Professional Documents
Culture Documents
1
Под појмом нормала подразумева се климатолошка стандардна нормала, тј. средња вредност
климатског елемента израчуната за период од 1. јануара 1981. до 31. децембра 2010.
2
n-ти перцентил неке величине је она вредност посматране величине испод које се налази n процената
података претходно поређаних у растући низ
Слика 3. Просторна расподела средње месечне
темпeратуре одређене методом перцентила у
току децембра 2017. године
Током већег дела месеца средња дневна температура ваздуха у Београду је, према
методи перцентила, била у категорији веома топло и топло, док је екстремно топло
било почетком друге декаде. У домену нормално је било почетком прве и крајем друге
декаде, као и крајем месеца (Слика 4).
Слика 4. Месечни ход средње дневне температуре ваздуха у Београду у току децембра 2017. године
станица/дан 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
ПАЛИЋ ET BT BT ET ET
СОМБOР BT BT BT ET ET
КИКИНДА BT BT BT ET ET
ЗРЕЊАНИН BT BT BT ET ET
НОВИ САД BT ET BT BT BT BT BT BT BT ET ET
СР.МИТРОВИЦА
БЕОГРАД
ЛОЗНИЦА ET ET BT BT BT BT BT BT BT ET BT
ВАЉЕВО
В.ГРАДИШ ТЕ BT BT BT ET BT
СМ.ПАЛАНКА BT BT BT BT BT
КРАГУЈЕВАЦ BT BT BT BT BT
КРАЉЕВО
ПОЖЕГА
ЗЛАТИБОР
ЋУПРИЈА
КРУШ ЕВАЦ
НЕГОТИН
ЗАЈЕЧАР
ЦРНИ ВРХ
КОПАОНИК
СЈЕНИЦА
НИШ ET BT BT BT BT
ВРАЊЕ
ДИМИТРОВГРАД
ЛЕСКОВАЦ
КУРШ УМЛИЈА
Б.КАРЛОВАЦ BT BT BT ET BT
3
Топлотни талас је, према методи перцентила, период током кога је максимална дневна температура
ваздуха у домену веома топло и екстремно топлопет и више дана
На већем броју Главних метеоролошких станица су регистровани ледени дани4. У
нижим крајевима забележен је по један ледени дан у Кикинди, Банатском Карловцу,
Пожеги, Ћуприји, Крушевцу, Куршумлији и Лесковцу, два у Врању а четири ледена
дана су регистрована у Димитровграду. У планинским пределима је забележено од 7
ледених дана у Сјеници до 16 на Копаонику.
Месечни ход максималне дневне температуре ваздуха у Београду, Лозници и на
Копаонику, током децембра 2017. године, приказан је на сликама 6, 7 и 8.
Слика 6. Месечни ход максималне дневне температуре ваздуха у Београду у току децембра 2017. године
4
Ледени дан је по дефиницији дан са максималном дневном температуром ваздуха нижом од 0°С
Слика 7. Месечни ход максималне дневне температуре ваздуха у Лозници у току децембра 2017. године
Слика 8. Месечни ход максималне дневне температуре ваздуха на Копаонику у току децембра 2017.
године
Минимална температура ваздуха
Слика 9. Месечни ход минималне дневне температуре ваздуха у Београду у току децембра 2017. године
5
Мразни дан је по дефиницији дан са минималном дневном температуром ваздуха мањом од 0°С
6
Дан са јаким мразом је по дефиницији дан са минималном дневном температуром ваздуха од –10°С и
ниже
Слика 10. Месечни ход минималне дневне температуре ваздуха на Сјеници у току децембра 2017.
године
Слика 11. Месечни ход минималне дневне температуре ваздуха на Копаонику у току децембра 2017.
године
ПАДАВИНЕ
Регистрована количина падавина је током децембра била у интервалу од 43,1 mm у
Банатском Карловцу до 142,3 mm у Нишу (Слика 12).
Укупна количина падавина је у односу на нормалу за референтни период 1981-2010.
била од 79% у Београду до 276% у Нишу (Слика 13).
Према методи перцентила количина падавина је у већем делу Србије била у категорији
нормално, екстремно кишно је било на југу земље и у Ћуприји, веома кишно је било у
Сјеници и Зајечару, а у делу западне, источне и централне Србије у категорији кишно
(Слика 14).
Слика 12. Просторна расподела месечне количине Слика 13. Просторна расподела месечне
падавина у милиметрима са 28 ГМС количине падавина у процентима од нормале
за референтни период 1981–2010.
Слика 14. Месечна количина падавина одређена методом перцентила
Слика 15. Редослед најкишнијег и најсушнијег децембра у Србији у периоду од 1951-2017. године у
односу на референтни период 1981-2010. година
Слика 16. Редослед 15 година са највећом децембарском количином падавина у Лесковцу за период од
1925 – 2017. година
Слика 17. Редослед 15 година са највећом децембарском количином падавина у Куршумлији за период
од 1925 – 2017. година
Слика 18. Редослед 15 година са највећом децембарском количином падавина у Нишу за период од 1925
– 2017. година
температура ваздуха
Слика 19. Оцена температуре ваздуха и количине падавина за децембар у Србији према припадајућим
терцилима у односу на референтни период 1981-2010.
Снежни покривач је осмотрен у већем делу Србије, изузев у Неготину. Број дана са
снежним покривачем је био од 1 у Зајечару до 12 у Димитровграду, док је у брдско
планинским крајевима забележено од 20 дана на Црном Врху до 31 дан на Копаонику.
У већем делу земље број дана са снежним покривачем је за 3 до 11 дана мањи од
децембарског просека.
Максимална висина снежног покривача измерена је на Копаонику 10. и 11. децембра и
износила је 46 cm.
Дневне и кумулативне количине падавина у Београду, Димитровграду, Куршумлији и
на Копаонику приказане су на сликама 20, 21, 22 и 23.
Слика 20.
Слика 21.
Слика 22.
Слика 23.
ТРАЈАЊЕ СИЈАЊА СУНЦА (ОСУНЧАВАЊЕ)
Осунчавање је током децембра било у интервалу од 43,1 часова у Врању до 93,1 часова
у Сомбору (Слика 24).
Трајање сијања сунца током децембра је било од 65% на Копаонику до 176% у Сомбору
у односу на нормалу за референтни период 1981-2010. (Слика 25).