BANKARSTVO – skripta

ISPITNA PITANJA

1. Trendovi i ciljevi bankarstva

2. Karakteristike poslovnih banaka
3. Perspektive bankarskog sistema poslovanja
4. Novi lik poslovne banke – zahtev novog bankarstva
5. Novi vid strategije bankarstva prema komintentima – klijentima
6. Razvojne tendencije u savremenom bankarstvu
7. Podredenost bankarstva komintentima
8. Odnos komintenta i poslovne banke
9. Izvori sredstava poslovne banke
10. Depozitni potencijal banke – depozitni izvori sredstava
11. Struktura depozitnog potencijala banke
12. Transakcioni depozit – depozit po videnju pravnih lica
13. Oroceni depozit pravnih lica
14. Depozit stanovništva – štedni depozit stanovništva
15. Faktori povecanja depozitnog potencijala
16. Ostvarenje dobiti – profit banke, bankovna dobit
17. Vrste i oblici bankarskih poslova - predmet bankarskog poslovanja
(aktivni poslovi, pasivni poslovi)
18. Prikupljanje novcanih sredstava
19. Plasiranje novcanih sredstava
20. Formiranje kreditnog potencijala poslovne banke
21. Determinante formiranja depozitnog potencijala
22. Neto kamatna marža – razlika izmedu aktivne i pasivne kamatne
stope
23. Bankarski marketing i razvoj banke u medunarodnim okvirima
24. Znacaj interne kontrole poslovne banke
25. Interna kontrola poslovne banke
26. Zadaci interne kontrole
27. Obezbedenje od rizika poslovne banke
28. Utvrdivanje rizika poslovne banke
29. Faktori kreditnog rizika
30. Osnova rizika u bankarskom poslovanju
31. Analiza likvidnosti poslovne banke
32. Koncept likvidnosti poslovne banke i solventnost
33. Strategija likvidnosti poslovne banke
34. Upravljanje aktivom i pasivom poslovne banke i likvidnost
35. Projektovanje likvidnosti poslovne banke
36. Interni bilansi poslovne banke
37. Bilans stanja poslovne banke
38. Bilans uspeha poslovne banke
39. Informacioni sistem – neophodan elemenat bankarskog poslovanja
40. Bankarski informacioni sistem i stanovništvo
41. Bankarski informacioni sistem i stanovništvo
42. Korišcenje visoke tehnologije i elektronike u bankarstvu
43. Politika kamatnih stopa
44. Kamatni mehanizam – odnos aktivne i pasivne kamate
45. Osnova strategije kamatnih stopa
46. Tehnologija kreditiranja
47. Odobravanje kredita
48. Korišcenje kredita

1
49. Primena i donošenje kreditnih odluka
50. Vrste – oblici kredita
51. Vrste kredita prema domicilu kreditora
52. Vrste kredita prema statusu kreditora
53. Vrste kredita prema predmetu korišcenja
54. Vrste kredita prema roku korišcenja
55. Vrste kredita prema nameni korišcenja
56. Vrste kredita prema svrsi korišcenja
57. Vrste kredita prema nacinu obezbedenja
58. Obezbedenje profitabilnog nacina poslovanja banke – osnovni cilj
funkcionisanja poslovne banke
59. Tržišna orijentacija poslovnih banaka
60. Tržišna konkurencija poslovnih banaka na finansijskom tržištu

1. Trendovi i ciljevi bankarstva

Bankarstvo kao posebna naucna disciplina ima zadatak da ispituje i prati

opšta ekonomska dejstva koja se manifestuju funkcionisanjem banaka u
kreditnom i bankarskom sistemu jedne zemlje. Nauka o bankarstvu se
bavi proucavanjem funkcija i uloge bankarskog sistema, kao i nacina
organizovanja bankarskih organizacija u jednoj nacionalnoj ekonomiji.
Zatim, proucava bankarsko poslovanje, a narocito odnose, procese i
poslovne transakcije koji se javljaju po osnovu stvaranja i korišcenja
novca i kredita preko banaka. Nauka o bankarstvu bavi se i prožimanjem
teorije i prakse monetarno-kreditne i devizne politike,s jedne strane i
kreditno-bankarskog sistema s druge straneBankarstvo kao naucna
disciplina o organizaciji i poslovanju banaka razvilo se u drugoj polovini
19.veka, sa ciljem da bankare osposobi za uspešno vodenje bankarskih
poslova, vodeci racuna o kreditnom pokricu, likvidnosti, poslovnom ugledu
na berzi, špekulativnim poslovima i sl.Nakon pocetne mikroekonomske
orijentacije Nauka o bankarstvu je vremenom sve više poprimila
makroekonomsku orijentaciju. ''Savremeni nacin naucnog tretiranja
bankarstva ne gleda više na banku kao na preduzece, vec kao na izvršni
aparat opštih privrednih, finansijskih i monetarnih mera, pravilno uvidajuci
da je funkcionalni znacaj tog aparata po društvo i reprodukciju mnogo
važniji od internih problema banke i bankarskog sistema kao preduzeca.
To znaci da se nauka o bankarstvu ne bavi interno-tehnološkim
problemima banaka kao preduzeca, jer banka je u suštini deo privrede,
ona služi privredi i nema neke svoje osamostaljene ciljeve. Danas bi se
moglo govoriti o iznijansiranoj kombinaciji mikro i makro pristupa Nauke o
bankarstvu. Polazi se od pretpostavke da je banka specificno preduzece
koje posluje specificnom robom (novcem), zbog cega je veci društveni
znacaj takvog preduzeca u odnosu na bilo koja druga ''obicna preduzeca''.

2. Karakteristike bankarskog poslovanja (obeležja)

Banke su finansijske institucije koje se bave aktivnostima finansijskog

posredovanja na planu prikupljanja depozita i davanja zajmova.
Bitna karakteristika banke je transformacija sredstava, pri cemu banka
transformiše kratkorocniju depozitnu pasivu u dugorocniju aktivu.
Još jedna bitna karakteristika bankarskog poslovanja je evaluacija
tražilaca zajmova. To znaci da se banka pojavljuje kao procenjivac
kreditnog rizika u ime deponenta cija sredstva banka plasira.
Treca je depozitni potencijal banke koji se formira na osnovu depozita
velikog broja deponenata, a raspoloživi potencijal plasira u vidu zajmova
raznim korisnicima.

2
Cetvrta – za banku se može reci da je kolekcija aktive i pasive u koju
ulaze razni finansijski instrumenti koji sadrže: kamatnu stopu, rok
dospeca, pokrice...
Dualizam u koncepciji komercijalne banke sastoji se u tome da one s
jedne strane predstavljaju monetarnu instituciju, a sa druge strane
nemonetarnu finansijsku instituciju. Kao monetarne institucije,
komercijalne banke su organizacioni nosioci transakcionih depozita na
kojima praduzeca i gradani drže transakcioni depozitni novac. Drugi deo
poslovanja komercijalnih banaka cine nemonetarni depoziti, štedni i
oroceni, kao i zajmovi. Centralna banka je manje zainteresovana za ove
aktivnosti.
U razvijenim tržišnim ekonomijama je izvršeno potiskivanje banaka.
Transakcioni depozitni racuni kod banaka koji su nekamatni, delimicno su
potisnuti stvaranjem novog tipa transakcionih racuna kod nebankarskih
institucija, kao što su zajednicki fondovi novcanog tržišta koji su prvi put
lansirani od strane berzanskih firmi, pocetkom 70-tih godina HH veka u
SAD. To su vrste transakcionih depozita koji predstavljaju akcije vlasnickih
sredstava. Kupci tih akcija dobijaju protivvrednost u vidu depozita na
posebnim racunima kod ovih institucija.
U razvijenim zemljama stvaraju se finansijski konglomerati ciji vlasnici
mogu da budu komercijalne banke, osiguravajuce kompanije, berzanske
firme, trgovinske kompanije sa razvijenom mrežom klijenata.
Finansijski supermarketi koje su formirale takve institucije, kao na primer
American Expres, Sears (sistem robnih kuca) obezbeduju da individualni
klijenti mogu na jednom mestu da obave citav niz finansijskih aktivnosti:
da otvore transakcione racune, da drže štedne i orocene dopozite. Na taj
nacin se ostvaruje princip unakrsne prodaje i to na jednom mestu.
Banke u tranformacionim procesima ne ostaju u tradicionalnim okvirima
depozitno-kreditnih aktivnosti, vec ulaze u neke nove aktivnosti, kao što
je poslovanje sa vrednosnim papirima, pa i poslovanje u oblasti
osiguranja.
Uspešnost bankarskog poslovanja zasniva se na interakciji tri kljucne
komponente: preduzetništva – tehnologije – organizacije.
Finansijske institucije su posrednici u transferu sredstava izmedu
preduzeca i domacinstava. Postoje 3 osnovna tipa finansijskih institucija:
1) kreditne institucije
2) institucionalni investitori
3) berzanske firme (investicione banke)

4. Novi lik poslovne banke – zahtev novog bankarstva

Razvoj tržišnih odnosa prouzrokovao je drugacije tretiranje banaka. Banka

se ne posmatra samo sa mikro aspekta (mikroekonomija pojedinacne
banke), vec se definiše i kao društvena finansijska institucija. Banka je za
razliku od drugih preduzeca u krajnjoj instanci društvena finansijska
institucija, cija poslovna sposobnost i efikasnost funkcionisanja imaju
izuzetan uticaj na racionalnost korišcenja sredstava na nivou
makrosistema.Savremeno svetsko bankarstvo karakteriše se izrazitom
dinamicnošcu promena, za šta se koristi izraz ''bankarska revolucija'' –
koja se ogleda u nacinu na koji su reorganizovane i prestruktuirane banke
i druge finansijske institucije, u njihovim medusobnim spajanjima i
preuzimanjima, u pojavi novih funkcija, ubrzanju kretanja novca, u
deregulaciji finansijskih tržišta,u do skora neslucenom razvoju i primeni
tehnologije u bankarskom poslovanju, u neverovatnoj ulozi i znacaju
informacija kao faktora konkurentne tržišne pozicije banaka i td. Mocni

3
kompjuteri kojima raspolažu banke omogucuju im skoro apsolutnu
procesnu brzinu...a to je jedina ''konstanta'' bankarske ekonomije .
Savremena bankarska teorija relativizuje rizik na nivou pojedinacne
banke, što se postiže apsolutizacijom znacaja finansijskih inovacija u
funkciji profitabilnosti pojedinacne banke, dok se zanemaruju
makroekonomski efekti potencijalnih rizika u makro sistemu. Mogu se
definisati neki opšti principi relativni za savremenu banku :
1. – što su elektronski opremljene, banke naplacuju vece provizije;
2. - što je brži prenos podataka, to je duža i komplikovanija kontrola
boniteta i banke i njenih komintenata;
3. - ukoliko su cešca knjiženja, povecavaju se i one najmanje
bankarske provizije, a ukoliko su reda knjiženja veci su paušali ;
4. – ukoliko imate manje sredstava na racunu, elektronska knjiženja
ce više koštati.
Prema tome : - banka je samostalni privredni i tržišni subjekt; - banka je
preduzece sui generis ; - banka se zasniva na prenetim ovlašcenjima i
poverenju;
- banka ima posrednicku ulogu u transformisanju sredstava izmedu
finansijskih suficitnih i deficitnih transaktora; - banka obavlja sve
depozitne, kreditne i novcane transakcije svojih komintenata, pri cemu se
odvija sekundarna emisija novca; - banka obavlja svoje funkcije
profesionalno, organizovano i adaptibilno; - kroz poslovanje banke se
efektuiraju prednosti ili nedostaci mikroekonomije same banke, kao i
doprinos same banke, kao i doprinos banke kvalitetu makroekonomije kao
celine.

5. Novi vid strategije bankarstva prema komintentima – klijentima

7. Podredjenost bankarstva komintentima
8. Odnos komintenta I poslovne banke

Bankarski novac u obliku depozita, kao obaveza bankarskog prema

nebankarskom sektoru, podrazumeva obavezu banke da po nalogu svojih
komintenata reguliše njihove medusobne dužnicko-poverilacke odnose. Na
primer, po nalogu komintenta – kupca banka smanjuje njegov depozit u
korist komintenta – prodavca u visini njegovog potraživanja. U bilansu
banke se to manifestuje kao smanjenje depozita komintenta – kupca, uz
istovremeno povecanje depozita komintenta – prodavca, pod uslovom da
svoje poslovanje obavljaju u okviru iste banke. U tom slucaju ne dolazi do
promene ukupnog nivoa aktive i pasive banke. U slucaju da su kupac i
prodavac komintenti razlicitih banaka, to ce uticati na promene u ukupnoj
aktivi i pasivi njihovih banaka.U prošlosti su banke oslobadale jedna drugu
od dugova transferom banknota koje su izdavale najpre nekoliko
privilegovanih banaka, da bi to najzad prešlo u iskljucivu nadležnost
centralne banke. Vremenom su banke shvatile da je fizicko premeštanje
ovih banknota bilo neracionalno jer je iziskivalo transportne troškove i
troškove osiguranja od rizika. Zbog toga su banke prihvatile da otvore
svoje racune kod jedne banke, što bi omogucilo da banka koja duguje
novac drugoj banci mogla jednostavno da izda cek kojim bi smanjila svoj
depozit kod te banke a istovremeno bi se povecao depozit banke kojoj se
duguje, takode u toj istoj banci.S obzirom da su dugovi namirivani u
banknotama centralne banke, nije iznenadujuce da kada su banke odlucile
da otvore racune u jednoj izabranoj banci, da je izabrana banka bila
centralna banka. Banke koje pripadaju ovom obracunskom sistemu su
poznate kao klirinške banke. Sa razvojem visoke tehnologije i elektronike
u bankarstvu dolazi se do toga da je elektronsko bankarstvo jednako
informacionom bankarskom poslovanju gde se sredstva transformišu

4
preko razmene elektronskih signala, umesto razmene u gotovom, u
cekovima ili drugim instrumentima placanja. Platni promet je uvodenjem
elektronskog transfera novca prevazišao sisteme placanja zasnovane na
cekovima ili žiro platnom prometu. Pružanje bankarskih usluga odvija se
uz podršku racunara i informatike. Podaci se automatski i bez papirnog
dokumenta prosleduju. To omogucava da komitent nezavisno od
bankarskog šaltera u bilo kom trenutku može da obavi svoje bankarske
poslove. Uveden je i superservis tj. Ekranizovani kompjuterizovani sistem
koji prikuplja i analizira podatke o klijentima, da bi identifikovao njihove
potrebe za finansijskim uslugama banke, koje su usluge do sada koristili,
a koje nisu. Na taj nacin se vrši neposredna komunikacija sa klijentima u
cilju prodaje novih finansijskih usluga.

6. Razvojne tendencije u savremenom bankarstvu

Pri analizi tendencija u savremenom svetskom bankarstvu koristi se

teorijsko-metodološki obrazac zasnovan na 4 aspekta analize :
1. - institucionalni ili strukturni
2. - funkcionalni
3. - instrumentalni i
4. - stepen kontrole banaka od strane države ili nekog drugog sektora

Institucionalnom transformacijom se normativno reguliše nacin

upravljanja bankom, formulišu se kriterijumi formiranja i odredivanja
profita banaka, nacin osnivanja, nacin raspodele ukupnih prihoda i
rashoda banke, održavanja likvidnosti, prestanak banke.
Funkcionalna ili suštinska transformacija se posmatra kroz uspostavljanje
novih metoda i mehanizma mobilizacije, koncentracije i cirkulacije
slobodnih finansijskih sredstava posredstvom bankarskih kanala. Suština
funkcionalne transformacije manifestuje se kroz brzinu povecanja
ekonomskog potencijala privrede, tj. Kroz kvalitet promene finansijske
pozicije privrede i ostalih nebankarskih sektora u strukturi bilansa banaka.
Instrumentalni aspekt transformacije bankarskog sistema podrazumeva
uvodenje adekvatne strukture instrumenata i mehanizma koji ce biti u
funkciji optimalnog odvijanjafinansijskih transakcija. Takode podrazumeva
uvodenje platnog prometa uvodenjem novih instrumenata transfera novca
i placanja u cilju bržeg kretanja sredstava.
Kontrolom od strane države ili nekog drugog sektora žele se spreciti
monopolske mogucnosti banaka u odnosu na citav privredni život jedne
zemlje, s obzirom na mogucnosti izbijanja finansijskog kraha sa
katastrofalnim privrednim posledicama, jer one drže ogromna sredstva u
vidu razlicitih vrsta depozita, kao i da imaju moc kreiranja novca i kredita.

9. Izvori sredstava bankarskog poslovanja

Bitan element-faktor za svaku banku jesu izvori novcanih sredstava. Izvori

sredstava cine moc i velicinu banke i pošto tim faktorom banka
obezbeduje neophodni depozitni potencijal, to je osnovni cilj obezbedenja
potrebnih izvora sredstava, upravo jacanje depozitnog potencijala. Izvori
sredstava bankarskog poslovanja nalaze se u pasivi bilansa banke i
osnovni cilj je da se pasiva, odnosno izvori sredstava, stalno povecavaju.
Izvore sredstava cine:
1) osnivacki kapital
2) akcionarski kapital
3) depozitni potencijal
4) krediti uzeti od Narodne banke

5
5) krediti uzeti od drugih poslovnih banaka
6) zaduženja kod nekih vecih organizacija
7) obavezne rezerve poslovne banke
8) naknade i provizije koje banka naplacuje za izvršene usluge.

Osnivacki kapital je deo uloženog kapitala od strane osnivaca da bi banka

dobila status poslovne banke. Osnivacki kapital je pocetni kapital
neophodan za konstituisanje i rad poslovne banke odreden visinom koju je
Narodna banka propisala, a cine je sami kapitali osnivaca poslovne banke.
Akcionarski kapital cine akcije, vrednosni papiri akcionara poslovne banke
koji su u obavezi da jedan procenat sredstava ulože u akcije. Akcijski
kapital akcionarima kod poslovnih banaka koje posluju sa pozitivnim
finansijskim rezultatom (dobitkom) povlaci za sobom odredeni iznos
dividende. Na kraju svake poslovne godine se akcijski kapital uvecava i na
tako uvecani kapital obracunava se dividenda.
Depozitni potencijal je najvažniji izvor sredstava u radu poslovne banke i
svaka banka teži da uveca iznos sredstava. Najveca konkurencija izmedu
poslovnih banaka nastaje u samoj, uslovno receno, borbi za veci broj
deponenata-klijenata. Deponenti mogu biti i pravna i fizicka lica.
Dodatni izvori sredstava su pozajmice (krediti) uzeti od Narodne banke,
druge poslovne banke ili neke jace privredne organizacije. Ovakav nacin
obezbedenja izvora sredstava nije popularan jer stvara zaduženje
poslovne banke na odredeno vreme, jer mora da placa kamatu na
pozajmljena sredstva, ali na kraci rok može da pomogne poslovanju banke
da izade iz kratkorocne nelikvidnosti.
Obavezna rezerva banke je iznos sa kojim banka mora da raspolaže kada
je poljuljan izvor sredstava sa kojima banka raspolaže. Pracenjem dnevne
likvidnosti banka mora da vidi situaciju koja je danas i koja dolazi sutra.
Mora da prati i kontaktira klijente sa velikim iznosom sredstava i da sazna
kada ce oni da koriste sredstva, jer bi mogao da bude interval sa velikim
odlivom sredstava, pa banka mora prema tome da planira ili korišcenje
obavezne rezerve ili da manje plasira sredstva.
Banka može da obezbedi sredstva tako što ce koristiti obaveznu rezervu
banke. Ta obavezna rezerva koristi se u vremenu kada banka ne obezbedi
dnevnu likvidnost, u slucaju zaduživanja kod NB, kao i u slucaju
korišcenja kredita od drugih lica.

10. Depozitni potencijal banaka

Sve komercijalne banke prikupljaju sredstva i formiraju svoj finansijski

potencijal upravo putem depozita stanovništva i privrede. Zbog toga je i
njihov osnovni cilj da obezbede trajan porast svojih depozitnih potencijala.

Depozitni potencijal predstavlja finansijsku moc banke i najvažniji je izvor

sredstava banke, a formira se na osnovu sredstava koja postoje kod
deponenata banke. Deponenti banke su oni klijenti (fizicka i pravna lica)
koji su ukljucili svoj žiro racun preko poslovne banke.

Za banku je veoma važno da je depozitni potencijal što veci, jer se time

obezbeduje veca likvidnost i solventnost na duži rok.

Svoje maksimalne napore banka treba da usmeri na to da je prvenstveno

kvalitetna, finansijski mocna i likvidna. Interes banke je da dovede što
vece i jace depozitare kao što su: energetika, infrastruktura, PTT. Banka
je u obavezi da svojim deponentima, kako na depozite po videnju, tako i
na orocene depozite, placa odredenu kamatu i to je tzv. pasivna kamata.

6
Depozitni potencijal se uvecava i naplatom naknade, provizije za izvršene
usluge.

11. Struktura depozitnog potencijala

12. Transakcioni depoziti
13. Oroceni depoziti pravnih lica

Strukturu depozitnog potencijala cine:

1) depoziti po videnju pravnih lica
2) oroceni depoziti
3) depoziti stanovništva
4) transakcioni depoziti.
Depoziti po videnju pravnih lica podrazumevaju ukljucivanje žiro racuna
pravnih lica kod poslovne banke. Banka treba da maksimalne napore uloži
i usmeri na to, da prvenstvono kvalitetna pravna lica dovede kao svoje
depozitare, jer je interes banke da su oni jaki na nivou društvene
zajednice i da su to klijenti sa vecim iznosom sredstava na svom žiro
racunu, i da duže zadržavaju sredstva na svom žiro racunu. Deponent je
klijent koji je ukljucio svoj žiro racun kod poslovne banke, a komitent je
onaj klijent koji je ukljucio svoj žiro racun kod poslovne banke, a pored
toga koristi i kredit kod poslovne banke.
Oroceni depoziti imaju precizno odredeni rok dospeca i više kamatne
stope, što predstavlja stimulativni faktor za štednju. Oni predstavljaju
veoma važnu kategoriju u kreiranju depozitnog potencijala banke. U
strukturi orocenih depozita postoje mali i veliki oroceni depoziti. Male
uglavnom polaže stanovništvo, dok velike drže druge banke, kompanije i
oni imaju oblik depozitnih certifikata.
Depoziti stanovništva cine sredstva stanovništva po tekucim racunima,
dinarska i devizna štednja i orocena dinarska i devizna štednja. Svaka
banka je u obavezi da na orocene depozite placa odredenu kamatu
(pasivnu).
Transakcioni depoziti – kod komercijalnih banaka se nalaze transakcioni
racuni preduzeca i gradana. Na tim racunima se nalazi transakcioni novac,
odnosno transakcioni depoziti za bezgotovinsko placanje. Oni ne nose
nikakvu kamatu, jer su najlikvidnija finansijska aktiva.

14. Štedni i oroceni depoziti

U strukturi depozitnog potencijala znacajno mesto zauzimaju štedni i

oroceni depoziti. Razlika izmedu štednih i orocenih depozita sastoji se u
tome što štedni depoziti nemaju rokove dospeca, dok su kod orocenih
depozita ti rokovi precizno utvrdeni.
Štedni depoziti su sredstva po videnju na štednim racunima ulagaca.
Svako povlacenje sredstava sa ovih racuna, ulagaci su dužni da najave
najmanje 7 dana ranije, kako bi banka obezbedila sredstva za isplatu
eventualno vecih suma. Ako se sredstva povuku bez najave, onda banka
ima pravo da primeni odredene penale, u smislu da može da otpiše
kamatu za nekoliko meseci. Ovi depoziti nemaju rok dospeca i uglavnom
su namenjeni širim slojevima stanovništva, koji prihvataju nešto nižu
kamatnu stopu u zamenu za mogucnost da sredstva mogu da povuku
odmah.
Oroceni depoziti su za razliku od štednih, namenjeni više sofisticiranim
grupama gradana i preduzecima. Ovi depoziti imaju precizno odredeni rok
dospeca i više kamatne stope, što predstavlja stimulativni faktor za
štednju. Oni predstavljaju veoma važnu kategoriju u kreiranju depozitnog

7
potencijala banke. U strukturi orocenih depozita postoje mali i veliki
orocenii depoziti. Mali su uglavnom od stanovništva (knjižice ili racuni), a
veliki od velikih kompanija i to su depozitni certifikati.

15. Faktori povecavanja depozitnih potencijala

Prvi i osnovni uslov za stvaranje dodatnih finansijskih potencijala jeste

povecanje dohotka u zemlji i to prvenstveno dohotka stanovništva.

Za razvoj depozitnog potencijala, od posebnog znacaja je i izbor

adekvatne kamatne stope.

Realna kamatna stopa treba da bude pozitivna, a to se postiže ukoliko je

nominalna kamatna stopa veca od stope inflacije. Realna kamatna stopa,
na depozite kod banaka, treba da bude dovoljno stimulativna, kako bi
stanovništvo i privreda bili zainteresovani da ulažu slobodna novcana
sredstva kod banaka, imajuci u vidu ocekivanu stopu inflacije. U programu
jacanja depozitnih potencijala banaka, od znacaja bi bilo korišcenje
fleksibilnih kamatnih stopa koje bi bile vezane za stopu inflacije.

U zemljama u kojima je prisutan nizak stepen valutne stabilnosti, dolazi

do tzv. "valutne supstitucije" u smislu da stanovništvo i privreda,
transferom jednog dela finansijske aktive u deviznu aktivu, cuvaju
kupovnu snagu novca.

U svojim programima jacanja depozitnog potencijala, komercijalne banke

treba da koriste aktivne strategije aktivizacije sredstava, koje
predstavljaju inovativne oblike formiranja depozitnih potencijala, koji se
sastoje u emisiji depozitnih certifikata koji mogu da se prodaju pre isteka
rokova, pri cemu banke mogu da ucestvuju u kreiranju sekundarnih
tržišta za te papire ili da ih i same otkupljuju.

16. Ostvarenje dobiti – profita banke – bankovna dobit

Ostvarenje profita je osnov radi cega banka kao finansijska institucija

može da postoji i sebi obezbedi likvidnost i solventnost.
Bankarska dobit se ostvaruje kroz 2 osnovne funkcije banke:
1) izvore, za obezbedivanje sredstava
2) plasiranje sredstava u vidu kredita i realizacijom drugih bankarskih
usluga
Bankovna dobit je odredena razlikom izmedu priliva sredstava i odliva
sredstava koja bi morala biti pozitivna. U slucaju da razlika nije pozitivna,
banka je prinudena da koristi odredene rezerve, koje su propisane od
strane Narodne banke, sa kojima raspolaže kod NB. Dakle, bankovna
dobit je pozitivna razlika izmedu aktivne i pasivne kamate.
Aktivna kamata obezbeduje odredeni priliv sredstava banci, a pasivna
kamata se realizuje kroz odliv sredstava iz banke.

17. Vrste i oblici bankarskih poslova (predmet bankarsog

poslovanja – aktivni poslovi, pasivni poslovi)

8
Bankarsko poslovanje obuhvata sledece poslove:
1) Nabavku novcanih sredstava
2) Plasiranje sredstava (davanje kredita)
3) Izdavanje hartija od vrednosti
4) Devizni poslovi
5) Poslovi sa platnim prometom (vezani za gradane u zemlji i
inostranstvu)
6) Svi ostali poslovi u banci:
• izdavanje garancije
• avaliranje menica

18. Prikupljanje novcanih sredstava

Bitan element odnosno faktor za banku su upravo izvori sredstava, jer

banka prikuplja sva potrebna sredstva i formira neophodni depozitni
potencijal.
Komercijalne banke prikupljaju novcana sredstva i formiraju svoj
finansijski potencijal pretežno putem depozita stanovništva i privrede i
njihov osnovni cilj je da obezbede trajan porast depozitnog potencijala.
Banka, dakle, prikuplja novcana sredstva od deponenata banke, pravnih
lica, cijim se ukljucivanjem u depozite po videnju banke, povecava
depozitni potencijal banke.
Banka prikuplja novcana sredstva i od stanovništva koji nemaju potrebu
korišcenja novcanih sredstava a raspolažu njima u velikim iznosima.
Sredstva se prikupljaju i naplatom kamate na sva plasirana sredstva,
naplatom provizije pri izradi ugovora i jednokratnih naknada i provizija za
izvršene bancine usluge.

19. Plasiranje novcanih sredstava

Banke plasiraju svoje raspoložive kreditne potencijale u dva osnovna vida

i to: u vidu zajmova i vrednosnih papira. Proporcija izmedu plasmana u
zajmove i plasmana u vrednosne papire zavisi od strategije poslovne
politike banke. Zajmovi su privlacniji, jer nose vece kamatne stope.
Izmedu plasmana banaka u zajmove i plasmana u vrednosne papire
postoje odredene razlike. Vrednosti papiri su nepersonalni i odobravaju se
na cisto tržišnom odnosu.
Plasiranje sredstava u vidu zajmova i kredita vrši se na osnovu
komintentnih odnosa koji postoje iz ranijeg vremenskog perioda, i zajmovi
predstavljaju nelikvidnu aktivu banaka, jer ih banke drže do roka njihovog
dospeca.
Plasirana sredstva kao drugi bitan faktor u funkcionisanju banke polazi od
dva bitna sastavna dela i to: odobravanja i korišcenja kredita.

20. Formiranje kreditog potencijala poslovne banke

Na visinu i strukturu kreditnog potencijala uticu dve grupe faktora:

1. kvantitativni koji reflektuju:
a) promene u bankarskim izvorima sredstava tj. u pasivi bilansa banke i
b) promene kvantuma obaveznih rezervi
2. kvalitativni.
Kvantitativni faktori formiranja kreditnog potencijala

9
Jedan od najznacajnijih faktora formiranja kreditnog potencijala banaka
jeste promena u nivou kreditne aktivnosti centralne banke, pri cemu
centralna banka vrši primarnu kreditnu aktivnost na dva nacina:
1. Neposredno kreditira poslovne banke. Poslovne banke nemaju
obavezu izdvajanja obaveznih rezervi na primljene kredite. Onog trenutka
kada poslovna banka plasira tako dobijena sredstva, formira se novi
depozitni potencijal kod poslovnog bankarstva, što stvara obavezu
poslovnih banaka da na novoformirani depozitni potencijal izdvoje
obavezne rezerve.
2. CB kreira novac tako što kreditira državu. Radi se o deficitnom
finansiranju države. S obzirom da se sredstva države vode na racunu CB,
odobreni kredit se evidentira kao depozit države kod CB. Onog trenutka
kada država pocne sa trošenjem tih sredstava, ona se transferišu na
depozite privrede kod sistema poslovnih banaka koje imaju obavezu da na
iznos povecanih depozitnih potencijala izdvoje dodatne obavezne rezerve
kod CB.

Kvalitativni faktori formiranja kreditnog potencijala

Postoje tri agregatne grupe kvalitativnih faktora formiranja bankarskih

resursa:
1. mikrofinansijski parametri – lokacija, profil banke, mreža
organizacionih delova, fleksibilnost, sigurnost i poverenje klijentele u
banku
2. makro finansijski uslovi formiranja društvene akumulacije i štednje
3. stepen razvijenosti institucionalne strukture finansijskog sistema, a
u okviru toga pozicija sektora poslovnog bankarstva u odnosu na
nebankarski finansijski sektor.

21. Determinante formiranja depozitnog potencijala

Nivo depozitnog potencijala može se posmatrati na nivou sistema banaka,

kao i na nivou pojedinacne banke.
Osnivni uslov za formiranje dovoljnog obima i stabilnog rasta depozita kod
banaka jeste ostvarenje potrebne stope agregatne štednje. Uslov za to je
ostvarenje potrebne stope akumulativnosti privrede i stanovništva.
Dinamicna privredna aktivnost omogucuje formiranje rastucih stopa
realnog dohotka, što omogucuje formiranje agregatnog finansijskog
potencijala, kao finansijske osnove za formiranje depozitnog potencijala.
Što su vece stope rasta depozita, to je veci znacaj banaka u finansijskom
sistemu.
Za razvoj depozitnog potencijala, od posebnog znacaja je i izbor
adekvatne kamatne stope.
Realna kamatna stopa treba da bude pozitivna, a to se postiže ukoliko je
nominalna kamatna stopa veca od stope inflacije. Realna kamatna stopa,
na depozite kod banaka, treba da bude dovoljno stimulativna, kako bi
stanovništvo i privreda bili zainteresovani da ulažu slobodna novcana
sredstva kod banaka, imajuci u vidu ocekivanu stopu inflacije. U programu
jacanja depozitnih potencijala banaka, od znacaja bi bilo korišcenje
fleksibilnih kamatnih stopa koje bi bile vezane za stopu inflacije.
U zemljama u kojima je prisutan nizak stepen valutne stabilnosti, dolazi
do tzv. "valutne supstitucije" u smislu da stanovništvo i privreda,
transferom jednog dela finansijske aktive u deviznu aktivu, cuvaju
kupovnu snagu novca.
U svojim programima jacanja depozitnog potencijala, komercijalne banke
treba da koriste aktivne strategije aktivizacije sredstava, koje

10
predstavljaju inovativne oblike formiranja depozitnih potencijala, koji se
sastoje u emisiji depozitnih certifikata koji mogu da se prodaju pre isteka
rokova, pri cemu banke mogu da ucestvuju u kreiranju sekundarnih
tržišta za te papire ili da ih i same otkupljuju.

22. Neto kamatna marza - razlika izmedju aktivne i pasivne

kamatne stope

Aktivne kamate su one koje banci placaju klijenti (pravna i fizicka lica) na
odredene bancine usluge, pre svega na odobrene kredite.
U okviru aktivne kamate nalaze se redovna kamata, zatezna kamata,
kamata na kamatu.
Redovna kamata je ona koju klijent mora da placa po bilo kojem
zaduženju (kredit, reguliše se ugovorom).
U slucaju nerealizacije obaveze placanja te redovne kamate, sledi naplata
zatezne kamate, ili, ako je to ugovorom predvideno, naplata kamate na
kamatu. To je vid naplate kaznene kamate.
Postoji i zakonska zatezna kamata cija je visina odredena zvanicnom
zakonskom odlukom NB i koja se jednako primenjuje kod svih poslovnih
banaka.
Aktivne kamate predstavljaju priliv sredstava banke i interes banke je da
one budu vece.

Pasivna kamata predstavlja sva placanja koje banka ima prema svim
klijentima. To su kamate na depozite po videnju, kamate na orocene
depozite, kamate na štednju (dinarsku i deviznu). Ove kamate
predstavljaju odliv sredstava iz banke, odnosno trošak – rashod. Pasivna
kamata je definisana poslovnom politikom banke, ali se ne može povecati
preko granice odredene od strane NV, kao što se ne može ni smanjivati
ispod odredenog minimuma odredenog od strane NB.

Suština odnosa aktivne i pasivne kamate jeste da aktivna kamata kao

priliv sredstava bude veca od pasivne kamate – odliva sredstava.
Zato aktivna kamata treba da bude veca od pasivne kamate.

24. Znacaj interne kontrole poslovne banke

25. Interna kontrola poslovne banke
26. Zadaci interne kontrole

Interna kontrola predstavlja uvodenje reda u banci uz kontrolu svih

poslova koji se obavljaju unutar banke.

U okviru interne kontrole postoje 4 komponente koje se sprovode:

1) planiranje
2) uvodenje plana
3) kontrola
4) poboljšanje
One deluju u jednoj celini po redosledu, a ta celina se zove Demingov
krug.

Interna kontrola se odnosi na kontrolu koliko se i u kojoj meri sprovodi i

poštuje zakonska regulativa bankarskog poslovanja, kao i samo
sprovodenje poslovne politike banke.
Neposredno upravljanje bankom sprovode bankarski menadžeri uz
generalnu kontrolu vlasnicke strukture u bankama.

11
Postoje i državne kontrolne institucije koje sprovode regulaciju i
superviziju poslovanja banaka.
Regulacija banaka se sastoji u uspostavljanju odredenih pravila: uslovi
pod kojima se mogu osnivati banke, regulisanje solventnosti i likvidnosti, i
ona za minimiziranje bankarskih rizika.

Etape interne kontrole su:

1) donošenje planova interne kontrole
2) sinhronizacija svih poslovnih jedinica banke
3) pracenje rezultata poslovanja
4) pripremanje dokumentacije u cilju podnošenja izveštaja
5) ocene utvrdenog stanja u banci na osnovu izvršene interne
kontrole.

27.- 28.-29.- 30. Obezbedenje od rizika poslovne banke,

utvrdjivanje i faktori, I osnova rizika

Banci za zaštitu od rizika stoje na raspolaganju 4 mogucnosti:

1) distribucija i diversifikacija rizika (po principu "ne drži sva jaja u
jednoj korpi")
2) osiguranje kod specijalizovanih institucija
3) samoosiguranje
4) prevaljivanje rizika na partnera u poslu.
Glavni bankarski rizik je kreditni rizik koji se odnosi na rizik da neki
zajmovi ili investicije u obveznicama nece biti isplaceni u roku dospeca.
Faktori kreditnog rizika (pravilo 5 C):
Karakter pokazuje spremnost i želju da se dug otplati na vreme zajedno
sa kamatama. Smatra se da je to pocetni uslov da bi preduzece ili
pojedinac mogli da dobiju kredit.
Kapacitet zaduženja znaci procenu sposobnosti preduzeca ili domacinstva
da iz tekuceg dohotka može da izvrši vracanje bankarskih kredita zajedno
sa kamatama.
Kapital pokazuje neto imovinu dužnika. Visina kapitala predstavlja i
rezervnu solventnost, pa stoga utice na visinu kredita koji dobija
preduzece ili domacinstvo.
Zaloga-kolateral predstavlja realno pokrice koje može da bude uslov za
dobijanje kredita kod banke.
Ekonomske prilike (conditions) oznacava makroekonomske ili sektorske
prilike koje uticu na sposobnost otplate bankarskih zajmova o rokovima
zajedno sa kamatama.
Drugi veliki bankarski rizik je tržišni rizik: devizni kurs, kamatna stopa. To
su novi tipovi bankarskih rizika.
Bankarski menadžment je odgovoran za prihvatanje odgovarajuceg
stepena rizika i njihovo upravljanje na nivou banke.

31.-32. Analiza I koncept likvidnosti banke

Da bi se banka održala na finansijskom tržištu, osnovna pretpostavka je

održavanje likvidnosti.
Likvidnost banke je odredena internim bilansima: bilans stanja – aktiva i
pasiva i bilans uspeha – prihodi i rashodi.
Likvidnost banke znaci njenu sposobnost da izvršava svoje obaveze u
rokovima dospeca. Obaveze banke se odnose na deponente i na kreditore
banke.

12
Pozicija likvidnosti banke proistice iz njene bilansne strukture. Na strani
aktive bilansa banke se nalaze instrumenti sa razlicitim stepenom
likvidnosti, tako struktura aktive pokazuje poziciju likvidnosti banke. Na
strani pasive bilansa banke, neke obaveze banke su likvidne, što znaci da
poverioci mogu u svakom momentu da traže novac.
Pozicija likvidnosti banke proistice iz odnosa likvidnosti aktive i pasive
bilansa banke.
Posmatranje likvidnosti se sastoji u pravilnom funkcionisanju i definisanju
internih bilansa (bilansa stanja i bilansa uspeha).
Bilans stanja ima aktivnu i pasivnu, levu i desnu stranu koje na godišnjem
sagledavanju moraju biti uravnoteženi (jednaki), mada je potencijalno
više nego potrebno da pasiva bude veca od aktive, odnosno pasiva, kao
izvori sredstava, bude veca od aktive, kao plasmana sredstava.
Bilans uspeha kao drugi jednako važan bilans, takode ima dve pozicije,
levu i desnu, prihode i rashode. Kod ovog bilansa više je nego neophodno
da prihodi budu veci od rashoda, što ce obezbediti pozitivan finansijski
rezultat (dobitak), jer svaki drugi rezultat, cak i da su prihodi jednaki
rashodima, a još manje da su prihodi manji od rashoda, dovodi do
negativnog finansijskog rezultata (gubitka), što ne odgovara nijednoj
poslovnoj banci.
Nelikvidnost banke može da nastane ako neka banka postane
nesolventna, što znaci da je vrednost aktive manja od vrednosti pasive. U
uslovima kada je banka nesolventna, onda jedan deo aktive predstavlja
nekvalitetne, nenaplative ili fiktivne plasmane.
Nesolventnost banke nastaje kada visina njenih obaveza prevazilazi njena
sredstva tj. kada ostvareni gubici premašuju njen deonicki kapital.
Nesolventna banka može privremeno da bude likvidna, dok god ostvaruje
veci priliv od odliva sredstava.

33. Strategija likvidnosti banke

Strategija kratkorocnih komercijalnih zajmova – dominantna je u periodu

komercijalnih banaka u 19. veku. Po toj strategiji banke održavaju svoju
likvidnost i solventnost ukoliko svoj depozitni potencijal plasiraju iskljucivo
u obliku kratkorocnih kredita u privredi. To su kratkorocni krediti do 90
dana koji su pokriveni robnim menicama.

Strategija udruženih aktiva – Nastala je u razvijenim zemljama pocetkom

20.veka na bazi razvoja finansijskog i novcanog tržišta. Banke su došle u
situaciju da svoju rezervnu aktivu mogu da diverzifikuju. Pored primarne
rezervne aktive (slobodna novcana sredstva banke), došlo je do
formiranja sekundarnih rezervi, u koje ulaze vrednosni papiri, koji se lako
mogu prodati na sekundarnom tržištu bez gubitka. Ti papiri su najcešce
državni (blagajnicki zapisi). Uvodenje sekundarne rezervne aktive znacilo
je da su banke u stanju da drže znatno vece rezerve likvidnosti iz razloga
što se veci deo rezervne aktive sastoji iz kamatonosnih rezervnih aktiva.
Strategija udruženih aktiva ne mora da se ogranicava samo na prodaju
iste, vec može postojati i prodaja dela zajmova, pri cemu banka postiže
slicne efekte kao i putem prodaje dela vrednosnih papira.

Strategija likvidnosti na bazi plasmana sa anticipiranim dohotkom –

Postala je dominantna u razvijenim zemljama posle 2.svetskog rata.
Banke su orjentisane na davanje srednjorocnih i dugorocnih zajmova
privredi i stanovništvu i to na bazi porasta štednih i orocenih depozita.
Vracanje se vrši u anuitetima (rata + kamata), s tim što preduzeca

13
placaju anuitete na šestomesecnoj ili godišnjoj osnovi, dok gradani u
mesecnoj dinamici.
Strategija upravljanja pasivom razvijena je tokom 60-tih godina i brzo
prihvacena od strane velikih i srednjih banaka u razvijenim zemljama. Ova
strategija obezbeduje likvidnost banke putem povlacenja kredita, umesto
putem prodaje kratkorocnih vrednosnih papira.

34. Upravljanje aktivom i pasivom banke i likvidnost

Cilj upravljanja aktivom i pasivom banke je ostvarenje jednog stabilnog

širokog i stalno rastuceg toka neto prihoda od kamata, tj. razlika izmedu
aktivnih i pasivnih kamatnih stopa.
Cist model upravljanja aktivom u cilju održavanja likvidnosti može se
posmatrati kroz nerazvijeno finansijsko tržište, tj. kada banke ne koriste
mehanizme upravljanja pasivom. U takvom modelu banke mogu da
održavaju svoju likvidnost jedino putem odgovarajuceg upravljanja
ukupnom aktivom.
Kada se likvidnost posmatra sa aspekta upravljanja aktivom, u prvom
planu se nalazi alokacija aktive banke sa gledišta sposobnosti da banka
preko transformacija aktive generiše novac. Da bi banka ostala likvidna,
bitno je da ima kvalitetnu aktivu – da se bankarski zajmovi vracaju u
rokovima dospeca zajedno sa odgovarajucim kamatama. Ali, ukoliko je
banka svoj kreditni potencijal plasirala u plasmane koji se ne vracaju u
rokovima dospeca, može se ocekivati da banka postane nelikvidna.
Postoje 2 pristupa u upravljanju aktivom:
1) Stok pristup- naglašava da je dobar kvalitet aktive banke glavni
mehanizam povoljnog zatvaranja ciklusa zajmova
2) Tok – fokus je na ulaznim i izlaznim tokovima novca, u ovom
konceptu naglašena je uloga rocne transformacije, pri cemu je banka
finansijski posrednik izmedu kratkorocnih kreditora (deponenti) i
dugorocnih dužnika (korisnici bankarskih zajmova).
Suština upravljanja pasivom se sastoji u tome da banke mogu da rešavaju
problem likvidnosti i putem angažovanja dodatnih sredstava na
finansijskom tržištu tj. angažovanjem kredita za likvidnost kod centralne
banke. Finansijsko tržište obezbeduje likvidnost za one banke koje
ispunjavaju uslove kreditne sposobnosti.
Kreditni mehanizmi putem kojih se mogu angažovati krediti za likvidnost
na finansijskom tržištu su:
1. Medubankarski krediti za likvidnost je mahanizam preraspodele
sredstava banaka na racunima kod centralne banke i to na kreditnoj bazi
uz placanje kamate.
2. Aranžmani o rekupovini sredstava je novija varijanta
superkratkorocnih kredita koje mogu da koriste ne samo banke, nego i
drugi ucesnici u tržišnim transakcijama. Kod rekupovine vrši se prodaja
finansijske aktive uz obavezu prodavca da mora u odredenom kratkom
terminu da kupi tu istu aktivu po unapred odredenoj ceni. Rocnost iznosi
jedan poslovan dan do nekoliko meseci.
3. Depozitni certifikati su znacajan instrument upravljanja pasivom u
savremenom bankarstvu. Banka može da emituje svoje depozitne
certifikate koji mogu da budu sa kratkim rokovima vracanja i tu se radi o
instrumentima za obezbedenje likvidnosti banke.
4. Krediti za likvidnost centralne banke predstavljaju klasican
mehanizam obezbedenja dodatne likvidnosti za komercijalne banke.

14
35. Projektovanje likvidnosti

Projektovanje likvidnosti u savremenim bankama vrše komisije za

upravljanje aktivom i pasivom koje su i odgovorne za održavanje
likvidnosti banke.
Planiranje likvidnosti banke se zasniva na prognoziranju rasta depozita i
tražnjom za zajmovima i na aranžiranju dodatnih izvora za obezbedenje
likvidnosti.
Postoje 3 kategorije kod projektaovanja likvidnosti banke: bazicni trend
(bazicna linija rasta depozita), kratkorocne sezonske promene i ciklicne
promene (depozita i kreditnih plasmana).
Suština projektovanja likvidnosti banke sastoji se u tome da se za
odredene vremenske intervale izracunava gep (jaz) likvidnosti banke.
Ovaj gep likvidnosti predstavlja razliku izmedu anticipiranih izvora
sredstava i potencijalne upotrebe sredstava od strane banke.
Kod projektovanja likvidnosti banke, pravi se diferencijacija izmedu
stabilnih i nestabilnih depozita.
Stabilni depoziti su oni na koje banka može da racuna da nece imati vecu
frekvenciju upotrebe. To su još i depoziti koji nisu osetljivi na manje
promene u tržišnim kamatnim stopama. Nestabilni depoziti su oni za koje
se ocekuje da ce biti povuceni u roku od 1 godine i koji su osetljivi na
promene u tržišnim kamatnim stopama.
Na politiku likvidnosti banke deluje i filozofija menadžmenta u banci:
1) orjentisan je na uspostavljanje profita tj. na sticanje sredstava
likvidnosti
2) orjentasan je pretežno na politiku aktivnosti koja se zasniva na
sekundarnim rezervnim aktivama banke.

36.-37.-38. Bilansi

Posmatranje likvidnosti se sastoji u pravilnom funkcionisanju i definisanju

internih bilansa (bilansa stanja i bilansa uspeha).
Bilans stanja ima aktivnu i pasivnu, levu i desnu stranu koje na
godišnjem sagledavanju moraju biti uravnoteženi (jednaki), mada je
potencijalno više nego potrebno da pasiva bude veca od aktive, odnosno
pasiva, kao izvori sredstava, bude veca od aktive, kao plasmana
sredstava.

aktiva pasiva
(plasmani) (izvori sredstava)

1. Dugorocni plasmani 1. Osnivacki kapital

(pravnim i fizic.licima)
2. Kratkorocni plasmani
(pravnim i fizic.licima)
3.Hartije od vrednosti (akcije,
obveznice, komerc.zapisi)
4. Garancije
5. Avalirane menice
2. Akcijski kapital
3. Depozitni potencijal
4. Krediti uzeti od NB
5. Krediti uzeti od dr.posl.banaka
ili od neke vece privr.jedinice
6. Obavezna rezerva

Kod kredita, ako klijent ne može da vrati u roku, može kredit da

reprogramira, produži, a kod garancije i avalirane menice nema više
dogovora, mogucnost da se prolongira, nego banka snosi odgovornost.

15
Potencijalna potreba stalnog rasta pasive (izvora sredstava) tako da u
nekoj projekciji, pasiva mora biti veca od aktive. Teži se stalnom rastu
izvora sredstava, odnosno pasive.
Bilans uspeha kao drugi jednako važan bilans, takode ima dve pozicije,
levu i desnu, prihode i rashode. Kod ovog bilansa više je nego neophodno
da prihodi budu veci od rashoda, što ce obezbediti pozitivan finansijski
rezultat (dobitak), jer svaki drugi rezultat, cak i da su prihodi jednaki
rashodima, a još manje da su prihodi manji od rashoda, dovodi do
negativnog finansijskog rezultata (gubitka), što ne odgovara nijednoj
poslovnoj banci.

prihodi > rashodi

1. prihodi po osnovu kamata 1. zarade zaposlenih

(aktivna kamata)
kamata
2. prihodi po osnovu naknada
naknada
(za ugovor, odluku...)
3. prihodi pozitivne kursne razlike
4. prihodi po osnovu naplacene
provizije za obavljene poslove
platnog prometa
5. vanredni prihodi
2. troškovi po osnovu pasiv.
3. trošk. po osnovu placanja
4. materijal.troškovi (održav.prost.,
telefona)
5. negativne kusne razlike
6. vanredni troškovi (predaja
gotovine, puštanje naloga)

Težiti da materijalni troškovi budu što manji radi ekonomicnijeg

poslovanja. Prihodi moraju biti veci od rashoda da bi se ostvario pozitivan
finansijski rezultat (dobitak).
Svako drugo stanje poželjno je da bude kratkotrajno, cak i prihodi =
rashodi. Negativan finasijski rezultat je gubitak.
Nelikvidnost banke može da nastane ako neka banka postane
nesolventna, što znaci da je vrednost aktive manja od vrednosti pasive. U
uslovima kada je banka nesolventna, onda jedan deo aktive predstavlja
nekvalitetne, nenaplative ili fiktivne plasmane.
Nesolventnost banke nastaje kada visina njenih obaveza prevazilazi njena
sredstva tj. kada ostvareni gubici premašuju njen deonicki kapital.
Nesolventna banka može privremeno da bude likvidna, dok god ostvaruje
veci priliv od odliva sredstava.

39. Informacioni system – neophodan element bankarskog

poslovanja

Uvodenjem elektronskog bankarstva izreka "vreme je novac" postaje sve

više realnost. Elektronsko bankarstvo je termin kojim se u informatici
naziva korišcenje racunara u bankarskom poslovanju. Pružanje bankarskih
usluga odvija se uz podršku racunara i informatike. Podaci se automatski i
bez papirnog dokumenta prosleduju. To omogucava da komitent
nezavisno od bankarskog šaltera u bilo kom trenutku može da obavi svoje
bankarske poslove.
Uveden je i superservis tj. ekranizovani kompjuterizovani sistem koji
prikuplja i analizira podatke o klijentima, da bi identifikovao njihove
potrebe za finansijskim uslugama banke, koje su usluge do sada koristili,
a koje nisu. Na taj nacin se vrši neposredna komunikacija sa klijentima u
cilju prodaje novih finansijskih usluga.

16
40.- 41. Bankarski informacioni sistem i stanovništvo

Interni bankarski informacioni sistemi su usmereni na efikasnije i brže

pružanje usluga stanovništvu.
Plasticne kartice – njima se vrše placanja, narocito u prodavnicama,
restoranima, benzinskim pumpama ... One zamenjuju gotovinu i cekove.
Uz pomoc njih se u svakom momentu mogu kupiti roba i usluge, a to je
pogodno i za potrošace i za trgovinu koja time povecava robni promet.
Kod kreditnih kartica potrošac ima odredeni limit za korišcenje kredita po
racunu koji je odvojen od njegovog cekovnog racuna kod banke. Korisnik
kreditne kartice obicno na mesecnoj bazi dobija stanje na racunu. Ako
dužnicki saldo nije pokriven, naplacuje se kamata.
Debitne kartice – koriste se za placanje u maloprodaji. Korisnik se odmah
po izvršenom placanju zadužuje na teret njegovog cekovnog racuna,
posredstvom on-line veze sa kompjuterskim centrom. Korišcenje debitne
kartice može se vršiti samo do iznosa pokrica na cekovnom racunu.
Sigurnost kod korišcenja kartica se obezbeduje putem personalnog
identifikacionog broja koji se ugraduje na magnetnu traku ili cip. Radi
svog obezbedenja, banka vodi racuna o platnoj sposobnosti svojih
klijenata kojima izdaje kartice, odreduje maksimalni iznos kredita
(kartice) i rok do koga kartica važi.
Bankarski automati predstavljaju novi tip elektronskih filijala savremenih
banaka. Korisnik posredstvom njih može da podigne gotov novac do
fiksnog limita, da položi novac, da izvrši zamenu stranog za domaci
novac ...
POS (point of sale) – elektronski sistem koji spaja potrošaca, banku i
trgovinu. Služi za placanje robe u trgovini, kada se posredstvom terminala
izdaje nalog kompjuterskom centru banke da izvrši transfer novca sa
racuna kupca na racun prodavnice.
Kucno bankarstvo spada u sferu samouslužnog bankarstva i namenjeno je
rutinskim transakcijama gradana sa bankom preko ugradenog modema
koji ih povezuje sa kompjuterskim centrom banke.

42.Korišcenje visoke tehnologije i elektronike u bankarstvu

Elektronsko bankarstvo jednako je informacionom bankarskom poslovanju

gde se sredstva transformišu preko razmene elektronskih signala, umesto
razmene u gotovom, u cekovima ili drugim instrumentima placanja. Platni
promet je uvodenjem elektronskog transfera novca prevazišao sisteme
placanja zasnovane na cekovnom ili žiro platnom prometu.

Druga prednost elektronskog bankarstva je korišcenje tehnologije za brže

i efikasnije donošenje upravljackih odluka. Osnovne odlike elektronskog
bankarstva su brzina, sigurnost i trajnost transakcija i ekonomicnost
usluga zasnovana na ekonomiji obima.
Postoje 2 analiticka sistema elektronskog bankarstva koja pomažu u
donošenju bankarskih odluka:
1) DSS (decision support systems) - sistemi koji podržavaju donošenje
odluka
2) Ekspertni sistemi predstavljaju prvu prakticnu primenu veštacke
inteligencije. To su kompjuterski programi koji sadrže znanja iz odredenih
oblasti. Oni ne mogu da zamene ljudske aspekte, ali mogu veoma mnogo
da pomognu kod sagledavanja problema kod kojih postoji veci broj
prihvatljivih solucija. Ovi sistemi mogu se primeniti kod kupovine
vrednosnih papira, upravljanje portfoliom, kod analize i kontrole
bankarskih rizika, kod projektovanja kretanja deviznih kurseva...

17
Postoje 2 koncepcije dugorocnog efekta elektronskog bankarstva na
banke i finansijske institucije:
1) razvoj informacione tehnoligije u bankarstvu bi doveo do formiranja
nekoliko ogromnih bankarskih institucija, koje bi dominirale na
nacionalnoj i medunarodnoj sceni, a to podrazumeva uvodenje skupe
informacione tehnologije i visoko placenih timova strucnjaka
2) predvidivi tehnološki trendovi nisu rezervisani samo za velike
bankarske institucije. Nova informaticka tehnologija stvara uslove za
povecanu konkurenciju izmedu finansijskih institucija.

43. Politika kamatnih stopa

Kamatna stopa u tržišnoj ekonomiji vrši 3 osnovne funkcije:

1) naknadu za odlaganje potrošnje tj. za akumuliranje finansijske
aktive
2) kamata kao element cene kapitala, pri cemu ona utice na tražnju i
na alokaciju pozajmljenih sredstava
3) alokaciju imovine privrede i stanovništva, izmedu domacih i stranih
finansijskih aktiva i robe koja se drži u cilju zaštite od inflacije.
U sve tri funkcije prisutna je realna kamatna stopa, tj. nominalna kamatna
stopa korigovana za ocekivanu stopu inflacije.

Definisanje i politika kreiranja visine kamatnih stopa je odredena sa 2

aspekta:
1) Uslovi i okviri visine kamatne stope koju prema zvanicnim
odlukama donosi NB prema poslovnim bankama i u kojim okvirima sve
poslovne banke moraju definisati svoju kamatnu politiku. Sigurno je da
postoji izvesna samostalnost, sloboda definisanja visine kamatnih stopa
na pojedine bancine usluge, ali je ta samostalnost ogranicena.
2) Drugi aspekt se odnosi na samo posmatranje i analizu poslovnih
banaka oko utvrdivanja visine kamatne stope, gde ce poslovna banka
proceniti, prema svojim klijentima, do koje visine treba ici u definisanju
kamatne stope.
Aktivne kamate su one koje banci placaju klijenti (pravna i fizicka lica) na
odredene bancine usluge, pre svega na odobrene kredite.
U okviru aktivne kamate nalaze se redovna kamata, zatezna kamata,
kamata na kamatu.
Redovna kamata je ona koju klijent mora da placa po bilo kojem
zaduženju (kredit, reguliše se ugovorom).
U slucaju nerealizacije obaveze placanja te redovne kamate, sledi naplata
zatezne kamate, ili, ako je to ugovorom predvideno, naplata kamate na
kamatu. To je vid naplate kaznene kamate.
Postoji i zakonska zatezna kamata cija je visina odredena zvanicnom
zakonskom odlukom NB i koja se jednako primenjuje kod svih poslovnih
banaka.
Aktivne kamate predstavljaju priliv sredstava banke i interes banke je da
one budu vece.
Pasivna kamata predstavlja sva placanja koje banka ima prema svim
klijentima. To su kamate na depozite po videnju, kamate na orocene
depozite, kamate na štednju (dinarsku i deviznu). Ove kamate
predstavljaju odliv sredstava iz banke, odnosno trošak – rashod. Pasivna
kamata je definisana poslovnom politikom banke, ali se ne može povecati
preko granice odredene od strane NV, kao što se ne može ni smanjivati
ispod odredenog minimuma odredenog od strane NB.

18
Suština odnosa aktivne i pasivne kamate jeste da aktivna kamata kao
priliv sredstava bude veca od pasivne kamate – odliva sredstava.
Zato aktivna kamata treba da bude veca od pasivne kamate.

44.Kamatni mehanizam banke

Kamatna stopa u tržišnoj ekonomiji vrši 3 osnovne funkcije:

1) naknadu za odlaganje potrošnje tj. za akumuliranje finansijske
aktive
2) kamata kao element cene kapitala, pri cemu ona utice na tražnju i
na alokaciju pozajmljenih sredstava
3) alokaciju imovine privrede i stanovništva, izmedu domacih i stranih
finansijskih aktiva i robe koja se drži u cilju zaštite od inflacije.
U sve tri funkcije prisutna je realna kamatna stopa, tj. nominalna kamatna
stopa korigovana za ocekivanu stopu inflacije.
Definisanje i politika kreiranja visine kamatnih stopa je odredena sa 2
aspekta:
1) Uslovi i okviri visine kamatne stope koju prema zvanicnim
odlukama donosi NB prema poslovnim bankama i u kojim okvirima sve
poslovne banke moraju definisati svoju kamatnu politiku. Sigurno je da
postoji izvesna samostalnost, sloboda definisanja visine kamatnih stopa
na pojedine bancine usluge, ali je ta samostalnost ogranicena.
2) Drugi aspekt se odnosi na samo posmatranje i analizu poslovnih
banaka oko utvrdivanja visine kamatne stope, gde ce poslovna banka
proceniti, prema svojim klijentima, do koje visine treba ici u definisanju
kamatne stope.
Aktivne kamate su one koje banci placaju klijenti (pravna i fizicka lica) na
odredene bancine usluge, pre svega na odobrene kredite.
U okviru aktivne kamate nalaze se redovna kamata, zatezna kamata,
kamata na kamatu.
Redovna kamata je ona koju klijent mora da placa po bilo kojem
zaduženju (kredit, reguliše se ugovorom).
U slucaju nerealizacije obaveze placanja te redovne kamate, sledi naplata
zatezne kamate, ili, ako je to ugovorom predvideno, naplata kamate na
kamatu. To je vid naplate kaznene kamate.
Postoji i zakonska zatezna kamata cija je visina odredena zvanicnom
zakonskom odlukom NB i koja se jednako primenjuje kod svih poslovnih
banaka.
Aktivne kamate predstavljaju priliv sredstava banke i interes banke je da
one budu vece.
Pasivna kamata predstavlja sva placanja koje banka ima prema svim
klijentima. To su kamate na depozite po videnju, kamate na orocene
depozite, kamate na štednju (dinarsku i deviznu). Ove kamate
predstavljaju odliv sredstava iz banke, odnosno trošak – rashod. Pasivna
kamata je definisana poslovnom politikom banke, ali se ne može povecati
preko granice odredene od strane NV, kao što se ne može ni smanjivati
ispod odredenog minimuma odredenog od strane NB.
Suština odnosa aktivne i pasivne kamate jeste da aktivna kamata kao
priliv sredstava bude veca od pasivne kamate – odliva sredstava.
Zato aktivna kamata treba da bude veca od pasivne kamate.

19
45. Osnovne strategije kamatnih stopa

Strategija depresivnih kamatnih stopa bila je u primeni u velikom broju

zemalja u razvoju u posleratnom periodu, i kamatne stope su se cesto
nalazile u zoni negativnih stopa.
Strategija niskih realnih kamatnih stopa je vodila u pravcu represije
kamatnih stopa tj. njihovog formiranja na nižem nivou od ravnotežnog.
Argumentacija za sprovodenje niskih realnih kamatnih stopa je: 1)
formiranje kamatnih stopa na niskom nivou je korišcena za smanjivanje
troškova državnog duga, 2) pozitivno deluju na formiranje vecih
kvantuma investicija i ekonomskog rasta u zemlji. Pri niskoj realnoj
kamatnoj stopi, deo štednje stanovništva i privrede ne ulazi u
reprodukcione procese, vec ulaze u razne oblike imovine u cilju zaštite od
dejstva inflacije.
Glavni efekat ravnotežne realne kamatne stope se ogleda u formiranju
relativno viših stopa akumulacije, investicija i ekonomskog rasta. Visina
realne kamatne stope utice na razvoj bankarskog sistema i na razvoj
tržišta novca i kapitala.
Povecanje realne kamatne stope na adekvatni nivo deluje u pravcu
makroekonomske stabilizacije. Više kamatne stope deluju na povecanje
domacih aktiva, tj. smanjenje pritiska na devizni kurs.
Strategija normalizacije kamatne stope vodi stvaranju brže deregulacije
kamatne stope – treba brzo napraviti finansijsku represiju koju
karakterišu niske realne kamatne stope.
Strategija liberalizacije kamatne stope treba da obezbedi brži rast izvoza
na bazi uvodenja savremene tehnologije i izvozno orijentisane
proizvodnje.

46. Tehnologija kreditiranja

Specificna je po tome što zapocinje sa kreditnim zahtevima, odnosno tako

što se podnosi zahtev za kredit, i to ili od strane preduzeca ili od strane
fizickih lica ili gradana. U okviru toga neophodno je da se izvrši analiza
kreditnog rizika, i to analizu finansijskih tokova i analizu boniteta tražioca
kredita. Za to se koriste informacije, koje banci podnosi tražilac kredita,
informacije kojim raspolaže banka i spoljne informacije. Ukrštanjem ovih
informacija proverava se tacnost.
Tražilac kredita stavlja na raspolaganje banci odredene podatke (podaci
sadržani u bilansu stanja i bilansu uspeha, projekcije finansijskih i
novcanih tokova, dokumentacija o nacinu korišcenja kredita). Tu važnu
ulogu igraju spoljne informacije, a u svetu kreditno informacione agencije,
koje prikupljaju informacije o kreditnom rejtingu svake firme i stavljaju ih
na raspolaganje svim pretplatnicima.
Kada banka izvrši razmatranje svih raspoloživih podataka, onda ona
pristupa donošenju kreditnih odluka. One mogu biti pozitivne ili negativne.
Top menadžment banke mora da sagleda celokupnu situaciju banke i
donese odluku. Ako se radi o velikim bankama, tada je svako odgovoran
za odluku koju je doneo. Funkcioneri banke na višem hijerarhijskom nivou
donose kreditne odluke koje za sobom povlace vece iznose, a za
donošenje odluka o odobravanju velikih iznosa kredita sastaju se i kreditni
odbori i to jednom nedeljno, ali ako se radi o hitnim slucajevima, moguce
je sazvati i vanredne sednice kreditnog odbora.
Tehnologija kreditiranja, pored priprema i donošenja kreditnih odluka,
obuhvata i niz drugih radnji i procesa. Nakon odobravanja kredita, banka
obavlja odredene tehnicke funkcije oko naplate dospelih kreditnih rata i
kamata, ali isto tako obavlja i pracenje, odnosno monitoring kredita. Vrši

20
se sa ciljem da se s jedne strane, sagleda kvalitet celokupnog zajmovnog
portfolia, a s druge strane, performanse svakog pojedinacnog zajma.
Monitoring zajmova služi da bi se realno procenilo koliko rezerve treba da
formira banka da bi pokrila gubitak po jednom delu zajmova.

47. Odobravanje kredita

Plasiranje sredstava ima 2 faze (etape) i to:

1) faza odobravanja kredita
2) faza korišcenja kredita

Vrlo je bitno da ove faze zadovoljavaju proces korišcenja sredstava u

opticaju, koja ce se posle odredenog vremena, vratiti oplodena, bez rizika.
Najvažniji momenat puštanja sredstava u opticaj je da se ova sredstva
vrate poslovnoj banci sa vecom oplodenom vrednošcu i izbegavajuci svaki
rizik njihovog nevracanja. Nevracanje sredstava obezvreduje kapital
banke.
1. Odobravanje kredita – Kredit je odobren na period od momenta
podnošenja zahteva za kredit, zatim pripreme za odredivanje i izradu
boniteta zahtevanog kredita i odlucivanja od strane komisije da ce se
kredit odobriti, pa sve do puštanja novca.
Odobravanje kredita traba da odgovori na pitanja u kom iznosu, za koje
namene, u kom vremenu treba odobriti kredit i najvažnije pitanje u ovom
procesu je da li postoji rizik odobravanja kredita i koliki je taj rizik.
Polazi se od strukture procesa odobravanja kredita koji ima sledece etape:
1) podnošenje zahteva za kredit
2) utvrdivanje boniteta klijenta koji je podneo zahtev (da bi se
odgovorilo na pitanja o riziku)
3) donošenje odluke o odobravanju kredita (pozitivna ili negativna,
uvek treba odgovoriti klijentu)
4) donošenje, odnosno potpisivanje ugovora o odobravanju kredita od
strane oba ucesnika u procesu
Podnošenje zahteva za kredit – Klijent podnosi zahtev u pismenoj formi
(iznos, vreme, zbog cega traži sredstva, detaljno razraden razlog potrebe
za sredstvima i opravdanost za tim sredstvima). To utice na odluku. Uz
zahtev ide dokumentacija o poslovanju (bilansi poslovanja – stanja i
uspeha). Ako je klijent poslovao sa gubitkom, postoji rizik vracanja
kredita. Veci iznos gubitka i na duži vremenski period poslovna banka
mora da pokrije svojim sredstvima.
Utvrdivanje boniteta je najvažnija faza, jer opredeljuje koliki je rizik kod
davanja kredita. Postoje 3 faze – momenta tumacenja i definisanja
boniteta.
Posmatra se poslovanje u prethodnom periodu i finansijski rezultat u roku
od 6 meseci do 1 godine pre podnošenja zahteva. Sagledava se da li je
ostvaren dobitak ili gubitak, da li ima obaveze kod drugih banaka, ako
ima, sa kojim vremenskim intervalom je zadužen, kakve su pozicije prema
dobavljacima, kod potraživanja kolika su i kada stižu od poverioca, ima li
zalihe, kolika su osnovna sredstva, broj radnika, kvalifikaciona struktura,
u kom vremenskom intervalu isplacuje LD, ako kasni, zašto i koliko. Vrlo
je bitna procena zbog relativne sigurnosti. Bitno je utvrditi vrednost
klijenta u momentu podnošenja zahteva (za šta se traži, da li je ta
namena opravdana i da li ta koju je obrazložio). Ovakvo finansiranje –
davanje kredita za zatvaranje finansijskih obaveza nije dobro, jer postoji
rizik vracanja. Klijent može da traži kredit za isplatu LD, a to je
nenamensko, neekonomicno ulaganje, nema mogucnosti oplodnje, dovodi
do nesposobnosti vracanja, za poslovnu banku je rizik.

21
Bonitet sagledati u vremenskom intervalu koji dolazi, da li ce klijent
pravilno koristiti, oploditi i vratiti kredit. Poslovna banka je obavezna da
svakog klijenta prati u poslovnosti (njegovu ekonomsku poziciju,
ekonomsku moc). Ovo je najvažniji momenat za odobravanje kredita.
Mogu se desiti i nepredvideni momenti. Može se desiti da se aktivira
hipoteka i to remeti poslovnost klijenta. Hipotekom se kredit može
naplatiti, ali se zbog vremena ne plasiraju sredstva koja su mogla biti
plasirana, ta sredstva su zarobljena, umrtvljena.

48. Korišcenje kredita

Korišcenje kredita se odnosi na period od momenta puštanja novcanih

sredstava pa do momenta roka dospeca kredita, tj. roka vracanja. U
periodu korišcenja je neophodna odredena kontrola datih sredstava, i
ukoliko se utvrdi da se sredstva ne koriste namenski, prekida se svako
dalje davanje novcanih sredstava.
Korišcenje kredita predstavlja cin puštanja sredstava u opticaj, znaci u
stanje trošenja sredstava. Ima sledece etape:
1) sam cin puštanja sredstava u korišcenje
2) kontrolisanje namenski odobrenih i puštenih sredstava u opticaj
(neposredno posle odobravanja, ako je kredit na duži rok na 2-3 meseca,
ako je na kraci rok jednom mesecno)
3) vracanje kredita na dan dospeca. Ova etapa je najvažnija u celom
procesu korišcenja
Kod svakog odobrenog kredita je prisutna rizicnost u nestabilnim
uslovima. Treba obaviti 3-4 kontrola na 3 meseca, jer to umanjuje i
sprecava rizicnost plasmana. Prva kontrola zavisi od roka kredita, direktna
je i najavljuje se klijentu. Deo koji je iskorišcen kontroliše se kako je
iskorišcen, u kom iznosu i za koju namenu. Nenamensko korišcenje je
signal za kontrolu. Kontrola daje pismeni izveštaj o korišcenju, konstatuje
zapisnicki i podnosi se zahtev za raskid ugovora i odmah se krece u
naplatu kredita sa racuna klijenta. Momenat povracaja sredstava je bitan
momenat za banku (kroz kamatu obezbeduje dobit, sredstva ponovo
stavlja u funkciju plasiranja sa kamatom i to je smisao poslovanja – sva
sredstva koja je odobrila i pustila na korišcenje, da vrati).

48. Primena i donošenje kreditnih odluka

Donošenje odluke o odobravanju kredita - Ekspertska grupa zadužena za

utvrdivanje boniteta donosi pozitivnu ili negativnu odluku, kod negativnih
odluka treba da objasni zašto je negativna.
Pozitivna odluka ima odredene elemente:
- iznos (isti ili umanjen)
- vremenski period na koji se kredit odobrava (npr. 6 ili 9 meseci)
- vremenski period za koji se kredit mora pustiti u opticaj (od
momenta potpisivanja do puštanja kredita). Može se pustiti ceo iznos, a
može i u delovima
- visina kamate (definiše poseban clan, uglavnom je promenljivog
karaktera, a u slucaju zakašnjenja, placa se zatezna kamata)
- nacin obezbedenja kredita (uzimanje naloga i menica od klijenta
koji dobija kredit, ali i uzimanje naloga i menica jemca i to za kraci rok do
1 godine, a za vece kredite i duži rok, uzima se i hipoteka na pokretnu i
nepokretnu imovinu, vrednost je najmanje trostruka vrednost od
dobijenog kredita, a kod manjeg iznosa najmanje dvostruka vrednost).
Potpisivanje ugovora o odobravanju kredita – Ugovor sadrži sve elemente
koje sadrži odluka – akt za banku. On jednako obavezuje poslovnu banku

22
prema klijentu (da mu taj iznos odobri do tog roka), a ugovor kao
poslovni akt obavezuje klijenta prema banci (mora da vrati kredit). Ovo je
najvažniji akt, jer je jedini akt koji ima znacaj za rešavanje u slucaju
sudskog spora.

50. Vrste – oblici kredita

Kratkorocni kredit za obrtna sredstva odobrava se najcešce za nabavku

zaliha ili za pokrice potraživanja od kupaca. Kod odobravanja ovih kredita
za obrtna sredstva, banka nastoji da na licu mesta izvrši pregled zaliha i
da proveri podatke u vezi potraživanja od kupaca – da li su ocišceni od
potraživanja.
Investicioni kredit – otplata ovih kredita se vrši na osnovu anuiteta koji
mugu biti na 1, 3, 6, 12 meseci. Na kraju perioda kreditiranja, banka na
osnovu isplate poslednje visoke rate kredita, ocenjuje kreditnu sposobnost
dužnika, za eventualne nove kreditne aranžmane. Otplata investicionog
kredita treba da se vrši iz profita preduzeca, pa postoji mogucnost da se
kredit otplati i pre roka dospeca.
Revolving krediti su kratkorocni krediti koji se odobravaju u privredi, sa
rokovima trajanja od 1-3 godine. Ovde korisnik kredita uzima sredstva u
skladu sa svojim potrebama i otplacuje prema svojim finansijskim
mogucnostima u okviru dogovorenog roka. Kod revolving kredita odreduje
se maksimalni iznos zaduženja do kog kompanija može da ide i vremenski
limit do kada može da ga koristi.
Krediti za finansijsko prestruktuiranje su krediti koji su vezani za
finansiranje kupovine preduzeca ili drugih finansijskih transakcija.
Hipotekarni krediti za nepokretnosti (pokriveni krediti) predstavljaju kredit
gde se davalac kredita obezbeduje pokricem iz kojeg se kredit može
naplatiti, tj. hipoteka i to na 2 puta veci iznos u odnosu na odobreni
kredit. Odobravaju se na dugi rok, do 30 godina, i otplacuju se u
anuitetima, ucešce pri dobijanju kredita iznosi 20%.
Potrošacki krediti se daju pojedincima za kupovinu trajnih potrošnih
dobara, na period od 1-4 godine, isplacuje se u mesecnim ratama.

51. Vrste kredita prema domicilu kreditora

Medunarodni krediti – odobrava ih Svetska banka, Medunarodna banka ili

ino-korporacije, a to su komercijalni krediti, robni, novcani krediti, bancine
pozajmice ...

Domaci (unutrašnji) krediti – odobrava ih Centralna banka poslovnim

bankama unutar zemlje (strogo namenski i nenamenski), a poslovne
banke ih odobravaju pravnim i fizickim licima. Ove kredite odobravaju
kreditori koji imaju domicil u istoj zemlji gde je i dužnik.
Domaci krediti se u odnosu na medunarodne, daju na duži period i uz
"grejs period".

52. Vrste kredita prema statusu kreditora

Društvene banke su najcešce organizovane kao akcionarska društva, jer

ove banke imaju vecu samostalnost i veci stepen prilagodljivosti, koji je
neophodan u uslovima deregulacije.

Državne banke su banke koje po organizacionoj šemi imaju složeniji i

dugotrajniji sistem odobravanja kredita, pa je i korišcenje tih kredita
manje efikasno.

23
Privatne banke brže i efikasnije vracaju uložena sredstva za krace
vremenske intervale i u manjim iznosima, što se pozitivno odražava na
likvidnost i solventnost. Ove banke idu od komitenta do komitenta da
prezentuju sebe.

53. Vrste kredita prema predmetu kreditiranja

Naturalni-robni krediti se odobravaju od strane poslovnih banaka koje su

spremne na davanje ovih kredita u smislu da su u mogucnosti da robu,
koju koriste kao obracunsko sredstvo, usmere i na tržište prodaje. Banka
utvrduje tok kredita u kolicini robe koja ima svoju cenu datu u
informatoru. Korisnik kredita isti vraca u robi i nema obavezu placanja
kamate, vec samo jednokratnu obavezu placanja bancinih usluga oko
odobravanja potpisivanja ugovora kao i puštanja sredstava. Korisnik može
vratiti kredit i u novcu ako robu proda po ceni koja njemu odgovara i tako
obezbedi novcana sredstva za povracaj kredita. Finansijsku obavezu
korisnika, banka izracunava množenjem kolicine robe sa kojom je korisnik
zadužen sa cenom koja važi na dan dospeca kredita.

Finansijski-novcani krediti su krediti komercijalnog karaktera gde poslovne

banke da bi sacuvale vrednost plasiranog kapitala, naplacuju redovnu
kamatu. Zakašnjenje u obavezi placanja redovne kamate povlaci obavezu
placanja zatezne kamate, tako da banka tim putem pokušava da sacuva
vrednost kapitala, odnosno da onemoguci obezvredivanje sredstava zbog
uticaja inflacije

54. Vrste kredita prema roku korišcenja

Kratkorocni krediti su oni ciji je rok otplate do 1 godine i oni se primenjuju

u proizvodnji. Daju se na 1, 2, 3, 6, 9 meseci i vezani su za finansiranje
delimicnih potreba obrtnih sredstava.
Srednjorocni krediti odobravaju se na rok od 1-5 godina i služe za
nabavku trajnih potrošackih dobara (za opremu i odredeni deo
proizvodnje)
Dugorocni krediti imaju karakter investicionih ulaganja i odobravaju se na
period od 5-20 godina. Potreban je poseban postupak odobravanja i
obezbedenja ovih kredita, a služe za nabavku investicione opreme,
izgradnju fabrike ...

55. Vrste kredita prema nameni korišcenja

Strogo namenski krediti su oni koji se usmeravaju za odredene namene i

pri njihovom odobravanju striktno se namenjuju za odredenu poslovnu
aktivnost, tako da se ne mogu upotrebiti za druge namene. Tražilac
kredita je obavezan da podnese davaocu kredita dokumentaciju sa kojom
dokazuje namenu traženog kredita. Ovi krediti podležu redovnim
kontrolama koje utvrduju namenu korišcenja i obavljaju se na 1 mesec (u
oblasti infrastrukture, saobracaja, trgovine, poljoprivrede).
Nenamenski krediti se daju za ostale namene gde kontrola vrši kontrolu u
finansijskom smislu. Ti nenamenski tj. opšti krediti odobravaju se
privrednim subjektima a da se pri tom ne definiše njihova namena, vec
samo delatnosti korisnika kredita.

24
56. Vrste kredita prema svrsi korišcenja

Proizvodni krediti su znacajni za proizvodnju, jer uticu na kontinuitet

proizvodnje. Mogu biti odobreni na duže vreme. Ako je u pitanju neka
investicija, zovu se i investicioni krediti. Moraju se strogo namenski
koristiti, nenamensko korišcenje ima za posledicu raskid ugovora i
povracaj iskorišcenih sredstava.
Potrošacki krediti su usmereni u sferu potrošnje. Oni se odobravaju na
kratak rok i za potrošnju gradana. Znacajni su pri regulisanju robno-
novcanih odnosa.

57. Vrste kredita prema nacinu obezbedenja

Kod licnih kredita davalac kredita se oslanja na poverenje dužnika –

pojedinca ili pravnog lica. To poverenje se odnosi na cinjenicu da ce
davaocu kredita kredit biti uredno, u roku i u punom iznosu, vracen. Ovi
krediti se odobravaju na osnovu licnog autoriteta koji predstavlja
garanciju da ce se kredit vratiti.
Pokriveni hipotekarni kredit predstavlja kredit koji je pokriven odredenom
garancijom – hipotekom nad nekom stvari.
Nepokriveni krediti su bez hipoteke, a daju se kao bancine pozajmice na
kraci rok licima koja su proverena u pogledu vracanja sredstava.

58. Obezbedenje profitabilnog nacina poslovanja banke -

osnovni cilj funkcionisanja poslovne banke

Ostvarenje profita je osnov radi cega banka kao finansijska institucija

može da postoji i sebi obezbedi likvidnost i solventnost.Bankarska dobit se
ostvaruje kroz 2 osnovne funkcije banke :
1) – izvore, za obezbedivanje sredstava
2) – plasiranje sredstava u vidu kredita i realizacijom drugih
bankarskih usluga
Bankovna dobit je odredena rizikom izmedu priliva sredstava i odliva
sredstava koja bi morala biti pozitivna. U slucaju da razlika nije pozitivna,
banka je prinudena da koristi odredene rezerve, koje su propisane od
strane Narodne banke, sa kojima raspolaže kod NB. Dakle, bankovna
dobit je pozitivna razlika izmedu aktive i pasivne kamate. Aktivna kamata
obezbeduje odredeni priliv sredstava banci, a pasivna kamata se realizuje
kroz odliv sredstava iz banke.

59. Tržišna orijentacija poslovnih banaka

S obzirom da je marketing proizvod i instrument tržišta i da ga ima

u meri u kojoj postoji tržište, primenu marketinga u bankama treba
posmatrati upravo sa tog aspekta.
Bankarski marketingpodrazumeva istraživanje svih vrsta bankarskih
poslova: aktivne, pasivne i neutralne. Pored poslovne orijentacije na
zadovoljavanju potreba komintenata (filozofija marketinga), marketing
podrazumeva korišcenje mnoštva instrumenata u ostvarivanju poslovne
politike (marketing miks), kao i sistematsko postupanje u poslovnoj
politici (upravljacki marketing). Marketing u bankarstvu oznacava takvu
koncepciju upravljanja i rukovodenja koja je zasnovana na ideji ekspanzije
aktivnosti u svim segmentima njene poslovne politike.
Banka kao finansijska institucija predstavlja marketing instituciju i
deo je marketing sistema. S obzirom na svoju tržišnu orijentaciju, banke
svoju aktivnost zapocinju i završavaju komitentom, odnosno korisnikom

25
bankarskih usluga. Za definisanje bancinih usluga neobicno su važne
aktivnosti istraživanja tržišta i planiranja i razvoja usluga. Drugi znacajan
elemenat marketinga je cena uspeha, banke imaju mogucnost
prilagodavanja cena zavisno od vrste i ucestalosti pružanja usluga, a u
odredenim slucajevima i od vrste klijenata. Treci element marketinga su
kanali distribucije usluga (bankarska mreža).
Pod promocijom bankarske usluge podrazumevaju se sve aktivnosti
koje se preduzimaju od strane banke da bi se usluga plasirala. Ove
aktivnosti obuhvataju: prodaju, ekonomsku propagandu, unapredenje
prodaje, unapredenje tehnike rada sa komitentima, razvoj veza sa
javnošcu.
Najznacajniji faktori koji uticu na sticanje ugleda banke su velicina i
struktura aktive i pasive, velicina kapitala banke,ponašanje banke u
skladu sa propisima, odnos banke prema komitentima, velicina dobiti i
politika dividendi, sposobnost prilagodavanja banke tržišnim uslovima
konkurencije, ofanzivnost u poslovnoj strategiji, u smislu pružanja novih
finansijskih usluga, kompetentnost bankarskog rukovodstva. Dobri poslovi
rezultati povecavaju imidž banke. U stvaranju javnog mnjenja o imidžu
banke veliku ulogu imaju propagandne poruke. U razvijenim tržišnim
privredama velike banke imaju citave sektore za odnose sa javnošcu gde
se koncipira sistem tržišnog komuniciranja, ciji je cilj stvaranje imidža
banke.

60. Tržišna konkurencija poslovnih banaka na finansijskom tržištu

Finansijsko tržište je organizovani prostor na kome se korišcenjem

i kombinacijom odgovarajucih metoda i instrumenata suceljavaju ponudu i
tražnja novcanih i akumulacionih fondova izmedu finansijski suficitnih i
finansijski deficitarnih transaktora.
Zavisno od stepena odgovornosti i regulisanosti, finansijsko tržište
može biti organizovano i slobodno. Na organizovanim tržištima (berzama)
transakcije se odvijaju po formalizovanoj proceduri, a na slobodnim
tržištima transakcije se odvijaju po manje formalizovanoj proceduri,uz
posredovanje dilera i brokera, tj, na medudilerskom tržištu.
Osnovna podela finansijskih tržišta je na novcano tržište i tržište
kapitala.
Na novcanom tržištu odvija se kupoprodaja finansijskih
instrumenata ( državne hartije od vrednosti, blagajnicki zapisi banaka,
depozitni certifikati,komercijalni zapisi), kojima se transferiše novac.
Devizno tržište je nerazdvojni deo novcanog tržišta. Ucesnici na novcanom
tržištu su: komercijalne banke, centralna banka, brokersko-dilerske
firme.
Na tržištu kapitala transferiše se kapital,tj.novac se javlja u funkciji
akomulacije vrednosti. Tu se nudi i traži kapital na dugorocnoj osnovi
(primarno tržište kapitala) i trguje se vec emitovanim dugorocnim
hartijama od vrednosti (sekundarno tržište kapitala). Tržište kapitala
objedinjuje sledeca tržišta: Kreditno tržište, hipotekarnpo tržište , tržište
dugorocnih hartija od vrednosti. Na tržištu kapiatala javljaju se
deopzitne banke, investicione banke, hipotekarne banke i univerzalne
banke, i to u svojstvu invenstitora, korisnika, komisionara ili cistog
posrednika.
Za razliku od finansijskih tržišta, berze su tržišta na kojima se po
utvrdenim pravilima,kupuje i prodaje odredena roba. Posebno se izdvajaju
efektne berze, devizne berze, robne i finansijske berze.
Ucešce banaka na finansijskim tržištima i berzama ogleda se u korišcenju
ovih tržišta u preradivacke funkcije novcanih srestava u okviru nacionalne

26
ekonomije. Radi se o transformaciji kratkorocnih izvora u plasmane sa
prosecno dužim rokovima u odnosu na rokove mobilisanih resursa.
Transformacija se vrši odobravanjem kredita sa prosecno dužim rokovima
dospeca.
Svojom, aktivnošcu na ovim tržištima banke su u poziciji da plasiraju
slobodna srestva drugim bankama i ostvaruju dodatne prihode.
Finansijska tržišta i finansijske berze informativno su znacajne
zaposlovne organe banke u pogledu konkuretne pozicije tj.
Njenelikvidnosti i kreditne aktivnosti u odnosu na celokupni bankarski
sistem.

27