćajno sredstvo obeleženo za prevoz opasnog otpada
Transport opasnog otpada može se vršiti samo ADR opremljenim vozilima i sertifikovanim vozilima
(cisterna) kojim upravljaju vozači sa sertifikatom o stručnoj osposobljenosti za transport opasnog tereta - ADR.
Mogući vidovi transporta su: železnica, drumski saobraćaj, vodeni saobraćaj i avio prevoz, s tom razlikom,
što se vodeni i avio prevoz skoro nikada ne koriste ili u mnogo manjem obimu, a drumski prevoz prednjači u
odnosu na železnicu (Jakšić, Ilić, 2000).
Kretanje opasnog otpada uvek prati Dokument o kretanju otpada koji popunjava proizvođač, odnosno vlasnik i
svako ko preuzima opasan otpad. Proizvođač, odnosno vlasnik opasnog otpada dužan je da trajno čuva kopiju
dokumenta kojim se potvrđuje da je kretanje otpada završeno i koji sadrži potpis i pečat primaoca otpada.
Prema zakonu o upravljanju otpadom, opasan otpad ne može preuzeti na upravljanje lice koje nema odgovarajuću
dozvolu.
PREUZIMANJE I TRANSPORT OPASNOG OTPADA

Zakon o upravljanju otpadom sa svojim podzakonskim aktima reguliše oblast upravljanja
otpadom. Prema Zakonu o upravljanju otpadom opasan otpad se klasifikuje prema poreklu,
karakteristikama i sastavu koje ga čine opasnim. Vlasnik otpada, odnosno operater, dužan je da
klasifikuje otpad na propisan način, u skladu sa ovim zakonom. Radi utvrđivanja sastava i opasnih
karakteristika otpada vlasnik otpada, odnosno operater, dužan je da izvrši ispitivanje opasnog
otpada, kao i otpada koji prema poreklu, sastavu i karakteristikama može biti opasan otpad.
Ispitivanje otpada vrše stručne organizacije i druga pravna lica koja su ovlašćena za uzorkovanje i
karakterizaciju prema obimu ispitivanja za koja su akreditovana, u skladu sa zakonom.
Karakterizacija otpada vrši se samo za opasan otpad i za otpad koji prema poreklu, sastavu i
karakteristikama može biti opasan otpad. Svaki proizvođač otpada sa sobom nosi odgovornost u
upravljanju otpadom koju obuhvataju i određene obaveze.
Proizvođač otpada dužan je da sačini plan upravljanja otpadom i organizuje njegovo sprovođenje,
ako godišnje proizvodi više od 100 tona neopasnog otpada ili više od 200 kilograma opasnog
otpada. Takođe dužan je da pribavi izveštaj o ispitivanju otpada i obnovi ga u slučaju promene
tehnologije, promene porekla sirovine, drugih aktivnosti koje bi uticale na promenu karaktera
otpada i čuva izveštaj najmanje pet godina ili da pribavi odgovarajuću potvrdu o izuzimanju od
obaveze pribavljanjem dozvole u skladu sa ovim zakonom.
Proizvođač otpada dužan je da obezbedi primenu načela hijerarhije upravljanja otpadom, da sakuplja
otpad odvojeno u skladu sa potrebom budućeg tretmana kao i da skladišti otpad na način koji
104
minimalno utiče na zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Proizvođač otpada dužan je da preda otpad licu koje je ovlašćeno za upravljanje otpadom, ako nije
u mogućnosti da organizuje postupanje sa otpadom u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom,
kao i da vodi evidenciju o otpadu koji nastaje, koji se predaje ili odlaže i da odredi lice odgovorno
za upravljanje otpadom i da omogući nadležnom inspektoru kontrolu nad lokacijama, objektima,
postrojenjima i dokumentacijom.
Vlasnik otpada ili proizvođač je odgovoran za sve troškove upravljanja otpadom. Vlasništvo nad
otpadom prestaje kada sledeći vlasnik preuzme otpad i primi Dokument o kretanju otpada, u skladu
sa ovim zakonom. Troškove odlaganja snosi držalac (vlasnik) koji neposredno predaje otpad na
rukovanje sakupljaču otpada ili postrojenju za upravljanje otpadom i/ili prethodni držalac (vlasnik) ili
proizvođač proizvoda od kojeg potiče otpad.
Velike količine opasnog, istorijskog otpada privremeno uskladištenog širom Republike Srbije predstavljaju
opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu (Slika 2). Još krajem oktobra 2014. godine, Republička inspekcija
za zaštitu životne sredine sačinila je detaljan Izveštaj o opasnom otpadu u preduzećima u restrukturiranju
i stečaju. Utvrđeno je da je, nakon rešavanja statusa ovih preduzeća, neophodno na lokacijama sadašnjih
privremenih skladišta opasnog otpada brzo reagovati radi izmeštanja, tretmana i konačnog odlaganja.
Slika 2: Velike količine opasnog otpada leže u zatvorenim firmama
Imajući to u vidu, sproveden je otvoren postupak javne nabavke usluge trajnog zbrinjavanja opasnog otpada
u preduzećima u restrukturiranju i stečaju, čije rešavanje je obaveza Republike Srbije. Na osnovu konkursne
dokumentacije, odlukom resornog ministarstva, utvrđeno je da je konzorcijum od četiri preduzeća - Kemis
iz Valjeva, Modekolo, Yunirisk i Miteco Kneževac iz Beograda - dao najprihvatljiviju ponudu.
Zahtev ministarstva je bio da se obezbedi sistematski pristup organizaciji tretmana opasnog otpada
u postrojenjima koja se nalaze na teritoriji Republike Srbije i/ili izvoza opasnog otpada na tretman u
zemlje OECD-a (koje imaju odgovarajuća postrojenja za otpad koji se ne može tretirati u RS). Taj zahtev
su upravo zadovoljila navedena četiri preduzeća, koja svoje poslovanje baziraju na ovim načelima.
Prilikom formiranja Liste prioriteta za trajno zbrinjavanje opasnog otpada, glavni kriterijumi su
bili: vrsta i količina opasnog otpada, odnosno karakteristike i količine opasnog otpada prisutnog na
određenim lokacijama i njihov negativan uticaj na zdravlje ljudi i životnu sredinu (zagađenje zemljišta,
površinskih voda i podzemnih voda), kao i način na koji je uskladišten predmetni opasan otpad.
Na osnovu njih, kao prioritetna, odabrana su preduzeća koja na svojim lokacijama imaju istorijski
opasan otpad, u procenjenoj količini od oko 900 tona. U pitanju su dva preduzeća u stečaju -
Viskoza Cel-vlakno Loznica i IMT fabrika motokultivatora i motora Knjaževac, i osam preduzeća
u restrukturiranju i to: Koncern Petar Drapšin Mladenovac, Hi Župa Kruševac, Imt Beograd, Zorka
Obojena Metalurgija Šabac, Zorka Centar Za Istraživanje Šabac, Utva - avio industrija Pančevo,
Minel Transformatori Ripanj, Pd Livnica Topola.
IDENTIFIKACIJA POŠILJKI PRIPREMLJENIH ZA TRANSPORTOVANJE

Kada je opasan otpad spreman za transportovanje, pošiljalac odnosno generator je dužan da
ispuni propisane zahteve koji podrazumevaju njegovu identifikaciju, klasifikaciju, označavanje,
105
pakovanje i prateću dokumentaciju. Time treba da se omogući zaštita zdravlja radnika koji su
uključeni u proces transporta, ali i običnog stanovništva koje u nekim slučajevima može biti
izloženo negativnim uticajima transportovanog otpada. Sve ove informacije moraju biti javne i
lako dostupne zainteresovanim licima i nadležnim organima, a podrazumevaju sledeće (Pichtel,
2005):
• naziv pošiljke, koji određuje generator, odnosno pošiljalac;
• klasa opasnosti, koju određuje generator na osnovu postojećih propisanih klasa opasnosti (23 klase);
• identifikacioni broj, koji određuje generator, koji mora biti u skladu sa nazivom pošiljke i klasom opasnosti;
• oznaka (nalepnica), koja je potrebna u zavisnosti od procene generatora;
• način pakovanja, koji je unapred determinisan u odnosu na tip otpada koji se prevozi;
• oznake na pakovanju, unapred određene od strane EPA;
• tablice, koje moraju biti istaknute na transportnim vozilima;
• prateća dokumentacija, koja podrazumeva Uniform Hazardous;
• Waste Manifest radi lakše indetifikacije i klasifikacije otpada koji se transportuje.
TRANSPORTERI OPASNOG OTPADA

Pored toga što u sistemu upravljanja otpadom, generatori snose odgovornost za generisani opasni
otpad u toku celokupnog sistema upravljanja opasnim otpadom, od nastanka, do konačnog odlaganja,
transporteri su ti koji moraju da zadovolje zakonske odredbe za vršenje ove funkcije i svakako
snose odgovornost za siguran prevoz pošiljki do unapred utvrđenog odredišta, u odgovarajućem
vremenskog periodu i moguća ispuštanja ili oslobađanja opasnog otpada u toku transporta.
Prema važećem aktu RCRA-a (SAD), izvršena je klasifikacija transportera na sledeći način (Blackman, 2001):
• generatori mogu sami transportovati opasan otpad do objekata za skladištenje, tretman, ili finalno odlaganje;
• pojedinačni transporteri koji su angažovani da izvrše prevoz od generatora do objekata za skladištenje,
tretman ili finalno odlaganje;
• objekti za tretman, skladištenje ili finalno odlaganje koji sopstvenim transportnim kapacitetima prikupljaju
opasni otpad od generatora.
Radi praćenja svih pošiljki, odnosno, sprovođenja adekvatne selekcije transportera na teritoriji
SAD-a, propisani su obavezujući zahtevi koje transporteri moraju ispoštovati (Blackman, 2001):
• posedovanje identifikacionog broja ERA,
• poštovanje sistema Uniform Hazardous Waste Manifest,
• snošenje odgovornosti i rešavanje problema usled mogućih ispuštanja ili ugrožavanja od strane pošiljki koje
se transportuju.
Identifikacioni broj dodeljuje EPA, čime se omogućuje adekvatna kontrola aktivnosti transportera,
a u isto vreme se sprečavaju ostali transporteri da preuzimaju pošiljke za koje nisu adekvatno
opremljeni i obučeni (Blackman, 2001).
Popis transportovanog opasnog otpada Uniform Hazardous Waste Manifest, takođe predstavlja
obaveznu dokumentaciju koja mora pratiti pošiljku na putu od generatora do krajnjeg odredišta,
omogućavajući pristup bitnim podacima o transportovanom otpadu u bilo kom trenutku.
Njime su obuhvaćeni podaci o generatoru, transporteru i postrojenju u kome se vrši skladištenje,
tretman, ili odlaganje; potom telefonski broj putem kog se dobijaju informacije u slučaju
nepredviđenih okolnosti; opis pošiljke sa informacijama o opasnom otpadu koji se transportuje;
količini i tipu kontejnera koji je korišćen za pakovanje pošiljke. Ovaj dokument obavezuje na potpunu
odgovornost transportera za pošiljku koju prevozi, do trenutka predaje dokumentacije i tačne količine
otpada postrojenju za skladištenje, tretman ili konačno odlaganje (Blackman, 2001). Takođe, ovaj
dokument omogućuje generatoru da proveri da li je opasan otpad transportovan na odgovarajući način
i u odgovarajućoj količini do odredišta (Pichtel, 2005). Međutim, dokumentacija ne daje uvid u izbor
maršrute koja je korišćenja, što najčešće predstavlja individualnu odluku transportera, te se samim tim
i rizik od mogućih akcidenata značajano uvećava.
106
U slučajevima ispuštanja ili oslobađanja opasnog otpada tokom transporta, EPA je uspostavila specijalne
odredbe koje regulišu pitanje čišćenja i uklanjanja opasnih materija sa mesta akcidenta i konsekvence
koje će transporter snositi u narednom periodu. Ispuštanje ili oslobađanje opasnog otpada, definisano
je kao akcidentno ili namerno ispuštanje, curenje, ispumpavanje, isparavanje, emitovanje, pražnjenje
ili odbacivanje opasnog otpada u ili na površinu tla ili vodene površine. Iako su transporteri obavezni
da izvrše potpuno saniranje posledica prilikom oslobađanja opasnog otpada, sa aspekta zaštite životne
sredine i zdravlja ljudi koji su naseljeni u neposrednoj okolini, jasno je da učinak ne može biti potpun,
jer obično njegov manji ili veći deo brzo prodire u dublje delove zemljišta, podzemne vode ili vazduh.
Iz tog razloga, mnogo poželjnija opcija odnosi se na sprovođenje adekvatne prevencije koja može
dovesti do sprečavanja akcidenata u toku transporta opasnog otpada.
U nekim slučajevima transport se ne obavlja u kontinuitetu, već se koriste transfer-stanice, koje se
koriste za privremeno skladištenje, prepakivanje i premeštanje opasnog otpada, tako što se tečni otpad
ispumpava iz vozila za sakupljanje, dok se mulj i čvrst otpad ostavljaju u kontejnerima za sakupljanje
u kojima se dalje transportuju (Jakšić, Ilić, 2000). U tom slučaju, transporteri su dužni da ispoštuju
postojeću zakonsku regulativu, koja nalaže da skladištenje ne sme trajati duže od 10 dana, jer u
suprotnom postaju predmet drugih propisa koji se odnose na objekte za skladištenje opasnog otpada
(Blackman, 2001).
OBELEŽAVANJE VOZILA ZA TRANSPORT OPASNOG OTPADA U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU

Usled rizika od mogućeg akcidenta, koji je direktno povezan sa opcijom transporta opasnog otpada,
neophodno je ispuniti niz unapred postavljenih odredbi koje treba da obezbede adekvatnu zaštitu životne
sredine i lokalnog stanovništva. Pored odgovarajuće prateće dokumentacije neophodno je izvršiti adekvatno
obeležavanje vozila koje pruža bolju bezbednost svih učesnika u saobraćaju i laku dostupnost najbitnijih
informacija o karakteristikama transportovanog otpada u akcidentnim situacijama. Upravo iz tog razloga,
ova problematika je morala biti regulisana na međunarodnom nivou, tako da je u Ženevi, 1957. godine
potpisan Evropski sporazum o međunarodnom drumskom prevozu opasnih materija - ADR, čije odredbe
regulišu pitanje obavljanja međunarodnog i domaćeg transporta opasnog otpada (Jovanović, 2004).
Prema ovom sporazumu, na osnovu karakteristika i stepena opasnosti koje ih karakterišu, sve opasne materije
podeljene su u 9 klasa (tabela 1).
Tabela 1. Klase opasnosti opasnih materija
Klasa Karakteristike opasnih materija
1a Eksplozivne materije
1b Predmeti punjeni eksplozivnim materijama
1c Sredstva za paljenje, vatrometni predmeti i drugi predmeti
2 Zbijeni gasovi, gasovi pretvoreni u tečnost i gasovi rastvoreni pod pritiskom
3 Zapaljive tečnosti
4.1 Zapaljive čvrste materije
4.2 Materije sklone samopaljenju
4.3 Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove
5.1 Oksidirajuće materije
5.2 Organski peroksidi
6.1 Otrovi
6.2 Infektivne materije
7 Radioaktivne materije
8 Korozivne materije
9 Ostale opasne materije
Izvor: Jovanović, 2004
107
Obeležavanje transportnog vozila podrazumeva postavljanje listica opasnosti, koje ukazuju na

glavnu i po potrebi dodatnu opasnost koju sa sobom nosi transportovana materija. Takođe, na
vozilo je neophodno postaviti i table upozorenja (narandžasto crne boje, pravougaonog oblika,
propisanih dimenzija) koje su podeljene u dva polja (slika 3). U gornjem polju brojčana oznaka
(2 ili 3 cifre) oznaka je opasnosti - Kemlerov broj (tabela 2), a u donjem polju brojčana oznaka (4
cifre) oznaka je za opasnu materiju i predstavlja identifikacioni broj utvrđen prema njenom nazivu.
Slika 3: Tablica upozorenja za obeležavanje transportnih vozila (Izvor: ADR)

Fig. 3: Table advisories for transport vehicles marking (Source: ADR)
Табела 2. Osnovna opasnost i dodatne opasnosti na tablicama upozorenja

Table 2. Basic and addition danger on table advisories
Osnovna opasnost
2 Gas
3 Zapaljive tečne materije
4 Zapaljive čvrste materije
5 Oksidirajuće materije ili organski peroksidi
6 Otrovne materije
8 Korozivne materije
Dodatna opasnost
0 Bez značaja
1 Opasnost od eksplozije
2 Oslobađanje gasova zbog pritiska ili hemijske reakcije
3 Zapaljivost tečnosti ili gasova
5 Oksidirajuće delovanje
6 Otrovnost
8 Korozivnost
9 Opasnost od spontane energične reakcije usled razlaganja ili polimerizacije
Izvor Jovanović,2004
Kada su u gornjem polju oba broja ista, glavna opasnost je veoma izražena, a ako slovo X predhodi
broju opasnosti, to ukazuje na to da materija nikako ne sme doći u dodir sa vodom, što je posebno
bitno u slučaju požara ili druge nezgode (Jovanović, 2004).
PREKOGRANIČNO KRETANJE OPASNOG OTPADA

Pojam transporta opasnog otpada, pored rešavanja organizacionih i tehničkih pitanja usko
vezanih za njegovo odvijanje, u jednom posebnom segmentu podrazumeva i regulisanje pitanja
108
prekograničnog kretanja opasnog otpada između različitih zemalja, u kome se prepliću ekonomski
interesi sa ekološkim odredbama. U prothodnih nekoliko decenija javio se čitav niz primera koji
su podrazumevali prekogranično kretanje opasnog otpada iz razvijenih industrijskih zemalja ka
nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju, koje nisu imale zakonski regulisano pomenuto
pitanje te je sloboda u prihvatu, u smislu njegovih količina, načina unosa i kasnijeg odlaganja, bila
maskimalna uz male ekonomske troškove i naknadne ozbiljne konsekvence koje su se ispoljavale
kroz ugrožavanje kvaliteta života lokalnog stanovništva i životne sredine.
Time je ukazano na neophodnost regulisanja pomenutih tokova i uvođenje rigorozne kontrole nad
istim. Zbog toga je bilo neophodno zakonski urediti pomenuto pitanje na nacionalnom nivou, a
potom i uspostavljanje sporazuma na međunarodnom nivou.
Autori Assante-Duah i Nagy (2001) izdvojili su faktore koji su od krucijalne važnosti za pokretanje
prekograničnog kretanja opasnog otpada:
• preterano strogi ekološki zakoni u većini industrijalizovanih zemalja;
• uvođenje još strožijih dodatnih zakona, propisa i odredbi koji se odnose na odlaganje
pojedinih vrsta otpada;
• visoki troškovi odlaganja opasnog otpada u zemljama gde je generisan;
• smanjeni kapaciteti odlagališta za određene tipove otpada u zemljama u kojima je
generisan određeni otpad;
• bolji tržišni uslovi za materijale koji mogu biti obnovljeni i reciklirani iz otpada koji je
spreman za konačno odlaganje;
• ukupan ekonomski rast koji se ogleda i u većoj produkciji otpada;
• troškovi funkcionisanja objekata za skladištenje, tretman i odlaganje otpada;
• postojeći kapaciteti objekata za skladištenje, tretman i odlaganje otpada, koji treba da
zadovolje potrebe nekoliko zemalja;
• manja udaljenost kapaciteta za skladištenje, tretman i odlaganje otpada u susednoj državi;
• nedostatak ekološki podobnih kapaciteta za skladištenje, tretman i odlaganje otpada u
državama generatorima opasnog otpada.
Konkretni potezi za rešavanje situacije uspostavljanja kontrole nad prekograničnim kretanjem
otpada, javili su se u razvijenim industrijskim zemljama koje su propisale mere kontrole odvijanja
prekograničnog kretanja uz određene zabrane putem dokumenta Bazelske konvencije i dogovora
o kretanju opasnog otpada među zemljama članicama OECD-a. Bazelska konvencija bila je prvi
ozbiljan korak u regulisanju prekograničnog kretanja opasnog otpada, a koji je proizašao delom
iz prethodno formiranog dogovora OECD zemalja, precizirajući obaveze zemalja potpisnica da
opasnim otpadom upravljaju u skladu sa osnovnim principima zaštitite životne sredine, uz poseban
osvrt na konačno odlaganje opasnog otpada (Jakšić, Ilić, 2000).
Prekogranično kretanje opasnog otpada, odnosno uvoz i izvoz, dozvoljen je među zemljama
potpisnicama Konvencije, ali uz poštovanje tačno utvrđenih procedura i na unapred definisan
način, koji podrazumeva adekvatnu identifikaciju i kategorizaciju otpada (metode uzorkovanja,
metode eksperimentalnog određivanja opasnih karakteristika, međunarodno poređenje rezultata
laboratorijskih istraživanja i slično), čime se omogućuje sprovođenje stalne kontrole i suzbijanje
njegovog ilegalnog kretanja (Tošović i dr, 1998). Svaka država, bez obzira da li je potpisnik
Bazelske konvencije ima pravo da zabrani uvoz opasnog otpada na svojoj teritoriji. Takođe, zemlje
koje nisu potpisnice imaju mogućnost da putem bilateralnih ili multilateralnih sporazuma dozvole
uvoz ili izvoz opasnog otpada (Mihajlov, Petković, 1998).
Nakon usvajanja Bazelske konvencije, 1992. godine usledila je odluka Saveta OECD-a o uređenju
prekograničnog kretanja opasnog otpada radi ponovnog korišćenja i reciklaže, obavezujući zemlje
potpisnice na kontrolu svih vrsta otpada koje su navedene u pomenutom dokumentu prilikom
prekograničnog kretanja radi dalje obrade, ponovnog korišćenja ili reciklaže.
Cilj sporazuma je da se uspostavi kontrola u okviru trgovine sekundarnim sirovinama i
109
maksimalno umanji mogućnost neadekvatnog i nekontrolisanog odbacivanja i odlaganja opasnog

otpada (Krueger, 1999). Prekogranično kretanje opasnog otpada između zemalja članica OECD-a
i zemalja koje ne pripadaju toj organizaciji u potpunosti je zabranjeno.
Pored prethodno pomenutih dogovora i sporazuma zemalja iz različitih delova sveta po pitanju
kontrole prekograničnog kretanja opasnog otpada, EU je kao jedinstvena regionalna celina, imala
potrebu da reguliše ovo pitanje na svojoj teritoriji, uključivanjem uredbe 259/93/EEC10 u već
postojeću regulativu o upravljanju otpadom i opasnim otpadom. Njome su u potpunosti podržane
odredbe Bazelske konvencije i dogovora među članicama OECD-a, uz definisanje protokola koji
omogućava kretanje opasnog otpada unutar EU-a za potrebe konačnog odlaganja i reciklaže, a
podrazumeva prethodni zahtev i saglasnost zemalja koje su uključene u zajednički proces razmene
opasnog otpada. Naravno, i ova Direktiva je pretrpela nekoliko amandmana prateći moderne
tendencije u procesu uređenja kretanja opasnog otpada, te samim tim pokrenula regulaciju novih
zahteva koji se pojavljuju u pomenutoj oblasti (Krueger, 1999).
Podaci za 1995. godinu pokazuju da su zemlje EU-a, zajedno sa Norveškom, uvezle 1.665.500
tona opasnog otpada, od čega je 85% nastalo u zemljama EU-a, s tim da je 8% došlo iz drugih
zemalja članica OECD-a, posebno iz Švajcarske, SAD-a, Norveške, Mađarske i Češke, a 6% je
nepoznatog porekla. Pošto je jasno da mnoge zemlje koje ne pripadaju OECD-u nemaju adekvatne
objekte za tretman opasnog otpada, potpuno je opravdana težnja da u procesu prevazilaženja
pomenutog problema, EU preuzme deo tih obaveza. Međutim, realni podaci govore suprotno.
Samo 16.000 tona ili 1% od ukupno uvezenih količina opasnog otpada je potekao iz te grupe
zemalja, pre svega, Brazila, Južne Afrike i Makedonije (EEA, 1999).
Osim praćenja kretanja opasnog otpada i zemalja koje učestvuju u procesima uvoza i izvoza, bitno
je sagledati i njihovo suštinsko usmerenje ka različitim vidovima tretmana ili finalnom odlaganju.
Oko 75% izvezenog opasnog otpada iz zemalja EU-a i Norveške, poslat je radi dalje obrade i oko
20% radi finalnog odlaganja. Zemlje kao što su Portugalija, Španija, Luksemburg i Holandija
izvoze značajne količine opasnog otpada, upravo, radi finalnog odlaganja.
ZAKLJUČAK
Transport opasnog otpada predstavlja jedan od najkompleksnijih i najrizičnijih segmenata celokupnog
sistema upravljanja opasnim otpadom jer podrazumeva njegovo prenošenje od mesta nastanka do
mesta skladištenja, tretmana ili odlaganja.
Usled rizika od mogućeg akcidenta, koji je direktno povezan sa opcijom transporta opasnog otpada,
neophodno je ispuniti niz unapred postavljenih odredbi koje treba da obezbede adekvatnu zaštitu životne
sredine i lokalnog stanovništva. Pored odgovarajuće prateće dokumentacije neophodno je izvršiti
adekvatno obeležavanje vozila koje pruža bolju bezbednost svih učesnika u saobraćaju i laku dostupnost
najbitnijih informacija o karakteristikama transportovanog otpada u akcidentnim situacijama.
Kada je opasan otpad spreman za transportovanje, pošiljalac odnosno generator je dužan da ispuni
propisane zahteve koji podrazumevaju njegovu identifikaciju, klasifikaciju, označavanje, pakovanje i
prateću dokumentaciju. Time treba da se omogući zaštita zdravlja radnika koji su uključeni u proces
transporta, ali i običnog stanovništva koje u nekim slučajevima može biti izloženo negativnim uticajima
transportovanog otpada.
Pojam transporta opasnog otpada, pored rešavanja organizacionih i tehničkih pitanja usko
vezanih za njegovo odvijanje, u jednom posebnom segmentu podrazumeva i regulisanje pitanja
prekograničnog kretanja opasnog otpada između različitih zemalja, u kome se prepliću ekonomski
interesi sa ekološkim odredbama.
Pošiljku otpada u prekograničnom prometu na području Republike moraju pratiti dokumenti određeni
Bazelskom konvencijom, Zakonom o otpadu i Uredbom o nadzoru prekograničnog prometa otpadom,
koji prate pošiljku otpada od stavljanja u promet u državi polazišta, kroz države provoza do konačnog
zbrinjavanja u državi odredišta.
110
Zato je neophodno da uz zahtev za dobijanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada podnosi se
dokumentacija u skladu sa Pravilnikom o sadržini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za
izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada („Službeni glasnik RS“, broj 60/09 i 101/10) i
obuhvata prekogranično kretanje otpada i podatke utvrđene u propisanim listama opasnog otpada
i neopasnog otpada i neopasnog otpada sadržane u Zakonu o potvrđivanju Bazelske konvencije o
kontroli prekograničnog kretanja opasnih otpada i njihovom odlaganju, Uredbi o listama otpada
za prekogranično kretanje („Službeni glasnik RS“, broj 60/09), Uredbi o određivanju pojedinih
vrsta opasnog otpada koje se mogu uvoziti kao sekundarne sirovine – („Službeni glasnik RS“,
br. 60/09). U skladu sa članom 72. Zakona o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RS“, br.
36/2009. i 88/2010.), uvoz, izvoz i tranzit otpada koji se obavlja u više pošiljki odobrava se za
period do 12 meseci (ukoliko je taj period pokriven dokumentacijom).
LITERATURA
[1] Asante-Duah K., Nagy V.I.(2001). A Paradigm of International Environmental Law: The
Case for Controlling the Transboundary Movements of Hazardous Waste, Environmental
Management, Vol. 27, No. 6, pp. 779-786, Springer-Verlag New York Inc.
[2] Blackman, C. W., Jr. (2001). Basic Hazardous Waste Management - 3rd edition, Lewis
Publishers, USA.
[3] Ilić M. i dr. (2004). Regionalni plan upravljanja komunalnim otpadom, Regionalni centar
za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu, Beograd.
[4] Jakšić B., Ilić M. (2000). Upravljanje opasnim otpadom, Urbanistički zavod Republike
Srpske, Banjaluka.
[5] Jovanović D. V. (2004). Transport opasnih materija, Saobraćajni fakultet, Univerziteta u
Beogradu, Beograd.
[6] Krueger J. (1999). Internation Trade and Basel Convention, Royal Institute of International
Affairs, London, UK.
[7] Mihajlov A., Petković G.(1998). Upravljanje opasnim otpadom – okviri, Otpadne
vode, otpad i opasan otpad – zbornik radova, Udruženje za tehnologiju vode i sanitarno
inženjerstvo, Beograd.
[8] Pichtel J. (2005). Waste Management Practices – Municipal, Hazardous, and Industrial,
CRC Press, Taylor & Francis Group, Boca Raton, USA.
[9] Tošović S. i dr. (1998). Kontrola prekograničnog kretanja otpada, Otpadne vode, otpad i
opasan otpad, Zbornik radova, Udruženje za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo, Budva
111
POSTUPCI TRETIRANJA I METODOLOŠKO UPUSTVO DEPONOVANJA

ŽELEZNIČKOG OTPADA U CRNOJ GORI
TREATMENT METHODS AND METHODOLOGICALL INSTRUCTION OF

RAILWAY DEPOSITING WASTE IN MONTENEGRO
Milenko Cebalović, Radislav Vulović, Zoran Bundalo
Apstrakt: Plan upravljanja otpadom Društva Željeznička Infrastruktura Crne Gore, predstavlja
samo jedan od dokumenata kojeg je izradila ŽICG, a u cilju unapređenja stanja životne sredine
i očuvanja kako prostora i zemljišta kojim gazduje Željeznička Infrastruktura, tako i okolnog
prostora van granica pružnog pojasa i pojasa ekspropijacije. Izrada Plana upravljanja otpadom
proizašla je na osnovu člana 22. Zakona o upravljanju otpadom („Sl. list RCG“, br. 80/05, „Sl. list
CG“, br. 73/08), s obzirom da ŽICG proizvodi više od 200 kg opasnog otpada godišnje. Poštovane
su odredbe zakonskih i podzakonskih propisa iz oblasti zaštite životne sredine kao i direktive EU
koje se odnose na oblast upravljanja otpadom. Plan upravljanja otpadom iz člana 22 ovog Zakona
sadrži podatke o: vrsti, količini i mjestu nastanka pojedinih vrsta otpada, za koje se očekuje da
će biti proizvedene, uključujući i njihove osnovne hemijske komponente i karakteristike; period
tokom kojeg će se obavljati djelatnosti koje kao rezultat imaju proizvedeni otpad. Tema ovog rada
je i mjere za smanjenje količina otpada i njegovog negativnog uticaja na životnu sredinu; načinu
upravljanja otpadom, koji naročito obuhvata sakupljanje, privremeno skladištenje (lokacija i
način), prevoz, preradu i odstranjivanje otpada
Ključne reči: Železnićki otpad, skladištenje, smanjenje otpada
Abstract: Waste Management Plan Company Railway Infrastructure of Montenegro, represents

only one of the documents drafted by the ICG, in order to improve the state of the environment
and preservation of the space and land managed by the railway infrastructure, as well as the
surrounding area outside the borders of the railway belt and belt expropriation. Development
of the Waste Management Plan arose under Article 22 of the Law on Waste Management ( “Sl.
List RCG”, no. 80/05, “Official. Gazette of Montenegro”, no. 73/08), as the ICG produces more
than 200 kg of hazardous waste per year. Dear provisions of laws and regulations in the field of
environmental protection and the EU Directive relating to the field of waste management. Waste
management plan of this Article 22 contains information on the type, quantity and location of
certain types of waste, which are expected to be produced, including their components and basic
chemical characteristics; period during which they will be carried out activities as a result of
having produced the waste. This paper is a measure to reduce the amount of waste and its negative
impacts on the environment; waste management, which includes in particular the collection,
temporary storage (location and method), transportation, processing and disposal of waste..
Keywords: Railway waste storage, waste reduction
UVOD
Željeznička Infrastruktura Crne Gore AD - Podgorica ima svojstvo pravnog lica.Kao svoj dan
slavi „2 novembar’’, dan kada je 1908. godine puštena u saobraćaj prva crnogorska željeznička
pruga Bar - Virpazar. Željeznička Infrastruktura je funkcialno organizovana sektorski i sastoji se
od 6 sektora kojima rukovode direktoriSektor za upravljanje i regulisanje saobraćaja,
• Sektor za održavanje građevinske infrastrukture,
• Sektor za elektrotehničke poslove,
• Sektor za kontrole i bezbjednosti,
112
• Sektor za finansije,
• Sektor za pravne i opšte poslove
Željezničku mrežu Crne Gore čine jednokolosječne pruge, koje se spajaju u Glavnom gradu
Podgorica. U pogedu održavanja, regulisanja saobraćaja, modernizacije i budućeg širenja
željezničke mreže dijeli se na:
• Pruga Vrbnica – Bar
• Pruga Nikšić – Podgorica
• Pruga Podgorica – Dr. granica sa Albanijom
Slika 1. Karta železnice Crne Gore
Republika Crna Gora je 26. februara 2004.godine usvojila Nacionalnu Politiku upravljanja
otpadom koja sadži viziju, načela i ciljeve utvrđene Programom razvoja životne sredine, kao i već
postojeće nacionalne regulative i standarde.
Politika integralnog i održivog upravljanja otpadom u Crnoj Gori utvrđuje viziju budućeg načina
upravljanja otpadom i definiše ciljeve i strategije koji će olakšati njeno donošenje.
Svrha te politike je da:
• promoviše zaštitu i smanjenje proizvodnje otpada i, samim tim, smanjenje zagađenosti na
mjestu nastanka otpada;
• promoviše upravljanje i smanjenje uticaja otpada koji se ne može izbjeći, od njegove
proizvodnje do konačnog odlaganja;
• obezbijediti integralnu i održivu podobnost za korišćenje vode, vazduha i zemlje;
• obezbijediti sanaciju bilo kakvog zagađenja životne sredine time što će se odgovorna lica
snositi odgovornost
Strateški Master Plan upravljanja otpadom uključuje glavne vrste otpada trenutno prisutne u
Republici. Pregled sadašnje situacije u procesu upravljanja otpadom elaboriran je i propraćen
izradom odgovarajućih planova upravljanja otpadom, koji su dostavljeni kao predlozi za
zakonodavno i institucionalno restrukturiranje.
POSTOJEĆE STANJE SISTEMA UPRAVLJANJA OTPADOM

Podaci i informacije sadržani u ovom izvještaju, uglavnom su dobijeni od nadležnih subjekata koji
se bave pitanjima otpada iz 21 crnogorske opštine, u periodu od novembra 2003.god. do februara
2004. god., zatim, iz statističkih podataka, kao i na osnovu pretpostavki ekspertskih konsultanata .
Komunalni otpad (KO), u kontekstu ovog izvještaja, je čvrsti otpad koji se stvara u okviru
opštinske infrastrukture, u domaćinstvima, upravi i obrazovnim ustanovama, trgovini i turističkim
113
strukturama. Termin obuhvata ulično smeće, otpad sa privatnih i javnih zelenih površina, groblja,
vojnih ustanova, iz poljoprivrede i klanica. Privredni i industrijski otpad, koji se sakuplja odvojeno
od ostalog komunalnog otpada, obično se tako i naziva, međutim, i dalje se klasifikuje kao
komunalni otpad, sve dok završava na objektima komunalne infrastrukture, a jedinica lokalne
samouprave zahtijeva nadoknadu za obezbjeđivanje odgovarajuće usluge. Otpad koji se stvara u
zdravstvenim objektima, kao i tokom glavnih građevinskih radova, nije obuhvaćen ovim pojmom.
Pojam recikliran (preradiv) otpad uključuje sve komponente koje trenutno ili potencijalno
proizilaze iz KO, a koje se mogu direktno koristiti (npr. deponovane flaše), ili se u industriji mogu
iskoristiti kao sekundarne sirovine ili sekundarno gorivo.
Pojam kompostirani i/ili biorazgradivi otpad upotrebljava se za različite organske materijale koji
predstavljaju potencijalni izvor u proizvodnji komposta.
Kako geografska struktura Crne Gore pokazuje bitne razlike, koje su veoma važne u smislu
stvaranja, rukovanja, transporta i odlaganja KO, primjenjuje se podjela na tri regiona. Ona
odgovara zvaničnoj strukturalnoj podjeli, koja se primjenjuje u Crnoj Gori ( Zajednica opština).
Postoje tri regiona, i to:
• Centralni region sa opštinama Podgorica, Nikšić, Cetinje, Danilovgrad,
• Primorski region sa opštinama Ulcinj , Bar , Budva , Kotor, Tivat i Herceg Novi,
• Planinski regioin sa opštinama Bijelo Polje, Pljevlja, Berane, Rožaje, Plav, Mojkovac,
Kolašin, Andrijevica, Plužine, Žabljak, Šavnik
Strukturni ključni brojevi koji se odnose na probleme upravljanja otpadom u regionima i cijeloj
zemlji dati su u tabeli 1.
Tabela 1: Osnovni demografski i socio-ekonomski podaci za Crnu Goru

Centralni region Primorski Planinski region Cijela zemlja
region
Stanovništvo Broj 278.962 144.804 193.974 617.740
% 45 24 31 100
Turizam (broj Broj 102.380 4.225.276 118.527 4.446.183
noćenja / god.)
% 2 95 3 100
Izbjeglice Broj 15.947 17.366 13.601 46.914
% 34 37 29 100
Nezaposlena Broj 39.300 12.784 30.826 82.910
lica
% 47 15 37 100
Lica koja rade u Broj 12.236 14.524 28.056 54.816
inostranstvu
% 22 27 51 100
PROIZVODNJA OTPADA
Jedan od najvažnijih instrumenata za planiranje održive i dugoročne implementacije sistema
upravljanja čvrstim otpadom je dobra baza podataka o trenutnoj situaciji proizvodnje otpada i njen
kvalitet. Na osnovu količine produkovanog otpada može se procijeniti potencijalna proizvodnja
otpada. Ta količina značajno se razlikuje od količine sakupljenog, tretiranog i deponovanog otpada,
zbog nekoliko neformalnih mjera za smanjenje otpada, koje se preduzimaju prije sakupljanja i
odlaganja otpada. Neformalno smanjenje otpada uključuje ponovno unutrašnje iskorišćavanje,
divlje deponovanje, sakupljanje i spaljivanje otpada.
Republički zavod za statistiku procjenjuje, kao prvu procjenu (početni pristup) koji se koristi u
Projektnom zadatku , da je količina stvorenog otpada 1 kg po stanovniku na dan (~ 365 kg po
stanovniku godišnje). Konsultanti na projektu obradili su podatke za postojeći KO. Ti proračuni
zasnivaju se na postojećim podacima o stalnom i povremenom stanovništvu i na iskustvima
114
zemalja koje se mogu uporediti sa trenutnim stanjem u Crnoj Gori u ekonomskom pogledu, kao i
pogledu samog rukovanja otpadom. Obrađeni podaci koji se odnose na stvaranje otpada su:
• 0, 80 kg / cap /dan u centralnom regionu,
• 0, 90 kg / cap /dan u primorskom regionu,
• 0, 60 kg / cap /dan u planinskom regionu,
• 1, 50 kg / cap /dan po noćenju (turističkom), i
• 0, 25 kg / cap /dan za izbjeglice.
Kratko poređenje godišnje proizvedenog komunalnog otpada za svaki region, koji se zasniva na
različitim pretpostavkama, dato je u sljedećoj tabeli. 2.
Tabela 2.Upoređenje pretpostavki o godišnjoj proizvodnji komunalnog otpada u Crnoj Gori

Proizvođači otpada Predviđanja
Region Stanovništvo Turisti (Broj Izbjeglice Republički Projektna (%)
noćenja) zavod za predviđanja
statistiku (t/g) *
(t/g) *
Centralni 278.962 102.380 15.947 102.533 83.066 81
Primorski 144.804 4.225.276 17.336 57.170 55.491 97
Planinski 193.974 118.527 13.601 81.171 43.899 54
Crna Gora 617.740 4.446.183 46.914 249.874 182.456 76
*podaci koji ne uzimaju u razmatranje otpad koji je nastao od strane turista i izbjeglica
** podaci koji uzimaju u razmatranje otpad koji stvaraju turisti i izbjeglice
‘’Službena brojka’’ Republičkog zavoda za statistiku o stvaranju 240.000 t/g otpada za cijelu republiku
je oko 1/3 veća od predviđanja konsultanata, koja iznose 180.000 t/g. Ta uočljiva razlika proizilazi
iz nekoliko procjena uzetih u obzir od strane konsultanata projekta pri posmatranju specifičnog
ponašanja, a koja se odnose na potrošnju i ponovno interno iskorišćavanje izvornog otpada.
U centralnom regionu postojeća procjenjena količina produkovanog KO je oko 20 % niža,
uglavnom zbog polaznih elemenata za proračun proizvodnje otpada po glavi stanovnika. Uzimajući
u obzir stvaranje posebnog otpada usljed turističkih aktivnosti, postojeći podaci u primorskom
regionu gotovo se ne razlikuju od predviđanja koja su data u Projektnom zadatku. U planinskom
regionu obrađeni podaci značajno opadaju, zbog manje proizvodnje posebnog otpada u seoskim
područjima i manjeg broja stanovnika (oko 13 %), kako je procijenjeno u Projektnom zadatku.
TRENUTNO STANJE UPRAVLJANJA OPASNIM OTPADOM

Već godinama je upravljanje industrijskim otpadom u Crnoj Gori briga crnogorskog društva, javnih i
privatnih organizacija / ustanova i adminstrativnih organa na različitim nivoima. Nadležni organi su u
nekoliko navrata pokušali da procijene veličinu tog problema i da izrade strategije sa odgovarajućim
rješenjima. Ti napori, međutim, nijesu doveli do konačnog , odnosno zadovoljavajućeg rješenja za
upravljanje tim otpadom.
Komunalna preduzeća nijesu zadužena (odgovorna) za industrijski i opasni otpad iz industrije.
Sakupljanje otpada kao što je otpadno ulje, razne vrste metala i papira i drugi korisni otpad, te njihov
transport do objekata za reciklažu (uglavnom u Srbiju), obavljaju manja preduzeća, isključivo iz
ekonomskih razloga.
U primorskom regionu, jedno privatno preduzeće i u nekim slučajevima, sami proizvođači otpada,
počeli su sa pretretmanom otpadnih voda kontaminiranih sa uljima i muljem i transportom mulja na
dalji tretman i konačno odlaganje, uglavnom u Srbiju. Potencijal za ekspanziju i poboljšanje ovih
aktivnosti dalje će se ispitivati.
Prema izvještajima Ministarstva i nekih preduzeća (luka Bar, KAP, Željezara), kao i opština
115
(Mojkovac), postoji izvjesna količina PCB koji se i dalje skladišti, kao što su kondenzatori i
transformatori koji sadrže PCB. Takođe , još uvijek je u upotrebi neka oprema sa piralenom.
Ministarstvo zaštite životne sredine i uređenja prostora i drugi organi svjesni su činjenice da je njegovo
odgovarajuće sakupljanje, skladištenje i odlaganje neophodno. Pojedina preduzeća sakupljaju taj
otpad i izvoze ga.
U Crnoj Gori, ustvari, ne postoji poseban objekat za spaljivanje, niti je izgrađena deponija za opasni
otpad koja bi bila u skladu sa crnogorskim zakonodavstvom ili sa kriterijumima EU.
Glavni proizvođači opasnog otpada, kao što su KAP ili Željezara u Nikšiću, otpad skladište na
privremenu lokaciju koja je njihovo vlasništvo. U vezi sa tim deponijama, u godišnjem izvještaju
Ministarstva, navode se dvije druge lokacije za odlaganje otpada iz industrije: fabrika elektroda
u Plužinama i brodogradilište Bijela. Na drugoj strani, posebno kada su u pitanju mala i srednja
preduzeća, industrijski i opasni otpad miješa se sa komunalnim i odvozi na opštinske deponije.
Prije odluka o investicijama, neophodna je veća transparentnost kada su u pitanju vrste i količine
opasnog i neopasnog otpada u Crnoj Gori, i to preko izvještaja o otpadu i monitoring sistema. Dalje,
prije investiranja u objekte za reciklažu i tretman, preporučuje se da se ispitaju sve mogućnosti
korišćenja postojećih jedinica u Srbiji i susjednim zemljama, s obzirom da su očekivane količine
otpada relativno male.
Najvažnije je da se razjasne sve vrste odgovornosti i finansiranja na svim pojedinačnim stadijumima
upravljanja otpadom: smanjenje otpada, transport, reciklaža, tretman, konačno odlaganje, i sanacija
kontaminiranih lokacija. U tom smislu, različiti modeli, koji su za ili protiv kooperacije državnog
i privatnog sektora, kada je u pitanju upravljanje industrijskim otpadom, moraju biti zajednički
razmatrani i usaglašeni.
Pored starih deponija za neopasni i opasni otpad iz velikih industrijskih objekata, postoji veoma
problematično jalovište u Mojkovcu i Šupljoj stijeni, gdje je deponovana jalovinska flotacija, nastala
pri proizvodnji cinka i olova. To staro jalovište, kao i nepravilno skladištenje industrijskog i opasnog
otpada u velikim preduzećima predstavlja ozbiljnu prijetnju za stanovništvo i životnu sredinu.
PLAN UPRAVLJANJA OTPADOM ŽICG

Plan upravljanja otpadom Društva Željeznička Infrastruktura Crne Gore, predstavlja samo jedan
od dokumenata kojeg će tokom 2011.godine izraditi ŽICG, a u cilju unapređenja stanja životne
sredine i očuvanja kako prostora i zemljišta kojim gazduje Željeznička Infrastruktura, tako i
okolnog prostora van granica pružnog pojasa i pojasa ekspropijacije.
Izrada ovog Plana upravljanja otpadom proizašla je na osnovu člana 22. Zakona o upravljanju
otpadom („Sl. list RCG“, br. 80/05, „Sl. list CG“, br. 73/08), s obzirom da ŽICG proizvodi više od
200 kg opasnog otpada godišnje.
Poštovane su odredbe zakonskih i podzakonskih propisa iz oblasti zaštite životne sredine kao i
direktive EU koje se odnose na oblast upravljanja otpadom
Plan upravljanja otpadom iz člana 22 ovog Zakona sadrži podatke o:
1) vrsti, količini i mjestu nastanka pojedinih vrsta otpada, za koje se očekuje da će biti
proizvedene, uključujući i njihove osnovne hemijske komponente i karakteristike;
2) period tokom kojeg će se obavljati djelatnosti koje kao rezultat imaju proizvedeni otpad;
Plan upravljanja otpadom iz člana 22 ovog Zakona sadrži podatke o:
3) mjerama za smanjenje količina otpada i njegovog negativnog uticaja na životnu sredinu;
4) načinu upravljanja otpadom, koji naročito obuhvata sakupljanje, privremeno skladištenje
(lokacija i način), prevoz, preradu i odstranjivanje otpada
VRSTE, KOLIČINE I MJESTO NASTANKA POJEDINIH VRSTA OTPADA KOJE SU PROIZVEDENE

ILI ZA KOJE SE OČEKUJE DA ĆE BITI PROIZVEDENE
Za ŽICG najveću količinu otpada čine drveni pragovi i transformatori sa transformatorskim uljem
sa PCB Do 2005 godine, ŽICG, je vršila nabavku drvene građe impregrisane sa kreozotnim uljem
116
tipa B , a od 2006 godine, nabavlja drvenu građu impregrisanim ekološkim uljima tipa C, a sve u
cilju smanjenja negativnog uticaja na životnu sredinu.
Vršeno je ispitivanje JU Centra za ekotoksikološka ispitivanja Crne Gore marta 2011.godine, gdje
su tretirana 2 uzorka kreozotnog ulja kojim se impregnišu novi pragovi , a u cilju ispitivanja
ekotoksikoloških osobina i usaglašenosti sa Crnogorskim zakonodavstvom.
Slika 2. Drveni pragovi pored pruge
S obzirom na činjenicu da tretirano drvo sa kreozotnim uljem trajno zadržava karakteristike opasnih
materija, nakon korišćenja drveni pragovi će se svrstati u opasni otpad i privremeno skladištiti na
željezničkom zemljištu do stvaranja uslova za trajno zbrinjavanje
Staklo, plastika i drvo koji sadrže opasne supstance ili su kontaminirani opasnim supstancama
(Drveni impregnisani pragovi )
Cement azbestni otpad (eternit ploče) će se pakovati u zatvorene kese ili foliju, tako da se spreči
ispuštanje azbestnih vlakana u životnu sredinu u toku utovara, prevoza i istovara na deponiju.
Nakon zamjene krovnog pokrivača, stare eternit ploče, će biti privremeno uskladištene u Mojkovcu
i u Podgorici na željezničkom zemljištu, na vodonepropusnoj podlozi, do trajnog zbrinjavanja
ili predaje ovlašćenim preduzećima koja imaju dozvolu za upravljanje ovom vrstom otpada.
Akumulatori se koriste za motorna pružna vozila i za jednu godinu nastane
oko 400 kg otpada.
Baterije služe za napajanje SS uređaja i za jednu godinu nastane 6.000kg otpada
Otpad će nastati u narednom petogodišnjem periodu, procjena po oko 400 kg godišnje, jer ŽICG
planira, ugradnju novih akumulatora tokom revizije - glavne opravke motornih pružnih vozila,
koja se vrši svake 5 godine ili poslije defektaže istog. Mjere za smanjenje otpada u narednom
periodu su ugradnja akumulatora nove vrste.
Akumulatori se privremeno skladište u Službi mehanizacije u Podgorici, do trajnog zbrinjavanja
istih ili prodaje ovlašćenim firmama za sakupljanje ove vrste otpada
Otpad će nastati krajem 2011.godine, kada se predviđenim planom za 2011.godinu, izvrši zamjena
baterija na Signalno Sigurnosnim uređajima.
Nakon zamjena malouljnih prekidača u EVP Mojkovac, EVP- u Bar, EVP-u Trebešica i sa
prekidačima tipa SIMENS 110kv, sa SF6 gasom, demontirani prekidači će se tretirati kao otpad u
skladu sa važećim zakonom.
Sintetička hidraulična ulja
Slika 3.Stare eternit ploče
117
Slika 4. Akumulatori
Slika 5. Zamena olovnih AKU baterija
U sklopu redovnog održavanja pružnih vozila i srednjih opravki, vrši se zamjena ulja, pri kojoj
nastaje otpad. Mjere za smanjenje količine otpada je korišćenje što kvalitetnijih ulja
za rad pružne mehanizacije i primjena i korišćenje ekoloških ulja za rad pružne mehanizacije.
Ulje će se privremeno skladišti u Podgorici u Službi mehanizacije u podzemnom betonskom bazen
(upojni bunar).
Antifriz koji sadrži opasne supstance
Otpad će se privremeno skladišttii u Službi mehanizacije u Podgorici, u podzemnom betonskom
bazenu ( upojni bunar) - Mjere za smanjenje otpada su korišćenje što kvalitetnijeg ulja i antifriza.
Filteri, zamašćene krpe i drugi materijal se selektira i predaje Gradskoj Deponiji
Ulja za izolaciju i prenos toplote koja sadrže PCB (- Tranformatori u pogonu, ukupno 6
Transformatori koji nijesu u upotrebi, ukupnpo 4) ŽICG predviđa da obezbijedi transformatore
(zaštiti) od iscurenja ulja, kao i da iste pravilno uskladišti (zatvoreni prostor), odnosno preda
ovlašćenoj firmi za preuzimanje opasnog opasnog otpada.
Prevoz opasnih materija na prugama Crne Gore, vrši se u skladu sa pravilnikom za međunarodni
željeznički prevoz opasne robe – RID i Zakonom o prevozu opasnih materija.
Sektor za upravljanje i regulisanje saobraćaja preko svoje kolsko pregledne službe, vrši tehnički
pregled vozova, nezavisno da li su u sastavu voza kola, koja prevoze opasne materije ili ne.
Operateri i naručioci prevoza su odgovorni i obezbeđuju, svako iz svoje nadležnosti, tehničke
uslove i dokumenta da bi se nesmetano i sigurno izvršio prevoz opasnih materija .
U Crnoj Gori, operater koji vrši prevoz opasnih materija je MONTECARGO AD - Podgorica.
Kretanje vozova i nesmetan saobraćaj prati Operativna služba ŽICG
ZAKLJUČNA RAZMATRANJA
Željeznička Infrastruktura Crne Gore AD – Podgrica, od 2009.godine, primjenjue mjere zaštite
životne sredine, posebno izrađujući Elaborate o procjeni uticaja na životnu sredinu za investicione
projekte i ugovore.Plan upravljanja otpadom, sastavila su stručna lica ŽICG, koristeći sugestije
i preporuke Agencije za zaštitu životne sredine kroz Rješenja ispostavljena tokom 2009/2010.
godine.Tretman otpada u Crnoj Gori je propisan Zakonom o upravljanju otpadom (Sl. list RCG
br.80/05 i Sl. list CG br.73/08) kao i Pravilnikom o bližim karakteristikama lokacije, uslovima
118
izgradnje, sanitarno-tehničkim uslovima, načinu rada i zatvaranja deponije za otpad, stručnoj

spremi, kvalifikacijama rukovodioca deponije i vrstama otpada i uslovim za prihvatanje otpada na
deponiji (Sl. list CG br.84/09). U skladu sa navedenim propisima opasan otpad se mora sakupljati,
prevoziti, obrađivati, privremeno ili trajno skladištiti. U Crnoj Gori se opasan otpad ne može
trajno odlagati, jer u ovom trenutku ne postoji deponija opasnog otpada. U tom slučaju vrši se
privremeno skladištenje otpada, do predaje otpada na trajno zbrinjavanje.Za ŽICG i uopšte zaštitu
životne sredine i unapređenje iste, dalji planovi rado će bti mjere i mogućnosti izvoza otrovnog
otpada. DOBIJENA JE SAGLASNOST OD STRANE MINISTARSTVA ODRŽIVOG RAZVOJA
I TURIZMA DRŽAVE CRNE GORE NA PERIOD OD 3 GODINE ZA PLAN UPRAVLJANAJ
OTPADOM!
LITERATURA
[1] Vujovic V. Radionica o zastiti zivotne sredine u Jugoistocnoj evropi , PLAN UPRAVLJANJA
OTPADOM, Beograd ,2011
[2] Prva radionica o zastiti zivotne sredine u Jugoistocnoj evropi , Beograd,2011
[3] MONSTAT - ZAVOD ZA STATISTIKU CRNE GORE Metodološko uputstvo uz Godišnji
izveštaj o industrijskom otpadu OT-IND
119
OTPAD KAO POTENCIJAL ZA DOBIJANJE KRITIČNIH MATERIJALA
WASTE AS A POTENTIAL SOURCE OF CRITICAL MATERIALS
Jelisaveta Vranešević, Nikoleta Cesnak
Apstrakt: Svedoci smo da kritični materijali privlače značajnu pažnju kada je reč o održivosti i
razvoju specifičnih naprednih tehnologija, pre svega zbog mogućnosti iscrpljivanja postojećih
ograničenih zaliha. Kako se ovi materijali javljaju kao nusproizvod različitih industrijskih procesa,
a sadržani su i u širokom spektru proizvoda, evidentno je i njihovo prisustvo u industrijskom
i komunalnom otpadu. U radu se razmatraju mogućnosti izdvajanja kritičnih materijala iz
industrijskog i komunalnog otpada
Ključne reči: kritični materijali, retke zemlje, komunalni otpad, industrijski otpad.
Abstract: We are witnessing that critical materials attracts significant attention, when it comes
to sustainability and development of specific advance technologies, due to the possibility of
exhaustion of the existing limited reserves. As these materials are post-products of different
industrial processes, and they are used in wide specter of products, their presence is obvious both
in industrial and municipal solid waste. Purpose of this work is to discusse ways for extraction of
critical materials from industrial and municipal waste.
Keywords: critical materials, rare earths, municipal waste, industrial waste.
UVOD
Za razvoj različitih grana industrije neophodni su različiti minerali, pa je njihova potražnja u konstantnom
porastu. Izvori kvalitetnih ruda su smanjeni, pa se često moraju eksploatisati iz rudnika slabije izdašnosti,
troškovi ektrakcije tako rastu, što utiče i na konačnu cenu sirovine.
Brojne države, kao i industrijski sektor, posvećuju veliku pažnju stanju na tržištu kritičnih metala.
Sprovede se istraživanja čiji je cilj procena potreba i rizika snadbevanja pojedinim metalima, uzimajući
u obzir njihovu dostupnost, političku stabilnost država koje ih plasiraju na tržište, kao i nestabilnost cene
pojedinih metala, da bi se blagovremeno uočili metali koji se mogu smatrati kritičnim.
Izveštaj Evropske Komisije iz 2014. godine, navodi da se u Evropi 20 sirovina može smatrati “kritičnim”,
a na osnovu ekonomskih parametara i dostupnosti istih. Među nabrojanim metalima mesto su našli i
metali retke zemalje (eng. rare earth elements, REEs), metali platinske grupe (eng. platinum group metals,
PGMs), kao i germanijum, galijum, niobijum, antimon, indijum, volfram, kobalt, tantal i dr (Slika 1) [1].
Široka i raznovrsna primena nabrojanih kritičnih materijala uslovljava povećanu potražnju za njima.
Jedan od načina da se obezbede adekvatne količine je da se poveća istraživanje i eksploatacija rudnih
ležišta. Drugi načini podrazumeva obnovu ovih materijala iz otpada.
Slika 1. The critical raw materials for the Eu [1]
120
Industristrijski otpad, deponije komunalnog otpada, električni i elektronski otpad, kao drugi
proizvodi na kraju životnog ciklusa, takođe sadrže ove kritične materijale, ali je neophodno imati
u vidu da su ovde prisutni u izrazito niskoj koncentraciji pa suštinski problem predstavlja visok
trošak njihovog eventualnog izdvajanja.
UPOTREBA KRITIČNIH MATERIJALA

Retke zemlje predstavljaju grupu od sedamnaest metala 3. grupe periodnog sistema elemenata,
izuzimajući aktinoide. U ovu grupu elemenata ubrajaju se skandijum (Sc), itrijum (Y) i lantanoidi
(grupa od 15 hemijskih elemenata od lantana do lutecijuma) i njihova podela na osnovu hemijskih
osobina je na lake i teške [2].
Neki od elemenata retkih zemalja imaju specifična magnetna svojstva, drugi su otporni na toplotu,
ili su u stenju da emituju svetlost, pri čemu se primenjuju u proizvodnji efikasnih magneta, fosfora,
optičkih materijala, delova za baterije, keramiku i specijalne abrazivne praškove. Koriste se kao
katalizatori, ali namenu nalaze i u postupcima dobijanja stakla. Retke zemlje imaju široku upotrebu
u proizvodima visoke tehnoligije, poput permanentnih magneta, baterija i lasera. Permanetni
magneti na bazi ovih elemenata su najjači poznati magneti i imaju primenu u hard-diskovima,
visoko-efikasnim električnim motorima i u generatorima za hibridna vozila, u tehnologijama na
polju obnovljive energije (poput turbina za vetar, malih hidroelektrana ili plimnih elektrana) [3].
U metalurgiji, dodavanjem u malim količinama aluminijumu, gvožđu, čeliku i drugim metalima,
elementi retke zemlje poboljšavaju odabrana fizička svojstva rezultujućih legura [4].
Najčešća upotreba litijuma, indijuma, kobalta i antimona je u keramičkim i staklenim materijalima,
u permanentnim magnetima (kobalt), fluroscentnim lampama (indijum i antimon), baterijama
(litijum i kobalt), električnim i elektronskim uređajima (kobalt, indijum, antimon). Takođe,
indijum se koristi u optičkim telekomunikacionim vlaknima i alkalnim baterijama, dok se antimon
uglavnom koristi u plastici i tekstilu kako bi bili otporniji na toplotu.
Grupа platinskih metala obuhvata platinu, paladijum, iridijum, rodijum, osmijum i rutenijum, od
kojih je platina najvažnija pa cela grupa nosi naziv “platinski metali” [5]. Platinski metali se
najviše koriste u gorivnim ćelijama, u industriji stakla i petrohemije, električnim i elektronskim
uređajima i za izradu nakita. Oni su neophodni u automobilskoj industriji jer su sastavni deo auto-
katalizatora koji značajno smanjuju emisiju štetnih izduvnih gasova [6].
Svi ovi navedeni proizvodi, na kraju svog životnog veka, mogu u načelu postati izvori iz kojih se
mogu obnoviti navedeni kritični materijali. Zabeležene stope reciklaže ovih elemenata izrazito su
niske i kreću se okvirno u granicama između 1% i 25 %. Prisutne su izrazite razlike u zastupljenost
reciklaže pojedinih elemenata, tako na primer, dok se stepen reciklaže za retke zemlje, indijum,
litijum i osmijum, nalazi ispod 1%, stepen reciklaže za platinu, paladijum, rodijum i kobalt veći
je od 50 % [7].
KRITIČNI MATERIJALI U DEPONIJAMA KOMUNALNOG OTPADA

Decenijama deponije su bile jedino rešenje za odlaganje svih vrsta otpada. Na njima su do stupanja na
snagu Direktive o električnom i elektronskom otpadu (eng.Waste Electrical & Electronic Equipment
Directive, WEEE), 2002. godine, mesto nalazili i otpadni produkti koji sadrže dragocene metale [8].
Prisustvo retkih zemalja i drugih kritičnih metala je utvrđeno u komunalnom otpadu, pepelu od
insineracije mešanog otpada, u kanalizacionom mulju, mulju iz industrije hrane iz postrojenja za
tretman otpadnih voda [9,10,11].
Poslednjih godina izdvajanje korisnih materijala iz otpada koji je već odložen na deponije postaje sve
češće predmet razmatranja i to u pogledu njihovog korišćenja kao izvora energije, zatim i za dobijanje
metala [12]. Konvencionalno procesuiranje materijala iz deponija svodilo se uglavnom na postupke
koji su imali za cilj sanacije lokaliteta, dok novi koncept podrazumeva povraćaj resursa kombinovanjem
integrisanih i inovativnih tehnika vrednovanja materijala i očuvanja energije [13]. Štaviše, in-situ, kao
deo savremenog pristupa u korišćenju materijala iz deponija, je zanimljiva opcija za povraćaj kritičnih
121
metala sa specifičnih deponijskih tokova otpada, kao što je ostatak industrijskih procesa [14].
Studija koja se odnosila na analizu prisustva kritičnih metala u deponijama radi procene dostupnosti
i mogućnosti obnove ovih metala je pokazala da se koncentracije retkih zemalja u ispitivanim
deponijama međusobno bitno ne razlikuju ( Slika 2) [13].
Prema rezultatima istraživanja ove studije, cerijum je najzastupljeniji retki metal. Koncentracije
platinskih metala su između 0,36 i 0,70 mg po 1 kg, od kojih je paladijum najzastupljeniji [13].
Ovakav način dobijanja ovih metala je uslovnjen troškovima eksploatacije i tretmana, kao i stepena
čistoće metala. Izdvajanje pojedinačnih elemenata retkih zemalja je vrlo teško ostvariti zbog njihovih
relatino slična svojstva (hemijskih i fizičkih). Kako bi se postigla zadovoljavajuće visoka čistoća ovih
metala, tehnike poput jonoizmenjivača i ekstrakcije iz rastvarača su pogodne za njihovo razdvojanje,
uz dodatne fizičke i hemijske postupke [13].
Slika 2. Prosečne koncentracije metala u uzorcima otpada odloženog na

deponije [13]
Zbog niskih koncentracija kritičnih metala, jedini način koji omogućuje procesuiranje iz deponija
ekonomski održivim je ciljati više vrednih metala za obnovu (poput bakra, zlata, srebri materijale
koji se mogu koristi kao RDF gorivo [13].
KRITIČNI MATERIJALI U INDUSTRIJSKOM OTPADU

Deponovani industrijski otpad, kao što je metalurška šljaka, ostaci boksita (crveni mulj), fosfogips
i otpaci od rude sadrže veće količine elemenata retkih zemalja [14]. Crveni mulj, koji nastaje kao
nusproizvod dobijanja aluminijuma Bajerovim procesom, predstavlja inače, značajan ekološki
problem sa stanovišta već deponovanih količina. [15].
Ruda boksita, koja se koristi u ovom procesu, između ostalih minerala sadrži i retke zemlje, koje
nakon ekstrakcije aluminijuma zaostaju u crvenom mulju. Iz navedenog razloga, ovaj boksitni ostatak
se može iskoristiti za dobijanje retkih zemalja. Koncentracije retkih zemalja u crvenom mulju zavise
od vrste boksita koji se koristio u procesu i kreću se u opsegu od 1500-2500 ppm [16].
Retke zemlje iz boksitnog ostatka se mogu estraktovati hidrometalurškim ili kombinacijom
pirometalurških i hidrometalurških procesa, kao i tretmanom pomoću hloridne kiseline [16].
Kao potencijalni izvor elemenata retkih zemalja može se pomenuti i fosfogips, koji nastaje u postupku
proizvodnje fosfatnih đubriva. S obzirom da ovaj nusproizvod nastaje u velikim količinama širom
sveta i sadrži značajne koncentracije retkih zemanja, primenom odgovarajuće tehnologije, može
doprineti njihovoj obnovi [17].
ZAKLJUČAK
Obnavljanje samo kritičnih metala iz komunalnog otpada ne može biti ekonomski održivo zbog
malih koncentracija ovih elemenata, međutim, obnavljanjem ovih materijala uz druge vredne
metale i materijale može se koncipirati u održiv poslovni model. Posebnu pažnju potrebno je
posvetiti deponijama industrijskog otpada, koje sadrže veće koncentracije ovih metala.
122
Glavni izazov za dobijanje kritičnih metala iz materijala odloženih na industrijske i komunalne

deponije predstavlja pronaženje odgovarajućeg pristupa za njihovu ekstrakciju. Za analizu
potencijalnih novih metoda od značaja je pre svega efikasnost samih postupaka, ali uz uzimanje u
obzir i njihove ekonomske opravdanosti, koja je najčešći kamen spoticanja u implementaciji novih
pristupa za dobijanje kritičnih materijala.
LITERATURA
1. Europian Commision: Critical raw materials for the Eu. Report of the Ad-hoc Working Group
on defining critical raw materials, 2014.
2. IUPAC: Nomenclature of Inorganic Chemistry - IUPAC Recommendations 2005. Cambridge:
RSC Publ, 2005. ISBN 0-85404-438-83.
3. Alivojvodić, V., Bukumirić, N., Đarmati, Š.: Retke zemlje - Osobine, značaj, primena,
Hemijski pregled, 57 (1),17-21, 2016, YU ISSN 04406826
4. Goonan, T.G.: Rare earth elements— End use and recyclability, U.S. Geological Survey
Scientific Investigations Report 2011–5094, 2011.
5. Arsenijević, S. Hemija – opšta i neorganska. Naučna knjiga, Beograd, 1994.
6. Hagelüken, C. Recycling the Platinum Group Metals. A European Perspective Platinum
Metals Review 2012, 56(1), 29–35.
7. Graedel, T.E. et all: What do we know about metal recycling rates? J. Ind. Ecol. 15 (3),
355–366. 2011.
8. Kaartinen, T., Sormunen, K., Rintala, J., 2013a. Case study on sampling, processing and
characterization of landfilled municipal solid waste in the view of landfill mining. J. Cleaner
Prod. 55, 56–66
9. Morf, L.S., Gloor, R., Haag, O., Haupt, M., Skutan, S., Lorenzo, F.D., Böni, D., 2013.
Precious metals and rare earth elements in municipal solid waste - Sources and fate in a
Swiss incineration plant. Waste Manage. 33 (3), 634–644.
10. Zhang, F., Yamasaki, S., Kimura, K., 2001. Rare earth element content in various waste
ashes and the potential risk to Japanese soils. Environ. Int. 27 (5), 393– 398.
11. Kawasaki, A., Kimura, R., Arai, S., 1998. Rare earth elements and other trace elements in
wastewater treatment sludges. Soil Sci. Plant Nutr. 44 (3), 433–441.
12. Hogland, W., Marques, M., Nimmermark, S., 2004. Landfill mining and waste
characterization: a strategy for remediation of contaminated areas. J. Mater. Cycles Waste
Manage. 6 (2), 119–124.
13.Silvia C. Gutiérrez-Gutiérrez, Frédéric Coulon, Ying Jiang, Stuart Wagland: Rare earth
elements and critical metal content of extracted landfilled material and potential recovery
opportunities. Waste Management 42 (2015) 128–136.
14. Binnemans, K., Pontikes, Y., Jones, P.T., Van Gerven, T., Blanpain, B., 2013. Recovery of
rare earths from industrial waste residues: a concise review. In: Malfliet, A., Jones, P.T.,
123
UTICAJ KOMUNALNOG OTPADA NA ŽIVOTNU SREDINU
EFFECT OF COMMUNITY WASTE ON THE ENVIRONMENT
Dušan Cogoljević, Irena Nikodijević, Aleksa Ivošević, Miloš Risimović
Apstrakt: Među ključnim principima upravljanja otpadom na prvom mestu se nalazi princip
održivog razvoja. Koncept održivog razvoja podrazumeva stalni ekonomski rast kroz veće učešće
čistijih tehnologija i društveno odgovornog poslovanja, uz smanjenje siromaštva, dugoročno
bolje korišćenje resursa i smanjenje nivoa zagađenja na nivo koji mogu da izdrže činioci životne
sredine. Održivo upravljanje otpadom znači efikasnije korišćenje resursa, smanjenje količine
proizvedenog otpada i, kada je otpad već proizveden, postupanje sa njim na takav na čin da to
doprinese ciljevima održivog razvoja.
Abstract: The first among key principles of waste management is the principle of sustainable
development. This concept includes stable economic growth through higher involvement of clear
technologies and socially responsible business with mitigation of poverty, long term better use of
resources and decreasion of level of pollution possible for environment factors. Sustainable waste
development means more efficient use of resources, decreasing of the amount of producted waste
and treating it in a way which will contribute to objectives of sustainable development
UVOD
Sl.1 Morfološka struktura otpada
Buđenje ekološke svesti kod mladih kroz različite vidove udruživanja i delovanja uticaće na
celokupnu populaciju i njen odnos prema problemima upravljanja otpadom u Republici Crna Gora
Samo zdravo i ekološki obrazovano okruženje može da omogući zdrav opstanak budućih pokolenja.
Među ključnim principima upravljanja otpadom na prvom mestu se nalazi princip održivog razvoja.
Koncept održivog razvoja podrazumeva stalni ekonomski rast kroz veće učešće čistijih tehnologija
i društveno odgovornog poslovanja, uz smanjenje siromaštva, dugoročno bolje korišćenje resursa i
smanjenje nivoa zagađenja na nivo koji mogu da izdrže činioci životne sredine. Održivo upravljanje
otpadom znači efikasnije korišćenje resursa, smanjenje količine proizvedenog otpada i, kada je otpad
već proizveden, postupanje sa njim na takav način da to doprinese ciljevima održivog razvoja.
Održivi razvoj je postao jedna od najznačajnijih svetski paradigmi s kraja prošlog i početka ovog
veka. Održivi razvoj predstavlja neopozivi politički diskurs koji okupira ne samo političku nego
i širu javnost. To je program akcije za globalne i lokalne promene u ekonomskom i društvenom
124
razvoju i zaštiti životne sredine. Prema Agendi 21, jedan od osnovih preduslova za dostizanje
održivog razvoja jeste učešće šire javnosti u relevantnim procesima. U tom smislu, Agenda 21
posebno prepoznaje decu i mlade kao jednu od devet ključnih grupa civilnog društva.
Kad govorimo o održivom razvoju, neizostavan i izuzetno važan deo ove teme je upravljanje otpadom.
Otpad je svaki onaj materijal koji je neželjen i nema upotrebnu vrednost, te stoga biva na različite
načine odbacivan. Upravljanje otpadom jeste sprovođenje propisanih mera za postupanje sa otpadom
u okviru sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana i odlaganja otpada, uključujući i nadzor nad tim
aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja.
Preterana proizvodnja otpada, kao i neadekvatno upravljanje njime, prepoznato je kao jedan od ključnih
problema zaštite životne sredine, koji istovremeno predstavlja veliku opasnost po čovekovo zdravlje.
Upravljanje otpadom ne tiče se samo države, nego i svih njenih građana u najširem mogućem
smislu. Prepreke koje se susreću u ovoj oblasti su kompleksne i raznovrsne i kreću se od onih
infrastrukturalnih, ekonomskih, društvenih, upravljačkih, pa sve do onih koje se tiču postojanja
ili nepostojanja pravnog i institucionalnog okvira i pravilne primene zakona u ovoj oblasti.
Srbiju karakteriše nizak nivo upravljanja otpadom. Glavne karakteristike su nedostatak pravnog i
institucionalnog okvira, nedosledna primena i propusti prilikom primene zakona i drugih akata, nedostatak
infrastrukture, visoki troškovi, neracionalna organizacija, nizak kvalitet usluga, ali i nedovoljna briga za
zaštitu životne sredine, kao i nedovoljna uključenost javnosti u rešavanje ovog problema.
U ovoj oblasti ni jedan problem se ne javlja zasebno, nego su svi međusobno povezani. Neophodna
je tesna saradnje države i civilnog društva u rešavanju ovog problema. Što hitnije rešavanje pitanja
upravljanja otpadom ne samo da bi smanjilo nivo zagađivanja životne sredine, nego bi u velikoj
meri uticalo i na ekonomski i društveni razvoj. Razvoj infrastrukture u ovoj oblasti predstavlja
mogući izvor prihoda, obezbeđuje nova radna mesta i direktno utiče na smanjenje nivoa siromaštva,
što opet ima svoju posledicu u društvenom razvoju.
Takođe, jako je bitno da i javnost problem upravljanja otpadom prepozna kao sopstveni, te da stoga
aktivnije učestvuje u njegovom rešavanju. Formalno i neformalno obrazovanje za održivi razvoj
je krucijalno u ovoj oblasti, jer je znanje katalizator ljudskog razvoja. Bez svesti o negativnim
efektima lošeg upravljanja otpadom i bez uključivanja samih građana u traženje rešenja, održive
zajednice u Srbiji će biti samo ideal koji se nikada neće dostići.
EKOLOŠKI PROBLEMI DANAS

Usled sve većeg demografskog rasta, industrijalizacije, urbanizacije i ekonomskog bogatstva,
nagomilavaju se i sve veće količine otpadaka i u razvijenim zemljama i zemljama u razvoju. Povrh
toga, što je hemijski sastav otpadaka složeniji ti otpaci sve više ugrožavaju čovekovo zdravlje
i okolinu. U drugoj polovini 20. veka situacija je postala još složenija usled pronalaska novih
sintetičkih, često toksičnih materijala i hemikalija uključujući i plastične mase, pesticide, rastvore
i sredstva za čiščenje. Prisustvo tih hemikalija u industrijskim i gradskim otpacima zahteva mnogo
složeniji pristup odlaganja otpada.
U većini naših gradova izražen je problem deponovanja komunalnog otpada, većina gradskih
deponija su neuredna bek ikakvih pratećih objekata. Sanitarna deponija otpada iziskuje specifične
postupke i aktivnosti u postupku i aktivnosti u postupku same izgradnje deponije.
U raznim industrijskim i drugim granama, različiti proizvodni procesi su praćeni i nastajanjem
manje ili veće količine čvrstog otpada, koji se sa mesta nastanka mora uklanjati na regulisan način.
To je veoma važno, zbog toga što se otpadni materijali mogu iskoristiti u mnogim slučajevima
posle odgovarajuće pripreme. Oni se najčešće nazivaju SEKUNDARNE SIROVINE.
GLOBALNI EKOLOŠKI PROBLEMI:

-- Oštećenje biosfere i njenih ekosistema,
-- Globalne klimatske promene (efekat staklene bašte,ozonski ekran…),
-- Nacionalna eksploatacija i isrpljenost prirodnih resursa,
125
-- Zagađenje-kontaminacija vodotoka i nestašica pitke vode,

-- Zagađenje vazduha,
-- Ugrožavanje i smanjenje biodiverziteta,
-- Produkcija otpada i neadekvatno zvrinjavanje
-- Genetičko inženjerstvo,
-- Oštećenje zdravlja ljudi (loša okolinska bezbednost),
-- Nedovoljno razvijena ekološka disciplina i odgovornost antroposa i privrede,
-- Privreda nedovoljno primjenjuje ekološke standarde…
Prvi zadatak bi se morao odnositi na smanjivanju proizvodnje otpadaka, izborom metoda reciklaže
prema vrsti otpada kao i deponovanje što manje količine prethodno obradjenog otpada. Gledano
u celini naše zemlje tako i na teritoriji grada Subotice izvršeno je odabiranje lokacije za sanitarnu
deponiju radi odlaganja otpada, predvidjena tehnologija odlaganja otpada se ogleda isključivo
na zasipanju inertnim materijalom izmešanog otpada na deponiji. Tako formiran izmešani otpad
sadrži u sebi i deo materijala koji se ne može iskoristiti, dok većinu sastojaka čine materije koje
imaju upotrebnu vrednost, tj. Mogu se reciklirati, kompostirati i dr.
Izbor lokacije za deponiju je od izuzetnog značaja kao i funkcionisanje deponije.
Iz navedenih razloga prvi korak praćenja svetskih trendova u okviru problematike upravljanja
otpadom Ministarstvo zaštite životne sredine izradilo je Program integralnog upravljanja otpadom
koji se zasniva na Zaključcima Agende 21 iz Rio de Žaneira. Usvajanje Zakona o postupanju sa
otpadnim materijama kojim se reguliše postupanje sa otpadnim materijama koje se mogu koristiti
kao sekundarne sirovine nakon njihovog prikupljanja, prerade i skladištenje, ovim zakonom
reguliše se i postupanje sa otpadima koji nemaju upotrebnu vrednost i nelogu se koristiti kao
sekundarne sirovine,čime bi se sprečilo štetno dejstvo na životnu sredinu
OTPAD U ŽIVOTNOJ SREDINI

Komunalni otpaci su veoma složen i heterogen materijal, koji je, pri normalnim uslovima, u
čvrstom agregatnom stanju. Nastaju kao rezultat čovekovog življenja i privređivanja. U
zdravstvenim ustanovama nastaju različite vrste medicinskog otpada i to: opasni infektivni,
patološki, radioaktivni otpad itd.
Slika stanja u kome odrastaju mladi članovi društvene zajednice u našoj zemlji dosta se dobro vidi
u mnogim konkretnim podacima Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, Svetske
banke i drugih relevantnih izvora:
- građani Srbije proizvedu 1,7 milion tona otpada godišnje, od čega se organizovano
sakupi samo 60%, a reciklira se šest puta manji procenat otpada nego u zemljama EU;
- širom Srbije postoji preko 4000 divljih deponija, a otpad i otpadne materije se na mnogim
mestima bez kontrole odlažu i ispuštaju u vodotokove;
- godišnje se skoro 5000 tona opasnog medicinskog otpada nekontrolisano baca bez
ikakvog prethodnog tretmana;
- nerazvijeno je upravljanje iskorišćenim uljima, starim automobilima, otpadnim gumama,
baterijama i akumulatorima, dok elektronski otpad raste po stopi od 5% godišnje.
Istovremeno, prema rezultatima nedavnog CESID-ovog istraživanja, samo 3% građana Srbije
smatra ekološke probleme prioritetnima, a tek svaki deseti je spreman da učestvuje u ekološkim
akcijama, pri čemu se ni mladi nisu pokazali kao mnogo bolji.
GLOBALNI PROBLEMI U URBANIM SREDINAMA

Kada su u pitanju globalni problemi Zemlje, razloga za brigu i strah je napretek. Ljubav prema matičnoj
planeti gaji većina, ali je veća zabrinutost razumnog dela za budućnost čitavog čovječanstva, zbog
nerazumnosti i rušilačkih poteza prema prirodi od strane manjine
126
Sl.2 Divlja deponija
Zaštita životne sredine predstavlja takvu aktivnost čoveka, koja treba da reši protivurečnost između
čovekove sve intezivnije potrebe za sirovinama, energijom, hranom i obezbeđenja sopstvenog opstanka.
Zaštita životne sredine se javlja kao nova kategorija u ekonomiji prirode, u osnovi svojoj i kao
tehnološki proces. Samim tim, u proizvodnom procesu predstavlja iznalaženje takvih tehničko-
tehnoloških rešenja, kojima će se obezbediti najracionalnije korišćenje prirodnih sirovina uz
maksimalnu preradu i otpadaka, tj. jalovine i time svesti zagađivanje sredine na najmanju meru.
Time zaštita životne sredine izlazi iz svih klasičnih okvira i javlja se sa novim kvalitetom kao
zaštita i unapređenje životne sredine.
POREKLO ČVRSTOG OTPADA
Sl.3 Struktura komunalnog otpada
Čvrsti otpaci mogu biti prirodnog porekla kao sneg i lišće, što se tretira kao otpad sa javnih i
drugih površina. Svi sastojci čvrstih otpadaka su dvojaki:
-- Fermentabilni i to organski, koji se brzo raspadaju, npr. ostaci prerađene i neprerađene
hrane, kosti, uginule životinje i td.
-- Inertni (organski i neorganski), koji se razlažu veoma sporo kao keramika, staklo, plastika i sl.
Otpaci iz domaćinstva ( kućni ) su oni koji nastaju u domaćinstvu, ustanovama, lokalima i dr. S
tim što oni mogu biti kuhinjski, životinjskog i biljnog porekla, pepeo, ostali kućni otpaci, papir,
krpe, karton, predmeti od gume, drveta, stakla, kože, porculana, nameštaja, bela tehnika i td.
Otpaci od domaćinstva nisu opasni po ljidsko zdravlje ali ih je potrebno redovno uklanjati sa mesta
sakupljanja zbog truljenja i smrada i u kratkim rokovima transportovati do mesta dispozicije.
Otpaci sa javnih površina nastaju na ulicama, trotoarima, pijacama, parkovima, dvorištima,
parkinzima i drugim površinama, i to kao organski stabilne materije ( otpaci bilja, papir, opušci
cigareta, kutije od cigareta i šibice ) i kao organski nestabilne materije ( otpaci od hrane i od
životinja ) prašina, peščani mulj i blato.
Industrijski otpaci nastaju u procesu industrijske proizvodnje. Oni su jedan do dva puta obimniji
127
od otpadaka iz domaćinstva. Industrijski otpaci mogu korisno biti upotrebjeni kao sekundarne
sirovine u drugom tehnološkom procesu ukoliko zadovoljavaju određene tehni čke potrebe u
uslovima za njihovu primenu.
Ostali otpaci, tu ubrajamo: krupne (delovi vozila ili čitava vozila, delovi sanitarnih uređaja, veće
koli čine slame i dr.), automobilske gume, građevinski šut, delovi građevinskih rzševina, izolacioni
materijal, cevi, zemlja, pesak, mulj za postrojenje za prečiš ćavanje otpadnih voda, otpaci iz
bolnica i ambulanti, otpad animalnog porekla, krv od klanja, konfiskati, životinjski leševi, perje,
dlake rogovi i dr.
U stručno administrativnom smislu pod pojmom otpad podrazumeva se kruti otpad koji nastaje
u domaćinstvu i industriji, tekući otpad (otpadne vode i muljevi), radioaktivni otpad spadaju
sve vrste otpada koje se zbog svojih svojstva, načina uklanjanja ili zbog povećane potencijalne
opasnosti po pravilu zbrinjavaju na poseban način i pojmovno ne spadaju u grupu krutog otpada
iz domaćinstva i sličnog otpada koji nastaje u industriji.
LOKALNI PLAN UPRAVLJANJA OTPADOM

Lokalni plan upravljanja otpadom definiše ciljeve upravljanja otpadom na teritoriji jedinice
lokalne samouprave, u skladu sa Nacionalnom strategijom održivog razvoja Crne Gore. Ovi
planovi se donose za period od deset godina, a ponovo se razmatraju svakih pet godina i po potrebi
revidiraju i donose za narednih deset godina
Lokalne deponije
Odlaganje otpada na lokalne deponije je, nažalost, u Srbiji najdominantniji način upravljanja otpadom.
Uprkos postojanju velikog broja lokalnih deponija, sve je češća pojava divljih deponija i smetlišta, koje
ne ispunjavaju nikakve higijenske i tehničko-tehnološke uslove.
Nažalost, još uvek ne postoji sistemsko rešavanje problema deponija. Za većinu gradova planirane
su deponije, ali suočeni sa mnogobrojnim problemima, ovakvi projekti se konstantno odlažu. Usled
nedovoljnog kapaciteta lokalnih deponija, ili uopšte deponija, dominantno je prisustvo divljih deponija
i smetlišta. No ipak, u nekim sredinama primećeni su značajni koraci ka rešavanju tog problema.
Osnovne škole, srednje škole i gimnazije
Istraživanje ukazuje na to da obrazovne ustanove najviše proizvode komunalni otpad, sa izuzetkom
srednjih stručnih škola koje su proizvođači i drugih vrsta otpada koji nastaje kao posledica
izvođenja nastave. Proizvedeni otpad se retko kad sortira, osim u slučajevima kada se organizuju
školske akcije. Čak i u onim školama gde postoje uslovi za sortiranje otpada, to se ne čini, usled
nedostatka infrastrukture, kao i preduzeća koja se bave time. Odnošenje otpada je u nadležnosti
komunalnih službi, a sav otpad se skladišti na lokalne deponije, bez ikakvog prethodnog tretmana.
No uprkos tome, većina škola ima eko sekcije koje se bave ovim pitanjem i organizuju lokalne
akcije prikupljanja otpada i podizanja svesti. Primetna je i velika zainteresovanost dece, naročito
mlađeg uzrasta, da se bave pitanjem zaštite životne sredine i posebno reciklažom
Zdravstvene ustanove
Zdravstvene ustanove proizvode značajne količine otpada, ne samo komunalnog, nego i tzv.
medicinskog otpada (infektivnog, hemijskog, radioaktivnog, biološkog). Većina medicinskog
otpada ima poseban proces sortiranja, tretmana i poseban način odlaganja. Većina medicinskog
otpada se steriliše u takozvanim autoklavama, kako bi se na bezbedan način mogao odneti na lokalnu
deponiju. Svi zdravstveni centri su u obavezi da poštuju ovu proceduru. Procesom upravljanja
ovakvom vrstom otpada rukuju za to specijalno obučeni radnici, dok je samo sortiranje otpada
prepušteno radnicima zdravstvene ustanove. Vrši se i spaljivanje biološkog otpada. Nažalost,
izvestan deo medicinskog otpada ima tretman kao i komunalni otpad.
Poljoprivredni proizvođači
U mesnoj industriji najproblematičniji je tzv. klanični otpad, a naročito otpad visokog rizika za
zdravlje ljudi i njihovu okolinu. Veliki problem predstavlja krv, koja spada u posebnu kategoriju
128
otpada, jer bi trebalo da postoje posebni boksovi za njeno skladištenje, ali kod nas uslovi za
takvu praksu nisu obezbeđeni. Otpad kao što je koža, otprema se u tekstilnu industriju, da bi se
kasnije proizvod izvozio na strano tržište. Ostali otpad se spaljuje, a između ostalog, koristi i kao
stočna hrana. Međutim, s obzirom na nepristupačne cene ovakvog načina tretiranja otpada, većina
vlasnika se pre odlučuje na neodgovarajuće i nepropisno odlaganje.
Kada je reč o poljoprivrednim dobrima, njihov otpad se sastoji od neprodatih proizvoda, uginulih
životinja, đubriva, mineralnih soli, pesticida i od raznih zaraznih činilaca prisutnih u otpadnim
vodama. Iako postoji propisana procedura za skladištenje otpada sa poljoprivrednih dobara,
malobrojni su oni koji je poštuju. Nije zanemarljiva ni činjenica da se kod nas mesno-koštana
brašna, nastala kao rezultat spaljivanja životinjskog otpada, kad god je to moguće koriste za ishranu
domaćih životinja. Inače, ova praksa je u zemljama EU zabranjena zbog negativnih posledica po
čovekovo zdravlje. Važno je spomenuti i da mnogi poljoprivredni proizvođači u Srbiji neretko
zakopavaju svoj otpad, usled neodgovarajućih uslova za upravljanje njime, dok ga neki prosto
izruče pored traktorskih puteva ili odnesu u obližnju šumu.
Supermarketi i trgovinski lanci
Supermarketi, barem što se tiče hartije i kartona, često imaju posebne kontejnere za ovakvu vrstu
otpada, po koji dolaze firme koje se bave otkupom i preradom sekundarnih sirovina. Sav ostali
otpad se tretira zajednički.
Turističko-ugostiteljski objekti
Turističko-ugostiteljski objekti prvenstveno proizvode organski otpad koji predstavlja ostatke
pripreme i konzumacije obroka. Takav otpad se kasnije najčešće koristi kao stočna hrana
u ruralnim sredinama. Što se tiče ostalih vrsta otpada, sav ostali otpad se tretira na isti način.
Izuzetak predstavlja elektronski otpad, koji se najčešće šalje preduzećima za preradu bakarnih žica
i elektronskog otpada.
Kulturni centar
Proizvedeni otpad je pretežno komunalni, ali njega cine i stari kostimi i scenografija. Otpad se bez
razvrstavanja ili posebnog pakovanja ostavlja u kontejnere, ciji sadržaj završi na lokalnoj deponiji.
Fabrike i toplane
Toplane spadaju u registrovane zagađivače, i kao takve imaju poseban tretman. Prilikom rada, toplane
proizvode dve vrste otpada: otpad u vidu dimnih gasova iz kotlova i ostaci hemijskog pranja kotlova,
za koje je zadužena firma registrovana za datu oblast, koja će posao obaviti na propisan način.
U fabrici kablova proizvode se tri vrste otpada: komunalni otpad, otpadni metal (aluminijum, bakar,
gvožđe) i PVC, kao i ambalažni otpad. Većina fabrika nema postrojenja i pogone za reciklažu, tako
da se sav otpad odvozi na posebna mesta. Primer dobre prakse jeste da se otpadni aluminijum,
bakar, gvožđe i PVC razvrstavaju po količini i datumima, u posebe kontejnere u kojima je otpad
zaštićen od atmosferskih uticaja. Ova vrsta otpada se ispituje u akreditovanoj laboratoriji.
Ovako ispitan i kategorizovan otpad se predaje organizacijama koje poseduju dozvole nadležnog
Ministarstva za preuzimanje, skladištenje i trgovinu otpadom. Kada nadležna organizacija preuzme
otpad, izdaje se dokument o kretanju otpada. Na primer, Fabrika kotlova Zaječar poseduje sertifikat
ISO 14000 – što znači da poseduje sistem zaštite životne sredine (MMS).
UTICAJ KOMUNALNOG OTPADA NA OKOLINU

Neаdekvаtno postupаnje sа otpаdom je jedаn od nаjozbiljnijih problemа u životnoj sredini.
Orgаnizovаno se sаkupljа oko 60% komunаlnog otpаdа i to sаmo u urbаnim oblаstimа. Odlаgаnje
nа deponije koje nisu u sklаdu sа stаndаrdimа i predstаvljаju smetlištа, jedini je nаčin orgаnizovаnog
postupаnjа sа otpаdom. Veliki je broj i „divljih” odlаgаlištа. Glаvni izаzovi uprаvljаnjа otpаdom u
Republici Srbiji još uvek se odnose nа obezbeđivаnje dobre pokrivenosti i kаpаcitetа zа pružаnje
osnovnih uslugа kаo što su sаkupljаnje, trаnsport i sаnitаrno odlаgаnje otpаdа. Očekuje se početаk
izgrаdnje nekoliko regionаlnih deponijа u sklаdu sа Nаcionаlnom strаtegijom uprаvljаnjа otpаdom
129
sа progrаmom približаvаnjа EU.

Nedostаje plаn uprаvljаnjа biodegrаdаbilnim otpаdom i sistem uprаvljаnjа otpаdom od аmbаlаže,
čijа količinа se stаlno povećаvа zbog rаstа udelа nepovrаtne аmbаlаže, posebno PET аmbаlаže
i limenki. Ne postoji orgаnizovаno odvojeno sаkupljаnje, sortirаnje i reciklаžа otpаdа. Postojeći
stepen reciklаže, odnosno iskorišćenjа otpаdа, nedovoljаn je.
Sl.4. Reciklаžа аmbаlаže u Republici Srbiji
Ne postoje pouzdаni podаci o količini opаsnog otpаdа koji stvаrа industrijа. Nа području Republike
Srbije ne postoji deponijа zа odlаgаnje opаsnog industrijskogotpаdа. Opаsаn otpаd se
privremeno sklаdišti u neodgovаrаjućim sklаdištimа, od kojih nekа postoje i više decenijа. Tаkođe,
nedovoljno je uprаvljаnje posebnim tokovimа otpаdа: iskorišćenim uljimа, neupotrebljivim stаrim
аutomobilimа, bаterijаmа i аkumulаtorimа, otpаdom od električnih i elektronskih proizvodа,
otpаdnim gumаmа itd.
Problemi su sledeći: nepostojаnje аdekvаtne infrаstrukture zbog čegа dolаzi do zаgаđenjа
zemljištа, površinskih i podzemnih vodа otpаdom, često zаjedničko odlаgаnje komunаlnog i
opаsnog otpаdа, nedostаtаk podаtаkа o sаstаvu i tokovimа otpаdа, nepostojаnje sistemа dozvolа
zа uprаvljаnje otpаdom, nepostojаnje postrojenjа zа sklаdištenje, tretmаn i odlаgаnje opаsnog
otpаdа, neаdekvаtno postupаnje sа medicinskim otpаdom, otpаdom koji sаdrži PCB, otpаdom iz
klаnične industrije itd.
Sektorski ciljevi uprаvljаnjа otpаdom su:
-- usklаđivаnje propisа iz oblаsti uprаvljаnjа otpаdom sа EU direktivаmа;
-- donošenje regionаlnih i lokаlnih plаnovа uprаvljаnjа otpаdom;
-- uspostаvljаnje orgаnizovаnog sistemа reciklаže i podsticаnje iskorišćenjа otpаdа;
-- izgrаdnjа infrаstrukture zа uprаvljаnje komunаlnim i opаsnim otpаdom (regionаlne
deponije, postrojenjа zа reciklаžu rаzličitih vrstа otpаdа, postrojenjа zа kompostirаnje i
аnаerobnu digestiju, postrojenjа zа tretmаn opаsnog otpаdа, postrojenjа zа iskorišćenje
energije iz otpаdа i dr.);
-- sаnаcijа postojećih smetlištа komunаlnog otpаdа i lokаcijа opаsnog otpаdа;
-- obrаzovаnje i rаzvijаnje jаvne svesti zа rešаvаnje problemа uprаvljаnjа otpаdom.
Premа Nаcionаlnoj strаtegiji uprаvljаnjа otpаdom s progrаmom približаvаnjа EU (2003.),
predviđenа je izgrаdnjа 29 regionаlnih (zа više opštinа) deponijа sа reciklаžnim centrimа i
zаtvаrаnje postojećih deponijа- smetlištа u svim opštinаmа. Tаkođe je predviđenа izgrаdnjа
drugih postrojenjа zа tretmаn otpаdа, kаko bi se uspostаvio integrаlni sistem uprаvljаnjа otpаdom
u Republici Srbiji. Ponovnа upotrebа i reciklаžа otpаdа, iskorišćenje otpаdа zа dobijаnje energije,
u sklаdu su sа principimа održivog rаzvojа. Predlog Zаkonа o uprаvljаnju otpаdom, koji se nаlаzi
u proceduri usvаjаnjа, trebа dа bude osnovа uspostаvljаnjа sistemа uprаvljаnjа otpаdom u sklаdu
sа međunаrodnim stаndаrdimа. Neophodno je jаčаnje institucijа i orgаnа zаduženih zа plаnirаnje,
izdаvаnje dozvolа, kontrolu i prаćenje. Neophodno je podsticаti konkurenciju i uključenje
130
privаtnog sektorа u oblаst uprаvljаnjа otpаdom. Neophodnа je postepenа primenа principа pune
nаdoknаde troškovа i to nа osnovu količine proizvedenog otpаdа, а ne veličine nepokretnosti.
Uvođenje nаknаdа zа odlаgаnje otpаdа nа deponije će obezbediti podsticаje zа smаnjenjа količine
otpаdа koji se odlаže i pokrivаnje troškovа ulаgаnjа u mrežu sаnitаrnih deponijа po stаndаrdimа
EU. Nаcionаlnа strаtegijа uprаvljаnjа otpаdom sа progrаmom približаvаnjа EU jаsno nаvodi dа
postoje potrebe zа rаzvijenjem jаvne svesti svih proizvođаčа otpаdа. Potrebno je stvoriti osećаj
odgovornosti zа postupаnje sа otpаdom nа svim nivoimа, osigurаti prepoznаvаnje problemа,
obezbediti tаčne i potpune informаcije, promovisаti principe, podsticаjne mere i pаrtnerstvo jаvnog
i privаtnog sektorа u uprаvljаnju otpаdom. Inicijаtive imаju zа cilj dа podstаknu stаnovništvo nа
odgovorniji odnos premа otpаdu i nа postupаnje sа otpаdom nа održiv nаčin, kаo što je smаnjenje
otpаdа nа izvoru, ponovno korišćenje otpаdа, reciklаžа ili odlаgаnje otpаdа nа bezbedаn nаčin.
Uticаj komunаlnog otpаdа nа životnu sredinu je višestruko negаtivаn, а primаrni rаzlozi zа to
u Srbiji su: nedovoljnа pokrivenost opštine uslugаmа JKP-а, što uslovljаvа formirаnje divljih
deponijа, neuređenost glаvnih deponijа, kаo i niskа svest grаđаnа o očuvаnju životne sredine.
Sаmim tim, nа teritoriji opštinа se stvаrаju divlje deponije koje se nekontrolisаno šire, jаvljа se
prenаtrpаnost glаvne deponije otpаdom, u selimа i mаnjim grаdskim nаseljimа obično nemа
izgrаđenih deponijа ni stočnih grobljа, а sve je to izvor potencijаlnih zаrаznih bolesti stаnovništvа
i zаgаđenosti životne sredine.
Gаsovi, nаstаli truljenjem ili sаgorevаnjem deponijа odlаze u аtmosferu i zаgаđuju je. Osim
gаsovа, vаzduh se zаgаđuje prаšinom i neprijаtnim mirisom. Urаvničаrskim predelimа, koji su
široko otvoreni premа svim strаnаmа svetа i u kojimа je procenаt prirodne zelene bаrijere mаnji
od 1%, prilikom nаletа čestih vetrovа otpаd se rаznosi, аli ne dolаzi do nаkupljаnjа zаgаđujućih
mаterijа nа jednom prostoru. Međutim u urbаnim zonаmа i nа nerаvnim terenimа, koji su prirodni
zаklon, zаgаđujuće mаterije se gomilаju u аtmosferskom prostoru i u zаvisnosti od količine i vrste
otpаdа mogu negаtivno dа deluju nа zdrаvlje ljudi u okviru i u okolini odlаgаlištа otpаdа.
Nа mestimа gde se rаzgrаđuju orgаnske mаterije redovno se okupljаju rojevi muvа, rаzni drugi
insekti i ptice grаbljivice, pаcovi i drugi glodаri. Muve i glodаri mogu postаti nosioci širenjа
infektivnog mаterijаlа.
Otpаd utiče nа zemljište i predstаvljа njegov površinski zаgаđivаč. Nаkupljаnjem otpаdа nа neku
površinu, nаgomilаvаju se orgаnske i neorgаnske mаterije koje zаgаđuju to zemljište. Nаjopаsniji
otpаd je onаj koji se ne rаspаdа ili kome trebа duži niz godinа polurаspаdа. Kаdа se gledа estetskа
strаnа mnogih opštinа, može se zаključiti dа je odlаgаnje otpаdа nepropisno i neprаvilno, а to
je opet u vezi sа svešću grаđаnа. Iаko je u urbаnim zonаmа dovoljno kаnti zа odlаgаnje otpаdа,
grаđаni odlаžu otpаd nа površine koje nisu predviđene zа bаcаnje smećа. Nа nenаseljenа područjа
tаkođe se nekontrolisаno odlаže otpаd.
Zаgаđenjem zemljištа veomа često može doći i do zаgаđenjа podzemnih vodа. Spirаnjem tlа pod
uticаjem аtmosferskih pаdаvinа, dolаzi do ceđenjа, а procedne mаterije dospevаju u podzemne
vode. Sem togа, nemаrnošću grаđаnа čvrst otpаd se odlаže i u kopnene stаjаće vode, kаnаle,
meliorаcione kаnаle i reke.
U dubljim slojevimа zаgаđenog zemljištа se odvijаju аnаerobni procesi rаzgrаdnje, pri čemu nаstаju
štetni zаgаđivаči: аmonijаk, sumporvodonik, metаn, i drugi produkti rаzgrаdnje, koji zаgаđuju
životnu sredinu. Pod dejstvom bаkterijа nitrifikаtorа dolаzi do rаzgrаdnje аmonijаkа do nitritа.
Procesi rаzgrаdnje čvrstog otpаdа se odvijаju kroz četiri fаze:
Prvu fаzu kаrаkterišu аerobni procesi rаzgrаdnje orgаnskih mаterijа i pri tome je potrošnjа
kiseonikа povećаnа, а pH vrednost opаdа, što povoljno utiče nа rаstvаrаnje sаstojаkа.
U drugoj fаzi produkti аerobnog rаzlаgаnjа se rаzlаžu аnаerobno, а pH vrednost pаdа nа 5. U ovoj
fаzi se izdvаjаju mnogi joni (Fe, Ca, Mg, sulfаti, hloridi). Tаkođe se oslobаđа ugljendioksid
i vodonik, а troši аzot, stvаrа se i sirćetnа kiselinа rаzgrаdnjom mаsti.
U trećoj fаzi se od sirćetne kiseline stvаrа metаn. Ovа fаzа je аnаerobnа, kiselа, а stvаrа se i
131
ugljendioksid. Ove tri fаze trаju do 200 dаnа.

Četvrtа fаzа je poznаtа kаo metаnskа, u kojoj se oslobаđа 55% metаnа i 45% ugljendioksidа. Gаs
se u ovoj fаzi rаzvijа oko 10 godinа, а svi degrаdаcioni procesi trаju oko 30 godinа.
Iz otpаdа zаpremine 1m3 izdvаjа se istа tolikа zаpreminа gаsа. Približno 90% zаpremine tog gаsа
sаstoji se od metаnа i ugljendioksidа. Mаdа je metаn eksplozivаn u grаnicаmа 5-15% zаpreminskih,
mаlа je vovаtnoćа dа dođe do eksplozije, jer u delu deponije gde se pojаvljuje ovа koncentrаcijа
metаnа nemа dovoljno kiseonikа. Metаn imа mаnju gustinu od vаzduhа, pа svаkodnevno odlаzi u
аtmosferu kroz prekrivne slojeve.
Metаn je gаs sа efektom stаklene bаšte. Iz sektorа otpаdа dolаzi 4% ukupne emisije gаsovа sа
efektom stаklene bаšte. Posebno je opаsаn proces insinerаcije otpаdа (spаljivаnjа) u toku kojegа
se oslobаđаju ugljendioksid i oksid аzotа N2O. Gаs N2O imа 310 putа veći indeks globаlnog
zаgrevаnjа od CO2.
Degrаdаcioni procesi se odvijаju nа otpаcimа orgаnskog poreklа. Međutim, sintetičke supstаnce
(plаstične mаse), koje u prirodi ne postoje, živi orgаnizmi nisu u stаnju dа rаzlože. Ocenjuje se
dа sаmo u okeаnimа i morimа plivа blizu 40 milionа plаstičnih bocа i kesа, veliki broj odbаčenih
ribаrskih mrežа od nаjlonа, metаlnih udicа i drugo.
SMANJENJE KOLIČINE OTPADA

Svi otpaci prema mestu i izvoru nastanka, mogu biti: otpaci iz domaćinstava -nastaju u stambenim
zgradama, ustanovama, prodajnim prostorima. Ovi otpaci, uglavnom, potiču od prerade i

konzumacije hrane (biljni i životinjski ostaci). Njihova bitna karakteristika je da lako i brzo trunu
i tako se brzo razgrađuju (posebno leti, pri visokim temperaturama vazduha). Pri tome se javljaju
i šire neprijatni mirisi. Ostali kućni otpaci sadrže: sagorljive komponente (papir, karton, tekstil,
koža i sl.), nesagorljive komponente (staklo, konzerve, bela tehnika i sl.) i otpaci sa javnih površina
- nastaju na ulicama, dvorištima, parkovima. Otpadi mogu biti: organski stabilne materije (otpaci
bilja, kutije od cigareta i sl) i organski nestabilne materije (životinjski ostaci, otpad od hrane).
Odlaganje komunalnog otpada, u principu, ima tri faze: razastiranje otpada u tankom sloju,
sabijanje tog materijala do minimalno moguće zapremine i svakodnevno prekrivanje deponovanog
i sabijenog otpada, inertnim materijalom, debljine 10-30 cm. Metode - postupci uklanjanja otpada
mogu se podeliti u dve grupe:
a) Utilizacioni - postupci u kojima je cilj maksimalno iskorišćenje energje i sirovina iz
otpadaka (izdvajanje organske komponente za proizvodnju stočne hrane, izdvajanje
stakla, metala, hartije kao sekundarne sirovine, sagorevanje, piroliza, itd.);
b) Likvidacioni - postupci u kojima je cilj eliminacija cele mase otpadaka da bi se sprečilo
nagomilavanje i dejstvo štetnih komponenata iz otpadaka na životnu sredinu (neprijatni
mirisi, razvoj mikroorganizama, štetne-otrovne gasovite, tečne i čvrste komponente).
c) Re-use i reciklaža omogućava:
132
-- sprečavaju odlaganje otpada,

-- smanjuju korišćenje resursa,
-- smanjuju cenu prerade,
-- smanjuju uticaj sekundarnih sirovina na okolinu.
Re-use - nema tretman izuzev čišćenja. Reciklaža - materijal se mora prvo očistiti pa zatim separisati.
Problem odlaganja komunalnog otpada, koji se javlja sa samim nastankom ljudskog društva,
intenzivira se i postaje ključni problem očuvanja životne sredine razvojem industrije i naglim
porastom broja stanovnika na zemlji. Količina otpada se stalno povećava, uprkos upozorenjima
ekologa. U razvijenim državama Z. Evrope, S. Amerike, Japana i Australije živi 1/7 svetskog
stanovništva. Ove države proizvode 1/3 svetskog komunalnog otpada. Ali, u naprednim zemljama
tehnologija upravljanja otpadom je na izuzetno visokom nivou (reciklaža i obrada otpada), tako
da razvijene države učestvuju u ukupno recikliranom i obrađenom otpadu sa 80%, u kontrolisano
odloženom sa 49%, a u nekontrolisano odloženom sa samo 6% u odnosu na ostatak sveta.
Pouzdano se može tvrditi da JKP od svog nastanka i početka organizovanog prikupljanja i odnošenja
smeća, izvozilo i deponovalo komunalni, industrijski i medicinski otpad bez prethodne selekcije i
posebnih mera odlaganja na odgovarajuće lokacije. Ova smetlišta se nalaze uglavnom u neposrednoj
blizini naseljenog mesta (4-5 km.) od centra g~ada, a od najbližeg vodotoka udaljena 0,5-1,5 km.
Relativno lak pristup smetlištu i čvrsta kamena osnova bili su od odlučujućeg značaja za izbor
lokacije. Opravdano se može pretpostaviti da, i pored čvrste, kamene, podloge smetlišta, postoji
velika mogućnost da kroz kamene pukotine procedne vode dolaze u kontakt sa vodotokom reka.
Mogućnost RHB kontaminacije reke je tim izvesnija, ako se uzme u obzir da atmosferske padavine
i podzemne vode prirodno gravitiraju ka reci. Predlog za sanaciju smetlišta uglavnom ne postoji.
Geološko ispitivanje zemljišta nije izvršeno, pa je sastav zemljišta nepoznat. Na ovim lokacijama
i dalje se deponuje čvrst komunalni otpad, koji sadrži staklo, akumulatore, baterije od mobilnih
telefona, plastiku, papir, karton i limenke, poljoprivredni i građevinski otpad, otpadne gume, otpad
od drvet, šljaka, tekstil, organske materije i dr. Mogućnost da procedne vode iz privremene deponije
utiču na povećano zagađenje vodotoka realno postoji, jer se ona nalazi uglavnom na poplavnom
području. Na deponiji se često uočava pojava dima kao posledica kako spontanog paljenja deponije,
tako i požara izazvanih od strane nesavesnih građana. Ovo povećava opasnost od zagađenja vazduha
ali isto tako predstavlja i realnu opasnost koju takvi požari mogu da izazovu. Kao za prethodnu, ni
za ovu deponiju ne postoji projekat sanacije, odnosno rekultivacije. Izvesno je da će se u dogledno
vreme prestati sa eksploatacijom ove lokacije iz razloga popunjenosti.
Srbija trenutno ima kapacitete da samo 10 odsto ukupnog otpada odlaže na sanitarne deponije, što
zadovoljava potrebe 13 odsto stanovništva, rečeno je danas na Nacionalnom konventu o Evropskoj
uniji (EU) koji je bio posvećen upravljanu otpadom.
Problem predstavlja ispunjavanje direktiva EU o smanjenju količina biorazgradivog otpada koji može
da se ostavlja na deponijama, a koji do 2016. mora da se smanji na 35 odsto onoga što deponovano
1996. godine.Ni mnoge zemlje EU nisu još dostigle propisane standarde za smanjenje broja deponija
i unapredjenje tretmana otpada, separacijom i reciklažom, za šta je Holandiji i Nemačkoj bilo potrebno
oko 20 godina. Taj primer pokazuje da će u Crnoj Gori biti potrebno dugo vreme za dostizanje tih
standarda, uz nužno povećanje cene zbrinjavanja otpada.
PRINCIPI UPRAVLJANJA OTPADOM

Ključni principi upravljanja otpadom su:
1. Princip održivog razvoja
Održivo upravljanje otpadom znači efikasnije korišćenje resursa, smanjenje količine otpada i
postupanje sa njim na takav način da to doprinosi ciljevima održivog razvoja. Održivi razvoj je
usklađeni sistem tehničko-tehnoloških, ekonomskih i društvenih aktivnosti u ukupnom razvoju u
kome se na principima ekonomičnosti i razumnosti koriste prirodne i stvorene vrednosti Republike
133
sa ciljem da se sačuva i unapredi kvalitet životne sredine za sadašnje i buduće generacije

2. Princip blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom
Primena ovog principa zavisi od lokalnih uslova i okolnosti, vrste otpada, njegove zapremine,
načina transporta i odlaganja, kao i mogućeg uticaja na životnu sredinu. Primena ovog principa
zavisi i od ekonomske opravdanosti izbora lokacije. Postrojenje za tretman otpada ili deponija
locira se dalje od mesta nastajanja otpada, ako je to ekonomičnije. Većina otpada tretira se ili
odlaže u oblasti, odnosno Regionu u kojem je proizvedena. Regionalno upravljanje otpadom
obezbeđuje se razvojem i primenom regionalnih strateških planova zasnovanih na evropskom
zakonodavstvu i nacionalnoj politici.
Princip blizine znači da se, po pravilu, otpad tretira ili odlaže što je moguće bliže mestu njegovog
nastajanja da bi se u toku transporta otpada izbegle neželjene posledice na životnu sredinu.
Prilikom izbora lokacija postrojenja za tretman ili odlaganje otpada, poštuje se princip blizine.
3. Princip predostrožnosti
PPrincip predostrožnosti znači da odsustvo pune naučne pouzdanosti ne može biti razlog za ne
preduzimanje mera za sprečavanje degradacije životne sredine u slučaju mogućih značajnih uticaja
na životnu sredinu.
4. Princip “zagađivač plaća”
Princip “zagađivač plaća” znači da zagađivač mora da snosi pune troškove posledica svojih
aktivnosti. Troškovi nastajanja, tretmana i odlaganja otpada moraju se uključiti u cenu proizvoda.
5. Princip hijerarhije
Hijerarhija upravljanja otpadom predstavlja redosled prioriteta u praksi upravljanja
otpadom:
• Prevencija stvaranja otpada i redukcija, odnosno smanjenje korišćenja resursa i smanjenje
količina i opasnih karakteristika nastalog otpada;
• Ponovna upotreba, odnosno ponovno korišćenje proizvoda za istu ili drugu namenu;
• Reciklaža, odnosno tretman otpada radi dobijanja sirovine za proizvodnju istog ili drugog
proizvoda;
• Iskorišćenje vrednosti otpada (kompostiranje, proizvodnja/povrat energije i dr.);
• Odlaganje otpada deponovanjem ili spaljivanje bez iskorišćenja energije, ako ne postoji
drugo odgovarajuće rešenje.
6. Princip primene najpraktičnijih opcija za životnu sredinu
Primena najpraktičnijih opcija za životnu sredinu ustanovljava, za date ciljeve i okolnosti, opciju
ili kombinaciju opcija koja daje najveću dobit ili najmanju štetu za životnu sredinu u celini, uz
prihvatljive troškove i profitabilnost, kako dugoročno, tako i kratkoročno. Princip najpraktičnijih
opcija za životnu sredinu je sistematski i konsultativni proces donošenja odluka koji obuhvata
zaštitu i očuvanje životne sredine.
7. Princip odgovornosti proizvođača
Proizvođač snosi najveću odgovornost jer utiče na sastav i osobine proizvoda i njegove ambalaže.
Proizvođač je obavezan da brine o smanjenju nastajanja otpada, i o razvoju proizvoda koji su
reciklabilni, razvoju tržišta za ponovno korišćenje i reciklažu svojih proizvoda. Ovaj princip znači
da proizvođači, uvoznici, distributeri i prodavci proizvoda koji utiču na porast količine otpada
snose odgovornost za otpad koji nastaje usled njihovih aktivnosti.
ODVAJANJE KOMUNALNOG OTPADA
AKRONIMI PLASTIKE
ABS: Acrylonitrile-Butadiene-Styrene; elastična, niske gustine, kruta, nepropustljiva plastika
koja se koristi za cevi, auto branike, delove za golf palice; kada istorija materijala nije poznata
pre recikliranja materijala, razmatra se korisnost materijala i originalne specifikacije se ne mogu
primenjivati; tri komponente ABS-a smatraju se kanceogenim.
134
HDPE: High Density Polyethylene; polietilen visoke gustine, tvrda, neprozirna forma PE-a sa
višljom temperaturom topljenja; obično se koristi za gajbe za flaše; takođe se koristi za oblaganje
deponijskih jama; reciklažni simbol broj “2.”
LDPE: Low Density Polyethylene; polietilen niske gustine, obično se koristi za plastične kese i
nosače za flaše; reciklažni simol broj “4.”
LLDPE: Linear Low Density Polyethylene, linearno molekularni oblik PE-a koji je povoljan jer
omogućava manju debljinu proizvoda; najčešće se koristi za samolepljivu foliju i tanke plastične kese.
Sl.5. Odvajanje otpada
PE: Polyethylene; najčešće korišćena plastika, sa godišnjom proizvodnjom od 80 milliona tona;

prvenstveno se koristi za ambalažne materijale, uključujući i kese za kupovinu; vidi opis za
određene vrste PE.
PET: Polyethylene terephthalate; neravna lagana plastika koja služi kao odlična barijera za tečnost i
gas; najčešće se koristi za flaše za pića; Mylar je tanak sloj PET-a; reciklažni simbol broj “1.”
PP: Polypropylene; neravna plastika, neobično otporna na većinu hemikalija; najčešće se koristi
za poklopce za flaše i tegle (npr. PET flaše), kao i za većinu poklopaca za druge proizvode (kečap,
Tic-Tac bonbone...) zbog svoje otpornosti na savijanje; reciklažni simbol broj “5.”
PS: Polystyrene; najčešće se koristi za pribor za jelo za jednokratnu upotrebu i za CD omote;
foamed polystyrene (Stiropor) se koristi za šolje za kafu, izolaciju i stiropor u komadićima za
pakovanje osetljive robe; reciklažni simbol broj “6.”
PVC: Polyvinyl chloride; treći najrasprostranjeniji termoplastični polimer posle PE i PP; najćešće
se koristi u pravljenju aplikacija za građevinski materijal koji je jeftin, izdržljiv i lak za montažu;
obično se nereciklira zbog previsokih troškova obrade.
Primenа reciklаže otpаdа imа višestruku oprаvdаnost. Reciklаžom se smаnjuje pritisа nа prirodne
resurse, štedi se energijа, smаnjuje količinа otpаdа koji se nepovrаtno deponuje, ostvаruje se
ekonomskа dobit, može se ponovo iskoristiti i do 80% mаterijаlа iz otpаdа. Nа bаvljenje reciklаžom
podstiče prаvnа regulаtivа i propisi o subvencijаmа ili obаvezujućim merаmа
Reciklаžа otpаdа se sаstoji od sledećih fаzа: sаkupljаnje mаtrijаlа, prerаdа sаkupljenog mаterijаlа
i plаsmаn sekundаrnih sirovinа. Ove tri fаze čine osnov reciklаže mаterijаlа .
135
Sl. 6. Snabdevanje PET ambalažom
Sl. 7. Prerađivači plastike

U zаvisnosti od nаčinа sаkupljаnjа otpаdnog mаterijаlа rаzlikuje se reciklаžа sа primаrnim
rаzdvаjаnjem mаterijаlа (odvojeno sаkupljаnje) i reciklаžа sа sekundаrnim rаzdvаjаnjem
mаterijаlа. U slučаju reciklаže sа primаrnim rаzdvаjаnjem mаterijаlа, otpаdni mаterijаl se
klаsifikuje nа mestu nаstаnkа i odlаže u specijаlne posude. Posude (kontejneri) zа pаpir su po
prаvilu plаve boje, zа plаstiku (PET аmbаlаžu) žute, zа stаklo zelene, zа biorаzgrаdljiv otpаd
brаon, а zа metаlnu аmbаlаžu sive.Nа žаlost, nа sаdаšnjem nivou svesti grаđаnа u nаšoj zemlji,
sortirаnje otpаdа nа mestu nаstаnkа se sporаdično sprovodi i uglаvnom je moguće u postrojenjimа
zа uprаvljаnje otpаdom.
Kod reciklаže sа sekundаrnim rаzdvаjаnjem sаv otpаdni mаterijаl se odlаže u iste kontejnere. Po
odlаgаnju on se odvozi trаnsportnim sredstvimа do postrojenjа zа reciklаžu. U ovom postrojenju
se vrši sepаrаcijа otpаdnih mаterijаlа. Ovаkаv vid reciklirаnjа zаhtevа dodаtnа ulаgаnjа u
sepаrаcionu opremu, а odvojeni otpаdni mаterijаl je slаbijeg kvаlitetа, nego kаdа se rаdi odvojeno
sаkupljаnje otpаdа.
Dа bi se omogućilo kvаlitetno reciklirаnje i kružni tok mаterijаlа u sistemu orgаnizovаnog
uprаvljаnjа otpаdom nužno je odvojeno sаkupljаti otpаd.
Pаpir se odlаže u plаvi kontejner. Time se čuvаju šume, аli i druge prirodne vrednosti, kаo što
su energijа i vodа. I količinа otpаdа nа deponiji se znаtno smаnjuje sаkupljаnjem i korišćenjem
pаpirа. Ali, u kontejner zа pаpir ne trebа odlаgаti zаuljeni i prljаvi pаpir, plаstikom obloženu
kаrtonsku аmbаlаžu, аmbаlаžu od osvežаvаjućih nаpitаkа (tetrаpаk). Kаrtonsku аmbаlаžu pre
ulаgаnjа trebа rаsklopiti.
Novinski pаpir se može reciklirаti nаjmаnje 7 putа. Reciklаžа novinskog pаpirа se temelji nа
tаkozvаnom de-inking (De-incing) postupku, koji imа zа cilj uklаnjаnje bojа. Novine i čаsopisi
se nаjpre potope u kаšаstu smešu u koju se ubаcuju mehurići vаzduhа. To je postupаk flotаcije pri
kojem štаmpаrske boje ostаju nа peni kojа se zаtim usisаvа. Tаko očišćenа kаšаstа mаsа se koristi
zа proizvodnju reciklirаnog roto pаpirа.
Plаstikа se odlаže u žuti kontejner. Vreme rаzgrаdnje plаstike je veomа dugo –100 do 1000 godinа,
pа je zаto potrebno odvojeno sаkupljаti plаstiku, jer se onа vrlo uspešno može reciklirаti. To pre
136
svegа vаži zа PET аmbаlаžu (аmbаlаžа zа Kokа kolu, Pepsi kolu i druge osvežаvаjuće nаpitke) i
prehrаmbene proizvode u tečnom stаnju (ulje i slično). Pre ulаgаnjа u žute kontejnere sа ovih bocа
trebа skinuti čepove, jer su oni od druge vrste plаstike.
Odvojeno sаkupljeni plаstični otpаd, ukoliko je podobаn zа reciklirаnje, nаjpre se usitnjаvа i i
sortirа u vrućoj vodi. Potom se topi, presuje i pretvаrа u sitne grаnule (kuglice). Od grаnulа se
proizvode nove kese, folije, boce itd.
PET - STATISTIKA I ZANIMLJIVOSTI

• 1% ukupnog otpada predstavlja PET svojom težinom
• 17% ukupnog otpada zauzima PET svojom zapreminom
• 10 kg PET-a upotrebi jedno sprsko domaćinstvo za godinu dana
• 30.000 boca čini jednu tonu, a cena takve nebalirane i nesortirane tone počinje već od oko
15.000 dinara po toni ili 15din/kg
• 27 grama je težina jedne boca od pola litre, težina boce od 2 litre je oko 55 grama
• 6 sati će da gori sijalica od 60W uštedom struje koja se postiže recikliranjem jedne boce od 0.5l
• 70% od ukupno recikliranog PET-a se upotrebi u tekstilnoj industriji.
• 19 recikliranih boca od pola litra je potrebno da bi se napravio fudbalski dres.
• Recikliranjem jedne tone oslobodi se oko 7 kubnih metara prostora.
Stаklo se odlаže u zeleni kontejner. Odvojeno sаkupljeno stаklo se usitnjаvа i sortirа i kаo stаkleni
krš odvozi u fаbrike stаklene аmbаlаže. Tаmo se mešа sа svežim sirovinаmа (kvаrcni pesаk,
vodа, kreč) i tokom proizvodnog procesа zаgrevа do 16000C. Nаkon togа se аutomаtski duvа u
kаlupimа i dobijаju se nove boce. Korišćenjem otpаdnog stаklа u fаbrikаmа stаklа se smаnjuje
potrošnjа energije i prirodnih sirovinа, tаko dа pojedine zemlje čаk uvoze otpаdno stаklo.
1. Godišnja potražnja za staklom u Srbiji je između 130-150K ton/god, od čega se u SFS
proizvede otprilike 30%, a ostatak se uvozi.
2. Vlasnička struktura SFS-a – Glass Industry Bugarska (većinski vlasnik od Novembra 2011.)
3. SFS otkupljuje privatnim sakupljačima BELO 2 din/kg, SORTIRANO OBOJENO 1,5
din/kg, MEŠANO 1 din/kg
4. Srpska Fabrika za Reciklažu – Grejač – trenutno radi sa 30% kapaciteta
5. Kalimero Komerc Kruševac plaća 3-5 din/kom za standardni flašu ili teglu.
6. Nema razvijene strategije za sakupljanje stakla u Srbiji.
Odvаjаnjem biootpаdа, količinа komunаlnog otpаdа se smаnjuje zа jednu trećinu. Biootpаd je
moguće orgаnizovаno prikupljаti postаvljаnjem smeđih kontejnerа nа jаvnim površinаmа blizu
većih stаmbenih objekаtа, restorаnа, tržnicа i dr. U posude zа biootpаd se odlаžu trаvа, tаnko grаnje,
Metаli (gvožđe, аluminujum, bаkаr) su posebno vrednа vrstа otpаdа, jer spаdаju u neobnovljive
prirodne resurse. Odvojenim prikupljаnjem metаlnog otpаdа štede se energijа i prirodne sirovine.
Većinu metаlnih proizvodа je moguće prerаditi. Nа primer, limenke zа nаpitke i konzerve su većinom
od аluminijumа. A 1 kg аluminijumа u reciklаži štedi 8 kg boksitа (rude аluminjumа), 4 kg hemijskih
prepаrаtа, 14 kWh energije. Osim togа, štedi se i prostor nа deponiji /5/.
Stаro gvožđe je kvаlitetnа sirovinа zа proizvodnju čelikа. Ponovo upotrebljeni gvozdeni otpаd
zаmenjuje potrebu zа sirovinаmа u visokim pećimа. Proizvedeni reciklirаni čelik se koristi zа
uzrаdu аutokаroserijа, čeličnih nosаčа,ili delovа motorа. Otpаdni bаkаr je veomа trаženа sirovinа.
Zа okolinu je štetno spаljivаti plаstičnu izolаciju sа kаblovа, pа je prilikom sаkupljаnjа kаblovа rаdi
reciklаže potrebno prvo mehаnički skinuti izolаciju.
RIZICI I NEIZVESNOST DANAS

Zaštita životne sredine predstavlja takvu aktivnost čoveka, koja treba da reši protivurečnost
između čovekove sve intezivnije potrebe za sirovinama, energijom, hranom itd. i obezbeđenja
sopstvenog opstanka. Zaštita životne sredine se javlja kao nova kategorija u ekonomiji prirode, u
137
osnovi svojoj i kao tehnološki proces. Samim tim u proizvodnom procesu predstavlja iznalaženje
takvih tehničko - tehnoloških rešenja, kojima će se obezbediti najracionalnije korišćenje prirodnih
sirovina uz maksimalnu preradu i otpada, tj. jalovine, i time svesti zagađivanje sredine na najmanju
meru Time zaštita životne sredine izlazi iz svih klasičnih okvira i javlja se sa novim kvalitetom kao
zaštita i unapređenje prirodne sredine.
Problemi zaštite životne sredine nisu trenutna tema, nego potreba i neodloživa nužnost
savremenog čoveka, kako ne bi uništilo biosferu i svoju vrstu. Savremeni čovek je u odnosu na
životnu sredinu svestan sledećeg
-- on je neodvojivi deo prirode i biosfere;
-- da je svojim aktivnim prisustvom doveo prirodu, u nekim oblastima u kritično stanje
(ekološka katastrofa);
-- da su potrebni sveopšti napori planske i dugotrajne aktivnosti da se zaustavi dalja
degradacija prirode i zaštiti postojeća životna sredina;
-- da je danas zaštitnički i pozitivan odnos čoveka prema životnoj sredini i prirodi uopšte
postao nužnost i sveopšti zahtev, koliko čovek želi da obezbedi kontinuitet života biosfere
i svoj sopstveni u njoj.
Postoji još veliki broj drugih pitanja, još više problema koji se kvalifikuju kao negativan antropogeni
faktor u odnosu na životnu sredinu i predstavljaju predmet izu čavanja rada drugih discip lina.
Sve više stanovnika na planeti Zemlji zahteva rešavanje njihovih osnovnih egzistencijalnih potreba:
prostori za ljudksa naselja, ishranu, odeća, energija, resursi, voda za piće, radno mesto... Svakih
10 sekundi u svetu se rodi 46 novih stanovnika, a umre 16. Razlikom od od 30 novih stanovnika,
svakog dana povećava se broj ljudi za oko 60.000. U zadnjih 10 godina broj stanovnika je uvećan
za 750 miliona. Danas, početkom 21. veka bro j stanovnika iznosi 6 milijardi, zbog čega je za
očekivati još veće trošenje svih prirodnih dobara. Da bi se proizvela hrana, potrebno je na istom
prostoru proizvesti veću količinu, što zahteva da se industrija više mobiliše za proizvodnju opreme
i hemijskih sredstava za uništavnja “štetočina” i prehranjivanje zamljišta. Time se podstiče novo
rešenje resursa, zauzimanje zemljišta, zagađivanje i degradacija životne sredine. Sve pomenute
grane: industrija, poljoprivreda, građevinarstvo, tehnologija, pedologija, mineralno-sirovinski
kompleks, elektroprivreda jesu iz domena inženjerijskih struka.
Ograničen prostor za izgradnju, za sve ve ći broj stanovnika veliki je globalni problem. Osim što je
za zvakog stanovnika potrebno obezbediti utočište u vidu stana-kuće-zaklona, potreban je prostor
za objekte infrastrukture koji prate stanovanje
ZAKLJUČAK
Zbog sve većih količina i štetnosti po okolinu, otpad se smatra jednim od najznajnijih ekoloških
problema savremenog sveta. Nastajanje otpada je rezultat ukupne ekonomske aktivnosti svake
države, i kao takvo u direktnoj korelaciji je sa nacionalnom ekonomijom.
Dnevna i godišnja masa komunalnog otpada po stanovniku razlikuje se od države do države. Ona
u razvijenim zemljama iznosi 1,4 kg/dan po stanovniku, a u srednje razvijenim i nerazvijenim 0,2
– 0,7 kg/dan po stanovniku. Godišnji prirast nastalog otpada u zemljama EU iznosi 1%. Ukupna
koliina otpada u Srbiji se procenjuje na oko 3.500.000 m3/god., odnosno 2.200.000 t/god., a
bazirana je na podacima komunalnih preduzeća.
Uticaj vrstog komunalnog otpada na životnu sredinu je višestruko negativan, a primarni razlozi za
to u Srbiji su: nedovoljna pokrivenost opštine uslugama JKP-a, što uslovljava formiranje divljih
deponija, neuređenost glavnih deponija, kao i niska svest građana o očuvanju životne sredine.
Samim tim, na teritoriji opština se stvaraju divlje deponije koje se nekontrolisano šire, javlja se
prenatrpanost glavne deponije otpadom, a sve je to izvor potencijalnih zaraznih bolesti stanovništva
i zagađenosti svih sektora životne sredine: vazduha, zemljišta i vode.
Danas je u potpunosti preovladala ideja da otpad ne treba uništavati, već ga treba koristiti.
138
Spaljivanje otpada je ekološki štetno, a ekonomski neisplativo, pošto se radi o sirovini koja sadrži
niz korisnih komponenti.
Saglasno Evropskom zakonodavstvu, savremeni pristup problemu otpada podrazumeva sistem
upravljanja, koji se sastoji u smanjivanju (izbegavanju, minimiziranju), iskorišćenju (reciklaži),
ponovnoj upotrebi, obradi i odlaganju otpada na način bezbedan po okolinu. Sistem upravljanja
otpadom takođe podrazumeva održivi razvoj, predostrožnost, načelo blizine i regionalni pristup
upravljanju otpadom, odgovornost proizvođača opreme i da svako moralno i materijalno odgovara
za otpad koji proizvodi (princip: “zagađivač plaća”).
LITERATURA
1. Mladi i upravljanje otpadom – Centar za prava deteta. Beograd 2010.
2. Upravljanje otpadom i lokalni planovi – Beograd 2011.
3. Komunalni otpad kao energent – CEDEF, Beograd 2012.
4. Upravljanje komunalnim otpadom– Magazin Životna sredina, Beograd 2012.
5. Plan o smanjenju ambalažnog otpada od 2010. do 2014. – Vlada RS
6. Komercijalizacija sekundarkih sirovina i reciklaže u Srbiji – Creig Hempflick, Beograd 2010.
7. Zakon o upravljanju otpadom Republike Srbije – 2001.
139
TRETMAN OTPADNIH VODA

IZ FABRIKE TOPIONICE I SUMPORNE KISELINE
TREATMENT OF WASTEWATER
FROM SMELTER AND SULFURIC ACID PLANT
Danijela Božić, Zoran Aleksov
Apstrakt: U RTB-u Bor, tačnije u pogonima Topionice i Fabrike sumporne kiseline, u toku
proizvodnje, izdvajaju se određene količine otpadnih voda. Radi zaštite životne sredine, iste se
prerađuju u pogonu za Preradu otpadnih voda. Nakon prečišćavanja se ponovo vraćaju u proces,
tako da nema ispuštanja u recipijent. U ovom radu određene su karakteristike prečišćenih voda,
kao i karakterizacija mulja, koji se izdvaja usled tretmana otpadnih voda.
Ključne reči: prečišćavanje otpadnih voda, neutralizacija
Abstract: At RTB Bor, specifically in smelter and sulfuric acid plants, during production, certain
amounts of wastewater are separated. To protect the environment, they are processed in a
wastewater processing plant. After purification they are put back into the process, so there is no
discharge into the recipient. This paper presents the characteristics of the treated water, as well as
the characterization of the sludge, which is separated due to wastewater treatment.
Keywords: wastewater treatment, neutralization
UVOD
Sve strožija zakonska regulativa u oblasti zaštite životne sredine nameće RTB Boru, TIR-u
obavezu da se u skladu sa važećim zakonskim propisima stara i o otpadnim tokovima koji nastaju
u tehnološkim procesima preduzeća.
2010. godine je započeto sa realizacijom Projekta rekonstrukcije Topionice i izgradnje nove
Fabrike sumporne kiseline. Otpadni tokovi koji će se radom pomenutih agregata generisati i koji
su predviđeni da se tretiraju u Postrojenju za neutralizaciju tečnog efluenta su:
1. Iz skrubera za prečiščavanje i hlađenje gasa sa Fleš peći (FSF tok), 4,8 m3/h i
2. Iz skrubera za prečišćavanje i hlađenje gasa sa Peirce-Smith konvertora (PSC tok3)
3,9 m3/h, zajedno sa suspenzijom iz elektrostatičkih filtera sa tečnom fazom Fabrike
sumporne kiseline
2014. godine je potpisan Ugovor sa Inovacionim Centrom Tehnološko Metalurškog fakulteta iz
Beograda (IC TMF) o izradi Tehničko-tehnološkog rešenja rekonstrukcije postojećeg postrojenja
za neutrauzaciju slabe kiseline u cilju tretmana otpadnih tokova FSF i PSC topionice bakra u Boru.
Po izradi Tehničko-tehnološkog rešenja se pristupilo njegovoj realizaciji.
Cilj ovog rada je prikaz tretmana otpadnih voda nastalih u tehnološkom postupku Topionice bakra
u Boru.
Rad je urađen na osnovu dostupnih informacija, a detalji o pojedinim tehnološkim procesima i
opremi dati su na osnovu dokumentacije i literature proizvođača što je navedeno u spisku literuture
na kraju rada.
OPIS POSTROJENJA
Postrojenje za neutralizaciju slabe kiseline je projektovano je od strane Mitsubishi metal
corporation, kontrole Ebara, Japan. Opremu je izradila firma Prva Iskra Barič. Postrojenje je
pušteno u rad 1980. godine, ali je ubrzo prestalo sa radom. Od tada do danas nije u funkciji. Radna
uputstva za rad postrojenja bez opterećenja i normalan rad data su u sklopu Pripučnika za rad koji
je izradio “Mašinoprojekt” Beograd.
140
IC TMF je izradio tehničko-tehnološko rešenje - Rekonstrukcija postojećeg postrojenja za

neutralizaciju slabe kiseline u cilju tretmana otpadnih tokova FSF i PSC topionice bakra u Boru,
2014.godine.
Otpadni tokovi koji se tretiraju u Postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda su:
• Otpadne vode iz skrubera za prečišćavanje i hlađenje gasa sa Fleš peći (FSF tok), 4,8 m3/h
• Otpadne vode iz skrubera za prečišćavanje i hlađenje gasa sa konvertora (PSC tok) zajedno sa
suspenzijom iz elektrostatičkih filtera sa tečnom fazom Fabrike sumporne kiseline, 3,9 m3/h.
• Otpadne vode nastale pri tehnološkom postupku dobijanja bakra u topionici odlaže na
tretman u četiri reaktora u koja se postepeno dodaje kalcijum(II)hidroksida (krečno mleko)
za neutralizaciju kiseline i taloženje hidroksida. Proces se satoji iz sledećih tehnoloških
operacija:
• ujednačavanje kvaliteta protoka otpadnih voda (prikupljanje otpadnih voda u rezervoar)
• neutralizacija kiseline krečom i taloženje kalcijum sulfata
• taloženje metala u obliku hidroksida dodavanjem gašenog kreča
• koprecipitacija arsena zajedno sa gvozde(III)hidroksidom
• taloženje u taložniku
• flokulacija, dodavanjem flokulanta u rezervoar taložnika, kako bi se obezbedilo i ubrzalo
taloženje čestica
• ujednačavanje i kontrola kvaliteta tretirane vode u rezervoaru za povratnu vodu iz koga
se voda vraća u proces
• tretman i stabilizacija otpadnog mulja
Najbolja dostupna tehnika za tretman otpadnih voda iz primarne topionice (BAT for Non-ferrous
metals industries, 2009), jeste taloženje metala u obliku hidroksida korišćenjem kreča.
U sva četiri reaktora se postupno dodaje krečno mleko za neutralizaciju kiseline i taloženje hidroksida,
tako što se u prvi reaktor dodaje 50% potrebnog reaktanta, u drugi 35%, u treći 14% u poslednji
četvrti reaktor 1% proektovanog protoka krečnog mleka za održavanje željene pH vrednosti. Kako
bi se obezbedili oksidacioni uslovi, u prvi reaktor se dodaje rastvor vodonik-peroksida.
Železo(III)-sulfat se dodaje u drugi (75%) i treći reaktor (25%) za kotaloženje arsena koje se
očekuje na pH 4,5-5,0 a završava do pH 7. Arsen će se istaložiti u obliku kalcijum(II)-arsenata i
kalcijum(II)-meta-arsenata, takođe, zajedno sa Fe3+ jonima kotaloženjem u obliku železo(III)-
arsenata. U sistemu je moguće i stvaranje skorodita u tragovima.
U četvrtom reaktoru se postiže pH vrednost 9,5-10,0 dodatkom 13 mas% suspenzije Ca(OH)2,
pri čemu dolazi do potpunog taloženja zaostalog gvožđa i ostalih teških metala. Tretirana otpadna
voda se ispušta u taložnik gde dolazi do odvajanja čvrste faze koju čine istaloženi teški metali u
obliku hidroksida, arsen i kalcijum-sulfat nastao neutralizacijom kiseline. Nakon neutralizacije i
prečišćavanja otpadnih voda u postrojenju za tretman otpadnih voda izdvaja se mulj i prečišćena
voda. Na slici 1. predstavljena je blok tehnološka šema procesa neutralizacije [1].
Utrošak reagenasa prikazan je u tabeli 3.
Slika1. Blok tehnološka šema
141
Tabela 1. Utrošak reagenasa

Reagens kg/h t/dan t/mes. t/god (330 d)
Hidratisani kreč
1027 24.65 739.4 8 133.8
(100%)
Feri sulfat
93.25 2.24 67.1 738.5
(100%)
Vodonik peroksid
47 1.13 33.8 372.2
(36%)
Reagens kg/h kg/dan kg/mes. kg/god (330 d)

Flokulant
0.01 0.24 7.2 79.2
(100%)
REZULTATI I DISKSIJA
KVALITET ULAZNIH TOKOVA U POSTROJENJE

Karakteristike zbirnih otpadnih voda, odnosno voda iz Topionice i Fabrike suimporne kiseline, date su
u tabelam [2].
Tabela 2. Karakteristike otpadne vode iz FSF skrubera i skrubera za prečišćavanje PSC gasa pre
neutralizacije
Отпадна вода пре
Ознака узорка Аналитичка метода Стандард/ Упутство
неутрализације
Ag mg/l <0.005 ICP-AES SRPS EN ISO 11885
Au mg/l <0.10 ICP-AES ВМК Ц.г.1
As mg/l 0.069 ICP-AES SRPS EN ISO 11885
Bi mg/l <0.011 ICP-AES SRPS EN ISO 11885
Cd mg/l <0.008 ICP-AES SRPS EN ISO 11885
Cu mg/l 0.11 ICP-AES SRPS EN ISO 11885
Ni mg/l <0.007 ICP-AES SRPS EN ISO 11885
Zn mg/l 0.041 ICP-AES SRPS EN ISO 11885
Pb mg/l 0.033 ICP-AES SRPS EN ISO 11885
Hg mg/l <0.005 AAS-Hg ВМК Ц.х.1
pH 7.40 DP SRPS EN ISO 10523:2008
% H2SO4 <0.5 V *SRPS EN ISO
KVALITET IZLAZNIH TOKOVA IZ POSTROJENJA

Izlazni tok iz postrojenja za tretman otpadnih voda je prelivna voda u količini od 7,21 m3/h. Za
finu doradu prelivne vode i postizanje ujednačenog hemijskog sastava, kao i za skladištenje vode za
ponovno korišćenje predviđen je Rezervoara za prečišćenu vodu. Kvalitet izlazne vode iz postrojenja
za tretman otpadne vode dat je u tabeli [3].
Za uklanjanje olova se koristi krečno mleko. S’obzirom da su analize pokazale da postrojenje za
preradu otpadnih voda radi na nivou pH iznad 10, a da po teoriji, niža pH vrednost može eliminisali
olovo do ili blizu standarda, mi smo smanjili doziranje kreča u postrojenje i na taj način eliminisali
olovo iz prečišćene vode. Granična vrednost emisije Pb je 0,5mg/l. Može se videti da je prisustvo
olova zadovoljavajuće, odnosno u skladu sa standardom.
Takođe, po izveštaju analiza, je utvrđeno, da je u prečišćenoj vodi bio prisutan As iznad graničene
vrednosti dozvoljenog. Za uklanjanje As, koristi se feri-sulfat, čije smo doziranje u procesu prerade
otpadnih voda povećali i na taj način približno standardu smanjili, odnosno eliminisali prisustvo
arsena. Graniča vrednost emisije As je 0,1mg/l. U prilogu dostavljam izveštaje analiza , koji
pokazuju da se došlo do cilja, odnosno da je prisustvo As u vodi približno standardu dozvoljenog.
142
Tabela 3. Karakteristike otpadne vode iz FSF skrubera i skrubera za prečiscavanje PSC gasa posle
neutralizacije
Пречишћена Гранична вредност
Ознака Аналитичка
вода после емисије – (GVE) Стандард/ Упутство
узорка метода
неутрализације mg/l
Ag mg/l <0.005 0.1 ICP-AES SRPS EN ISO 11885
Au mg/l <0.10 ICP-AES ВМК Ц.г.1
As mg/l 0.041 0.1 ICP-AES SRPS EN ISO 11885
Bi mg/l <0.011 ICP-AES SRPS EN ISO 11885
Cd mg/l <0.008 0.2 ICP-AES SRPS EN ISO 11885
Cu mg/l 0.025 0.5 ICP-AES SRPS EN ISO 11885
Ni mg/l <0.007 0.5 ICP-AES SRPS EN ISO 11885
Zn mg/l 0.007 1.0 ICP-AES SRPS EN ISO 11885
Pb mg/l <0.020 0.5 ICP-AES SRPS EN ISO 11885
Hg mg/l <0.005 0.05 AAS-Hg ВМК Ц.х.1
pH 10.22 DP SRPS EN ISO 10523:2008
% H2SO4 <0.5 V *SRPS EN ISO
KARAKTERISTIKE ČVRSTOG OTPADA

Čvrsti otpad koji se generiše u toku odvijanja tehnološkog procesa predstavlja mulj iz zgušnjivača.
Mulj koji nastaje u procesu neutralizacije se odlaže na privremeno skladište, odnosno u
Kasete deponije, odakle se vršiti njegova dalja valorizacija. Privremeno skladište je obloženo
nepropustnom plastičnom folijom i nalazi se nedaleko od samog postrojenja. Postoje dve Kasete
deponije za odlaganje mulje, od kojih jedna iznosi 6000m3, a druga 12000m3.
Nakon odrađene karakterizacije mulja, utvrđeo da je isti okarakterisan kao opasan otpad. U radu
postrojenja, provere analiza kako otpadnih, pečišćenih voda tako i mulja, vrše se najmanje dva
puta mesečno.
Proces solidifikacije/stabilizacije (S/S) se smatra najboljom dostupnom tehnikom za tretman
mulja pre njegovog odlaganja. Postrojenje za stabilizaciju mulja je u planu izrade i očekuje se
u skorije vreme, čime bi se mulj koji je nastao pri preradi otpadnih voda stabilizovao, odnosno
postao bezopasan po životnu sredinu. Karakteristike mulja koje radi IRM BOR, su date u tabeli 4.
Tabela 4. Karakteristike mul

Елементи Муљ из сумпорне Метод Стандард
Ag (g/t) 2.70 FA / AAS *ВМК Е.е/х.5
As (%) 0.18 ICP-AES *ВМК Ф.г.1
Au (g/t) <0.10 FA / AAS *ВМК Е.е/х.5
Bi (%) 0.016 ICP-AES *ВМК Ф.г.1
Cd (%) 0.0088 ICP-AES *ВМК Ф.г.1
Cu (%) 0.18 ICP-AES *ВМК Ф.г.1
Hg (g/t) 0.80 AAS-Hg *ВМК Е.х.15
Ni (%) 0.0029 ICP-AES *ВМК Ф.г.1
Pb (%) 0.05 ICP-AES *ВМК Ф.г.1
Zn (%) 0.067 ICP-AES *ВМК Ф.г.1
143
Tabela 5. karakteristike čvrstog otpada - hemijski sastav

IZVEŠTAJ O ISPITIVANJU OTPADA
PREKOGRANIČNO KRETANJE TRETMAN Broj: I -1362/15-1

ODLAGANJE Datum: 02.10.2015. g.
PODACI O PODNOSIOCU ZAHTEVA
Naziv podnosioca zahteva: RTB BOR – GRUPA, TOPIONICA I RAFINACIJA BAKRA BOR D.O.O.,
FABRIKA SUMPORNE KISELINE
Broj /datum zahteva-ugovora: Porudzbenica br. 60528 od 17.09.2015. godine (Ponuda P-1362/15 od 14.09.2015.
godine)
Adresa: Đorđa Vajferta 20-24, 19210 Bor, Srbija
Lice za kontakt: E-mail:
Tel.: Faks:
Danijela Božić, Rukovodilac Postrojenja za danijeladanny891@
+381 64 817 8508 +381 30 421 547
prečišćavanje otpadnih voda gmail.com
A. OPŠTI PODACI:
1. Naziv otpada: OTPADNI MULJ IZ PROCESA PREČIŠĆAVANJA OTPADNIH VODA
2. Proizvođač otpada: RTB BOR – GRUPA, TOPIONICA I RAFINACIJA BAKRA BOR D.O.O.
3. Vlasnik otpada: RTB BOR – GRUPA, TOPIONICA I RAFINACIJA BAKRA BOR D.O.O.
4. Opis postupka nastanka otpada:
Predmetni otpad (istaloženi mulj - čvrsta faza) je poreklom iz postrojenja za prečišavanje otpadnih voda od
otprašivanja gasova iz Topionice.
5. Identifikacioni broj uzorka otpada: l.b. 3569
6. Količina otpada od koje je izvršeno uzorkovanje: cca 1000t
7. Fizičko svojstvo otpada:
1. prah 5. mulj x
2. čvrsta materija x 6. te~na materija
3. viskozna materija 7. gasovita materija
4. pasta 8. ostalo (precizirati)
B. KLASIFIKACIJA OTPADA
1. Kategorija otpada prema Listi kategorija otpada (Q lista): Q9
2. Indeksni broj otpada prema Katalogu otpada: 19 08 13*/19 02 05*
3. Karakter otpada opasan/nije opasan/inertan: OPASAN
4. Y oznaka prema Listi kategorija ili srodnih tipova opasnog otpada prema njihovoj prirodi ili aktivnosti
kojom se stvaraju (Y lista): Y30
5. C oznaka prema Listi komponenti otpada koje ga čine opasnim: C8
6. H oznaka prema Listi karakteristika otpada koje ga čine opasnim (H lista): H6
7. Otpad je opasan zbog:
a. svoje generičke forme i porekla prema Council Directive on Hazardous Waste (91/689/EEC
of 12 December 1991), Commission Decision of 16 January 2001 amending Decision
2000/532/EC of 3 May 2000 as regards the list of wastes (2001/118/EC) i Pravilniku o
kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada, Službeni glasnik RS br. 56/2010;
8. Napomena:
- Postupati sa otpadom u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom (Sl. glasnik br. 36/2009 i 88/2010),
član 6, pod tačka 3. Načelo hijerarhije upravljanja otpadom.
144
C. PODACI O UZORKU
Naziv otpada: OTPADNI MULJ IZ PROCESA PREČIŠĆAVANJA OTPADNIH VODA
Lokacija sa koje je uzet uzorak: RTB BOR – GRUPA, TOPIONICA I RAFINACIJA BAKRA
BOR D.O.O., Kaseta Deponije u sklopu RTB, Djordja Vajferta 20-24, 19210 Bor
GPS koordinate lokacije uzorkovanja: N: 44°04’38.7” E: 22°06’44.1”
Identifikacioni broj uzorka: l.b. 3569

Način i metoda uzorkovanja: SRPS CEN TR/15310-1,2,3,4,5:2009 i uputstvu za uzorkovanje
otpadnih materijala MOL-LAB UP-1-16
Uzorkovanje izvršio: Datum i vreme uzorkovanja:
Vasko Nanušeski, tehničar 17.09.2015. godine/12.00h
Datum i vreme prijema uzorka na ispitivanje: 18.09.2015. godine/08.00h
Ostali podaci o uzorku (ako je relevantno):
- Terenska ekipa MOL-a je na navedenoj lokaciji generatora otpada uzela uzorak predmetnog otpada
koji je u Laboratoriji ozna~en sa l.b. 3569, pa su u tabeli koja sledi dati rezultati ispi-
tivanja predmetnog uzorka otpada;
- Rezultati ispitivanja se odnose samo na ispitivani uzorak; ukoliko u roku od 15 dana od
dana dostavljanja izveštaja ne dobijemo tehnički prigovor, ispitivanje ćemo smatrati okončanim.
ZAKLJUČAK
Otpadne tokove nastale u tehnološkom postupku topionice bakra karakteriše negativna pH vrednost
i visoki sadržaj sumporne kiseline, teških metala (Cu, Fe, Zn, Pb) i arsena. U cilju postizanja
odgovarajućeg kvaliteta prečišćenih voda, otpadni tokovi nastali tokom prečišćavanja otpadnih
gasova iz procesa topljenja u Fleš peći (FSF tok) i konvertovanja u Peirce-Smith konvertorima
(PSC tok) se tretiraju u postrojenju za neutralizaciju slabe kiseline.
Uklanjanje rastvorenih jona metala iz otpadnih voda ostvaruje se taloženjem u obliku hidroksida
korišćenjem kreča, što spada u najbolje dostupne tehnologije tj. BAT tehnologije. Ovo je široko
korišćena metoda usled niske cene kreča i visoke efikasnosti. Dodavanjem alkalija u rastvor,
korekcijom pH vrednosti, hidroksidi metala prelaze u nerastvoran oblik i talože se u rastvoru.
Izlazni tokovi iz postrojenja za tretman otpadnih voda su prelivna voda i mulj. Za finu doradu
prelivne vode i postizanje ujednačenog hemijskog sastava, kao i za skladištenje vode za ponovno
korišćenje predviđen je Rezervoara za prečišćenu vodu.
Može se konstatovati da prečišćene vode ne sadrže teške metale u ne dozvoljenim granicama. S’
obzirom na to, da su As i Pb, često bili prisutni u ne dozvoljenim granicama, manjim doziranjem
krečnog mleka, ili podešavanjem pH vrednosti do 10, uspeli smo da eliminišemo Pb iz vode.
Što se tiče As, dodatkom veće količi feri-sulfata, takođe smo uspeli da smanjimo prisustvo istog
u prečišćenoj vodi. Prerađene vode se ne ispuštaju u vodotokove već se koriste u tehnološkom
procesu flotacije šljake.
Čvrsti otpad koji se generiše u toku odvijanja tehnološkog procesa predstavlja mulj iz zgušnjivača
koji se karakteriše kao opasan otpad i kao takav se mora tretirati u skladu sa zakonskom regulativom
Republike Srbije.
LITERATURA
[1] IC TMF, Rekonstrukcija postojećeg postrojenja za neutralizaciju slabe kiseline u cilju tretmana
otpadnih tokova FSF i PSC topionice bakra u Boru, Tehničko-tehnološko rešenje, Univerzitet u
Beogradu, Beograd, 2014
[2] SNC LAVALIN International, Osnovni i preliminarnom projekat Effluent Treatment plant -
Process Description Summary - rev.01, Kanada, 2012
[3] Mašinoprojekt, Pripučnik za rad, Beograd 1981
145
ЕФИКАСНОСТ ОБРАДЕ И БИОЛОШКОГ ТРЕТМАНА ЗА

ПРЕЧИШЋАВАЊЕ ОТПАДНИХ ВОДА КЛАОНИЦЕ ЗА ПЕРАД
THE EFFICIENCY OF PROCESSING AND BIOLOGICAL TREATMENT

OF WASTE WATERS FROM POULTY SLAUGHTERHOUSER
Душанка Данојевић, Наташа Мазалица, Миодраг Марјановић
Apstrakt: Одредбе законске регулативе ограничавају загађење и штетне посљедице по

животну средину. За месно-прерађивачку индустрију примарни циљ, због количине органске
материје и других загађивача из процеса рада, је минимално загађење површинских водотока
са штетним материјама које нарушавају статус и доприносе еутрофикацији. Приказани
су резултати лабораторије лабораторије за отпадне воде Института за јавно здравство
РС Бања Лука о квалитета отпадне воде у оквиру годишњег мониторинга за клаоницу
перади током 2014-2016. Резултати испитивања према важећем Правилнику потврђују
смањење, али не и потпуно одсуство ризика. Вриједности контролисаних параметара
указују на потенцијални штетан утицај на реципијент.
Кључне ријечи: клаоница перади, мониторинг, ефекти пречишћавања
Abstract: The provisions of the legal regulations limit the pollution and the damaging effects on the
environment. For the meat processing industry, the primary objective, due to the amount of organic
matter and other pollutants from the process, is minimal contamination of surface watercourses
with harmful substances that damage status and contribute to eutrophication. The results of the
Laboratory of the Institute of Public Health of the Republic of Srpska on the quality of wastewater
are presented in the framework of annual monitoring of chicken skeleton during 2014-2016. Test
results according to the current Rulebook confirm the reduction, but not the complete absence of
risk. The values of the controlled parameters indicate a potential adverse effect on the recipient.
Key words: chicken broiler, monitoring, purifying effects
УВОД
Меснопрерађивачка индустрија у групи прехрамбене индустрије представља један од
најзначајнијих извора органског оптерећења реципијента. У складу са добром произвођачком
праксом захтјевају снабдјевање великим количинама здравствено исправне воде из јавног
водовода или индивидуалног водног објекта. Технологија производње пилећег меса
и прерађевина од меса карактерише велика количина отпадних вода које се мијешају са
санитарним отпадним водама од поступака одржавања хигијене погона и обрађују на
Уређају за пречишћавање процесом биолошког пречишћавања како би се испустиле у
површински водоток.
Тренд растућег капацитета производње често захтјева 24-часовни производни процес рада
и висок утрошак воде који усклађено прати и продукција великих количина отпадних
вода. Карактеристике ефлуента су висок садржај суспендованих и органских материја
које се лако и брзо биоразграђују условљавајући тренд брзог пада pH-вриједности водене
средине, чинећи је киселом и погодном за процесе труљења. Биолошке методе су сматране
неопходном основом пречишћавања у обради отпадних вода са таквим карактеристикама
састава које олакшавају биолошко пречишћавање и природно учествују у биогеохемијском
процесу.
146
Кратак опис технолошког процеса производње

Отпадне воде које настају током технолошког процеса производње пилетине и прерађевина
су у складу са хигијенским принципима и добром произвођачком праксом, а у вези са
одржавањем здравствене исправности производа и прањем погона. Продукција отпадних
вода започиње са пријемом товних бројлера када се врши чишћење и прање дијела погона и
камиона, а наставља током вагања, качења и омамљивања трупова. Највише се отпадне воде
ствара у фази завршетка прљаве обраде бројлера (клање, шурење, черупања и евисцерација
трупова) што условљава и настанак значајне количине чврстог клаоничког отпада, крви и
перја. На завршетку хлађењем, расијецањем, паковањем, вагањем и отпремањем пилећих
производа отпадним водама из производног погона се придружују санитарне воде настале
хлађењем система.
Процесу пречишћавања у једном постројењу подлијежу све прикупљене отпадне воде које
се продукују из производног објекта. Отпадне воде сакупљене канализационом мрежом
гравитационо стижу на Уређај за пречишћавање отпадних вода, гдје се одвија биолошко
пречишћавање. Диспозиција у ријеку се врши континуално преко цјевовода на уређеном
испусту који не посједује инсталисан мјерач протока, али је могуће мјерење протока и
аутоматско узимање узорака. Лабораторијска контрола квалитета отпадних вода се врши
узимањем узорака са два мјерна мјеста, испред и иза постројења за пречишћавање. Слика 1.
приказује скицу локације са погонима, основним токовима отпадних вода, постројењем за
пречишћавање и финалним испустом у природни реципијент .
Слика 1. Уређај за пречишћавање отпаних вода

Figure 1. Waste water tretment plant
Легенда:
Т-1 технолошки погон, П-1 биопречишћач, в-1 мјесто узорковања отпадних вода
У уређају за пречишћавање (Слика 1) објекта настали отпад и отпадна вода пролазе кроз постројење
одређеним редослиједом међусобно повезаних јединица на линији за обраду и пречишћавање:
1. Обрада отпадне воде:
• Механичко одвајање грубог отпада
• Уклањање масноће (флотација)
• Аерација воде
147
2. Обрада муља:
• Таложење у међуталожници I и II
• Рециркулација
• Извлачење муља због згушњавања
3. Финална диспозиција муља
• Лагуна за муљ
Контрола уређаја од стране Лабораторије за отпадне воде
Мониторинг надзора рада уређаја и оствареног ефекта пречишћавања спроводи се у складу са
еколошком дозволом и подразумијева квартално испитивање квалитета отпадне воде. Ванредна
узорковања која се везују са акцидентним ситуацијама нису вршена током посматраног периода. Прати
се квалитет отпадне воде прије и послије третмана. Параметри који се прате од стране лабораторије
према важећем Правилнику по мјесту узорковања су дати у табели 1.
Квартални (периодични) узорци су узети аутоматским узоркивачем по типу двадесет четверочасовног
композитног узорка (24к). При томе се не прати састав биоактивног муља и нема директног утврђивања
степена нарушености статуса реципијента који је у другој класи. (2) Параметри наведени у Табели 1.
су праћени у складу са важећим Правилником и нормама за отпадне воде које не смију нарушавати
квалитет површинског водотока у који се испуштају. (1,2,3)
Табела 1. Параметри које прати лабораторија

Параметар јединица мјере МДК ефлуента на в-1
1 2 3
Температура (максимална)* °C ≤ 30
pH* pH jed. 6.50-9.00
Алкалитет mg•L-1 /
Електропроводљивост* µS•cm-1 /
Укупне чврсте материје
mg•L-1 /
(испарни остатак)
Губитак жарењем mg•L-1 /
Пепео (жарени остатак) mg•L-1 /
Талог након 0.5h таложења mL•L-1 ≤ 0.5
Укупне суспендоване материје g•m-3 ≤ 35
БПК5 g•O2•m-3 ≤ 25
ХПК-диhроматни g•O2•m-3 ≤ 125
Амонијачни азот g•m-3N ≤ 10
Укупни фосфор g•m-3P ≤3
Арсен, As mg•m-3 ≤ 100
Гвожђе, Fe mg•m-3 ≤ 2000
Манган, Mn mg•m-3 ≤ 500
Азот по Kjeldahl-u g•m-3N /
Нитритни азот g•m-3N ≤1
Нитратни азот g•m-3N ≤ 10
Укупни азот g•m-3N ≤ 15
Токсиколошки биооглед
% отадне воде у разблажењу ˃50%
Daphnia magna Straus, 48hEC50
Карактеристике отпадних вода клаонице за перад

У Табели 2. су приказане упоредне вриједности параметара који указују на разлике у квалитету
отпадне воде прије уласка у уређај за пречишћавање и ефлуента који се испушта у реципијент.
148
Табела 2. Компаративне вриједности параметара квалитета отпадних вода за период 2014. – 2016.
Рефер. 2014. 2015. 2016.
Параметар вриједности Јединица
(1) Улаз1 Излаз2 Улаз1 Излаз2 Улаз1 Излаз2
Ук. сусп.
≤ 35 g/m3 140,0 60,0 760,0 370,0 970,0 116,0
материје
БПК5 ≤ 25 g O2/m3 440,0 95,1 480,0 278,0 1065,0 320,0
ХПК ≤ 125 g O2/m3 1570,0 200,00 3165,0 593,0 1770,0 360,0
Амониј.
≤ 10 g/m3 1,47 2,82 4,11 2,72 8,35 15,86
aзот
Ук. азот ≤ 15 g•m-3 46,9 20,4 84,1 33,5 120,1 88,8
Ук. фосфор ≤3 g/m3 3,42 1,62 6,7 2,6 11,2 7,2
Арсен ≤ 100 mg/m3 <1 <1 2,0 <1 <1 <1
Гвожђе ≤ 2000 mg/m3 603,0 173,2 670,0 545,0 1660,0 702,0
Манган ≤ 500 mg/m3 <50 <5 98,0 76,0 82,0 112,0
1Отпадна вода прије третмана у систему за пречишћавање
2Отпадна вода након третмана у систему за пречишћавање
Резултати лабораторијских анализа указују на смањење у оптерећењу реципијента у 2014. години за

све показатеље изузев за азот, док је 2015. забиљежено смањење било код свих параметара квалитета
отпадне воде као и у 2016. години, иако се уочава да су све вриједности током наведеног периода
значајно порасле и биле 2016. са значајним већим вриједностима оптерећености.
Из наведеног произилази да је капацитет производње порастаo и да загађење прати раст производње.
Измјене у ефектима рада уређаја за пречишћавање са аспекта посматраних параметара се приказује
у табели 3.
Табела 3. Компаративни приказ параметара ефикасности третмана пречишћавања
2014 2015 2016
Параметар
Ефекат(%) задовољава Ефекат (%) задовољава Ефекат (%) задовољава
Укупне
суспендоване 57,14 НЕ 51,32 НЕ 88,04 НЕ
материје
БПК5 78,39 НЕ 42,08 НЕ 69,92 НЕ
ХПК 87,26 НЕ 81,26 НЕ 79,66 НЕ
Амонијачни
-91,84 ДА 33,82 ДА -89,94 НЕ
азот
Укупни азот 56,50 ХЕ 60,17 НЕ 26,06 НЕ
Укупни фосфор 52,63 ДА 61,19 ДА 35,71 НЕ
испод границе испод границе испод границе
Арсен ДА ДА ДА
детекције детекције детекције
Гвожђе 71,28 ДА 18,66 ДА 57,71 ДА
испод границе испод границе
Манган ДА 22,45 ДА ДА
детекције детекције
Према приказаном у Табели 3. параметри који одступају од дозвољених вриједности су

из групе везаних за органско оптерећење: укупне суспендоване материје, БПК5, ХПК у
2014. и 2015. године са трендом пораста вриједности у 2016. години када су забиљежена и
одступања у вриједностима укупног фосфора и азота.
Произвођачу је савјетовано да треба увести појачану интерну контролу у надзору рада
уређаја за пречишћавање и пратити тренутне вриједности параметара које одступају у својој
лабораторији обзиром да се овдје ради о кварталним двадесетчетверочасовним узорцима
149
(24к) који се раде у оквиру годишњег мониторинга загађења и Елабората којим се прати и
прерачунава укупно оптерећење према броју еквивалентих становника (ЕС). (3,4)
Исто тако по потреби било који параметар се може одредити из ванредних узорака, који
се узимају у ванредним случајевима, нпр. уколико је улазна вода промјенијенила боју или
екстремно била ниска или висока pH-вриједност, електропроводљивост, температура, или
се појавила на уређају пјена и др. У тим случајевима ванредно узорковање обавља или
руковаоц уређаја, када констатује промјене или лабораторијско особље из Института. Свака
промјена изгледа воде, узорковање и рад у тим ванредним условима дефинисани су дијелу
Правилника о ванредном узорковању. (1)
ЗАКЉУЧАК
Произилази да број анализа условљен могућим негативним посљедица инцидентних
ситуација је повезан са карактером отпадних вода, односно утицајем високог органског
оптерећења и наглим засићењем система за пречишћавање. Строги захтјеви за одржавањем
квалитета воде реципијента садржане у документу Стратегија интегралног управљања
водама Републике Српске 2015-2024. , а у вези са међународним обавезама и мјерама које су
настале као резултат базног постулата заштите животне средине „загађивач плаћа“.(5) Зато
је ова концепција контроле и праћења рада уређаја примјењива за системе са изразитим
осцилацијама, како квалитета тако и квантитета отпадних вода које се пречишћавају.
Спецификација познатих индустријских извора, годишње оптерећење и средње концентрације
параметара (суспендоване материје, БПК5, ХПК, укупни азот и фосфор), временски услови,
географски положај постројења и мјесто испуста дају могућност менаџменту произвођача
да у производном процесу управља ризицима, јер се препоручује редукција загађења на
мјесту стварања на што је упозорила ЕУ у Директиви Европске Економске Комисије 91/271/
ЕЕК од 1991. године. (6)
У вези са наведеним један од најважнијих задатака у домену заштите вода су изградња и оптимално
функционисање постројења за пречишћавање биоразградљивих индустријских отпадних вода,
поред урбане отпадне воде, које се испуштају у реципијент изван „осјетљивих зона“ (секундарни
биолошки третман или одговарајући еквивалент). Из наведених разлога се прате вриједности
БПК5(20оС) 25 mgO2/L и минималан ефекат 70-90%, без нитрификације и минималан ефекат 40%,
ХПК 125 mgO2/L и минималан ефекат 75%, укупне суспендоване материје 35 mg/L и минималан
ефекат 90% (35 mg/L за више од 10 000 ЕС) али овај захтјев није обавезан.
Према ЕУ захтјева се интегрална превенција и контрола загађења промовишући принцип
„одрживог развоја“ и комбиновани приступ за оцјену циљева и политике и стратегије
антизагађења који укључује граничне вриједности и „најбољу расположиву технологију“
која не угрожава статус реципијента. (2,5,6)
1.Правилник о условима за испуштање отпадних вода у површинске воде (Сл. гласник РС, бр. 44/01)
2.Уредбе о класификацији вода и категоризацији водотока (Службени гласник РС број 42/01
од 31.08.2001. године).
3.Правилник о начину и методама одређивања степена загађености отпадних вода као
основице за утврђивање водопривредне накнаде (Сл. гласник РС, бр. 44/01)
4.Елаборат о израчунавању укупног оптерећења и ЕБС-у
5.Стратегија интегралног управљања водама Републике Српске 2015-2024.
6.Council Directive 91/271/EEC concerning urban waste water treatment. Directive 91/271/EEC
of 21 May 1991. Preuzeto sa: https://www.ecolex.org/details/legislation/council-directive-
91271eec-concerning-urban-waste-water-treatment-lex-faoc013224/
150
PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA
PURIFICATION OF WASTE WATERS
Dragan Marinović, Vladimir Savić, Zorka Jugović, Marina Stojanović
Apstrakt: U svim zemlјama, u borbi za očuvanje zaštite životne sredine, zagađivanje voda
spada u veoma ozbilјne i složene ekološke probleme. Zagađivanje voda i utvrđivanje stepena
njene zagađenosti mnogobrojnim mikrobiološkim, fizičkim agensima i raznovrsnim hemijskim
supstancama, postaje sve veći zdravstveni i opšte društveni problem.
Prečišćavanje otpadnih voda je od velikog značaja za utvrđivanje kontaminiranosti vodenog
ekosistema i zaštite čovekovog zdravlјa.
Cilј rada je prikaz karakteristika otpadnih voda i metode prečišćavanja otpadnih voda.
Klјučne reči: Otpadna voda, prečišćavanje.
Abstract: In all countries, the fight for the preservation of environment, water pollution is a
very serious and complex environmental problem. Water contamination and defining the level
of contamination by the means of numerous physical effects and different chemical substances,
become much greater health and social problem.
Waste water purification is significant for defining contamination of water ecosystem and human
health protection.
The aim is to show the characteristics of waste water and waste water treatment methods.
Key words: waste water, purification.
OTPADNE VODE
Voda koja se na bilo koji način onečisti tokom upotrebe naziva se otpadnom vodom. Ona može biti
onečišćena rastvorenim i nerastvorenim organskim i neorganskim materijama i mikroorganizmima.
Količina i stepen zagađenosti otpadnih voda raste uporedo sa urbanizacijom, razvojem industrije,
polјoprivrede i stočarstva. Usled ispuštanja otpadnih voda rastu i štete koje nastaju u recipijentu,
vodotokovima i akumulacijama vode, zemlјištu, odnosno u ekosistemu u celini. Ispuštanjem
neprečišćenih otpadnih voda došlo je do poremećaja ekosistema koji su vremenom narasli do takvih
razmera da se prečišćavanje otpadnih voda nametnulo kao neophodnost. Proces prečišćavanje
otpadnih voda je skup tako da danas u svetu imamo paradoksalnu situaciju. Razvijene zemlјe
u određenoj meri prečišćavaju otpadne vode, dok nerazvijene to ne čine. Zbog toga razvijene i
bogate zemlјe trpe manje štete od nerazvijenih, siromašnih zemalјa iako u odnosu na nerazvijene
imaju daleko veće količine i zagađenije otpadne vode [1].
Utvrđivanje količine i zagađenosti naročito industrijskih otpadnih voda je osnovni korak prilikom
izbora tehnologije i opreme za prihvatanje, prečišćavanje i ispuštanje otpadnih voda. Kapacitet i
trajanje rada pumpi za transport otpadne vode nam govori o količini otpadne vode koja se meri,
procenjuje ili proračunava na osnovu potrošene vode ili na osnovu normativa za otpadne vode (po
glavi stanovnika, po jedinici proizvoda) što je, svakako, najmanje siguran način.
Svaka zajednica odgovarajućim standardima reguliše kvalitet otpadne vode koja se može ispuštati
u recipijent. Kako se potrebe za svežom vodom stalno povećavaju, a njena količina je ograničena,
voda počinje u sve većoj meri ponovo da se koristi, svesno ili nesvesno, tako da kvalitet otpadne
vode sve više diktira kvalitet sveže vode, što nameće sve veću potrebu za prečišćavanjem otpadne
vode s cilјem zaštite recipijenta, odnosno izvorišta sveže vode [2,3,4,5,6].
U zavisnosti od porekla, sastav, pogotovu industrijskih otpadnih voda, veoma varira tako da ne
151
postoji nijedan pokazatelј koji je zajednički za sve otpadne vode. U otpadnim vodama se određuje
čitav niz parametara, kao što su boja, mutnoća, pena, ulјa i masti, BPK5, HPK, pH, suva materija,
suspendovane čestice, teški metali, nutrijenti – azot i fosfor, toksične supstance...
Način na koji optadna voda sa svojim zagađivačima utiče na recipijent, iz čega se može sagledati
i značaj njihovog uklanjanja, prikazan je u tabeli 1.
Pored koncentracije pojedinih zagađivača u otpadnoj vodi, mora se uzeti u obzir i protok otpadne
vode. Kod velikih protoka može doći do unošenja velikih količina zagađivača u recipijent iako je
njegova koncentracija u otpadnoj vodi relativno mala [1].
Tabela 1. Zagađivači u otpadnoj vodi i njihov uticaj na ekosistem recipijenta

Zagađivač Uticaj na recipijent
Suspendovane U recipijentu može da dođe do stvaranja naslaga mulјa u kojima nastaju anaerobni uslovi
čestice ako se u njega ispuštaju otpadne vode sa povećanom koncentracijom suspendovanih čestica.
Biorazgradive Ispuštanjem u recipijent i biološkom razgradnjom ovih organskih materija od strane
organske materije mikroflore vode dolazi do smanjenja koncentracije rastvorenog kiseonika u recipijentu i do
nastajanja anaerobnih uslova.
Patogeni organizmi Patogeni organizmi otpadnih voda mogu prenositi zarazne bolesti.
Nutrijenti Azot i fosfor su nutrijenti (hranlјive materije) neophodni za rast bilјaka. Unošenjem u vodu
recipijenta može doći do prekomernog porasta algi i drugog vodenog bilјa. Ako nutrijenti u
povećanim količinama dospevaju na zemlјište, zagađuju podzemne vode.
Bionerazgradive Bionerazgradive organske materije: deterdženti, fenoli, pesticidi zagađuju recipijent jer se ne
organske materije razgrađuju konvencionalnim postupkom prečišćavanja otpadne vode.
Teški metali Industrijske otpadne vode su bogate metalima i treba ih ukloniti ako se te otpadne vode
ponovo koriste.
Rastvorene Industrijske otpadne vode sadrže neorganske materije kao što su kalcijum, natrijum i sulfat i
neorganske materije treba ih ukloniti ukoliko se te otpadne vode ponovo koriste.
KARAKTERISTIKE OTPADNIH VODA
FIZIČKE KARAKTERISTIKE
U fizičke karakteristike otpadne vode spadaju sadržaj suve materije, boja, miris, temperatura,
mutnoća, ukus, elektroprovodlјivost, sadržaj flotirajućih materija.
Najvažnija fizička karakteristika otpadne vode je sadržaj suve materije (SM). Suva materija je
ostatak nakon sušenja uzorka na 103°C do 105°C, pri čemu ovim nisu obuhvaćeni sastojci sa
niskom temperaturom klјučanja. Filtriranjem otpadne vode preko membrane prečnika pora 0.45
µm, suva materija se razdvaja na suspendovane čestice, sa prečnicima od oko 1 µm i većim i filtrat
koji čine koloidne čestice i rastvor: organski i neorganski molekuli i joni rastvoreni u vodi.
Žarenjem na 550°C ± 50°C suva materija se dalјe razdvaja. Organska (oSM) i mali deo neorganske
suve materije se uklanjaju žarenjem, a ostatak posle žarenja predstavlјa neorgansku frakciju suve
materije koja se zove pepeo.
Jedna od fizičkih karakteristika koja nam govori o stanju otpadne vode je boja. Otpadne vode sive
boje, su znak „sveže” otpadne vode, dok kod „odležalih” otpadnih voda, nakon utroška celokupnog
rastvorenog kiseonika delovanjem aerobnih mikroorganizama i nakon nastanka anaerobnih uslova
boja prelazi u crnu.
Miris je karakteristika otpadne vode na koji su lјudi najosetlјiviji. On potiče od gasova koji nastaju
raspadanjem organske materije i zavisi od tehnološkog procesa pri kom nastaju otpadne vode.
Otpadne vode septičkih jama imaju karakterističan miris pokvarenih jaja od vodonik-sulfida koji
nastaje mikrobiološkom redukcijom sulfata u anaerobnim uslovima.
Značajna fizička karakteristika otpadne vode je temperatura. Ispuštanje zagrejane otpadne vode ima veliki uticaj
na biosvet vodotokova jer se na višim temperaturama rastvorlјivost kiseonika u vodi smanjuje [1].
HEMIJSKE KARAKTERISTIKE
152
U zavisnosti od porekla otpadne vode razlikuje se niz hemijskih karakteristika otpadne vode. Najvažnije
hemijske karakteristike otpadne vode su sadržaj neorganske i organske zagađujuće materije.
NEORGANSKE ZAGAĐUJUĆE MATERIJE

Sadržaj ukupnih neorganskih materije u otpadnim vodama je mali i ne zahteva uklanjanje, ali zato
pojedine materije negativno utiču na recipijente i moraju se uklanjati prečišćavanjem.
Najvažniji biogeni elementi su azot i fosfor i unošenje azota i fosfora sa otpadnim vodama u
velikim količinama dovodi do prekomernog rasta vodenog bilјa i izaziva eutrofikaciju vodotokova.
Otpadne vode sadrže azot u različitim oblicima – organski, amonijačni, nitritni i nitratni. Prilikom
samoprečišćavanja vodotokova ili biološkog prečišćavanja otpadnih voda dolazi do prelaska azota
iz jednog oblika u drugi. Negativan uticaj na recipijent je različit i zavisi od oblika u kome se
azot nalazi. Amonijak je izrazitog i neprijatnog mirisa, a povećane koncentracije nitrata u vodi su
veoma štetne po zdravlјe dece. Redukcijom sumpora koji potiče iz sulfata u anaerobnim uslovima
nastaje vodonik-sulfid koji je izrazito neprijatnog mirisa, veoma toksičan, a oksiduje se do veoma
korozivne sumporne kiseline.
Važna karakteristika otpadne vode je njena pH vrednost. Ekstremno visoka ili niska pH vrednost
otežava biološko prečišćavanje otpadne vode i negativno utiče na živi svet recipijenta u koji bi se
takva neprečišćena otpadna voda ispustila. Za razliku od pH vrednosti koja je kvalitativni pokazatelј,
sadržaj alkalija/kiselina je kvantitavni pokazatelј koji je neophodan u procesu hemijske obrade vode.
Većina industrijskih otpadnih voda ima nedozvolјeno velike koncentracije teških metala: olova,
kadmijuma, hroma, žive..., koji su toksični i čije upuštanje u recipijent ima negativan uticaj na živi
svet recipijenta [1].
ORGANSKE ZAGAĐUJUĆE MATERIJE

Najznačajnija hemijska karakteristika otpadne vode je sadržaj organske materije. Obično se
određuje ukupan sadržaj organske materije, a ređe se radi analiza pojedinih grupa organskih
materija ili analiza specifičnih organskih jedinjenja. Najvažnije je znati koji deo organske materije
je biorazgradiv aerobnom mikroflorom recipijenta u koji se otpadne vode ispuštaju jer se na taj
način troši rastvoreni kiseonik iz vode, što ugrožava ribe i ostali živi svet recipijenta, pa se obično
određuju biohemijska potrošnja kiseonika (BPK), hemijska potrošnja kiseonika (HPK) i ukupni
organski uglјenik (TOC).
Biohemijska potrošnja kiseonika (BPK) je količina kiseonika koja je potrebna mikroflori uzorka za
oksidaciju organske materije u otpadnoj vodi. Iako određivanje biohemijske potrošnje kiseonika
ima niz ograničenja, a prilikom ovog procesa se prave velike greške, ono ostaje najbitnija metoda
na osnovu koje se procenjuje zagađenost otpadnih voda. Često se na osnovu dobijenih rezultata o
biohemijskoj potrošnji kiseonika u ispitivanoj otpadnoj vodi određuje veličina i definiše efikasnost
postrojenja za prečišćavanje. Biohemijska potrošnja kiseonika se najčešće određuje u trajanju od
pet dana na temperaturi od 20°C, tzv. BPK5 i smatra se da se tom analizom obuhvata oko 60% do
70% biorazgradivih organskih materija.
Hemijska potrošnja kiseonika (HPK) je količina kiseonika koji se troši iz jakog oksidacionog
sredstva za oksidaciju organske materije u vodi. U kiseloj sredini koristi se kalijum-dihromat, a
postiže se 20% do 100% učinak oksidacije većine organskih jedinjenja. Za analizu industrijskih
otpadnih voda koje sadrže toksične ili biološki nerazgradive komponente i za analizu prečišćenih
otpadnih voda koristi se najčešće hemijska umesto biohemijske potrošnje kiseonika. Hemijskom
potrošnjom kiseonika određuje se sva organska materija u otpadnoj vodi, dok se biohemijskom
potrošnjom kiseonika određuju samo materije koje se biološki razgrađuju.
Ukupni organski uglјenik (TOC) predstavlјa sadržaj organski vezanog uglјenika u otpadnoj
vodi. Određuje se merenjem količine CO2 nastalog oksidacijom organskog uglјenika. Stepen
oksidisanosti organskih materija ne utiče na određivanje ukupnog organskog uglјenika. Sadržaj
ukupnog organskog uglјenika (TOC) ne daje istu vrstu informacije kao BPK i HPK, te se njime ne
153
zamenjuje određivanje BPK i HPK.

Ukupan sadržaj organskih materija u otpadnoj vodi ima izuzetno veliki značaj prilikom njenog
prečišćavanja ali se ne sme zanemariti značaj poznavanja udela nekih od najvažnijih grupa
organskih jedinjenja: proteina, uglјenih hidrata, ulјa i masti. One imaju veliki i različiti uticaj na
ekosistem i različito ponašanje prilikom prečišćavanja. Najvažniji izvor azota u vodotokovima
su proteini, čijom razgradnjom nastaju veoma neprijatni mirisi. Uglјeni hidrati imaju različitu
biorazgradivost. Ulјa i masti spadaju u teško biorazgradive materije, a stvaraju i tanak sloj na
površini vodotokova, čime otežavaju rastvaranje kiseonika ugrožavajući živi svet u vodi.
Najvažnija organska jedinjenja koja se mogu naći u otpadnim vodama različitog porekla su
površinski aktivne materije, pesticidi i fenoli. Razvojem industrije i povećanjem standarda broj
tih organskih materija je sve veći. Prisustvo površinski aktivnih materija u otpadnoj vodi izaziva
penjenje kako u uređajima za prečišćavanje, tako i na površini vodotokova, što otežava unos
kiseonika. Pesticidi i herbicidi dospevaju u recipijente spiranjem sa polјoprivrednih površina. Oni
su veoma toksični za živi svet u vodi i značajno smanjuju upotrebnu vrednost te vode, a toksični
su i za radnu mikrofloru bioloških postupaka prečišćavanja. Fenoli koji se nalaze u recipijentu,
smanjuju upotrebnu vrednost vode recipijenta i ako se takva voda hloriše, nastaju hlorfenoli koji
su veoma neprijatnog mirisa.
U zavisnosti od porekla, otpadne vode mogu sadržati veliki broj raznih toksičnih supstanci
kao što su: cijanidi, hlorovana organska jedinjenja... U specifičnim otpadnim vodama moraju
se identifikovati i odrediti koncentracije toksičnih materija kako bi se našao najbolјi način
prečišćavanja tih otpadnih voda i utvrdile štete koje nastaju ispuštanjem takvih otpadnih voda u
recipijente [1].
BIOLOŠKE KARAKTERISTIKE
Poznavanje biologije otpadnih voda bitno je za utvrđivanje kvaliteta otpadne vode pre i posle
prečišćavanja. Sanitarni kvalitet vode zavisi od vrste i broja mikroorganizama koji se nalaze u
njoj. Prisustvo patogenih mikroorganizama ima za posledicu izazivanje teških zaraznih bolesti:
tifusa, kolere, a indikatori njihovog prisustva u vodi su koliformne bakterije, dok je prisustvo
streptokoke indikator fekalnog zagađenja vode.
Za utvrđivanje toksičnosti otpadne vode na biosvet vodotokova koriste se biološka ispitivanja jer
se toksičnost ne može oceniti samo na osnovu fizičkih i hemijskih karakteristika otpadne vode.
Učinak pojedinih postupaka prečišćavanja se takođe utvrđuje na osnovu bioloških ispitivanja. Za
biološke testove se koriste određene grupe organizama: plankton, alge, ribe [1].
METODE PREČIŠĆAVANJA OTPADNIH VODA

Ne postoji jedinstven kriterijum na osnovu koga bi se otpadne vode razvrstale na slabo, srednje i
jako zagađene. Ako otpadna voda ne sadrži: toksične supstance, patogene organizme, povećanje
neorganske materije, tada se potrošnja kiseonika za oksidaciju organskih i neorganskih materija
iz otpadne vode uzima kao jedini kriterijum. Kao najčešći kriterijum zagađenosti otpadne vode
koristi se BPK5, a radi upoređivanja industrijske otpadne vode sa komunalnom otpadnom vodom
uveden je ekvivalent stanovnika. Ekvivalent stanovnika (ES) predstavlјa procenjenu količinu
zagađenja po glavi stanovnika u toku dana. Ta vrednost se vremenom revalorizuje, a sada se kod
nas obično primenjuje 54 g BPK5. Za procenu štete koju bi neprečišćena otpadna voda izazvala
upuštanjem u recipijent, kao i za izbor najbolјeg načina prečišćavanja otpadnih voda, služe
kriterijumi zagađenosti.
Poznavanje koncentracije zagađivača u otpadnim vodama nije dovolјno za dimenzionisanje i
procenu performansi postrojenja za prečišćavanje, već se mora znati i količina zagađenja koja se
unosi, takozvano opterećenje. Ono se izražava preko zapremine otpadne vode ili preko količine
zagađenja koje dospeva u postrojenje u jedinici vremena: m³/h, m³/dan, kg BPK5/dan. Opterećenje
se računa još i po jedinici zapremine ili površine uređaja za prečišćavanje: m³/m³ x h, m³/m² x h.
154
Prečišćavanje ima za cilј da ukloni zagađenje iz otpadne vode tako da ona može da se ispušta u
recipijent bez štetnih posledica ili da može da se ponovo upotrebi. Proces prečišćavanja otpadne
vode se sastoji iz prethodne obrade, primarnog, sekundarnog i tercijarnog prečišćavanja i obrade i
odlaganja mulјeva koji nastaju tokom prečišćavanja otpadnih voda.
Uklanjanje grubog suspendovanog i plivajućeg materijala, uklanjanje inertnog materijala,
uklanjanje plivajućeg ulјa i ujednačavanje protoka i koncentracije otpadnih voda spada u prethodnu
obradu otpadnih voda. Uklanjanje suspendovane i emulgovane materije taloženjem, filtracijom ili
flotacijom čini primarno prečišćavanje otpadnih voda. Uklanjanje koloidnih i dela rastvorenih
organskih materija biološkim ili hemijskim putem spada u sekundarno prečišćavanje otpadnih
voda. Uklanjanje zaostalog zagađenja, kao što su biogeni elementi, bionerazgradive organske
materije, patogene mikroflore, toksične materije, čini tercijarno prečišćavanje otpadnih voda.
Iako široko prihvaćena, ovakva podela ne zadovolјava uvek. Najčešće se koristi kombinovana
podela. Prečišćavanje otpadne vode se vrši mehaničkim, hemijskim i biološkim metodama,
a posebno se razmatraju načini obrade i odlaganja mulјeva i postupci završnog prečišćavanja,
ponovne upotrebe i ispuštanja otpadnih voda. Izbor načina prečišćavanja zavisi od niza činilaca:
od karaktera zagađenja otpadne vode, od zahtevanog stepena prečišćavanja, od ekonomičnosti
pojedinih postupaka prečišćavanja i slično (Tabela 2.) [1,2].
Tabela 2. Postupci uklanjanja zagađenja otpadnih voda

Zagađenje Način uklanjanja
Taloženje
Proceđivanje (sita, kominutori)
Suspendovane čestice
Filtracija
Flotacija
Fizičko-hemijski postupci uklanjanja
Biorazgradive organske materije Aerobna biološka razgradnja
Anaerobna biološka razgradnja
Adsorpcija
Bionerazgradive organske materije
Ozonizacija (tercijarna obrada)
Jonska izmena
Rastvorlјive neorganske materije Reversna osmoza
Elektrodijaliza
Hemijsko taloženje
Teški metali
Jonska izmena
Nutrijenti
Nitrifikacija-denitrifikacija
Striping amonijaka
Azot
Jonska izmena
Hlorisanje preko završne tačke
Dodatak soli metala
Fosfor Koagulacija krečom / taloženja
Biološko-hemijski postupci uklanjanja
Hlorisanje
Patogeni mikroorganizmi
Ozonizacija (dezinfekcija)
MEHANIČKE METODE
Postupke koji se zasnivaju na fizičkim osobinama vode i nečistoća u njoj i na delovanju fizičkih
sila – gravitacije i pritiska nazivamo mehaničkim postupcima prečišćavanja. Mehanički postupci
čine osnovu takozvane prethodne obrade i procesa primarnog prečišćavanjam, kao i pojedinih faza
sekundarnog i tercijarnog prečišćavanja otpadnih voda. Poreklo i karakteristike otpadne vode, kao
i traženi stepen prečišćenosti, diktiraju koji će se postupak mehaničkog prečišćavanja primeniti.
155
Prečišćavanje mnogih industrijskih otpadnih voda, započinje uklanjanjem grubog materijala iz

nje, čime se olakšava dalјa obrada otpadne vode i štite uređaji i cevovodi od oštećenja i zapušenja.
Prolaskom otpadne vode kroz odgovarajuću dimenzionisanu rešetku ili sito uklanja se plivajući i
suspendovani grubi materijal, koji se na njima zadržava i sa kojih se zatim na odgovarajući način
uklanja, obrađuje i odlaže. Na glavni kanalizacioni vod fabrike na ulasku u fabričko postrojenje
za obradu otpadnih voda ili pre ulivanja u komunalnu kanalizaciju postavlјa se rešetka ili sito.
Rešetkama se uklanja najgrublјi i grubi materijal iz otpadnih voda. Efektivna površina rešetke se
može povećati i do 200% postavlјanjem kose ili krive rešetke. Protok otpadne vode kroz kanal
sa rešetkom treba da bude oko 0.3 m/s da ne bi došlo do taloženja i stvaranja naslaga duž kanala.
Pomoću uređaja različitih konstrukcija rešetke se čiste ručno ili mehanički.
Za uklanjanje suspendovanog i plivajućeg materijala veličine od oko jednog pa do nekoliko
milimetara, koriste se sita. U fabrikama se često postavlјaju sita da se iz otpadnih voda izdvoje
neprerađene sirovine ili proizvodi i time smanje gubici u proizvodnji. Fina sita – makrosita sa
prečnikom otvora od 0.1 mm i manjim koriste se za uklanjanje suspendovanih čestica malih
dimenzija ali se u tu svrhu više koriste taložnice. Napravlјena su od nerđajućeg čelika ili nekog
drugog materijala otpornog na koroziju, u obliku žičane mreže ili perforiranog lima sa kružnim
otvorima ili prorezima. Sito je napravlјeno u obliku diska, bubnja ili beskrajne trake. Ono je delom
uronjeno u vodu i pokretno tako da se sa sita koje je van vode uklanja nakuplјeni materijal, obično
mlazom vode, i na taj način se čisti njegova površina. Postavlјanjem rešetke ispred sita ono se štiti
od grubog materijala.
Suspendovane čestice bionerazgradivog materijala u otpadnoj vodi čije su brzine taloženja mnogo
veće od brzine taloženja čestica organskog biorazgradivog materijala nazivaju se „pesak”. U njih
spadaju pesak, šlјunak, zemlјa, pepeo i slično. Abraziju i ubrzano habanje pokretnih delova uređaja
za prečišćavanje otpadnih voda izazivaju inertni materijali. Oni stvaraju naslage i taloge koji se
teško čiste u cevovodima i kanalima, u biološkim reaktorima i na svim mestima gde je usporeno
kretanje otpadnih voda. Taj inertni materijal se uklanja takozvanim „hvatačima peska”. Nјima
se uklanja i deo teško i sporo biorazgradivog materijala većih dimenzija: lјuske od jaja, lјuske,
koštice i semenke voća i povrća i razni ostaci hrane.
Činjenica da se inertni materijal i čestice organskog materijala talože različitim brzinama iskorišćena
je za njihovo razdvajanje tako što se pogodnom brzinom toka otpadne vode, inertni materijal
izdvaja, a organske suspendovane čestice odnose vodom dalјe. Inertne meterije se odvajaju po
režimu slobodnog taloženja. Stokesova jednačina nam koristi za izračunavanje brzine taloženja u
zavisnosti od veličine i mase čestica koje se žele ukloniti. Obično se uklanjaju čestice veće od 0.15
mm ili 0.2 mm. Hvatači peska se dele na protočne, taložne i aerisane komore u zavisnosti od toga
kako je regulisan tok otpadne vode.
Materije lakše od vode, kao što su ulјa i masti, komadići sapuna, plute, drveta, lјuske voća i povrća,
takođe treba ukloniti iz otpadne vode, ali one u znatnoj meri otežavaju njeno prečišćavanje. To se
naročito odnosi na mineralna ulјa u otpadnim vodama naftne industrije, prehrambene industrije,
ali i velikih servisa za motorna vozila i pojedinih pogona mašinske industrije. Nјihovo uklanjanje
se vrši usporavanjem toka vode, što omogućava njihovo isplivavanje na površinu i sakuplјanje
hvatačima masti.
Posle izdvajanja grubog i inertnog suspendovanog materijala iz otpadne vode, ostaje još da se
uklone suspendovane čestice čija specifična masa nije mnogo veća od specifične mase vode. Ove
čestice se uklanjaju gravitacionim taloženjem, flotacijom ili filtracijom.
Pošto je filtracija skuplјa od taloženja i flotacije, retko se koristi kao glavni postupak uklanjanja
suspendovanih čestica iz otpadnih voda. Obično se koristi kao naknadni tretman u tehnologiji otpadnih
voda. Najviše primenjivana operacija u procesu prečišćavanja voda i otpadnih voda je taloženje.
Taloženje se kod otpadnih voda koristi za:
• uklanjanje inertnog materijala u hvatačima peska u okviru prethodne obrade otpadne vode;
156
• uklanjanje suspendovanih čestica tokom primarnog prečišćavanja u primarnim

taložnicama;
• uklanjanje biološkog mulјa iz postupka aerobne i anaerobne obrade tokom sekundarnog
prečišćavanja u sekundarnim taložnicama i
• uklanjanje precipitata u postupcima hemijskog taloženja.
U zavisnosti od koncentracije i taložnih karakteristika suspendovanih čestica razlikujemo:
• taloženje diskretnih čestica;
• taloženje čestica koje flokulišu i
• zonalno taloženje.
Za uklanjanje suspendovanih čestica malih specifičnih masa, emulgovanih ulјa, kao i za
koncentrisanje mulјeva koji nastaju u procesu prečišćavanja otpadne vode koristi se flotacija
vazduhom. Princip flotacije se zasniva na tome da se mehurići vazduha „lepe” za suspendovane
čestice čime one postaju lakše od vode i isplivavaju na površinu, odakle se skuplјaju. Dodatkom
sredstava za koagulaciju i flokulaciju često se pobolјšava efekat flotacije. Najpoznatija sredstava za
koagulaciju i flokulaciju su aluminijum-sulfat, ferihlorid i polielektroliti. Prema načinu stvaranja
mehurića razlikujemo:
• flotaciju mehanički dispergovanim vazduhom i
• flotaciju rastvorenim vazduhom.
Prilikom flotacije dispergovanim vazduhom mehurići se stvaraju uduvavanjem vazduha kroz osovinu
propelerske mešalice ili uduvavanjem vazduha kroz dizne. Ova flotacija ima malu efikasnost zbog
nastanka velikih mehurića vazduha, pa se obično koristi za uklanjanje dispergovanog ulјa [1].
HEMIJSKE METODE
Ukoliko se prečišćavane obavlјa pomoću određenih hemijskih reakcija ili određenih fizičko-
hemijskih fenomena, onda su to hemijski procesi prečišćavanja. Ukoliko se unose hemikalije u
vodu da bi se uklonilo zagađenje, onda su to aktivni procesi. Samim tim dolazi do povećanja
koncentracije rastvorenih materija u vodi, što je nepovolјno ukoliko se tako prečišćene otpadne
vode ponovo koriste. Hemijski procesi prečišćavanja su skupi i koriste se samo tamo gde za
uklanjanje pojedinih zagađenja otpadne vode nema alternative.
Hemijsko prečišćavanje otpadnih voda se primenjuje za uklanjanje suspendovanih i koloidno
rastvorenih materija koagulacijom i flokulacijom, kao i uklanjanje pojedinih rastvorenih materija:
hemijskim taloženjem, jonskom izmenom, oksidacijom, produvavanjem gasa, adsorpcijom.
Najzastuplјeniji postupak hemijskog prečišćavanja otpadnih voda je koagulacija i flokulacija,
kojom se uklanjaju suspendovane i koloidne materije. Zagađenje otpadne vode se u značajnoj
meri smanjuje uklanjanjem suspendovanih i koloidnih čestica. Smanjenje BPK se kreće od
40% do 70%, HPK od 30% do 60%, a broja bakterija za 80% do 90%, za komunalnu otpadnu
vodu. Umesto biološkog procesa prečišćavanja u tehnologiji otpadnih voda koristi se postupak
koagulacije i flokulacije. Prednosti ovog procesa su jednostavna i jeftina oprema, jednostavno i
sigurno vođenje i kontrola procesa prečišćavanja, a postrojenje se lako zaustavlјa i ponovo pušta
u pogon bez negativnog uticaja na proces prečišćavanja. Nedostatak je u manjoj efikasnosti i u
nastanku znatne količine mulјa i taloga čija je obrada skupa.
Princip hemijskog taloženje zasniva se na prevođenju rastvorenih materija prisutnih u otpadnoj
vodi u nerastvorne materije korišćenjem reagenasa koje se uklanjaju taloženjem, flotacijom ili
filtracijom. Ukoliko otpadne vode sadrže agresivne, toksične ili nerazgadive materija koje je
nemoguće biološki prečistiti, koristi se hemijsko taloženje.
Najčešće se primena hemijskog taloženja koristi prilikom uklanjanja teških metala. Otpadne vode
rudarstva, proizvodnje čelika i ostalih metala, površinske obrade metala, proizvodnje neorganskih
boja, bogate su teškim metalima: olovom, živom, bakrom, hromom, niklom, selenom, srebrom,
arsenom, barijumom i kadmijumom. Uklanjaju se prevođenjem teških metala u nerastvorna jedinjenja
157
koja se talože pogodnim sredstvima. Najčešće se prevode u hidrokside, sulfide i karbonate.

Za prečišćavanje otpadnih voda površinske obrade metala i elektrolitičkih postupaka zaštite metala
najčešće se koristi jonska izmena. Otpadne vode koje nastaju u postupcima površinske obrade
metala su izuzetno zagađene, toksične i sadrže teške metale i ostatke rastvora za obradu metala i
moraju se prečistiti pre ispuštanja u recipijent. Hemikalije koje se koriste u obradi metala su skupe
i potrebno ih je izdvojiti iz otpadne vode i vratiti u proces proizvodnje. Oba ova cilјa se mogu
postići jonskom izmenom: (1) prečišćavanjem otpadne vode i (2) regeneracijom i recirkulacijom
pojedinih hemikalija.
Nakon prečišćavanja otpadnih voda od površinske zaštite metala hemijskim taloženjem vrši se
završno prečišćavanje radi uklanjanja male količine teških metala jonskom izmenom. Prečišćavanje
se vrši smolama sa velikom selektivnošću, to su tzv. šelirajuće smole, koje uspevaju da izdvoje
male koncentracije želјenog jona u prisustvu velikih koncentracija jona nekih drugih metala.
Regeneracijom smole dobijeni koncentrat metala se vraća na obradu u proces hemijskog taloženja.
Rastvorene organske materije iz otpadnih voda se uklanjaju adsorpcijom. Završno, tercijarno
prečišćavanje, posle biološkog prečišćavanja, vrši se adsorpcijom i njime se uklanja preostala
organska materija koja nije biološki razgradiva ili koja utiče na miris, ukus i boju vode. Adsorpcija
se koristi kao glavni postupak prečišćavanja, za uklanjanje materija toksičnih za mikrofloru
bioloških postupaka, odnosno opasnih po recipijente.
Adsorbent koji se najčešće koristi u prečišćavanju vode i otpadnih voda je aktivni ugalј. Aktivni
ugalј se dobija iz različitih materijala: uglјa, drveta, treseta, orahove lјuske. U postupku aktivacije
nastaje porozna struktura, složena mreža šuplјina, pora, različitih prečnika, makropore prečnika
0.1 µm i mikropore sa prečnicima od 0.001 µm do 0.1 µm, koje zajedno grade izuzetno veliku
unutrašnju površinu za adsorpciju: 400 m²/g do 1 800 m²/g. Od primenjenog postupka aktivacije
zavisi veličina pora.
Primena jonoizmenjivačkih sintetskih smola za adsorpciju organskih materija iz vode, kao što
su huminske supstance, trihalometani, fenoli, deterdženti, dobija sve veći značaj. Značajnije su
jer se mogu napraviti smole za specifične slučajeve adsorpcije. Smole se regenerišu u samom
adsorberu. Primena jonoizmenjivačkih smola za adsorpciju je ograničena cenom i teškoćama
njihove regeneracije.
Kapacitet adsorpcije zavisi od rastvorlјivosti rastvorka (adsorbata) u vodi. Kod većine organskih
jedinjenja sa povećanjem molekulske mase rastvorlјivost opada, odnosno kapacitet adsorpcije
raste. Rastvorak i adsorbent su bliski po polarnosti. Od koncentracije adsorbata u vodi, od sila
adsorpcije i od veličine molekula adsorbata zavise stepen i brzina adsorpcije adsorbata.
Uklanjanje organskih materija iz vode se najčešće vrši adsorpcijom. Aktivni ugalј je neselektivan
adsorbent, pa se i praćenje učinka adsorpcije vrši nespecifičnim analizama (BPK, HPK, TOC,
TOX – ukupni organski halogenidi) kojima se obuhvata veliki broj različitih organskih materija, a
lakše i jeftinije ih je izvesti nego meriti koncentracije pojedinačnih adsorbata. Organske materije
koje utiču na miris, ukus i boju vode i niz drugih organskih jedinjenja, obično opasnih po okolinu:
hlorovani fenoli, pesticidi, organski rastvarači, trihalometani, petrohemikalije, policiklični
aromatski uglјovodonici, uklanjaju se aktivnim uglјem.
Neorganske materija opasne po okolinu kao što su arsen, barijum, kadmijum, hrom, selen, radionuklidi
ne mogu se ukloniti aktivnim uglјem. Aktivni ugalј se može primeniti samo za uklanjanje olovo, žive
i vodonik-sulfida.
Adsorpcija se izvodi na dva načina: putem kontakta adsorbenta sa dodatom otpadnom vodom, a zatim
separacije zasićenog adsorbenta ili kontinualno propuštanjem otpadne vode kroz sloj adsorbenta.
Adsorpcija je reverzibilni proces i adsorbent se može regenerisati za ponovnu upotrebu. Regeneracija
se obično ne isplati za male utroške adsorbenta. Regeneracija zavisi od cene adsorbenta, cene
odlaganja otpadnog adsorbenta, postupka regeneracije, transportnih troškova.
Uklanjanje adsorbovanih materija žarenjem u posebno konstruisanim pećima na 870°C do 980°C,
158
često i uz uvođenje vodene pare u cilјu bolјe reaktivacije uglјa, jeste najzastuplјeniji postupak
regeneracije aktivnog uglјa.
Mnoge otpadne vode imaju veliku kiselost ili alkalitet pa bi njihovo ispuštanje ugrozilo živi svet
u recipijentu, odnosno njihovo biološko prečišćavanje negativno bi uticalo na radnu mikrofloru.
Kiselost i alkalitet otpadnih voda se neutralizacijom dovode u dozvolјeni opseg: za otpadne vode
koje se ispuštaju u recipijent pH vrednosti je 6-8.5 ili 9, a u slučaju biološkog prečišćavanja
se obično traži pH vrednost 6.5-8. Kiselost voda obično potiče od sumporne kiseline, a ona se
najčešće neutrališe krečom, koji je jeftin ali je proces neutralizacije spor, a nastali kalcijum-sulfat je
nerastvorlјiv. Bolјa ali i skuplјa sredstva za neutralizaciju su natrijum-karbonat, natrijum-hidroksid,
amonijak. Za neutralizaciju alkaliteta najjeftinija je sumporna kiselina ili CO2. Najjeftinije rešenje
je postojanje kiselo-alkalnih otpadnih tokova kojima se može obaviti bar delimična neutralizacija
otpadne vode.
U industrijskim otpadnim vodama pojedine neorganske i organske supstance koje mogu da utiču
na boju, miris i ukus vode, od kojh su mnoge i toksične, prevode se oksidacijom – dvovalentno
gvožđe, dvovalentni mangan, vodonik-sulfid, formaldehid, fenoli, amini, merkaptani, hlorfenoli,
pesticidi i cijanidi u jedinjenja koja daleko manje zagađuju okolinu. Hlor, vodonik-peroksid,
kalijum-permanganat i ozon su najčešće primenjivani oksidanti. Od karaktera zagađenja koje
se uklanja, reaktivnosti oksidanta, stvaranja sporednih produkata prilikom oksidacije, uslova
čuvanja i rukovanja oksidantom, zavisi koja će se vrsta oksidanta upotrebiti. Cena oksidanta
najčešće utiču na njegov izbor. Oksidacija se ne primenjuje za obradu otpadnih voda sa velikim
sadržajem ukupnog zagađenja, preko 1%, jer su oksidanti neselektivni pa će pored oksidacije
želјene komponente oksidovati i sve druge materije koje se mogu oksidovati, što povećava utrošak
oksidanta, a time i cenu postupka oksidacije.
Produvavanjem vazduha ili vodene pare kroz otpadnu vodu mogu se ukloniti pojedine rastvorene
materije. Usled razlike koncentracija materije koja se uklanja u otpadnoj vodi i gasu dolazi do
prenosa mase iz otpadne vode u gas. Prethodnim podešavanjem pH vrednosti otpadne vode
materija koja se uklanja dovodi se u stanje najpogodnije za uklanjanje gasom [1].
BIOLOŠKE METODE
Uklanjanjem suspendovanih i koloidno dispergovanih čestica taloženjem, ostaju netaložive
koloidne čestice i rastvorene organske materije koje se iz vode uklanjaju sekundarnim
prečišćavanjem, odnosno biološkim procesima prečišćavanja. Biološko prečišćavanje zasniva se
na aktivnosti mikroflore koja u toku svog životnog ciklusa koristi organske i deo neorganskih
materija iz otpadne vode, upotreblјavajući ih za održavanje životnih aktivnosti i za razmnožavanje.
Posle prečišćavanja obavi se separacija mikroflore i prečišćene otpadne vode. Prečišćena otpadna
voda sadrži malu količina organske nerazgradive materije, kao i produkte metabolizma koje je
mikroflora izlučila u vodu. Biloškim prečišćavanjem se iz vode uklanja najveći deo organskog
zagađenja ali je nije moguće u potpunosti prečistiti.
Biloški procesi prečišćavanja su isti kao i procesi samoprečišćavanja u prirodnim vodama. Razlika
je u tome što kod bioloških procesa postoji veća ili manja kontrola rasta i razvoja mikroflore, pa
su po tome slični procesima industrijske mikrobiologije. Od nje se razlikuju u nekoliko bitnih
elemenata: mikroflora potiče iz prirodne sredine, a njen rast i razvoj se ne odvijaju u fiziološkim
uslovima, koncentracija supstrata je obično preniska za optimalan rast i razvoj mikroflore,
proces se vodi u cilјu razgradnje organskih materija, a ne u cilјu stvaranja biomase ili produkata
metabolizma mikroflore.
Biološko prečišćavanje se najčešće koristi za uklanjanje organske materije iz otpadne vode i za
uklanjanje azota iz otpadnih voda procesima nitrifikacije i denitrifikacije. Biološkim putem se
može ukloniti i organska frakcija mulјeva koji nastaju tokom primarnog prečišćavanja otpadne
vode i razgraditi višak biomase mikroflore iz procesa biološkog prečišćavanja otpadne vode što se
159
naziva biološka stabilizacija mulјeva ili digestija.

U zavisnosti od toga da li se koriste aerobni ili anaerobni mikroorganizmi razlikujemo aerobne
i anaerobne biološke procese prečišćavanja. Razlika je u načinu biološke oksidacije organskih
materija. Aerobni put oksidacije stvara veliku količinu slobodne energije i proizvode sa malim
sadržajem energije. Anaerobni put daje produkte oksidacije sa velikim sadržajem energije, što
ima za posledicu slabiji efekat prečišćavanja. On stvara malo slobodne energije, što usporava rast
mikroorganizama i nastaje manje biomase, pa je proces anaerobnog prečišćavanja sporiji.
Zbog toga je aerobno prečišćavanje daleko zastuplјenije od anaerobnog. Primenjuje se za prečišćavanje
otpadne vode sa malom i srednjom koncentracijom organskog zagađenja. Aerobno prečišćavanje
delimo na postupke sa suspendovanom mikroflorom i postupke sa imobilisanim slojem.
Anaerobni proces prečišćavanje se koristi za prečišćavanje otpadne vode sa mnogo većom
koncentracijom zagađenja, odnosno za jako zagađene, najčešće industrijske otpadne vode.
Anaerobno prečišćavanje je zasnovano na procesu metanskog vrenja organskog zagađenja
otpadnih voda.
Proces anaerobnog prečišćavanja uspešno se može voditi i kontrolisati poznavanjem uslova rada
bakterija metanskog vrenja kao što su: temperatura, pH, potrebe za nutrijentima, inhibitorne i
toksične supstance [1].
ZAKLJUČAK
Prečišćene otpadne vode se ispuštaju u prijemnik (recipijent), pri čemu recipijent može da bude (i)
atmosfera (isparena voda), (ii) zemljište, i podzemne vode, i (iii) površinske vode: vodotokovi i akumulacije
vode. Daleko najčešći slučaj ispuštanja prečišćenih otpadnih voda je njihovo uvođenje u vodotokove
i akumulacije slatke i slane vode, pri čemu se prečišćena otpadna voda razblažuje vodom recipijenta,
a preostalo zagađenje uneto prečišćenom otpadnom vodom razgrađuje procesima samoprečišćavanja u
recipijentu.
Važno je napomenuti da prilikom ispuštanja prečišćene otpadne vode u reku i druge vodotokove
dolazi do smanjenja koncentracije rastvorenog kiseonika, čija se koncentracija može pratiti na terenu i
eventualno ako dođe do smanjenja rastvorenog kiseonika ispod kritične koncentracije, mora se smanjiti
količina unetog zagađenja, smanjivanjem količine prečišćene vode ili koncentracije zagađenja, odnosno
povećanjem stepena prečišćenosti otpadne vode.
Važno je, takođe, da se cev za ispuštanje otpadne vode tako postavi da bude stalno uronjena, kako ne bi
došlo do stvaranja pene na površini vode za nižih vodostaja, koja otežava difuziju kiseonika iz vazduha.
Sve manje količine raspoložive sveže vode željenih karakteristika uslovile su potrebu ponovnog
korišćenja prečišćenih otpadnih voda. Za koje namene će se upotrebiti neka prečišćena otpadna
voda zavisiće od njenog kvaliteta, od zahtevanog kvaliteta vode za pojedine svrhe, raspoloživosti
i cene sveže vode, cene transporta i prečišćavanja otpadne vode, itd.
LITERATURA
[1] Dalmacija, B., Osnovi upravljanja otpadnim vodama, Štamparija „Stojkov”, Novi Sad (2010).
[2] Gaćeša, S., Klašnja, M., Tehnologija vode i otpadnih voda, Jugoslovensko udruženje
pivara, Duga, Beograd (1994).
[3] Uredba o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za
njhovo dostizanje, (“Sl. glasnik RS”, br. 67/11).
[4] Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o graničnim vrednostima emisije zagađujućih
materija u vode i rokovima za njhovo dostizanje, (“Sl. glasnik RS”, br. 1/16).
[5] Pravilnik o načinu i uslovima za merenje količine i ispitivanje kvaliteta otpadnih voda i
sadržini izveštaja o izvršenim merenjima, (“Sl. glasnik RS”, br. 33/16).
[6] Marinović, D., Stojanović, M., Popović, D., Purification of waters and elimination of
organochloric insecticides by means of active coal. Journal of the Serbian Chemical
Society. (2010);75(4):586-575.
160
[7] Marinović, D., Prečišćavanje otpadnih voda fabrika za proizvodnju alkoholnih pića
preko aktivnog uglja, Zbornik radova Vodovod i kanalizacija, glavni i odgovorni urednik
Ninoslav Petrović, Tara: Akademska izdanja (2007), 173–184.
[8] Marinović, D., Stojanović, M., Popović, D., Prečišćavanje otpadne vode i uklanjanje
heksahlorcikloheksana aktivnim ugljem, Zbornik radova Ekološka istina, glavni i odgovorni
urednik Zvonimir Stanković, Kladovo: Tehnički fakultet u Boru (2009), 104–107.
[9] Marinović, D., Stojanović, M., Popović, D., Prečišćavanje otpadnih voda mesne industrije,
Zbornik radova Vodovod i kanalizacija, glavni i odgovorni urednik Ninoslav Petrović,
Drvengrad: Akademska izdanja (2009), 215–220.
[10]Marinović, D., Rašljanin, R., Uticaj otpadnih voda Novog Pazara na kvalitet reke Raške,
Zbornik radova Rizici i eko-bezbednost u postmodernom ambijentu, glavni i odgovorni
urednik Rabe Biočanin, Novi Pazar: SaTCIP d.o.o. (2010), 447–452.
[11]Marinović, D., Stojanović, M., Popović, D., Savić, V., Nikolić-Vujačić, V., Nikolić,
S., Uticaj otpadnih voda opštine Raške i Baljevca na kvalitet reke Ibar, Zbornik radova
Vodovod i kanalizacija, glavni i odgovorni urednik Ninoslav Petrović, Tara: Akademska
izdanja (2013), 276-282.
[12]Marinović D, Dimitrijević Z, Stojanović M, Nikolić S, Prečišćavanje otpadnih voda
grada Kralјeva. Zbornik radova Vodovod i kanalizacija, glavni i odgovorni urednik Časlav
Lačnjevac, Vrdnik; Akademska izdanja (2016), 267-275.
[13]Marinović D, Dimitrijević Z, Stojanović M, Nikolić S, Prečišćavanje otpadnih voda
grada Kralјeva, Tehnika (2016),(6), 926-933.
161
IZGRADNJA POSTROJENJA ZA PRECISCAVANJE

OTPADNIH VODA U TE KOSTOLAC B
CONSTRUCTION OF THE WASTE WATER

TREATMENT IN TE KOSTOLAC B
Dragan Živić, Pepo Stupar, Maja Ilić, Irena Gavrić,

Dušan Krstić, Milena Tomašević
Apstrakt: Za odvijanje procesa proizvodnje električne energije iz uglja jedan od osnovnih uslova
je obezbeđenje dovoljne količine vode, koja se u termoelektrani koristi kao radni i tehnološki fluid
u različitim vidovima i za različite potrebe. Usled korišćenja vode za predmetne potrebe dolazi
do njenog zagađenja. Sistem za prečišćavanje otpadnih voda u TE Kostolac B predstavlja složeni
sistem koji će obuhvatiti određeni broj međusobno povezanih postrojenja i jedinica. Ključna
karakteristika budućeg sistema jeste njegova decentralizovana struktura. Izabrani pristup se
zasniva na preporuci tretmana otpadnog tečnog toka na izvoru nastanka u većem broju manjih
jedinica uz izbegavanje izgradnje velikih centralnih jedinica sa velikim hidrauličkim opterećenjem.
Ocenjuje se da je izabrani pristup u skladu sa najboljim dostupnim tehnikama u ovoj oblasti.
Ključne reči: TE Kostolac B, prečišćavanje otpadnih voda, životna sredina
Abstract: For the process of electricity production from coal is one of the main requirements is to
provide a sufficient quantity of water, which is in a thermal power plant is used as the working and
technical fluid in various forms and for different purposes. Due to the use of water for the needs
of the subject comes up of its pollution. System for wastewater treatment in TPP B Kostolac is a
complex system that will include a number of interrelated plants and units. A key feature of the
future system is its decentralized structure. The chosen approach is based on the recommendation of
treatment of waste liquid flow at the source in a number of smaller units, avoiding the construction
of great central unit with a large hydraulic load. It is estimated that the chosen approach is
consistent with best available techniques in this field.
Key words: TPP B Kostolac, waste water treatment, environment.
UVOD
Usvajanjem više zakona i podzakonskih akata iz oblasti zaštite životne sredine u prethodnim
godinama, kao i Zakona o ratifikaciji ugovora o stvaranju energetske zajednice jugoistočne Evrope,
Zakona o vodama, obaveza JP Elektroprivrede Srbije je da uskladi rad termoenergetskih objekata
sa aspekta smanjenja emisije štetnih materija u vodi.
S tim u vezi se i pristupilo izradi tehničke dokumentacije Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda
termoelektrane ’’Kostolac B’’, Studija opravdanosti sa Idejnim projektom. Za odvijanje procesa proizvodnja
električne energije iz uglja jedan od osnovnih uslova je obezbeđenje dovoljne količine vode, koja se
u termoelektrani koristi kao radni i tehnološki fluid u različitim vidovima i za različite potrebe. Usled
korišćenja vode za predmetne potrebe dolazi do njenog zagađenja. Sistem za prečišćavanje otpadnih voda u
TE Kostolac B predstavlja složeni sistem koji će obuhvatiti određeni broj međusobno povezanih postrojenja
i jedinica. Izabrani pristup se zasniva na preporuci tretmana otpadnog toka na izvoru nastanka u većem broju
manjih jedinica uz izbegavanje izgradnje velikih centralnih jedinica sa velikim hidrauličkim opterećenjem.
Ukupna vrednost investicije izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u TE Kostolac
B iznosi oko 6,5 miliona €. Predviđa se da period realizacije izgradnje traje dve godine.
Predloženi procesi prečišćavanja otpadnih voda implementirani kroz izgradnju predmetnih postrojenja
omogućiće zaštitu životne sredine i ostvarenje ekonomske dobiti.
162
Prečišćavanje otpadnih voda u TEKO B shodno karakteru otpadnih voda kao i predviđenom
tretmanu vrsice se u sledecim postrojenjima:
-- Postrojenje za tretman zauljenih i zamazućenih voda i atmosferskih voda koje se spiraju sa
krovova, platoa i drugih otvorenih površina u krugu termoelektrane i mogu biti zagađene
naftnim derivatima i čvrstim česticama.
-- Postrojenje za tretman otpadnih voda od odsumporavanja dimnih gasova i otpadnih voda
iz objekta HPV.
-- Postrojenje za tretman sanitarnih voda (iz restorana i sanitarnih čvorova TEKO B-a), koje
se već prečišćavaju na BIODISK postrojenju;u planu je izgradnja jos jednog postrojenja.
OGRANAK TERMOELEKTRANE I KOPOVI KOSTOLAC

U TE Kostolcu, poseduje ukupno 4 bloka za proizvodnj elektricne energije. Snaga TEKO A je 310
MW (jedan blok od 100 MW i jedan od 210 MW). Snaga TEKO B je 697 MW (dva bloka od po
348,5 MW), slika 1.
U planu je izgradnja i trećeg bloka sa snagom od 350 MW na lokaciji TEKO B.
U TE Kostolac proizvedeno je oko 6 milijardi kWh u 2016. godini sto čini oko 15% ukupno
proizvedene električne energije u Republici Srbiji.
b) Posle modernizacije i
a) Pre modernizacije izgradjenim objektom
odsumporavanja dimnih
gasova B1 i B2
Slika 1. Izgled TE Kostolac B
LOKACIJA TERMOELEKTRANE KOSTOLAC B I LOKACIJA POSTROJENJA ZA PREČIŠĆAVANJE

OTPADNIH VODA
Termoelektrana Kostolac B u Kostolcu (u daljem tekstu TEKO B) sa dva bloka, locirana je na
desnoj obali Dunava, između reke Mlave i sela Drmno.
Nakon sagledavanja mesta nastanka otpadnih voda pristupilo se izboru lokacije za postrojenje za
prečišćavanje. Lokacija postrojenja je sagledana ne samo sa gledišta slobodnog prostora u blizini
mesta nastanka otpadnih voda , nego i kroz buduće planove o izgradnji objekata u TEKO B (
odsumporavanje blokova B1 i B2 i izgradnja bloka B3).Kao Kao podloge, korišćeni su “Prostorni
plan područja posebne namene kostolačkog lignitskog basena”, kao i projekti vezani za izgradnju
budućeg bloka B3 i postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova.
Slika 2. Lokacija šireg okruženja TE Kostolac B
163
MERENJE KVALITETA VODA

Ispitivanje kvaliteta otpadnih voda koje nastaju tokom rada TEKO B i njihov uticaj na kvalitet
površinskih i podzemnih voda vrši se poslednjih dvadeset godina u okviru internog i periodičnog
programa za kontrolu kvaliteta vode. Internu kontrolu kvaliteta vode obavlja Služba za kontrolu i
zaštitu životne sredine sa EKO Labaratorijom. Generalno posmatrano, predmetne otpadne vode su
opterećene suspendovanim materijama, uljima i naftnim derivatima, teškim metalima.
Merenje kvaliteta vode vrši se na oko 40 mernih mesta. Kontrolom su obuhvaćena 40 parametara
na uzorcima:
• otpadne vode na mestu nastanka i/ili mestu ispuštanja u reku i/ili ispuštanja u kanal
povratne rashladne (tople) vode,
• vode reke – vodoprijemnika na profilima uzvodno i nizvodno od mesta ispuštanja otpadnih voda,
• podzemne vode u okolini deponije pepela i šljake (pijezometri i bunari).
Kontrola kvaliteta otpadnih voda u Ogranku „TE-KO Kostolac“ i njihov uticaj na vodoprijemnik
obavlja se 12 puta godišnje i 4 puta godišnje za podzemne, atmosferske i sanitarne vode. Kontrolu
kvaliteta površinskih i podzemnih voda za potrebe Ogranka „TE-KO Kostolac“, u 2016. godini,
obavila je akreditovana laboratorija Institut za vodoprivredu „JaroslavČerni“ Beograd. Kvalitet
vode uzvodno i nizvodno od mesta ispusta su u okviru GV.
Mere koje se preduzimaju:
U okviru realizacije IPA fonda EU za 2014. godinu u toku je izbor izvodjaca radova i nadzora
nad izvodjenjem radova, kompletne aktivnosti vodi Ministarstvo finansija,koji su neophodni za
početak izgradnje postrojenja prečišćavanje otpadnih voda na TE - Kostolac B.
POSTROJENJA ZA PRECISCAVANJE OTPADNIH VODA U TEKO B

Koncepcija rešenja
Osnovni principi koji su korišćeni u izboru rešenja prečišćavanja otpadnih voda :
-- Sprečavanje zagađenja površinskih, podzemnih voda i tla u okolini TEKO B
-- Jednostavnost rešenja (u cilju smanjenja potrebnog obima i troškova rekonstrukcija i
izgradnje).
-- Mogućnost korišćenja vode za druge namene u okviru procesnih celina.
-- Mogućnost uklanjanja otpada nastalog prečišćavanjem otpadnih voda.
-- Faktor lokacije.
-- Rešenja tretmana su predložena u skladu sa zakonskom regulativom, savremenim
saznanjima i najboljim raspoloživim tehnikama.
Na osnovu analize porekla otpadnih voda u termoelektrani Kostolac B , njihove količine i kvaliteta,
vode koje nastaju u ovim objektima i sistemima svrstane su u:
-- zauljene vode (vode opterećene naftnim derivatima);
-- zamazućene (vode sa povećanim sadržajem mazuta);
-- zamuljene (vode sa velikim sadržajem čvrstih materija - otpadna voda iz budućeg sistema
za ODG, koja je ujedno i zasoljena.);
-- zasoljene (vode sa povećanom koncentracijom soli - otpadne vode iz objekata hemijske
pripreme vode(HPV) i iz budućeg sistema ODG;
-- sanitarne (iz restorana i sanitarnih čvorova TEKO B), koje se već prečišćavaju na
BIODISK postrojenju;
-- atmosferske vode koje se spiraju sa krovova, platoa i drugih otvorenih površina u krugu
termoelektrane i mogu biti zagađene naftnim derivatima i čvrstim česticama.
U projektu su uzeti u obzir i izgradnja budućeg bloka B3 snage 350 MW, Idejni projekat
postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova – TEKO B, kao i rekonstrukcije i zamene sistema
retke hidromešavina, pepeo : voda = 1 : 10, novom tehnologijom, gusta hidromešavina (pepeo :
voda = 1:1).
164
POSTROJENJE ZA TRETMAN ZAULJENIH I ZAMAZUCENIH OTPADNIH VODA

Izvori zauljenih i zamazucenih otpadnih voda koje treba prečišćavati su sledeći:
-- Kotlarnica oba bloka;
-- Mašinska sala, drenažne jame u mašinskoj sali;
-- Sistem tečnog goriva – mazuta, Spoljno mazutno postrojenje, Unutrašnje mazutno
postrojenje, Atmosferske vode sa platoa pretakališta mazuta, Atmosferske vode iz kada
skladišnih rezervoara mazuta;
-- Skladište ulja i maziva, otpadne vode sa natkrivenog skladišta ulja ;
-- Radionica, zauljene vode od pranja delova;
-- Atmosferske vode sa zagađenih otvorenih površina (platoa, puteva,parkinga). Sistem za
prečišćavanje zauljenih otpadnih voda u TEKO B će predstavljati složeni sistem koji će
obuhvatiti veći broj međusobno ovezanih postrojenja i jedinica. Ključna karakteristika
budućeg sistema jeste njegova decentralizovana struktura.
Količina otpadnih voda:
Najveća ukupna dnevna količina otpadne vode je 479 m3/d (u kišnom danu).
Kapacitet linije za prečišćavanje:
Usvojene su dve procesna linije kapaciteta 30 m3/h. tvorenih površina (platoa, puteva).
Kvalitet otpadnih voda: Kvalitet vode iz mašinske sale:.
Kvalitet vode u sabirnom šahtu kod mazutne stanice :
Izlazni parametri otpadnih voda :

Prečišćene otpadne vode će se transportovati do povratnog kanala rashladne vode koji se uliva u
reku Mlavu. Kvalitet vode na izlazu iz postrojenja:
TRETMAN OTPADNIH VODA OPTEREĆENIH ULJEM I MAZUTOM

U osnovi može se podeliti na sledeće segmente :
-- Postrojenje za predtretman otpadnih voda opterećenih mazutom;
-- Glavno postrojenje za tretman otpadnih voda opterećenih uljem i predtretirane otpadne
vode opterećene mazutom;
165
Osnovni cilj tretmana ovih otpadnih voda je redukcija sadržaja ulja, mazuta i suspendovanih materija.
U skladu sa prethodno navedenim predloženi su procesi prečišćavanja: egalizacija, taloženje,
neutralizacija, koagulacija, flokulacija, flotacija i filtracija, slika 4.
Slika 4. Predviđeni procesi prečišćavanja otpadnih voda opterećenih uljem i mazutom
-- Kod postrojenja za tretman zauljenih i zamazućenih voda predviđeno je ujednačavanje

kvantiteta i kvaliteta otpadnih voda primenom egalizacije.
-- Sledeći stepen tretmana otpadne vode je neutralizacija, odnosno podešavanje pH vrednosti.
-- U procesu koagulacije, koagulant reaguje sa nečistoćama (uljne i ostale nečistoće) koje
imaju negativno naelektrisanje koje onemogućava njihovo spajanje (anglomerizaciju).
Koagulant deluje na uklanjanje ovog naelektrisanja.
-- U procesu flokulacije, otpadnoj vodi se dodaju flokulanti, koje su polimerne supstance
koje zahvaljujući svojoj strukturi pomažu stvaranje anglomerata.
-- Nakon hemijskog tretmana otpadna voda se transportuje ka sledećoj fazi obrade – procesu
flotacije rastvorenim vazduhom, odnosno tretman u DAF reaktoru (eng. DAF – Dissolved
Air Flotation). Ovaj tehnološki postupak zasniva se na pojavi da mehurići vazduha imaju
veliki afinitet prema hidrofobnim česticama kao što su agregati uljanih materija koji su
nastali nakon flokulacije.
-- Kao opciono rešenje za dodatni tretman, u slučaju pogoršanja kvaliteta otpadne vode,
predviđena je filtracija u koloni sa ispunom od aktivnog uglja.
Na narednim slikama dat je izgled DAF reaktora i filtera sa ispunom od aktivnog uglja, slike 5. i
6. respektivno
Slika 5. Izgled DAF reaktora Slika 6. Izgled filtera sa ispunom od aktivnog

uglja
TRETMAN OTPADNIH VODA IZ SISTEMA ODSUMPORAVANJA DIMNIH GASOVA

BLOKOVA TEKO B I OTPADNIH VODA IZ OBJEKATA HPV-A
Količina, dinamika ispuštanja, kvalitet otpadnih voda iz ODG

Tretman odsumporavanja dimnih gasova ima za cilj:
-- sprečavanje emisije otpadnih gasova u atmosferu;
-- prečišćavanje ovih gasova i smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu;
166
-- proizvodnju gipsa kao potencijalne sirovine za dalju upotrebu i potencijalnu prodaju

nakon odgovarajuće dorade.
Veliki deo otpadne vode iz postrojenja za tretman gipsa se vraća u proces ODG i na taj nacin
formira skoro zatvoren sistem u pogledu cirkulisanja vode. Međutim, stalnim vraćanjem otpadne
vode u sistem dolazi do koncentrovanja rastvorenih materija, što nepovoljno utiče na efikasnost
odsumporavanja. Stoga je neophodno odvoditi iz sistema određenu količinu vode, kako bi se
koncentracija rastvorenih materija održavala na prihvatljivom nivou.
Izvore otpadnih voda koje treba prečišćavati, u ovom postrojenju su sledeći:
-- Izvori otpadnih voda iz ODG-a:
• Preliv hidrociklona otpadnih voda blokova B1 i B2;
• Preliv hidrociklona otpadnih voda bloka B3.
Ukupna dnevna količina otpadnih voda je 648 m3. Predviđeno je da se ove vode šalju u novi
egalizacioni bazen koji je prvi objekat na liniji prečišćavanja otpadnih voda.
Ove otpadne vode karakteriše niska pH vrednost, povećane koncentracije suspendovanih materija i teških metala.
Pretpostavljeni kvalitet vode sistema ODG:
OTPADNE VODE IZ OBJEKTA HEMIJSKE PRIPREME VODE
Trenutno se otpadne vode nastale u postupku regeneracije jonoizmenjivačkih smola sa postrojenja

HPV i HPK odvode u jamu za neutralizaciju (dve jame kapaciteta 190 m3) pa se, bez prethodne
neutralizacije, ispuštaju cevovodom u bazen mešavine pepela i vode u bager stanicu, a odatle se
cevovodima transportuju i ispuštaju u aktivnu kasetu na deponiju pepela.U jamu za neutralizaciju
dolaze i određene količine eventualno izlivene kiseline i lužine nastale prilikom istakanja istih.
Otpadne vode od pranja sa peščanih filtera na linijama za proizvodnju demi vode i pranja peščanog
filtra postrojenja pijaće vode odlaze u kišnu kanalizaciju.
Posle određenih modernizacija na linijama za proizvodnju demi vode (istovremeno uvođenje
rastvora HCl i NaOH prilikom postupka regeneracije), proces neutralizacije se odvija već u
odvodnim kanalima do jame za neutralizaciju, pa je kvalitet otpadnih voda poboljšan.
Otpadne vode od pranja peščanih filtera, opterećene su suspendovanim materijama, gvožđem i
manganom, iznad dozvoljenih vrednosti, te se ne sme više vršiti njihovo ispuštanje u atmosfersku
kanalizaciju. Zato je predviđeno da se otpadne vode od pranja filtera preusmere u neutralizacionu
jamu. Posle određenih modernizacija na linijama za proizvodnju demi vode (istovremeno
uvođenje rastvora HCl i NaOH prilikom postupka regeneracije), proces neutralizacije se odvija
već u odvodnim kanalima do jame za neutralizaciju, pa je kvalitet otpadnih voda poboljšan.
Na osnovu srednjih godišnjih podataka, ukupna dnevna količina otpadne vode za blokove
B1 i B2 je, za vodu od pranja peščanih filtera približno 150 m3, i za vodu od regeneracije
167
jonoizmenjivackih smola takođe približno 150 m3. Ovu količinu treba uvećati za količinu vode
iz budućeg bloka B3. Sve vode sa postojećih blokova B1 i B2 će se sakupljati u neutralizacionoj
jami. Pražnjenje neutralizacione jame vršiće se pumpom kapaciteta 60 m3/h, što znači da će se
pražnjenje neutralizacione jame vršiti u proseku pet sati dnevno.
Za blok B3 dobijene su sledeće dnevne vrednosti: voda od pranja peščanih filtera blokova približno 100
m3, voda od regeneracije jonoizmenjivackih smola HPV i HPK približno 48 m3 i koncentrat sa reverzne
osmoze približno 408 m3. Dakle, ukupna prosečna dnevna količina za sve blokove je 856 m3.
Predviđeno je da se ove otpadne vode šalju u novi egalizacioni bazen koji je prvi objekat na liniji
precišćavanja otpadnih voda. Ukupna dnevna količina vode koja dolazi na postrojenje je 1504 m3/h.
Usvojene su dve linije kapaciteta 45 m3/h, s tim što će linije raditi oko 16 sati dnevno. Precišćene
otpadne vode će se transportovati do povratnog kanala rashladne vode koji se uliva u reku Mlavu.
Izvori otpadnih voda iz HPV:
• Voda od pranja peščanih filtera blokova B1, B2 i budućeg bloka B3,
• Voda od regeneracije jonoizmenjivačkih smola HPV i HPK blokova B1, B2 i budućeg bloka B3,
• Koncentrat sa reverzne osmoze budućeg bloka B3.
Ukupna dnevna količina je 856 m3/d.
Otpadna voda iz postrojenja HPV se može svrstati u dve grupe, i to: otpadna voda nastala u toku
hemijske pripreme, odnosno proizvodnje demineralizovane vode i hemijske pripreme kondenzata
(postupak regeneracije jonoizmenjivačkih smola), i
-- otpadne vode nastale u postupku povratnog pranja peščanih filtera na linijama za
proizvodnju demi vode i povratnog pranja peščanog filtera postrojenja pijaće vode.
Otpadne vode treba da zadovolje granične vrednosti emisije za otpadne vode za termoenergetska
postrojenja koje su definisane u Uredbi o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u
vode i rokovima za njihovo dostizanje, prilog 2 (Sl. glasnik RS br. 67/11 , 48/12).
BILANS OTPADNIH VODA IZ HEMIJSKE PRIPREME VODE

Ukupni bilans produkata regeneracije sa linija od 50 m3/h iznosi 190 m3. Uz pretpostavku da je broj
regeneracija u toku godine promenljiv i da u proseku iznosi 120 (za obe linije), ukupna količina
otpadne vode nastale pri regeneraciji jonoizmenjivačkih smola sa ovih linija iznosi 22 800 m3.
Pri regeneraciji linije od 100 m3/h ukupni bilans produkata regeneracije iznosi 359 m3. Za godinu
dana prosečno se izvrši 45 regeneracija što znači da pri regeneraciji jonoizmenjivačkih smola sa
ove linije u jamu za neutralizaciju uđe 16 155 m3 otpadne vode.
Ukupni bilans otpadnih voda pri regeneraciji jonoizmenjivačkih smola sa postrojenja hemijske pripreme
kondenzata iznosi: za katjonsku smolu 110 m3, odnosno 4 840 m3 na godišnjem nivou, i za mešanu smolu
190 m3, odnosno približno 8 400 m3 godišnje, ako postrojenje radi sa 4 filtera 11 meseci godišnje.
Na osnovu ovih pokazatelja i procene o broju regeneracija, u jamu za neutralizaciju, samo od regeneracija
jonoizmenjivačkih smola sa postrojenja HPV i HPK godišnje se transportuje 47 360 m3 otpadne vode.
Ukupne količine vode od regeneracije jonoizmenjivačkih smola prosečno iznose 150 m3/dan.
Novim projektom otpadnih voda predviđeno je da otpadne vode od pranja peščanih filtera ne odlaze
u kišnu kanalizaciju već u jamu za neutralizaciju. Ukupna količina ove vode je oko 150 m3/dan.
Prečišćene otpadne vode će se transportovati do povratnog kanala rashladne vode koji se uliva u reku Mlavu. не
1. Kvalilet otpadnih voda:
-- Kvalitet otpadnih voda od regeneracije jonoizmenjivačkih smola
168
Kvalitet otpadnih voda od pranja peščanih filtera
OPIS TEHNOLOŠKOG PROCESA PREČIŠĆAVANJA OTPADNIH VODA IZ SISTEMA ODG I HPV

Prilikom procesa odsumporavanja dimnih gasova otpadne vode koje se generišu, prikupljaju
se i evakuišu do postrojenja za prečišćavanje. Takođe, vode iz neutralizacione jame postrojenja
za HPV se diskontinualno pumpama transportuju na postrojenje.Na slici 7 prikazan je proces
prečišćavanja otpadne vode iz sistema ODG i HPV.
Prvi korak je egalizacija gde se prvo vrši ujednačavanje kvaliteta i kvantiteta otpadne vode.
Zapremina egalizacionog bazena iznosi 600 m3 i opremljena je sa dve mehaničke potopljene
mešalice, instalisane na suprotnim zidovima bazena. Voda se iz egalizacionog bazena pomoću
pumpi transportuje na dve identicne linije kapaciteta 45 m3/h. Na cevovodu za transport vode,
predviđena je ugradnja kontinualnog merača protoka. U hemijskom reaktoru se vrši neutralizacija,
doziranjem vodenog rastvora Ca(OH)2 kao neutralizacionog sredstva usled čega dolazi do
promene i podešavanja pH i gde se odvija prvi stupanj procesa prečišćavanja. Takođe, u hemijskom
reaktoru se dozira i vodeni rastvor organo-sulfida, hemijski reagens, koji služi za taloženje teških
metala, suspendovanih materija i ostalih neorganskih i organskih zagađujućih materija. Hemijski
reaktor je valjkastog oblika zapremine 35 m3, opremljen mešalicom radi homogenizacije tečne
faze. Reaktor je opremljen i sa pH-metrom, za kontrolu pH vrednosti. Doziranje Ca(OH)2 se vrši
proporcionalno protoku vode i izmerenoj pH vrednosti u egalizacionom bazenu, a organo-sulfida
proporcionalno protoku vode.
U hemijskom reaktoru doziraju se vodeni rastvor gvožđe-hlorida, a na izlazu iz rektora , tj. na
ulazu u taložnik dozira se polielektrolit, radi poboljšanja flokulacije. Doziranje hemikalija se vrši
proporcionalno protoku vode. Hemijski reaktor je valjkastog oblika zapremine 25 m3, i on je
opremljen mešalicom radi homogenizacije tečne faze. Iz hemijskog reaktora , voda se transportuje
u kružni taložnik. Usvojen je jedan gravitacioni taložnik unutrašnjeg prečnika 9,00 m i dubine
4,40 m. Predviđeno je da se prečišćena voda iz ovog postrojenja odvodi cevovodom gravitaciono u
povratni kanal rashladne vode. Na izlazu iz postrojenja meri se protok, temperatura i pH vrednost.
Muljna suspenzija se jednim delom recirkuliše u hemijski reaktor , a višak se transportuje u silos
za mulj, otvaranjem elektromotornog ventila. U silosu se vrši homogenizacija muljne suspenzije,
ugradnjom propelerne mešalice. Izabran je kružni silos za mulj, prečnika 7,0 m i dubine 4,0 m.
Silos ima sigurnosni preliv, koji mulj transportuje u pumpnu stanicu nadmuljne vode, odakle se
transportuje na pocetak procesa–u egalizacioni bazen. Mulj iz silosa za mulj se transportuje na
dodatno obezvodnjavanje ka dekanter-centrifugi, kapaciteta 16 m3/h, uz pomoć muljnih pumpi
istog kapaciteta. Radi efikasnijeg odvijanja procesa obezvodnjavanja u dekanter-centrifugi, mulju
se dodaje polielektrolit. Voda iz dekantera-centrifuge se transportuje u PS nadmuljne vode, a
obezvodnjeni mulj se sakuplja u kontejneru. Mulj iz tretmana otpadnih voda u najvećoj meri sadrži
gips i inertne materije i može se transportovati na deponiju pepela i šljake. Sva oprema za
pripremu i doziranje hemikalija, oprema za obezvodnjavanje mulja (dekanter-centrifuga),
kao i komandna soba sa elektro opremom smešteni su posebnom objektu dimenzija 20,5 x
9,6 m u osnovi.
169
PARAMETRI KVALITETA OTPADNIH VODA KOJE SE MOGU ISPUŠTATI U RECIPIJENT

1. Dozvoljeni kvalitet vode na izlazu iz postrojenja:
U tabeli 1 date su granične vrednosti emisije za otpadne vode iz postrojenja za odsumporavanje,

pre mešanja sa ostalom otpadnom vodom. U tabeli 2 date su granične vrednosti emisije na mestu
ispuštanja u površinske vode.
Tabela 1: Granične vrednosti emisije za otpadne vode iz postrojenja za odsumporavanje, pre mešanja sa
ostalom otpadnom vodom
Hemijski parametri Jedinica Vrednost
Materija koja se može odstraniti mg/l 30
filtracijom g/MWh 1,5
Hemijska potrošnja kiseonika (HPK) mg/l O2 100
g/MWh 4
Apsorbujući oksidacioni halogeni mg/l 0,04
(AOH) g/MWh 0,002
Cink (Zn) mg/l 1
g/MWh 0,05
Ukupan neorganski azot (NH4-N, mg/l 10
NO3-N, NO2-N) g/MWh 0,5
Olovo (Pb) mg/l 0,1
g/MWh 0,005
Hrom (Cr) mg/l 0,01
Kadmijum (Cd) mg/l 0,01
Bakar (Cu) mg/l 0,01
Nikl (Ni) mg/l 0,02
Sulfati mg/l 2000
g/MWh 110
Sulfiti mg/l 20
g/MWh 1
Hloridi mg/l 30
g/MWh 1,5
Živa (Hg) mg/l 0,001
Sulfidi mg/l 0,2
g/MWh 0,1
170
Tabela 2. Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode

Parametar Jedinica mere Granična vrednost emisije (I)
Temperatura 0C (II)
pH 6-9
Suspendovane materije mg/l 35
Biohemijska potrošnja kiseonika (BPK3) mgO2/l 30
Hemijska potrošnja kiseonika (HPK) mgO2/l 120(III)
Amonijak (kao NH4-N) mg/l 10
Ukupni neorganski azot (NH4-N, NO3-N, NO2-N) mg/l 5(IV)
Ukupni fosfor mg/l 2
Mineralna ulja mg/l 10
Metali (V)
Organohalogenidi (V)
Cijanidi (V)
Toksičnost 5(VI)
(I) Sve vrednosti se odnose na srednje dnevne proseke zasnovane na 24-časovnom

kompozitnom uzorku proporcionalnom protoku, izuzev gde je navedeno suprotno i za
pH koji se odnose na kontinualne vrednosti. Navedeni nivoi se odnose na efluent pre
razblaživanja primenom nekontaminirane struje kao što su atmosferske vode, rashladne
vode itd.
(II) Temperature merene nizvodno od tačke termalnog ispuštanja, ne smejuda prevazilaze
inicijalnu temperaturu za više od 1,5 0C za salmonoidne vode i 3 0C za ciprinidne vode.
(III) Vrednost HPK može dostići i 250 mgO2/l, s tim da je efikasnost uklanjanja najmanje 75%
(IV) Vrednost ukupnog azota može dostići vrednost od 25 mg/l, s tim da je efikasnost
uklanjanja najmanje 80% da osedljivost vodoprijemnika to dozvoljava.
(V) Granične vrednosti emisije zavise od proizvodnog procesa, karakteristika otpadne vode i
tretmana, kao i od ekeloškog i hemijskog potencijala recipijenta. Za svaki konkretan slučaj
nadležni organ će odrediti granične vrednosti emisije za ispuštanje na osnovu vrednosti u
tabelama koje su date u nastavku teksta.
(VI) Broj jedinica toksičnosti TU=100/LC50 (sati trajanja testa) odn. TU=100/EC50 (sati
trajanja testa) tako da veće TU vrednosti održavaju veći stepen toksičnosti. Za testove gde
uginuća vrsta nije lako detektovati,
imobilizacija se smatra ekvivalentom uginuća.
(VII) Za postupak ODG odabran je vlažni postupak odsumporavanja i u skladu sa tim
predloženi su sledeći procesi prečišćavanja: egalizacije, neutralizacije, redukcija sadrzaja
teških metala, flokulacija i taloženje,
Prvi proces u postupku tretmana ovih otpadnih voda je egalizacija za ujednačavanje kvaliteta i kvantiteta otpadne
vode.Sledeći proces u obradi otpadne vode je neutralizacija radi podešavanja pH za naredne faze tretmana.
171
-- Naredni korak u postupku prečišćavanja je doziranje hemijskih reagenasa za taloženje

teških metala. Određeni deo redukcije teških metala odvija se u samom hemijskom
reaktoru.
-- Obezbeđenje dobrih uslova za taloženje postiže se i dodavanjem sredstva za flokulaciju.
-- Posledni korak u prečišćavanju vode čini proces gravitacionog taloženja. Muljna
suspenzija, nastala tokom procesa prečišćavanja, jednim delom recirkuliše (u hemijski
reaktor) a višak se obrađuje uprocesima na liniji mulja.U sklopu prerade nus proizvoda
prečišćavanja otpadne vode, predviđeni su proc esi gravitacionog ugušćivanja i
obezvodnjavanja do stvaranja muljnog kolača
Na narednoj slici 8., dat je prikaz jednog izgrađenog postrojenja za prečišćavanje otpadne vode iz
sistema ODG.
Slika 8. Postrojenje za prečišćavanje otpadne vode iz sistema ODG
ZAKLJUČAK
U sadašnjem društevnom trenutku aktuelan je proces usklađivanja standarda u oblasti zaštite
životne sredine sa standardima Evropske unije, čime se povećavaju potrebe za primenom stručnih
znanja u oblasti procesa prečišćavanja otpadnih voda. Kao što je napred navedeno u prezentaciji,
otpadne vode koje se generišu u termoelektrani Kostolac B različite su po kvalitetu i kvantitetu.
Predloženi procesi prečišćavanja otpadnih voda implementirani kroz izgradnju predmetnih
postrojenja omogućiće zaštitu životne sredine i ostvarenje ekonomske dobiti.
Tretman otpadnih voda tokom budućeg procesa ODGi iz objekta HPV zasniva se na:
• egalizaciji, neutralizaciji, uklanjanju teških metala, koagulaciji i flokulaciji sa naknadnim
taloženjem.
Izdvojeni otpad se šalje na liniju mulja koja obuhvata ugušćivanje sa kondicioniranjem i
centrifugiranje kao krajnji proces do formiranja muljnog kolača. Nadmuljena voda se vraća na
početak procesa, a recipijent prečišćenih voda nastalih od procesa ODG će biti povratni kanal
rashladne vode.
Kako novi projekat otpadnih voda iz termoelektrane „Kostolac B“ neće biti završen pre sistema
ODG nameće se kao prelazno rešenje ispuštanje otpadnih voda iz sistema ODG u bager stanicu,
a odatle na deponiju pepela. Po izgradnji kompletnog sistema za tretman otpadnih voda, otpadne
vode iz HPV postojećih blokova B1 i B2, kao i iz budućeg bloka B3 iz HPV i ODG B3 će se
prerađivati na tom novom postrojenju. Otpadne vode iz pomenutih postrojenja će morati da
zadovolje Uredbu o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za
njihovo dostizanje, prilog 2 (Sl. glasnik RS br. 67/11 , 48/12).
Novim projektom je predviđeno da se vrši tretman otpadnih voda čime će biti zadovoljena Uredba
o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje,
prilog 2 (Sl. glasnik RS br. 67/11 , 48/12).
Automatizacijom procesa hemijske pripreme vode i implementacijom novog projekta biće
172
smanjene količine hemikalija, čime će se poboljšati kvalitet otpadne vode, a njen neutralni karakter
pozitivno delovati na sve dalje tokove, što će velikoj meri smanjiti uticaj ovih otpadnih voda na
životnu sredinu.
LITERATURA
1. Idejni projekat postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda TE Kostolac B, Energoprojekt-
Hidroinženjering a.d., Beograd 2013.godine.
2. Generalni projekat postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda TE Kostolac B, CIP, TMF,
Beograd, april 2008.godine
3. Plan generalne regulacije za objekte termoelektrane TE Kostolac B sa pripadajućom
deponijom, Beograd 2008.godine.
4. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje Bloka B3 u okviru TE
Kostolac B, Energoprojekt-Entel a.d., Beograd 2011.godine.
5. Kvalitet životne sredine u gradu Beogradu, Sekretarijat za zaštitu životne sredine, Beograd 2010.god.
173
UPRAVLJANJE OTPADNIM VODAMA

U JP EPS OGRANAK TEKO KOSTOLAC
WASTE WATER MANAGEMENT

IN JP EPS , TEKO KOSTOLAC
Dejan Vitomirac
Apstrakt: U radu se želi prikazati problemi u prikupljanju i upravljanju čvrstim otpadom. Proces
odlaganja i sakupljanja otpada ukoliko nije adekvatno rešen može dovesti do velikih posledica,
pre svega narušavanja zdravlja ljudi i zagađena živitne sredine. Pojam čvrstog otpada, nastajanje,
vrste čvrstog otpad, prikupljanje i obrada kao i upravljanje istim samo su neka od pitanja koja
danas zaokupljaju široku javnost na svim prostorima ove Planete.
Ključne reči: Čvrsti otpad, upravljanje, skladištenje i odlaganje.
Abstract: In this essay we have tried to direct attention to problems considering collection and
management of solid waste materials. If the solid junk collection and delay process hasn’t been
solved in a propriet way- it can result other big problems, first of all people’s health-damage and
also human environment pollution. The conception and sort of solid waste materials, as well as it’s
origin, collection, processing and management- those are some of many problems and questions
that engage people’s attention in every place of this planet.
Key words: solid waste materials, store-housing, delay.
TERMOELEKTRANE „KOSTOLAC“
Termoelektrane „Kostolac“ se sastoje od dve termoelektrane „Kostolac A“ i „Kostolac B“. Kostolac
A se nalazi na desnoj obali Dunava na obodu Novog Kostolca. Termoelektrana je kondezaciona,
blokovskog tipa sa protočnim hlaĎenjem. Kostolac B se nalazi u neposrednoj blizini u selu Drmno,
na desnoj obali reke Mlave.
Termoelektrana Kostolac - A
Termoelekrana “Kostolac A” je locirana na desnoj obali Dunava, na potezu izmeĎu naselja
Kostolac i Stari Kostolac. Zapošljava 560 radnika, a rad se odvija u tri smene.
Osnovna delatnost je proizvodnja električne energije, koja se dobija sagorevanjem lignita sa
obliţnjeg površinskog kopa “Drmno”, sa dnevnom potrošnjom od oko 490 tona uglja, pri čemu se
troše velike količine vode, koja najvećim delom sluţi kao transportni i rashladni fluid, a manjim
delom kao prenosilac energije i za sanitarne potrebe.
Termoelektrana ima instalirana 2 energetska bloka, snage 100 i 210 MW. Osnovni energetski
izvor je lignit sa površinskog kopa “Drmno”, kalorijske moći preko 6000 KJ/kg, koji se trakastim
transporterima doprema na deponiju termoelektrane.
Slika 1. Termoelektrana Kostolac – A
174
Dopremljeni ugalj se drobi a zatim melje u fini prah i ventilatorima ubacuje u kotlove. U kotlovima
se zagrevanjem sprašenog lignita hemijska energija pretvara u toplotnu, tako što sagoreli ugalj
energiju predaje vodi, koja teče kroz snopove cevi-ekrane ugraĎene u zidove loţišta. Voda se
pretvara u pregrejanu vodenu paru i pod pritiskom od oko 180 bara i temperaturom od 5400C,
usmerava na parne turbine. U turbinama se toplotna energija, ekspanzijom pregrejane vodene
pare i obrtanjem lopatice turbine, pretvara u mehaničku, koja se dalje preko osovine prenosi do
generatora i transformiše u električnu energiju, koja se preko transformatorske stanice šalje u
elektroenergetski sistem
Mesta nastanjanja i način dispozicije otpadnih voda
Za zadovoljavanje tehnoloških potreba termoelektrana koristi vodu iz rukavca Dunava, preko
crpne stanice. Za sanitarne potrebe voda se dobija iz vodovodne mreţe naselja Kostolac.
Voda u proizvodnom procesu sluţi kao:
• energetski fluid, odnosno prenosilac toplote (demi voda dobijena u pogonu HPV),
• za regeneraciju u pogonu HPV (pranje peščanih filtera, regeneracija jonoizmenjivačkih kolona),
• kao rashladna voda ( najveće količine idu za indirektno hlađenje i kondenzovanje para koje su
prethodno obavile rad na turbinama)
• za hidraulički transport pepela i šljake,
• male količine vode koriste se za sanitarne potrebe i restoran društvene ishrane.
U cilju dobijanja demi-vode, voda iz rukavca Dunava, zahvaćena preko crpne stanice se podvrgava
dekarbonizaciji (sa kalcijum-hidroksidom), koagulaciji (sa feri-hloridom), u sistemu čiji je kapacitet
90 m3 h, provodi kroz taloţnik-rezarvoar, zapremine Q = 200 m3 filtrira na tri filtra, kapaciteta Q = 3
X 40 m3/čas i šalje na demineralizaciju u postrojenju kapaciteta Q = 2 X 25 m3/čas. Demineralizacija
se izvodi pomoću katjonskih, anjonskih i mešovitih jonoizmenjivačkih kolona. Prikupljena voda se
lageruje u 3 rezervoara zapremine 3 X 1000m3. Za regeneraciju jonoizmenjivačkih smola koristi se
4-6% HCl i 5-6% NaOH. Ostatak od regeneracije se evakuiše u kanal povratnih rashladnih voda.
Rashladne vode se dobijaju iz Dunava preko crpne stanice, a potrebne su oko 50.000 m3/čas (mesečno
oko 3.500.000 m3) i iste se preko kanala povratne rashladne vode ispuštaju u Dunav. Postoje dva
odvojena kolektora ovih voda na samoj lokaciji, koji se objedinjuju i sa sanitarnim vodama naselja
Kostolac formiraju kanal rashladnih voda.
Za potrebe transporta pepela i šljake do deponije, koristi se voda iz kolektora povratne rashladne
vode, a mesečne količine ovih voda su oko 2.500.000 m3. Sa deponije pepela voda se evakuiše na
dva načina: kao prelivne vode (idu u Dunav) i kao drenaţne vode (idu u kanal rashladne vode i njime
u Dunav). Za sanitarne potrebe mesečno se troši oko 4.400 m3, a ove vode se preko kanalizacione
mreţe naselja ispuštaju u kanal rashladnih voda, a odatle u Dunav. Rashladne i transportne vode
ispuštaju se kontinuirano, a sanitarne i vode iz pogona HPV diskontinuirano.
TERMOELEKTRANE KOSTOLAC - B (DRMNO)

Termoelektrana Kostolac-B Drmno je locirana na desnoj obali Mlave, na potezu izmeĎu reke
Dunava i sela Drmno. Zapošljava 836 radnika a rad se odvija u tri smene. Osnovna delatnost je
proizvodnja električne energije, koja se dobija sagorevanjem lignita sa obliţnjeg površinskog kopa
“Drmno”, pri čemu se troše velike količine vode, koja nastaje iz hemijske pripreme vode (HPV).
Voda za potrebe proizvodnje dobija se iz bunara, Dunava i kolektora drenaţnih voda površinskog
kopa “Drmno”
Slika 2. Termoelektrana Kostolac - B

(Drmno)
175
Termoelektrana ima instalisana dva energetska bloka snage 2 X 348,5 MW. Osnovni energetski
izvor je lignit sa površinskog kopa “Drmno”, kalorijske moći preko 6.000 kJ/kg, koji se trakastim
transporterima doprema na deponiju termoelektrane.
Dopremljeni ugalj se drobi a zatim melje u fini prah i ventilatorima ubacuje u kotlove. U
kotlovima se zagrevanjem sprašenog lignita hemijska energija pretvara u toplotnu, tako što
sagoreli ugalj energiju predaje vodi, koja teče kroz snopove cevi-ekrane ugraĎene u zidove loţišta.
Voda se pretvara u pregrejanu vodenu paru i pod pritiskom od oko 180 bara i temperaturom od
5400C, usmerava na parne turbine. U turbinama se toplotna energija, ekspanzijom pregrejane
pare i obrtanjem lopatice turbine, pretvara u mehaničku, koja se dalje preko osovine prenosi do
generatora i transformiše u električnu energiju, koja se preko transformatorske stanice šalje u
elektroenergetski sistem.
Mesta nastanjanja i način dispozicije otpadnih voda
Za zadovoljavanje tehnoloških potreba termoelektrana koristi 2 bunara (dubine 87 m), vodu iz
kolektora drenaţnih voda površinskog kopa “Drmno” i iz Dunava.
Voda u proizvodnom procesu sluţi kao:
• energetski fluid, odnosno prenosilac toplote (demi voda dobijena u pogonu HPV),
• za regeneraciju u pogonu HPV (pranje peščanih filtera, regeneracija jonoizmenjivačkih kolona),
• kao rashladna voda (najveće količine idu za indirektno hlaĎenje i kondenzovanje para
koje su prethodno obavile rad na turbinama),
• za hidraulički transport pepela i šljake,
• male količine vode koriste se za sanitarne potrebe i restoran društvene ishrane.
POSTUPAK UZORKOVANJA OTPADNIH VODA

Uzorkovanje otpadnih voda vrši se na osnovu Pravilnika o načinu i minimalnom broju ispitivanja
kvaliteta otpadnih voda (Sl.glasnik SRS br.47/83). Uzorci se uzimaju u pribliţno jednakim
vremenskim intervalima, više puta godišnje,zavisno od količine i sastava otpadnih voda. Pod
uzorkom se podrazumeva dvočasovni kompozitni uzorak dobijen mešavinom sadrţaja otpadnih
voda,zahvaćenih svakih 15 minuta u toku 2 sata u količini od najmanje 10 litra. Iz kompozitnog
sadrţaja uzima se uzorak za fizičko-hemijsku analizu u količini koja zavisi od vrste otpadne vode
i vrste analize. Najmanja količina je 3 litra u plastičnoj posudi (hemijski čistoj). Za odreĎivanje
nestabilnih parametara uzimaju se uzorci u odvojene sudove i konzervišu prema propisanoj metodi.
Za odreĎivanje mineralnih ulja uzorak vode se uzima u čistu staklenu bocu,najmanje 1 litar, sa
staklenim zapušačem,opranu u hrom-sumpornoj kiselini, osušenu i ispranu sa CCl4 Za odreĎivanje
kiseonika uzorak se uzima u Viklerovu bocu, napunjenu do vrha. Prilikom uzorkovanja na mestu
uzorkovanja obavezno se meri temperatura vode i vazduha.
Uzorci se na mestu uzorkovanja obeleţavaju i piše se zapisnik. Zapisnik mora da sadrţi sledeće
podatke:
• ifra uzorka
• naziv i adresa preduzeća čija se otpadna voda ispituje
• mesto uzorkovanja
• količina uzorka
• temperatura vode i vazduha u trenutku uzorkovanja u ˚C
• period zahvatanja uzorka
• dinamika zahvatanja uzorka na 15΄po pravilnom uputstvu
• način merenja protoka
• vrednost izmerenog protoka u periodu uzorkovanja
• tip ispitivanog uzorka
• tehničko- tehnološki podaci vaţni sa aspekta otpadne vode
• vrsta traţenog ispitivanja
176
• potpis uzorkovača
• potpis prisutnog ovlašćenog lica iz preduzeća
Slika 4. Boce za uzorkovanje
Uzorkovanje površinskih voda vrši se na osnovu Pravilnika o vrstama i načinu osmatranja i

ispitivanja kvantitavnih i kvalitativnih promena vode (Sl.list SFRJ br.42/66). Odnosi se na
površinske vode koje sluţe kao prijemnici otpadnih voda.Ispituje se uticaj otpadnih voda na
kvalitet površinskih voda. Uzorci vode se uzimaju na dubini od 0,5m, na udaljenosti 2m od obale,
na 100m pre uliva otpadne vode, a po ulivu otpadne vode posle 10 min. toka. Bocu za uzimanje
uzorka treba okrenuti prema struji vodnog toka. Uzorak površinske vode za fizičko-hemijsko
ispitivanje mora se uzeti hemijski čistom plastičnom balonu od 5 litra u količini koja dozvoljava
potpunu homogenizaciju uzorka mućkanjem (cca 4,5 l). Za odreĎivanje nestabilnih parametara
(mineralna ulja,kiseonik...), uzorkovanje površinskih voda vrši se na isti način kao i uzorkovanje
otpadnih voda.
Slika 5. Pravilno uzorkovanje

Slika 6. Nepravilno uzorkovanje
Uzorak površinske vode za fizičko-hemijsko ispitivanje mora se uzeti hemijski čistom plastičnom
balonu od 5 litra u količini koja dozvoljava potpunu homogenizaciju uzorka mućkanjem (cca 4,5
l). Za odreĎivanje nestabilnih parametara (mineralna ulja,kiseonik...), uzorkovanje površinskih
voda vrši se na isti način kao i uzorkovanje otpadnih voda.Uzorci se na licu mesta uzorkovanja
obeleţavaju i piše se zapisnik. Zapisnik mora da sadrţi sledeće podatke:
• šifra uzorka
• ime naručioca posla
• lokacija uzorkovanja
• vreme i datum uzorkovanja
• količina uzorka
• temperatura vode i vazduha u ˚C
• providnost vode
177
• dubina vode sa koje je uzorak zahvaćen

• vrsta traţenog ispitivanja
• potpis uzorkovača
• potpis naručioca posla ili ovlašćenog lica
U pogledu vremena koje je dozvoljeno da protekne od uzimanja uzorka do njegove analize vaţi
opšte pravilo-da bude što je moguće kraće. Uzorak zagaĎene vode mora se analizirati u roku od
12 časa ,slabo zagaĎene vode do 48časa,a nezagaĎene do 72 časa. Pri tome uzorak treba čuvati
u tamnom prostoru i na temperaturi ispod 4˚C, da bi se izbegle promene od aktivnosti prisutnih
organizama.
Pribor za uzorkovanje otpadnih i površinskih voda:
• termometri
• elekrometrijski pH metar
• sonda za uzorkovanje otpadnih voda
• plastične posude (najmanje 10l zapremine) od inertne plastike za sakupljanje otpadne
vode i pripremu kompozitnog uzorka
• plastični levak
• Vinklerove boce za kiseonik
• Boce od 50ml za utvrđivanje relativne stabilnosti vode
• Plastični baloni od 3l za hemijsku analizu
• Staklene boce od 1 l zeleno-zatamnjene za konzervisanje masti i mineralnih ulja.
Lista je napravljena na osnovu Pravilnika o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta
otpadnih voda (Sl.glasnik SRS br.47/83) ,Uputstvo o načinu i postupku za utvrđivanje postignutog
stepena prečišćavanja ispuštene zagaĎene vode Sl. Glasnik SRS br. 9/67) i Pravilnika o vrstama i
načinu osmatranja i ispitivanja kvantitavnih i kvalitativnih promena vode (Sl.list SFRJ br.42/66).
ZAGAĐIVANJE REKA DUNAVA I MLAVE KAO RECIPIJENATA OTPADNIH VODA TEKO A I TEKO B
Reke Dunav i Mlava kao recipijenti otpadnih voda prihvataju otpadne vode iz termoelektrana
TEKO-A Kostolac i TEKO-B Drmno. Klasifikacijom vodotoka reka Mlava je svrstana u IIa klasu
površinskih voda (“Sl. glasnik SRS”, br. 5/68), a Dunav u II klasu meĎudrţavnih voda (“Sl. List
SFRJ”, br. 6/78).Izvršenom fizičko-hemijskom analizom vode reke odreĎuju se koncentracije i
vrednosti pojedinih parametara koji moraju da zadovolje tzv. vrednosti maksimalno dozvoljenih
koncentracija (MDK). Reke Dunav i Mlava u svom donjem toku, kod ušća u Dunav, su bogate
vodom, pa će puštanjem izvesne količine otpadne vode u rečnu vodu doći do razblaţenja otpadne
vode i do sniţavanja koncentracije zagaĎujućih materija u njoj, odnosno svojim kvalitetom
otpadne vode ne bi smele da doprinesu zagaĎenju vode recipijenata reka Mlave i Dunava.Radi
analize uticaja otpadnih voda TE Kostolac na ţivotnu sredinu, vršena su merenja na sledećim
kontrolim tačkama:
• Dunav uzvodno od izliva otpadnih voda TE “Kostolac”-A
• Kanal povratne rashladne vode TEKO-A
• Dunav nizvodno od uliva rashladne vode TE “Kostolac”-A, uzvodno od deponije pepela
• Mlava uzvodno od uliva otpadnih voda TE “Kostolac”-B
• Prelivne otpadne vode sa deponije pepela
• Drenaţne vode sa deponije pepela
• Rashladne vode TE “Kostolac”-B
• Mlava nizvodno od uliva otpadne vode TE “Kostolac”-B
• Dunav nizvodno od uliva otpadnih voda TE “Kostolac”-B,
• Sanitarne otpadne vode sa biodiska pre i posle prečišćavanja.
Fizičko-hemijsko ispitivanje svih voda vršeno je prema standardnim parametrima, odnosno prema
karakteristikama voda koje su od higijenskog, vodoprivrednog i tehničko tehnološkog značaja
178
PREGLED I KOMENTAR REZULTATA ANALIZA OTPADNIH I REČNIH VODA

Termoelektrana Kostolac - A
Dunav uzvodno od izliva otpadnih voda TE “Kostolac”-A
Voda reke Dunav bila je zamućena (mutna), a rezultat fizičko-hemijske analize vode reke Dunav
nalaze se u tabeli 1. Mutnoća vode reke uzvodno je imala umerenu vrednost, kao i zapreminu
sedimentnih materija. pH vrednost vode reke je bila u granicama MDK. Koncentracija amonijaka u
reci uzvodno je bila u granicama MDK. Nitrati, nitriti, hloridi, deterdţenti i sulfati su bili zastupljeni
u dozvoljenim količinama. Koncentracija fosfata je bila povišena (0,199). Biološka potrošnja
kiseonika (BPK5) je bila uzvodno od reke niţa od 4mg/l, a hemijska potrošnja kiseonika (HPK)
viša od 12 mg/l (27 mg/l). Koncentracija kiseonika je bila viša od biološkog minimuma (>6.0).
Utrošak KMnO4 i alkalitet nisu normirani. Ostatak isparenja nefiltrirane vode nije normiran, a
ostatak isparenja filtrirane vode je bio u dozvoljenim granicama. Koncentracije suspendovanih
materija u reci uzvodno bila je viša od graničnih 30 mg/l, a elektroprovodljivost u dozvoljenim
granicama. U reci Dunav uzvodno, mangan, gvoţĎe, cink i ţiva nisu prekoračivali dozvoljene
vrednosti (MDK).
Kanal povratne rashladne vode TEKO-A
Slika 7. Dunav uzvodno od izliva otpadnih voda TE “Kostolac”-A
Rashladna otpadna voda je uzorkovana iz kanala rashladne vode, a bila je zamućena. Rezultati
fizičko-hemijske analize uzorka rashladne otpadne vode nalaze se u tabela 2. Mutnoća otpadne
vode je imala umerene vrednosti, kao i zapreminu sedimentnih materija. pH vrednost otpadne
vode bila je u okviru graničnih vrednosti MDK. Koncentracija amonijaka, nitrita, nitrata, hlorida
i sulfata bile su u dozvoljenim granicama. Fosfata je bilo više nego što je dozvoljeno, kao i
deterĎţenata, fenola, mineralnih ulja, gvoţĎa i arsena. Biološka potrošnja kiseonika BPK5 je bila
ispod normirane vrednosti, a hemijska potrošnja (HPK) kiseonika bila je povećana, dok utrošak
KMnO4 nije normiran. Koncentracija kiseonika je bila veća od biološkog minimuma. Ostatak
isparenja nefiltrirane vode, tvrdoća i alkalitet nisu normirani, a ostatak isparenja filtrirane vode,
kao i suspendovanih materija su u okviru MDK. Od metalnih vrsta koncentracije olova, hroma
ukupnog, šestovalentnog hroma, ţive, kadmijuma, bakra, cinka, kalcijuma i magnezijuma su bile
u okviru MDK.
179
Tebela 1. Dunav uzvodno od izliva otpadnih voda TE “Kostolac”-A
Slika 8. Kanal povratne rashladne vode TEKO-A
180
Tabela 2. Kanal povratne rashladne vode TEKO-A
Prelivne otpadne vode sa deponije pepela

Prelivne otpadne vode sa deponije pepela su uzrokovane na izlivu sa kasete A u kanal kojim
se ova voda odvodi u Dunav. Rezultati fizičko-hemijske analize uzoraka otpadne vode nalaze
se u tabeli 4. Uzorkovana otpadna voda bila je zamućena, a zapremina sedimentnih materija
je imala minimalne vrednosti. pH vrednost otpadne vode je bila na gornjoj granici MDK.
Koncentracija amonijaka, nitrata, nitrita, gvoţĎa, mangana, hlorida, sulfata i deterĎţenata je bila
ispod dozvoljenih vrednosti (MDK). Biološka potrošnja kiseonika BPK5 kao i hemijska potrošnja
kiseonika imala je zadovoljavajuće vrednosti, a utrošak KMnO4 nije normiran. Ostatak isparenja
nefiltrirane vode i alkalitet nisu normirani, a ostatak isparenja filtrirane vode je bio zanemarljiv.
Koncentracija suspendovanih materija je bila povišena, kao i vrednost fenola, fosfata i mineralnih
ulja, a elektroprovodljivost niţa od graničnih 1000. Od metalnih vrsta koncentracije bakra, cinka,
olova, kadmijuma, gvoţĎa, ukupnog i šestovalentnog hroma, magnezijuma su bile u okviru MDK,
dok su koncentracije ţive i arsena prekoračivale granične vrednosti.
181
Slika 9. Prelivne otpadne vode sa deponije pepela
Dunav nizvodno od uliva rashladne vode TE “Kostolac”-A, uzvodno od deponije pepela

Rezultati fizičko-hemijske analize vode reke Dunav nalaze se u tabeli 3. Mutnoća vode reke
nizvodno imala je umerene vrednosti, a zapremina sedimentnih materija uzorka imala je minimalnu
vrednost, a pH vrednost vode reke je dozvoljenim granicama. Koncentracija amonijaka, nitrita,
nitrata, hlorida, sulfata, mineralnih ulja i detarĎţenata u reci nizvodno je bila zastupljena u
dozvoljenim količinama. Koncentracija fosfata, fenola i suspendovanih materija je povišena.
Biološka potrošnja kiseonika (BPK5) je niţa od 4 mg/l, a hemijska potrošnja kiseonika (HPK)
je viša od 12 mg/l. Koncentracija kiseonika je viša od biološkog minimuma, tj. viša od 6 mg/l.
Utrošak KMnO4 i alkalitet nisu normirani. Ostatak isparenja nefiltrirane vode nije normiran, a
ostatak isparenja filtrirane vode je bio u dozvoljenim granicama. Koncentracije suspendovanih
materija u reci nizvodno su bile povišene u odnosu na graničnih 30 mg/l, a elektroprovodljivost
je u dozvoljenim granicama. U reci nizvodno nisu bile povišene koncentracije gvoţĎa i mangana,
dok su koncentracije ostalih metala bile u svim uzorcima u dozvoljenim granicama
Tabela 3. Prelivne otpadne vode sa deponije pepela
182
Tabela 4. Drenaţne vode sa deponije pepela
ZAKLJUČAK
Fizičko-hemijska analiza industrijskih otpadnih voda kao i sanitarnih otpadnih voda pre i posle
prečišćavanja TEKO – A i TEKO- B vršena je radi ocene uticaja na ţivotnu sredinu, prvenstveno
na krajnji recipijent reku Dunav i reku Mlavu. UporeĎujući rezultate analiza vode reke Dunav
uzvodno i nizvodno od uliva otpadnih voda moţe se reći da se kvalitet vodotoka reke Dunav skoro
uopšte ne menja. Pojedini analizirani parametri iz uzorka reke Dunav uzvodno od uliva otpadnih
voda čak su imali veće koncetracije nego u uzorku reke Dunav nizvodno od uliva otpadnih voda (
fosfati, mineralna ulja, sedimentne materije i hemijska potrošnja kiseonika). Ovo se moţe objasniti
imajući u vidu da je proticaj Dunava kod Kostolca 5620 metara kubnih u sekundi pa je stoga moć
razgradnje i samoprečišćavanja Dunava vrlo povoljan sa stanovišta ispuštanja otpadnih voda iz
183
termoelektrana Do sličnog zaključka dolazimo uporeĎujući ispitane parametre iz uzoraka reke

Mlave uzvodno i nizvodno od uliva otpadnih voda. U ispitanom uzorku reke Mlave nizvodno od
uliva dolazi do povećanja koncetracije fosfata ( 0.262 mg/l u odnosu 0.209 mg/l ) kao i hemijske
potrošnje kiseonika ( 20 mg/l u odnosu na 8 mg/l ) u odnosu na uzorak reke Mlave uzvodno
od uliva otpadnih voda. Ovo povećanje moţemo objasniti ulivom znatne količine prečišćenih
sanitarnih voda iz biodiska.
Na osnovu izvršenih analiza otpadnih voda TEKO – A i TEKO – B, a imajući u vidu protok Dunava
i Mlave moţemo zaključiti da analizirane otpadne vode ne opterećuju vodotokove navedenih reka.
Radi zaštite ţivotne sredine otpadne vode termoelektrane Kostolac moraju biti predmet stalnog
monitorniga
LITERATURA
1. Stanja i procesi u ţivotnoj sredini – Dragan S. Veselinović, Ivan A. Grţetić, Šimon Đarmati,
Dragan A. Marković
2. Fizičko-hemijski osnovi zaštite ţivotne sredine - Dragan S. Veselinović, Ivan A. Grţetić,
Šimon A. Đarmati, Dragan A. Marković
3. Ţivotna sredina i odrţivi razvoj – Mara Đukanović
4. Komunalna higijena – Kristoforović-Ilić-Radovanović-Vajagić-Jevtić-Folić-Krnjetin
5. Analiza zagaĎivača vazduha i vode – Vladimir Rakalić
6. Pravilnika o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda (Sl.glasnik
SRS br.47/83).
7. Pravilnik o vrstama i načinu osmatranja i ispitivanja kvantitavnih i kvalitativnih promena
vode (Sl.list SFRJ r.42/66).
184
TRETMAN OTPADNIH VODA TEKSTILNE INDUSTRIJE

PRIMENOM OTPADNOG BILJNOG MATERIJALA
TREATMENT OF WASTEWATER FROM TEXTILE INDUSTRY

USING BIO-WASTE MATERIAL
Aleksandra Kulić, Milena Bečelić-Tomin, Marina Šćiban, Đurđa Kerkez,

Gordana Pucar, Jovana Jokić, Božo Dalmacija
Apstrakt: U ovom radu je izvršeno ispitivanje mogućnosti primene otpadnih rezanaca šećerne
repe u tretmanu otpadnih voda tekstilne industrije. Sprovedena je njihova modifikacija procesom
impregnacije sa jonima Fe(III), nakon čega su nastale promene okarakterisane BET i SEM/EDS
metodama. Tretman rastvora Reactive Blue 4 (RB4) i Brilliant Blue R (BBR) boja se zasnivao
na primeni adsorpcije i oksidacije (Fenton reakcije), gde su postignute sledeće efikasnosti:
adsorpcijom je uklonjeno 52,32 i 39,38% boje RB4 i BBR, redom, a Fenton procesom 82 i 65,38%
RB4 i BBR boje, redom. Takođe, praćena je mineralizacija (RB4=70%, BBR=35%, nakon 180 min
Fenton reakcije) i stabilnost pripremljenog katalizatora, gde nije došlo do značajnog izluživanja
Fe u vodeni rastvor.
Ključne reči: Rezanci šećerne repe, adsorpcija, Fenton, tekstilne boje
Abstract: In this paper was tested the possibility of sugar beet pulp application in the treatment of
effluents from the textile industry. Their modification with impregnation process with the Fe(III)
ions was conducted, after which it was characterized by BET and SEM / EDS analysis. Treatment
of an aqueous solution of Reactive Blue 4 (RB4) and Brilliant Blue R (BBR) dyes was based on the
application of adsorption and oxidation (Fenton reaction) processes, where achieved efficiency
was: adsorption removed 52.32 and 39.38% of dye BBR and RB4, respectively, and the Fenton
process removed 82 and 65.38% BBR and RB4 dye, respectively. Also, treatment efficiency was
followed by mineralization (RB4=70% and BBR=35%, after 180 min of Fenton reaction) and the
stability of the prepared catalyst, in which there was no significant leaching of Fe in the aqueous
solution.
Key words: Sugar beet pulp, adsorption, Fenton, textile dyes
UVOD
Intenzivan razvoj tekstilne industrije širom sveta ima za posledicu povećanu upotrebu sintetičkih boja, čak
10000 različitih boja i pigmenata. 200000 t/god ovih kontaminanata se može naći u efluentu nakon procesa
bojenja, najčešće zbog nedovoljne efikasnosti tehnologije ili samog procesa. Povodom ovog problema za
životnu sredinu, razvijene su tehnike koje oksiduju organske polutante kroz produkciju veoma reaktivnih
hidroksil radikala (•OH) [1]. Među njima se Fenton proces izdvaja, gde vodonik-peroksid (H2O2) reaguje
sa jonima Fe(II) ili Fe(III) kao katalizatorima u kiseloj sredini i ambijentalnim uslovima. Za potrebe
prisustva čvrstog katalizatora sproveden je velik broj naučnih istraživanja, gde su primenjivane pilarene
gline, zeoliti, aktivni ugalj, minerali Fe i dr. [2]. Poslednjih godina se istražuju lignocelulozni materijali
zbog svoje obnovljive prirode. Oni se generišu kao industrijski ili poljoprivredni organski otpad, koji se
najčešće spaljulje. Iz tog razloga se ispituju načini ponovne upotrebe ovih čvrstih reziduala [3].
U ovom radu su primenjivani rezanci šećerne repe (RR), nastali tokom industrijske proizvodnje šećera,
nakon modifikacije jonima Fe u tretmanu rastvora sintetičkih boja tekstilne idustrije. Sprovedena je
karakterizacija pripremljenih materijala, BET i SEM/EDS metodama. Izabrani polutanti su Reactive Blue
4 (RB4) i Brilliant Blue R (BBR) boje, a za njihovo uklanjanje su korišćeni adsorpcija i Fenton proces.
185
MATERIJAL I METODE
30 % H2O2, 95-97 % H2SO4, Na2CO3, Fe(NO3)3x9H2O i organske boje RB4 i BBR su dostavljene
od strane Sigma-Aldrich Company (Nemačka). Dodatno, hemijske strukture korišćenih boja su
prikazane na slici 1. RR su dopremljeni iz fabrike šećera (Srbija).

Slika 1. Struktura boja: a) Reactive Blue 4 i b) Brilliant Blue R
Karakterizacija materijala. Određivanje specifične površine sirovih i modifikovanih RR je

sprovedeno primenom Autosorb iQ Surface Area Analyzer (Quantachrome Instruments, USA),
gde su korišćene sledeće metode: 1) BET-određivanje specifične površine, 2) BJH-analiza
mezoporoznosti, 3) V-t metod-mikroporoznost, 4) TPV-ukupna zapremina pora i 5) APR-srednja
veličina pora. Ispitivanje strukturnih karakteristika RR i modifikovanih materijala sprovedeno je
primenom skenirajućeg elektronskog mikroskopa–SEM (TM3030, Hitachi High-Technologies,
Japan). Dodatno, upotrebljavana je i energetski disperzivna rentgenska spektoskopija–EDS
pomoću koje su mapirani prisutni elementi na površini materijala pri ubrzanju napona od 15 kV.
Analize su sprovedene na instrumentu Brucker Quantax 70X-ray detector system, Brucker Nano,
GmbH Germany.
Priprema katalizatora. RR su oprani destilovanom vodom i osušeni na sobnoj temperaturi
(22±3°C). Nakon čega su usitnjeni na frakciju 0,16–0,315 mm. Dalja modifikacija se zasnivala na
impregnaciji RR jonima Fe(III), koja je sprovedena na sledeći način: Prvo je pripremljen polikatjon
Fe, tako što se 0,2 M rastvoru Fe(NO3)3x9H2O dodaje praškasti Na2CO3, koji se energično meša
na vibracionoj mućkalici (Heidolph Vibramax), 2 h. Tokom 30 minuta pripremljena je suspenzija
1 g RR i 50 ml destilovane vode. Potom je smeši rezanaca lagano dodat rastvor polikatjona Fe,
koji su se na vibracionoj mućkalici energično mešali još 2 h. Zatim je usledio termalni tretman
impregnisanih rezanaca, gde se smeša sušila na 100°C u vodenom kupatilu. Osušen materijal
je ispran destilovanom vodom, radi uklanjanja nefiksiranih jona Fe sa površine impregnisanih
rezanaca i zaostalih nečistoća samih rezanaca. Nakon toga je materijal ponovo osušen u vodenom
kupatilu i na kraju kalcinovan na temperaturi od 350°C u peći za žarenje, 2 h, radi produkcije
magnetnih svojstava oksida Fe. Ovako pripremljen katalizator je obeležen kao IR.
Metoda obezbojavanja. Ispitivanje efikasnosti adsorpcije i Fenton procesa u obezbojavanju
vodenih rastvora sintetičkih boja RB4 i BBR je vršeno u aparaturi za JAR test (FC6S Velp
scientific, Italy). U 100 ml rastvora boje je dodato 0,1 g katalizatora, a pH vrednost je podešena
na 3 (pH-metar inoLab pH/ION 735 (WTW GmbH, Nemačka)) razblaženom H2SO4. U slučaju
Fenton procesa dodat je [H2O2]=10 mM i podešeno je mešanje rastvora na 150 o/min. Reakcija je
prekidana u 5; 15; 30; 45; 60, 75; 80; 90; 120 i 180 min, a odvajanje taloga od vodenog rastvora je
vršeno pomoću magneta u trajanju od 5 min. Obezbojavanje korišćenog sintetičkog rastvora boje
praćeno je merenjem apsorbancije (A) na talasnim dužinama 594,8 i 535 nm za RB4 i BBR boju,
redom, korišćenjem UV/VIS
spektrofotometra PG Instruments Ltd T80+UV/VIS, model: UV 1800 (Shimadzu, Japan). Procenat
uklonjene boje izračunat je prema formuli (1):

(1)
186
gde su: A0 - početna apsorbancija rastvora boje RB4 i BBR i

A - apsorbancija rastvora boje RB4 i BBR nakon tretmana.
Sadržaj izluženog gvožđa je određen pomoću atomskog apsorpcionog spektrofotometra, metodom
EPA 7000B za plamenu tehniku. Određivanje ukupnog organskog ugljenika (TOC) nakon tretmana
je vršeno u skladu sa metodom SRPS ISO 8245:2007 na instrumentu LiquiTOCII (LiquiTOC II,
Elementar, Nemačka). Efikasnost mineralizacije je izračunata prema formuli (2).
(2)

gde su:
TOC0 – početni TOC koji predstvalja zbir vrednosti TOC-a boje i TOC-a IR u
destilovanoj vodi (mg C/l) i TOC – vrednost TOC-a nakon tretmana (mg C/l).
REZULTATI I DISKUSIJA
KARAKTERIZACIJA MATERIJALA
BET metoda. Karakterizacija poroznih materijala se vrši u pogledu određivanja njihovih
specifičnih površina primenom BET metode i poroznosti (BJH i V-t metode). Podaci o strukturnim
karakteristikama katalizatora, su prikazani u tabeli 1. Dobijeni rezultati ukazuju da RR imaju
veoma nisku specifičnu površinu sa izraženom srednjom veličinom pora [3,4]. Primenom metode
impregnacije javlja se značajan rast parametara BET, HK, BJH i ukupne zapremine pora. Ovaj
efekat je posledica transformacije dobijenog Fe polikatjona u mnogo manje čestice Fe-oksida,
posebno u slučajevima kada je temperatura na kojoj se vrši kalcinacija do 350°C, kolika je bila pri
pripremi katalizatora.
Tabela 1. Teksturne karakteristike primenjenih katalizatora
Table 1. Texture characteristics of applied catalysts
Parametar
Uzorak Mikropore Srednja Ukupna
Mikropore t BJH metoda
BET (m2/g) HK metod veličina pora zapremina
test (cm3g-1) (cm3/g)
(cm3g-1) (Å) pora (cm3/g)
RR 0,532 0 0,0002 0,0028 105,393 0,0003
IR 65,455 0,009 0,0215 0,2383 51,754 0,2031
[5]. Dodatno, do značajne razlike između početnih i modifikovanih rezanaca šećerne repe
dolazi zbog raspadanja organskih materija tokom primene kalcinacije, što dovodi do razvoja
mezoporoznosti IR[6].
SEM/EDS metoda. U cilju ispitivanja strukture samog materijala i prisutnih elemenata, uzorci RR
i IR su podvrgnuti SEM/EDS analizi. Na slici 2 su prikazane površine uzoraka i udeli mapiranih
elemenata. Slika 2a predstavlja strukturu RR, gde krupne strukture ukazuju na prisustvo makropora
na materijalu [3], što je u korelaciji sa BET metodom. Impregnacijom RR i kalcinacijom na 350°C
(slika 2b) površina se značajno menja i dolazi do povećanja zapremine pora, koje poprimaju
različite oblike i veličine. Takav mezoporozni materijal sa inkorporiranim Fe, ima veliku kontaktnu
površinu i potencijal da deluje kao stabilan i efikasan heterogeni katalizator u Fenton procesu [2,6].
EDS metoda je korišćena za određivanje elementarnog sastava materijala, gde slika 2a ukazuje na
prisustvo C i O u najvećem udelu sa 53,10 i 45,71%. Analizom IR (slika 2b), utvrđeno je prisustvo
Fe (77,63%) usled modifikacije RR impregnacijom, što potvrđuje uspešnost ove metode.
TRETMAN RASTVORA TEKSTILNIH BOJA

Uklanjanje sintetičkih boja RB4 i BBR iz vodenih rastvora je sporvedeno primenom procesa
adsorpcije i oksidacije (Fenton reakcija). Dobijeni rezultati efikasnosti obezbojavanja primenom
adsorpcije su prikazani na slici 3a, gde uklanjanje RB4 boje raste ravnomerno sa vremenom
187
reakcije i nalazi se u opsegu od 9,43% do 52,32%. U slučaju boje BBR dolazi do adsorpcije već
nakon 5 minuta, gde efikasnost obezbojavanja iznosi 31,89% i ima trend porasta do 45. minuta
nakon čega dolazi do ravnoteže (39,38%). Autori Hubbe et al., (2012) su razliku u procentu
uklanjanja tekstilnih boja na biosorbentima objasnili razlikom u strukturi polutanata, gde veći
potencijal adsorpcije imaju kisele boje, čiji je predstavnik BBR. Primenom IR kao katalizatora
u Fenton reakciji (slika 3b), uočava se značajan porast % degradacije obe ispitivane boje jer je
vodonik-peroksid glavni izvor •OH radikala u Fenton procesu [8]. U slučaju reaktivne RB4 boje
nakon 120 min reakcije dolazi do maksimalnog uklanjanja od 82%. Dok efikasnost obezbojavanja
BBR boje iznosi 65,38%, a razlog može biti veća molekulska masa BBR boje te je potreba za
dužim vremenom.
cps/eV
2.5
2.0
a)
1.5 S C O Mg Al Si P S K Ca
Ca
1.0
0.5
0.0
1 2 3 4 5 6
keV
cps/eV
1.2
1.0
0.8
b)
S C O Fe Mg Al Si P S Ca Fe
Ca
0.6
0.4
0.2
0.0
1 2 3 4 5 6 7
keV
Slika 2. SEM/EDS analiza materijala: a) RR i b) IR

Figure 2. SEM/EDS analysis of materials: a) RR and b) IR
Dodatno, izvršeno je određivanje uklanjanja ukupnog organskog ugljenika nakon adsorpcije i

Fenton oksidacije primenjenih vodenih rastvora sintetičkih boja. Uzorci RB4 boje nakon 180 min
kako adsorpcije, tako i Fenton procesa su imali približno isti % uklanjanja TOC od 70%, dok su
% TOC-a kod BBR boje nakon adsorpcije i oksidacije iznosili 20 i 35%. Pored toga, praćen je i
sadržaj izluženog Fe koji je nakon adsopcije iznosio 1,066 i 2,124 mg/l za RB4 i BBR, redom, a
nakon Fenton procesa 1,148 i 2,565 mg/l za RB4 i BBR, redom. Naime, izmerene koncentracije
izluženog Fe nisu prelazile graničnu vrednost propisanu Uredbom o graničnim vrednostima
emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje (Sl. Glasnik RS br. 67/11,
48/12), a koja iznosi 3 mg Fe/l.
RB4 BBR
100
Efikasnost obezbojavanja (%)
80
60
a) 40
20
0
0 20 40 60 80 100 120 140 160 180
Vreme (min)
188
RB4 BBR
100
Efikasnost obezbojavanja (%)

80
60
b) 40
20
0
0 20 40 60 80 100 120 140 160 180
Vreme (min)
Slika 3. Efikasnost obezbojavanja RB4 i BBR boja primenom IR u:

a) adsorpciji i b) Fenton reakciji
Figure 3. Decolorization efficacy of RB4 and BBR dyes applying IR in: a) adsorption and b) Fenton process
ZAKLJUČAK
Cilj ovog rada je bilo ispitivanje mogućnosti primene otpadnih rezanaca šećerne repe u tretmanu otpadnih
voda tekstilne industrije. Nakon izvršene impregnacije jonima Fe(III) sprovedena je karakterizacija početnog
i modifikovanog materijala, gde je BET metoda ukazala na povećanje mezoporoznosti i specifične površine,
a SEM/EDS metoda na prisustvo Fe u impregnisanim rezancima. Tretman vodenih uzoraka Reactive Blue
4 i Brilliant Blue R boja se zasnivao na primeni adsorpcije i oksidacije, odnosno Fenton reakcije. Postignute
su visoke efikasnosti obezbojavanja ovim procesima, i to: adsorpcijom je uklonjeno 52,32 i 39,38% boje
RB4 i BBR, redom, a Fenton procesom 82 i 65,38% RB4 i BBR boje, redom. Dodatno, izvršeno je praćenje
% uklanjanja TOC-a, koji je za RB4 boju bio 70%, a za BBR 35% nakon 180 min Fenton reakcije. Tokom
tretmana nije došlo do značajnog izluživanja Fe sa površine primenjenog katalizatora.
ZAHVALNICA
Istraživanja su finansirana od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (Projekat
III43005). Autori se srdačno zahvaljuju BioSense Institutu (Novi Sad, Srbija), za merenje na SEM/
EDS aparatu, kao i dr Goranu Kitiću za podršku i pomoć pri upotrebi i obradi podataka.
LITERATURA
[1] Chequer, F., Rodrigues de Oliveira, G., Ferraz, E., Cardoso, J., Zanoni, M., de Oliveira, D., (2013),
Textile dyes: dyeing process and environmental impact, in: Eco-friendly textile dyeing and finishing,
editor: Gunay, M., InTech, Rijeka, 151, 176.
[2] Munoz, M., Pedro, Z., Casas, J.A., Rodriguez, J.J., (2015). Preparation of magnetite-based catalysts
and their application in heterogeneous Fenton oxidation. Applied Catalysis B: Environmental 176,
249–265.
[3] Sciban, M., Vulic, T., Kukic, D., Prodanovic, J., Klasnja, M., (2015), Characterization of raw and
treated sugar beet shreds for copper ions adsorption, Desalination and Water Treatment, 2015, 1-8.
[4] Laufenberg, G., (2009), Bioadsorbents from fruit and vegetable residues for wastewater treatment,
in: Handbook of waste management and co-produst recovery in food processing, volume 2, editor:
Waldron, K., Woodhead Publishing, ISBN 9781845693916, 537-552.
[5] Iurascu, B., Siminiceanu, I., Vione, D., Vicente, M.A., Gil, A. (2009), Phenol degradation in water
through a heterogeneous photo-Fenton process catalyzed by Fe-treated laponite, Water research,
43, 1313-1322.
[6] Kim, K.H., Kim, J.Y., Cho, T.S., Choi, J.W., (2012), Influence of pyrolysis temperature on
physicochemical properties of biochar obtained from the fast pyrolysis of pitch pine, Bioresource
Technology, 118, 158–162.
[7] Hubbe, M., Beck, K., O’Neal, G., Sharma, Y., (2012), Cellulosic substrates for removal of
pollutants from aqueous systems: A review. 2. Dyes, BioResources, 7(2), 2592-2687.
[8] Hassan, H., Hameed., B.H., (2011). Fe-clay as effective heterogeneous Fenton catalyst for
the decolorization of Reactive blue 4, Chemical Engineering Journal, 171, 912-918.
189
KARAKTERIZACIJA OTPADNIH VODA TEKSTILNE

INDUSTRIJE NA TERITORIJI AP VOJVODINE
CHARACITERIYATION OF TEXTILE INDUSTRY

WASTE WATERS IN VOJVODINA
Vesna Pešić, Milena Bečelić-Tomin, Božo Dalmacija,

Srđan Rončević, Dejan Krčmar, Đurđa Kekez
Apstrakt: Direktno ispuštanje neprečišćenih ili nedovoljno prečišćenih industrijskih otpadnih

voda u prirodne recipijente ima za posledicu značajnu degradaciju njihovog kvaliteta sa jedne
strane i sužavanje mogućnosti korišćenja recipijenta kao resursa u druge svrhe (za potrebe
vodosnabdevanja, industrijske potrebe, reakciju, itd.). Kvalitet površinskih voda u Srbiji je
nezadovoljavajući i praktično je rezultat nedovoljnih investicija, nedovoljne brige o tom resursu
i neshvatanja njegovog značaja. Što se industrije tiče, najveći potrošači voda su hemijska i
petrohemijska industrija, prehrambena, industrija paprira, metalurgija i tekstilna industrija.
Cilj ovog rada je karakterizacija i ispitivanje uticaja otpadnih voda tekstilne industrije na
vodoprijemnike na području AP Vojvodine. U tu svrhu su ispitivane otpadne vode koje potiču iz
proizvodnje tekstilnih proizvoda a koji otpadne vode ispuštaju u kanale hidrosistema Dunav-Tisa-
Dunav. Izvršena je procena uticaja ispuštanja ovih otpadnih voda na recipijente.
Ključne reči: otpadne vode, tekstilna industrija, procena uticaja
Abstract: Direct discharge of untreated or insufficiently treated industrial wastewater into natural
recipients results in a significant degradation of their quality and the reduction of possibilities for
recipient use as a resource for other purposes (for water supply, industrial purposes, reaction, etc.).
Surface water quality in Serbia is unsatisfactory and practically a result of underinvestment, lack
of concern about the resource itself and insufficient understanding of its importance. Regarding
the industry, the biggest consumers of water are chemical and petrochemical industry, food, paper,
metallurgy and textile industries. The aim of this study is characterization and testing the impact
of textile industry wastewaters on the receiving water bodies in the area of AP Vojvodina. For
this purpose, testing included wastewaters originating from the production of textile products
normally discharged into the canals of Danube-Tisa-Danube hydrosystem. The evaluation of the
impact of these discharged wastewaters on the recipients was performed.
Key words: wastewater, textile industry, impact assessment
UVOD
Zagađenost akvatičnih sistema za posledicu ima ispoljavanje toksičnih efekata na živi svet njihovih
ekosistema, predstavlja problem svuda u svetu, a posebno u zemljama sa dugom industrijskom
tradicijom, a naročito u onima u kojima se prečišćavanju otpadnih voda ne pridaje dovoljna pažnja.
Zagađenje vode predstavlja svaka fizička, hemijska ili biološka promena u kvalitetu vode koja ima
negativan uticaj na organizme koji tu vodu konzumiraju ili žive u njoj. Različiti oblici zagađivanja
voda najčešće se ne pojavljuju pojedinačno, već u kombinacijama i kao rezultat antropogenih
aktivnosti jeste smanjenje kvaliteta vode u akvatičnim ekosistemima. Glavnu ulogu u zagađivanju
voda imaju gradske i industrijske otpadne vode, koje se ispuštaju u prirodne recipijente, kao
i spiranje sa poljoprivrednih površina koje otiče u prirodne vodotoke i izaziva niz ekoloških i
sanitarnih problema.
Industrija je danas najveći zagađivač vodenih resursa. Ističe se velikom količinom otpadnih voda
i veoma raznovrsnim zagađujućim materijama. Industrijske otpadne vode potiču iz proizvodnih
190
procesa i obuhvataju procesne, rashladne, sanitarne i otpadne vode od čišćenja opreme i postrojenja.
Njihova količina i sastav zavisi od niza faktora i specifična je za svaku granu industrije [1].
Količina industrijskih otpadnih voda može varirati u širokom opsegu, kako tokom dana tako i
u dužem vremenu, što je posledica određene dinamike nastajanja otpadnih voda unutar samog
proizvodnog postupka, ali i različitog intenziteta rada industrije. Posebno se ističu tzv. udarna
ispuštanja otpadnih voda, što predstavlja ispuštanje veće količine otpadnih voda u relativno
kratkom vremenu, što se može pojaviti pri redovnom radu industrije, ali i kao posledica zastoja u
radu, usled havarije i sl. [1].
Tekstilna industrija ima jedan od najdužih i najkomplikovanijih industrijskih lanaca u
prerađivačkoj industriji. To je rascepkan i heterogen sektor u kome većinom dominiraju mala i
srednja preduzeća, sa zahtevom za proizvodnju: odeće, tekstilnih materijala za uređenje stanova i
poslovnih prostora, kao i tekstila za industrijske upotrebe [2]. Tekstilna industrija sadrži širok broj
podsektora, koji pokrivaju ceo proizvodni ciklus od proizvodnje sirovina (veštačkih ili sintetičkih
vlakana), polu-obrađenih proizvoda (prediva, tkane i pletene tkanine sa svojim načinom dorade)
i gotovih proizvoda (tepisi, kućni tekstil, odeća i tekstila za industrijsku upotrebu). Dva glavna
podsektora su prerada i proizvodnja tekstila i vune. U tekstilne proizvode spadaju sva vlakna
kojima je tehničkim obrađivanjem dat nov oblik u vidu prediva, tkanine ili pletenih predmeta.
Njihova vlaknasta supstanca je izložena, u toku same prerade, značajnim promenama.
Sa ekološkog aspekta glavni problem u tekstilnoj industriji je količina nastale otpadne vode i njena
opterećenost različitim hemikalijama koji se koriste u procesu proizvodnje. Karakteristike nastalih
otpadnih voda su rezultat kombinacije različitih kompleksnih faktora kao što su (i) vrste vlakana i
način obrade, (ii) tehnika koje se primenjuju i (iii) vrste hemikalija i aditiva koji se koriste u procesu.
U tekstilnoj industriji voda se troši za pripremu sirovine i za doradu proizvoda. Pored toga, veliki
problem predstavljaju i površinski aktivne materije koje se koriste za različite namene u tekstilnoj
industriji (npr. deterdženti, maziva itd.) Neke površinski aktivne materije se smatraju problema-tičnim
zbog loše biodegradabilnosti i toksičnosti za vodene ekosisteme. Karakteristični parametri zagađenja
tekstilne industrije su: temperatura, pH, taložive materije, suspendovane materije, organske materije,
boje, sulfidi, fenoli, ulja, masti, hrom i rastvorne neorganske materije [2].
Da bi se imao uvid u stanje kvaliteta voda vrši se permanentna kontrola odgovarajućih parametara
voda, tj. sprovodi se monitoring. On podrazumeva sistematski nadzor varijansi pojedinih fizičkih
ili hemijskih karakteristika emisije, ispuštanja otpadnih voda u životnu sredinu, ekvivalentnih
parametara ili tehničkih mera, itd. Zasnovan je na ponovljenim merenjima ili zapažanjima, sa
odgovarajućom učestalošću u skladu sa dokumentovanim i dogovorenim procedurama. Vrši se
u cilju pružanja korisnih informacija o emisiji voda iz proizvodnog ciklusa neke tehnologije
ili naselja. Informacije dobijene monitoringom se mogu koristiti radi provere usaglašenosti sa
propisanim graničnim vrednostima emisije za vode, za nadzor ispravnosti rada procesa i postrojenja
za prečišćavaje otpadnih voda, kao i za omogućavanje donošenja boljih odluka o industrijskim
operacijama i proizvodnji [3].
Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo
dostizanje utvrđuju se granične vrednosti emisije za određene grupe ili kategorije zagađujućih
supstanci za tehnološke i druge otpadne vode koje se neposredno ispuštaju u recipijent [4]. Da
bi se postigle propisane vrednosti, sistem tretmana nastalih otpadnih voda treba da uključuje:
predtretman (filtracija, neutralizacija, sedimentacija, flotacija), biološki tretman (aktivni mulj) i
tercijarni tretman (koagulacija-flokulacija, ozonizacija). Tercijarni tertman ima za cilj uklanjanje
boje, teško razgradljive organske materije i redukciju suspendovanih čvrstih čestica.
MATERIJAL I METODE
Cilj rada je bio da se ispita uticaj otpadnih voda tekstilnog industrijskog sektora na vodoprijemnike
na području AP Vojvodine. Procena uticaja je izvršena na osnovu
191
podataka o monitoringu otpadnih voda u periodu 2006. do 2016. godine.Za ovaj period izračunate
su srednje koncentracije zagađujućih materija i upoređivane sa propisanim graničnim vrednostima
emisije [4]. U tabeli 1 su prikazani zagađivači koji su obuhvaćeni ovim radom. Trenutno, ni jedna
od ovih industrija ne radi.
Tabela 1. Zagađivači tekstilne industrije
r.b. Zagađivač Recipijent
1. DP “Apatex” AApatin Dunav
2. DD “Kulski štofovi”, Fabrika vunenih tkanina DTD Vrbas-Bezdan
Kula
3. MDD “NIT” Novosadska industrija tekstila DTD Novi Sad-Savino Selo
Novi Sad
4. Ites “Lola Ribar” AD Odžaci DTD Bečej-Bogojevo
5. Akotex AD Ada Tisa
6. “TVB” DOO Zrenjanin Stari Begej
7. DD “Planteks” Plandište DTD Banatska Palanka-Novi Bečej
8. AD “Begej” Preduzeće za proizvodnju i promet Begej
šešira ZRENJANIN
9. AD “Kluz” Novi Bečej DTD Banatska Palanka-Novi Bečej
Analizirani su sledeći parametri: HPK (hemijska potrošnja kiseonika), BPK (biološka potrošnja
kiseonika), N (azot), P (fosfor), SM (suspendovane materije) i metali (bakar, cink, hrom, nikl,
olovo, kadmijum). U tabeli 2 date su metode analize ispitivanih parametara.
Pored ovih merenja korišteni su i podaci iz katastra zagađivača koji je u vlasništvu JVP „Vode
Vojvodine“ Novi Sad.
Tabela 2. Prikaz ispitivanih parametara i metoda analize
Ispitivani parametar Jed. mere Oznaka metode
Suspendovane materije mg/l SM 2540 D
HPK mgO2/l SRPS ISO 6060:1994
BPK5 mg O2/l H1.002
Ukupan neorganski azot mgN/l H1.011
Ukupan fosfor mgP/l SRPS EN ISO 6878:2008
Metali (bakar, cink, hrom, nikl) µg/l EPA 7000B; EPA 7010
REZULTATI
U vreme kada su ove industrije radile, tretman otpadnih voda je bio na veoma niskom nivou.
Ispuštanje otpadnih voda je uglavnom bilo nakon samo primarnog tretmana.
Ukupna količina otpadnih voda koje potiču iz tekstilne industrije a koje se ulivaju u kanale
hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav iznosi oko 900 m3/dan. Ovo je znatna količina, naročito ako
se ima u vidu da se ove otpadne vode ispuštaju u kanale hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav, koji
su sporotekući vodotoci sa malom količinom vode, naročito u letnjem periodu. Cilj održivog
upravljanja vodama je smanjenje zagađenja na izvoru, a jedan od načina je i putem smanjenja
količine ispuštene otpadne vode.
Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje
[3] za otpadne vode koje potiču iz tekstilne industrije su definisane granične vrednosti na mestu ispuštanja
otpadne vode u recipijent za 30 parametara. U periodu kada su ove industrije radile, a još nije bila usvojena
uredba o graničnim vrednostima emisije, u otpadnim vodama nisu analizirani svi ovi parametri.
Prosečne koncentracije hemijske potrošnje kiseonika su više od propisane u 63% slučajeva, a
biološke potrošnje kiseonika u 88% slučajeva. Ukupan azot je premašen u 25%, a fosfor u 65%
192
slučajeva. Koncentracije hroma su veće od dozvoljenih u 25% merenja.

Na osnovu podataka o količinama ispuštenih otpadnih voda i emitovanih srednjih koncentracija
dobijenih u periodu 2006-2016. godine, izračunata su opterećenja otpadnih voda. U tabeli 3 su
prikazana ukupna opterećenja, tj. količina zagađenja koja potiče od tekstilne industrije na teritoriji
AP Vojvodine.
Tabela 3. Prosečno opterećenje otpadnih voda tekstilne industrije
količina vode (m3/dan) 900
HPK (kg/dan) 280
BPK (kg/dan) 76
azot (kg/dan) 10
fosfor (kg/dan) 0,1
suspendovane metarije (kg/dan) 63
hrom (kg/dan) 0,17
Količina emitovanog zagađenja iz otpadnih voda se može smanjiti primenom sirovina i pomoćnih
materijala koji sadrže manje zagađujućih materija (ukoliko je to moguće), primenom regeneracije
supstanci preradom osnovnog rastvora, optimizacijom tehnika i primenom savremenih tehnologija
proizvodnje, uvođenjem recirkulacionih i „bezvodnih“ tehnologija kao i izvođenjem sanacionih
radova na izvorima zagađenja.
ZAKLJUČAK
Trenutno stanje u našoj zemlji, što se tiče tekstilne industrije, je takvo da najveći broj industrija
ne radi. U vreme kada su radili, otpadne vode su uglavnom ispuštane bez odgovarajućih tretmana.
Recipijenti su sporotekući vodotoci hidrosistema DTD, sa malom moći samoprečišćavanja.
Emitovano zagađenje se nagomilavalo u vodotocima dugim nizom godina. Ukupna količina
otpadnih voda tekstilne industrije je iznosila 900 m3/dan. Usklađenost sa graničnim vrednostima
emisije, u vreme kada su ove industrije radile, je na niskom nivou. Procenat usklađenosti se kreće od
10-75%. U ispitivanom periodu nije bilo merenja toksičnosti ovih otpadnih voda, a što je propisano
uredbom i što bi trebalo ubuduće meriti, kaoi sve ostale parametre propisane uredbom. Podaci o
toksičnosti će zapravo pokazati kakav je rizik ispuštanja ovih otpadnih voda u vodotoke. Da bi
se dobila potpuna slika o proceni uticaja ispuštanja otpadnih voda u vodotoke, potrebno je pored
podataka o monitoringu otpadnih voda svih zagađivača lociranih na nekom vodotoku, uzeti u obzir i
podatke o monitoringu samih vodotoka u koje se oni ulivaju i utvrditi njihovu prihvatnu moć.
ZAHVALNICA
Zahvalnost dugujemo Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (TR37004).
LITERATURA
1. Dalmacija, B., Bečelić-Tomin, M., Maletić, S. (2014) Kontrola prečišćavanja otpadnih
voda, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Novi Sad.
2. Reference Document on BAT for the Textiles Industry, July 2003.
3. Dalmacija, B. (2011) Granične vrednosti emisije za vode, Univerzitet u Novom Sadu,
Prirodno matematički fakultet, Novi Sad.
4. Uredba o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za
njihovo dostizanje, Službeni glasnik RS, broj 1/2016.
193
HELIOSEC – SISTEM ZA KOLEKCIJU OTPADNE VODE NAKON

PRIMENE SREDSTAVA ZA ZAŠTITU BILJA
HELIOSEC – SYSTEM FOR COLLECTION OF EFFLUENT WATER

AFTER USE OF CROP PROTECTION PRODUCTS
Miroslav Ivanović
Apstrakt:
Evropsko udruženje proizvođača sredstava za zaštitu bilja (ECPA), zajedno sa svojim partnerima,
pokrenulo je 2005. godine program po nazivom TOPPS (Train Operators to Promote best
management Practices and Sustainability) ili Obučiti operatere za promovisanje najboljih
postupaka upravljanja i održivosti.
Da bi se obezbedio dobar kvalitet vode, potrebno je pre svega obratiti pažnju na tačkaste izvore
zagađenja, koji su odgoorni za preko 50% kontaminacije voda sa sredstvima za zastitu bilja.
Jedan od najčešćih tačkastih izvora kontaminacije voda jeste zaostala otpadna voda koja sadrži
ostatke sredstava za zaštitu bilja nakon njihove primene.
Na poljoprivrednom imanju se zagađenom otpadnom vodom od sredstava za zaštitu bilja može
upravljati na različite načine. Upravljačkim sistemima za biološko prečišćavanje otpadnih voda,
kao što su fitobakterije ili biofilter koji koristi mikrobiološke procese razgradnje da se izvrpi
degradacija hemijskih ostataka. Biobed smeša, koja se u većini slučajeva sastoji od lokalnog
zemljišta pomešanog sa organskom materijom, može se ponovo uvesti u polja kada u toj smeši
nema preostalih hemikalija na štetnom nivou.
Sistemi za hemijsko prečišćavanje otpadnih voda, koje sadrže sredstva za zaštitu bilja, koriste
osmotske procese za izdvajanje štetnih hemikalija. Dobijeni koncentrovani otpad odlaže se kao
opasni otpad.
Sistemi za fizičko prečišćavanje otpadnih voda, koriste procese evaporacije, odnosno isparavanja,
da razdvoje hemikalije od otpadnih voda. Suvi ostatak se prikuplja i odlaže kao opasni otpad.
Svaki od ovih procesa ima svoje prednosti i mane. Na primer, ako biosmeša ne uspe da razgradi
hemijski otpad u koji je ubačena, to će imati za posledicu veliku količinu zagađenog zemljišta koji
je neophodno odložiti. Sistemi za prečišćavanje otpadnih voda putem osmoze povećavaju rizik po
bezbednost ljudi zbog povećane interakcije ljudi sa otpadnim vodama. Sistemi koji se zasnivaju
na isparavanju pokazali su se kao jednostavni, efikasni i bezbedni za korišćenje, ukoliko se njima
pravilno upravlja, to jest ako su zaštićeni od spoljašnjih uticaja kao što je kiša, kao i ako se
posmatrači ili divlje životinje spreče da ne oštete konstrukciju i izazovu curenje.
Abstract:
In 2005, the European Crop Protection Association (ECPA) and its partners initiated the TOPPS
(Train Operators to Promote best management Practices and Sustainability) project for the
prevention of point source contamination of surface and groundwater bodies by Plant Protection
Products (PPPs).
To ensure water quality, first of all point source contamination should be prevented. Point sources
are reported to be responsible for over 50% of all water contamination by PPPs. The main point
sources at the farm are PPP spills, left-over spray mixtures and waste water from rinsing sprayers
and the nozzles after spraying.
Effluent containing pesticide residues can be managed by on-farm effluent management systems
such as the Heliosec, Syngenta’s practical solution for sustainable, on-farm management of
effluent containing pesticide residues. It manages effluent by using a natural process, evaporation.
194
Heliosec consists of a double-walled, polyethylene tank that is protected by an iron grid. A liner is
placed inside the tank to contain effluent poured into it. The tank is covered by a transparent roof
that accelerates evaporation by the action of sunlight. The whole Heliosec construction is placed
on a concrete, levelled surface that is 10 to 15 cm thick and extended to each side of the Heliosec
by 0.5 m. A measurement tool is placed in the center of the tank. This limits how much effluent
enters the tank.
A dry residue remains in the liner after evaporation by sun and wind. The liner is then carefully
folded and stored in a sealed, plastic bag for safe disposal of the dry residue.
HELIOSEC - PRAKTIČNO REŠENJE KOJE KORISTI PRIRODAN PROCES

Heliosec je praktično rešenje koje je razvila kompanija Syngenta Crop Protection za održivo
upravljanje otpadnim vodama koje sadrže ostatke pesticida. Heliosec-om se upravlja otpadnim
vodama korišćenjem prirodnog procesa, isparavanja. Uređaj se sastoji od gvozdenog rama koji
štiti konstrukciju, i rezervoara od polietilena sa dvostrukim zidovima, koji omogućava skupljanje
otpadnih voda u oblozi smeštenoj unutar rezervoara. Rezervoar je pokriven providnom plastičnom
pokrivkom koja stvara bolje uslove za isparavanje vode. Omogućeno je i strujanje vazduha, koje
takođe pospešuje isparavanje. U sredinu rezervoara nalazi se skala preko koje se prati količina
otpaden tečnosti u rezervoaru. Nakon isparavanje, suvi ostatak ostaje u oblozi. Ova se obloga
pažljivo savija i skladišti u vreću, koja se propisno obeležava i predaje kompaniji za odlaganje
opasnog otpada.
Brzina isparavanje zavisi od klimatskih uslova, pre svega od temperature i dužine zračenja sunca
na mestu gde je postavljena konstrukcija Heliosec-a. Zato se ona postavlja na otvorena mesta,
dostupna suncu, pa i vetru, većim delom dana. Rezervoar se postavlja na betonsku podlogu
debljine 10-15 cm, sa 0,5 m širine od ivice konstrukcije. Na jednom mestu se može postaviti do 3
rezervoara.
Heliosec omogućava upravljanje i malim i velikim zapreminama zagađenih otpadnih voda. Postoje
dve veličine rezervoara za otpadne vode, dimezija 3 x 2 m, kapaciteta oko 2500 litara vode, i 2 x 2
m, kapaciteta oko 1600 litara. Sistem se pokazao kao veoma efikasan i jednostavan u upravljanju
otpadnim vodama koje sadrže proizvode za zaštitu bilja. Na farmi je lako postaviti Heliosec, za
postavljanje sistema potrebne su dve osobe, a u proseku su potrebna oko dva do tri sata da se cela
konstrukcija montira.
Ovaj sistem se postavlja na sigurnom mestu, udaljeno od vodenh površina, puteva, prostora
za gajenje životinja. Mesto pripreme prskalica, gde se one pune, koje je obično i mesto gde se
prskalice ispiraju i peru spolja nakon rada u primeni sedstava za zaštitu bilja, najčešće je mesto
gde se postavlja Heliosec.
Rezervoar Helioseca-a može se lako povezati sa područjima za pripremu rastvora i punjenje
prskalice na farmi, sa mogućnosti direktnog ulivanja otpadnih voda u rezervoar. Heliosec nije
zahtevan po pitanju održavanja. Menja se samo unutrašnja obloga od polietilena u kojoj se
zadržava suvi ostatak nakon isparavanja vode.
195
O S O K A – OTPADNA VODA IZ STOČARSKIH OBJEKATA
OSOKA – WASTE WATER FROM LIVESTOCK BUILDINGS
Aleksandar Radojičić, Mirko Maksimović
Tečna faza stajskog đubriva naziva se osoka i može biti zagađivač životne sredine ukoliko se
tehnički i tehnološki ne kontroliše i onemogućava infiltracija u подземнe водe. Zagađenje vode
je kontaminacija vodenih sistema putem direktnog ili indirektnog ispuštanja različitih materija u
vodu,bez adekvatnog tretmana za njihovo uklanjanje.Treba posebno naglasiti da u Zemlji nema
mnogo pitke vode , prema nekim naučnicima ima je do 3 % .
Велико загађење podzemnih ili površinskih водeних токова нутријентима потиче са сточних
фарми. Сточарске фарме веома често одлажу osoku у природне депресије, земљане базене,
лагуне. Оvi objekti немају заштитни слој, па штетне материје лако продиру у ambijent životne
sredine.
U zavisnosti od načina držanja domaćih životinja razlikujemo i određene vrste stajnjaka i drugog
otpada :
1. Tečni stajnjak koji se dobija “ tehnologijom rešetkastog poda ” sastoji se od
izmeta,mokraće,upotrebljene tehničke vode i vode koja se koristi za napajanje,ostataka
hrane i dr.
2. Kod životinja koje se drže “ na prostirci ” dobija se mešavina izmeta,mokraće,prostirke,
ostataka hrane i dr.
Tako dobijeni tečni stajnjak treba pravilno skladištiti,tretirati i upotrebiti.
Čvrsti stajnjak bogat prostirkom se slaže na gomile .Tokom perioda lagerovanja pod uticajem
atmosferskih padavina dolazi do ceđenja vode bogate nutrijentima i tako se izdvaja osoka.
Osoka se najčešće odlaže u neadekvatne objekte ,bez ikakve obrade, i ona odlazi u podzemne
vodene akvifere ili preko odvodnih kanala sliva se u reke. Takođe, visoko koncentrovani tečni
stajnjak često se nestručno iznosi cisternama na poljoprivredno zemljište gde se raspršuje i odatle
lako prodire u podzemne vodotokove.
Da bi se sprečila ova situacija, osoka se mora čuvati u za to predviđene objekte - bazene a može
se iskoristiti kao izuzetan energetski izvor za proizvodnju biogasa.Mali broj stočnih farmi ima
odgovarajuća postrojenja za prihvatanje,čuvanje i eksplotaciju osoke , a neznatan broj poseduje
opremu za proizvodnju biogasa.
Objekti za tečno đubrivo su najčešće napravljeni od armiranog vodonepropustljivog betona
sa cementnom glazurom, ograđeni žičanom mrežom i opremljeni odgovarajućim mešačima i
aeratorima za homogenizaciju (mešanje). Ovi objekti grade se uz farmu, na udaljenosti od nekoliko
metara do nekoliko desetina metara, u zavisnosti od konfiguracije terena, potreba i mogućnosti
pristupa mehanizacije za izđubravanje (utovarivači, prikolice, cisterne i dr.).
Važno je znati, koliko životinje mogu proizvesti tečnog stajnjaka u toku jednog dana. Na osnovu
tog podatka i broja životinja, kao i na osnovu broja dana predviđenog za skladištenje, izračunava
se kapacitet tih objekata.To praktično iznosi 120-180 dana, jer se mora uskladiti sa agrotehničkim
zahtevima u pogledu najpovoljnijeg momenta za iznošenje tečnog stajnjaka na poljoprivredno
zemljište.
Po pravilu, njihova gradnja iziskuje značajna sredstva, zbog čega je neophodno dobro projektovati
kapacitete koji se grade u skladu sa važećom zakonskom regulativom.
U većini zemalja resorna ministarstva subvencionišu izgradnju tih objekata, u većem ili manjem
procentu. Neophodno je takođe nabaviti i odgovarajuću opremu i mehanizaciju za iznošenje osoke
na njivu. Za tečni stajnjak, neophodni su mešači i aeratori, kao i pumpe za ispumpavanje stajnjaka
196
u cisterne, čiji kapacitet zavisi od potreba. Savremene cisterne opremljene su odgovarajućim

aplikatorima koji osoku ubrizgavaju u površinski sloj zemlje na dubini 5–10 cm.
.
Kada se urin izluči iz tela domaćih životinja razlažu ga mikroorganizmi i pri tome se oslobađa amonijak.
Stvoreni amonijak lako isparava i zato su potrebne mere njegove konzervacije.
Sastav osoke je sledeći: 98 % vode, 0,8 % organske materije, 0,22 % N , 0,01 % P2O5 i 0,45 % K20.
Dodavanjem određene količine prirodnog minerala Zeolita u objektima gde se gaje domaće
životinje izuzetno se smanjuje gubitak hranljivih elemenata iz tečnog đubriva i umanjuje prisustvo
otrovnih gasova i neprijatnih mirisa.
Na taj način su gubici azota minimalni, a efekti đubrenja su maksimalni. U nekim zemljama
zakonom je regulisan i vremenski okvir za iznošenje tečnog stajnjaka – doba godine i potrebe
biljaka za prihranom tečnog stajnjaka, odnosno đubriva sa većim ili manjim sadržajem azota,
fosfora ili kalijuma i dr. Korist od pravilnog skladištenja osoke je velika: sprečava se zagađenje
okoline i vodotokova i postižu maksimalni efekti korišćenja tečnog stajnjaka na njivama.
Pravilno skladištena i tretirana osoka je najjeftinije i najbolje prirodno bogatstvo za postizanje
visokih prinosa u voćarstvu, povrtarstvu i ratarstvu . Osoka je najvažniji deo stajnjaka jer se baš u
njoj nalazi najviše azota i kalijuma.
Novčane kazne za ispuštanje tečnog đubriva iznad dozvoljenih granica su veoma niske u odnosu
na troškove održavanja postrojenja, a kazne za nepoštovanje propisa se skoro ne primenjuju.
Biološke mere i prirodni minerali su najefikasniji, jer su bazirani na prirodnim zakonitostima i
aktivnostima živih bića. Zahvaljujući aktivnostima članova biocenoze, a naročito radu biljaka i
mikroorganizama, vodeni ekosistemi imaju snažnu moć prirodnog samoprečišćavanja. Ta moć se
ogleda u tome što biljke i drugi organizmi relativno brzo eliminišu zagađujuće materije i vraćaju
hemijske odnose u vodi na prirodan nivo. Naravno,biološke mere nisu svemoćne, pa se posledice
velikog zagađivanja, naročito pesticidima,radioaktivnim elementima i teškim metalima koji se
talože na dnu, mogu sprečiti uz korišćenje kompleksa minerala Zeolita i drugih prirodnih minerala.
ZAKLJUČAK
Osoka se može koristiti još za proizvodnju organskih đubriva glistenjaka i komposta.Osoka je
jedan od najvažnijih i najkorisnijih proizvoda za poljoprivredu i ne treba dozvoliti da i dalje bude
otpadni materijal i zagađivač prirode.
LITERATURA:
1. Stručna dokumentacija preduzeća I-Zeolit; 2.Dr.Ilija Komljenović -Opšte Ratarstvo
197
ФАРМАЦЕУТСКИ И КОМУНАЛНИ ОТПАД ПОСМАТРАН СА

АСПЕКТА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈЕ ЗАКОНСКЕ РЕГУЛАТИВЕ
PHARMACEUTICAL AND COMMUNAL WASTE FROM ASPECT

OF IMPLEMENTATION LOW REGULATIVE
Анђелка Грубин
АПСТРАКТ: У седамнаестој години двадесет првог века у Републици Србији, реализација

прикупљања комуналног отпада је на много вишем нивоу, него фармацеутског. У
области комуналног отпада,систем је уређен законском регулативом, која је већим
делом испоштована, а виши степен ефикасности у погледу модернизације,зависи од
разумевања свих чинилаца друштва и различит је у регионалним срединама Србије, сходно
степену развијености и финансијским могућностима. И поред уложених напора да се
систем прикупљања фармацеутског отпада уреди,константно се појављују елементи
стагнације,чиме се паралише планска реализација законске регулативе. Научна и стручна
јавност је у појединим сегментима превазишла оквире законске регулативе, а са друге стране
контрадикторно је,да у појединим срединама нису испоштоване ни елементарне законске
обавезе, да је споро усклађивање између различитих чинилаца система у чему доминантну
улогу свакако има људски фактор. Финансијска криза није кривац за неажурност и
немарност у погледу реализације постављених циљева државне стратегије,утемељене
уставним начелима Републике Србије. Покретачка енергија зависи од људског фактора, а
суштина од мотивације.
ABSTRACT: In seventeenth year of twenty first century in the Republic of Serbia, realizationog
gathering communal waste is on a higher level, than the pharmaceutical waste. In area of communal
waste, system is regulated by low regulative, which is in a bigger part, in order. Higher effectivness
in a view of modernization, depends from understanding of all factors of society and it is different
in regions of Serbia,accor dance to the level of degree development and financial possibilities. In
accordance to the efforts in organization of the system which gathers pharmace utical waste in
order, constantly are appeared elements of stagnation, which paraly zes low regulative realization.
Scientific and professional public is in some segments overcame the tambour of low regulative,
from other side contradictory is that in some regions, elementary low obli gations are not practicaly
determined, accordance is very slow between different fa ctors of the system, where the human
factor has a dominant importance. Financial crisis is not defendant for not dedication to the
job and carelessly, in a view of realization nominated goals of statement strategy, established by
constitutional principles of the Republic of Serbia. Propelling energy depends on human factor,
but essence is in the motivation.
УВОД
Систем прикупљања фармацеутског и комуналног отпада је уређен,сходно потр ебама
грађанства у Републици Србији, законском регулативом. У 2017.г., на снази је „Закон о
управљању отпадом“ ( Сл.гл.РС., бр. 36/2009, 88 / 2010, 14/2016),“ Правилник о управљању
медицинским отпадом“ (Сл.гл.РС,бр. 78/2010), „Закон о комуналним делатностима“ ( Сл. гл.
РС, бр. 88/11, 104/2016), затим „Закон о водама“ ( Сл. гл. РС, бр. 30/2010, 93/2012 и 101/2016
), „Закон о заштити земљишта“ (Сл.гл.РС, бр. 112/2015), “Закон о заштити ваздуха“ ( Сл.
гл. РС, бр. 36/2009 и 10/2013), „Закон о заштити животне средине“ ( Сл.гл.РС, бр. 135/2004,
36/2009,72/2009,43/2011 одлука УС и 14/2016), „ Закон о здравственој заштити“ ( Сл.гл. РС, бр
198
.107/2005,72/2009,88/2010,99/2010,57/2011,119/2012, 45/2013,93/2014,96/2015 и 106/2015),

Национална стратегија управљања отпадом од 2010. 2019.г. ( Сл.гл. РС, бр.29/2010). У
области прикупљања фармацеутског отпада присутни су елементи стагнације, који су узрок
паралисаности система у области планске реализације законске регу лативе.
КОМУНАЛНИ ОТПАД
У различитим окрузима Србије, приступ прикупљању комуналног отпада је другачији.У
већим градовима, углавном су испоштоване здравствено хигијенске и естетске мере,иако
су присутни и примери депонија и сметлишта који нису толико светли ( на периферијама
градова, нпр.). У мањим срединама и руралним по дручјима поред уређених, присутне
су депоније и сметлишта, на којима се кому на лни отпад доставља и без реда смешта,
те као такав представља извор заразе, што је предуслов за нездраву животну средину. У
Новом Саду је „ ЈКП Чистоћа“ веома добро организован систем који се из године у годину
модернизује и прилагођава потребама грађанства.
ФАРМАЦЕУТСКИ ОТПАД
Фармацеутском отпаду је у Србији већа пажња посвећена доношењем „ Закона о
управљању отпадом“ ( Сл.гл.РС,бр. 36/2009), 2009. године, којим су дефиниса не мере
поступања са фармацеутским отпадом,његов пријем од грађанства, ду жности апотека и
осталих чинилаца друштва. Поред добре воље и свих напора да се систем прикупљања
унапреди, осмогоди шњи период је показао да је различит приступ овом питању у окрузима
Србије, по питању поштовања законске регулативе и немогућности договора око начина
финансирања,онемогућио предвиђену реализацију. Степен свести фармацеутске, осталих
стручних јавности и грађанства, по пита њу ажурности и вољности, за прикупљањем
фармацеутског отпада је на високом нивоу, константно се указује на опасности које могу
настати услед неадекватног чувања и складиштења лекова истеклог рока. Министарства и
надлежне структуре су дала/е допринос по питању доношења законске регулативе, очекује
се да изврше координацију, по питању усклађивања њене имплементације у различитим
окрузима Србије.Eдукацијом и чешћим саве товањима би се постигао већи степен
разумевања, те нико не би услед усклађива ња, био подвргнут критичком ставу.
ЗНАЧАЈ НАУЧНЕ СТРУЧНЕ ЈАВНОСТИ

Научна стручна јавност је покретачка снага која даје велики допринос унапређе њу система
у овој области и превазилази оквире законске регулативе, у погледу научног напретка, а с
друге стране суочена је са чињеницама да у појединим сре динама нису испоштоване ни
елементарне законске обавезе, чиме се ствара јаз између научне стручне јавности и јавности
у пракси.
ФАРМАЦЕУТСКИ И КОМУНАЛНИ ОТПАД У СВЕТЛУ ФИНАНСИЈСКЕ КРИЗЕ

Финансијска криза није кривац за неажурност и немарност у погледу реализа ције
постављених циљева државне стратегије, утемељене уставним начелима Републике Србије,
јер ако се пође од начела да је људски живот неприкосновен, предузеће се бар оно што је у
пракси остварљиво.
ЦИЉ
Циљ овог рада је да се компарацијом постојећих резултата у сферама комуна лног и
фармацеутског отпада, подстакне напредак у обема сферама, јер и међу њима постоје
додирне тачке које захтевају уређеност.
199
ЗАКЉУЧАК
Кочиони елементи којима се систем прикупљања фармацеутског и комуналног отпада
паралише, су у непоштовању законске регулативе,политичком димензи онирању ових
области, чиме се онемогућава реализација једноставних послова, делимично и због
незаинтересованости, услед недостатка финансијских сред става, а самим тим и мотивације.
Теорија је моћна, уколико се практично примени, чему може допринети коорди нисано
усклађивање различитих струка, без међусобног понижавања, по још је дном уставном
начелу, што свакако може допринети свеопштем бољитку. Обзиром да су у средствима јавних
информисања, константно присутни тексто ви, који указују на значај органски незагађених
производа, природних ресурса и животне средине, уопште, неопходно је да сви размислимо
о утицају хазардног фармацеутског и инфективног комуналног отпада на окружење, јер се у
данашњем тренутку, креира будућност генерација.
ЛИТЕРАТУРА:
1.„Закон о управљању отпадом“ ( Сл.гл.РС,бр. 36/2009,88/2010,14/2016)
2.„Правилник о управљању медицинским отпадом“ ( Сл.гл.РС, бр.78/2010
3.„Закон о комуналним делатностима“( Сл.гл.РС, бр.88/2011,104/2016)
4.„Закон о водама“ ( Сл.гл.РС, бр. 30/2010,93/2012 и 101/2016),
5.„Закон о заштити земљишта“ ( Сл.гл.РС,бр.112/2015),
6. „Закон о заштити ваздуха“ ( Сл.гл.РС,бр.36/2009 и 10/2013),
7. „Закон о заштити животне средине (Сл.гл.РС,бр.135/2004,36/2009, 72/2009,
43/2011 одлука УС и 14/2016),
8. „Закон о здравственој заштити“ (Сл.гл.РС,бр.107/2005,72/2009,88/2010,99/2010,
57/2011,119/2012,45/2013,93/2014,96/2015 и 106/2015)
9. „Национална стратегија управљања отпадом од 2010. 2019.г.
( Сл.гл.РС,бр. 29/2010).
200
UPRAVLJANJE INFEKTIVNIM
OTPADOM - STANJE, PROBLEMI I PERSPEKTIVE
MANAGMENT OF INFECTIOUS
WASTE - STATE, PROBLEMS AND PROSPECTS
Nikoleta Cesnak, Jelisaveta Vranešević
Apstrakt: Infektivni otpad je deo toka medicinskog otpada i predstavlja otpad koji ima sposobnost
da izazovu infekcije kod ljudi. Postojanje odgovarajućih procedura i metoda za praćenje sistema
koji generišu infektivni medicinski otpad, kao i je od velikog značaja, naročito kada se ima u vidu
da ova vrsta otpada može da izazove čak i epidemije.
Kritične reči: medicinski otpad, infektivni otpad
Abstract: Infectious waste is a fraction of medical waste, and describes waste that has the
possibility of causing infections to humans. Proper procedures and methods to monitor systems
that generate infectious medical waste are of great importance, particularly having in mind that
this waste stream can cause even epidemics.
Keywords: medical waste, infectious waste
UVOD
Upravljanje infektivnim otpadom obavlja se u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom („Sl.
glasnik RS“, broj 36/2009, 88/2010, 14/2016), kao i Pravilnikom o upravljanju medicinskim otpadom
( „Sl. glasnik RS“, broj 78/2010). Prema spomenutom zakonu, kada proizvođač, tj. vlasnik opasnog
medicinskog otpada ( u koji se ubraja i infektivni otpad), proizvodi godišnje više od 200 kg ove vrste
otpada, dužan je da sačini Plan upravljanja otpadom.
Prema Pravilniku o upravljanju medicinskim otpadom, infektivni otpad jeste opasan otpad koji, zbog
patogenosti i broja mikroorganizama, predstavlja rizik po zdravlje ljudi. Takav otpad obuhvata: kulture
i laboratorijski pribor, kao i materijal koji je bio u kontaktu sa zaraženom krvlju, epruvete, špriceve i
igle, Petrijeve šolje, kao i uzorke uzete od pacijenta (izlučevine, urin i ostale telesne tečnosti), i otpad
nasto pri hirurškim zahvatima i obdukcijama, otpad od dijalize idr.[5]. Kao posledica kontakta s
infektivnim optadom moguć je nastanak i širenje infekcija direktnim ili indirektnim putem, npr. kod
pacijenata kod kojih je potvrđena infekcija, poljupcem, polnim odnosom ili preko životinja, potom,
preko prljavih ruku, pasa lutalica, mačaka, komaraca, kao i putem hrane, vazduha, zemljišta, peska,
fecesa i dr. Ovakav otpad, ukoliko se pravilno ne tretira, može da dovede do epidemija i pandemija
kao što su u prošlosti bile epidemije kuge, tifusa i kolere, jer može da sadrži uzročnike različitih
bolesti, poput HIV virusa, toksoplazmu, ešerihiju koli, virus Zapadnog Nila, toksoplazmu gondi, kao
i salmonelu tifi, malariju, potom hepatis B, C, D i G, itd.
Potrebno je imati u vidu da je profesionalna selekcija, orijentacija i usavršavanje zaposlenih od
velikog značaja kada je reč o praćenju nastajanja i zbrinjavanju medicinskog otpada, a posebno
infektivnog otpada i to kroz sistematsko praćenje zdravstvenog stanja zaposlenih koji su u
neposrednom kontaktu s ovom vrstom otpada kroz periodične lekarske preglede, ali i uvođenjem
edukacija u toku rada, kroz prezentacije, razne studije, sajmove, testove provere znanja, kako bi
se na najefikasniji način uticalo da do nastanka zaraza ne dođe, odnosno ukoliko i nastanu da se
njihovo širenje svede na najnižu meru.
Stručna obuka zaposlenih u zdravstvu vrši se od strane stručnjaka zaposlenih u Institutu za javno
zdravlje Srbije ,,Dr Milan Jovanović Batut“ [4].
UPRAVLJANJE INFEKTIVNIM OTPADOM
201
Upravljanje je skup mera kojima se obuhvataju aktivnosti kao što su sakupljanje, razvrstavanje,
pakovanje, obeležavanje, skladištenje, transport, tretman ili bezbedno odlaganje otpada [3].
Postupci kojima se vrši sterilizacija patogenih mikroorganizama i njihovih spora su sterilizacija,
dezinfekcija, spaljivanje i su-spaljivanje.
Sterilizacija se vrši na tempertaturi od 121 - 140 °C i ona potpuno uništava ili odstranjuje
mikroorganizme i njihove spore. Vrši se u posebno konstruisanom loncu zvanom autoklav (slika
1.1.), na pritisku od 1,5 at, u toku vremena od 45 minuta. Takva sterilizacija se naziva vlažnom i
najčešće se koristi ovaj tip sterilizacije. Vrši se vlažnom toplotom, a postoji i suva - vrši se suvom
toplotom, žarenjem (plamenikom i suvim sterilizatorom-suvim vazduhom). Kod suve sterilizacije,
temperatura je 180 °C, a vreme trajanja postupka je 60 minuta i ona ne oštećuje niti izaziva koroziju
predmeta koje steriliše [1].
Postoji i jonska sterilizacija-naziva se još i hladnom sterilizacijom koja se sprovodi na sobnoj
temperaturi, ali se ne obavlja u zdravstvenim ustanovama. Sterilizacija ultraljubičastim zračenjem
oštećuje vid, pa se ne sme koristiti u onim prostorijama gde ljudi borave i rade [1].
Sterilizacija filtriranjem uništava one patogene mikroorganizme i njihove spore koji se nalaze u
otopinama koje se ne smeju izlagati visokim temperaturama, pri čemu mikroorganizmi ostaju na
filtru, dok tečnost prolazi kroz otvore na filtru. Plinska sterilizacija se može vršiti etilenoksidom
koji je vrlo toksičan i u vazduhu eksplozivan, pa se mora njime pažljivo rukovati, odvija se na
temperaturi 45-60 °C u toku 2-4 sata. Može se vršiti i parama formaldehida, nije eksplozivan kao
etilenoksid i manje je toksičan od njega, vrši se na temperaturi od 60-70 °C, u toku 1-3 sata. Kada
se ovaj postupak sprovodi peroksid plazmom, koristi se vodonik-peroksid i visokofrekventna
električna struja, na temperaturi 40 °C, u toku 60 minuta. Pri tome se steriliše oni predmeti koji su
osetljivi na vlagu. Dezinfekcija se vrši raznim dezinfekcionim sredstvima, najčešće je to NaOH. Za
razliku od sterilizacije, dezinfekcija ne uništava korisne mikroorganizme, ali se koristi najčešće za
čišnjenje podova, a možemo govoriti i o dezinfekciji radnih površina. Spaljivanje i su-spaljivanje
se odvijaju u posebno konsutrisanim spalionicama, koje poseduju sisteme za prečišćavanje
otpadnih gasova, sprečavaju oslobađanje raznih polutanata, odnosno emisije u vazduh kao što
su , npr. dioksini i furani. Srbija nema ovu mogućnost, pa otpad najčešće izvozi u Austriju gde se
spaljuje na temperaturi od 850 °C, pa nadalje [1].
Infektivni otpad se odlaže u žute kontejnere (male ili velike) i kese (slika 1.2.). Kontejneri su
napravljeni od PVC materijala (vodonepropusne, paronepropusne, neprobojne za oštre predmete),
sa patentiranim poklopcem koji mora biti propisno zatvoren pri preuzimanju otpada, kako ne bi
došlo do prosipanja oštrih predmeta.
Slika 1.1. Autoklav Slika 1. 2. Kontejner i kese
Ovaj otpad se može odlagati u žute kese otporne na temperaturu sterilizacije od 121°C gde se
odlažu mekši materijali koji ne mogu pocepati kesu, poput iskorišćenih zavoja i vata. Kontejneri
i kese se smeštaju u blizini samog mesta nastanka infektivnog otpada kako ne bi došlo do širenja
infekcija hodnicima zgrade date zdravestvene ustanove gde se kreću pacijenti i drugi zaposleni, u
prostoriji gde postoji lavabo kako bi se odmah održavala i higijena ruku [1].
Svaka greška u razvrstavanju se prijavljuje nadređenom, ne zbog kazne, već zbog opreznosti da
202
se dalje pravilno postupi sa tim otpadom. Kada se kese i kontejneri napune teretom (nikada ne
do kraja), oni se obeležavaju određenom nalepnicom (slika 1.3.), prema određenim propisima.
Nalepnica sadrži: simbol za označavanje otpada, datum nastanka otpada, indeksni broj i naziv
vrste medicinskog otpada prema Katalogu otpada, mesto nastanka otpada (naziv proizvođača),
količina otpada i ime lica koje popunjava nalepnicu. Njena dimenzija mora biti najmanje 50mm x
75mm. Otpad se skladišti i čuva u posebnim prostorijama (slika 1.4.), gde nije velika prohodnost
ljudi, dalje od menze, restorana, zaštićeno od nedozvoljenih upada ljudi, životinja (pasa, mačaka,
ptica, glodara) [5].
Ovakve prostorije su obezbeđene ventilacionim sistemom sa ciljem sprečavanja neprijatnih mirisa.
Higijena podova se vrši najmanje jednom dnevno, pod je napravljen od glatke površine ili pločica,
izbegavaju se parketi, drveni materijali zbog stalnog njihovog čišćenja i kvašenja. Vreme čuvanja
zavisi od temperature prostorije i godišnjih doba. Infektivni otpad se čuva do 8 °C najviše pet
dana. Kada je temperatura između 8-15 °C, čuva se najduže do 72 časa. Zimi se čuva ispod 15 °C,
najduže do 48 časa, a leti najduže do 24 časa. Ukoliko je prostorija klimatizovana, lako se može
manipulisati temperaturom, a time i vremenom čuvanja [5].
Slika 1. 3. Izgled nalepnice za infektivni otpad
Slika 1. 4. Prostorija za skladištenje
Sakupljanje i transport opasnog tereta, razvrstanog, upakovanog i obeleženog vrši se specijalnim

vozilima (slika 1.5.), od proizvođača otpada do operatera postrojenja za tretman otpada u skladu
sa propisima o upravljanju i transportu opasnog otpada. Proizvođač može i sam vršiti tretman
sopstvenog otpada ukoliko za to ima mogućnost, ako nema, brigu o otpadu poverava trećem licu
koje ima dozvolu za sakupljanje i upravljanjem opasnim otpadom sa kojim ima sklopljen ugovor.
Potrebno je da ceo proces kretanja otpada, opasnog i neopasnog bude dokumentovan. Nakon
odlaganja opasnog tereta, kontejneri se čiste, peru, dezinfikuju i vraćaju se proizvođačima, tj.
203
vlasnicima, takođe se čiste i vozila pre i posle transporta opasnog otpada [3].
U drumskom saobraćaju, potrebna je ADR dozvola koja je regulisana prema članu 30. Zakona
o transportu opasnog tereta (“Službeni glasnik RS “, br. 88/2010). Ovu vrstu dozvole izdaje
ministarstvo nadležno za poslove životne sredine. Prevoz tereta se vrši javnim putevima svih
kategorija uz pridržavanje ograničenja, zabrana i obaveza izraženim saobraćajnom signalizacijom.
Specijalnim vozilima se infektivni otpad dalje odvozi do postrojenja za spaljivanje ili konačno
odlaganje [2]. Ovakav otpad se usitnjava posebno konsutrisanim drobilicama (slika 1.6.), za
medicinski otpad kako bi se lakše njime upravljalo i kako bi se lakše prevozio, jer u takvom obliku
zauzima manji prostor, što je od značaja, ako se ima u vidu da i sam transport košta. Drobi se
otpad koji je već sterilisan, tako izdrobljen materijal može poslužiti za proizvodlju predmeta iste
ili slične namene, npr. ponovno korišćenje oštrih predmeta [5].
Mikrobiološka kontrola efikasnosti vrši se jednom mesečno, radi provere smanjenja broja bakterija
u skladu sa posebnim propisima. [5]
Slika 1.5. Vozilo za transport otpada Slika 1.6. Drobilica
PROBLEMI
Ukoliko se tretman otpada ne sprovodi u skladu s propisima, i dođe do prekida u makar jednom
segmentu dugačkog lanca, mogu nastati veliki problemi i dodatni troškovi za njihovo rešavanje,
posebno imajuči u vidu da ova vrsta ostpada ne sme da dospe na komunalne deponije. U Srbiji
nema dovljnog broja specijalizovanih preduzeća niti adekvatnih vozila za sakupljanje i transport
medicinskog infektivnog otpada, ne postoji ni deponija za odlaganje opasnog otpada, a postojeće
deponije komunalnog otpada nisu pogodne za odlaganje opasnog otpada.
Na žalost, usled lošeg upravljanja infektivnim otpadom, dešava se da infektivni otpad ipak završi
na nekoj od deponija komunalnog otpada, bez da je prethodno na adekvatan način eliminisana
njegova opasnost, odnosno bez da je tretiran na adekvatan način. Takođe, često se može videti da
kese, kako komunalnog, tako i infektivnog otpada završe van kontejnera, gde mogu biti prisutni
razni uzorci pacijenata, bočice krvi, urina, iskorišćeni špricevi i igle. U ovakvim situacijama se ne
može znati da li je pristuni otpad infektivan ili sterilisan, zato je neophodno prema njemu se uvek
odnositi kao da je u pitanju opasan otpad [4].
ZAKLJUČAK
U rešavanju postojećih problema prikupljanja i odlaganja infektivnog otpada značajno može
da pomogne bolja informisanost i edukacija svih lica koja mogu doći u kontakt s ovom vrstom
otpada, kao i lica koja su direktno ili indirektno uključena u postupke njegovog zbrinjavanja,
počev od zdravstveni radnika, ali i korisnika zdravstvenih usluga. Potrebno je imati u vidu da je
za adekvatnu implementaciju zakonskih i podzakonskih akata koji se odnose na uređivanje ove
oblasti, u određenom stepenu zaslužna i motivisnosti svih koji dolaze u kontakt s infektivnim
otpadom, kao i obezbeđivanje odgovarajuće potrebne prateće opreme i uređaja.
204
LITERATURA
1. Dimitrijević-Branković S., Mikrobiologija sa praktikumom za vežbe, udžbenik za
drugi ili treći razred srednje škole, zavod za udžbenike, Beograd, 2008.
2. Dom zdravlja Niš, Kapaciteti doma zdravlja Niš, vozilo za prevoz infektivnog otpada.
3. Zakon o upravljanju otpadom (,,Sl. glasnik RS“, broj 36/2009, 88/2010, 14/2016).
4. Knežević S., Matić B.: Izveštaj o praćenju procesa upravljanja infektivnim medicinskim
otpadom u mreži državnih zdravstvenih ustanova u Republici Srbiji za 2013. godinu –
Regulisani tokovi otpada - ,,Dr Milan Jovanović Batut“, Beograd, 2014.
5. Pravilnik o upravljanju medicinskim otpadom ( ,,Sl. glasnik RS“, broj 78/2010).
205

U ZDRASTVENOM CENTRU STUDENICA KRALJEVO
MEDICAL MANAGEMENT ODPAD

THE HEALTH CENTER STUDENICA KRALJEVO
Danijela Pecarski, Zorka Jugović, Snežana Zečević, Miloš Tucović
Apstrakt: Medicinski odpad se definise kao opasan i neopasan otpad, koji se stvara pri pruzanju
zdrastvenih usluga(dijagnostika, prevencija, lecenje istrazivanje u oblasti humane i veterinarske
medicine ) i regulativom sa osnovom profesionalne prakse, prevencije zaraznih bolesti, zastite
zdravlja ljudi i zivotne sredine
Kljucne reci: Upravljanje odpadom, opasan, neopasan, zastita, zdravlje
Abstract: Medikal waste, whish is made wihile giving health services (dijagnostics, pervention,
medikal treatments and research in the area of human and veterinarian medicine ) , is defined as
damageable and nondamageable together with regulations with the basik of professional practike,
prevention , of diseases , proktetion of human health and the env ironment
Key words: waste management, hazardous, non-hazardous, protection, health
UVOD
Uvođenje jedinstvenog sistema upravljanja medicinskim otpadom u zdravstvenom sektoru u
Republici Srbiji, jedan je od preduslova za uređenje sistema upravljanja medicinskim otpadom
u celini. Unutar radne grupe sačinjene od eminentnih profesionalaca u ovoj oblasti, dogovoreno
je korišćenje Evropskog kataloga otpada koji definiše osnovnu kategorizaciju medicinskog
otpada,kao i stavove u vezi sa segregacijom odnosno razdvajanjem, obeležavanjem i tretmanom
različitih kategorija medicinskog otpada,za primenu u zdravstvenim ustanovama u Srbiji.Takođe,
upravljanje medicinskim otpadom mora biti usaglašeno sa ostalim relevantnim zakonima koji
se odnose na upravljanje otpadom generalno,uticaje na javno zdravlje i životnu sredinu ,kvalitet
vazduha,prevenciju i kontrolu infektivnih bolesti i upavljanje radioaktivnim materijama.
Usvajanjem Predloga zakona o upravljanju otpadom biće učinjen značajan pomak ka usklađivanju
s pravnim nasleđem EU na području upravljanja otpadom,a proces će se nastaviti donošenjem
niza propisa i dokumenata za njegovo sprovođenje Danas, Zdravstveni centar “Studenica” je
moderna ustanova, organizovana po savremenim principima zdravstvene delatnosti i načelima
Zakona o zdravstvenoj zaštiti stanovništva na jedinstvu preventivnih, dijagnostičko - terapijskih
i rehabilitacionih mera. ZC brine o zdravlju ljudi sa područja Kraljeva, a obuhvata ukupno oko
300.000 stanovnika i oko 25.000 izbeglica i raseljenih lica za koje obezbeđuje zdravstvenu zaštitu
MEDICINSKI OTPAD, DEFINICIJE IOSNOVNI POJMOVIO MEDICINSKOM OTPADU

Postoji više definicija medicinskog otpada koje se smatraju prihvatljivim prilikom kategorizacije i
razvrstvanja medicinskog otpada koji nastaje u zdravstvenim ustanovama.
Medicinski otpad se definiše kao: “sav otpad, opasan ili neopasan, koji se generiše pri pružanju zdravstvenih
usluga (dijagnostika, prevencija, lečenje i istraživanja u oblasti humane i veterinarske medicine)”. Drugim
rečima, pod medicinskim otpadom se podrazumeva sav otpad koji nastaje u medicinskim ustanovama
(državnim ili privatnim), medicinskim istraživačkim centrima ili laboratorijama.
To je heterogena mešavina otpada, pri čemu 10–25% čini opasan otpad rizičan po zdravlje ljudi i životnu sredinu.
DEFINICIJA MEDICINSKOG OTPADA

Prema Zakonu o medicinskom otpadu (Predlog zakona o upravljanju otpadom, 2008) medicinski otpad je
206
heterogena mešavina klasičnog smeća (komunalnog otpada), infektivnog, patoanatomskog, farmaceutskog

i laboratorijskog otpada, dezinficijenasa i ambalaže, kao i radioaktivnog i opasnog hemijskog otpada.
To je otpad koji se potpuno ili delimično sastoji od ljudskih ili životinjskih tkiva, krvi i drugih telesnih
tečnosti, ekskreta i sekreta, lekova i drugih farmaceutskih preparata, briseva, tupfera, gaza, zavoja, igala,
skalpela, lanceta i drugih oštrih instrumenata.
Medicinski otpad je i bilo koji drugi otpad koji potiče od medicinske, stomatološke, veterinarske (otpad
nastao prilikom pružanja veterinarskih pregleda ili tretmana), farmaceutske ili slične prakse, istraživanja,
tretmana, zaštite ili uzimanja krvi za transfuzije, a može inficirati osobu koja sa njim dođe u kontakt.
U osnovi, postoje sledeća dva tipa medicinskog otpada:
Neopasni otpad (otpad koji nema karakteristike opasnog otpada i sličan je otpadu koji se stvara u
domaćinstvima)
Opasan otpad (otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija može prouzrokovati
opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi i najmanje ima jednu od opasnih karakteristika utvrđenih
posebnim propisima, uključujući i ambalažu u kojoj je opasan otpad bio ili jeste upakovan).
Ovi tipovi otpada se zatim dalje dele na podvrste, pri čemu se koriste odrednice iz Evropskog kataloga
otpada koji je prihvaćen kao najprikladniji sistem klasifikacije otpada za korišćenje u Republici Srbiji.
KLASIFIKACIJA, KATEGORIZACIJA I GNERISANJE MEDICINSKOG OTPADA

Medicinski otpad se razvstava prema poreklu, karakteru i kategoriji. Prema poreklu medicinski otpad se
određuje indeksnim brojem iz Kataloga otpada i to:
Tabela 1. Određivane indeksnogbroja za medicinski otpad

Indeksni Poreklo
br
18 00 00 Otpadi od zdravstvene zaštite ljudi i životinja i/ili sa tim povezanim istraživanjima (izuzev otpada iz
kuhinja i restorana koji ne dolaze od neposredne zdravstvene zaštite)
18 01 00 Otpadi iz porodilišta, dijagnostike, tretmana ili prevencije bolesti ljudi
18 01 01 Oštri instrumenti (izuzev 18 01 03)
18 01 02 Delovi tela i organi uključujući i kese sa krvlju i krvne produkte (izuzev 18 01 03)
18 01 03 Otpadi čije sakuplanje i odlaganje podleže posebnim zahtevima zbog sprečavanja infekcije
18 01 04 Otpadi čije sakupljanje i odlaganje ne podleže posebnim zahtevima zbog sprečavanja infekcije (zavoji,
gipsevi, posteljina, pelene...)
18 01 06 Hemikalije koje se sastoje ili sadrže opasne supstance
18 01 07 Hemikalije drugačije od navedenih u 18 01 06
18 01 08 Citotoksični i citostatični lekovi
18 01 09 Lekovi drugačiji od navedenih u 18 01 08
18 01 10 Otpadni amalgam iz stomatologije
18 02 00 Otpadi od istraživanja, dijagnostike, tretmana ili prevencije bolesti životinja
18 02 02 Otpadi čije sakupljanje i odlaganje podleže posebnim zahtevima zbog sprečavanja infekcije
18 02 03 Otpadi čije sakupljanje i odlaganje ne podleže posebnim zahtevima zbog sprečavanja infekcije
18 02 06 Hemikalije drugačije od onih navedenih u 18 02 05
18 02 08 Lekovi drugačiji od onih navedenih u 18 02 07
Prema karakteru nakon određenog indeksnog broja, postupcima kojima se utvrđujeu fizičke,
hemijske i biološke osobine otpada određuje se da li otpad poseduje ili ne najmanje jednu opasnu
207
karakteristiku i prema rezultatima ispitivanja dobija karakter – opasan otpad, odnosno nije opasan.
Prema kategoriji utvrđuje se da otpad ima ili nema upotrbnu vrednost.
Prema EU istraživanjima medicinski otpad pri ispravnom rukovanju u zdravstvenim ustanovama
ima sledeću strukturu:
• Otpad sličan komunalnom otpadu 86,8 %
• Potencijalno infektivni otpad 7,3 %
• Radioaktivni otpad 1,4 %
• Hemijski otpad 1,2 %
• Iskoristivi otpad 3,3 %
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (WHO) procena udela medicinskog otpada je sledeća:
• Otpad sličan komunalnom otpadu 85 %
• Potencijalno infektivni otpad 10 %
• Radioaktivni, hemijski i farmaceutski otpad 5%
Otpad iz zdravstvene zaštite koji sadrži dovljan broj virulentnih, patogenih mikroorganizama da se
nakon kontakta sa njim može javiti infektivno oboljenje, smatra se infektivni otpad.
Agencija za zaštitu životne sredine Sjedinjenih Američkih Država (USEPA) smatra infektivni
sledeći medicinski otpad:
Slika 1:Pravilno odložen medicinski otpad
• Pribor za zasejavanje i kultivaciju mikroorganizama,

• Krv, derivate krvi, i produkti krvi,
• Igle, špricevi, pipete, epruvete i laboratorijsko staklo,
• Otpad sa hirurgije i obdukcionih sala,
• Ljudska tkiva, organi, ekskreti i sekreti koji sadrže patogene mikroorganizme,
• Otpad koji nastaje pri hemodijalizi i tranfuziji krvi,
• Otpad iz proizvodnje vakcina i seruma,
• Tkiva, organi i laboratorijske žživotinje korišćeni za eksperimente sa patogenim
mikroorganizmi.
GENERATORI MEDICINKOG OTPADA I PROCENA KOLIČINA I VRSTA PO MESTU

NASTANKA
Ukupna količina medicinskog otpada u svim zdravstvenim ustanovama u Srbiji procenjuje se na
oko 70.000 tona, od čega 9.600 tona predstavlja opasan otpad.
U većini zdravstvenih ustanova ne odvaja se infektivni otpad, upotrebljene igle, tupferi, gaze, infuzioni
sistemi, i sl., od klasičnog smeća, već se sve zajedno baca u plastične korpe ili polietilenske kese.
U većini slučajeva se medicinski otpad odlaže na deponije lošeg kvaliteta bez daljeg tretmana.
Nešto medicinskog otpada se spaljuje korišćenjem starih spalionica, koje i nisu za upotrebu, pa se
tako javljaju problemi vezani za bezbednosne standarde i emisiju gasova.
208
Slika 2: Nehigjensko odlaganje medicinskog otpada

U ukupnoj količini produkovanog medicinskog otpada, prosečno samo 15 % čini opasan otpad,
dok je ostalih 85 % klasičan komunalan otpad. Infektivni otpad čini 2/3 opasnog otpada, a 1/3 čine
sve druge, napred navedene vrste opasnog medicinskog otpada.
Količina medicinskog otpada koja nastaje u nekoj zemlji zavisi od njene ekonomske moći i stepena
razvoja zdravstvene službe. Što je zemlja bogatija, a zdravstvena služba razvijenija, to je i količina
otpada veća. Prema procenama iz 2004. godine u Srbiji nastaje oko 10.000 tona medicinskog
otpada.
Prema podacima EU Tabela2. generisanje medicinskog otpada u funkciji razvijenosti zemlje je
sledeći:
Tabela 2. Generisanje medicinskog otpada u funkciji razvijenosti
Sepen razvijenosti zemlje God.proizvodnja (kg/stanovniku)
Visoko razvijene zemlje
-Ukupno medicinskog otpada 1,1 – 12,0
-Opasan medicinski otpad 0,5 – 5,5
Srednje razvijene zemlje
- Ukupni medicinski otpad 0,8 – 6,0
- Opasan medicinski otpad 0,3 – 0,4
Nerazvijene zemlje
-Ukupan medicinski otpad 0,5 – 3,0
Tokom godina, medicinski otpad je postao ozbiljan problem u razvijenim zenljama. Ali u takvim
zemljama, sa dobro uređenom politikom , problem medicinskog otpada predstavlja uspešno
rešenu regulativu baziranu na brojnim istraživanjima i međunarodnim konvencijama. Jedna od
takvih je i Bazelska konvencija o kontroli prekograničnog kretanja opasnog otpada i njegovog
odlaganja doneta 22.03.1989. godine. Usvajanjem ove konvencije veliki međunarodni zagađivači
su primorani da se pridržavaju zakona.
POSTUPAK SA MEDICINSKIM OTPADOM

Osnovni principi upravljanja medicinskim otpadom su:
• Uspostavljanje procesa razvrstavanja/razdvajanja otpada, u kome se otpad razdvaja prema
različitim načinima prerade i odlaganja i usmerava u pravcu različitih “tokova”;
• Smanjivanje proizvodnje i količine medicinskog otpada;
• Upravljanje otpadom na način kojim se ne ugrožava zdravlje ljudi i životna sredina;
• Organizovanje prerade i odlaganja otpada na najpogodniji način u okviru različitih tokova
otpada;
209
• Priprema ili sanacija neuređenih privremenih ili trajnih skladišta otpada;

• Vođenje evidencije i dokumentacije o aktivnostima u vezi sa upravljanjem medicinskim
otpadom;
• Praćenje pokazatelja u vezi sa razvrstavanjem, odlaganjem i tretmanom otpada;
• Planiranje aktivnosti u vezi sa upravljanjem medicinskim otpadom (izrada plana
upravljanja medicinskim otpadom za svaku zdravstvenu i ustanovu socijalne zaštite i sl.);
• Preduzimanje korektivnih mera u planiranju aktivnosti na godišnjem nivou;
• Obuka zaposlenih za poslove razvrstavanja, obeležavanja, pakovanja, odlaganja i tretmana
medicinskog otpada;
• Motivisanje zaposlenih za efikasno upravljanje medicinskim otpadom;
• Razvoj svesti o upravljanju medicinskim otpadom;
• Multidisciplinarna saradnja u cilju uređivanja sistema upravljanja medicinskim otpadom,
kako na nivou zdravstvene ustanove, tako i na teritoriji administrativnog okruga.
Slika 3.Pravilno skladištenje opasnog medicinskog

otpada
UPRAVLJANJE MEDICINSKIM OTPADOM U ZC ”STUDENICA

Ključni korak u minimizaciji i efikasnosti upravljanja medicinskog otpada je razdvajanje i
identifikacija medicinskog otpada. S obzirom da su cene tretmana i odlaganja opasnog medicinskog
otpada oko 10 puta vće nego za komunalni otpad, sav neopasan otpad treba da bude odvojen i
tretiran kao komunalni otpad. Razdvajanje otpada je obaveza i preporučuje se da se vrši što je
moguće bliže mestu nastanka i mora pratiti skladištenje i transport.
Patološki i infektivni otpad mora biti odvojen. Visoko rizični infektivni
otpad treba odmah da bude autoklaviran, ukoliko je moguće odmah na
izvoru, da bi se smanjio rizik po osoblje i pacijente, pre pakovanja za
tretman i odlaganje. Razdvojeni otpad treba staviti u vreće za jednokratnu
upotrebu zaštićenu od vlage smeštenu u plastične ili metalne kontejnere.
Vreće treba da budu doviljno čvrste da izdrže unutrašnje i spoljašnje
mehaničko oštećenje i treba da budu punjene do nivoa koji omogućava
da se vreća lako i potpuno zatvori. Obojene vreće ili plastične kontejnere
treba upotrebljavati za identifikaciju patološkog i infektivnog otpada i
označiti ih odgovarajućim simbolima. Kontejneri se moraju zatvoriti pre transporta i moraju
biti kompatibilni sa odabranim postupkom tretmana i odlaganja. Ukoliko se upotrebljavaju
vreće za autoklaviranje, one moraju da omoguće prolaz pare i sterilizaciju.
210
Табела 3. Раздвајање медицинског отпада

Kategorija
Opis Tip Spremišta Boje i oznaka Karakteristika
otpada
Infektivni otpad bez
žuta ili crvena
oštrih predmeta, neki Kontejner ili plastična Osigurano protiv
Opasni sa oznakom
lekovi i hemijski vreća u držaču curenja
INFEKTIVNO
otpad
Visoko infektivni žuta sa oznakom Osigurano protiv
Konejner ili plastična
Visoko opasni otpad bez oštrih VISOKO curenja, pogodno za
vreća u držaču
predmeta INFEKTIVNO autoklaviranje
Kutija koja se može
žuta sa oznakom Osigurano protiv
zapečatiti ili plastični
Oštri predmeti Oštri predmeti OŠTRI probijanja i protiv
kontejner u kartonskoj
PREDMETI curenja
kutji
Slično komunalnom
otpadu, nije
Plastična vreća ili
Opšti kontaminiran Crna Nema posebnih zahteva
kontejner
opasnim
materijalima
Najbolji način za utvrđivanje tog parametra je da se proveri prisustvo opasnih supstanci (spisak
opasnih supstanci dat u dodatku I Direktive Evropske unije o opasnim supstancama (67/548/EEC).
Ukoliko otpad ima bilo koje od sledećih svojstava opasnog otpada (od H1 do H14, uz granične
vrednosti koje su prethodno date), smatra se opasnim otpadom
SVRHA
RAZVRSTAVANJE MEDICINSKOG OTPADA
OTPAD:
PATOANATOMSKI OTPAD:
OTPAD:
KOMUNALNI OTPAD:
PREPOZNATLJIVI DELOVI
TELA, PLACENTE, ITD. UOBIČAJENO SMEĆ
UOBIČ SMEĆE,
OTPAD IZ KUHINJE,
ITD.
RECIKLAŽU:
OTPAD ZA RECIKLAŽ
PLASTIKA, PAPIR,
OTPAD:
INFEKTIVNI OTPAD: KARTON, STAKLO, ITD.
OŠTRI
ZAVOJI, TUPFERI, OŠ
PREDMETI, OTPAD SA
DIJALIZE, INFICIRANA
KRV
OTPAD:
OPASNI OTPAD:
RADIOAKTIVNI OTPAD,
FARMACEUTSKA
SREDSTVA, HEMIKALIJE
IDR.
Slika 4.Svrha razvrstavanja medicinskog otpada
H1 eksplozivnost
H2 sposobnost oksidacije supstanci
H3A visoka zapaljivost (temperatura paljenja ispod 21oC)
H3 zapaljivost (temperatura paljenja < 55oC)
H4 iritantanost
H5 štetnost
H6 toksičnost
H7 kancerogenost
H8 korozivnost
211
H9 infektivnost
H10 toksičnost za reproduktivni sistem
H11 mutagenost
H12 supstance i preparati koji u dodiru sa vodom, vazduhom ili kiselinom otpuštaju
otrovne gasove
H13 supstance i preparati koji stvaraju proizvod spiranja koji ima bilo koju od gore
navedenih osobina
H14 ekotoksičnos
INFEKTIVNI MEDICINSKI I FARMACEUTSKI OTPAD

U ovom momentu, sav farmaceutki otpad koji nastaje u zdravstvenim ustanovama i apotekama
u Srbiji tretira se i odlaže kao opasan otpad, a shodno sa važećom zakosnkom regulativom u
Republici Srbiji.
Farmaceutski otpad može da sadrži supstance iz dodatka I Direktive o opasnim supstancama
(67/548/EC), što uključuje i druge opasnosti pored H9 – infektivno.
Slika5: Primeri Infektivnog medicinskog i farmaceutsogi otpada
RADIOAKTIVNI OTPADIZZDRAVSTVENOGSEKTORA
Upravljanje radioaktivnim otpadom u zdravstvu u Republici Srbiji regulisano je Zakonom o
zaštiti od jonizujućih zračenja (Službeni list SRJ, br. 46/96 i Službeni glasnik Republike Srbije, br.
101/2005 – dr. zakon i 85/2005 – dr. zakon).
Ovim zakonom propisuju se:
• mere zaštite zdravlja ljudi i životne sredine od štetnog dejstva jonizujućih zračenja u
proizvodnji, prometu i korišćenju izvora jonizujućih zračenja,
• mere sigurnosti pri korišćenju nuklearne energije i
• nadzor nad sprovođenjem tih mera i odgovornost za štetnosti od dejstva jonizujućeg
zračenja.
CITOTOKSIČKI I CITOSTATIČKI OTPAD

Citotoksični i citostatski otpad je jedna od kategorija medicinskog otpada.Ovoj kategoriji pripada
svaki farmaceutski proizvod koji ima jedno ili više opasnih svojstava – toksično, kancerogeno,
toksično po reprodukciju, mutageno.
PATOANATOMSKI OTPAD
Ovaj otpad se sastoji od prepoznatljivih delova tela, organa ili tkiva
NEOPASAN MEDICINSKI OTPAD

Neopasan medicinski otpad koji potiče iz zdravstvenih ustanova obično podrazumeva otpad koji
ne predstavlja posebnu opasnost prilikom rukovanja ili odlaganja.
212
Slika 6.
TRANSPORT MEDICINSKOG OTPADA
Republika Srbija je potpisnica ADR sporazuma -Evropski sporazum o transportu opasne robe
u međunarodnom drumskom saobraćaju. Na osnovu tog sporazuma donet je i nacrt Zakona o
upravljanju otpadom gde u čl.28.se navodi da prevoznici otpada moraju da postupaju u skladu sa
odredbama ADR uredbe, da vode evidenciju o transportu otpada, čl. 35. regulisano je koje uslove
treba da ispuni vozilo za transport otpada, dok čl.45. i 46. reguliše dokumentaciju o kretanju
otpadа.
REDOSLED AKTIVNOSTI VEZANIH ZAIMPLEMENTACIJU SISTEMA ZATRETMAN

MEDICINSKOG OTPADA U ZC
• analiza stanja u ustanovi
• uspostavljanje tima za upravljanje otpadom i izrada obavezne politike rada iz oblasti
otpada
• izrada Pravilnika za upravljanje otpadom
• izrada Pravilnika o sakupljanju i tretmanu otpadnih materija
• uvđenje procedura u radu sa med. otpadom
• uvođenje mera otpada pri radu sa med. otpadom
• evidencija odlaganja sa infektivnim med. otpadom
• sprovođenje obuke zaposlenih
• implementacija sistema
• revizija sistema
• unapređenje ukoliko je to neophodno
U Zdravstvenom centru uvedena je obaveza
• razdvajanja inf. med. otpada od ostalih kategorija otpada u dnevnom radu i obezbeđivanja
tretmana istog do pretvaranja u komunalni, bezopasni otpad.
• uveden je jedinstven sistem obeležavanja i pakovanja inf. med. otpada prema preporukama
Nacionalnog vodiča za bezbedno upravljanje med. otpadom.
Medicinski otpad u ZC ma gde nastao odlaže se na mestu stvaranja. Osoblje koje odlaže otpad
proverava da li su kese i kontejneri za inf. otpad adekvatno postavljeni na mestu gde se otpad stvara.
Uloga zdravstvenih radnika je i u proveri da li su po obavljenom prikupljanju, kese, kontejneri
čvrsto zatvoreni, puni do 2/3 njihove zapremine.Upakovan otpad obeležava se deklaracijom na
koju se upisuje mesto nastajanja otpada, datum,potpis osobe koja pounjava deklaraciju. Inf. med.
otpad skuplja se svakodnevno i svakodnevno se odnosi na privremeno skladište,gde ostaje do
momenta predaje centralnom mestu tretmana.Lokacija skladištenja otpada je posebno određena za
to namenjenim prostorijama,bez mogućnosti širenja mirisa.Osoblje zaposleno u sektoru logistike
ne sme da ispravlja greške nastale tokom razdvajanja otpada po vrstama premeštanjem predmeta
iz jedne kese ili kontejnera u drugi.Pune kese i kontejneri menjaju se novim praznim.
Jedan od administrativnih okruga gde je predviđen i urađen projekat za tehničku podršku u
upravljanju medicinskim otpadom je i Šumadijski okrug. CMT-centralno mesto za tretman
medicinskog otpada je Opšta bolnica u Kraljevu, a LMT-lokalno mesto za transport medicinskog
otpada Zdravstveni centar Studenica.
Zdpavstveni centar “Studenica“ obezbedio je odgovarajući prostor u objektu sa uređenom
213
infrastrukturom i odgovarajućim sanitarno-higjenskim i higjensko-tehničkim normama.

Medicinski otpad u Z.C. počeo je sa prikupljanjem i tretmanom od 09.02.2009. godine.
ZAKLJUČAK
Primena bezbednog upravljanja med. otpadom u svakodnevnom radu pre svega zdravsvenih
ustanova,a potom i svih ustanova u kojima se pruža zdravstvena zaštita omogućuje:
• razvoj svesti o upravljanju med. otpadom
• povećanu bezbednost u radu zaposlenih
• bezbednost korisnika zdravstvene zaštite
• smanjen rizik od širennja zaraznih bolesti
• smanjenu količinu med. otpada
• unapređenje životne sredine
• multidisciplinarnost i partnerski odnos proizvođača med. otpada, lokalne samouprave i
ekološkog sektora
Krajnji cilj je doprinos zaštiti i unapređenju zdravlja celokupne populacije,kao i zaštita i očuvanje
životne sredine.
Osnovno pravo svakog čoveka je na nezagađenu prirodu, bistre reke i potoke, čist vazduh i zdravu
hranu. Da bi ovaj osnovni princip bio ostvaren potrebno je usvojiti Zakon o upravljanju otpadom ,
gde su kaznene mere pooštrene ne samo u novčanom smislu. Nepoštovanje pravila i ugrožavanje
zdralja kako zdravstvenih radnika , tako i građana ubuduće će biti tretirano kao krivično delo
prema nacrtu navedenog Zakona.
LITERATURA
[1] Jugović Z,Pecarski D, Ekološki inženjering, VZSŠSS Visan ,Beograd
[2] Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, Bezbedno upravljanje medicinskim otpadom -
Nacionalni vodič dobre prakse, Beograd 2009.
[3] www.ta-hcw.rs - Projekat “Technical Assistance for Treatment of Healthcare Waste in
Serbia”, COWI i Eurohealth group
[4] Zakon o upravljanju otpadom Službeni glasnik RS, broj 36/2009 i 88/2010.
[5] Pravilnik o upravljanju medicinskim otpadom, Službeni glasnik RS, br. 78/2010.
[6] Tanasković M., Medicinski otpad, , Gradski zavod za zaštitu zdravlja, Beograd. 2007
[7] Upravljanje medicinskim otpadom, Priručnik za učenike medicinskih škola,Beograd,
septembar 2012,
[8] WHO, Technical Guidelines on the Transport of Infectious Waste UN 3291, 2008 (Draft).
214
УПРАВЉАЊЕ ФАРМАЦЕУТСКИМ ОTПАДОМ
PHARMACEUTICAL WASTE MANAGEMENT
Меланија Илић, Данијела Пецарски
Апстракт: Значај правилног поступања са фармацеутским отпадом и лековима са

истеклим роком трајања, као врстом опасног отпада, нагло расте последњих година због
појаве све већих количина неупотребљених лекова различитог квалитативног састава, који
у себи садрже различите опасне материје као што су тешки метали, токсична и органска
једињења чија дејства могу бити токсична, мутагена, тератогена и канцерогена.
ФАРМАЦЕУТСКИ ОТПАД
Фармацеутски отпад подразумева лекове са истеклим роком трајања, неупотребљиве лекове
и примарну амбалажу у коју су такви лекови упаковани. И инструменти који су коришћени
у примени или припреми лекова за употребу такође се сматрају фармацеутским отпадом.
Фармацеутски отпад производе различити произвођачи отпада, укључујући апотеке, као и
друге здравствене установе. Фармацеутски отпад настаје и у ветеринарском сектору, као
и код грађана у кућним апотекама. У зависности од произвођача отпада, фармацеутски
отпад се различито класификује. Отпад који производе здравствене установе, укључујући
апотеке, класификује се као медицински отпад, отпад који производи ветеринарски
сектор се класификује као ветеринарски отпад, а фармацеутски отпад који производе
грађани класификује се као комунални отпад. Такође, Европски каталог отпада (ЕКО)
и њему идентичан Каталог отпада Републике Србије (КОРС) разликује цитотоксични
отпад и цитостатски фармацеутски отпад. Узимајући све то у обзир, може се представити
класификација фармацеутског отпада (где звездица (*) означава да се отпад класификује као
опасан):
18 01 08* - цитотоксични и цитостатски отпад из хумане медицине
18 01 09 - остали фармацеутски отпад из хумане медицине
18 02 07* - цитотоксични и цитостатски отпад из ветеринарске медицине
18 02 08 - остали фармацеутски отпад из ветеринарске медицине
20 01 31* - цитотоксични и цитостатски отпад из домаћинстава
20 01 32 - остали фармацеутски отпад из домаћинстава
Наведене шифре морају се користити у извештајима о производњи отпада, који се подносе
Агенцији за заштиту животне средине Републике Србије од стране свих правних лица
генератора отпада, једном годишње.
ЗАКОНСКЕ ОДРЕДБЕ
Законске одредбе које се односе на рад апотека у области руковања и складиштења
фармацеутског отпада, пре свега су прописане чланом 56. Закона о управљању отпадом
(„Службени гласник РС“) и Правилником о управљању медицинским отпадом („Службени
гласник РС“ бр.78/2010). Други важећи прописи обухватају Закон о контролисаним
психоактивним супстанцама („Службени гласник РС“ бр.99/2010) и Закон о безбедности
и заштити здравља на раду („Службени гласник РС“ бр.101/2005). Неке од специфичних
обавеза генератора фармацеутског отпада прописаних овим одредбама су следеће:
-- Фармацеутски отпад мора се третирати као опасан отпад;
-- Фармацеутски отпад подразумева и примарну амбалажу, која јесте или је била у
додиру са фармацеутским производом, као и све инструменте и опрему који су
215
коришћени за примену фармацеутских производа;

-- Апотеке су у обавези да бесплатно прихвате неупотребљиве лекове од грађана;
-- Апотеке морају да чувају евиденцију о свим количинама фармацеутског отпада;
-- У свакој апотеци обавезно је да се обезбеди црвени контејнер, како би се омогућило
прикупљање неупотребљивих лекова од грађана;
-- Обавештење да апотека бесплатно преузима неупотребљење лекове од грађана треба
да буде истакнуто на видном месту у апотеци;
-- Фармацеутски отпад треба да се сакупља у црвене контејнере;
-- Инфективни отпад (нпр. коришћене игле за давање инсулина) треба да се сакупља
у жуте контејнере;
-- Цитотоксични отпад би требало да се сакупља у љубичасте контејнере;
-- Психоактивне контролисане супстанце морају да се чувају у металном, закључаном
ормару;
-- Фармацеутски отпад мора да се чува у простору одвојеном од места чувања
употребљивих фармацеутских производа;
-- Запослени морају да примењују процедуре и личну заштитну опрему при поступању
са фрамацеутским отпадом;
-- Апотеке морају да израде План о управљању отпадом, уколико производе више од
200 килограма опасног отпада и(ли) више од 100 тона неопасног отпада годишње, и
морају да га доставе Министарству здравља на одобрење;
-- Апотеке морају да именују лице одговорно за управљање отпадом у апотеци.
АСПЕКТИ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ЈАВНОГ ЗДРАВЉА

Када се неупотребљиви лекови баце у смеће или у канализацију, фармацеутска једињења
се испуштају у животну средину и завршавају у подземним водама, језерима и рекама,
одакле их апсорбују биљке, животиње и људи. Чак ни модерни погони за третман отпадних
вода и производње воде за пиће нису у могућности да уклоне фармацеутске супстанце из
канализационих, подземних и површинских вода. Самим тим, фармацеутски производи се
не срећу само у подземним водама, већ и у води из чесме у многим градовима у Европи.
Ефекти и степен дејства ефеката ових фармацеутских производа који се у траговима срећу
у животној средини, као и у води за пиће, које они испољавају на животну средину, биљке,
водене организме и здравље људи још увек су непознати, али су истраживања у овој области
показала да је вероватно да ће доћи до испољавања негативног дејства на водене и копнене
организме. Тако су уочени неки од нежељених ефеката као што су оштећење бубрега и шкрга
код риба, смањење плодности дивљих животиња и вишеструка резистенција на различите
врсте антибиотика код микроорганизама присутних у погонима за прераду отпадних вода.
Такође, са становишта јавног здравља и безбедности, одлагање употребљених лекова кроз
ток комуналног отпада, где могу да га пронађу и поједу деца и животиње, или одакле
их бескрупулозне особе могу извадити и продати на црном тржишту, сматра се лошом
и нежељеном праксом. Пријављени су случајеви тровања лековима који су последица
неправилног управљања фармацеутским отпадом. Чак и када отпад коначно доспе на
депонију, неупотребљени лекови могу да се излуче у земљиште. Употребљене игле за давање
одређених лекова представљају такође додатни ризик по здравље и безбедност, посебно за
лице која се баве сакупљањем отпада.
Имајући у виду ризике које представљају фармацеутски производи у животној средини,
правилно управљање фармацеутским отпадом је од изузетног значаја, а најбезбеднији начин
да грађани одложе ову врсту отпада је да га предају фармацеутима, чиме се обезбеђује даљи
транспорт до овлашћеног погона за третман или одлагање.
216
ПРЕВЕНЦИЈА СТВАРАЊА ОТПАДА

Најбољи начин да се управља отпадом је да се спречи његов настанак. За превенцију настанка фармацеутског
отпада, апотеке имају на располагању неколико техника за управљање фармацеутским производима.
Како би се на најмању могућу меру свела могућност да фармацеутским производима истекне

рок трајања, потребно је да се прво издају они лекови који имају најкраћи рок трајања, што
захтева правилно управљање залихама лекова у апотеци.
Сарадња међу апотекама и огранцима апотека, као и међу фармацеутима и другим
здравственим радницима такође може да смањи количину фармацеутског отпада насталог
због истека рока трајања. Апотеке којима недостају одређени лекови би могле да се обрате
другим апотекама који имају те лекове на залихама, са скраћеним роком трајања.
Уговори са добављачима представљају још један начин за управљање фармацеутским
производима, како би се избегло да они постану фармацеутски отпад. Апотеке могу да
уговоре да ће производи којима је значајно смањен рок трајања вратити добављачу, у замену
за производе са дужим роком трајања.
ПРЕУЗИМАЊЕ ЛЕКОВА СА ИСТЕКЛИМ РОКОМ ТРАЈАЊА ОД ГРАЂАНА

У складу са важећом и предложеном законском регулативом, апотеке су обавезне да преузму
фармацеутски отпад, бесплатно, од грађана. Законска регулатива наводи да су апотеке
обавезне да обезбеде контејнер за те сврхе.
Из тренутно важећег Правилника о управљању медицинским отпадом може се закључити
да би грађани требало да имају приступ таквом контејнеру и да би требало да могу да
одложе нежељене лекове непосредно у тај контејнер, без учешћа запослених у апотеци. То
није пожељно решење, због тога што би грађани могли да одлажу разне врсте супстанци
у тај контејнер, што би могло да доведе до ситуације у којој се у истом контејнеру налазе
некомпатибилне супстанце. То би могло да доведе до пожара или реакција у којима долази
до других нежељених појава, као што је ослобађање отровних испарења. На срећу, важећи
Правилник о управљању медицинским отпадом је формулисан тако да оставља места
тумачењу. Правилник наводи да ће контејнер бити постављен на јасно обележеном месту
у апотеци, те да ће бити доступан за одлагање лекова са истеклим роком. Међутим, није
наведено да контејнер мора да буде доступан грађанима, тако да би се могло тумачити да ће
контејнер бити доступан за одлагање само запосленима у апотеци. Приликом прихватања
фармацеутског отпада од грађана, запослени у апотеци који прима отпад има задатак да
утврди природу тог отпада и да га одложи у одговарајући контејнер или кесу. Детаљи о
пацијенту који предаје отпад неће се регистровати, али ће се регистровати врста отпада и
количине отпада које су предате, јер ће апотеке морати да подносе извештаје о количинама
фармацеутског отпада преузетог од грађана Агенцији за заштиту животне средине Републике
Србије (СЕПА) на годишњем нивоу.
217
РАЗВРСТАВАЊЕ ФАРМАЦЕУТСКОГ ОТПАДА

Разлог за разврставање отпада је да се олакша правилан транспорт, третман и одлагање
сваке врсте отпада. С обзиром да већина фармацеутског отпада, са изузетком фармацеутског
отпада који не представља ризик по јавно здравље или животну околину, мора да се спали
на високој температури, захтеви за разврставање фармацеутског отпада су ограничени и
већина фармацеутског отпада може да се одложи у исти контејнер. Ипак постоје одређени
изузеци, а то су:
-- Сопствени фармацеутски отпад из апотеке и отпад преузет од грађана

Иако то није неопходно када се има у виду даље управљање
отпадом, фармацеутски отпад који се произведе у апотеци,
као што су лекови којима је истекао рок трајања, мора да
се раздвоји од отпада који је прикупљен од грађана. Главни
разлог за овакву праксу је законска регулатива. За отпад
настао у апотеци апотеке су одговорне и морају да организују
и плате сакупљање, транспорт и одлагање свог отпада преко
оператера који за ову врсту послова имају дозволу. Неопходно
је доставити и одвојене извештаје Агенцији за заштиту животне средине из КОРС-а.
-- Течни фармацеутски отпад
Специфични захтеви за транспорт течног отпада примењују се само на „слободне течности“.
У већини случајева, течни фармацеутски отпас не мора да се сматра слободном течношћу,
јер је реч о малим количинама течности које су упаковане у бочице или ампуле. Течни отпад
у таквом паковању се третира као чврсти отпад.
-- Фармацеутски отпад који не представља ризик за јавно здравље и животну
околину
Иако се и даље сматрају фармацеутским отпадом, фармацеутски производи којима је истекао
рок трајања или који из било ког другог разлога више нису употребљиви, а који не садрже
активну супстанцу не морају да се третирају као опасан отпад и могу се одлагати заједно са
комуналним отпадом или у канализацију.
Амбалажа
Примарна амбалажа, амбалажа која јесте или је била у додиру са фармацеутским
производима, сматра се фармацеутски отпадом, све док садржи сам фармацеутски производ
са истеклим роком трајања, и као таква се разврстава и третира.
Контролисане психоактивне супстанце
Контролисане психоактивне супстанце, као што су морфијум, метадон, кодеин и неке
врсте седатива и анестетика, захтевају посебно управљање пре транспорта и одлагања. Ове
супстанце морају да се чувају закључане и требало би да се чувају у металним ормарима са
безбедоносним бравама, чиме се спречава приступ неовлашћеним лицима.
Цитотоксичне и цитостатске супстанце
Цитотоксични и цитостатски лекови садрже токсичне супстанце са канцерогеним, мутагеним
или тератогеним својствима, те се класификују као опасан отпад. Морају да буду одвојене
од свих других врста фармацеутских производа, одложене у љубичасте контејнере.
Живе вакцине
Живе вакцине, као што су вакцине против рубеле, малих богиња, полиомијелитиса и
беснила, сматрају се фармацеутским или инфективним отпадом. Живе вакцине којима је
истекао рок трајања или које су из других разлога неупотребљиве, раздвајају се у жути
контејнер и аутоклавирају пре даљег одвајања.
218
СКЛАДИШТЕЊЕ ФАРМАЦЕУТСКОГ ОТПАДА
Kontejner za oštre predmete sa odobrenjem UN

Након разврставања фармацеутског отпада, отпад мора да се чува до тренутка сакупљања.
Време складиштења може да се креће од неколико дана до неколико месеци. На основу
одредби закона којим се регулише управљање отпадом, није дозвољено чување фармацеутског
отпада у апотеци дуже од 12 месеци.
Начини чувања фармацеутског отпада:
-- одвојено од употребљивих лекова
-- цитотоксични и цитостатски отпад се складишти одвојено од осталог фармацеутског отпада
-- контролисане психоактивне супстанце се чувају под кључем
-- некомпатибилне супстанце морају да се чувају одвојено једне од других
-- складиште треба да буде добро проветравано и обезбеђено
-- складишта се морају одржавати чистим, сувим и без влаге
СМАЊЕЊЕ РИЗИКА ПРИ РУКОВАЊУ ФАРМАЦЕУТСКИМ ОТПАДОМ

У највећем броју случајева, отпад којим ће се руковати неће бити значајно различит од
употребљивих лекова, посебно уколико је отпад којим се рукује настао у самој апотеци.
У том случају, отпад је познат и вероватно је да ће се налазити у оригиналној амбалажи.
Руковање овим отпадом ће подразумевати скидање кутија са полица и уклањање
секундарне амбалаже, како би се смањила количина фармацеутског отпада који се одлаже,
чиме се смањују и трошкови одлагања. Ризици који се доводе у везу са овим процесом су
минимални, иако је могуће да се јави блага иритација коже руку уколико се рукује великим
бројем паковања.
Приликом руковања отпадом који су предали грађани, ризици ће и даље бити мали, али је
могуће да ће у изузетним случајевима отпад садржати непознате супстанце, оштре предмете,
оштећену амбалажу и слично, што ће представљати већи ризик него употребљиви лекови
који су уредно упаковани у блистер паковања и картонске кутије.
При руковању фармацеутским отпадом препоручује се употреба личне заштитне опреме (ЛЗО).
Врста ЛЗО која се користи ће зависити од процене ризика. Као што је претходно објашњено,
ови ризици могу да се крећу у опсегу од ниских до умерених. У случају складиштења већих
количина у централним складиштима, ризици могу да буду још нешто већи.
САКУПЉАЊЕ И ТРАНСПОРТ ФАРМАЦЕУТСКОГ ОТПАДА
219
Фармацеутски отпад ће, у регуларним временским интервалима, из апотеке сакупљати

лиценцирано предузеће које се бави сакупљањем опасног отпада (које се често назива
оператер). Будући да је апотекама дозвољено да отпад чувају највише 12 месеци, минимална
учесталост сакупљања биће једном годишње, али се препоручује да то буде најмање једном
у шест месеци. За апотеке са ограниченим капацитетом за складиштење, можда ће бити
потребно чешће сакупљање, мада ће то вероватно донети додатне трошкове. Апотеке ће можда
желети да се одлуче за чешће сакупљање када је реч о цитостатичком и(ли) цитотоксичном
отпаду, али и у том случају треба рачунати на веће трошкове. Цитостатички и цитотоксични
отпад могу легално да се чувају у дужем временском периоду (до 12 месеци), под условом
да се користи правилно одабрана амбалажа и да је она херметички затворена и правилно
чувана. За сакупљање фармацеутског отпада, апотеке ће склопити уговор са лиценцираним
Оператером. Kада апотеке предају свој фармацеутски отпад оператеру, тај отпад треба да
прати Документ о кретању опасног отпада (који се често назива и отпремница за отпад).
Tранспорт фармацеутског отпада мора да буде документован у складу са одредбама Закона
о управљању отпадом.
Pревозник отпада дужан је да:
Превози отпад у складу са својом дозволом и свим одредбама из специјалних прописа о
транспорту.
-- Чува документацију о свим кретањима отпада
Сваки транспорт опасног отпада (укључујући фармацеутски отпад који мора да се третира
као опасни отпад) мора да прати Документ о кретању опасног отпада.
Сваки транспорт опасног отпада мора да буде претходно најављен министарству надлежном
за послове заштите животне средине најмање три дана унапред. Произвођач отпада мора да
чува примерке свих докумената o кретању опасног отпада до даљњег.
Упаковани отпадни материјал се обично транспортује затвореним камионима. У таквим
случајевима, од кључног је значаја поштовати правила о компатибилности отпадних
материјала у комбинованом терету, јер чак и најмање цурење некомпатибилних отпадних
материјала може да доведе до пожара на возилу или, у најгорем случају, експлозије.Опасан
отпад подлеже и прописима који су различити од прописа којима се регулишу опасни терети,
и сасвим је могуће да ће бити неопходно испунити и захтеве који се односе на опасан отпад и
захтеве из ADR-а. Уколико отпад прелази међународне границе, неопходно је да се поштују
и правила за прекогранични пренос отпада. Документ о кретању опасног отпада испуњава
захтеве из прописа о отпаду, али не и захтеве за подацима који су неопходни за Отпремницу
за опасни терет (DGN, енг. Dangerous Goods Note) која представља захтев из прописа којим
се регулише транспорт опасних терета (ADR).
ОБРАЗОВАЊЕ ПАЦИЈЕНАТА И СВЕСТ ЈАВНОСТИ

Како би се успешно представила могућност и потреба да грађани предају своје лекове са
истеклим роком трајања апотекама, потребно је да се јавност обавести о томе да је то и
могуће, и пожељно. Ову тему би требало уврстити у рутинско образовање пацијената и
у материјале за подизање свести јавности, које ће користити апотеке. Уз то, требало би
користити и стандардни дизајн за постере за излоге и обавештења која ће апотеке поставити
како би обавестиле јавност да је могуће бесплатно предати неупотребљиве лекове.
Приликом издавања лекова, без обзира да ли је то на лекарски рецепт или не, апотеке би
требало да обавесте пацијенте да не треба да узимају лекове након истека рока трајања. Уз
то би требало да обавесте пацијенте да, у случају да лековима истекне рок трајања, или
да се терапија прекине или заврши пре него што су употребљене све дозе лека, лекови са
истеклим роком трајања или преостали лекови не смеју да се одлажу у канализацију или
контејнере са комуналним отпадом, већ да се могу вратити апотеци на правилно одлагање
220
које штити животну средину. Пацијентима треба саветовати да враћају неупотребљиве или
нежељене лекове у оригиналној примарној (унутрашњој) амбалажи.
Већина апотека продаје, осим лекова, и друге производе као што су козметички, производи
за личну хигијену, као и дијететски суплементи. Клијенти који купују овакве производе
треба да буду обавештени да ови производи нису фармацеутски производи и да не морају
да се враћају у апотеку када им истекне рок трајања или из било ког другог разлога постану
неупотребљиви.
ЗАКЉУЧАК
Годишње се скупи 460.000 тона опасног отпада, у који се убраја и медицински, а из
здравствених установа у Београду у истом периоду уклони се 2.314 тона медицинског
отпада. У Србији не постоји спалионица фармацеутског отпада, па су многе установе дужне
да плаћају велики своте новца да би медикаменте са истеклим роком трајања или оне који
су повучени из промета извезле и уништиле у иностранству.
Један број здравствених установа, апотека, произвођача лекова и фармацеутских кућа
има велики проблем са нагомиланим залихама медикамената и потрошног материјала
добијених из хуманитарне помоћи протеклих деценија. Истовремено, залихе се гомилају
и у становима грађана, који набављају лекове „за не дај Боже”, а онда их када истекне рок
бацају у канализацију, контејнере, на ђубришта не размишљајући о последицама. Дешава
се да неки људи медикаменте бацају у котлове и да их спаљују заједно са угљем и дрвима,
што представља атак на здравље људи и животну средину, јер се мешањем пластичне масе
бочица са угљем емитују канцерогене материје у ваздух.
Од укупног медицинског отпада само 20 % представља опасан отпад (радиоактивни, заразни),
док је преосталих 80% неопасан, међутим, неадекватним одлагањем и разврставањем може
да постане опасан отпад.
У Србији, за сада, не постоји решење за фармацеутски отпад, па исти завршава на депонији
или у канализацији, те директно у животној средини, што представља неизбежан ризик по
здравље људи. Адекватно збрињавање подразумева спаљивање на високим температурама,
међутим, због недостатка материјалних средстава у пракси се слабо примењује. Чини
се да ће проблем фармацеутског отпада бити решен у наредном периоду јер је у оквиру
дугорочног циља (2015. – 2019.) Министарства животне средине и просторног планирања
предвиђена изградња инсинератора за који је одређена локација и обезбеђена средства.
- Закон о лековима и медицинским средствима („Службени гласник РС 30/2010“)
Закона о управљању отпадом („Службени гласник РС“) Правилник о управљању
медицинским отпадом („Службени гласник РС“ бр.78/2010).
- Закон о контролисаним психоактивним супстанцама („Службени гласник РС“ бр.99/2010)
- Закон о безбедности и заштити здравља на раду („Службени гласник РС“ бр.101/2005)
- Препоруке за управљање фармацеутским отпадом; (Препорукe су начињене од стране
Конзорцијума компаније COWI и Euro Health Group у сарадњи са Фармацеутским
факултетом и Фармацеутском комором Републике Србије); Новембар 2013. године
221
LEKOVI IZLUČENI IZ LJUDSKOG ORGANIZMA KAO

ZNAČAJAN IZVOR ZAGAĐENJA VODA
DRUGS EXTRACTED FROM THE HUMAN BODY

AS A SIGNIFACION SOURCE OF WATER POLLUTION
Ivana Vapa
Apstrakt: Stalni porast broja stanovnika, produžetak ljudskog veka i promene starosne strukture
populacije dovode do potrebe za povećanjem proizvodnje i sinteze novih lekova, kao i za
povećanjem potrošnje vode.
Dok se problem zbrinjavanja farmaceutskog otpada može regulisati i rešiti u bolničkim
ustanovama, fabrikama lekova i kućnim apotekama, ostaje nerešeno pitanje otpada koji nastaje
usled konzumacije lekova. Lekovi pronalaze svoj put do vode prolazeći prvenstveno kroz telo
potrošača, kao nenamernog ali neminovnog zagađivača, obavljanjem fizioloških potreba. Ovaj
način zagađenja je jedan od najznačajnijih, jer je direktno povezan sa upotrebom lekova zarad
postizanja i održavanja zdravlja čime se najveće količine proizvedenih lekova iskoriste, ali i
postanu otpad.
Ovaj rad elaborira procese neprekidnog dospevanja lekova u vodotokove eliminacijom iz ljudskog
organizma, zagađenja vode lekovima i njihovim metabolitima. Razmatra i moguće mere prevencije
i redukcije stvaranja ove vrste otpada povećanjem resorpcije, solubilizacije, bioraspoloživosti i
biorazgradivosti lekova primenom novih tehnologija, zelene hemije i zelene farmacije.
Ključne reči: farmaceutski otpad, zagađenje voda, izlučivanje lekova, mere prevencije, zelena
hemija
UVOD
Lekovi predstavljaju veliku i raznoliku grupu jedinjenja dizajniranih sa ciljem da spreče, zaleče i
izleče bolesti i unapređuju zdravlje i već dugo se primenjuju u značajnim količinama širom sveta.
Postali su neizostavni deo modernog vremena, omogućavajući visok kvalitet života i produženje
životnog veka [1]. Međutim, poslednjih godina su privukli pažnju svetske javnosti kao važna
grupa novih zagađivača životne sredine [2-8].
Stalni porast broja stanovnika, povećanje dužine trajanja ljudskog veka, sve veći broj starog
stanovništva, dovode do sve veće upotrebe lekova bilo onih koji se prepisuju na recept ili se mogu
kupiti u slobodnoj prodaji uz stalno otkriće i proizvodnju novih, a zbog isteka zaštićenih patenata
lekova omogućena je proizvodnja i upotreba velikog broja generičkih proizvoda. S druge strane
eksponencijalni rast čovečanstva paralelno prati i eksponencijalni rast potrošnje vode [4,6].
Rezultati ispitivanja i razvoj analitičkih tehnika doveli su do prave ekspanzije informacija o
prisustvu ogromnog broja ovih hemikalija u vodi od kojih neke dokazano dospevaju u podzemne
vode i izvore. Mnoge studije su potvrdile prisustvo lekova u vodi za piće u opsegu od nano- do
mikrograma po litru [7-10].
OPŠTI DEO
Brojni su načini na koje lekovi pronalaze put do vodotokova, ali sam čovek kao konzument
predstavlja najvećeg zagađivača. Lekovi su sveprisutni u otpadnim vodama gde dospevaju pre
svega iz ljudskog urina i fecesa, a manjim delom zbog nepropisnog odlaganja. Aktivni sastojci
lekova od neiskorišćenih tableta ili onih kojima je istekao rok upotrebe i koji završe u smeću
ili kanalizaciji, kao i bolnički otpad koji nađe put do vodotokova, zanemarljiv je u poređenju sa
zagađenjem koje nastaje usled same upotrebe lekova [1,4,11].
222
Nakon primene, farmaceutski aktivna supstanca leka podleže metaboličkim procesima u organizmu.
Značajan deo polaznog jedinjenja se izlučuje u kanalizaciju u nemetabolisanom obliku ili u obliku
(aktivnog ili neaktivnog) metabolita ili kao konjugat oba i odlazi u sisteme za prečišćavanje
otpadnih voda. Prečišćena voda se ispušta u vodotokove ili se koristi za navodnjavanje, a nastali
čvrst otpad se upotrebljava u poljoprivredi kao đubrivo ili se odlaže na deponije [1,4]. Na ovaj
način, metaboliti i izlučevine tela i otpadne vode predstavljaju glavni put dospevanja lekova
u životnu sredinu. Iako se otpadne vode tretiraju pre ulaska u vodovod, većina postrojenja za
prečišćavanje nemaju odgovarajuću tehnologiju filtriranja za uklanjanje opasnih ostataka lekova
iz otpadnih voda [12].
Pojava lekova u životnoj sredini dovodi do različitih neodgovorenih pitanja u vezi sa njihovom
biološkom aktivnošću na floru, faunu i ljude. Generalno, vrlo malo se zna o dugoročnim efektima
i ponašanju farmaceutskih ostataka u vodenoj sredini, a pogotovo u podzemnim vodama [4,13]. U
fazama ispitivanja leka, pažnja se obraća na uzajamno dejstvo organizma i leka (farmakokinetika
i farmakodinamika), kao i na metabolizam, ali postavlja se pitanje kako životna sredina utiče
na lekove, njihove metabolite i smeše, kao i obrnuto. Transformacijom polaznog farmaceutski
aktivnog jedinjenja usled metabolizma, hemijskih i/ili bioloških reakcija ili kao rezultat tretmana
i drugih prirodnih procesa može doći do niza degradacija ili stvaranja konjugata i potpuno novih
jedinjenja sa novim osobinama koja mogu imati manju ili veću ekotoksičnost u odnosu na
jedinjenje iz kojeg su nastali. Vrlo malo se zna o putevima degradacije lekova u vodenoj sredini,
kao i o njihovoj ekotoksičnosti [12].
U tom vrlo složenom koktelu aktivnih supstanci koje se nađu zajedno, lekovi interreaguju jedni
sa drugima, ali i sa bakterijama i sa vodom kao osnovnim elementom životne sredine. Takođe,
nije poznato da li kombinacija lekova koji dele zajednički mehanizam delovanja ispoljavaju
sinergističke toksične efekte [14].
Lekovi su dizajnirani da održe koncentraciju aktivne supstance i kvalitet na dugom putu od
proizvođača do bolnica, apoteka i pacijenta, a ponekad i unutar ljudskog tela. Ta ista stabilnost,
nažalost, sprečava mnoge lekove da se degradiraju u životnij sredini [6].
Mnogi lekovi ostvaruju dejstvo pri niskim fiziološkim dozama (mg/kg), ali neki dostižu terapijsko
dejstvo već u koncentracijama od ng/kg [15].
Rezistencija na antibiotike, hemijska perzistentnost i sinergistički efekti različitih farmaceutskih
jedinjenja su sve izraženiji [7].
Određeni lekovi, naročito preparati estrogena, imaju visok bioakumulacijski potencijal koji može
imati negativan uticaj na hormonski status i reproduktivne karakteristike.
Pored toga, antibiotici prisutni u vodi čak i u tragovima doprinose stvaranju bakterijske rezistencije,
što dovodi do povećane hospitalizacije, kao i povećanja troškova lečenja.
Transformacijom lekova u vodenoj sredini mogu nastati potpuno nove vrste zagađivača koji su
perzistentni, bioaktivni, biokumulativni i sa štetnim efektima [16,17].
Prisustvo lekova u vodama koje su deo životne sredine, posebno u vodi za piće kao i u vodi
koja predstavlja sirovinu za proizvodnju pijaće vode, treba smatrati bitnom temom u pogledu
bezbednosti zdravlja ljudi [18].
Mnoge studije su kvantifikovale lekove u različitim uzorcima voda u prirodi koji pripadaju
brojnim terapijskim klasama uključujući antibiotike, antimikotike, antidepresive, beta-blokatore,
NSAIL (nesteroidne antiinflamatorne lekove), hormone, antilipidemike, antineoplastike.
Nepotpuno uklanjanje ovih jedinjenja u toku tretmana u postrojenjima za prečišćavanje otpadnih
voda identifikovan je kao glavni put za uvođenje ovih jedinjenja u vodenu sredinu (reke, jezera,
priobalne vode) [1-5].
U ispitivanim uzorcima vode prikupljenih sa 25 lokacija na području gradova Novi Sad,
Zrenjanin, Obrenovac, Bečej i Vrbas u severnom delu Srbije, potvrđeno je prisustvo 47 od 81
ispitivanih lekova. Ispitivani lekovi su izabrani na osnovu učestalosti primene. Detektovane
223
su najveće koncentracije ibuprofena od 20,1 µg/l, 10,11-epoksikarbamazepina od 16,2 µg/l,

2-hidroksikarbamazepina od 15,9 µg/l i acetaminofena od 15,7 µg/l u uzorcima komunalnih
otpadnih voda, dok je najmanje prisustvo lekova bilo u vodama namenjenim za snabdevanje
vodom za piće. U povećanim koncentracijama detektovani su i lekovi koji se najčešće propisuju
ili koji su perzistentni: diklofenak, kodein, valsartan u širokom rasponu od nekoliko ng/L do više
od 1 µg/L. Rezultati su utvrdili prisustvo salicilne kiseline u 41.67%, karbamazepina u 36.11%,
propranolola i irbesartana u 30.56% uzoraka vode. Ovo je prva sveobuhvatna studija za procenu
prisustva farmaceutika i njihovih metabolita u uzorcima vode u Srbiji [4].
Na teritoriji Katalonije u Španiji ispitivano je prisustvo i sudbina 43 farmaceutska jedinjenja u
dvogodišnjoj studiji u kojoj je učestvovalo osam kampanja za sakupljanje i analizu uzoraka voda iz te
oblasti. Dobijeni rezultati pokazuju prisustvo 32 od 43 ispitivana leka u koncentracijama u opsegu od
nekoliko ng/L do nekoliko µg/L. Analiza uzoraka mulja pokazala je prisustvo 21 leka u koncentracijama
do 100 ng/g mulja. Ciljna jedinjenja su pokazala veoma različite stope uklanjanja bez logičnog obrasca
ponašanja, čak i ako pripadaju istoj terapijskoj grupi lekova. Iako sistemi za tretman otpadnih voda
ispunjavaju regulatorne zahteve, samo su delimično efikasni u uklanjanju farmaceutskih jedinjenja [1].
Čak i mineralna voda i voda iz česme predstavljaju značajne izvore (približno 100 ng/L) ibuprofena,
naproksena, propilparabena i butilparabena na teritoriji Valensije [19].
Sprovedene su i sveobuhvatne studije na teritoriji Grčke za veliki broj lekova i proizvoda za
ličnu higijenu (n ˃ 55) prisutnih u različitim uzorcima vode. Dobijene koncentracije su u rasponu
od 7,1 do 15,320 ng/L u pritokama i od 30 do 9965 ng/L u otpadnim vodama. Analgetici/
antiinflamatorni lekovi, psihijatrijski lekovi, psihomotorni stimulansi, beta-blokatori i antibiotici
su najčešće detektovani i u vodama iz kanalizacije koje ulaze u sisteme za prečišćavanje i u
vodama koje iz njih izlaze kao prečišćene. Dokazano je da je efikasnost uklanjanja specifična
za svako jedinjenje i varira između različitih terapijskih grupa lekova, kao i unutar svake
grupe što ukazuje na to da većina postrojenja za tretman otpadnih voda ne može efikasno
da ukloni najveći deo farmaceutskih jedinjenja. Koncentracije ispitivanih lekova pokazaju i
kontradiktorne sezonske varijacije u odnosu na njihovu potrošnju i terapeutsku upotrebu tokom
godine. U skladu sa podacima o proceni rizika za zaštitu životne sredine na teritoriji Grčke,
diklofenak, furosemid, ciprofloksacin i trimetoprim predstavljaju potencijalnu opasnost po
vodene ekosisteme i stoga treba da budu uključeni u ciljne kampanje za redovni monitoring
kako bi se obezbedile dodatne informacije o mogućim rizicima [5].
U istraživanju koje je sprovedeno u 13 gradova u Kini detektovano je 17 lekova u 89% uzoraka vode
za piće, od kojih je većina (92%) izmerena u koncentracijama < 50 ng/L. Kofein (24.4-564 ng/L),
metronidazol (1.8-19.3 ng/L), salicilna kiselina (16.6-41.2 ng/L), klofibrična kiselina (1.2-3.3
ng/L), karbamazepin (1.3-6.7 ng/L) i dimetridazol (6.9-14.7 ng/L) pronađeni su u ≥ 20% uzoraka
vode za piće. Grad Guangdžou i gradovi u okolini reke Jangce smatraju se žarištima kontaminacije
lekovima. U toj oblasti od 17 detektovanih farmaceutika dimetridazol, tiamfenikol, sulfametazin
i klaritromicin predstavljaju veoma visok faktor rizika naročito za trudnice i decu. Takođe, velika
je kontaminacija voda u svim većim gradovima Kine zbog velike gustine stanovništva naročito u
Pekingu, Tjencinu i Šangaju [20,21].
U Nemačkoj su sprovedena brojna istraživanja za određivanje prisusva najviše propisivanog
leka za lečenje dijabetesa tipa II - metformina. Ljudski organizam ne metaboliše metformin i
iz organizma se izlučuje u nepromenjenom obliku. Rezultati pokazuju prisustvo metformina u
svakom uzorku vode, uključujući i vodu iz česme, u koncentracijama koje prelaze nivo bezbednosti
životne sredine za 50%, predložene od strane međunarodne komisije za sliv reke Rajne [16].
Takođe, obimna istraživanja za metformin su rađena i u Americi i dokazano je da prevelika
koncentracija metformina prisutna u vodi uzrokuje feminizaciju mužjaka riba i smanjenje plodnosti
ženki. Rezultati pokazuju da metformin deluje kao endokrini disruptor pri ekološki relevantnim
koncentracijama [17].
224
Što se tiče poređenja objavljenih studija sprovedenih u različitim delovima sveta, dobijeni rezultati za prisustvo
lekova u vodama su generalno u sličnom opsegu bez značajnih varijacija. U nekim slučajevima su zabeležene
razlike što je verovatno uzrokovano varijabilnošću u geografskoj potrošnji, sezonskoj upotrebi pojedinih
lekova, klimatskim uslovima, efikasnosti sistema za tretman voda i različitim strategijama uzorkovanja koje su
primenjivane u svakoj studiji [1,4,5].
Iako se zna da je sadašnji nivo kontaminacije vode lekovima u rasponu od nekoliko desetina do nekoliko stotina
ng/l (a neka jedinjenja na određenim lokacijama dostižu koncentracije u mikrogramima po litru L) što potvrđuju
mnogobrojne studije rađene širom sveta, ne postoji način da se proceni i sazna sa kolikom se izloženosti ljudi
zapravo suočavaju.
Ove koncentracije se generalno smatraju suviše niskim da bi predstavljale akutnu opasnost za ljude, međutim
još uvek nije poznato kako ostaci lekova i njihovih metabolita i smeše deluju. Ljudi piju zagađenu vodu, tuširaju
se kontaminiranom vodom, kuvaju i pripremaju hranu sa kontaminiranom vodom, tako da postoji permanentna
i dugoročna izloženost malim količinama lekova i njihovim smešama koje nikad nisu ispitivane zajedno u
kombinaciji [4,12].
Ljudi nisu jedina bića koja su pogođena usled kontaminacije voda farmaceuticima. To se negativno odražava na
celokupan ekosistem, naročito vodeni (kome pripadaju i biljke i životinje), ali krug se zatvara jer putem ishrane
čovek je ponovo krajnji konzument zagađujućih materija.
Lekovi ispoljavaju biološke efekate često već pri vrlo niskim koncentracijama i zbog toga se mogu smatrati
potentnim hemijskih kontaminentima koji značajno utiču na kvalit vode uopšte i na mnoge neciljne organizme
u vodenoj sredini, što postaje sve veći problem [12].
U organima riba detektovane su mnoge vrste lekova, a najviše iz grupa za regulisanje povišenog holesterola,
alergije, za lečenje visokog krvnog pritiska, za bipolarne poremećaje, za lečenje depresije i kontraceptivna
sredstva [12]. Smatra se da je prirodna ekskrecija sintetičkog estrogena iz organizma žena usled upotrebe
kontraceptivnih pilula, jedan od vodećih uzroka seksualnih promena kod riba. Mužjaci ribe postaju feminizirane
čim dođu u kontakt sa ovim hemikalijama [22]. Količina estrogena koja je potrebna da izazove feminizaciju
mužjaka riba je veoma mala, što znači da populacija riba dramatično opada nakon izlaganja čak i niskim
koncentrcijama hormona. Pored toga što je kvalitet sperme riba drastično pogoršan, kod nekih vrsta dolazi čak
i do promene pola [23].
Zabrinjavajuća je činjenica da ovakve seksualne promene nisu uočene samo kod riba koje obitavaju u
kontaminiranim vodama, već i u nacionalnim parkovima gde se smatra da je voda čistija i manje zagađena [22].
Seksualne promene nisu zabeležene samo kod riba, već i kod žaba, aligatora, kornjača, prepelica i pacova kod
kojih dolazi do otkazivanja organa i nemogućnosti rasta, pa se sa razlogom može postaviti pitanje kada će i da
li se već dešavaju slični efekti i kod ljudi [22,23].
ZAKLJUČAK
Dosadašnji radovi o ekološkom uticaju lekova ispitali su samo neke od oko 4.000 procenjenih
lekova u upotrebi širom sveta u medicini i poljoprivredi. Neki naučnici tvrde da bi trebalo provoditi
manje vremena za identifikaciju pojedinačnih lekova u životnoj sredini i više vremena posvetiti
pokušavajući da se spreči da lekovi i njihovi metaboliti dospeju u vodotokove, na prvom mestu.
Mora se više razmišljati o preventivnim merama [12].
Niko namerno ne dizajnira supstancu da bude otrovna po čoveka ili životnu sredinu. Postoji samo
nedostatak svesti o tome šta je sve moguće uradi i sprečiti štetu. Treba stimulisati proizvođače
lekova i naučne institucije da proizvodni procesi postanu „zeleniji“ [6].
Zelena ili održiva hemija je pojam koji se odnosi na kreiranje hemijskih proizvoda i procesa
koji smanjuju ili eliminišu upotrebu i proizvodnju štetnih supstanci. Upotrebljavaju se isključivo
hemikalije i hemijski procesi koji nemaju negativne posledice po okolinu. Zelena hemija je visoko
efikasan pristup prevenciji zagađenja jer primenjuje inovativna naučna rešenja u svakodnevnim
situacijama. Primenjena zelena hemija na proizvodnju lekova je Zelena farmacija. Kao oblik
molekularne prevencije zagađenja promoviše se upotreba i proizvodnja sigurnijih i bezopasnih
225
sastojaka i proizvoda, kao i povećanje produktivnosti hemijskih reakcija. Hemikalije koje su

manje opasne za ljudsko zdravlje i životnu sredinu su manje otrovne za živi svet i ekosisteme,
ne zadržavaju se dugo u životnoj sredini i ne bioakumuliraju se u organizmima, sigurnije su za
rukovanje i korištenje [24,25].
U vidu hemijske filozofije, zelena hemija je primenljiva na organsku hemiju, neorgansku hemiju,
biohemiju, analitičku hemiju, fizičku hemiju i farmaciju. Fokus zelene hemije je na industrijskoj
primeni, nezavisno od tipa. Cilj je minimizacija hazarda i maksimizacija efikasnosti [25].
Bitno je udružiti hemičare, farmaceute, lekare, inžinjere i stručnjake iz drugih oblasti i rešavati
problem u uzroku njegovog nastanka, što zahteva promene od procesa proizvodnje lekova do
primene boljih sistema za prečišćavanje voda i adekvatnog uništavanja nastalog čvrstog otpada.
Tehnologije prečišćavanja vode su skupe, a pokazano je da nijedan metod ne uklanja bioaktivne
agense u potpunosti. Zbog toga, mnogi istraživači se zalažu za mere prevencije, odnosno sprečavanje
lekova da ikada uđu u vodotokove, naime dizajniranjem lekova koji brzo degradiraju u životnoj
sredini i koji su “benigni po dizajnu” [26].
Zeleni dizajn lekova označava da su molekuli netoksični, nebioakumulativni i lako razgradivi,
odnosno benigni po dizajnu. Lek treba da bude lako razgradiv, a da ima životni vek dovoljno dug da
ispolji pozitivan farmakološki efekat u ljudskom organizmu [12].
Primer leka benignog po dizajnu je Glufosfamid - antitumorski lek širokog spektra dejstva.
Glufosfamid dobijen primenom zelene hemije i farmacije je 70% biodegradabilan, za razliku
od Ifosfamida koji je 0% biodegradabilan. Dizajn utiče ne samo na farmaceutske osobine novih
lekova, već i na zaštitu životne sredine poboljšanom degradacijom ili eliminacijom putem mokraće i
tretmanom od samog početka. Naredni koraci treba da prilagode takva istraživanja, njihovu primenu,
obrazovni program i da se identifikuju mogućnosti i ograničenja ovog novog i održivog pristupa na
čemu se u svetu uveliko radi. Mora se voditi računa o celom životnom ciklusu leka [6,26,27].
Jedan od važnih aspekata zaštite životne sredine i zelene hemije je izbor rastvarača koji se upotrebljava.
Ne samo količina koja se koristi u procesu proizvodnje, već i koja vrsta rastvarača.
Biokatalizatori su takođe od velikog značaja. Veoma interesantna oblast u kojoj ima još mnogo toga
da se nauči je način na koji “majka priroda” radi hemijske sinteze.
Takođe, treba zabraniti upotrebu pomoćnih supstanci koje su slabo biorazgradive i bioakumulativne i
pronaći im adekvatnu zamenu kao što su binarni micelarni sistemi koji imaju važnu ulogu u održavanju
stabilnosti aktivne supstance, kontroli stepena oslobađanja i solubilizaciji slabo rastvornih lekova.
Primenom binarnih sistema surfaktanata u farmaceutskoj (i kozmetičkoj, prehrambenoj i
petrohemijskoj) industriji za postizanje željenog efekta micelizacije ili emulgacije, troše se manje
količine surfaktanata nego kada se primenjuju monokomponentni micelarni sistemi deterdženata.
Stoga, ispitivanje binarnih smeša surfaktanata pored ekonomske ima i ekološku opravdanost zbog
zaštite životne sredine, naročito u pogledu akvatičnih ekosistema. Termodinamički najstabilnije
mešovite micele imaju primenu kao sistemi za solubilizaciju hidrofobnih lekova. To je vrlo značajno
sa farmaceutsko-farmakološkog aspekta, jer se upotrebom takvih novih struktura unapređuje
sposobnost rastvaranja hidrofobnih molekula, što utiče na poboljšanje bioraspoloživosti, mehanizma
resorpcije i biokompatibilnosti, a na smanjenje toksičnosti samih lekova [28].
Bioinžinjerstvo ima potencijal da ostvari ciljeve zelene hemije i zelene farmacije. Mnoge važne
industrijske hemikalije se mogu sintetisati primenom modifikovanih organizama. Na primer Šikimat
je prekusor leka Tamiflu (za lečenje gripa), koji se dobija bakterijskom fermentacijom [29].
Farmaceutske kompanije treba da koriste tehnologiju zelene hemije u stvaranju lekova koji su
brzo biodegradabilni i to treba da važi ne samo za lekove, već za sve hemijalije za koje se zna da
će naći put do vode i životne sredine mora da se obezbedi proizvodnja najmanje toksičnosti.
Potrebno je više informacija o kvalitetu, kvantitetu i toksičnosti lekova i njihovih metabolita,
naročito kada je u pitanju ponovna upotreba otpadnih voda i odlaganje mulja u poljoprivrednim
područjima i na deponijama [1].
226
Dok se problem zbrinjavanja farmaceutskog otpada može regulisati i dobro rešiti u bolničkim
ustanovama i u fabrikama lekova, ostaje otvoreno pitanje otpada koji nastaje usled ljudske
konzumacije lekova. Neophodno je preduzeti inovativne i preventivne mere, jer će lekovi uvek
naći svoj put do vode prolazeći na prvom mestu kroz telo potrošača.
LITERATURA
1. Jelic A, GrosM, Ginebreda A, Cespedes-Sánchez R, Ventura F, PetrovicM, et al.
Occurrence, partition and removal of pharmaceuticals in sewage water and sludge during
wastewater treatment. Water Res 2011;45:1165–76.
2. Gros M, Petrovic M, Barcelo D. Tracing Pharmaceutical Residues of Different Therapeutic
Classes in Environmental Waters by Using Liquid Chromatography/Quadrupole-Linear
Ion Trap Mass Spectrometry and Automated Library Searching. Analytical Chemistry 81,
2009; 898e912.
3. López-Serna R, Jurado A, Vázquez-Suñé E, Carrera J, Petrović M, Barceló D. Occurrence
of 95 pharmaceuticals and transformation products in urban ground waters underlying the
metropolis of Barcelona, Spain. Environ Pollut 2013;174:305–15
4. Petrović M, Škrbić B, Živančev J, Ferrando-Climent L, Barcelo D. Determination of
81 pharmaceutical drugs by high performance liquid chromatography coupled to mass
spectrometry with hybrid triple quadrupole-linear ion trap in different types of water in
Serbia. Science of the total environment, 2014;468–469:415–28.
5. Papageorgiou M, Kosma C, Lambropoulou D. Seasonal occurrence removal, mass loading
and environmental risk assessment of 55 pharmaceuticals and personal care products
in a municipal wastewater treatment plant in Central Greece, Sci. Total Environ. 543,
2016;547–569.
6. Daughton CG. Cradle-to-cradle stewardship of drugs for minimizing their environmental
disposition while promoting human health. I. Rational for and avenues toward a green
pharmacy. Environ Health Perspect 111, 2003;757e774
7. Tijani JO, Fatoba OO, Petrik LF: A Review of Pharmaceuticals and Endocrine-Disrupting
Compounds: Sources, Effects, Removal, and Detections. Water Air Soil Pollut 2013,
224:1770.
8. Kleywegt S, Pileggi V, Yang P, Hao C, Zhao X, Rocks C, Thach S, Cheung P, Whitehead
B: Pharmaceuticals, hormones and bisphenol A in untreated source and finished drinking
water in Ontario, Canada – Occurrence and treatment efficiency. Sci Total Environ 2011,
409:1481-1488.
9. Uslu MO, Jasim S, Arvai A, Bewtra J, Biswas N: A survey of Occurrence and Risk
Assessment of Pharmaceutical Substances in the Great Lakes Basin. Ozone: Sci & Eng
2013, 35:249-262.
10. World Health Organization: Pharmaceuticals in drinking-water. Geneva: World Health
Organization, 2012
11. Ruhoya ISR, Daughton CG. Beyond the medicine cabinet: An analysis of where and why
medications accumulate. Environment International 34, 2008; 1157e1169.
12. Boxall ABA, Rudd MA, Brooks BW, Caldwell DJ, Choi K, Hickmann S, Innes E,
Ostapyk K, Staveley JP, Verslycke T, Ankley GT, Beazley KF, Belanger SE, Berninger JP,
Carriquiriborde P, Coors A, DeLeo PC, Dyer SD, Ericson JF, Gagné F, Giesy JP, Gouin
T, Hallstrom L, Karlsson MV, Larsson DGJ, Lazorchak JM, Mastrocco F, McLaughlin
A, McMaster ME, Meyerhoff RD, Moore R, Parrott JL, Snape JR, Murray-Smith R,
Servos MR, Sibley PK, Straub JO, Szabo ND, Topp E, Tetreault GR, Trudeau VL, Van
Der Kraak G. Pharmaceuticals and personal care products in the environment: what are
the big questions? Environ. Health Perspect. 120,2012;1221–1229.
227
13. López-Serna R, Pérez S, Ginebreda A, Petrović M, Barceló D. Fully automated

determination of 74 pharmaceuticals in environmental and waste waters by online solid
phase extraction–liquid chromatography-electrospray–tandem mass spectrometry. Talanta
2010;83:410–24
14. Hernando MD, Mezcua M, Gómez MJ, Malato O, Agüera A, Fernández-Alba AR.
Comparative study of analytical methods involving gas chromatography–mass
spectrometry after derivatization and gas chromatography–tandem mass spectrometry
for the determination of selected endocrine disrupting compounds in wastewaters. J
Chromatogr A 2004;1047:129–35
15. Lam Steven. Health Effects of Pharmaceuticals in the Water Supply: A Knowledge
Synthesis. 2014.
16. Trautwein C et al.. Occurrence of the antidiabetic drug Metformin and its ultimate
transformation product Guanylurea in several compartments of the aquatic cycle, Environ
Int, 2014; 70:203-12.
17. Niemuth NJ, Klaper RD. Emerging wastewater contaminant metformin causes intersex
and reduced fecundity in fish, Chemosphere, 2015;135:38-45.
18. Gros M, Rodríguez-Mozaza S, Barceló D. Fast and comprehensive multi-residue analysis
of a broad range of human and veterinary pharmaceuticals and some of their metabolites
in surface and treated waters by ultra-high-performance liquid chromatography coupled to
quadrupole-linear ion trap tandem mass spectrometry. J Chromatogr A 2012;1248:104–21
19. Carmona E, Andreu V, Picó Y. Occurrence of acidic pharmaceuticals and personal
care products in Turia River Basin: from waste to drinking water. Sci Total Environ
2014;484:53–63.
20. Leung Ho Wing, et al. Pharmaceuticals in tap water: Human health risk assessment and
proposed monitoring framework in China. Environmental health perspectives, 2013;
121.7: 839.
21. Bu QW, Wang B, Huang J, Deng SB, Yu G. Pharmaceuticals and personal care products
in the aquatic environment in China: a review, J. Hazard. Mater. 262:2013; 189–211.
22. Kidd KA et al. Direct and indirect responses of a freshwater food web to a potent synthetic
oestrogen, Phil. Trans. R. Soc. B, 369:2014;20130578.
23. Brodin T et al. Ecological effects of pharmaceuticals in aquatic systems—impacts through
behavioural alterations, Philos Trans R Soc Lond B Biol Sci, 369:2014;20130580.
24. Ahluwalia VK. Basic Principles of Green Chemistry. New Trends in Green Chemistry.
Anamaya Publishers, New Delhi, India 2004.
25. Clark JH, Luque R, Matharu AS. Green Chemistry, Biofuels, and Biorefinery. Annual
Review of Chemical and Biomolecular Engineering. 3: 2012;183—207.
26. Kümmerer K. Sustainable from the very beginning: rational design of molecules by life
cycle engineering as an important approach for green pharmacy and green chemistry.
Green Chem 9,2007; 899–907.
27. Schramm E, Kümmerer K. Strategy to reduce pharmaceuticals in drinking water by
molecular design. UWSF, 20,2008; 235–303.
28. Poša M, Vapa I, Ćirin D. Influence of surfactant hydrophobic segment length on the
thermodynamic parameters of binary mixed micelles of homologues polysorbates and
Triton X-100. Fluid Phase Equilib. 2014; 376:124–131.
29. Raghavendra TR, Vaidyanathan P, Swathi HK, Ramesha BT, Ravikanth G, Ganeshaiah
KN, et al. Prospecting for alternate sources of shikimic acid, a precursor of Tamiflu, a
bird-flu drug. Curr Sci 2009;96(6):771–2.
228
UPRAVLJANJE MEDICINSKIM OTPADOM

OPŠTA BOLNICA NOVI PAZAR
HEALTHCARE WASTE MANAGEMENT

OPŠTA HOSPITAL NOVI PAZAR
Sakip Preljević
UVOD
U modernom društvu gotovo sve što nas okružuje i što koristimo postaje nakon nekog vremena
neupotrebljivo i prelazi u otpad. U prirodnim tokovima materija i energija se gotovo uvek ponovo
koriste u lancima ishrane, tako da ti ciklusi kruženja ne produkuju nikakav otpad. Razvojem novih
tehnologija čovek je stvorio niz sintetskih materijala koji se nikada nisu pojavili u prirodi i za
koje sama priroda nema rešenja. Svaka institucija pa i osoba je proizvođač neke vrste otpada.
Zdravstvene ustanove u svom radu proizvode različite vrste otpada koje ako se ne zbrinu na
kvalitetan način mogu teško zagaditi životnu sredinu i predstavljaju opasnost za zaposlene,
korisnike zdravstvenih usluga, posetioce kao i za lica koja neovlašteno rukuju sa otpadom. Opasan
medicinski otpad zahteva posebne metode obrade i konačnog odlaganja.
U ukupnom zagađenju životne sredine medicinski otpad ne zauzima veliki deo, ali je on potencijalno
među najopasnijim vrstama otpada, jer može da dovede do zaraza i trovanja. Zagađenje koje dolazi
iz zdravstvenih ustanova je specifično i može da bude veoma opasno, kako po zdravlje ljudi koji
rade u zdravstvenim ustanovama, tako i po zdravlje okoline, odnosno stanovništva, i ekosistema
u kojem se taj otpad skladišti. Stoga je potrebno da se pravilno postupa sa ovakvim otpadom. U
današnje vreme najveći izazov postaje način odlaganja svih vrsta otpada, pa i medicinskog, ali da
to bude sigurno, efikasno i bez ugrožavanja životne sredine. Trenutni načini odlaganja otpada, kao
što su deponije ili insineracije, još uvek uzrokuju zagađenja zemljišta, vode i vazduha.
Napredni načini upravljanja medicinskim otpadom, koji su i bezbedni po okolinu i isplativi su
hitno neophodni. Briga o održivom upravljanju važna je zbog nas samih, a ne ulaska u Evropsku
Uniju. Ponovna upotreba je preventiva zdravlju, a istovremeno srpska privreda mora da uđe u ovaj
sistem, jer su strani investitori obavezani da poštuju zakone iz te oblasti koje im nameće Unija.
u celini. Konsenzusom, u ovoj oblasti, dogovoreno je korišćenje Evropskog kataloga otpada koji
definiše osnovnu kategorizaciju medicinskog otpada, kao i stavove u vezi sa segregacijom odnosno
razdvajanjem, obeležavanjem i tretmanom različitih kategorija medicinskog otpada, za primenu u
zdravstvenim ustanovama u Srbiji.
Ciljevi su smanjenje količine otpada koji se stvara u ustanovama u kojima se pruža zdravstvena
zaštita, posebno razdvajanjem otpada na osnovne kategorije na mestu stvaranja, pravilno pakovanje
istog, obeležavanje i odlaganje, izdvajanje sekundarnih sirovina iz otpada, reciklaža, kao i
korišćenje čistijih tehnologija za sterilizaciju odnosno dekontaminaciju infektivnog medicinskog
otpada. Krajnji cilj je doprinos zaštiti i unapređenju zdravlja celokupne populacije, kao i zaštita i
očuvanje životne sredine, odnosno unapređenje zdravlja, kao i smanjenje i kontrola zagađivanja
životne sredine.
Sav otpad nastao u zdravstvenim ustanovama, a vezan za obavljanje medicinskih procedura
dijagnostike, lečenja ili istraživačkog rada definiše se kao medicinski ili biohazardni otpad.
Odlaganje medicinskog otpada u Srbiji se ne vrši na adekvatan način.Kod nas ne postoje namenski
objekti za uklanjanje medicinskog otpada.
229
POJAM I PODELA MEDICINSKOG OTPADA

Medicinski otpad obuhvata sve vrste otpada (u čvrstom i tečnom stanju) iz bolnica, klinika,
istraživačkih ustanova i laboratorija koje rade u okviru zdravstvenog sistema. 70% do 90%
medicinskog otpada je komunalni otpad. Od toga 10% do 30% može da se klasifikuje kao opasan
otpad koji može da prouzrokuje rizik po zdravlje i životnu sredinu.
Dobro upravljanje otpadom može da smanji ukupnu količinu generisanog otpada kao i procenat
opasnog otpada koji nastaje i vezan je za obavljanje zdravstvene delatnosti. Medicinski otpad
jednom rečju nastaje prilikom postavljanja dijagnoza, lečenja ili pružanja medicinske nege,
kao i prilikom istraživanja koja se sprovode u zdravstvenim ustanovama naučne, terapijske,
dijagnostiške ili slične medicinske delatnosti. Pomenuti otpad podrazumeva sav otpad koji nastaje
prilikom pružanja zdravstvenih usluga, kako u zdravstvenim ustanovama ili van njih (kućna nega),
u domovima za smeštaj starih lica ili u ustanovama u kojima se pruža medicinska nega u bilo kom
obliku.
Profesionalcima u zdravstvenom sektoru, nadležnim za upravljanje medicinskim otpadom,
neophodna su znanja i veštine za smanjenje stvaranja količine medicinskog otpada, njegovo
razvrstavanje, prikupljanje, skladištenje, transport, preradu i privremeno ili konačno odlaganje,
kao i odgovarajuća stručna uputstva i preporuke u vezi sa primenom adekvatnih metoda i tehnika
za upravljanje otpadom.Važan delokrug rada profesionalaca zaduženih za rukovanje i zbrinjavanje
medicinskog otpada je i procena rizika i obezbeđenje mera prevencije u cilju zaštite zaposlenih
pre svega u zdravstvenom sektoru i korisnika zdravstvenih usluga, kao i zaštita životne sredine.
Postoji nekoliko grupa i podela otpada, na osnovu jedne od njih otpad možemo podeliti na sledeće:
• Inertni otpad: jeste otpad koji se neće biološki razgraditi kada dospe na deponiju, (npr.
zemlja, kamenje, polomljene cigle..)
• Neopasan otpad: jeste otpad koji će se razgraditi kada dospe na deponiju (biološki
razgradiv) a primer su papir, staklo, plastika, hrana, drvo (reciklabilni materijali).
• Opasan otpad: Sav onaj otpad koji ima jednu od navedenih karakteristika (eksplozivnost,
zapaljivost, korodivnost, toksičnost) jeste otpad koji predstavlja dodatni rizik po zdravlje
i životnu sredinu.
Ukoliko otpad ima neka od sledećih opasnih svojstava (preko utvrđenih graničnih vrednosti),
smatra se opasnim:
• H1 Eksplozivan
• H2 Oksidira
• H3-A Jako zapaljiv (tačka paljenja ispod 21°C)
• H3-B Zapaljiv (tačka paljenja između 21°C i 55°C)
• H4 Iritirajući
• H5 Štetan
• H6 Toksičan
• H7 Kancerogen
• H8 Korozivan
• H9 Infektivan
• H10 Toksičan za reprodukciju
• H11 Mutagen
• H12 Supstance i preparati koji ispuštaju toksične gasove u dodiru s vodom, vazduhom
ili kiselinom H13 Supstance i preparati koji ispuštaju ceđ sa nekim od gore opisanih
svojstava
• H14 Ekotoksičan
230
KATEGORIJE MEDICINSKOG OTPADA

Prema Evropskom katalogu otpada medicinski otpad definisan je kao otpad koji nastaje pri pružanju
zdravstvene zaštite u medicini i veterini (ljudima i životinjama) i/ili srodnim istraživanjima i
zaveden je pod brojem 18 00 00 sa podskupovima.
Pododeljak br. 18 01: Otpad iz bolnica i/ili domova zdravlja, otpad koji nastaje pri postavljanju
dijagnoza, lečenju ili pri obavljanju preventivnih zdravstvenih usluga kod ljudi (u humanoj
medicini)
Pododeljak 18 02: Otpad koji nastaje pri pružanju zdravstvene zaštite u veterini (otpad iz
istraživanja, dijagnostike, lečenja ili prevencije bolesti u veterini)
Izvod iz Kataloga otpada sa opisanim kategorijama otpada (Pravilnik o uslovimai načinu

razvrstavanja, pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina, Službeni glasnik Republike Srbije,
br.55/2001).
Infektivni medicinski otpad sadrži dovoljan broj virulentnih, patogenih mikroorganizama da
se nakon kontakta sa njim može javiti infektivno oboljenje. Ova kategorija uključuje kulture i
infektivne agense koji potiču iz laboratorijskog rada, otpad iz hirurških sala i autopsija pacijenata
sa infektivnim bolestima, otpad od inficiranih pacijenata iz karantina, otpad koji je bio u kontaktu
sa inficiranim pacijentima koji su podvrgnuti hemodijalizi (na primer, oprema za dijalizu kao
što su cevčice, filteri, papirnati ubrusi, ogrtači, kecelje, rukavice i laboratorijski mantili) i otpad
koji je bio u kontaktu sa ljudima ili životinjama zaraženim infektivnim agensima ili obolelim od
infektivnih bolesti. To uključuje sledeće otpadne materije:
-- Pribor za zasejavanje i kultivaciju,
-- Krv, krvne derivate i produkte krvi,
-- Igle, špriceve, pipete, epruvete i laboratorijsko staklo,
-- Otpad sa hirurgije, kao i iz obdukcionih sala
-- Otpad iz infektivnih odeljenja i karantina
-- Ljudska tkiva, ekskreti i organi koji sadrže patogene mikroorganizme
-- Otpad koji nastaje pri hemodijalizi ili transfuziji krvi
-- Otpad iz proizvodnje vakcina i seruma
-- Tkiva, organi i laboratorijske životinje korišćeni za eksperimente sa patogenim
231
mikroorganizmima Farmaceutski proizvodi označavaju sve proizvode (preparate) koji

su definisanog kvaliteta i kvantiteta, i proizvedeni su industrijskim ili laboratorijskim
procesom.
Lekovi označavaju proizvode definisanog kvaliteta ili kvantiteta koji su proizvedeni industrijskim
ili laboratorijskim procesima, i stavljeni u promet u obliku i u ambalaži proizvođača kao:
• Gotovi lekovi.
• Lekovite supstance definisanog hemijskog sastava, mešavine lekovitih supstanci (polu-
proizvodi, lekovito bilje i lekovite supstance biljnog, životinjskog, minerlnog i sintetičkog
porekla koje se koriste za spravljanje i pripremu lekova).
• Proizvodi izrađeni u apotekama od lekovitih supstanci u količinama koje idu do stotinu
finalnih pakovanja dnevno u skladu sa potrebama definisanim na svakom pojedinačnom
receptu.
• Krv, sastojci krvi, derivati krvi i ostali slični proizvodi koji se koriste kao zamena za krv,
rastvori za kontrolu elektrolita, serumi i ostali proizvodi od krvi, kao i vakcine.
Farmaceutski otpad označava sve lekove i lekovite proizvode, uključujući i njihovu primarnu
ambalažu, i slične pomoćne preparate koji su postali infektivni zato što im je istekao rok upotrebe,
zato što se prosipaju ili cure, koji su bili pripremljeni ali ne i upotrebljeni, i ostale koji su iz drugih
razloga neupotrebljivi.
RADIOAKTIVNI OTPAD
Radioaktivni otpad uključuje čvrste, tečne i gasovite materije kontaminirane radionuklidima
koji potiču od in vitro i in vivo dijagnostičkih, kao i terapeutskih postupaka. Nastaje kao rezultat
procedura kao što su analiza telesnih tkiva i tečnosti, in-vivo snimanje organa, lokalizacija tumora
i razna ispitivanja i terapeutski postupci.
Radionuklidi se u zdravstvenoj zaštiti obično drže u vidu nezaptivenih (ili otvorenih) izvora ili
zatvorenih izvora. Otvoreni izvori su obično tečnosti koje se nanose direktno ili se ne koriste u
kapsulama, zatvoreni izvori su radioaktivne supstance koje su deo opreme ili aparata ili se nalaze
u kapsulama tj. nesalomivim ili nepropustljivim predmetima kao što su “klice” ili igle.
Otpad koji nastaje u toku pružanja zdravstvene zaštite i istraživačkih aktivnosti, koje uključuju
radionuklide, kao i povezanih aktivnosti kao što je održavanje opreme, čuvanje itd. može se
klasifikovati na sledeći način:
-- Zatvoreni izvori.
-- Izraubovani radionuklidni generatori.
-- vrsti otpad niskog nivoa aktivnosti, kao što su papirni ubrusi, štapći za uzimanje brisa,
staklene posude, špricevi, ampule i sl..
-- Rezidue nakon isporuke radioaktivnih materijala ili rastvori radionuklida namenjenih
dijagnostici ili terapiji koji nam više ne trebaju.
-- Tečnosti koje se ne mešaju s vodom, kao što je tečnost za scintigrafiju.
-- Rezidue upotrebljene u radioimunološkom metodu, i kontaminirano ulje iz pumpi.
-- Otpad nakon incidenata s prolivanjem i dekontaminacije prolivenog radioaktivnog
materijala.
-- Ekskret pacijenata koji se tretiraju ili testiraju uz upotrebu radionuklida otvorenih izvora.
-- Tečni otpad niskog nivoa aktivnosti, recimo iz aparata za pranje.
-- Gasovi i ispusti iz skladišta i pušnica.
CITOTOKSIČNI I CITOSTATSKI OTPAD

Ovoj kategoriji pripada svaki farmaceutski proizvod koji ima jedno ili više opasnih svojstava:
toksično, kancerogeno, toksično za reprodukciju, mutageno. Tu mogu spadati i lekovi iz određenih
farmaceutiskih klasa, kao što su antineoplastični agensi, antivirusni lekovi, imunosupresivi, niz
hormonskih lekova i ostali. Tamo gde je prisutan neki citotoksični agens (napr. Fluorouracil,
232
Cytarabine itd.) protokol za upravljanje otpadom mora uključivati i procenu rizika koja mora
zabeležiti činjenicu da postoji opasnost od toksičnih materija (napr. agensi su teratogeni, mutageni
i kancerogeni).
Procena rizika pod ovim okolnostima mora imati u vidu sledeće:
1. Plan tretmana/nege koji sastavlja ordinirajući lekar/lice koje vodi brigu, koji će verovatno
predstavljati dodatak uz hemoterapijski program za bolničko lečenje raka.
2. Zdravlje i bezbednost lica koja sprovode tretman/negu.
3. Zdravlje i bezbednost lica koja dolaze u dodir s okruženjem pacijenta.
4. Pomeranje i prenošenje citotoksičkih agenasa.
5. Bezbedno čuvanje citotoksičnih agenasa.
6. Upotrebu citotoksičnih agenasa.
7. Zdravstveni nadzor nad svim licima koja rade sa citotoksičnim agensima.
8. Pripremu citotoksičnih agenasa.
9. Zahteve u pogledu sprečavanja kontaminacije.
10. Aranžmane za uklanjanje citotoksičnog otpada, kako je predviđeno podzakonskim aktom
o medicinskom otpadu, što uključuje:
• Nabavku i čuvanje potrošnih materijala.
• Citotoksični otpad koji se stavlja u kese za kante.
• Kese za kante koje se stavljaju u nepropusne kontejnere.
• Zaptivanje i stavljanje oznake na kontejner.
• Čuvanje.
• Planiranje i obaveštavanje pre odnošenja.
PATOANATOMSKI OTPAD
Ovaj otpad se sastoji od prepoznatljivih delova tela, organa i/ili tkiva. Trebalo bi da bude odvojen,
obeležen, stavljen u braon plastične vreće i treba da se bezbedno čuva u rashlađenoj sredini
(zamrzivačima) pre nego što ga nadležne osobe odnesu van zdravstvene ustanove radi konačnog
uklanjanja.
UPRAVLJANJE MEDICINSKIM OTPADOM NA PRIMERU OPŠTE BOLNICE - NOVI PAZAR

Neadekvatno upravljanje otpadom predstavlja jedan od prepoznatih problema sa aspekta zaštite
životne sredine Ministarstva zaštite životne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije, kao i
sa aspekta Ministarstva zdravlja i zahteva definisanje stava društva u celini prema otpadu.
Problem upravljanja medicinskim otpadom u Republici Srbiji prepoznat je takođe kao jedan od
važnih zadataka svih struktura koje učestvuju u njegovom stvaranju i zbrinjavanju. Medicinski otpad,
kako opasan, tako i neopasan, stvara se u zdravstvenim ustanovama u različitim količinama, što
zavisi od tipa ustanove, broja postelja, bolesti koje se leče i tipa medicinskih usluga koje se pružaju.
Rukovanje opasnim medicinskim otpadom, kao i tretman opasnog medicinskog otpada pre
odlaganja je u Srbiji do 2008. godine bilo neadekvatno pre svega zbog nepostojanja odgovarajućih
sistema za tretman ove kategorije otpada, a takođe i zbog neuvođenja obaveznih procedura u
rad zdravstvenih radnika i saradnika za razdvajanje medicinskog otpada na mestu stvaranja. U
procesu zbrinjavanja medicinskog otpada nedostajale su i mere za njegovo obeležavanje, transport
i adekvatan tretman za pretvaranje kategorije opasnog u kategoriju neopasnog medicinskog otpada.
Ključni dogovor koji definiše uniformnost u upravljanju medicinskim otpadom je sistem
razdvajanja medicinskog otpada i obeležavanja istog dogovorenim bojama prema kategorijama, a
koji se primenjuje u svim zdravstvenim ustanovama, državnog i privatnog sektora.
Najpogodniji način razdvajanja medicinskog otpada na različite kategorije je razvrstavanje
otpada u plastične vreće ili posude različite boje. Imajući u vidu raspoloživu tehnologiju za
tretman određenih kategorija medicinskog otpada i ljudske re surse, predloženi sistem razdvajanja
medicinskog otpada i obeležavanja različitim bojama, predstavlja primer preporučene prakse u
233
upravljanju medicinskim otpadom za primenu u Republici Srbiji.

Uopšteno govoreći, hladne boje kao što su crna, zelena i plava dodeljene su kategorijama otpada
koje nisu opasne: na primer, komunalni otpad, otpad koji može da se reciklira itd. Opasan otpad
obično se označa toplim bojama u kodu boja, kao što su žuta, i crvena: na primer, infektivni otpad
(žuta boja), opasan otpad (crvena boja) i slično.
Neopasan otpad ne zahteva nikakve specijalne mere i njime se može pouzdano rukovati na isti
način kao i sa komunalnim otpadom. Reciklažu treba primenjivati kad god je to povoljno. Papir,
staklo, metal i plastika se mogu prodavati u zavisnosti od lokalnih uslova. Nezagađena hrana se
može upotrebiti za ishranu životinja, dok otpadna hrana iz odeljenja gde postoje zarazne bolesti
treba da bude autoklavirana pre odlaganja. Otpad iz kuhinja treba da bude smešten u zatvorene
kontejnere i ohlađen ukoliko se čuva za duži period. Veliki kontejneri koji se upotrebljavaju za
smeštaj opšteg otpada treba da budu zaštićeni od curenja, od ljudi koji sakupljaju, glodara i pasa.
Medicinska i druga oprema koja se upotrebljava u medicinskim ustanovama može se ponovo
koristiti ukoliko je projektovana za takvu namenu i može izdržati proces sterilizacije.
Rad ima za cilj da razjasni i opiše način i postupak bezbednog upravljanja opasnim medicinskim
otpadom(infektivni otpad,oštri predmeti) u opštoj bolnici Novi Pazar, radi unapređenja stanja
životne sredine, smanjenja rizika od širenja zaraznih bolesti, povećavanja bezbednosti u radu
zaposlenih, unapređenju bezbednosti korisnika zdravstvene zaštite i u smanjenju količine
medicinskog otpada.
U cilju utvrđivanja načina i postupaka bezbednog upravljanja medicinskim otpadom u opštoj
bolnici u Novi Pazar, obavljen je razgovor sa koordinatorom poslova upravljanja medicinskim
otpadom, Mr sci Anicom Okošanović, kao i nadzor na pojedinim odeljenjima, službama,
skladištima, postrojenju za tretman medicinskog otpada i nad osobljem angažovanih u postupku
upravljanja medicinskim otpadom.
Na osnovu komparativne analize podataka i normativa iz pravilnika, urađen je detaljni opis načina
i postupaka upravljanja opasnim medicinskim otpadom, u ovom slučaju infektivnim otpadom i
oštrim predmetima.
Pored navedenog, za tumačenje stanja i predlaganja mera za uspostavljanje bezbednog načina
upravljanja medicinskim otpadom korišćeni su i:
• Zakon o upravljanju medicinskim otpadom, Službeni glasnik RS,br.36/09.
• Zakon o zaštiti životne sredine, Službeni glasnik RS,br.135/04.
• Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Službeni glasnik RS,br.107/05.
• Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, Službeni glasnik RS,br.125/04.
• Zakon o sanitarnom nadzoru, Službeni glasnik RS,br.125/04.
• Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, Sužbeni glasnik RS, br.101/05.
• Pravilnik o upravljanju medicinskim otpadom, Službeni glasnik RS,br.78/2010.
• Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, Službeni
glasnik RS,br.72/06,84/06.
Zdravstveni centar Novi Pazar čine dom zdravlja i opšta bolnica.

Dom zdravlja se sastoji iz sledećih službi:
• služba opšte medicine;
• dispanzer za dijabetičare;
• onkološki dispanzer;
• služba za hitnu medicinsku pomoć;
• služba za kućno lečenje;
• služba za medicinsku negu i polivalentna patronaža;
• laboratorijska služba;
• dečiji i školski dispanzer;
234
• dispanzer za žene;
• medicina rada;
• radiološka služba;
• HES služba sa mikrobiološkom laboratorijom;
• stomatološka služba;
• služba za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju;
• dispanzer za plućne bolesti i tuberkulozu;
• kabinet za spirometriju;
• služba za socijalnu medicinu;
• savetovalište za ishranu;
• savetovalište za rad sa mladima;
• služba za sudsku medicinu i patologiju;
• zavod za transfuziju;
• kabinet za zdravstveno-vaspitni rad;
• specijalističke službe:neuropsihijatriska,neurološka,kožno-venerična i
• očna ambulanta.
Opštu bolnicu čine:
• interno odeljenje sa 65 postelja,internistička ambulanta i koronarna jedinica (1 objekat),
• hemodijaliza(u sastavu 1-og objekta),
• pedijatrijsko odeljenje sa 30 postelja(2 objekat),
• infektivno odeljenje sa 20 postelja(3 objekat),
• pneumoftiziološko odeljenje sa 50 postelja(4 objekat),
• hirurško odeljenje sa 65 postelja i specijalističke ambulante(hirurška,urološka,ortopedska
i dečija hirurška(5 objekat),
• otorinolaringološko odeljenje sa maksiofacijalnom hirurgijom sa 20 postelja(u sklopu
5-og objekta),
• služba anestezije sa intezivnim negom,operacioni blok sa 5 operacionih sala(u sklopu
5-og objekta),
• ginekološko-akušersko odeljenje sa 70 postelja(u sklopu 5-og objekta),
• neonatološki blok sa 40 postelja(u sklopu 5-og objekta).
Pomoćne prostorije su:kuhinja,vešernica,objekat za grejanje,vozni park.
Prilikom obavljanja različitih vidova zdravstvene zaštite u ZC Novi Pazar,stvara se izvesna
količina medicinskog otpada,kako neopasnog tako i opasnog.
OPASNI MEDICINSKI OTPAD (INFEKTIVNI OTPAD, OŠTRI PREDMETI)

Infektivni otpad jeste opasan zbog svoje patogenosti i broja mikroorganizama i predstavlja opasnost
po zdravlje osoblja kao i pacijenata,pa se u ovom centru pridala velika važnost u bezbednom
upravljanju istih.
Od oštrih predmeta,koji predstavljaju potencijalnu opasnost imamo:
• sve vrste i veličine igala inficirane krvlju i drugim telesnim tečnostima,
• odsečene igle sa sistema za infuziju,bebi sistemi i kanile,
• skalpel nožići,
• pokrovna i predmetna stakla,
• slomljene epruvete iz laboratorije,
• slomljene ampule iz intervencija.
Od čvrstog infektivnog materijala imamo:
• sistem od transfuzije krvi,
• plastični špricevi(bez sadržaja),
• zavojni materijal(sekret,krv),
235
• uprljana sanitetska vata,

• uprljana papirna vata,
• uprljane zaštitne rukavice,
• drvene špatule i bris štapići,
• čaše i V aterole iz stomatoloških ordinacija,
• upotrebljene maske i rukavice,
• delovi zuba,
• plastične čaše sa poklopcima od urina,
• otpad nakon dijalize.
U Zdravstvenom centru Novi Pazar/opštoj bolnici proizvede se oko 2500 kg mesečno infektivnog
medicinskog otpada.
Od toga najviše:
• na hemodijalizi- 552 kg
• internom odeljenju-208 kg
• u biohemijskoj laboratoriji-147 kg
SAKUPLJANJE OTPADA
Sav medicinski otpad (infektivni) se odvaja na odeljenjima, tj.u terapijskom delu i odlaže u
zavisnosti od vrste otpada,u žute kese i žute kontejnere.
Oštri predmeti se odlažu u žute kontejnere,a čvrsti infektivni otpad u žute kese.
Neopasan medicinski otpad, kao što je komunalni,koji je već izmešan sa opasnim infektivnim
otpadom,smatra se opasnim medicinskim otpadom.
Sa oštrim predmetima se postupa kao i sa infektivnim otpadom,i preduzete su sve mere zaštite od
povreda i infekcija u toku rukovanja sa njima.
Tečni infektivni otpad se dezinfikuje i odlaže u kanalizaciju.
Žute kese i žuti kontejneri se pune do 2/3 njihove zapremine,zatim se propisno i sigurno zatvaraju,tj
vežu,i na njima se stavljaju nalepnice,čitko popunjena sa sledećim podacima:
• mesto nastanka otpada
• ime lica koje popunjava nalepnice
• datum nastanka otpada
• simbol za označavanje otpada
• indeksni broj i naziv vrste otpada
• količina otpada.
U Zdravstvenom centru Novi Pazar,od 2007.godine počeo je da se pravilno odlaže i komunalni otpad u crne kese.
U žute kese i kontejnere nesme se sipati tečnost ni bilo kakvo dezinfekciono sredstvo.
Razvrstavanje otpada dužni su da vrše svi zaposleni na odeljenjima,a nadzor nad njima vrše glavne
sestre odeljenja. Postoje i upustva za pravilno odlaganje,zakačeni su iznad mesta nastanka otpada.
TRANSPORT INFEKTIVNOG OTPADA UNUTAR OBJEKTA U KOJIMA SE OBAVLJA

ZDRAVSTVENA ZAŠTITA
Odnošenje otpada sa odeljenja tj. sa mesta nastanka otpada, vrše spremačice, koje su edukovane
za takvu vstu posla. Otpad se odlaže u specijalnim kontejnerima zapremine 180 l, obloženi crnim
kesama. Laki su za utovar i istovar, laki za čišćenje i održavanje, bez oštrih ivica, sa nepropusnim
i glatkim površinama. Kontejneri su obeleženi simbolom za infektivni otpad. Vrše se i redovna
čišćenja i dezinfekcije tih kontejnera, najmanje jednom dnevno,ili više puta po potrebi.
Prevoz od ustanova do objekta za tretman vrše obučeni vozači specijalnim teretnim vozilom
koje je dobijeni u okviru projekta. Vozilo je propisno označeno, ima odvojen tovarni prostor i
set za otklanjanje neželjenih posledica u slučaju prosipanja infektivnog medicinskog otpada. Da
bi se izbegle bilo kakve neželjene pojave u toku prevoza otpad je uvek zapakovan u sekundarnu
ambalažu tj. u plastične kontejnere zapremine 240 litara.
236
Prilikom svakog prevoza generiše se transportna dokumentacija u skladu sa ADR uredbama,

kao i dokument o kretanju opasnog otpada čija se jedna kopija dostavlja nadležnim republičkim
i pokrajinskim ministarstvima. U određenim vremenskim intervalima vrši se trajno zatvaranje
žutih vreća i kantica i njihovo označavanje. Obeležavanje se vrši odgovarajućim samolepljivim
etiketama i na njima se nalaze podaci o vrsti otpada, odeljenju na kome je taj otpad nastao, vremenu
zatvaranja i medicinskom radniku koji je izvršio zatvaranje. Po izvršenom bezbednom pakovanju
i zatvaranju pomoćno tehničko osoblje preuzima otpad i prevozi ga posebnim kolicima do objekta
za tretman sterilizacijom gde se on steriliše, drobi i posle toga odlaže na privremenu deponiju u
krugu bolnice. Ovakav način rada je usvojen da bi se mogao pratiti tok otpada od mesta njegovog
nastanka do konačnog odlaganja. O svim fazama postoji detaljna dokumentacija.
Tako upakovani otpad se odlaže u posebnim prostorijama na odeljenjima,ali samo privremeno.Te
prostorije su odvojene od prostorija gde se pružaju zdravstvene usluge.Uglavnom se taj transport
obavlja u vreme kada su bilo koje vrste aktivnosti(zdravstvene,vreme obroka,posete itd.),svedene
na minimum.U takvim prostorijama infektivni otpad se skladišti na temperaturi većoj od 15 stepeni
ne duže od 48 sati u zimskom periodu,a u letnjem ne duže od 24 časa.
Lice koje vrši sakupljanje i transport med.otpada,predaje otpad operateru postrojenja za konačno
odlaganje i tretman ,koji ima dozvolu i odgovarajuću edukaciju za tu vrstu posla.
POSTROJENJE ZA TRETMAN OTPADA

Mesto za konačnu dispoziciju i tretman otpada nalazi se o odvojenom objektu,u krugu bolnice,
predviđenog za tu namenu,dovoljno udaljen od skladištenja hrane,mesta za pripremu hrane,od
puteva pacijenata i posetilaca.Objekat je jasno i vidljivo označen natpisom o nameni prostora,zabrani
ulaska neovlašćenim licima,kao i upozorenja o mogućnosti ugrožavanja zdravlja ljudi. Lokacija je
takva da omogućava neometani transport kolicima i kontejnerima za sakupljanje otpada,i vozilima
za njihov transport.
U objektu postoji deo gde se vrši autoklaviranje infektivnog otpada,posebna prostorija sa
zamrzivačem za smeštaj patoanatomskog otpada i prostorija za smeštaj operatera.
Podne i zidne površine obložene sunepropusnim i otpornim materijalom(pločice),tako da se lako
čiste i dezinfikuju.Postoji dovod vode sa gradskog vodovoda za potrebe čišćenja i održavanja,i
odvod sa slivnikom,koji je zaštićen radi sprečavanja ulaska glodara i da bi se nečistoće sakupljale
prilikom pranja prostorija.
Prostorije su dobro osvetljene,i ventilacija se vrši prirodnim i veštačkim putevima.Obezbeđena je
zaštita od insekata i glodara vratima i prozorima sa rešetkama.
U objektu postoji vaga za merenje težine infektivnog otpada,drobilica i autoklav za sterilizaciju.
Kada se otpad transportuje do postrojenja,on se izmeri na vagu,pakuje u metalne kontejnere sa
kesama,i stavlja u autoklavu za sterilizaciju.U autoklavu može stati šest takvih specijalnih metalnih
kontejnera,i otpad se steriliše na 121 stepeni celzijusovih,dva sata i odgovarajućim pritiskom.
Nakon sterilizacije,aparat se gasi,hladi,pa se posle nekog vremena aparat otvara i kontejneri se
vade,otpad prebacuje u crne kese,i dalje tretira kao komunalni otpad,tj.konačna dispozicija je na
deponiji.Mesečno se obavi oko 30 ciklusa autoklaviranja.Preuzimanje otpada(komunalnog),iz
postrojenja vrši komunalno preduzeće,sa kojim je sklopljen ugovor.Komunalno preduzeće sa
svojim vozilom i zaposlenima odnose taj otpad osam puta mesečno,tj.dva puta nedeljno,a po
potrebi i više puta.
Pocesi autoklaviranja kao i sam autoklav se kontrolišu kroz redovne,periodične i vanredne
kontrole. Prate se fizički parametri(T, vreme,P) autoklava,kao i efikasnost sterilizacije biološkim
indikatorima. U objektu postoji upustvo, okačeno na vidnom mestu, sledeće sadržine:
1.obavezno korišćenje propisane lične zaštitne opreme
2.higijena i lična zaštita radnika
• održavanje higijene prostorija
237
• ne konzumiranje hrane u prostorijama gde se sakuplja i autoklavira otpad

3.obaveza radnika za prethodnim i periodičnim lekarskim pregledom.
U postrojenju se vodi evidencija o svakodnevnoj količini otpada
OPREMA ZA ODLAGANJE, TRANSPORT I TRETIRANJE MEDICINSKOG INFEKTIVNOG

OTPADA
Transportni kontejneri su sertifikovani prema važećim zakonima EU, a takođe i prema nacrtu
Zakona Republike Srbije o upravljanju otpadom, a u skladu sa ADR Uredbom koja se primenjuje
u svim zemljama EU, odnosno, u 152 zemlje sveta potpisnice BAZELSKE KONVENCIJE.
Transportni kontejneri su sertifikovani prema važećim zakonima EU, a takođe i prema nacrtu
Zakona Republike Srbije o upravljanju otpadom, a u skladu sa ADR Uredbom koja se primenjuje
u svim zemljama EU, odnosno, u 152 zemlje sveta potpisnice BAZELSKE KONVENCIJE
Slika 1. Ambalaža za medicinski otpad
Slika 2. Ambalaža za patološki otpad Slika 3.Ambalaža za farmaceutski otpad
Slika 4. Međunarodni znak za otpad koji predstavlja

biološku opasnost
Prema članu 28 nacrta Zakona Republike Srbije – Odgovornosti prevoznika otpada, transport
medicinskog infektivnog otpada može da se obavlja isključivo u gore pomenutim sertifikovanim
kontejnerima od 240 lit. U našoj ponudi nalazi se i ostala oprema neophodna u čitavom procesu,
a takođe je usaglašena prema ADR uredbi koja obuhvata sve zakone i standarde upravljanja
medicinskm i infektivnim otpadom.Medicinski otpad iz seoskih domova zdravlja,gradskih
238
dispanzera itd,prevozi se do postrojenja posebnim vozilom za tu namenu,hermetički zaštićeno.

Vozač ima certifikat o izvršenoj edukaciji na upravljanju medicinskim otpadom.
U ZC/opštoj bolnici Novi Pazar postoji komisija od nekoliko članova,koja vrši redovne kontrole
celokupnog rada upravljanja medicinskim otpadom.
REZIME STUDIJE O ODLAGANJU MEDICINSKOG OTPADA U OPŠTOJ BOLNICI NOVI PAZAR

Na osnovu rezultata rada dobijenih u toku posmatranja i kroz razgovor sa nadležnom osobom,može
se konstatovati da ZC i opšta bolnica Novi Pazar imaju odgovarajući plan za upravljanje
medicinskim otpadom,i da se sve osobe angažovane za tu vrstu poslova pridržavaju osnovnih
principa i propisanih pravila.Uvidom u evidenciju,tj.protokole ,može se uvideti koja su to
odeljenja koja najviše proizvedu medicinski otpad,u ovom slučaju imamo:hemodijalizu,interno
odeljenje,biohemijsku laboratoriju itd.Takođe se može konstatovati,da se sprovode sve mere
zaštite, predviđene u slučaju akcidenta,ili u slučaju povrede,i da se sva lica uključena u procesima
upravljanja medicinskim otpadom podvrgavaju obaveznim zdravstvenim pregledima,kao i
edukacijama za tu vrstu poslova.
Sagledavanjem celokupnog stanja u ZC Novi Pazar,u pogledu plana upravljanja opasnim
medicinskim otpadom,da pored dobrih stvari ima i malih nedostataka:
• nedovoljan broj lica koja bi učestvovala u koordinaciji poslova,
• ne sprovođenje procesa incineracije,
• ne sprovođenje procesa drobljenja,
• da postrojenje nije zaštićeno ogradom.
Na osnovu iznetih činjenica,tj.nedostataka,a u cilju otklanjanja istih,predlažem sledeće mere:
• angažovati što više stručnih ljudi u koordinaciji upravljanja medicinskim otpadom,
• u koliko je to moguće uvesti procese incineracije,
• uključiti u rad drobilicu,koja se nalazi u postrojenju,
• da se postrojenje ogradi,radi zaštite od glodara i životinja.
ZAKLJUČAK
razvrstavanja medicinskog otpada koji nastaje u zdravstvenim ustanovama.
Medicinski otpad se definiše kao sav otpad, opasan ili neopasan, koji se generiše pri pružanju
zdravstvenih usluga. Drugim riječima, pod medicinskim otpadom se podrazumijeva sav otpad
koji nastaje u medicinskim ustanovama, medicinskim istraživačkim centrima ili laboratorijama.
Svojstva opasnog medicinskog otpada su: štetnost, toksičnost, kancerogenost i infektivnost.
Štetnost - podrazumijeva tvari ili otpad koji, ako se, inhaliraju ili progutaju ili ako penetriraju u
kožu, mogu uzrokovati opasnost za ljudsko zdravlje. Toksičnost - podrazumijeva tvari ili proizvode
koji mogu sadržavati vrlo toksične sastojke, koji u slučaju da su inhalirani, progutani ili penetrirani
u kožu mogu prouzročiti ozbiljne, akutne ili hronične rizike po zdravlje, čak i smrt.
Kancerogenost - podrazumijeva tvari ili proizvode koji, ako su, inhalirani, progutani ili penetrirani
u kožu mogu inducirati pojavu raka ili povećati njegovo rasprostranjivanje. Infektivnost -
podrazumijeva tvari ili otpad, koji sadrži žive mikroorganizme i njihove spore ili njihove toksine
za koje se zna, ili sumnja, da uzrokuju bolesti ljudi i ostalih živih organizama.
Upravljanje medicinskim otpadom u zdravstvenim ustanovama, ima za cilj reducirati količine
medicinskog otpada koji se stvara tokom aktivnosti u zdravstvenim ustanovama, s posebnim
naglaskom na razvrstavanje otpada na mjestima gdje i nastaje, pravilnim pakiranjem,
obilježavanjem, kao i pravilnim odlaganjem. Krajnji cilj aktivnosti upravljanja medicinskim
otpadom treba doprinijeti zaštiti i unapređenju zdravlja cjelokupne zajednice, kao i očuvanju
životne sredine. Otpad koji nastaje kao rezultat pružanja zdravstvenih usluga u zdravstvenim
ustanovama predstavlja kombinaciju komunalnog i opasnog medicinskog otpada.
239
Prilog:
5.1.Primer sedmičnog vođenja evidencije o vrstama i količinama medicinskog otpada
Tabela 1. Primer sedmičnog vođenja evidencije o vrstama i količinama medicinskog

otpada
Naziv zdravstvene ustanove ____________________________________sedmica_________
od ________ do __________ 20___.
5.2.Primer mesečnog vođenja evidencije o vrstama i količinama medicinskog otpada

Tabela 2. Primer mesečnog vođenja evidencije o vrstama i količinama medicinskog otpada
Naziv zdravstvene ustanove _________________________________________________
mesec_________ 20___
LITERATURA
1. Grupa autora, Upravljenje medicinskim otpadom-zbornik Sanamed, Novi Pazar, 2015.
2. Pralilnik o upravljanju medicinskim otpadom, Službeni glasnik RS, br.78/2010.
3. Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu, i u radnoj okolini, Službeni
glasnik RS, br.72/06,84/06.
4. Tošović S. Bezbedno upravljanje medicinskim otpadom, Nacionalni vodič dobre prakse,
Beograd, 2009.
5. Tošović S. Plan upravljanja medicinskim otpadom,Priručnik 5, Beograd, 2009.
6. Zakon o upravljanju medicinskim otpadom, Službeni glasnik RS, br. 36/09.
7. Zakon o zaštiti životne sredine, Službeni glasnik RS,br.135/04.
8. Zakon zdravstvenoj zaštiti, Službeni glasnik RS,br.107/05.
240
OBJEKTI ZA SKLADIŠTENJE FARMACEUTSKIH PREPARATA
FACILITIES FOR STORAGE OF PHARMACEUTICAL PREPARATIONS
Zoran Popović, Jovan Obradović, Nebojša Joksimović, Zorka Jugović
Аpstrakt: Skladište može biti ograđeni ili neograđeni prostor, pokriveni ili nepokriveni prostor
koji se koristi za čuvanje sirovina, poluproizvoda ili gotovih proizvoda. U njemu se roba preuzima
i otprema, čuva od raznih fizičkih, hemijskih i atmosferskih uticaja. Skladišta su važan uslov za
nesmetani i racionalni kombinovani transport svih vrsta robe. Postoji više načina klasifikacije
skladišta i podela na razne vrste.
Kljucne reci: skladiste, lekovi, cuvati, uslov, fizickih.
UVOD
Definicija objekata za skladištenje kaže da: Skladište je prostor za skladištenje robe u rasutom
stanju ili u ambalaži s namerom da posle određenog vremena roba bude uključena u dalji transport,
proizvodnju, distribuciju ili potrošnju.
Slika 1. Podela skladišta prema načinu gradnje
• Prema načinu gradnje skladišta se dele na:

• otvorena (u njima se čuvaju materijali i robe koje su neosetljive na hemijske uticaje);
• zatvorena (roba osetljiva na vremenske uticaje);
• natkrivena (robe kojima je potrebno stalno provetravanje).
Postoji još podela robe na klasična skladišta (u kojima razlikujemo niskomehanizovana i

visokomehanizovana skladišta, zavisno na koji se način rukuje predajom i otpremom robe –
ručno ili mašinama - viljuškar i sl.). Automatizovana skladišta (poslovi se u pravilu obavljaju bez
prisustva radnika) i na kraju specijalizovana skladišta.
Slika 2. Specijalizovani objekti za skladištenje
241
Kada govorimo o specijalizovanim objektima za skladištenje pre svega trebamo voditi računa o
vrsti robe – proizvoda koji se skladišti u smislu biohemijskih i fizičkih karakteristika određenih
proizvoda, te upravo u tom smislu je na poseban način regulisano skladištenje farmaceutskih
proizvoda uključujući i distribuciju kao sastavni deo (i takoreći jednu od faza samog skladištenja
tj.očuvanja ove vrste proizvoda).
U specijalizovanim objektima za skladištenje treba voditi računa o vlažnosti vazduha, temperaturi
vazduha, primena FiFo standarda ( „ First in, first out“), karakteristikama proizvoda ( zračenja,
ispuštanje hemijskih gasova u atmosferu...itd.), naravno vđenje računa o proizvodima sa specifičnim
karakteristikama podrazumeva i tačno vođenje precizne dokumentacije o stanju proizvoda na
čuvanju uz konstantni nadzor specijalizovanog osoblja.
DDP-”DOBRA DISTRIBUTIVNA PRAKSA”

• DDP-”Dobra distributivna praksa”:
• Predstavlja pojam kojim se označava i opisuje procedura skladištenja, čuvanja i do daljeg
puštanja u promet (distribucija) farmaceutskih preparata i proizvoda.
• DDP je svojevrsni sistem smernica za obezbeđenje kvaliteta koji se odnosi na organizovanje,
sprovođenje nadzora u distribuciji lekova od proizvođača do krajnjeg korisnika.
• DDP je podeljen na nekoliko celina koje treba pratiti ( ili koraka koji su neophodni u lancu)
kako bi se ispoštovala procedura u celosti i time se zadovoljili svi standardi sigurnosti.
Koraci DDP-a:
1. Sistem kvaliteta,
2. Osoblje koje rukovodi distribucijom i čuvanjem,
3. Prateća dokumentacija,
4. Prostorije za skladištenje,
5. Isporuka, dalja distribucija,
6. Povrat lekova iz prometa,
7. Rad sa veleprodajama,
8. Stabilnost lekova tokom čuvanja i distribucije,
9. Zaštita proizvoda
10. Funkcionisanje sistema DDP-a po koracima.
Sistem kvaliteta mora da osigura:
• da su medicinski proizvodi odobreni u skladu sa propisima,
• da se uslovi čuvanja kontrolišu sve vreme, uključujući i za vreme transporta,
• da se izbegava kontaminacija,
• da ima dovoljno mesta i da se proizvodi čuvaju u sigurnom i bezbednom prostoru za
promet lagerovanih medicinskih proizvoda,
• da se isporučuju pravi proizvodi na prave adrese u zadovoljavajućem vremenskom periodu.
• Osoblje koje je odgovorno za čuvanje i distribuciju farmaceutskih proizvoda, podrazumeva
nekoliko tačaka;
• Rukovodilac na svakoj ključnoj tački u procesu distibucije,
• VII stepen farmaceutske, medicinske ili stomatološke struke, prema našoj regulativi,
• Svi zaposleni treba da budu obučeni za obavljanje svojih dužnosti, a svaki proces obuke
zabeležen.
• Prateća dokumentacija:
• Narudžbenice (fakture) – poručivanje od drugih veledrogerija ili od nosilaca dozvole za
proizvodnju ili uvoz,
• Pisane procedure – opisuju različite operativne postupke koji mogu da utiču na kvalitet
proizvoda ili na proces distribucije,
• Zapisi – jasni, dostupni, čuvaju se najmanje 5 godina.
•
242
PROSTORIJE ZA SKLADIŠTENJE:
• Prostorije i oprema treba da budu takve da se osigura propisno čuvanje i distribucija
lekova,
• Mesto za prijem treba da bude odvojeno od prostora za skladištenje ,
• Temperatura u skladištu treba da se periodično prati i evidentira,
• Lekovi za koje važe posebni uslovi skladištenja (npr. narkotici, proizvodi koji zahtevaju
određenu temperaturu skladištenja) odmah na prijemu se identifikuju i skladište posebno
od ostalih medicinskih proizvoda.
ISPORUKA:
• Sposobnost hitne isporuke kada je to neophodno.
• Isporuke mogu da budu izvršene samo drugim veledrogerijama koje imaju dozvolu za
promet lekova na veliko i pravnim licima koja imaju dozvolu za promet lekova na malo.
POVRAT LEKOVA IZ PROMETA

• Zapisi o povraćaju treba da se čuvaju.
• Vraćeni neoštećeni lekovi se čuvaju na posebnom mestu kako bi se sprečila njihova
ponovna distribucija, sve do donošenja konačne odluke o njima.
• Postupak povlačenja se evidentira odmah po izvršenju, a zapisi o tome su dostupni
ovlašćenim institucijama zemlje članice (Evropske unije) na čijoj teritoriji se distribuirao
proizvod.
• Falsifikovani lekovi otkriveni u distributivnom lancu se čuvaju odvojeno od drugih lekova
i treba da budu jasno obeleženi da nisu za prodaju.
VELEPRODAJA:
Mora da ima lice odgovorno za prijem, skladištenje, čuvanje i isporuku lekova i medicinskih
sredstava koje je odgovorno za:
1) prijem, skladištenje, čuvanje i isporuku lekova i medicinskih sredstava,
2) kvalitet lekova i medicinskih sredstava čiji promet na veliko vrši veleprodaja,
3) vođenje evidencije u skladu sa Smernicama Dobre prakse u distribuciji lekova i medicinskih
sredstava,
4) prijavljivanje sumnje u kvalitet lekova i medicinskog sredstva, odnosno odstupanje od
standarda kvaliteta.
Prilikom izrade rute transporta lekova kao i njihovog čuvanja u stabilnim uslovima,uzimaju se u obzir:
• temperaturni profili metode transporta i klimatske zone kroz koju se transportuje,
• vreme trajanja transporta i moguće izmene u vremenu,
• efekat vibracija na materijal koji se transportuje,
• vazdušni pritisak i njegov uticaj na pakovanja i ventilaciju,
• fizički stres, kao što su lupanje, ispadanje, curenje, orijentacija pakovanja,
• obezbeđenje, odnosno inspekcija, pregledanja pakovanja, izloženost radijaciji.
Da bi se proizvod zaštitio u tim uslovima koriste se:
• temperaturno kontrolisani kamioni i prikolice za transport na zemlji,
• temperaturno kontrolisani kontejneri za prekookeanski transport,
• aktivna temperaturna kontrola za vazdušni transport, koja koristi termostat koji reguliše
rad ventilatora koji kroz pakovanja suvog leda duva hladan vazduh,
• pasivna kontrola, odnosno zaštitna pakovanja koja se koriste za sve vidove transporta.
Najčešće sadrže hladna gel pakovanja ili suv led u kutiji za transport i imaju određen rok
trajanja, npr. održavaju predviđenu temperaturu tokom 48h.
243
ZAKLJUČAK
Pravilno čuvanje i rukovanje lekovima je jako važno kako bi se očuvala aktivnost svih prisutnih
sastojaka i osigurala uspešnost terapije. Nakon isteka roka trajanja lekove ne treba koristiti, a o
merama koje treba se konsultovati sa stručnim licima upravo zbog hemijskih svojstava ove vrste
proizvoda.
Većina lekova se može čuvati na sobnoj temperaturi (ne iznad 25° C). Neophodno je da
prostorija u kojoj se čuvaju lekovi bude suva.
Važno je obratiti pažnju na rok trajanja lekove te u tom smislu imamo i par smernica: koliko dugo
možete koristiti lek zavisi od njegove vrste, sastava i načina čuvanja. Pojedini lekovi imaju vrlo
kratak rok trajanja jer im se nakon otvaranja smanjuje stabilnost lekovite supstance. Preparati koji
sadrže vodu i koji su sterilni (na primer kapi za oči), po otvaranju imaju znatno kraći rok trajanja
od nesterilnih proizvoda.
LITERATURA
1. Priručnik o pravilnoj upotrebi i primeni lekova, AU Subotica 1996.
2. Pravilnik o uslovima za promet lekova na veliko, 2012.
3. Smernice dobre prakse u distribuciji lekova, 2010. www.zdravlje.gov.rs
4. Smernice dobre prakse u distribuciji lekova, Farmalogist
244
UTICAJ PESTICIDA NA ŽIVOTNU SREDINU
IMPACT OF PESTICIDES ON THE ENVIRONMENT
Zorka Jugović, Danijela Pecarski, Izeta Omerović, Bojana Ilišević
Apstrakt: Danas u životnu sredinu dospevaju ogromne količine različitih hemijskih jedinjenja.
Mnoga od njih se ne razlažu na prostije neškodljive proizvode, vec se nagomilavaju u atmosferi,
vodi ili zemljištu i transformišu se u još škodljivije proizvode. Zbog veoma raširene upotrebe
brojnih hemikalija u procesima proizvodnje i prerade namirnica, kao i sve vece zagadenosti
životne sredine, dolazi do ulaska velikog broja nenutritivnih komponenata u lanac ishrane coveka.
Ključne reći: zdravlje . zivotna sredina ,hemikalije namirnice
Abstract: Today the environment due huge amounts of different chemical compounds. Many of them
can be broken down into simpler innocuous products, but accumulate in the atmosphere, water or soil
and transformed into even more harm products. Due to the very widespread use of many chemicals in
the production and processing of foods, as well as the increasing pollution of the environment, there
is an entry of a large number of nonnutritive components in the food chain, man.
Keywords: health. Environment, chemicals, food
UVOD
Čovekov kontakt sa otrovima vremenom je postajao sve veci i bliži. Nekada su otrovi izazivali
strah kod ljudi, a danas kao da covek od njih manje zazire, iako za to nema realnih osnova, jer
otrov je bio i ostao stalna potencijalna opasnost.
Mnogi sastojci namirnica su hemijski stabilna jedinjenja, dok su druga veoma nestabilna. U
postupcima proizvodnje namirnica, njihove prerade, prometa i čuvanja prehrambeni proizvodi
mogu se neželjeno „obogatiti“ stranim supstancama kao što su toksicni elementi, hormoni, rezidue
pesticida.
Pesticidi su nastali kao potreba za većom količinom zdrave hrane i unose se sa namerom da
pomognu coveku – povećanjem prinosa u poljoprivredi i suzbijanjem štetnih organizama Koriste
se u poljoprivredi i šumarstvu, a znatno manje u veterinarstvu i zdravstvu. Pesticidi kao hemijska
sredstva za suzbijanje štetnih mikroorganizama, insekata, glodara, korova, zauzimaju posebno
mesto, jer su toksicni za korisne organizme i čoveka. Nestručna i neracionalna primena hemijskih
jedinjenja, a posebno pesticida, može biti toksicna tokom proizvodnje, prometa, primena, pa
kasnije tokom razgradnje. Shvatajuci ozbiljnost i složenost ovog problema, danas se u razvijenim
zemljama vrlo intenzivno proučavaju mogućnosti njihove racionalne primene.
Pod pesticidima se podrazumevaju hemijska jedinjenja organskog, neorganskog i prirodnog
porekla, koja se primenjuju u poljoprivredi, šumarstvu, veterinarstvu, prehrambenoj industriji i
komunalnoj higijeni radi suzbijanja fitopatogenih organizama, štetnih insekata, nematoda, glodara,
ptica, kao i za suzbijanje korova i regulisanje rasta biljaka. Pesticid potice od latinske reci pestis -
zaraza, bolest, kuga i cedere - ubiti, uništiti.
OSOBINE PESTICIDA
Kod pesticida se mogu razlikovati tri grupe osobina koje karakterišu njihova
svojstva. To su :
• fizičke
• hemijske i
• toksikološke osobine.
245
Fizičke osobine određuju ponašanje i postojanost pesticida u razlicitim uslovimau kojima se ova
jedinjenja mogu naći.
Hemijske osobine određuju reaktivnost i postojanost na različite hemijskeuticaje.
Toksikološke osobine karakterišu otrovnost i način delovanja na biljke i drugeorganizme.
Toksičnost pesticida je jedna od važnih osobina koja karakteriše delovanje nekog pesticida na živi
organizam. Ona uglavnom zavisi od sposobnosti delovanja pesticida na različitim konstituentima
ćelije koji igraju važnu ulogu u biohemijskim i fiziološkim procesima.
Danas se pod otrovom podrazumevaju hemijske supstance stvorene izvan živog organizma, ili
one koje luče živa bica (toksini). Unete u organizam čoveka mogu prouzrokovati bolest ili smrt.
Razlog zbog čega se hemijski novosintetisana jedinjenja smatraju toksičnim je taj da nisu proizvod
evolucije živih organizama i da kao takva ne nastaju prirodnim procesima. Danas je prihvaćena
definicija prema kojoj je otrov ona materija koja u malim kolicinama deluje na organizme bilo
da razlaže njihovo tkivo, bilo da inhibira važne fiziološke procese. Pesticid se ne mora tretirati
kao otrov, ali zbog dugotrajne izloženosti, svakodnevnim unošenjem odredene kolicine datog
jedinjenja ono kasnije pokazuje svoje toksicno dejstvo.
POSLEDICE ŠTETNOG DEJSTVA PESTICIDA

Nekontrolisana primena pesticida dovodi do neželjenih posledica na zdravlje ljudi, korisnih insekata
i životinja. Iz tog razloga neophodna je kontrola prisutnih pesticida u hrani, vodi i zemljištu. Za
razliku od većine zagađujućih supstanci koje se u životnu sredinu unose bez odredenog cilja,
pesticidi se unose sa namerom da pomognu čoveku, povećanjem prinosa u poljoprivredi, voćarstvu,
vinogradarstvu i šumarstvu suzbijanjem štetnih organizama. Uticaj pesticida na biocenoze je
veoma složen i raznovrstan. Posledice delovanja pesticida zavise od karaktera ili dela ekosistema,
ali i od fizicko-hemijskih osobina upotrebljenih preparata. Slika 1.
Slika1. Pesticidi
Sistematska primena pesticida predstavlja neposredno dejstvo na biocenozu i vodi do delimičnog

uništavanja korisnih insekata-oprašivaca, mrava, negativno deluje na ribe, beskicmenjake i ptice,
a takode na životinje i čoveka.
Njihova toksičnost zavisi pre svega od fizicko-hemijskuh karakteristika kao što su isparljivost,
rastvorljivost u vodi, organskim rastvaračima, mastima i uljima, načina primene i mogućnosti
kontaminacije aerosolima i suspenzijama. Neracionalna primena pesticida jedan je od najvažnijih
faktora zagadivanja životne i radne sredine kao i trovanja ljudi i životinja.
U SAD-u se godišnje beleži izmedu 10 000 i 20 000 trovanja uzrokovanih pesticidima. U Iraku je
1972. godine od fungicida na bazi žive bilo otrovano preko 100 000 ljudi. Indirektne kontaminacije
su znatno šire jer one obuhvataju dodatni unos pesticida preko vazduha, vode i hrane i njima je u
principu znatno ugroženiji živi svet u vodama, biljni i životinjski svet na kopnu. Masovni pomor
ribe izazvan endosulfanom zabeležen je u slivu Zapadne i Velike Morave u dužini od oko 50 km.
246
U poljoprivredi su kao hemijska sredstva za zaštitu biljaka primenjivani neorganski pesticidi koji
su sadržavali arsen, živu i druge elemente. Ovi preparati poseduju veliku toksičnost i ispoljavaju
neposredno dejstvo na žive organizme.
Značajna narušavanja u biocenozama registruju se pri sistematskoj primeni visokotoksičnih
pesticida i organohlornih jedinjenja. Ovi preparati se loše razlažu u vodi i zemljištu, poseduju
sposobnost akumulacije u biljkama i organizmima životinja, pa njihova dugotrajna primena u
neograničenim količinama ispoljava značajna dejstva na biocenoze. Veliku opasnost predstavlja
prisustvo ove klase pesticida u lancima ishrane. Pesticidi se akumulirajuci u jednim organizmima,
postepeno putem lanca ishrane lako predaju drugim. U vodenim ekosistemima pesticidi lancem
ishrane prelaze od planktonskih organizama ka ribama, a od njih ka pticama. Pri tome sadržaj
preparata u svakoj narednoj karici lanca raste stotinu pa i hiljadu puta Štetni efekti pesticida
posledica su neracionalne i nestrucne upotrebe, rukovanja ili čuvanja. Pri tom su žrtve ljudi,
životinje i životna okolina.
Slika 2.Ciklus kruženja pesticida u prirodi
Neadekvatnom hemizacijom poljoprivrede uspostavljeno je već danas stabilno kruženje pesticida

u životnoj sredini.Kao posledicu nalazimo pesticide i u hrani.
HEMIJSKA KONTAMINACIJA HRANE

Tokom proizvodnje, prerade, prometa i čuvanja namirnica koristi se veliki broj hemijskih sredstava,
kao što su sredstva za zaštitu biljaka od izazivaca različitih bolesti, štetocina, kao i sredstva koja
štite proizvedene namirnice od kvarenja. Smatra se da preko hrane i vode za pice u organizam
dospeva najveći broj hemijskih zagadivaca životne sredine (oko 90%). Neki od njih u organizam
mogu dospeti iz više razlicitih izvora. Nitrati su na primer prirodni sastojci povrća, ali u biljke
mogu dospeti iz sredstava za dubrenje zemljišta ili putem kiselih kiša. Slika 3.
Slika 3. Upotreba pesticida u poljoprivredi
247
Takode se nitrati i nitriti koriste i kao aditivi u procesu proizvodnje nekih prehrambenih proizvoda
životinjskog porekla.
Nađeno je da više od polovine uzoraka hrane sadrži nedozvoljene visoke koncentracije rezidua
pesticida. Zbog različite brzine razgradnje pesticidi se u manjoj ili vecoj meri nagomilavaju u
zemljištu. Degradacija pojedinih pesticida može trajati 5 do 10 godina, što zavisi od geološkog
sastava zemljišta, načina obrade, vlažnosti, temperature. Zemljište kontaminirano pesticidima
utiče na njegove biocentričke odnose i na površinske i podzemne vode.
Pesticidi utiču negativno i na trudnice kao i na decu, pogotovu na bebe. Trudnice koje putem voća i
povrća u organizam unose pesticide, štete inteligenciji svoje dece. Rezultati pokazuju da deca čije
su majke u trudnoći konzumirale deset puta veće količine organskih fosfata u proseku imaju za 5,5
bodova niži koefcijent inteligencije od vršnjaka čije su majke izbegavale pesticide.
Slika4. Oprano voće
Za decu su najopasniji organski fosfati koji ometaju razvoj mozga, a u poljoprivredi se koriste za
uništavanje insekata. To ne znači da bi trudnice trebale izbegavati voće i povrće. Trudnicama su
potrebni vitamini i hranjive materije iz voća i povrća, ali je važno da ih pri konzumacije dobro
isperu. Nije dovoljan kratki mlaz vode. Najbolje je prilikom pranja koristiti mekane četkice.
Dakle, kontaminanti su sve supstance koje nenamerno dospevaju u namirnice pri proizvodnji,
prometu, transportu, čuvanju ili su poreklom iz ambalažnog materijala ili zagađene okoline, i u
njima se nalaze kao ostaci (rezidue). Zagadenje namirnica ovim hemijskim jedinjenjima označava
se kao hemijska kontaminacija.
PODELA PESTICIDA
Podela pesticida prema toksičnosti:
Grupa Toksičnosti LD50 (mg/kg)
I grupa Ekstremno toksicni do 50

II grupa Visoko toksicni od 50-250
III grupa Srednje toksicni od 250-1000
IV grupa Malo toksicni 1000-5000
LD50 predstavlja kolicinu toksicne supstance izraženu u mg/kg telesne težine tretiranihorganizama
koja izaziva 50 % smrtnosti.
Prema nameni ili vrsti štetnih organizama koji se suzbijaju ili se sprečavanjihova pojava pesticidi
se mogu podeliti na nekoliko grupa:
• herbicidi - jedinjenja koja se koriste za uništavanje korovskih biljaka
• insekticidi - sredstva koja štite ljude i biljke od insekata
• akaricidi - sredstva koja se koriste za suzbijanje pregalja i njihovih razvojnih stadijuma
248
larvi, jaja
• fungicidi (i baktericidi) - sredstva koja se koriste za uništavanje štetnih nižih biljaka,
gljivica i plesni
• nematocidi - sredstva koja se koriste protiv nematoda (valjkastih glista)
• rodenticidi - sredstva koja se koriste za uništavanje glodara
• antihelmintici - sredstva koja se koriste za suzbijanje glista
• defolijanti - sredstva koja izazivaju prevremeno opadanje lišca
• desikanti - sredstva koja izazivaju sušenje biljaka.
Tabela 1. Promet pesticida u svetu 2000. i 2001. godine.
Prema stepenu isparljivosti i opasnosti pesticidi se dele u sledece grupe:

• jako opasni pesticidi- pesticidi čija je zasićena koncentracija veća ili jednaka toksičnoj.
• opasni pesticidi- pesticidi čija je zasićena koncentracija veća od tolerantne
• slabo opasni pesticidi- pesticidi čija zasićena koncentracija ne pokazuje
• znake intoksikacije.
Prema hemijskoj strukturi pesticidi se klasifikuju na:
• organska jedinjenja
• neorganska jedinjenja
• pesticide prirodnog porekla.
PESTICIDI U ZEMLJIŠTU
S obzirom da su široko primenjivani u poljoprivredi, šumarstvu i komunalnoj higijeni, pesticidi
spadaju u zagadivace životne sredine . Spiranjem pesticida sa tretiranih kultura padavinama i sa
površine zemljišta oni se prvo akumuliraju u površinskim vodama. Stabilnost dospelih pesticida
odredena je fizičkohemijskim osobinama aktivne materije, koncentracije i tehničke primene, tipa
zemljišta i meteoroloških uslova. Usled prisustva humina i glina zemljište može da veže velike
kolicine pesticida. To su kompleksi izmedu huminskih kiselina i herbicida, odnosno insekticida.
Herbicidi su zbog intenzivne upotrebe i dugog perioda razlaganja najveci zagadivaci zemljišta. Na
dubini od 15 cm mogu se naci u koncentraciji od 40-80 % od primarno nanete kolicine. Vecina
organofosfornih jedinjenja, zbog hidrolitickog razlaganja, u zemljištu postaje inaktivna u toku
jedne godine. Reakcije koje se odvijaju u zemljištu jako utiču na rast i razvoj biljke i na intenzitet
procesa u zemljištu i biljnom organizmu. Takode reakcije koje se odvijaju u zemljištu utiču na
dinamiku i pravac razgradnje pesticida, na procese usvajanja i transformacije u biljkama.
PESTICIDI U ATMOSFERI
U atmosferu pesticidi mogu dospeti direktno iz vazduha prilikom primene u avionima i
helikopterima, ili sa zemlje primenom mašina i aparata. Mogu dospeti u atmosferu i isparavanjem
sa površine zemlje, vode, biljaka i drugih površina na kojima se nalaze. Pesticidi koji se odlikuju
249
većom isparljivošcu na odredenoj temperaturi u većoj količini dospevaju u atmosferu.
Slika 5.Transformacija pesticida u atmosferi
Isparavanje pesticida sa površine zemlje je nešto sporije, jer se oni vezuju za koloide zemljišta.
Jedan isti pesticid sa površine zemlje različitog sastava isparava razlicitom brzinom. Pesticidi ne
ostaju trajno u atmosferi. Deo pesticida se kondenzuje i dospeva na zemlju i vodu, a drugi deo biva
podvrgnut fotohemijskom razlaganju.
PESTICIDI U HIDROSFERI
Pesticidi i druga hemijska jedinjenja mogu u vodu dospeti direktno (tretiranjem vodenih površina)
ili indirektno iz atmosfere, iz zemljišta (preko poplavnih i podzemnih
voda), kao i preko proizvoda životne delatnosti čoveka i životinja. Dospevši u vodu pesticidi
neko vreme ostaju nepromenjeni ali ispoljavaju primetno dejstvo na organoleptička svojstva vode,
hidrohemijski i biološki režim prirodnih voda. Vremenom se transformišu fizičkim, hemijskim i
biološkim procesima.
Slika 6. Transformacija pesticida u hidrosferi
Zahvaljujuci adsorpciji i sorpciji pesticida od strane sedimenata i vodene flore i faune, koncentracija
organohlornih pesticida u vodi snižava se brzo. Ova pojava stvara lažnu sliku o samoprecišcavanju
vode jer se stabilni pesticidi iz ove grupe dugo zadržavaju i akumuliraju.
Uticaj pesticida na biljke počinje od momenta kontakta i prodora kroz lišce, stablo i korenje.
Različiti pesticidi se ponašaju razlicito. Većina herbicida i insekticida su sistematskog delovanja,
akaricidi i neki fungicidi dosta brzo prodiru i krecu se po biljci, ispoljavajuci opšti uticaj na ceo
250
biljni organizam. Neki preparati koji nisu sposobni da se krecu, lokalizuju se na mestima prvobitnog
prodora ispoljavajuci lokalno dejstvo. Pri nepravilnoj primeni, pesticidi mogu da oštecuju biljke,
da izazivaju opekotine, odumiranje tkiva. Opekotine biljaka izazivaju H+ joni. Posebno štetno
dejstvo je izraženo kod preparata koji u sebi sadrže višak mineralnih kiselina i kiselih soli. Za
biljke su opasni i aromaticni ugljovodonici koji se nalaze u mineralnim uljima. Pri obradi biljaka u
razvoju, pesticidi u biljni organizam prodiru uglavnom kroz lišce u obliku tecnost i pare.
Neracionalna i nestručna primena pesticida je često prouzrokovala prilične štete, posebno na
početku intenzivne hemizacije u poljoprivredi. Tako je, 1965. godine, na više hiljada hektara
plantaže i drugih zasada jabuka u nekadašnjoj SFRJ izazvana sterilnost zbog pogrešne primene
pesticida karbarila u periodu cvetanja i posle cvetanja. Tokom sedamdesetih godina prošlog veka,
zbog zakasnele primene preparata na bazi dikamba, izazvana je sterilnost pšenice koja je bila u
punom razvoju u intenzitetu od 5 do 100 %. Biljni svet je uticaju pesticida bio izložen u toku
vijetnamskog rata. Amerikanci su na teritoriji Vijetnama u periodu od 1962. do 1970. godine
bacili preko 50000 tona herbicida i time uništili oko 1530000 hektara šuma i useva . U tretiranim
oblastima Vijetnama došlo je do naglog razmnožavanja štetnih insekata i životinja, koji su poznati
vektori - prenosioci tropskih zaraznih bolesti. Tamo gde su mangrove šume najviše uništavane
nastali su mocvarni predeli i došlo je do bujanja bambusa, paprati i razmožavanja malaricnih
komaraca. Pojava velikog broja pacova povezana je sa pojavom velikih kolicina organskih
materija, zbog razlaganja lišca, korova i drveća.
ULAZAK PESTICIDA U LANAC ISHRANE

Unošenje rezidua pesticida vodom za pice i hranom je najznacajniji put kojim je opšta populacija
izložena pesticidima. Namirnice životinjskog porekla mogu da sadrže rezidue pesticida ukoliko
se životinje hrane zagadenom biljnom hranom ili ako je na životinjama vršeno suzbijanje parazita
i insekata. Brojni zagadivaci i prisustvo široke palete zagadujucih supstanci u životnoj sredini,
doprineli su da se poslednjih godina znacajna pažnja posveti kvalitetu i zdravstvenoj ispravnosti
hrane odnosno namirnica. Izvori zagadivanja hrane mogu se podeliti u više grupa.
• Prvu grupu cine odredeni prirodni organizmi (gljive, biljke, ribe, školjke) koji u sebi
sadrže toksicne supstance. Njihove toksicne osobine vezane su za posebna, fiziološki
aktivna jedinjenja, i za smeše hemijskih supstancija.
• Drugu grupu cine životne namirnice i voda iz kojih se priprema hrana, a koje su zagadene
toksicnim supstancama životne sredine koje su sposobne da se ukljuce u lanac ishrane.
Slika 7.
• Treci izvor zagadivanja predstavlja sam covek koji svesno dodaje hrani razlicite
supstance sa ciljem da se hrana ucini privlacnijom i sa ciljem njenog dužeg održavanja u
nepromenjenom obliku.
Pod životnim namirnicama podrazumeva se sve što se upotrebljava za hranu i piće u prerađenom
251
i neprerađenom obliku, kao i začini, boje i druge materije, koje se dodaju zbog konzerviranja,
popravke izgleda, ukusa ili mirisa. Kao biološki nosioci hemijskih supstanci mogu se navesti
kukolj, žitna glavica, gljive, cijanogentske, glikozidne i alkaloidne biljke, kao i razne ribe i školjke.
Međutim, danas se među supstancama biološkog porekla najveći značaj pridaje mikotoksinima,
koje su i pored štetnog dejstva koje doseže u daleku prošlost, hemijski i toksikološki definisane
tek u 20. veku.
Toksični metali u životnu sredinu dospevaju različitim putevima, a njihovi najznačajniji izvori su
industrije, metalurške i rudničke otpadne vode, hemizacija poljoprivrede, saobraćaj i energetika.
Iz životne sredine oni su, ugradivši se u razne jestive organizme, uključuju u lanac ishrane. Osim
toga, u namirnice mogu dospeti iz ambalaža (konzerve), u toku proizvodnje ili skladištenja. U
toksične metale ubrajaju se živa, olovo, kadmijum, arsen, selen i berilijum, a potencijalni otrovi u
većim količinama mogu biti kalaj, nikal, bakar, cink i kobalt.
Kada se govori o izvorima zagađivanja životnih namirnica živom, koja je osnovna komponenta u
mnogim preparatima namenjenim za zaštitu setvenog materijala. Zbog toga se živa, osim u jestivim
morskim i sltkovodnim organizmima, može naći u mesu domaćih životinja. Organska jedinjenja
žive su za ljude neuporedivo toksičnija od metala, pa samim tim ostavljaju i teže posledice.
Dospevši u organizam metil-živa se prenosi krvotokom i akumulira se u jetri, bubrezima i mozgu.
Poluverme eliminacije iz organizma u proseku iznosi 70 dana.
Olovo je tipičan otrov koji u organizam čoveka dospeva preko respiratornog i gastroinetinalnog
trakta. Svakodnevno unošenje ovog metala u količini od 2 mg može za nekoliko meseci dovesti
do trovanja. U organizmu čoveka olova se ponaša slično kalcijumu, što ujedno uslovljava visoke
koncentracije u skeletu. Naime, čak 90 do 95% olova se deponuje u kostima, odakle brzim
izdvajanjem u krvotok može izazvati trovanja Iz zemljišta, korenovim sistemom, olovo dospeva
do delova biljaka, iz kojih razloga se danas smatra da količina olova koja dospeva u organizam
čoveka hranom prevazilazi onu, koja neposredno dospeva preko respiratnornih organa.
Metalni kadmijum i njegove soli predstavljaju visokotoksične supstance koje pođednako ugrožavaju
ljude i životinje. Različita mineralna đubriva sadrže relativno velike količine kadmijuma što se
naročito odnosi na fosforna đubriva. elementarnom obliku arsen je otrovan samo pri visokim
koncentracijama, ali su zato, njegova jedinjenja (arsentrioksid, arseniti i arsenati) neobično
toksična. Simptomi hroničnog trovanja kod sisara su pogoršanje koordinacije kretanja, nervni
poremećaji, otežano disanje, parušavnje funckije bubrega i gornjih disajnih puteva.
Toksično dejstvo selena utvrđeno je kod domaćih životinja, pri ishrani biljkama koje rastu na
zemljištu bogatom ovim elementom.
Cink je metal niske toksičnosti, a slučajna akutna trovanja vezana su za nepravilnu upotrebu
pocinkovanih posuda za pripremanje hrane. Povećana akumulacija teških metala može dovesti
do nedostatka cinka u organizmu čoveka, što za posledicu ima smanjenu aktivnost fermenata i
imunoloških reakcija, a takođe i sporije zarastanje rana.
Antibiotici i hormoni mogu prodreti u lanac ishrane preko životinjskog mesa (koriste se za lečenje
životinja), kao dodatak stočnoj hrani (antibiotici) ili kao stimulansi i sredstva za jačanje otpornosti
organizma, za skraćenje vremena tova, poboljšanje odnosa u strukturi mišićno-masnog tkiva i
smirivanje polen-aktivnosti (hormoni). Antibiotici se ponekad koriste i za konzeviranje, tako što
se meso pripremljeno za tržište drži u rastvoru antibiotika, ili se antibiotici unose u organizam
stoke neposredno pre klanja.U životnim namirnicama se mogu naći antibiotici prirodnog porekla,
nastali u procesu pripremanja životnih namirnica, kao rezultata veterinarskih mera koji se koriste
kao biostimulatori i konzervansi.
Pesticidi mogu u organizam coveka i životinja dospeti na sledeci nacin:
• preko usta
• preko kože
• preko organa za disanje.
252
Brzina dejstva pesticida dospelih u organizam čoveka ili životinja zavisi odputeva prodiranja.
Posle apsorpcije pesticid biva transportovan krvlju do različitih tkivai organa. Brže ce nastupiti
dejstvo pesticida čija resorpcija počinje u želucu. Rastvorljivost pesticida je značajna za njihovu
bržu resorpciju u organizmu životinja ičoveka.
ZAKLJUČAK
Da bi obezbedila budućnost i sprečila planetarna katastrofa, koju produkuje društvo rizika,
neophodno je izvršiti duboki preobražaj svih polja na kojima počiva današnji društveni obrazac.
Proizvodnja i primena sredstava za zaštitu bilja dobija u savremenom životu sve veći toksikološko-
epidemijski karakter. Sa stanovišta zaštite radne i životne sredine postoji još dosta problema koje
treba u skoro vreme rešiti. Stvarna opasnost za celokupnu populaciju je manja nego što se to ističe,
no zbog kumulacionih efekata pesticida bolje uveličati nego umanjiti. U cilju rane dijagnostike,
i adekvatne terapije neophodno je da osim lekara medicine rada i toksikologa i drugi profili
stručnjaka budu detaljnije upoznati sa hemizmom i i dejstvima ovih jedinjenja. Radna mesta
na kojima su ljudi izloženi pesticidima treba označiti kao mesta sa posebnim uslovima rada, što
povlači striktno pridržavanje zakonskih propisa. U procesu proizvodnje pesticida neophodno
je organizovati i sprovoditi propisane mere zaštite na radu i adekvatnu hemijsku zaštitu. Pored
osposobljenog kadra i savremene tehnologije, neophodna je hermetizacija procesa proizvodnje,
kvalitetna filtroventilacija i korišćenje sredstava za ličnu i kolektivnu hemijsku zaštitu. Mere i
postupci zaštite moraju uvek biti zastupljene, uz predhodni i periodični lekarski pregled i praćenje
zdravstvenog stanja radnika. Sa pesticidima ne treba da rade maloletne osobe, trudnice i dojilje.
Radnici koji rukuju sa pesticidima, ili ih primenjuju, moraju se podvrći godišnjem lekarskom
pregledu na početku svake poljoprivredne sezone. U tom smislu, uz korišćenje saopštenih rezultata,
treba nastaviti istraživanja i osposobljavanja kadra.
LITERATURA
1.Vikipedija,slobodna enciklopedija- http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D0%B5%D1%81
%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%B4%D0%B8
http://www.glassrbije.org/info/index.php?option=com_content&view=article&id=17919:pe
sticidi-uveavaju-rizik-od-hiperaktivnog-poremeaja-dece&catid=55:zdravlje&Itemid=76
2 .Soldatovic R. D. I saradnici, Toksikologija pesticida sa analitikom
3 Mokranjac M., Toksikološka hemija, Naucna knjiga, Beograd, 1973.
Razvoj i primena kinetickih metoda analize za kvantitativno odredivanje pojedinih pesticida
4 .Emilija T. Pecev - Marinkovic, magistar hemijskih nauka
Markovic D., Cakic S., Nikolic G., Hromatografija Teorijske osnove sa praktikumom,
5 .Tehnološki fakultet Leskovac & Studentski – informativno izdavacki centar Niš, Leskovac
- Niš, 1997.
253
MEDICAL WASTE MANAGEMENT
Viktor Safarov
Apstrakt: Medicinski otpad se definiše kao opasan i neopasan otpad, koji se stvara pri pružanju
zdravstvenih usluga (dijagnostika, prevencija, lečenje istraživanje u oblasti humane i veterinarske
medicine) i regulativom sa osnovom profesionalne prakse, prevencije zaraznih bolesti, zaštite
zdravlja ljudi i životne sredine
Medicinski otpad je razvrstan prema poreklu, karakteru i kategoriji, a prema poreklu se određuje
indeksnim brojem iz Kataloga otpada. Neophodno je usvojiti preporuke Sveske zdravstvene
organizacije za prikupljanje, selekciju, pakovanje, transport, tretman i odlaganje za sve
pojedinačne kategorije medicinskog otpada koje se primenjuju u zemljama Evropske Unije uz
poštovanje univerzalnih principa upravljanja otpadom (izbegavanje stvaranja, minimizacija
količine, reciklaža i ponovno korišćenje, standardizacija postupaka pri tretmanu, rešavanje
problema na mestu nastanka, sveobuhvatna kontrola mogućeg zagađenja okoline i upoznavanje
javnosti).
Ključne reči: Upravljanje otpadom, opasan, neopasan, zaštita, zdravlje
Abstract: Medical waste is defined as hazardous waste and secure, which makes the provision of
health services (diagnosis, prevention, treatment research in human and veterinary medicine) and
regulations to the base of professional practice, prevention of communicable diseases, protecting
people’s health and the environment
Medical waste is classified according to origin, character and category, and the origin is determined
by index number from the catalog of waste. It is necessary to adopt the recommendations of the
World Health Organization for the collection, selection, packaging, transportation, treatment and
disposal for all individual categories of medical waste that are applied in the European Union
with respect to the universal principles of waste management (avoiding the creation, minimization
volumes, recycling and reuse, standardization of procedures in the treatment, problem solving in
the area of origin, comprehensive control of pollution and the possible introduction of the public).
Keywords: waste management, hazardous, secure, protection, health
UVOD
u celini. Unutar radne grupe sačinjene od eminentnih profesionalaca u ovoj oblasti, dogovoreno
je korišćenje Evropskog kataloga otpada koji definiše osnovnu kategorizaciju medicinskog
otpada,kao i stavove u vezi sa segregacijom odnosno razdvajanjem, obeležavanjem i tretmanom
različitih kategorija medicinskog otpada,za primenu u zdravstvenim ustanovama u Srbiji.
MATERIJAL I METODE
razvrstavanja medicinskog otpada koji nastaje u zdravstvenim ustanovama.
Medicinski otpad se definiše kao: “sav otpad, opasan ili neopasan, koji se generiše pri pružanju zdravstvenih
usluga (dijagnostika, prevencija, lečenje i istraživanja u oblasti humane i veterinarske medicine)”. Drugim
rečima, pod medicinskim otpadom se podrazumeva sav otpad koji nastaje u medicinskim ustanovama
(državnim ili privatnim), medicinskim istraživačkim centrima ili laboratorijama.
254
To je heterogena mešavina otpada, pri čemu 10–25% čini opasan otpad rizičan po zdravlje ljudi
i životnu sredinu.
Medicinski otpad jednom rečju nastaje prilikom postavljanja dijagnoza, lečenja ili pružanja
medicinske nege, kao i prilikom istraživanja koja se sprovode u zdravstvenim ustanovama naučne,
terapijske, dijagnostičke ili slične medicinske delatnosti. Pomenuti otpad podrazumeva sav otpad
koji nastaje prilikom pružanja zdravstvenih usluga, kako u zdravstvenim ustanovama ili van njih
(kućna nega), u domovima za smeštaj starih lica ili u ustanovama u kojima se pruža medicinska
nega u bilo kom obliku.
Prema zakonu o otpadu (Predlog zakona o upravljanju otpadom, Republika Srbija, 2008. godina),
otpad se definiše kao svaka materija ili predmet sadržan u Evropskom katalogu otpada koju vlasnik
odbacuje, namerava ili mora da odbaci, u skladu sa zakonom.
Otpad koji potiče iz zdravstvenih ustanova samo jednim delom je medicinski otpad koji se dalje
može razsvrstati u više različitih kategorija.
Prema predlogu zakona o otpadu komunalni otpad jeste otpad iz domaćinstva (kućni otpad), kao i
drugi otpad koji je zbog svoje prirode ili sastava sličan otpadu iz domaćinstva.
Komunalni otpad je veoma zastupljena kategorija otpada koja takođe potiče iz zdravstvenih
ustanova i ustanova socijalne zaštite (ustanova za smeštaj obolelih ili starih lica, kao i otpad koji
potiče iz drugih oblika smeštaja obolelih osoba), kao i iz domaćinstava pacijenata (otpad koji
nastaje pri kućnom lečenju). Komunalni otpad se često u literaturi naziva “otpadom iz crnih kesa”.
U ostali medicinski otpad spada: “zeleni otpad” koji nastaje prilikom održavanja zelenih površina u
krugu zdravstvenih ustanova, kao i otpad koji nastaje prilikom izgradnje i/ili rušenja građevinskih
objekata koji pripadaju zdravstvenim ustanovama.
Profesionalcima u zdravstvenom sektoru, nadležnim za upravljanje medicinskim otpadom,
neophodna su znanja i veštine za smanjenje stvaranja količine medicinskog otpada, njegovo
razvrstavanje, prikupljanje, skladištenje, transport, preradu i privremeno ili konačno odlaganje,
kao i odgovarajuća stručna uputstva i preporuke u vezi sa primenom adekvatnih metoda i tehnika
za upravljanje otpadom.
DEFINICIJA MEDICINSKOG OTPADA

Prema Zakonu o medicinskom otpadu (Predlog zakona o upravljanju otpadom, 2008) medicinski
otpad je heterogena mešavina klasičnog smeća (komunalnog otpada), infektivnog, patoanatomskog,
farmaceutskog i laboratorijskog otpada, dezinficijenasa i ambalaže, kao i radioaktivnog i opasnog
hemijskog otpada. To je otpad koji se potpuno ili delimično sastoji od ljudskih ili životinjskih
tkiva, krvi i drugih telesnih tečnosti, ekskreta i sekreta, lekova i drugih farmaceutskih preparata,
briseva, tupfera, gaza, zavoja, igala, skalpela, lanceta i drugih oštrih instrumenata. Medicinski
otpad je i bilo koji drugi otpad koji potiče od medicinske, stomatološke, veterinarske (otpad nastao
prilikom pružanja veterinarskih pregleda ili tretmana), farmaceutske ili slične prakse, istraživanja,
tretmana, zaštite ili uzimanja krvi za transfuzije, a može inficirati osobu koja sa njim dođe u
kontakt.
U osnovi, postoje sledeća dva tipa medicinskog otpada:
• Neopasni otpad (otpad koji nema karakteristike opasnog otpada i sličan je otpadu koji se
stvara u domaćinstvima)
• Opasan otpad (otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija
može prouzrokovati opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi i najmanje ima jednu od
opasnih karakteristika utvrđenih posebnim propisima, uključujući i ambalažu u kojoj je
opasan otpad bio ili jeste upakovan).
Ovi tipovi otpada se zatim dalje dele na podvrste, pri čemu se koriste odrednice iz Evropskog
kataloga otpada koji je prihvaćen kao najprikladniji sistem klasifikacije otpada za korišćenje u
Republici Srbiji.
255
KLASIFIKACIJA I KATEGORIZACIJA MEDICINSKOG OTPADA

Medicinski otpad se razvstava prema poreklu, karakteru i kategoriji.
Prema poreklu medicinski otpad se određuje indeksnim brojem iz Kataloga otpada i to:
-- Prema karakteru nakon određenog indeksnog broja, postupcima kojima se utvrđujeu
fizičke, hemijske i biološke osobine otpada određuje se da li otpad poseduje ili ne
najmanje jednu opasnu karakteristiku i prema rezultatima ispitivanja dobija karakter –
opasan otpad, odnosno nije opasan.
-- Prema kategoriji utvrđuje se da otpad ima ili nema upotrbnu vrednost.
Tabela br.1 Katalog otpada

Indeksni broj Poreklo
18 00 00 Otpadi od zdravstvene zaštite ljudi i životinja i/ili sa tim povezanim istraživanjima (izuzev otpada
iz kuhinja i restorana koji ne dolaze od neposredne zdravstvene zaštite)
18 01 00 Otpadi iz porodilišta, dijagnostike, tretmana ili prevencije bolesti ljudi
18 01 02 Delovi tela i organi uključujući i kese sa krvlju i krvne produkte (izuzev 18 01 03)
18 01 03 Otpadi čije sakuplanje i odlaganje podleže posebnim zahtevima zbog sprečavanja infekcije
(zavoji, gipsevi, posteljina, pelene...)
18 01 07 Hemikalije drugačije od navedenih u 18 01 06
18 01 09 Lekovi drugačiji od navedenih u 18 01 08
18 01 10 Otpadni amalgam iz stomatologije
18 02 00 Otpadi od istraživanja, dijagnostike, tretmana ili prevencije bolesti životinja
18 02 02 Otpadi čije sakupljanje i odlaganje podleže posebnim zahtevima zbog sprečavanja infekcije
18 02 06 Hemikalije drugačije od onih navedenih u 18 02 05
18 02 08 Lekovi drugačiji od onih navedenih u 18 02 07
Prema EU istraživanjima medicinski otpad pri ispravnom rukovanju u zdravstvenim ustanovama

ima sledeću strukturu:
• Otpad sličan komunalnom otpadu 86,8 %
• Potencijalno infektivni otpad 7,3 %
• Radioaktivni otpad 1,4 %
• Hemijski otpad 1,2 %
• Iskoristivi otpad 3,3 %
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (WHO) procena udela medicinskog otpada je sledeća:
• Otpad sličan komunalnom otpadu 85 %
• Potencijalno infektivni otpad 10 %
• Radioaktivni, hemijski i farmaceutski otpad 5 %
Opasan medicinski otpad delimo na:
-- Radioaktivni otpad;
-- Patoanatomski otpad;
-- Infektivni otpad;
256
-- Farmaceutski otpad;
-- Upotrebljeni oštri instrumenti;
-- Hemijski otpad;
-- Sudovi pod pritiskom.
Otpad iz zdravstvene zaštite koji sadrži dovljan broj virulentnih, patogenih mikroorganizama da se
nakon kontakta sa njim može javiti infektivno oboljenje, smatra se infektivni otpad.
Agencija za zaštitu životne sredine Sjedinjenih Američkih Država (USEPA) smatra infektivni sledeći
medicinski otpad:
• Pribor za zasejavanje i kultivaciju mikroorganizama,
• Krv, derivate krvi, i produkti krvi,
• Igle, špricevi, pipete, epruvete i laboratorijsko staklo,
• Otpad sa hirurgije i obdukcionih sala,
• Ljudska tkiva, organi, ekskreti i sekreti koji sadrže patogene mikroorganizme,
• Otpad koji nastaje pri hemodijalizi i tranfuziji krvi,
• Otpad iz proizvodnje vakcina i seruma,
• Tkiva, organi i laboratorijske žživotinje korišćeni za eksperimente sa patogenim mikroorganizmi.
Republici Srbiji, jedan je od preduslova za uređenje sistema upravljanja medicinskim otpadom u celini.
Konsenzusom, unutar radne grupe sačinjene od eminentnih profesionalaca u ovoj oblasti, neophodno
je korišćenje Evropskog kataloga otpada koji definiše osnovnu kategorizaciju medicinskog otpada,
kao i stavove u vezi sa segregacijom odnosno razdvajanjem, obeležavanjem i tretmanom različitih
kategorija medicinskog otpada, za primenu u zdravstvenim ustanovama u Srbiji.
Nakon izvršene klasifikacije otpada, isti se obeležava i pakuje, u skladu sa ovim pravilnikom, kako
bi se obezbedilo da zaposleni zaduženi za rukovanje otpadom znaju o kakvom se otpadu radi i kakvu
opasnost predstavlja, pa da isti u skladu sa tim i tretiraju.
Obeležavanje se vrši popunjavanjem posebnog dokumenta, “Deklaracije infektivnog medicinskog
otpada” (u daljem tekstu: Deklaracija).
Deklaracija jeste samolepljiva nalepnica, dimenzija sedamdeset puta sto pet milimetara, jasno
uočljivog naslova sa sadržinom: “Opasnost! Infektivni otpad”.
Deklaracija sadrži sledeće podatke: izvor otpada (organizaciona jedinica i odeljenje), datum i vreme
popunjavanja Deklaracije, ime zaposlenog koji popunjava Deklaraciju, vrstu Otpada i šifru iz
Evropskog kataloga otpada (u daljem tekstu: EKO).
GENERATORI MEDICINKOG OTPADA I PROCENA KOLIČINA I VRSTA PO MESTU NASTANKA

Ukupna količina medicinskog otpada u svim zdravstvenim ustanovama u Srbiji procenjuje se na oko
70.000 tona, od čega 9.600 tona predstavlja opasan otpad.
U većini zdravstvenih ustanova ne odvaja se infektivni otpad, upotrebljene igle, tupferi, gaze, infuzioni
sistemi, i sl., od klasičnog smeća, već se sve zajedno baca u plastične korpe ili polietilenske kese.
Slika 1 Nehigjensko odlaganje medicinskog otpada
U većini slučajeva se medicinski otpad odlaže na deponije lošeg kvaliteta bez daljeg tretmana.
Nešto medicinskog otpada se spaljuje korišćenjem starih spalionica, koje i nisu za upotrebu, pa se
257
tako javljaju problemi vezani za bezbednosne standarde i emisiju gasova.

Trenutno se prostor za čuvanje medicinskog otpada loše održava, a primećuje se i prisustvo
razbacanih oštrih predmeta i infektivnog otpada.
Većina mesta za odlaganje otpada dostupna je štetočinama, kao što su psi, mačke, ptice, insekti
(muve i komarci), ali i ljudima.
Sve su ovo potencijalni vektori različitih bolesti.
U veterinarskim ambulantama, stanicama, klinikama, zavodima i institutima stvara se određena
količina biohazardnog otpada koji se odlaže u jame ili se nekontrolisano spaljuje.
Osnovni cilj upravljanja medicinskog otpada je uvođenje zdravstveno bezbednog i ekološki
prihvatljivog načina postupanja sa medicinskim otpadom, primerenog našoj ekonomskoj situaciji
i stepenu razvoja zdravstvene službe.
U ukupnoj količini produkovanog medicinskog otpada, prosečno samo 15 % čini opasan otpad,
dok je ostalih 85 % klasičan komunalan otpad. Infektivni otpad čini 2/3 opasnog otpada, a 1/3 čine
sve druge, napred navedene vrste opasnog medicinskog otpada.
Količina medicinskog otpada koja nastaje u nekoj zemlji zavisi od njene ekonomske moći i stepena
razvoja zdravstvene službe. Što je zemlja bogatija, a zdravstvena služba razvijenija, to je i količina
otpada veća. Prema procenama iz 2004. godine u Srbiji nastaje oko 10.000 tona medicinskog
otpada.
Prema podacima EU generisanje medicinskog otpada u funkciji razvijenosti zemlje je sledeći:
Tabela br.2: Generisanje medicinskog otpada u funkciji razvijenosti zemlje

God.proizvodnja
STEPEN RAZVIJENOSTI ZEMLJE
(kg/stanovniku)
Visoko razvijene zemlje
1,1 – 12,0
-Ukupno medicinskog otpada
0,5 – 5,5
-Opasan medicinski otpad
Srednje razvijene zemlje
0,8 – 6,0
- Ukupni medicinski otpad
0,3 – 0,4
- Opasan medicinski otpad
Nerazvijene zemlje
0,5 – 3,0
-Ukupan medicinski otpad
Tokom godina, medicinski otpad je postao ozbiljan problem u razvijenim zenljama. Ali u takvim
zemljama, sa dobro uređenom politikom, problem medicinskog otpada predstavlja uspešno
rešenu regulativu baziranu na brojnim istraživanjima i međunarodnim konvencijama. Jedna od
takvih je i Bazelska konvencija o kontroli prekograničnog kretanja opasnog otpada i njegovog
odlaganja doneta 22.03.1989. godine. Usvajanjem ove konvencije veliki međunarodni zagađivači
su primorani da se pridržavaju zakona.
Problem kontrole i odlaganja opasnog otpada u Srbiji je u tome što politika i zakon nisu u skladu
jedno sa drugim kao i veoma teška ekonomska situacija.
Higjensko uklanjanje medicinskog otpada uključuje što je moguće ekonomičnije metode koje u
svakom stadijumu minimalizuju rizik po zdravlje i životnu sredinu.
POSTUPAK SA MEDICINSKIM OTPADOM

Osnovni principi upravljanja medicinskim otpadom su:
• Uspostavljanje procesa razvrstavanja/razdvajanja otpada, u kome se otpad razdvaja prema
različitim načinima prerade i odlaganja i usmerava u pravcu različitih “tokova”;
• Smanjivanje proizvodnje i količine medicinskog otpada;
• Upravljanje otpadom na način kojim se ne ugrožava zdravlje ljudi i životna sredina;
258
• Organizovanje prerade i odlaganja otpada na najpogodniji način u okviru različitih tokova otpada;
• Priprema ili sanacija neuređenih privremenih ili trajnih skladišta otpada;
• Vođenje evidencije i dokumentacije o aktivnostima u vezi sa upravljanjem medicinskim
otpadom;
• Praćenje pokazatelja u vezi sa razvrstavanjem, odlaganjem i tretmanom otpada;
• Planiranje aktivnosti u vezi sa upravljanjem medicinskim otpadom (izrada plana
upravljanja medicinskim otpadom za svaku zdravstvenu i ustanovu socijalne zaštite i sl.);
• Preduzimanje korektivnih mera u planiranju aktivnosti na godišnjem nivou;
• Obuka zaposlenih za poslove razvrstavanja, obeležavanja, pakovanja, odlaganja i tretmana
medicinskog otpada;
• Motivisanje zaposlenih za efikasno upravljanje medicinskim otpadom;
• Razvoj svesti o upravljanju medicinskim otpadom;
• Multidisciplinarna saradnja u cilju uređivanja sistema upravljanja medicinskim otpadom,
kako na nivou zdravstvene ustanove, tako i na teritoriji administrativnog okruga.
S obzirom na to da većina zdravstvenih radnika upravljanje medicinskim otpadom smatra često
ne tako važnom i sporednom aktivnošću, primena i praćenje energičnih mera u razvrstavanju i
zbrinjavanju medicinskog otpada predstavlja ozbiljan test upravljačkih veština.
Za dobru praksu upravljanja otpadom od ključnog je značaja da zdravstveni radnici i saradnici
tačno znaju šta se od njih očekuje u vezi sa razvrstavanjem otpada, da budu motivisani i propisno
obučeni za navedene aktivnosti, kao i da imaju adekvatnu saradnju sa upravom zdravstvene
ustanove po pomenutim pitanjima.
Pripreme i obuka za uvođenje dobre prakse u upravljanju medicinskim otpadom treba da budu
dovoljno energične kako bi proizvele kako promene u stavovima i ponašanju samih zaposlenih, tako
i promene u preradi i odlaganju medicinskog otpada.
Mehanizmi praćenja i kontrole aktivnosti u domenu upravljanja medicinskim otpadom u svakoj
ustanovi koja generiše medicinski otpad su zasnovani na saradnji, multidisciplinarnosti i partnerskim
odnosima u cilju uspostavljanja upravljanja medicinskim otpadom kako proizvođača medicinskog
otpada, tako i lokalne samouprave, ekološkog sektora i svih subjekata upravljanja otpadom.
ZAKLJUČAK
Upravljanje medicinskim otpadom svodi se na što efikasnije rukovanje i odlaganje otpada uz
što manje troškove, koje istovremeno obezbeđuje zaštitu zdravlja ljudi i životne sredine. Uprkos
velikoj početnoj investiciji i potrebnom vremenu za izgradnju postrojenja, prednosti postupka su
višestruke.
Analizom stanja otpada utvrdiće se da li se otpadom upravlja pravilno i efikasno. Da bi uklanjanje
otpada bilo potpuno, efikasno i bezbedno potrebno je napraviti plan koji bi bio izložen reviziji u
zavisnosti od uslova i date situacije.
Primena bezbednog upravljanja med. otpadom u svakodnevnom radu pre svega zdravsvenih
ustanova,a potom i svih ustanova u kojima se pruža zdravstvena zaštita omogućuje:
• razvoj svesti o upravljanju med. otpadom
• povećanu bezbednost u radu zaposlenih
• bezbednost korisnika zdravstvene zaštite
• smanjen rizik od širennja zaraznih bolesti
• smanjenu količinu med. otpada
• unapređenje životne sredine
• multidisciplinarnost i partnerski odnos proizvođača med. otpada, lokalne samouprave i
ekološkog sektora
Krajnji cilj je doprinos zaštiti i unapređenju zdravlja celokupne populacije,kao i zaštita i očuvanje
životne sredine.
259
Osnovno pravo svakog čoveka je na nezagađenu prirodu, bistre reke i potoke, čist vazduh i zdravu
hranu. Da bi ovaj osnovni princip bio ostvaren potrebno je usvojiti Zakon o upravljanju otpadom,
gde su kaznene mere pooštrene ne samo u novčanom smislu. Nepoštovanje pravila i ugrožavanje
zdralja kako zdravstvenih radnika, tako i građana ubuduće će biti tretirano kao krivično delo prema
nacrtu navedenog Zakona.
LITERATURA
[1] Ministarsvo zdravlja Republike Srbije; Bezbedno upravljanje medicinskim otpadom,
[2] Nacionalni vodič za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom; septembar 2008
[3] Tošović,S; Gradski zavod za javno zdravlje, Beograd
[4] Jovanović,V; Nacionalni koordinator projekta
[5] Mijatović,S; Ministarstvo zdravlja
[6] Marković-Denić,LJ;Institut za epidemiologiju
[7] Šuljagić,V; Vojnomedicinska akademija
[8] Šerović,R; Načelnik sektora za otpad
[9] Radovanović-Jovin,H; Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj
[10]Tanasković,M; Gradski zavod za javno zdravlje
[11]Živadinović,D; Institut za javno zdravlje Srbije
[12]Rakočević,M; Dom zdravlja Niš
[13]Košutić,D; Institut za nuklearne nauke,,Vinča,,
[14]Crosset,S; rukovodilac projekta Tehnička podrška u upravljanju medicinskim otpadom
[15]Kuhling,Jan Gerd; Tehnička podrška u upravljanju medicinskim otpadom
[16]Hristov,V; Tehnička pordška u upravljanju medicinskim otpadom
[17]Komarčević,R; Upravljanje medicinskim otpadom u skladu sa pravilima sanitarno-
higijenske prakse, Beograd 2008
260
ZNAČAJ I PROIZVODNJA KOMPOSTA
THE IMPORTANCE AND PRODUCTION OF COMPOST
Marjan Ristovski
Apstrakt: Kompostiranje trenutno ne može doneti profit, ali smanjuje cenu odlaganja otpada u
odnosu na druge opcije. Veoma mali, jednostavni sistemi mogu uspešno funkcionisati u ruralnim
sredinama, posebno pri rukovanju lišćem i drugim biljnim otpacima.
Za gradove i njihove otpade najniži kapacitet koji se preporučuje je 25.000 t/godišnje, a za visoko
mehanizovana postrojenja oko 50.000 t/godišnje.
Ključne reči: otpad, odlaganje, proces, mikroorganizmi
Abstract: Composting is currently unable to make a profit, but reduces the cost of waste disposal
in relation to other options. Very small, simple systems can successfully operate in rural areas,
particularly in the handling leaves and other plant debris.
For cities and their wastes lowest capacity that is recommended is 25,000 t / year, and the highly
mechanized plant of 50,000 t / year.
Keywords: waste, disposal, process, microorganisms
UVOD
Kompost je zreli proizvod kompostiranja, kontrolisanog procesa biooksidacije čvrstog heterogenog
organskog supstrata koji uključuje i termofilnu fazu. Proces kompostiranja je biološka dekompozicija
organskih sastojaka u kontrolisanim aerobnim uslovima u stabilan proizvod sličan humusu.
Kompostiranje je metoda ubrzane eliminacije štetnosti otpadaka, koja predstavlja biološku preradu
otpada sa dobijanjem komposta, a u posebnim uslovima i biogasa. Ovaj proces se zasniva na pojavi
samozagrevanja smeća (otpada) i zbog toga se i karakteriše kao biotermički proces. Tehnologija
kompostiranja mora da obezbedi optimalne uslove koji će omogućiti eliminaciju njihove štetnosti
u kratkom vremenu i dobijanje visokokvalitetnog komposta.
Od vlažnosti otpada u velikoj meri zavisi aktivnost biotermičkog procesa, jer se mikroorganizmi
koji učestvuju u ovom procesu hrane organskim materijama samo u vodenom rastvoru.
Na proces kompostiranja utiče puno činilaca, ali najznačajniji činioci razgradnje organskih
sastojaka su kiseonik i voda. Temperatura je, takođe, vrlo značajan faktor, ali ona je rezultat
mikrobiološke aktivnosti. Stepen povećanja temperature je u direktnoj vezi i sa vrstom materijala
koji se kompostira. Ostali značajni činioci koji mogu limitirati proces kompostiranja su ugljenik i
kiseonik (imaju značajnu ulogu jer su neophodni za mikrobiološku aktivnost i rast) i pH reakcija.
Fosfor i sumpor su, takođe, značajni, ali je njihova uloga u procesu kompostiranja manje poznata.
Mikroelementi kao Cu, Ni, Mo, Fe, Zn, zatim makroelement Mg i korisni Na, neophodni su za
enzimske aktivnosti, ali se malo zna o njihovoj ulozi u procesu kompostiranja.
MATERIJAL I METODE RADA

Samozagrevanje organskih sastojaka tokom kompostiranja rezultat je mikrobiološkog disanja.
Povećanje temperature utiče na mikrobiološku populaciju promenama mezofilnih i termofilnih
organizama, što utiče na brzinu razgradnje organskih sastojaka. Zbog toga se mikrobiološko
disanje može koristiti kao indikator dekompozicije i stabilnosti komposta. Proces samozagrevanja
kompostne mase ima određenu dinamiku pa se kriva temperature može podeliti na mezofilnu
(<45°C) i termofilnu zonu (>45°C) u okviru kojih se mogu razlikovati 4 faze:
1. inicijalna faza (mezofilna),
261
2. faza porasta temperature (termofilna faza),

3. faza maksimuma (termofilna faza),
4. rashlađivanje
Stvaranju komposta od mešanog čvrstog otpada bi trebalo da prethodi proces reciklaže i razdvajanja
otpada, uključujući izdvajanje stakla, plastike i metala, a zatim sledi usitnjavanje sečenjem ili
mlevenjem. Industrijski i drugi opasan otpad se mora isključiti.
FAZE AEROBNOG KOMPOSTIRANJA

Osnovni faktori iz okruženja koji regulišu brzinu i stepen dekompozicije su: odnos ugljenika i
azota (C, N), prisustvo kiseonika, vlažnost, temperatura, pH vrednost, veličina čestica polaznog
materijala. Ukupno vreme stvaranja komposta, uključujući izvorno uklanjanje otpada, određeno
je sastavom, korišćenim procesom i vremenom izloženosti materijala. Može se zahtevati od
3 do 18 nedelja za tretiranje i stabilizaciju komposta. Ključni problemi u spovođenju procesa
kompostiranja se odnose na: generisanje neprijatnog mirisa, prisustvo patogena, prisustvo teških
metala, definisanje šta čini kompost đubrivo prihvatljivim. Proizvodnja neprijatnog mirisa može
biti problem, ako ne postoji kontrola procesa kompostiranja (naročito u procesu stvaranja komposta
u dugačkim vrstama). Zato je izbor položaja postrojenja, projektovanja procesa i način upravljanja
neprijatnim mirisom od suštinske važnosti. Nivo prisustva toksičnih pesticida, teških metala i
patogena bi trebalo precizno proceniti i proračunati da bi se obezbedila potpuna usaglašenost
komposta sa planiranom upotrebom. U svrhu smanjenja patogena, temperatura mešavine se mora
održavati na 55ºC (ili više) najmanje tri uzastopna dana.
Slika 1 Tehnologije kompostiranja

Figure 1 Composting technology
Svi prirodni organski materijali s vremenom se razlože. Pod prirodnim uslovima, proces
razlaganja može da traje od nekoliko meseci do godinu dana pa i više, u zavisnosti od klimatskih
uslova. Međutim, prirodni proces se može ubrzati tako što se kontrolišu faktori procesa (veličina
čestica materijala koji se kompostira, aeracija, poroznost, sadržaj vlage, temperatura, pH vrednost
materijala, hranljivi elementi i odnos ugljenika prema azotu (C/N)).
Tabela 1. C/N odnos za neke materijale
Table 1. C/N ratio for some materials
Materijali C/N
Kokošiji stajnjak sa prostirkom 13-18:1
Otpad iz domaćinstva 12-20:1
Svinjski stajnjak – čvrsti deo 15-25:1
Goveđi stajnjak 20:1
Strugotina drveni iver 100-500:1
Hartija 150-200:1
Slama 40-100:1
Zelenilo 30-80:1
Tresetna mahovina 18-36:1
Konjski stajnjak 30-60:1
262
Ukoliko se održava stalan C/N odnos 30:1, mikroorganizmi mogu da razlože organski materijal
vrlo brzo. Kada je C/N vrlo visok, gde ima vrlo malo azota, razlaganje se usporava. Sa druge
strane, kada je C/N odnos isuviše nizak, nalazi se mnogo azota i on će najverovatnije da se izgubi
u atmosferi u formi amonijačnog gasa. Ovo obično dovodi do problema sa neprijatnim mirisom.
Većina materijala za kompostiranje nema ovaj idealan C/N odnos od 30:1, tako da se moraju
mešati različiti materijali da bi se on postigao.
Opšte je poznato da krupni, osušeni materijal sadrži vrlo malo azota. Na primer, drveni otpadni
materijali su sa visokim sadržajem ugljenika. Sa druge strane, zeleni materijal, kao što su lišće i
stajnjak, sadrži relativno visoke procente azota. Pravilno mešanje ugljenika i azota pomaže da se
obezbede dovoljno visoke temperature kompostiranja kako bi proces mogao efikasno da se odvija.
OSNOVNE TEHNOLOGIJE KOMPOSTIRANJA

U zavisnosti da li se radi o baštenskom ili komunalnom otpadu kao sirovini za kompostiranje,
separacija podrazumeva ručne i mašinske tehnike za izdvajanje neodgovarajućih materijala.
Kod kompostiranja baštenskog ili komunalnog otpada proizvodnja se javlja u dve glavne faze:
faza kompostiranja i faza sazrevanja.
Gomile u vrsti predstavljaju izdužene kompostne gomile koje se često prevrću da bi se održali
aerobni kompostni uslovi. Čestim prevrtanjem se obezbenuje uniformno razlaganje kompostnog
materijala zato što se hladniji spoljašnji slojevi premeštaju u unutrašnje delove gde su izloženi
većim temperaturama i intenzivnijoj mikrobiološkoj aktivnosti. Metod gomila u vrsti rezultuje sa
trajanjem kompostnog procesa od približno tri meseca do godinu dana.
Statične gomile sa prinudnim provetravanjem je metod kompostiranja gde se materijal smešta
na rešetke, ili perforirane cevi, ventilatorima se pumpa ili uvlači vazduh kroz cevi, a time i kroz
kompostni materijal. Ovime se obezbenuje provetravanje kompostne gomile čime se smanjuje,
ili čak potpuno eliminiše potreba za prevrtanje kompostnih gomila. Sa ovim metodom je gotov
kompost proizveden za samo 3 do 6 meseci. Sredina kompostne gomile, usled mikrobijalne
aktivnosti, dostiže temperaturu do 700C.
Tabela 2. Približna koncentracija azota (N) i C/N odnos materijala za kompostiranje

Table2. The approximate concentrations of nitrogen (N) and the C/N ratio of composting material
Materijal % azota u težini suve materije C/N odnos
Pokošena trava 2,15 20
Lišće 0,5-1,0 40-80
Strugotina 0,11 511
Drvo (borovina) 0,07 723
Voćni otpad 1,25 35
Papir 0,25 170
Domaćinstvo - otpaci - 15
Stajnjak 1,0 20
Prema iskustvu, kompost se može dobiti u roku od 2 do 4 meseca ako se pravilno postupa sa
kompostnom gomilom. To znači da su čestice otpada samlevene od 3 do 5 cm i da je ambijentalna
temperatura dovoljno visoka.
Odnos C/N određuje koliko dugo će trajati proces razlaganja. Početni odnos C/N od oko 20 ili
30:1 neophodan je za brzo kompostiranje. Ako je početni odnos iznad 50, proces se smatra sporim.
C/N odnos čestog organskog otpada dat je u tabeli. Materijal namenjen za kompostiranje treba
pripremiti tako da se postigane inicijalni C/N odnos od 25 do 30. Tokom procesa kompostiranja
C/N odnos se uglavnom smanjuje.
263
ZAKLJUČAK
Prilikom prerade poljoprivrednih proizvoda stvaraju se nusproizvodi u količini koja se meri
milijardama tona. U prehrambenoj i drugoj industriji koja se bavi preradom biološkog materijala
takođe se javlja otpad u velikim količinama. Njihov smeštaj u prirodi danas je nezamisliv. Umesto
toga treba nastojati da se učine korisnim.
U poljoprivredi je jedan od najrasprostranjenijih načina iskorišćavanja organskog otpada i
nusproizvoda biološkog porekla upravo kompostiranje. Dodavanjem komposta zemljištu
popravljaju se struktura, životni procesi i moć zadržavanja vode zemljišta u kojima se oseća
nedostatak organskog đubriva.
Kiše iz naslaga komposta od hranljivih materija ispiraju uglavnom kalijum. Upravo zbog toga
se mora štititi pokrivkama ili je potrebno oceđene tečnosti prikupljati i iskorišćavati. Mada je
vrednost komposta kao đubriva manja od mineralnih, njegovim dodavanjem smanjuje se ispiranje
nitrata i povećava sadržaj organskih materija u zemljištu. Za gradove i njihove otpade najniži
kapacitet koji se preporučuje je 25.000 t/godišnje, a za visoko mehanizovana postrojenja oko
50.000 t/godišnje.
LITERATURA
1. Thompson, W.H., Test Methods for the Examination of Composting and Compost. The
United States Department of Agriculture, 2001.
2. Rynk R., On Farm Composting Handbook, Northeast Regional Agricultural Engineering
Service, 1992.
3. Zucconi, F., Pera, A., Forte, M., de Bertoldi, M., Evaluating toxicity of immature compost.
BioCycle 22: 54-57. 1981.
4. Jovičić N., Upravljanje čvrstim otpadom, Skripta, Mašinski fakultet u Kragujevcu, 2006.
5. Marković Nikola, Upravljanje komunalnim čvrstim otpadom, Tehnički fakultet, Bor 2007.
6. Ćurčić S., Milunović S., Razvoj logističkog sistema za upravljanje komunalnim otpadom
u Čačku, Kvalitet, 2007.
264
KONTAMINACIJA ŽIVOTNE SREDINE PCB-EM

(POLIHLOROVANIM BIFENILIMA) I NAČINI UKLANJANJA PCB-A
PCB (POLYCHLORINATED BIPHENYLS) ENVIROMENTAL

CONTAMIONATION AND PERMANENT DISPOSAL OF PCB
Nevena Čolić, Nebojša Tomašević, Vojislav Marković
Apstrakt: U radu su predstavljeni načini nastanka kontaminacije životne sredine PCB-em, štetnost
PCB-a kao trajnog organskog zagađivača i načini njegovog uklanjanja iz životne sredine.
U radu su opisani procesi remedijacije, dekontaminacije, tretmana i spaljivanja PCB kontaminirane
zemlje, ulja, električnih transformatora i električnih kondenzator.
Ključne reči: PCB, POP-s, dekontaminacija, remedijacija, pakovanje, UN sertifikovana ambalaža,
izveštaj o ispitivanju opasnog otpada, ADR transport, izvoz, insineracija, dokumenti o kretanju,
Abstract: The paper presents the route of PCB contamination of the environment, the harmfulness
of PCB as a permanent organic polution and the way of its removal from the environment.
The paper describes the remediation process, the decontamination, treatment and incineration of
PCB contaminated soils, PCB oil, electrical transformers and electrical capacitors.
Keywords: PCB, POP-s, decontamination, remediation, packing, UN certified packaging, analyses
of hazardous waste, ADR transport, export, incineration, the movement document.
DEFINICIJA POLIHLOROVANIH BIFENILA - PCB

POLIHLOROVANI BIFENILI spadaju u grupu polihlorovanih ugljovodonika. Oni predstavljaju
organska jedinjenja koja u svom molekulu sadrže supstituisane atome hlora.
Polihlorovani bifenili (u daljem tekstu PCB) su aromatska, sintetska, hemijska jedinjenja koja
se ne pojavljuju u pririodi, već su veštački sintetisana. Oni se sastoje od bifenil strukture, dva
povezana benzenova prstena, u kojima su neki ili svi atomi vodonika zamenjeni atomima hlora.
Osnovna molekulska struktura, uključujući konvencionalnu numeraciju supstituenta položaja je
prikazana na Slici br.1
Slika 1. Strukturna formula PCB jedinjenja
Hemijska formula PCB jedinjenja je C12H10-nCln, gde je n u opsegu od 1 do 10. Teoretski, mogući
broj različitih kongenera PCB jedinjenja iznosi 209 ali oko 130 je identifikovano u komercijalnim
proizvodima.
PCB jedinjenja se dele u dve grupe izomera na osnovu razli¬ke u strukturi:
1. Koplanarni PCB - imaju hlorne supstituente u svim para pozicijama i u nekoj ili svim
meta pozicijama. Meta ili para hlorovani supstituenti imaju po svojoj strukturi male sterne
smetnje sa susednim vodonicima sto omogućava slobodnu rotaciju oko fenil-fenil veze.
265
2. Mono-orto hlorovani PCB - svi molekuli imaju bar jedan hloro-supstituent u orto poziciji.
Orto-supstitu¬ent ima tendenciju stvaranja čvrste veze zbog čega do¬lazi do velike sterne
interakcije izmedu Cl i H atoma.
FIZIČKO-HEMIJSKE KARAKTERISTIKE PCB

Sve kongeneri PCB jedinjenja su lipofilni i njihova lipofilnost se povećava sa povećanjem stepena hlorisanja.
Uopšteno, PCB jedinjenja se mogu naći u rasponu od teških uljnih tečnosti, lepljivih smola, ili topljivih
kristalnih materija u zavisnosti od količine supstituisanog hlora.
Ova jedinjenja su bez mirisa ili specifičnog mirisa kada su u pitanju ulja, od bezbojne do žute boje, koja su
veoma stabilna i imaju relativno male vrednosti isparljivosti na sobnoj temperaturi.
PCB jedinjenja su hidrofobna i stoga imaju vrlo nisku rastvorljivost u vodi. Kongeneri sa nižim stepenom
hlorovanja su nestabilniji od onih sa višim stepenom. PCB jedinjenja se takođe lako apsorbuju na organske
čestice u zemljištu, sedimentu, biološkim ili vodenim sistemima. Rastvorljiva su u ulju i veoma rastvorljiva
u većini organskih rastvarača.
PCB jedinjenja su neosetljiva na izvor svetlosti i imaju izuzetnu stabilnost na toplotu - koja se povećava sa
sadržajem hlora i razlažu se tek na veoma visokoj temperaturi (> 1000 ° C). Polihlorovani bifenili imaju visok
nivo hemijske inercije i veoma su otporni na mnoge hemijske agense kao što su kiseline, baze i oksidante.
PCB ne utiče na metale ali rastvaraju ili omekšavaju određene vrste gume i plastike. PCB jedinjenja su
veoma rezistentna na više temperature i teško se pale, zbog svojih visokih tački paljenja (170-380 °C).
Njihova isparenja su teža od vazduha, ali nisu eksplozivna. Imaju nisku električnu provodljivost, visoku
toplotnu provodljivost i visoku otpornost na termičke degradacije.
PCB jedinjenja poseduju još jednu bitnu osobinu, a to je da su ugljenik i hlor spojeni veoma jakom vezom i
količina energije koja je potrebna da se raskine je veća od većine drugih kovalentnih veza. Snaga ovih veza
u molekulu PCB jedinjenja se dodatno povećava sa brojem atoma hlora i samim tim uveliko povećavaju
sposobnost PCB da opstane u okruženju.

UPOTREBA PCB JEDINJENJA
PCB jedinjenja prvi put su identifikovana u 19 veku, a počela su da se proizvode u industrijskim
razmerama od 1929 godine. Intenzivno su se koristili u periodu od 1920 i 1980 godine.
Postoji više komercijalnih naziva PCB jedinjenja u zavisnosti od zemalja porekla, pa prema toj
podeli napoznatiji nazivi su:
-- Aroclor xxxx, Chlorinol, Askarel, Chlorextol - SAD
-- Pyralen, Phenoclor - Francuska
-- Clophen - Nemačka
-- Kanechlor, Satotherm, Pyroclor - Japan
-- Sovol, Sovtol - Sovjetski Savez
-- Apirolio, Fenclor - Italija
-- Delor – Čehoslovačka
Upotreba PCB jedinjenja se može podeliti prema sistemima na upotrebu u :
-- otvornim sistemima do 1975. godine, PCB jedinjenja su ulazila u sastav mnogih proizvoda.
Među njima su plastifikatori u lakovima, bojama, mastilama, lepkovima, papirima za
štampu, itd .Takođe su pronađeni i u raznim drugim proizvodima, kao što su insekticidi,
raznim pakovanjima i ambalažama, u uljima i ulja za sečenje i obradu metala
-- zatvorenim sistemima, korišćeni su u dilelektričnim fluidima: fluidima u transformatorima
koji su nezapaljivi (i pomešani sa hlorobenzenima), u kondenzatorima, itd.
-- Nominalno zatvoreni sistemi u sistemima za hlađenje, na mestima gde se rizik od požara
ne može tolerisati (kao pri transportu zapaljivih proizvoda, brodom), hidraulične tečnosti:
iz bezbednosnih razloga gde postoje izvori toplote i zapaljivosti kao u instalacijama npr.
rudarskih postrojenja itd.
Enviromental Protection Agency – EPA (Agencija za zaštitu životne sredine SAD-a) je analizirala
266
ukupnu potrošnju PCB jedinjenja u Svetu i zaključila da 60% od svih PCB jedinjenja se nalazi
u elektro industriji u obliku dielektričnih fluida u transformatorima i kondenzatorima kao što je
prikazano na slici br.2.
Na osnovu ovih osobina PCB jedninjenja su se godinama koristila u stotinama industrijskih i
Slika 2. Raspodela upotrebe PCB prema sistemima u Svetu
komercijalnih aplikacija, uključujući električne uređaje, prenosu toplote i u hidrauličnim

uređajima; kao plastifikatori u proizvodnji boja, plastike i gumenih proizvoda; u pigmentima,
bojama i nekarbonskim papirima za štampu i mnoge druge industrijske primene (EPA 2013a).
UTICAJ PCB JEDINJENJA NA ŽIVOTNU OKOLINU I ZDRAVLJE LJUDI

PCB jedinjenja predstavljaju trajne organske zagađivače tj. POPs jedinjenja (Persistent Organic
Pollutans) i klasifikovani su Štokholmskom konvekcijom u početnih 12 najopasnijih organskih
jedinjenja (Dirty Dozen) čija je upotreba zabranjena.
PCB jedinjenja imaju sve karakteristike opasnog otpada u koji se ubrajaju ne samo zbog svoje
toksičnosti, već i kancerogenosti, teratogenosti i mutagenosti, probleme sa imunitetom, oboljenja
centralnog i perifernog nervnog sistema (indirektni unosom preko hrane) odnosno biohazardnih
karakteristika i kao takav negativno utiče na zdravlje ljudi i biosistema i predstavlja naglašeni
rizik zagađenja životne sredine, vode, vazduha i zemljišta. Neadekvatno i rizično postupanje, kao
i upravljanje otpadom predstavlja jedan od najvećih problema u oblasti zaštite životne sredine.
Kako je stabilnost jedinjenja veoma velika (sa povećanjem stepena hlorovanja) i kako su PCB
jedinjenja veštački sintetizovana (ne prirodna) jedinjenja koja se slabo razgrađuju u eko sisitemu,
došlo je do gomilanja PCB jedinjenja u prirodi.
Zbog svoje slabe rastvorljivosti u vodi a velike rastvorljivosti u rastvaračima i mastima, pri
nekontrolisanom ispuštanju dolazilo je do gomilanja PCB jedinjenja u masnom tkivu živih bića.
Najveći procenat PCB jedinjenja našao se u masnom tkivu riba i ostalih vodenih životinja.
Preko ishrane je došlo do povećanja koncentracije u masnim tkivima kopnenih životinja, jajima
i mleku što se automatski prenelo na povećanje koncentracije PCB u masnom tkivu ljudi kao i
u majčinom mleku. Tendencija smanjenja količine PCB u majčinom mleku je data na Slici br.3 i
odnosi se na istraživanja koja su rađena u Švedskoj i Japanu od 1968. – 1988. god.
Slika 3. Koncentracija PCB u majčinom mleku u istraživanjima u Švedskoj i Japanu
267
Strukturne razlike PCB uslovljavaju njihovo pona¬šanje i određuju osnovne osobine. U oganizmu,
PCB izo¬meri reaguju sa različitim receptorima. Na primer koplanarni molekuli su toksičniji od
orto-izomera jer do¬vode do atrofije timusa zbog gubitka kornih limfocita. Sa druge strane orto-
izomeri imaju veću tendenciju ve¬zivanja za estrogene receptore sto rezultira abnormal¬nom
estrogenom aktivnošću.
Na kancerogeno dejstvo PCB neutiče struktura ovih molekula, nego se pretpostavlja da do
nenormalnog ponašanja ćelija organi¬zma dolazi zbog uticaja PCB na citohrom P-450 koji
se uglavnom nalazi u jetri i čija je uloga da konvertuje opa¬sna jedinjenja u oblik koji se lako
eliminiše iz organizma.
Na sličan način se objašnjava i mutageno dejstvo PCB. Vrlo retko dolazi do fatalnog akutnog trovanja
PCB, ali izlaganje organizma njihovom dejstvu može dovesti do sledećih poremećaja: oštećenja
kože, gubitka težine, smanjenja koštane srži, poremećaja funkcija reproduk¬tivnog sistema, bolova
u stomaku, kočenja udova, hroni¬čne gušobolje, menstrualnih poremećaja, nenormalnog razvoja
zuba, male težine novorođenčadi, hiperpigmen¬tacije, povećanog zamora, glavobolje.
Treba napomenuti da je jedan od najopasnijih načina trovanja PCB jedinjenjima njihovo
nekontrolisano gorenje pri čemu dolazi do nastanka mnogo toksičnijih Polihlorovanih dibenzo
furana (PCDFs) i dioksina (PCDDs) na temperaturi ispod 1150 OC vidi sliku br.4
Slika 4. Strukturne formule polihlorovanih dibenzofurana (PCDF) i dioksina (PCDD)
Tokom godina upotrebom PCB poznato je nekoliko slučajeva kontaminacije (ekoloških katastrofa)
izazavnih dejstvom ovih jedinjenja:
1. U slučajevima požara na uređajima koji sadrže PCB dolazi do stvaranja PCDF i PCDD: 1977.
Kanada, 1981. Binghampton - USA, 1985. Reims – Francuska, i 1986. Villeurbanne – Francuska
2. U slučajevima iscurivanja ulja koje sadrži PCB, jer se ulje apsorbuje u zemljište i tako
uključuje promet materija, a kasnije se ovaj put nastavlja na lanac ishrane: 1968. god
Yusho Japan, trovanje stanovništva sa jestivim pirinčanim uljem kontaminiranim PCB-
em, kao i 1979 god. na Tajvanu (posledice je osetilo u većoj ili manjoj meri od 1200 do
1600 ljudi, pri čemu su čak i nerođena deca bila ugrozena preko posteljice i kasnije putem
majčinog mleka), 1947-1977 godina reka Hadson gornji tok, mulj u reci kontaminiran
nekontrolisanim ispuštanjem PCB ulja iz fabrike transformatora.
3. Višedecenijskom proizvodnjom električnih insulatora u Monsato kompaniji došlo je do
kontaminacija zemljišta u gradu Anniston u državi Alabama (SAD).
Zbog trajnog gomilanja PCB u prirodi usledila je zabrana upotrebe PCB jedinjenja i to:
-- 1972. Japan
-- 1975. Kina
-- 1977. SAD
-- 1984. Nemačka
-- 1985. EU
268
Proizvodnje PCB ulja u Srbiji nije bilo, ali postoje dva proizvođača opreme ABS Minel Trafo
Mladenovac i ABS Minel Elektrooprema a.d. Ripanj koji su proizvodili opremu sa PCB do 1986.
godine. Uvoz PCB transformatora sa PCB kondnezatora iz inostranstva do zabrane korišćenja
PCB-a je tekao nesmetano, tako da se pri popisu mora gledati dokumentacija (ako postoji) ili
izvršiti ispitivanje na PCB jer često na samoj opremi nema dokumentacije.
Na osnovu emisije PCB po raznim sektorima, kako industrijskim, tako i ostalim granama privrede,
celokupnu situaciju možemo sagledati na sledećem dijagramu:
Sve ovo je uticalo da se donese pravna regulativa zabrane PCB jedinjenja na globalnom nivou što
je potvrđeno Štokholmskom konvencijom 2001. godine o dugotrajnim organskim zagađujućim
supstancama POPs (Persistent Organic Pollutants).
IDENTIFIKACIJA OPREME SA PCB-EM

Prema međunarodnim zakonima samo uklanjanje PCB i predmeta koji su kontaminirani PCB-em
regulisa¬no je strogim propisima. Posle prekida upotrebe određenog PCB materijala može proći
najviše dve godine do njegovog uklanjanja po propisanim zakonskim norma¬ma. Preporučena
fre¬kvencija pregleda uskladištene PCB opreme je prikaza¬ na u Tabeli 1. [9]:
Dozvoljene kolicine PCB su određene sledećim vrednostima:
1. max vrednost u vodi - 0,001 ppb – propisuje EPA
2. max vrednost u vazduhu - 0,001 mg/m3 propisuje – NlOSH – Nacional Institute for
Occupational Safety and Health
3. max vrednost u pijaćoj vodi - 0,004 mg/l za odrasle i 0.001 mg/l za decuKada dođe do
unošenja u organizam (EPA):
4. neprimetan efekat (NOEL) - 0.001 mg/kg
5. minimalna efektivna doza (MED) - 0.1 µg/kg/dan
6. toksični ekvivalentni faktor - 0.1-0.00001 (u odno¬su na dioksin)
Tabela br.1
Opis opreme Frekvencija pregleda
PCB transfomatori zahtevano tromesečno
PCB-kontaminirani transformatori preporučeno tromesečno
PCB kondenzatori preporučeno godišnje
PCB elektromagneti, prekidači i regulatori voltaže zahtevano nedeljno kada je u blizini hrane ili
preporučeno tromesečno
PCB kontaminirani elektromagneti, prekidači i regulatori preporučeno tromesečno
voltaže
Veliki uklonjeni PCB kondenzatori zahtevano nedeljno
PCB kontejneri i uklonjeni predmeti zahtevano mesečno
269
Kako su najširu primenu PCB jedinjena našla u električno-energetskim uređajima najveći akcenat
je upravo na kondenzatorima i transformatorima. Identifikacija opreme koja sadrži PCB je jedan
od najzahtevnijih procesa u trajnom zbrinjavanju PCB opreme. Veoma je teško u sklopu jednog
postrojenja utvrditi sve uređaje sa PCB-em koji su se u toku dugogodišnjeg rada koristili i njihov
tok zbrinjavanja, zbog čestih zamena opreme tokom različitih servisa i tekućeg održavanja.
Mnogi transformatori su nenamerno ili iz neznanja kontaminirani PCB uljem jer je tokom
održavanja i servisa došlo do mešanja NON PCB transformatorskog ulja sa PCB uljem.
Pravilo je da na identifikacionim tablicama o karakteristikama transformatora obično stoji
trgovački naziv PCB ulja ili jednostavna oznaka PCB ulje i količina ulja sa kojom je ispunjen
transformator. Kod kondenzatora je situacija drugačija jer na njihovim karticama nema podataka o
tome da li su napunjenji PCB uljem, tako da se mora proveriti u tehničkoj dokumentaciji sa kojom
vrstom ulja su napunjeni.
Oprema se može identifikovati na osnovu dokumentacije, a u slučaju da dokumentacija ne postoji
gledaju se pločice koje se nalaze na samim uređajima i vrši se pretpostavka vezana za godinu
proizvodnje.
U slučaju da ne postoji nikakav podatak automatski se pretpostavlja da je oprema kontaminirana
PCB i mora da se vrši laboratorijsko ispitivanje.
Što se tiče transformatora obavezno je uzorkovanje i ispitivanje iz svakog pojedinačnog
transformatora zbog dugogodišnjeg servisiranja i postojanja mogućnossti kontaminacije
transformatora.
Skori svi transformatori i kondenzatori proizvedeni pre 1986. godine se tretiraju kao potencionalni
PCB električni uređaji.
Identifikacija PCB uređaja kreće sa proverom dokumentacije i stvarnog stanja u samoj fabrici. Vrši
se provera dokumentacije svih kondenzatorskih baterija i transformatora kao i ostale moguće opreme.
Ukoliko postoje, popisuju se sledeći podaci:
-- proizvođač, tip, datum proizvodnje, masa, snaga, karakteristike naponskog nivoa.
Tokom izrade inventara identifikovana je i masa opreme sa fluidom na bazi PCB (zbir mase fluida
i mase prazne opreme) koja je u upotrebi tako da je ukupna masa opreme sa PCB u upotrebi i van
upotrebe u Republici Srbiji iznosi 3741 tona.
NAČINI ISPITIVANJA PCB KONTAMINACIJE

Ispitivanje PCB ulja
Najtačniji način za proveru PCB uređaja je uzorkovanje i hemijska analiza ulja, koja tačno daje
koncentraciju različitih izomera PCB-a i konglomera (Pravilnik o postupanju sa uređajima i
otpadom koji sadrži PCB, Sl. Glasnik RS, br.37/2011).
Uzorkovanje ulja se vrši direktno iz transformatora ili kondenzatora pri čemu se ulje pažljivo
izvlači tako da nedođe do curenja i kontaminacije površine.
Postupci analiza su različiti, a dva najpouzdanija postpaka su:
1. DX L2000 aparat za merenje koncentraicije PCB u ulju, zemlji i vodi, koji je koristan za
brže analize (Slika 5.)
Slika 5. L2000 Analyzer - uređaj za brzo određivanje sadržaja PCB-a
270
2. Gasna hromatografija korisna za kvantitativno i kvalitativno određivanje PCB izomera -

mnogo pouzdanija metoda, ali daleko skuplja, vidi sliku br.6
Slika 6. Gasni hromatograf za kvantitativno i kvalitativno određivanje sadržaja PCB-a
Po završetku analize dostavlja se izveštaj o ispitivanju opasnog otpada koji daje informacije o vrsti
opasnog otpada i njegovim indeksnim brojem.
Za PCB jedinjenja, PCB uređaje i kontaminirane substance se uglavnom koriste sledeći indeksni
brojevi:
13 01 01* Hidraulična ulja koja sadrže PCB
13 03 01* Ulja za izolaciju i preos toplote koja sadrže PCB
16 01 09* Komponente koje sadrže PCB
16 02 09* Transformatori i kondenzatori koji sadrže PCB
16 02 10* Odbačena oprema koja sadrži ili je kontaminirana sa PCB, drugačija od one navedene
u 16 02 09*
17 09 02* Otpadi od građenja i rušenje koji sadrže PCB npr. zaptivači koji sadrže PCB, podovi na
bazi smola koji sadrže PCB, glazure koje sadrže PCB i kondenzatori koji sadrže PCB)
Q, Y i C listom koje su vezane za identifikaciju i opasnosti su posebno definisana PCB jedinjenja
Q lista: Q12 Materijali čiji je prvobitni sastav iskvaren (npr. ulje zagađeno polihlorovanim
bifenilima - PCB i dr.)
Y lista: Y10 supstanci koje sadrže PCB i/ili PCT (npr. dielektrici i sl.)
C lista: C32 PCB i/ili PCT
ISPITIVANJE PCB KONTAMINIRANIH LOKACIJA

Kontaminacija PCB-em određenih lokacija postoji od akcidentnih curenja PCB ulja iz transformatora
i kondenzatorskih baterija. Najčešće su kontaminirane betonske tankvane trafo stanica i šljunak
koji se nalazi u njima kao i beton i zemlja ispod kondenzatorskih baterija.
Takođe zbog bombardovanja tokom 1999. godine došlo je do kontaminacije zemljišta
bombardovanih trafo stanica.
U ovom slučaju potrebno je uzorkovanje betona, šljunka i zemlje za koju postoji sumnja da je
kontaminirana PCB-em. U zavisnosti od materijala vrši se merenje količine PCB-a u materijalu.
Običnio se uzima kompozitni uzorak na samom mestu kontaminacije sa više tačaka ali i u
okruženju mesta kontaminacije zbog mogućeg raznošenja. Takođe je potrbno da se uzorci uzimaju
sa površine kao i na određenim dubinama najčešće do 2 metra ispod površine.
Kako PCB ulje ima veliku molekulsku masu i dosta je viskozno, postoji problem migracije ulja
u slučaju da ulje dođe do sloja gline u zemljištu tako da se dešava da u slučaju konusnog pada
sloja gline prati taj pad u dubinu i koncentriše se u najnižem delu. Takođe u slučaju migracije u
podzemne vode postoje dosta veliki problemi vezani za mesto uzorkovanja kontaminirane zemlje.
U tom slučaju se koriste sledeće metode:
Bušenje i uzorkovanje koja uključuje: ručno bušenje i uzorkovanje zemljišta do dubine 0,5m,
271
mašinsko bušenje prenosnom bušilicom do dubine 5m i uzimanje pojedinačnih uzoraka na svakih

metar dubine, i mašinsko bušenje bušaćom garniturom na vozilu na dubinama 5 do 10 m uz
vađenje dva kompozitna uzorka.
Bušenje i ugradnja pijezometara do nivoa podzemnih voda, a maksimalno do dubine 10 m koja
uključuje: bušenje, uzorkovanje, ugradnju pijezometra sa filterskom ispunom, betonskim postoljem
i kapom, utvrđivanje geoloških i hidrogeoloških karakteristika (izrada geološkog profila) i početno
ispiranje pijezometra.
NAČINI UKLANJANJA PCB ULJA I PCB KONTAMINIRANOG ČVRSTOG OTPADA I

ZEMLJE
Termička razgradnja
U skorije vreme se dosta pažnje poklanja razvoju tehnologije unistavanja PCB u kontrolisanim
uslovima, pri čemu je bitna stavka uklanjanje i unistavanje PCB iz zemljišta. Standardna metoda
unistavanja PCB je sago¬revanje, ali samo kada sistem može da dostigne efika¬snost destrukcije
i uklanjanja (DRE) od 99.9999%.
Glavna odrednica spaljivača opasnog otpada je da otpad razloži u krajnje produkte koji ne zagađuju
okolinu i/ili se mogu bezbedno skladištiti. Da bi se to postiglo, postrojenje za sagorevanje mora da
ispuni sledeće pre¬ventivne uslove:
1. ograničenje minimalne temperature prilikom ter¬mičkog procesa (oko 1100°C)
2. vreme zadržavanja u komori za sagorevanje du¬že od 2s
3. višak kiseonika (oko 6% viška na ulazu u peć za sagorevanje)
4. efikasan sistem za prečiscavanje gasova koji na¬puštaju komoru za sagorevanje
Takođe, mora se uzeti u obzir sigurnost pri radu uređaja za spaljivanje, njihova efikasnost i
ekonomičnost, usled čega se moraju zadovoljiti sledeci zahtevi:
• upotreba toplote koja se oslobodi pri sagore¬vanju
• visok stepen razgradnje u sekundarnoj komori za spaljivanje
• mali operacioni troškovi
• razumna investiciona ulaganja u opremu
Primena plazma tehnologije

U bliskoj budućnosti svoju komercijalnu primenu naći ce i primena plazme koja zbog dobrih
performansi predstavlja veoma atraktivnu tehniku uklanjanja PCB kako iz zemljišta tako i iz
tečnog i čvrstog.
U bliskoj budućnosti svoju komercijalnu primenu naći ce i primena plazme koja zbog dobrih
performansi predstavlja veoma atraktivnu tehniku uklanjanja PCB kako iz zemljišta tako i iz
tečnog i čvrstog otpada. Visoka energija i temperatura koja se postiže u plazma reaktoru (4000-
10000oC) osigurava potpunu razgradnju PCB bez formiranja letećeg pepela, dok tehničke
karakteristike postrojenja dovode do dobrog nivoa turbulencije i vremena zadržavanja (najmanje
2s), osiguravajući zadovoljavajuću efikasnost spaljivanja (DRE = 99.9999%). Zbog visokih
vrednosti toplotnih flukseva koji se postižu u spaljivačima sa primenom gasa u plazma stanju
pri razgradnji PCB mogu se stvoriti samo neutralni, jednostav¬ni molekuli (CH4, HCl, H2, N2)
koji imaju i svoju tržisnu vrednost. Moguće je konstruisati mobilna postrojenja manjih dimenzija,
što smanjuje investicione troškove, a pri tome uspostavlja potpuna kontrola nad fizičkim karak-
teristikama plazma plamena, a time i kontrola reakcije razgradnje otpada (PCB) i stvaranja
odgovarajućih proizvoda.
Mikrobiološka razgradnja
Mikrobiološka razgradnja PCB je potpuno nova tehnologija. Posebna vrsta plesni Phanerochaete
CrysosPhoryum može posredstvom snažnih enzima da razgradi molekul PCB. Eksperimenti koji
su sprovedeni u Finskoj pokazali su da je potrebno 2 godine da se smanji koncentracija PCB u
272
zemljištu sa 170 na 12 ppm. Primena plesni je bolja od primene bakterija, jer bakterije moraju doći
u direktan kontakt sa PCB-em da bi ga razgradile, što je otežano u slučaju kontaminacije zemljišta
uljima. Brzina ove biološke degradacije može se povećati dodatkom određenih jedinjenja, npr.
bifenila ili H202, sto održava troškove uklanjanja na prihvatljivom nivou. Laboratorijski rezultati
pokazuju da anaerobna razgradnja, omogućava potpuno uklanjanje (iskorišćenje) PCB-a. Ali
prevođenje ovog procesa sa laboratorijskih uslova na kontaminirano zemljište ide sporo i teško.
Pored toga proces dehlorinacije se praktično zaustavlja posle 5-10 godina od početka uklanjanja,
pri koncentracijama PCB koje su manje od 30 ppm,.
Kombinovane metode
U razvoju su nove tehnologije uklanjanja i uništavanja PCB iz zemljišta koje koriste kombinovane
metode (termičke i hemijske):
Proces termicke redukcije u gasovitoj fazi-proces u kome se ostvaruje redukcija organskih
jedinjenja vodonikom na povišenoj temperaturi pri čemu se zagađivači prisutni u vodenoj ili
organskoj (ulju) fazi prevode u gas bogat ugljovodonicima koji ne sadrže hlor kao supstituent.
Zemljište se tretira termalno-desorpcionom drobilicom (TOM) koja radi u sprezi sa reaktorom gde
se odvija proces redukcije. Hlorovani ugljovodonici, kao PCB i dioksini, se hemijski redukuju do
metana i hlorovodonične kiseline (HCl), a nehlorovani organski kontaminanti, kao poliaromaticni
ugljovodonici, do metana (CH4) i manjih količina lakših ugljovodonika.
1. Bazno-katalizovana destrukcija - proces koji uključuje različita sredstva kao donor
vodonika uz primenu baznog katalizatora. Odigrava se u tri faze: a) iz parafinskog
ulja dobija se donor vodonika, b) vrši se hidrogenovanje aromatičnog ugljovodonika u
prisustvu odgovarajuceg katalizatora (fenantrena, antracena ili alkil-naftalena) do forme
dihidroaromatičnih jedinjenja i c) prenos vodoničnog donora na aktivirani PCB. Kao
proizvod se dobija bifenil koji može biti dalje degradiran ili se pripajati glavnom toku.
Novije studije su pokazale da je proces u kome se koriste voda, natrijum-hidroksid i
polietilen glikol vrlo efikasan.
2. Kombinacija termičkog i hemijskog tretiranja - proces koji sadrži dve jedinice: anaerobni
termički procesor (ATP) i jedinicu za dehalogenaciju. U anaerobnom termičkom
procesoru dolazi do fizičke separacije tako što se iz zemlje i mulja termički (na povišenoj
temperaturi) desorbuju organske komponente, kao što je PCB. Dobijeni gasovi prevode se
u jedinicu za dehalogenovanje i kao krajnji proizvodi dobijaju se gasovi male molekulske
mase i koks.
Tehnologije regeneracije ulja koje sadrži PCB
Za tretiranje tečnog PCB kontaminiranog otpada (PCB ulja ili ulja koja su kontaminirana PCB-
em) koriste se, pored standardnih tehnologija spaljivanja, tehnologije regeneracije koje su bazirane
na hemijskim, biološkim i radioaktivnim principima. Posebno se mogu istaći dve metode koje
su našle komercijalnu primenu: katalitička hidro-dehalogenacija, proces sa etilen glikolom i
proces uklanjanja metalnim natrijumom [7,15]. Sva tri procesa su izvedena na malim mobilnim
jedinicama srednjeg kapaciteta uklanjanja (manjim u odnosu na insineratore) i imaju nešto
značajnije investicione troškove u odnosu na prethodne tehnologije. Glavni operacioni troškovi
dolaze od utroška jedinjenja koja se koriste u odgovarajućim hemijskim reakcijama.
Katalitička hidro-dehalogenacija
Postoji vise varijanti ovog hemijskog procesa (redukciona ili oksidaciona). Kod redukcionih se
uglavnom koriste kao reagensi LiAlH4, NaBH4, H2 [20].
Po jednoj varijanti se, uz pomoć kalijuma, hlorov atom supstituiše vodonikovim atomom pri čemu
se dobija poli-bifenil. Druga varijanta koristi bazu (NaOH i NaHCO3), katalizator i alifaticni
ugljovodonik kao donor vodonika. Smeša se zagreva do 300°C duže vreme da bi došlo do redukcije
halogenih atoma i njihovog prevodenja u odgovarajuce ugljovodonike.
Tako se u procesu redukcione dehalogenacije sa vodonikom ulja koja sadrze PCB u prisustvu
273
Pd/C kao katalizatora dispergovanog u parafisnkom ulju, na uslovima atmosferskog pritiska i

temperature (180 - 260 °C) može ostvariti veoma visoka konverzija PCB, koja se odvija prema
sledećoj reakciji [2]:
Primer jednog ovakvog postrojenja imamo u Osaki u Japanu pri čemu je ceo postupak se zasniva
na principima Bazelske konvencije.
Postrojenje u Osaki ima dva reakciona sistema istog tipa. Ovde se odvijaju serijske reakcije.
Maskimalno 250 kg PCB otpada može biti tretirao u jednom reaktoru. Za jednu seriju je potrebno
6 časova. Na osnovu toga proizilazi da ako se odigraju 4 serije od po 6h u toku dana, maksimalni
dnevni kapacitete je 2t (svaki reakcioni system obradi po 1t PCB otpada). Kao što smo napomenuli,
pri reakciji se dobijaju bifenil i HCl.
Hlorovodonik se apsorbuje u vodi pri čemu se dobija HCl kiselina od koje se razlaganjem
dobijaju nove količine vodonika koji se ponovo dodaju PCB otpadu u samom procesu u reaktoru.
Osnovni problemi koji se javljaju kod katalitičkog procesa dehalogenacije je kratak vek trajanja
katalizatora, a njihova prednost je što u procesu ne nastaju toksični proizvodi (dioksini), kao i da
se deo proizvoda redukcije (ulja, bifenili) mogu ponovo koristiti.
Proces sa etilen glikolom i bazama

Kod ovakvog tretiranja PCB otpada reakcija se izvodi na temperaturi 80-90 0C u prisustvu polietilen
glikola velike molske mase, uz prisustvo jakih baza, peroksida, inicijatora za stvaranje slobodnih
radikala i specifičnog česticnog matriksa. To je proces dehalogenacije sa stepenom uklanjanja
hlora iznad 90%, pri čemu se kao ostatak dobijaju bezopasne soli. Proizvod koji nastaje se dalje
tretira oksidacionim sredstvom, tako da se reagens obnavlja, a ostatak PCB dodatno razgrađuje i
uništava. Hemizam ove reakcije je prikazan na Slici br.7
Slika 7. Hemizam reakcije dehlorinacije sa KOH polietilen glikolom
Dehlorinacija sa metalnim natrijumom

U ovom slučaju dolazi do vezivanja vrlo reaktivnog molekula Na za molekule Cl pri čemu se
formira bifenil i so NaCl. Reakcija je prikazana sledećom formulom:
RCl + Na = NaCl + R
Ovaj postupak je našao veoma dobru primenu u tzv. ON LINE - dekontaminacija PCB uređaja.
Ovo je jedan od najisplativijih načina ukoliko se želi da transformator ostane u radu tokom
dekontaminacije.
Prednosti su sledeće:
-- Mogućnost On – Line dekontaminacije bez prekida rada transformatora
-- Rad na nižim temperaturama od ostalih procesa
274
-- Totalna dehlorinacija ulja, jer je metalni natrijum veoma reaktivan i veoma dobro vezuje
atom hlora
-- Filtracija ulja
-- Dehidratacija ulja
-- Fizičke i hemijske karakteristike ulja kao kod novog non PCB ulja
-- Ostatak posle dekontaminacije je neopasan otpad bez PCB jedinjenja
Koncentracija PCB-a u ulju odmah posle tretmana je 1 ppm a posle 90 dana od tretmana < 50 ppm
IZVOZ I INSINERACIJA PCB ULJA

I pored raznovrsnosti izloženih tehnologija uklanja¬nja PCB u praksi se u najvećoj meri koristi
proces spaljivanja.Trenutno se PCB ulje koje se nalazi u starim PCB transformatorima, izvozi iz
Srbije i spaljuje u spalionicama u Evropskoj Uniji.
Pre samog izvoza vrši se prepumpavanje PCB-ulja iz transformatora u UN sertifikovanu metalnu
burad od 200 l, zatim se burad obležavaju nalepnicama i strečuju folijom. Pri prepumpavanju se
mora koristi kompletna zaštitna oprema. Pre samog prepumpavanja, mora se uraditi priprema
i zaštita radnih površina tako da u slučaju akcidenta nedođe do kontaminacije životne sredine.
Burad moraju da se nalaze na tankvani a trafoi u kadama. Ispod radne površine se postavlja PE
folija. Vidi sliku br.8
Slika 8. Prepumpavanje PCB ulja iz transformatora u FAS Karagujevac
Posle lokalnog ADR transporta od generatora otpada do magacina opasnog otpada operatera, vrši
se privremeno skladištenje PCB ulja do trenutka izvoza. Posle dobijanja izvozne dozvole i svih
ostalih potrebnih dozvola (tranzitne dozvole, uvozne dozvole) vrši se utovar PCB ulja i transport
do insineratora.
Pri prijemu PCB ulja, vrši se uzorkovanje i ispitivanje ulja kako bi se proverila koncentracija PCB-a
u ulju. Posle toga se u vrši prepumpavanje u rezervoare za PCB ulje. Pre insineracije se često vrši
mešanje PCB ulja i običnog trafo ulja sa isteklim rokom kako bi se smanjila koncentracija pre
spaljivanja što zavisi od sistema doziranja. Najčešće se PCB ulje direktno ubrizgava u rotacionu
peć kako ne bi došlo do kroskontaminacije sistema napajanja.Kao što je navedeno, pri spaljivanju
se temperature kreću od 1150°C do 1200°C, pri čemu se vrši striktna kontrola izduvnih gasova.
SANACIJA I REMEDIJACIJA LOKACIJA KONTAMINIRANIH PCB

Kako PCB predstavlja trajni organski zagađivač, svako ranije ispuštanje PCB-a u životnu sredinu se
mora sanirati. Sanacija kontaminacije počinje ispitivanjem koncentracije PCB u kontaminiranom
materijalu.
Običnio se uzima kompozitni uzorak na samom mestu kontaminacije sa više mesta ali i u okruženju
mesta kontaminacije zbog mogućeg raznošenja. Takođe je potrebno da se uzorci uzimaju sa
275
površine kao i na određenim dubinama najčešće do 2 metra ispod površine.

Ukoliko se ispostavi da je materijal kontaminiran pristupa se sanaciji i remidijacija zemljišta
Pre samog početka radova potrebno je zaštiti radni prostor tako da ne dolazi do kontaminacije
prostora van mesta radova. Ukoliko se vrši rušenje obavezno je da se prostor mesta radova zaštiti
tako da nema migracije prašine van mesta radova.
Remedijacija zemljišta se vrši iskopavanjem zemlje od 0,8 m do maksimalno 2,5 m u dubinu,
što zavisi od predhodnog ispitivanja koncentracije PCB-a. Prvo se skida sloj do 0,8m ukoliko se
ustanovi da i na tom sloju postoji povećana koncentracija PCB nastavlja se iskop do 1 m. Opet se
vrši analiza i u slučaju dalje kontaminacije ide se na 1,3 zatim na 2 i nakraju 2,5m. Vidi sliku br.9
Slika 9. Remedijacija zemljišta kontaminiranog PCB-emu kompaniji FAS Kragujevac
U slučaju kontaminacije betona i zidova, vrši se skidanje sloja zida a često i rušenje celog zida. Što
se tiče betonskog poda on se skida ceo i vrši se ispitivanje na PCB kontaminaciju zemlje ispod njega.
Sve vreme iskopavanja zemlja i beton se pakuju u UN sertifikovane big bag vreće, kako bi bile
spremne za izvoz na termalnu desorpciju ili/i insineraciju.
Po završetku radova na iskopavanju i ponovnog utvrđivanju koncentracije PCB-a, pristupa se
saniranju iskopa i vraćanju zemljišta u predhodno stanje nasipanjem kamena, šljunka i zemlje.
ZAKLJUČAK
Republika Srbija je transponovala Uredbu EK o POPs br. 850/2004 sa amandmanima (Uredbe EU
br: 756/2010, 757/2010 i 519/2012 o amandmanima na Uredbu EK br. 850/2004) u nacionalno
zakonodavstvo Republike Srbije.
Republika Srbija je potpisnica Stokholmske konvencije o dugotrajnim organskim zagađujućim
supstancama (POPs). Narodna skupština Republike Srbije usvojila je 2009. godine Zakon o
potvrđivanju Stokholmske konvencije („Službeni glasnik RS- Međunarodni ugovori”, broj 42/09),
a iste godine je Vlada Republike Srbije usvojila i Nacionalni implementacioni plan za sprovođenje
Stokholmske konvencije o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama (u daljem tekstu:
NIP). U okviru ovog projekta su izrađeni preliminarni inventari POPs hemikalija i pesticida
na osnovu kojih su definisane mere potrebne za monitoring POPs, kao i eliminaciju odnosno
smanjenje rizika od izloženosti POPs.
U periodu od 2009. do 2014. godine usvojeni sistemski zakoni koji su omogućili sprovođenje
Stokholmske konvencije, kao što su Zakon o hemikalijama („Službeni glasnik RS“, broj 36/09,
88/10, 92/11, 93/12 i 25/15), Zakon o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RS“, broj 36/2009 i
88/2010) i Zakon o potvrđivanju Protokola o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama uz
Konvenciju o prekograničnom zagađivanju vazduha na velikim udaljenostima iz 1979. („Službeni
glasnik RS-Međunarodni ugovori“, broj 1/12).
PCB u Republici Srbiji i dalje predstavlja problem jer još nisu zbrinute sve količine PCB
transformatora i kondnezatora. Većina ovih uređaja se zbrinjavaju odmah po prestanku rada ali
276
postoji još uvek određeni broj PCB transformatora i PCB kondnezatora koji se koriste.
Zbog sve češćeg zatvaranja starih fabrika, potrebno je ispitivanje zemljišta na svakom mestu na
koje se sumnja da je došlo do kontaminacije. Ukoliko se utvrdi da je zemlja kontaminirana PCB-
em, mora se hitno reagovati i izvršiti remedijacija tog zemljišta.
PCB predstavljaju jednu od najopasnijih veštačkih materija i mora se voditi računa o njegovoj
striktnoj kontroli kako ne bi došlo do dodatne kontaminacije životne sredine.
LITERATURA:
1. Zakon o hemikalijama( “Sl.glasnik RS” br. 36/2009 )
2. Zakon o upravljanju otpadom (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2009, 88/2010 i 14/2016)
3. Pravilnik o postupanju sa uređajima i otpadom koji sadrži PCB ( Sl. Glasnik RS, br.
37/2011 )
4. Pravilnik o listi POPs materija ( Sl.glasnik RS, br.65/2011)
5. The Healt Effect of PCBs Thomas H. Milby, M.D., M.P.H (1984)
6. Recent Advances in Environmental Toxicology and Health Effects, Larry W. Robertson,
Larry G. Hansen (2001)
7. Izrada plana za implementaciju Stokholmske konvencije o dugotrajnim organskim
zagađujućim supstancama(POPs) - POPs projekat, Agencija za hemikalije Republike
Srbije
8. K. C. Veronica, Mechanisms of PCB Toxicity and Cancino¬ genesis,
9. M. Ott, C. Symons, D. Parke, G. Sorli, The Chemistry of Polychorinated Biphenyls(PCBs),
10. LLNL Environmental Guidelines Document, Guidelines for Polychlorinated Biphenyls,
11. Hazardous Waste Incineration Plants, MAN GmbH, prospect
12. R. Renner, “Natural” Remediation of DDT, PCBs Debated, Environmental science &
technology, 32, 1998, pp. 360A- 363A
13. ELI ECO/LOGIC INTERNATIONAL INC., Thermal Desorpti¬ on Unit,
14. D. Hallett, Demonstration of Thermal Gas-Phase Reducti¬ on Process,
15. K.F. Kawahara, M.P. Michalakos, Base-Catalyzed Destru¬ ction of PCBs - New Donors,
New Transfer Agents/Catalysts, Ind.Eng.Chem.Res.,36 (1997) 1580.
16. P. Percin, PCBs Destroyed by Combining Thermal & Che¬ mical Treatments,
17. Ohno M. and Hirata K.; Complete Destruction of PCB by Using A Catalytic
Hydrogenation-Dechlorination Reaction and t-BuOK Method in A Bench Scale Plant,
ORGANOHALOGEN COMPOUNDS, Vol.31, 405-409 (1997)
18. Noma Y., Muramatu T., Nishizawa K., Ohno M. and Sakai S.,; Dechlorination
Pathways of PCBs by Photochemical Reaction and Catalytic Hydro-Dechlorination,
ORGANOHALOGEN COMPOUNDS, Vol.56, 413-4416 (2002)
19. Noma Y., Ohno M. and Sakai S.; Pathways for The Degradation of PCBs by Palladium-
Catalyzed Dechlorination, Fresenius Environmental Bulletin, Vol.12-No 2b, 1-7, (2003)
20. ENERVAC Corporation – Ontario Canada, prospect
21. Branka Marinković, Nebojša Tomašević, Milorad Božić, Uklanjanje PCB –a iz okruženja
primeri dobre prakse, Zbornik radova – Opasan industrijski otpad, rudarski otpad i tretman
industrijskih otpadnih voda, 2 Savetovanje sa međunarodnim učešćem, Zrenjanin (2016)
277
TRAJNO ZBRINJAVANJE FARMACEUTSKOG OTPADA

U SPALIONICAMA OPASNOG OTPADA
PERMANENT DISPOSAL OF PHARMACEUTICAL WASTE

IN INCINERATION PLANT OF HAZARDOUS WASTE
Nebojša Tomašević
Apstrakt: U radu su predstavljeni načini pakovanja farmaceutskog otpada radi izvoza i uslovi
segregacije otpada koji su potrebni za insineraciju otpada u inostranim spalionicama opasnog otpada.
Rad sadrži i uslove vezane za koncentracije određenih hemijskih elemenata u otpadu pri pripremi
otpada za spaljivanje.
Ključne reči: Farmaceutski otpad, sirovine, rastvarači, hemikalije, halogeni, teški metali,
peroksidi, pakovanje, UN sertifikovana ambalaža, izveštaj o ispitivanju opasnog otpada, ADR
transport, izvoz, insineracija, dokumenti o kretanju,
Abstract: The paper presents the ways of packing pharmaceutical waste for export and waste
segregation conditions that are necessary for incineration in foreign incineration plants of
hazardous waste.
The paper contains specifications, relating to the concentration of certain chemical elements in
the waste, related to preparation of the waste for the incineration.
Keywords: Pharmaceutical waste, raw materials, solvents, chemicals, halogens, heavy metals,
peroxides, packing, UN certified packaging, analyses of hazardous waste, ADR transport, export,
incineration, the movement document.
DEFINICIJA I NASTAJANJE FARMACEUTSKOG OTPADA

Farmaceutski otpad je podgrupa medicinskog otpada. Prema pravilniku o upravljanju medicinskim
otpadom, otpad se deli na:
(1) patoanatomski otpad
(2) oštri predmeti jesu predmeti ili materijali koji mogu izazvati posekotine ili ubodne rane
(3) farmaceutski otpad
(4) citotoksični i citostatički otpad
(5) otpad zagađen krvlju i telesnim tečnostima
(6) infektivni i visoko infektivni otpad
(7) ostali opasan medicinski otpad
(8) hemijski otpad
(9) otpad sa visokim sadržajem teških metala predstavlja
(10) otpadne boce pod pritiskom
Farmaceutski otpad predstavljaju lekovi uključujući i njihovu primarnu ambalažu, kao i sva
zaštitina oprema i pribor koji je korišćen za proizvodnju i primenu takvih proizvoda. Često se
misli da farmaceutski otpad predstavljaju samo lekovi, međutim farmaceutski otpad predstavljaju
i sirovine koje služe pri izradi lekova a kojima je istekao rok upotrebe ili ne zadovoljavaju propisan
kvalitet.
Po pravilu farmaceutski otpad može biti opasan i neopasan u zavisnosti od izveštaja o ispitivanju
otpada. Generalno gledano veću količinu farmaceutskog otpada predstavlja opasan otpad.
Upravljanje farmaceutskim otpadom zavisi od mesta nastajanja i ne može se koristiti isti način
upravljanja ovim otpadom na različitim mestima nastanka.
Farmaceutski otpad najčešće nastaje u farmaceutskoj industrji, veledrogerijama, apotekama,
278
zdravstvenim ustanovama i laboratorijama. Česti su primeri da ga ima i po farmama, u zdravstvenim

ustanovama velikih kompanija i kod samih građana kao krajnih korisnika.
Prema mestu nastanka otpada, podelu tokova otpada možemo izvršiti na: farmaceutsku industriju,
veledrogerije i apoteke, laboratorije, zdravstvene ustanove i otpad od krajnjih korisnika.
Mora se naglasiti da veliku količinu otpada predstavlja i ambalaža zaostala od korišćenja lekova.
FARMACEUTSKA INDUSTRIJA (HUMANA I VETERINARSKA)

Vrste generisanog otpada iz farmaceutske industrije su:
a. Lekovi sa isteklim rokom upotrebe i lekovi neusaglašenog kvaliteta
b. Sirovine kojima je istekao rok ili su neupotrebljive zbog lošeg kvaliteta i sirovine koji se
moraju odbaciti iz bilo kog razloga
c. Ostaci laboratorijskih hemikalija i ostaci lekova posle analize
d. Kontaminirana ambalaža
e. Kontaminirani filteri
f. Opasan otpad nastao pri korišćenju lekova i otpad od čišćenja i održavanja
g. Medicisnka sredstva sa isteklim rokom i dijetetski suplementi i preparati neusaglašenog
kvaliteta ili sa isteklim rokom upotrebe kao neopasan otpad
VELEDROGERIJE I APOTEKE
Vrste generisanog otpada iz veledrogerija i apoteka su:
a. Lekovi sa isteklim rokom upotrebe
b. Rashodovani proizvodi usled loma ambalaže i kontaminacije ostalih proizvoda
c. Dijetetski suplementi
d. Medicinska sredstva
e. Kozemtika sa isteklim rokom upotrebe
f. Otpad nasatao od čišćenja i održavanja
ZDRAVSTVENE USTANOVE I LABORATORIJE

(za medicinsko staranje ljudi i životinja,bolnice, domovi zdravlja, veterinarske ustanove, farme i
laboratorije za ispitivanje)
Vrste generisanog otpada iz zdravstvenih ustanova i laboratorija su:
a. Lekovi sa isteklim rokom upotrebe.
b. Ostaci od ispitivanja lekova i ostaci hemikalija od ispitivanja lekova
c. Medicinska sredstva zaostala posle upotrebe lekova i citostatika
d. Otpad nasatao od čišćenja i održavanja
Često pri nastajanju otpada uslovi skladištenja nisu ispravni vidi sliku br.1
Slika 1 Nepropisno uskladišteni lekovi sa isteklim

rokom
279
KARAKTERISTIKE FARMACEUTSKOG OTPADA

Lekovi sa isteklim rokom upotrebe ili sa neusaglašenim kvalitetom su najčešći farmaceutski otpad.
Karakteristike farmaceutskog otpada zavise od karakteristika lekova koji se nalaze u otpadu.
Ukoliko predstavlja lekove sa isteklim rokom upotrebe,većina lekova je upakovana u primarnu
i sekundarnu ambalažu,. Ukoliko imamo lekove koji su neusaglašenog kvaliteta iz farmaceutske
industrije, većina tih lekova su obliku kapsula i tableta i nemaju primarnu i sekundarnu ambalažu.
Čest farmacutski otpad iz faramceutske industirije, predstavlja i prašina od čišćenja filtera u kojoj
se nalaze tragovi lekova, kao i ambalaža kontaminirana ostacima lekova.
Sirovine iz farmaceutske industrije čine različite organske i neorganske hemikalije. Uglavnom
većinu praškastih materijala čine oksidi, karbonati, hloridi i različite tečne hemikalije i materije.
Osim toga postoje i eterčna ulja, razne vrste sirupa i razne vrste masti i krema.
Većina opasnog otpada se nalazi u tečnom ili čvrstom/praškastom stanju, mada se mogu naći
i veoma viskozne tečnosti i različite vrste gelova, masti i krema. Pri generisanju otpada često
nastaje i neopasan otpad za koji trenutno nema rešenja trajnog zbrinjavanja u Republici Srbiji ili je
cena njegovog zbrinjavanja u Srbiji daleko viša. Često se dešava da neke vrste neopasnog otpada
ne mogu da se odlože na deponiju ili da se recikliraju i trajno zbrinu u Srbiji. U tom slučaju su
izvoz i insineracija jedina mogućnost trajnog zbrinjavanja.
Kao neopasan otpad se često nalaze i medicinska sredstva, kao što su kateteri, boce za infuziju,
rukavice, pelene i ostala sredstva koja se koriste u medicinskim ustanovama. Ukoliko sredstva
nisu kontaminirana opasnim otpadom najbolji način zbrinjavanja je tretman ili reciklaža.
OPASNOST OD FARMACEUTSKOG OTPADA

Farmaceutski otpad je potencionalno veoma opasan po životnu sredinu. Glavne opasnosti su sledeće:
- Iritativnost
- Toksičnost
- Opasnost po životnu sredinu
Odlaganje na deponije ove vrste otpada se izbegava i farmaceutski otpad se uglavnom šalje na
insineraciju u inostrane spalionice otpada ili u nekim slučajevima kada je neopasan otpad u pitanju,
na tretman u domaćim postrojenjima koja imaju mogućnost tretmana.
U slučaju odlaganja na deponije postoji takođe velika mogućnost da se takvi proizvodi vrate na
tržište i samim tim izazovu opasnost po zdravlje građana koji ih kupuju. Česti su primeri u svetu
kada je dolazilo do ponovog prepakivanja i prodaje lekova.
Osim gore napomenutih opasnosti, postoje sirovine iz farmaceutske industrije koje mogu biti
korozivne i zapaljive, dok iz zdravstvenih ustanova postoje rastvarači koji su takođe zapaljivi kao
I određene vrste hemikalija koje su korozivne.
Postoji velika mogućnost kontaminiranja zemljišta i vodotokova a samim tim i opasnost po životnu
okolinu i ljudsko zdravlje. Kako bi se akcidentne situacije sprečile potrebno je da se uradi detaljna
segregacija, pakovanje i skladištenje opasanog faramceutskog otpada bez mogućnosti završetka
otpada na deponiji vidi sliku br.2
Slika 2. Nepropisno odbačen medicinski otpad
280
Skladištenje opasnog otpada se vrši po pravilniku o načinu skladištenja, pakovanja i obeležavanja

opasnog otpada. (“Sl. glasnik RS”, br. 92/2010) i prema pravilniku o upravljanju medicinskim
otpadom (“Sl. glasnik RS”, br. 78/2010).
Magacin opasnog otpada treba da je odvojen, obeležen, obezbeđen i zaključan. Otpadom rukovodi odgovorno
lice za upravljanje otpadom određeno od strane rukovodstva kompanije ili zdravstvene ustanove.
Sav otpad mora da bude obeležen sa nalepnicama u skladu sa pravilnikom o načinu skladištenja,
pakovanja i obeležavanja opasnog otpada.
U ovom slučaju postoji neusaglašenost izemeđu pravilnika o upravljanju medicinskim otpadom
i pravilnika o obeležavanju opasnog otpada, jer je farmaceutski otpad klasifikovan kao zapaljiv i
korozivan vidi sliku br.3
OPASNOST! FARMACEUTSKI OTPAD

Mesto nastanka otpada
Datum nastanka otpada:
(naziv proizvođača farmaceutskog otpada):
Količina otpada:
Ime lica koje popunjava nalepnicu:
Indeksni broj i naziv vrste otpada prema

katalogu otpada definisanim posebnim propisom
Slika 3. Nalepnica za farmaceutski otpad
Na ovaj način se u slučaju akcidenta dovode u zabludu lica koja treba da reaguju i ne mogu da
pravilno postupe, tako da je potrebna hitna izmena ove nalepnice.
SEGREGACIJA FARMACEUTSKOG OTPADA

Segregacija farmaceutskog otpada se vrši prvo po podeli na opasan i neopasan otpad, prema
sledećoj šemi:
Opasan otpad:Tečne forme: Antibiotici, psihoaktivne supstance, tečnosti kao što su različiti sirupi,
gelovi, kreme, masti, sirovine koje sadrže veće procente aktivne supstance ili imaju neku opasnu
supstancu u svom sastavu.
Čvrste forme: Antibiotici, psihoaktivne supstance, sirovine koje sadrže veće procente aktivne
supstance ili imaju neku opasnu supstancu u svom sastavu, prašina iz ventilacionih sistema,
iskorišćena medicinska sredstva bez mogućnosti infekcije, kontaminirana ambalaža i kontaminirana
oprema bez mogućnsoti infekcije.
Neopasan otpad:
Tečne forme: Sirupi i dijetetski suplementi, infuzioni rastvori, inhalacioni rastvori, riblje ulje,
281
prirodna ulja, kreme, masti i gelovi

Čvrste forme: Dijetetski suplementi, medicinska sredstva kao što su kateteri, Infuzione posude,
razna pakovanja od polipropilena i polietilena, ambalaža zaostala od neopasnih sirovina.
PAKOVANJE I OBELEŽAVANJE FARMACETSKOG OTPADA

Pakovanje opasnog otpada striktno je definisano ADR pravilnikom za transport opasnog tereta.
Pakovanje farmaceutskog otpada zavisi od agregatnog stanja otpada i od hemijske analize otpada.
Osim toga pakovanje se često definiše i od strane insineratora opasnog otpada u koju se otpad šalje.
Obično su zahtevi insineratora opasnog otpada vezani za masu i sastav opasnog otpada jer na taj
način insinerator može da kontroliše strukturu izlaznih gasova posle spaljivanja. U slučaju greške
u obeležavanju i količini hemikalije pri spaljivanju opasnog otpada, mogu nastati akcidentne
situacije vezane za ispust gasova u spalionici.Kako u farmaceutskom otpadu ima dosta hlorida,
bromida, jodida i sulfata, često spalionice opasnog otpada imaju zahteve vezane za ograničenje
ovih jedinjenja u otpadu. Osim toga veliki problem za spalionice predstavljaju, metali kao što
su cink, olovo, selen, živa, arsen, kalaj, bakar I ostali teški metali.Ukoliko postoje sirovine koje
služe za proizvodnju psihoaktivnih lekova, obavezno je da se pri pakovanju i preuzimanju pozove
inspekcija ministarstva zdravlja zadužena za nadzor psihoaktivnih supstanci. ADR definiše klase
opasnosti koje su bitne za pakovanje i transport opasnog otpada:
Klasa 1 - eksplozivi (municija, vatromet, ekslozivne materija i slične substance i jedinjenja)
Klasa 2.1 - zapaljivi gasovi (upaljači, metan, etan, propan, i slične substance i jedinjenja)
Klasa 2.2 - ne zapaljivi i ne toksični gasovi (kiseonik, freon, argon, ugljen dioksid i slične substance
i jedinjenja)
Klasa 2.3 - toksični gasovi (amonijak, hlor i slične substance i jedinjenja)
Klasa 3 - zapaljive tečnosti (rastvarači, bezin, boje i lakovi i slične substance i jedinjenja)
Klasa 4.1 - zapaljive čvrste materije (prah metala, sumpor i slične substance i jedinjenja.)
Klasa 4.2 - substance podložne samozapaljivanju (prah metala, beli ili žuti fosfor, i slične substance
i jedinjenja)
Klasa 4.3 - materije koje oslobađaju gasove pri kontaktu sa vodom
Klasa 5.1 – oksidaciona sredstva (neorganski peroksidi neke vrste perhlorata i ostala oksidaciona
sredstva)
Klasa 5.2 - organski peroksidi
Klasa 6.1 - otrovi (pesticidi, herbicidi, insekticidi, cijanidi, cijanati, živina jedinjenja i ostale
otrovne materije)
Klasa 6.2 – infektivne materije (medicinski otpadi koji su bili u kontaktu sa krvlju, i sl.)
Klasa 7 - radioaktivni materijali
Klasa 8 - korozivne materije (kiseline, baze i sl.)
Klasa 9 – različite materije opasne po životnu sredinu (sve opasne materije koje nisu navedene u
klase 1-8, lekovi sa isteklim rokom , poluproizvodi, neke sirovine, soli metala, sirupi, kozmetika,
deterdženti,)
U zavisnosti od materijala ambalaže, za pakovanje farmaceutskog otpada, najčešće se koriste
sledeće vrste ambalaže:
-- Kartonske kutije
-- Kartonska burad
-- Metalna burad (sa obručom, sa čepom)
-- Plastična burad (polietilenska, polipropilenska)
-- Plastični kanisteri (polietilenski, polipropilenski)
-- IBC kontejneri (polietilenski, polipropilenski)
Sva ambalaža koja se koristi u transportu opasnog otpada mora da bude UN sertifikovana i stara
najviše 5 godina. Ambalaža mora biti ispravna i bez oštećenja
282
Neopasan otpad se ne mora pakovati u UN sertifikovanu ambalažu i ne potpada pod ADR transport
osim u slučajevima kada imamo u istom transportu opasan i neopasan otpad.
Pakovanje čvrstog i praškastog otpada

Čvrste forme lekova i otpadne sirovine klase 9 se mogu pakovati u sve vrste ambalaže osim IBC
kontejnera i kanistera. Najčešće se koriste kartonske kutije i kartonska burad.
Ukoliko je čvrst opasan otpad, korozivan klase 8, najčešće se pri pakovanju koriste plastična
burad, mada ako je korozivnost otpada manja i ukoliko je UN sertifikovano kartonsko bure sa
postavom od polietilena, moguće je iskoristiti i kartonsku ambalažu.
Ukoliko je otpad reaktivan klase 4.1, 4.2, 4.3, mora se prvo pregledati MSDS lista kako bi se
utvrdilo koji je materijal najpovoljniji za taj hemijski sastav otpada .
Pri pakovanju se mora obratiti pažnja da sav otpad bude propisno spakovan kako ne bi došlo do
akcidenta u transportu kao i da bude pravilno obeležen. Vidi sliku br.4
Slika 4. Lekovi sa isteklim rokom
Pakovanje tečnog otpada i pasti

Tečni opasan laboratorijski i hemijski otpad se najčešće pakuje u plastičnu i metalnu ambalažu.
U polietilensku i polipropilensku ambalažu se najčešće pakuju korozivne materije, reaktivne
hemikalije i ostali otpad koji ne reaguje sa ambalažnim materijalom.
Rastvarači, zapaljive tečnosti i ostale nereaktivne materije se uglavnom pakuju u matalnu ambalažu.
Kod pakovanja laboratorijskih hemikalija, najbitnije je da se pri pakovanju u istoj ambalažnoj
jedinici ne nađu hemikalije koje mogu međusobno da reaguju. Najbolji primer su kiseline i baze.
Ukoliko imamo paste ili gelove koji su u primarnoj plastičnoj ambalaži a sadrže aktivne supstance
a nisu klasične hemikalije, oni se mogu preuzeti u kartonskom pakovanju.
Pri pakovanju tečnog otpada mora se voditi računa da je sva ambalaža u ispravnom stanju da su svi
čepovi i obruči dobro zatvoreni. Kada se radi o buradima zapremine od 200l mora se naznačiti da
se burad nikada ne pune do vrha već se ostavlja prazno oko 20cm do vrha bureta radi sigurnosti.
Kod rastvarača se mora paziti na isparenja pa je i to jedan od razloga za ovu meru.
Obeležavanje opasnog otpada za izvozni transport

Posle pakovanju otpada, ambalažne jedinice se obeležavaju nalepnicama sa informacijama za
transport opasnog otpada i UN listicama opasnosti. Obeležavanje bi trebalo da se vrši u magacinu
opasnog otpada generatora, što često nije slučaj.
Na nelepnici moraju da postoje sledeći podaci:
- Ime i adresa generator otpada
- Ime lica koje popunjava nalepnicu
- Godina kada je otpad generisan
283
- Vrsta otpada
- Indeksni broj otpada
- UN klasa opasnosti.
UN listice opasnosti zavise od ADR pravila i klase opasnosti. Vidi sliku br.5
Slika 5. UN listice opasnosti
Posle obeležavanja, sledi ređanje jediničnih pakovanja na paletu što zavisi od ADR pravila i
zahteva insineratora opasnog otpada. Burad od 200 l se pakuju na paletu veličine 120 x 120 cm
tako da može stati 4 bureta ili na euro palate 120 x 80 cm tako da staju 2 bureta. Manja pakovanja
se pakuju do određene visine kako bi obezbedili siguran transport.
Posle ređanja jediničnih pakovanja vrši se strečovanje (oblaganje elastičnom folijom) i ukoliko je
potrebno šinovanje (zatezanje plastičnom trakom).
Kada je gotovo pakovanje paleta se obeležava sa velikom nalepnicom. Na nelepnici moraju da
postoje sledeći podaci:
- Ime i adresa generator otpada
- Ime, adresa i telefon izvoznika opasnog otpada
- Ime, adresa i telefon uvoznika opasnog otpada
- Vrsta otpada
- Indeksni broj otpada
- UN klasa opasnosti.
- Bruto masa otpada na paleti
MEĐUNARODNI TRANSPORT FARMACEUTSKOG OTPADA

Transport opasnih materija regulisan je uredbom o prevozu opasnih materija. Prevoz u
međunarodnom saobraćaju regulisan je međunarodnim propisima:
- ADR za drumski saobraćaj (European Agreement on the International Road Transport of
Hazardous Goods)
- RID za železnički prevoz (Regulation for International Transport of Hazardous Goods)
- IMGD za pomorski prevoz (International Maritime Dangereous Goods Code/Transport
by Sea)
- IATA DGR za vazdušni prevoz (IATA regulations on the Transport of Hazardous Goods/
Air Transport)Osim ovih propisa postoje i preporuke o prevozu opasnih roba (opšti
dokument Ujedinjenih nacija) na osnovu kojih se organizuje transport opasnog otpada.Pri
284
organizovanju transporta opasnog otpada bitni su sledeći faktori:

- Transportna kompanija mora da poseduje sve neophodne dozvole za zemlju izvoza,
zemlje tranzita i zemlju uvoza.
- Kamion i prikolica moraju da zadovoljavaju ADR parametre za određenu vrstu opasnog
otpada koji se transportuje.
- Kamion mora da poseduje svu propisanu opremu zahtevanu ADR-om. (španeri, letve,
ugaoni učvršćivači, podne postavke za palete, lampe, protivpožarni aparati i ostala ADR
oprema)
- Vozač kamiona mora da poseduje ADR sertifikat za prevoz opasnog tereta.
- Pre polaska vozač mora da bude detaljno upoznat sa otpadom koji prevozi i zajedno sa
klijentom obezbedi teret.
- Obavezno se vrši radiološki pregled kamiona.
- Vozaču se moraju obezbediti svi neophodni dokumenti potrebni za prelazak granice i
uvoz opasnog otpada (u skladu sa Bazelskom konvencijom, Dokument o prekograničnom
kretanju opasnog otpada, pack lista, sve dozvole za izvoz, tranzit i uvoz opasnog otpada,
notifikacioni ugovor sa insineratorom opasnog otpada)
Utovar opasnog otpada mora da se vrši pažljivo, kako ne bi došlo do akcidenta pri manipulaciji i samom
utovaru. Po obezbeđivanju otpada, otpad se carini i počinje međunarodni transport. Vidi sliku br.6
Slika 6. Utovar lekova sa isteklim rokom
PRIJEM I TRAJNO ZBRINJAVANJE INSINERACIJOM OPASNOG OTPADA

Prijem opasnog otpada u pogon insineratora se vrši tako da po dolasku vozač predaje sve neophodne papire,
prijemnoj i kontrolnoj službi pogona insineratora.
Vrši se ponovni radiološki pregled kamiona i merenje težine. Po potvrdi prijemnog tima počinje istovar opasnog
otpada i kvalitativna kontrola opasnog otpada.
Insinerator ima unapred dostavljenu pack listu otpada sa vrstom otpada po svakom pojedinačnom pakovanju.
Ukoliko se radi o mešanom farmaceutskom otpadu insinerator obično traži posebnu vrstu pakovanja kao što su
burad od 200l.
U slučaju nepravilnosti sa dostavljenom pack listom otpada po paletama, prijemni tim insineratora baveštava
izvoznika o nepravilnostima i dostavlja mu reklamaciju.
Neke spalionice ne primaju otpad klase opasnosti 4.1, 4.2, 4.3, 5.1, 5.2, jer su reaktivne sa vlagom i vazduhom,
tako da se mora paziti pri samom odabiru spalionice da li može da prihvati ove klase otpada.
Uslovi prijema vezano za hemijski sastav farmaceutskog otpada su sledeći:
Brom < 0.1 %, Hlor < 2 %, Flour < 0.1 %, Jod< 0.1 %, PCB and PCT < 100 mg/kg, Sumpor < 2 %, Antimon<
5,000 mg/kg, Arsen < 100 mg/kg, Olovo < 5,000 mg/kg, Kadmijum < 100 mg/kg, Hrom < 1,000 mg/kg,
Bakar< 30,000 mg/kg, Molibden< 500 mg/kg,Nikl < 1,000 mg/kg, Živa < 100 mg/kg, Cink < 30,000 mg/kg.
Neke spalionice ne primaju otpad klase opasnosti 4.1, 4.2, 4.3, 5.1, 5.2, tako da se mora paziti pri
285
samom odabiru spalionice da li može da prihvati ove klase otpada

Ukoliko se hemijski sastav otpada posle ispitivanja u laboratoriji spalionice razlikuje od gore navedenih
vrednsoti, insinerator obaveštava pošiljaoca otpada o tome i daje mu opciju prepakivanja uz dodatnu
naplatu troškova u slučaju da mo
U slučaju da insinerator nije u mogućnosti da zbrine dostavljeni otpad, izvoznik mora da prihvati
retransport opasnog otpada.
Po istovaru i u zavisnosti od trenutnog kapaciteta insineratora, otpad se skladišti u magacinu insineratora.
Otpad se sprema za insineraciju prema svom hemijskom sastavu. Od hemijskog sastava zavisi i koje će
se težine ili zapremine otpada ubacivati u rotacionu peć.
Posle pripreme otpada za insineraciju, otpad se na više različitih načina ubacuje u rotacionu peć:
1. Drum lift za burad od 200l,
2. Pumpama za tečan otpad iz rezervoara spalionice,
3. Šrediranjem i doziranjem u peć kada otpadi nisu reaktivni
4. Šrediranje i doziranje u inertnom gasu ako su otpadi reaktivni
5. Doziranjem iz bunkera spalionice ako su manja pakovanja u pitanju.
U zavisnosti od hemijske analize otpada, zavisi i način ubacivanja u rotacionu peć.
Drum lift se koristi pri direktnom ubacivanju u rotacionu peć i tu je bruto težina ograničena do
maksimalno 80 kg po jedinici pakovanja.
U slučaju da se pošalje neka vrsta otpada u bruto težini većoj od propisane, spalionica vrši dodatno
prepakivanje, što izaziva dodatne troškove, tako da se mora izvršiti pakovanje u skladu sa datom
težinom kod samog generatora otpada.
Najčešće se drum liftom ubacuju određene sirovine iz farmaceutske industrije, neke vrste hemikalija,
pesticidi, polioli i izocijanati i još neke vrste otpada.
Šrediranje otpada i napajanje šrediranim otpadom rotacione peći se vrši u slučaju kada imamo muljeve
od boja, lakova, rastvarača, čvrste boje i otpad koji ima veliku viskoznost.
Šrediranje otpada i napajanje šrediranim otpadom u inertnom gasu se vrši kada imamo određene
reaktivne materije kao što su polioli i izocijanati.
Prepumpavanje otpada iz auto cisterne u rezervoare i doziranje u rotacionu peć zavisi od kalorijske
vrednosti tečnog otpada.
Tečni otpadi koji imaju veliku toplotnu moć se mogu prepumpavati u rezervoare spalionice i mešati sa
sličnom vrstom tečnog otpada tako da se dobije određena kalorijska vrednost koja odgovara spalionici.
Najčešći otpad koji se dozira iz rezervoara su otpadni rastvarači, otpadna goriva i otpadna ulja.
U bunker spalionice se ubacuje samo čvrst nezapaljiv otpad sa malim procentualnim vrednostima
supstanci koje su opasne po spalionicu.
Ovde je potrebno voditi računa da prvenstveno u bunker ne dođu reaktivne čvrste vrste otpada i zapaljive
čvrste vrste otpada. Zato se pri kontroli otpada za doziranje peći iz bunkera vrši rigorozna kontrola.
Najčešći akcidenti u spalionicama su izazvani požarima u bunkeru.
Po ubacivanju u rotacionu peć dolazi do sagorevanja otpada jer su temperature iznad 1150º C.
Posle splajivanja otpada dimni gasovi se filtriraju i ispuštaju u atmoseru, dok se čvrst otpad, pepeo
i staklo, odvode na deponiju i reciklažu, vidi sliku br.7
Slika 7. Priprema otpada za insineraciju
286
Po insineraciji otpada insinerator obaveštava izvoznika da je otpad trajno zbrinut i dostavlja mu

movement dokument sa overenim poljem za uništenje otpada.
Izvoznik po dobijanju overenog movement dokumenta, dostavlja svom klijentu potvrdu o trajnom
zbrinjavanju opasnog otpada.
ZAKLJUČAK
Farmaceutski otpad je procenutalno veoma zastupljen u ukupnoj količini opasnog medicinskog
otpada. Povećanjem stanovništva na planeti postaje sve veći problem što se tiče kvantiteta i mora
se voditi računa da ne završava na komunalnim deponijama
Kako u Srbiji nema spalionica opasnog otpada niti se može vršiti tretman farmaceutskog otpada
jedini način zbrinjavanja farmaceutskog otpada je izvoz i spaljivanje u inostranstvu.
U skladu sa zakonima EU i ADR transportom ključni koraci pri trajnom zbrinjavanju farmaceutskog
opasnog otpada su:
- Pravilna segregacija i pakovanje farmaceutskog otpada prema zahtevima insineratora
- Pakovanje i obeležavanje u skladu sa ADR pravilima kako bi se pri transportu otpada
izbegao akcident i kako bi se u slučaju akcidenta pregledom nalepnice tačno znalo koji je
otpad tranportovan i kako izvršiti dekontaminaciju
- ADR transport
- Insineracija opasnog otpada
Insineracija farmaceutskog otpada zavisi od hemijskog sastava otpada tako da se već na mestu
generisanja i pakovanja moraju poštovati kvalitativni i kvantitativni zahtevi spalionice.
LITERATURA:
1. Zakon o hemikalijama( “Sl.glasnik RS” br. 36/2009 )
2. Zakon o upravljanju otpadom (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2009, 88/2010 i 14/2016)
3. Pravilnik o obrascu dokumenta o kretanju opasnog otpada, obrascu predhodnog
obaveštenja, načinu njegovog dostavljanja i uputstvu za njihovo popunjavanje (Sl. Glasnik
RS, br. 17/2017)
4. Pravilnik o upravljanju medicinskim otpadom (Sl.glasnik RS, br.78/2010)
5. Pravilnik o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada (Sl.glasnik RS, br.56/2010)
287
ЕКОЛОШКИ ПРОБЛЕМИ
ENVIRONMENTAL PROBLEMS
Миодраг Пантелић, Бранка Јордовић, Бисерка Драгичевић
Apstrakt: У раду су изнети сви загађивачи животне средине и радне средине: зрачење велике
енергије (радиоактивно, X, UV – зрачење), топлота, бука и вибрације, хемикалије, микроорганизми.
Кључне речи: Радионуклиди (осиромашени уран), глобално загревање, загађење животне
средине, уништавање комуналног и опасног отпада, здравље становништва.
Abstract: This paper has presented all the pollutans of living and working environment: high-energy
radioation (radioactive, X, UV radioation), heat, noise and vibration, chemicals, microorganisms.
Keywords: Radionuclides (depleted uranium), global warming, environmental pollution,
destruction of municipal and hazardous waste, the health of the population.
УВОД
Човeк и њeговa животнa срeдинa одувeк су били повeзaни и мeђузaвисни. Рaзвојeм тeхникe
и тeхнологијe човeк јe мeњaо животну срeдину, рeђe јe побољшaвaо, a много вишe и чeшћe
угрожaвaо. И нa крaју, довeо јe у питaњe и сопствeни опстaнaк нa Плaнeти.
Прe свeгa, свe јe вишe људи. Дaнaс Зeмљу нaсeљaвa седам милијарди стaновникa, a вeћ 2030.
годинe бићe нaс дупло више. Aвeт глaди прeти иaко сe производњa хрaнe стaлно повeћaвa. Днeвно
умирe чaк 35.000 мaлишaнa због глaди или лоших условa живљeњa. Зa свe бројнијe човeчaнство
свe јe мaњe животног просторa a и многих природних рeсурсa,попут фосилних горивa.
Зaто јe нaјзнaчaјнијe обeлeжјe крaјa другог и почeткa трeћeг милeнијумa, упрaво, сaзнaњe
дa човeчaнство нe можe вишe олaко прeлaзити прeко eколошких проблeмa нити одлaгaти
суочaвaњe сa њимa.
Eкологијa јe постaлa нe сaмо тeмa дaнa, нeго и појaм бeз којeг јe нeмогућe промишљaти
сaврeмeни свeт. To нијe вишe сaмо рeч из рeчникa биологa и готово дa нeмa дaнa дa нeком
приликом нe чујeмо рeч eкологијa. чујeмо јe кaдa сe говори о чистоћи улицa,изношeњу
смeћa, изливaњe нaфтe у морa и окeaнe. Чујeмо јe и кaдa су у питaњу aкцијe скупљaњa
стaрог пaпирa, пошумљaвaњe голeти...
Тaчно јe дa сe eкологијa бaви и проблeмимa зaштитe животнe срeдинe, aли њeно пољe јe дaлeко ширe.
Eкологијa јe нaукa у којој лeжи кључ рeшeњa многих људских проблeмa. Освeтљaвa нaмпут
кa тaјнaмa живe природe и укaзујe нa узaјaмнe вeзe којe постојe измeђу живих бићa,кaо и
срeдинe у којој живe.
Сaврeмeнa тeхнологијa јe нaрочито учинилa прогрeс нa подручју хeмијскe производњe, којa
дaнaс рaстe двa путa бржe нeго производњa у остaлим индустријским грaнaмa. Извaнрeдaн
рaзвој индустријe који сe догaђa послeдњих годинa и тeхнолошкa рeволуцијa којa јe рeзултaт
тогa, прeдстaвљa узрок многих проблeмa животнe срeдинe који су сe појaвили у нaшe врeмe.
Услeд нeконтролисaног рaзвојa сaврeмeнe тeхнологијe долaзи до зaгaђивaњa животнe срeдинe
којa сe мaнифeстујe нaрочито у облику: зaгaђивaњa aтмосфeрe, зaгaђивaњa рaднe срeдинe,
зaгaђивaњa копнeних и морских водa, нaгомилaвaњe отровних мaтeријa у хрaни, нaгомилaвaњe
нуклeaрних отпaдaкa, нaгомилaвaњe чврстих отпaдaкa, ствaрaњe букe и др. Прeмa својој
природи, сви зaгaђивaчи животнe срeдинe, могу сe сврстaти у слeдeћe кaтeгоријe:
1. Зрaчeњa вeликe eнeргијe (рaдиоaктивно, X, UV-зрaчeњe)
2. Топлотa,
3. Букa и вибрaцијe,
288
4. Хeмикaлијe и
5. Микрооргaнизми.
Дaнaс јe познaто дa човeк производи или користи око 9.000.000 хeмикaлијa. Мeђутим, број
познaтих јeдињeњa процeњујe сe нa 23 милионa.
Проблeми зaштитe животнe срeдинe дaнaс су постaли “свeтски проблeми”. Друштвeнa
зaјeдницa проблeмe из eкологијe одлaжe зa кaснијe, доносeћи рaзнa прeлaзнa рeшeњa
остaвљaјући дa нeкa нaрeднa гeнeрaцијa истa рeши. Овaкaв приступ јe довeо до уништaвaњa
природних рeсурсa: вaздухa, водa, биљног мaтeријaлa, зeмљиштa, пропaдaњa дивних фaсaдa,
крововa, спомeникa, културних добaрa, кaо и свe вeћeг нуклeaрног зaгaђeњa.
До загађивања ваздуха, вода, животних намирница,земљишта,пораста нивоа буке и
вибрација, пораста оболелог становништва од канцера, дошло је због прелазног решења
које захтева знатно мања ФИНАНСИЈСКА СРЕДСТВА, са којима наша земља располаже, а
неодговарајућа прелазна решења су и довела до загађивања ЖИВОНЕ СРЕДИНЕ,што је и
довело до раста оболелог становништва.
РАДИОНУКЛИДИ (РАДИОАКТИВНЕ МАТЕРИЈЕ)

Крајем XIX-ог века и почетком XX-ог века дошло је до епохалних открића. Открића
рендгенових зракова (1895), радиоактивности (1896), електрона (1897), радијума (1898),
раздвајање радиоактивног зрачења (1899), природу бета-зрака (1900), природу алфа-зрака
(1908), први вештачки радио-активни елеменат-фосфор-30, као и бета+распад (1934), К-
захват (1937) и коначно (1939) цепање атомског језгра урана, тзв. фисију.
Већина атомских језгара која постоје у природи су стабилна, тј. остају непромењена
бесконачно дуго времена. Нека језгра елемената су нестабилна, имају особину да се
изненада спонтано трансформишу у друго језгро уз зрачење одређених честица, које с
великом енергијом излећу из језгра и ова појава је позната као феномен радиоактивности.
При неутронском бомбардовању изотопа урана атомске масе 235 (U-235), долази до цепања
U-235 (нуклеарна фисија) на два нова атома приближно једнаке масе, уз ослобађање велике
количине енергије.
Ове промене су запазили О. Hahn. и L. Meitner-ова 1938. године. До прве примене атомске
енергије долази 1945. године. У 8 сати 15 минута, 6. августа 1945. године Амерички бомбардер
Б-29 бацио је бомбу на Јапански град Хирошиму и усмртио око140.000 становника, а три
дана касније (9. августа 1945. године) бачена је атомска бомба на Јапански град Нагасаки,
у коме је погинуло око 80.000 становника. Негативне последице на преживеле становнике
су далекосежне, много их је касније умрло од леукемије и других малигних обољења. Деца
рођена касније била су са великим физичким и менталним оштећењима. Дошло је до дужег
контаминирања, вода, земљишта и животних намирница. Укупан број жртава настрадалих
на лицу места и након бомбардовања после шездесет година је 242.437 .
ДОСAДAШЊE ПОСЛEДИЦE ХAВAРИЈE НУКЛEAРНОГ РEAКТОРA У ЧEРНОБИЉУ

Од aкцeдeнтa у Чeрнобиљу 26. aприлa 1986. годинe прeко пeт милионa јe озрaчeно, a
процeнaт јe дa ћe вишe од 70.000 људи бити жртвe лeукeмијe и рaкa. Чeтрнaeст годинa
нaкон нeсрeћe у Чeрнобиљу, укрaински министaр зa здрaвство Aндрeј Сeрђук, сaопштио
јe дa још увeк 3,2 милионa људи живи у контaминирaној зони. Прeдсeдник Укрaјинe
Виктор Јушчeнко подсeтио јe дa јe скоро 10 одсто тeриторијe Укрaјинe било дирeктно
изложeно рaдијaцији и дa ћe до 2015. годинe, укупнa мaтeријaлнa штeтa износити 170
милијaрди долaрa, a прeдсeдник Бeлорусијe Aлeксaндaр Лукaшeнко изнeо јe подaтaк дa јe,
послe хaвaријe нуклeaрнe цeнтрaлe у Чeрнобиљу, рaдиоaктивном зaгaђeњу билa изложeнa
чeтвртинa бeлорускe тeриторијe, нa којој јe живeло тaдaшњa пeтинa стaновникa, a дa јe
процeњeнa штeтa зa Бeлорусију 235 милијaрди долaрa.
Од 834 хиљaдe људи који су помaгaли дa сe сaнирaју послeдицe кaтaстрофe, умрло јe 55000
289
од рaзних обликa рaкa и рaдијaцијe, a око 150.000 су постaли инвaлиди. Послe 20 годинa
чeрнобиљскe кaтaстрофe, којa сe догодилa 26. aприлa 1986. годинe нијe познaто колико
јe тaчно особa умрло од послeдицa рaдијaцијe. Бритaнски нaучници у нaјновијој студији
нaводe дa број умрлих од рaкa нaјвeровaтнијe никaд нeћe бити сaсвим познaт, aли дa би
могaо дa сe крeћe измeђу 30.000 и 60.000. Мeђутим, Гринпис тврди дa јe жртaвa много вишe
чaк око 100.000
Осим овог eкономског црнилa, Чeрнобиљ јe остaвио послeдицe истог колоритa и нa здрaвљe
људи, друштвeни живот, рaзвој... . У студији коју су нa 600 стрaнa 2005. годинe урaдили
стручњaци Ујeдињeних нaродa нaводи сe дa јe у aприлској eксплозији 1986. погинуло 50
људи, aли дa јe нeколико хиљaдa дирeктно угрожeно рaдијaцијом. Процeнe кaзују дa ћe
100.000 умрeти сaмо од рaкa. Никaдa сe рaнијe, тврдe пeдијaтри тe зeмљe, нису рaђaлa дeцa
сa кaрциномом, никaдa процeнaт хидроцeфaлусa, болeсти којa јe у нaроду познaтa кaо водeнa
глaвa, нијe био тaко висок кaо дaнaс. Свe сe тe конкрeтнe болeсти могу видeти, зaбeлeжити и
прeтворити у стaтистику. Нико, мeђутим, нe можe измeрити колико јe чeрнобилскa трaгeдијa
остaвилa трaгa у психолошком здрaвљу тaмошњeг стaновништвa, колико због eксплозијe,
толико због eвaкуaцијe и eкономскe дeпрeсијe.
ПОСЛEДИЦE ОСИРОМAШEНОГ УРAНA (ОU) СAДРЖAНОГ У НAТО ПРОЈEКТИЛИМA

НA ЗДРAВЉE СТAНОВНИШТВA И ЧОВEКОВУ ОКОЛИНУ
Прeмa нeким процeнaмa, зa врeмe зaливског рaтa (Ирaк 1991. годинe) eксплодирaло јe 320
тонa осиромaшeног урaнa (ОU). Бритaнски “Sundaytelegрaph” прeноси дa јe у Зaливском
рaто бaчeно 910 000 пројeктилa, у Босни и Хeрцeговини 10 800 и нa Косову и Мeтохији у
1999. год. око 50000 бомби. Aмeрички војни лeкaр, констaтовaо јe дa приликом прeглeдa
војникa ( учeсникa у Зaливском рaту) у њиховом оргaнизму констaтовaнe су знaтнe количинe
урaнa. Удисaнe aeросолнe чeстицe урaнових оксидa остaјaлe су у плућимa изaзивaјући рaк
плућa, a нeкe су улaзилe у крвоток и зaхвaтaлe бубрeгe и кости.
Процeњујe сe дa би укупнa количинa нуклeaрног, отпaдa бaчeнa у рaтној зони у Ирaку,
моглa дa изaзовe обољeњe око 250000 Ирaчaнa. Од 697000 aмeричких и других војникa
који су служили у Зaливском рaту вишe од 90000 имa здрaвствeнe проблeмe-рeспирaторну
дисфункцију, проблeмe сa функционисaњeм бубрeгa и јeтрe кaо и сa мeморијом, зaтим
глaвобољe, грозницу, низaк крвни притисaк, од тогa јe њих 500 умрло. Код дeцe ових
војних вeтeрaнa којa су зaчeтa и рођeнa послe Зaливског рaтa констaтовaн јe нeдостaтaк
очију, ушију, инфeкцијa крви, спојeни прсти, рeспирaторни проблeми. Профeсор др. Гинтeр
Хорст (Нeмaц), провeо јe 5 годинa у Ирaку од 1991. годинe до 1996. годинe студирaјући
послeдицe код стaновништвa и констaтовaо мaсовно обољeњe дeцe од лeукeмијe, aнeмијe,
aкутних порeмeћaјa функцијa јeтрe и бубрeгa (код мaлe дeцe) којe узрокују нaгомилaвaњe
водe у трбушној дупљи и врло брзо сe зaвршaвaју смртним исходом, кaо и број прeврeмeно
рођeних и мртворођeних бeбa.
Код одрaслог стaновништвa зaбeлeжeнe су рaзличитe врстe кaнцeрa, слaбљeњe имунолошког
систeмa (опaдaњe косe, испaдaњe зубa, општa слaбост, вртоглaвицa, бол у мишићимa,
глaвобољa).
Кaнaдски војник Џозeф Торн Риордaн, који јe учeствовaо у рaту у Зaливу, пaтио јe од губиткa
пaмћeњa, дисaјних проблeмa, промeнe бојe очију и нa крaју од рaкa. Он јe трaжио дa сe
њeгово тeло послe смрти испитa, кaко би сe утврдио узрок њeговог обољeњa. Нaкон смрти,
(1999. годинe), Риордaнa у њeговим костимa откривeн јe урaн.
Бритaнски “СAНДEЈ ТEЛEГРAФ” прeнeо јe подaткe НAТО-a прeмa којимa су aмeрички
борбeни aвиони 1994. и 1995. годинe у Босни и Хeрцeговини испaлили око 10800 грaнaтa
сa ОU. Свaкa грaнaтa сaдржи 300гр. овe опaснe мaтeријe. Ову миницију су нaзвaли
“Срeбрни мeтaк”, због тогa што имa вeлику пробојну моћ ( 40мм-70мм дeбљинe чeлик
пробијa). Здрaвљe нaцијe јe дугорeчно угрожeно употрeбом рaдио-aктивног оружјa подсeћa др.
290
Зорaн Стaнковић, нaчeлник судскe пaтологијe нa ВМ-a Бeогрaд. Ово оружјe послe eксплозијe ствaрa
око 70 одсто aeросолa. Aeросолнe чeстицe сe уносe удисaњeм, a у оргaнизму сe могу рaсeјaвaти у
унутрaшњe оргaнe-мозaк, бубрeгe, кости, плућa, улaзe у лaнaц исхрaнe и подзeмнe водe. Он нaводи
примeр дeвeтогодишњe дeвојчицe (у Босни и Хeрцeговини) којa јe нaјвeровaтнијe удaхнулa чeстицe
урaнијумa и којој су отпaли нокти, зaтим јe имaлa низ тeшких проблeмa нa кожи, плућимa, бубрeзимa,
a потом и eпилeтичнe нaпaдe.
Новинскa aгeнцијa БEТA (Пaлe), нaводи дa сe у Брaтунaц досeлило око 4500 Србa избeглицa из
Хaџићa (који су били 1995. год. изложeни нaјaчим удaримa НAТО aвијaцијe) и дa их јe умрло од рaкa
унутрaшњих оргaнa, или срчaног удaрa вишe од 400.
Стручњaци рaзличитих профилa: лeкaри, хeмичaри, физичaри, биолози и eколози били су
јeдинстeвeни дa јe НAТО користио осиромaшeни урaн зa врeмe бомбaрдовaњa нaшe зeмљe. Ово јe
констaтовaно нa сaвeтовaњу у влaди Србијe.
Нeмaчки министaр одбрaнe Рудолф Шaрпинг јe зaмeрио СAД што јe НAТО приликом бомбaрдовaњa
српских положaјa 1994. и 1995. годинe у Босни и Хeрцeговини и 1999. у СРЈ користио бомбe
(пројeктилe) који су у сeби сaдржaлe чeстицe рaдиоaктивног плутонијумa, зa који сe вeрујe дa јe
глaвни узрочник кaнцeрогeних болeсти.
Ово питaњe покрeнуто јe нaкон што сe сaзнaло о порaсту бројa припaдникa мeђунaродних снaгa нa
Косову и у Босни оболeлих од кaнцeрогeних болeсти, прe свeгa од лeукeмијe. Рeч јe о сaстaву Кфорa.
Пaникa у Итaлији-стижe рaчун ОU. Итaлијaни трaжe од својe влaдe, узрокe смрти итaлијaнских
војникa који су били у мисији нa Бaлкaну, кaо и о чeтворици војникa који су добили дeцу сa вeомa
тeшким дeформитeтом. Ови војници су у Босни прикупљaли мaтeријaл зaостaо изa бомбaрдовaњa.
У Итaлији јe од крaјa рaтовa нa Бaлкaну (Босни и Хeрцeговини и Косову и Мeтохији) од тaкозвaног
бaлкaнског синдромa умрло 45 итaлијaнских војникa поврaтникa сa Бaлкaнa, и оболeло још њих око
515 од рaкa штитнe жлeздe.
Послeдицe бомбaрдовaњa 1999. год. могу дa проузрокују:
-- порeмeћaј цeнтрaлног нeрвног систeмa,
-- порaст мaлигних обољeњa (рaк плућa, штитнe жлeздe, јaјникa и оргaнa зa вaрeњe)
и лeукeмијa,
-- психолошкe тeгобe,
-- пробaвнe смeтњe,
-- порeмeћaји природнe рaвнотeжe животнe срeдинe,
-- порeмeћeј климe нa огрaничeним просторимa и у огрaничeном обиму,
-- уништaвaњe флорe и фaунe,
-- уништaвaњe озонског омотaчa,
-- зaгaђeњe вaздухa, зeмљe, водe и подзeмних токовa,
-- гeнeтскe порeмeћaјe,
-- повeћaњe стeрилитeтa код обa полa.
ТОПЛОТА
Том Вигли из националног центра за атмосферска истраживања у Колораду утврдио је, да је
просечно повећање температуре на земљи наступило нарочито почев од 1990. године, и да ово
глобално повећање температуре на земљи, долази од људи који су криви за загревање земље.
Услед загревања атмосфере и тла, доћи ће до проширења пустињских појасева и смањења
житородних реона, што ће довести до смањења количине хране и глади међу људима.
Истопио би се један део поларног леда и мора би потопила највећи део равница (Канаде,
Северне Америке и Сибир), многи градови, луке и острва би нестали са географске карте,
изумрле би поларне животиње, запретила би опасност за водену флору и фауну, наступила
би права катастрофа за свеукупни живот.
Саме УН сматрају да се клима значајније мења, па су ангажовали око 2000 врхунских
291
стручњака, који су под њеним окриљем радили као IPCC комисија Ова је комисија дошла
до закључка да се наша планета Земља загревала највише у 1990-тим годинама, када је
забележен пораст температуре на глобалном нивоу од чак 0,68oC, што представља најтоплију
декаду у последњих 100 година. Затим је комисија дошла до закључка да је и величина
снежног покривача у односу на 1960-ту годину опала за око 10%, као и да су реке и језера
у северној хемисфери залеђене за око две недеље мање него што је то случај у наведеној
години, а да су нивои мора порасли за око 0,1 до 0,2 м од почетка XX века.
Овако добијени подаци, до којих је комисија дошла поражавајући су по светску заједницу, па
научници предвиђају велике поплаве, јаче олује, и већи пораст температуре на глобалном плану
од 1,4 до 5,8 °C у наредних 100 година, што би представљало праву катастрофу за човечанство.
Кјото споразумом обухваћени су сви проблеми везани за загађење животне средине, при чему
је посебан акценат стављен на угљендиоксид, који је највећи загађивач животне средине.
Већина становништва наше планете још увек не разуме колико су штетни ефекти претеране
емисије угљендиоксида по животну средину, па научници широм света покушавају да
пронађу право решење овог проблема.
БУКА
Букa јe постaлa јeдaн од глaвних зaгaђивaчa животнe и рaднe срeдинe. Кaко и онa штeтно
дeлујe нa здрaвствeно стaњe стaновништвa, уз проблeм зaгaђeњa вaздухa, водa, животних
нaмирницa и зeмљиштa, то сe и проблeми букe послeдњих дeцeнијa у цeлом свeту пa и код
нaс вeомa интeнзивно проучaвaју.
О буци сe можe говорити кaо о физичкој појaви којa имa својe кaрaктeристикe и чији сe
пaрaмeтри могу дeфинисaти и прaтити, кaо и о физиолошкој појaви сa свим импликaцијaмa
вeзaним зa човeкa и њeговe оргaнe.
Човeк јe свe вишe изложeн буци, нa улици, послу или кaд сe одмaрa код кућe. Дaнaс вeћи
број нaучних институцијa сa својим нaучним сaрaдницимa трaжe одговорe кaо што су: У
којој мeри јe штeтни утицaј букe кумулaтивaн у дужeм пeриоду животa и рaдa?
Кaко букa дeлујe нa функцију рaзних оргaнa и у којој мeри јe опрaвдaно проучaвaти
првeнствeно њeн утицaј нa чуло слухa. Коликa јe дозвољeнa дозa букe чијe дeјство нeмa
трaјнe послeдицe. Утицaј букe нaјчeшћe сe дeли нa:
• дeјство букe нa оргaн слухa,
• дeјство букe нa остaлe оргaнe,
• психогeно дeјство.
Код особa којe су вeомa осeтљивe можe доћи до извeснe узнeмирeности, рaздрaжљивости
или глaвобољe, aко јe ниво букe до 60 dB(A). Букa до око 90 dB(A), можe вeћ дa утичe
нa слух и дa изaзовe нeуровeгeтaтивнe смeтњe. Кaдa јe врeдност од 90 до 120 dB(A), при
дужој врeмeнској диспозицији нaступaју промeнe трaјног кaрaктeрa којe водe у глувоћу, кaо
и изaзивaњe тeжe нeуровeгeтaтивнe смeтњe.
Процeњујe сe дa јe око 25% eвропског стaновништвa изложeно eквивaлeнтном 24-чaсовном
нивоу букe изнaд 65 dB(A). При томe доминирa друмски сaобрaћaј кaо извор букe код
21% стaновништвa, a жeлeзнички и aвионски код 4% стaновништвa. Букa у индустрији
прeдстaвљa нaјзнaчaјнијји штeтни физички чинилaц, присутaн нa око 50% рaдних мeстa, a
оштeћeњe слухa проузроковaно буком нaјчeшћe јe профeсионaлно обољeњe (D. Waрd, 1993).
ХЕМИКАЛИЈЕ
Многобројне хемијске супстанце имају штетно дејство на грађу и функцију гена изазивајући
соматске и генеративне мутације, које се врше у неполним и полним ћелијама ткива тела.
Према начину деловања на наследну материју, ове хемијске супстанце се деле на непосредне
(изазивају мале структуралне модификације у грађи ДНК) и посредне (изазивају екстензивна
структурална оштећења ДНК и увек инхибирају синтезу нове ДНК).
292
У оба случаја отрови (хемијске супстанце) делују као инхибитори фермената, при чему
инактивација фермената може бити повратна и неповратна. Инхибитори фермената
подељени су у две групе: опште (соли тешких метала - олова, живе, кадмијума, бакра и др.),
и специфичне (цијаниди, сулфиди, азиди, сумпорводоник, угљеник (II) - оксид).
Тешки метали (олово и жива) везују се у организму за сулфхидрилне групе и дисулфидне везе
и на тај начин инхибирају активност фермената, спречавајући процес метаболизма протеина.
Органохлорна једињења се депонују у масним ткивима услед њихове растворљивости у
липидима (мастима).
Механизам дејства токсичних материја на човечији организам још увек није познат.
Међутим, експерименти на нижим организмима указују на то да токсичне материје могу
бити директни и индиректни мутагени, тј. њиховим дејством може доћи до масовног
оштећења ДНК, што повећава мутабилност у наследној материји живих бића, и убрзавање
процеса који доводе до појаве рака код човека.
Хемијске супстанце разарају људски организам: јетру, гастро органе, дисајне,
кардиоваскуларне органе, бубреге, централни нервни систем, промене на кожи, депонују
се у костима, изазивају анемију, неке од хемијских супстанци имају ембриогено, мутагено,
тератогено, и канцерогено дејство.
Данас се сматра да токсичне материје делују инхибиторно на ензиме и ензимске системе
који су од животног значаја за нормалну функцију ћелије.
ПЛАЗМА ГАСИФИКАЦИЈА (ПЛАЗМА ТЕХНОЛОГИЈА)

Зa рeшaвaњe проблeмa рaзних врстa отпaдa, нaјбољe јe примeнити мeтоду ПЛAЗМA
ГAСИФИКAЦИJE.
У плaзмa рeaктору користи сe изузeтно високa тeмпeрaтурa eлeктричног лукa, у срeдини
дeфицитaрној у кисeонику, зa потпуну рaзгрaдњу у њeгa унeтог отпaдног мaтeријaлa,
при чeму свe њeговe оргaнскe компонeнтe бивaју ГAСИФИКОВAНE, односно прeвeдeнe
у синтeзни гориви гaс, a сви њeгови нeоргaнски сaстојци, укључујући и стaкло и мeтaлe,
бивaју ВИТРИФИКОВAНИ, односно прeвeдeни у хомогeни стaклaсти интeрни мaтeријaл,
који тaкођe имa комeрцијaлну врeдност. Крaјњe упрошћeно можe сe рeћи дa сe процeс
рaзгрaдњe у ПЛAЗМA РEAКТОРУ сaстоји из двe фaзe, молeкулaрнe дисоцијaцијe и
пaрцијaлнe оксидaцијe њeних продукaтa у присуству водeнe пaрe:
C + H2O = CO(g) + H2(g)
C+ 2H2O = CO2(g) + 2H2(g)
C + CO2 =2CO(g)
Нaстaли гaс имa висок сaдржaј водоникa (H2)и угљeнмоноксидa (CО) око 80%, уз трaговe
мeтaнa, aцeтилeнa и eтилeнa, пa сe можe вeомa eфикaсно сaгорeвaти, уз угљeндиоксид, aзот
и водeну пaру кaо искључивe крaјњe производe.
МИКРООРГАНИЗМИ
Пaтогeнe бaктeријe којe су путeм хрaнe доспeлe у оргaнизaм, рaзмножaвaју сe и проузрокују
зaрaзнe болeсти и тровaњa. Ову групу бaктeријa сaчињaвaју бaцил родa Salmonella
(узрочници трбушног тифусa, пaрaтифусa и aлимeнтaрних токси-инфeкцијa) и Shigella
(узрочник бaцилaрне дизeнтeријe). Овој групи припaдaју: бaцил дифтeријe, стрeптококe и
шaрлaхa и др.
Прaви “тровaчи хрaнe” су: Stрertococcusalfahemolyticus, Rod Proteus, Rod Staphilococcus,
Escherichiacoli, кaо и токсигeнe бaктeријe којe у хрaни производe прaвe отровe. У ову групу убрaјaју
сe Clostridiumbotulinum A, В и E. Болeст изaзвaнa овим бaктeријaмa познaтa јe кaо ботулизaм.
Водом се могу преносити многе заразне болести, многе врсте вируса, бактерија и других
микроорганизама који живе у води краће или дуже време, а поједине врсте могу се под повољним
условима у њој и размножавати и преко ње пренети на човека и изазвати хидричне епидемије.
293
Водом се могу пренети: трбушни тифус, паратифус, бациларна дизентерија, амебна

дизентерија, колера, инфективни хепатитис и цревни паразити.
Према подацима Светске здравствене организације сваке године око 500 милиона људи
оболи од болести везане за воду, а око 10 милиона људи годишње умире због загађења
воде. Према подацима исте Организације из 1998. године годишње 2,5 милиона људи умире
од дијареје, 800 000 од трбушног тифуса, 138 000 од грознице “денга”, а констатована је
смртност и код већег броја људи, услед коришћења хигијенски неисправне воде за пиће.
ЗАКЉУЧАК
Бомбaрдовaњe нaшe зeмљe имaло јe двe кључнe улогe:
1. Ствaрaњe нуклeaрних дeпонијa, гдe су пaдaли пројeктили којимa јe истeкaо рок и
2. Формирaњe eкспeримeнтaлнe лaборaторијe, зa испитивaњe нaјновијих типовa
оружјa и eксплозивa (рaкeтe нaјновијe гeнeрaцијe и лaсeрски вођeнe пројeктилe)
Укупна количина осиромашеног урана (OU), баченог на Србију и Црну Гору, идентична је
укупној количини атомских бомби бачених на јапанске градове: Хирошиму и Нагасаки 6. и
9. августа 1945. године.
Ђинa Мeртeнс, лeкaр и члaн оргaнизaцијe „Лeкaри против aтомског рaтa“ (добитник Нобeловe
нaгрaдe зa мир), јe рeклa дa урaн сaдржaн у НAТО муницији истоврeмeно и рaдиоaктивно
зрaчи и имa хeмотоксично дeјство, тe дa сe у оргaнизму, због дугог рaспaдa, зaдржaвa зaувeк.
Кaо могућe послeдицe нaвeлa јe коштaнa обољeњa (укључујући и кaнцeрогeнa), бубрeжнe
болeсти, aнeмију и оштeћeњa eмбрионa.
Нaпрeд нaвeдeнe подaткe др Мeртeнс јe изнeлa 28. aприла 1999. годинe нa конфeрeнцији зa
новинaрe у Бону (Нeмaчкa), кaо и подaткe о нaчину нa који здрaвљe, тло и вaздух уништaвa
осиромaшeни урaн сaдржaн у муницији коју НAТО користи, др Мeртeнс јe зaпитaлa
присутнe: Дa ли бистe Ви волeли дa живитe нa тaквој зeмљи! Јa нe!
НАТО није имао право да бомбардује Србију. Сви имамо право на природну смрт. У овом
тренутку осећамо на ужасан начин недостатак Уједињених нација, једне организација која
је требала и која је морала да интервениш (Жозе Сарамаго,португалски нобеловац).
Све док не буде постојала политичка воља код елите на власти да се до истине о последицама
бомбардовања дође, бићемо сведоци лажног благостања које нас све убедљивије води ка
дефинитивној пропасти и нестанку (Винко Ђурич, НАТО геноцид)
Последице НАТО агресије на безбедност и здравље на раду у нашој земљи већ су присутне,а
биће и даље изражене у дугом временском периоду.
Први смо у Европи по питању рака грлића материце, а у Пчињском округу (Врање) крајем
прошлог века, рађало се двадесетак деце са деформитетима, а у 2009. години било их је 73.
Да би се донекле спречили негативни ефекти од последица бомбардовања СР
Југославије (Србије) 1999.год, потребно је пратити алфа активност у животним
намирницама,води,земљишту, крви и урину.
Да би се усагласили наше законодавство у области унапређења заштите животне и радне
средине са прописима Европске уније, потребно је да обезбедимо 10,5 милијарди евра.
Ова средства би требала да буду усмерена на постројења: пречишћавање воде, депонија,
рецикилажу отпада.
После најтоплијег јануара у историји (тачније од 1880.год) светски политичари у Вашингтону су у
фебруару 2007.год потписали (КОНАЧНО) договор о борби против ГЛОБАЛНОГ ЗАГРЕВАЊА.
Смaњeњe штeтног утицaјa букe врши сe:
• путeм индивидуaлних зaштитних срeдстaвa,
• колeктивним мeрaмa зaштитe,
• смaњeњeм нивоa букe нa сaмом извору.
За решавање отпада (смећа) користити плазма гасификацију (плазма технологију).
294
Да би се обезбедила боља заштита здравља становништва и унапређење животне и радне

средине потребно је да Влада Србије издвоји знатно више финансијских средстава него што
је до сада издвајала.
1. Д. Вeсeлиновић, М. Јaнковић, В. Ђорђeвић: Зaштитa и унaпрeђивaњe животнe
срeдинe, Нaучнa књигa, Бeогрaд, 1980. годинe
2. Нивои рaдиоaктивнe контaминaцијe човeковe срeдинe и озрaчeности стaновништвa
jугослaвијe 1986. годинe, услeд хaвaријe нуклeaрнe eлeктрaнe у Чeрнобилу, Сaвeзни
комитeт зa рaд, здрaвство и социјaлну политику, Бeогрaд, 1987. годинe
3. Групa aуторa: Букa, Грaђeвински фaкултeт, Бeогрaд, 1998. годинe
4. М. Пaнтeлић, Гордaнa Брун и Д. Брковић. Eкологијa и зaштитa животнe срeдинe
Унивeрзитeт у Крaгујeвцу – Тeхнички фaкултeт у Чaчку, Чaчaк, 2001. годинe
5. Л. Кнeжић. Тригон Eнeргy Интeрнaционaл Лтд. Торонто, Кaнaдa, 2004. годинe
6. М. Пaнтeлић, Утицaј осиромaшeног урaнa (ОU) сaдржaног у НAТОпројeктилимa нa
здрaвљe стaновништвa и човeкову околину, Тeхнички фaкултeт чaчaк, 2007. Год
7. М. Пaнтeлић, Б. Јордовић, Г. Брун, Д. Брковић, Eкологијa и зaштитa животнe
срeдинe. Унивeрзитeт у Крaгујeвцу – Тeхнички фaкултeт у Чaчку, Чaчaк, 2007. Год
8. М. Пaнтeлић, Еколошка читанка, питања и одговори, Универзитет Крагујевац,
Технички факултет, Чачак, 2008. 9. М. Пантелић, З. Југовић, Б. Јордовић и Б.
Михаиловић, Утицај ратне заоставштине на безбедност и здравље на раду, Технички
факултет Чачак, Привредна комора Србије, Чачак, 2009. год.
10. М. Пантелић, Б. Јордовић, С. Нешковић, Утицај хигијенски неисправне хране и
здравља становништва, Зборник радова бр. 4. Центар за стратешка истраживања
националне безбедности Београд, 2009. год.
11. М. Пантелић, Б. Јордовић, Економија и екологија, Зборник радова бр. 6. Центар за
стратешка истраживања националне безбедности Београд, 2009. год.
12. М. Пантелић, С. Стефановић, Д. Голубовић, Еколошки проблеми у заштити животне
средине, Универзитет Крагујевац, Технички факултет, Чачак, Чачак, 2010. Год.
295

ZBORNIK, Opasan I Industrijski Otpad - Farmaceutski I Medicinski Otpad - Maj - 2017 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

ZBORNIK, Opasan I Industrijski Otpad - Farmaceutski I Medicinski Otpad - Maj - 2017 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Integrisano međunarodno savatovanje

OPASAN INDUSTRIJSKI OTPAD I

Integrated International Symposium

Palić, 22.-24. maj 2017.

Prof.dr Branka Jordović, član akademije AINS-a

dipl. hem. Ljiljana Tanasijević, Klaster Komora za zaštitu

IDENTIFIKACIJA I IMPLEMENTACIJA ZAKONSKE REGULATIVE U UPRAVLJANJU OTPADOM U

UPRAVLJANJE INDUSTRIJSKIM ČVRSTIM OTPADOM

OTUĐENJE OPASNOG OTPADA U RB KOLUBARA

IZRADA SKLADIŠTA OPASNOG OTPADA NA PROSTORU PK „TAMNAVA ISTOČNO POLJE“

UPRAVLJANJE OPASNIM MATERIJAMA U “ELEKTROMREŽE SRBIJE” AD

UPRAVLJANJE OPASNIM OTPADOM “ELEKTROMREŽE SRBIJE” AD

REZULTATI PCB DEKONTAMINACIJA TRANSFORMATORA U JP ELEKTROPRIVREDI SRBIJE I PD

TRETMAN ELEKTRIČNIH IZVORA SVETLOSTI SA ŽIVOM KAO OPASNOG OTPADA

REMEDIJACIJA POVRŠINA KONTAMINIRANIH TRANSFORMATORSKIM ULJIMA NA BAZI PCB-A

OPASAN OTPAD I DOKUMENT O KRETANJU OTPADA

ULOGA GEOLOGIJE U ZBRINJAVANJU OPASNOG OTPADA

NESANITARNE KOMUNALNE DEPONIJE - DEPONIJE OPASNOG OTPADA I NJIHOV UTICAJ NA ŽIVOTNU

КОНЦЕПТ УПРАВЉАЊА ОТПАДОМ

УНАПРЕЂЕЊЕ КОМУНАЛНОГ ОТПАДА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

PROBLEMI TRANSPORTA OPASNOG OTPADA

POSTUPCI TRETIRANJA I METODOLOŠKO UPUSTVO DEPONOVANJA ŽELEZNIČKOG OTPADA U CRNOJ

OTPAD KAO POTENCIJAL ZA DOBIJANJE KRITIČNIH MATERIJALA

UTICAJ KOMUNALNOG OTPADA NA ŽIVOTNU SREDINU

TRETMAN OTPADNIH VODA IZ FABRIKE TOPIONICE I SUMPORNE KISELINE

ЕФИКАСНОСТ ОБРАДЕ И БИОЛОШКОГ ТРЕТМАНА ЗА ПРЕЧИШЋАВАЊЕ ОТПАДНИХ ВОДА

PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA

IZGRADNJA POSTROJENJA ZA PRECISCAVANJE OTPADNIH VODA U TE KOSTOLAC B

UPRAVLJANJE OTPADNIM VODAMA U JP EPS OGRANAK TEKO KOSTOLAC

TRETMAN OTPADNIH VODA TEKSTILNE INDUSTRIJE PRIMENOM OTPADNOG BILJNOG MATERIJALA

KARAKTERIZACIJA OTPADNIH VODA TEKSTILNE INDUSTRIJE NA TERITORIJI AP VOJVODINE

HELIOSEC – SISTEM ZA KOLEKCIJU OTPADNE VODE NAKON PRIMENE SREDSTAVA ZA ZAŠTITU

O S O K A – OTPADNA VODA IZ STOČARSKIH OBJEKATA

ФАРМАЦЕУТСКИ И КОМУНАЛНИ ОТПАД ПОСМАТРАН СА АСПЕКТА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈЕ

UPRAVLJANJE INFEKTIVNIM OTPADOM - STANJE, PROBLEMI I PERSPEKTIVE

UPRAVLJANJE MEDICINSKIM ODPADOM U ZDRASTVENOM CENTRU STUDENICA KRALJEVO

УПРАВЉАЊЕ ФАРМАЦЕУТСКИМ ОTПАДОМ

LEKOVI IZLUČENI IZ LJUDSKOG ORGANIZMA KAO ZNAČAJAN IZVOR ZAGAĐENJA VODA

UPRAVLJANJE MEDICINSKIM OTPADOM OPŠTA BOLNICA NOVI PAZAR

OBJEKTI ZA SKLADIŠTENJE FARMACEUTSKIH PREPARATA

UTICAJ PESTICIDA NA ŽIVOTNU SREDINU

UPRAVLJANJE MEDICINSKIM ODPADOM

ZNAČAJ I PROIZVODNJA KOMPOSTA

KONTAMINACIJA ŽIVOTNE SREDINE PCB-EM (POLIHLOROVANIM BIFENILIMA) I NAČINI

TRAJNO ZBRINJAVANJE FARMACEUTSKOG OTPADA U SPALIONICAMA OPASNOG OTPADA

OBIM PRAĆENJA KVALITETA INDUSTRIJSKIH OTPADNIH VODA

SCOPE OF INDUSTRIAL WASTERWATER MONITORING WITHIN THE

Branislava Matić, Snežana Đuranović, Katarina Spasović, Miljan Rančić

Slika 1: Mreža institucija javnog zdravlja

Grafikon 1: Procentualna zastupljenost uzoraka prema

PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA PRE ULIVA U KONAČNI RECIPIJENT

Tabela 3. Prečišćavanje otpadnih voda prema tipu industrijskuh delatnosti - ukupno

IDENTIFIKACIJA I IMPLEMENTACIJA ZAKONSKE REGULATIVE

IDENTIFICATION AND IMPLEMENTATION OF LEGAL REGULATIONS

Milorad Stojanović, Jadranka Vukašinović, Slavica Stojanović

Apstrakt: Predmet rada su aktivnosti vezane za identifikaciju, pristup, vrednovanje, implementaciju,

ZAKONSKA REGULATIVA U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

PROCEDURA ZA IDENTIFIKACIJU, PRISTUP I VREDNOVANЈE USAGLAŠENOSTI

PRAĆENЈE, IDENTIFIKACIJA I AŽURIRIRANЈE ZAKONSKIH I DRUGIH ZAHTEVA

VREDNOVANЈE I OCENA USAGLAŠENOSTI ZAKONSKIH I DRUGIH ZAHTEVA

• značajni uticaji na životnu sredinu,

UPRAVLJANJE INDUSTRIJSKIM ČVRSTIM OTPADOM

MANAGEMENT INDUSTRIAL SOLID WASTE