You are on page 1of 18

QF-E-002

Републички хидрометеоролошки завод Србије


Кнеза Вишеслава 66
11000 Београд
Република Србија

МЕСЕЧНИ БИЛТЕН ЗА СРБИЈУ

ДЕЦЕМБАР 2017. године

Београд, 5. јануар 2018. године

Одељење за мониторинг климе и климатске прогнозе


Сектор Националног центра за климатске промене, развој климатских модела и оцену
ризика елементарних непогода
web: http://www.hidmet.gov.rs
mail: office@hidmet.gov.rs
Топао и веома топао децембар у већем делу земље, у Лозници четврти
најтоплији. Забележена су два топлотна таласа. Екстремно кишно на
југу земље, у Лесковцу најкишнији децембар од почетка мерења.
Превазиђени су дневни максимуми количине падавина на ГМ
Куршумлија и Димитровград

Преглед синоптичке ситуације*


Честе меридионалне деформације и велике апмплитуде таласа; утицај циклона са
северозапада и Средоземља;
Смењивање периода топлог и хладног, падавинског и сувог времена

Почетком месеца изнад Балканског полуострва доминирала је предња страна


пространог и развијеног циклона и висинске долине из области западне Европе и
западног Средоземља, односно југозападно висинско струјање. Серија таласа влажног
ваздуха у поменутој струји и постепен пад геопотенцијала донели су промену времена.
Најпре је падала киша, значајне количине осмотрене су на југу, југозападу и
југоистоку. Проласком осе висинске долине и адвекцијом хладног ваздуха, следећег
дана у већини крајева и на северу падао је снег. У нижим пределима формирао се
снежни покривач, а на планинам дувао је јак ветар.
Затим, од 6. до 16. децембра топлије и топло време за овај период године са два хладна
продора: између 9. и 10. и између 13. и 14. децембра. Наиме, развијен циклон на северу
и севрозападу континента, продубљавање висинске долине преко западног Средоземља
и повремене деформације у југозападној висинској стуји и пролазак приземних циклона
преко Балканског полуострва. Највише падавина при продорима било је на западу и
југоистоку земље.
У периоду од 16. до 23. децембра било је осетно хладније. Циклон са северозапада,
најпре предња страна долине, а затим и затварање висинске циклоналне циркулације,
од 20. децембра и капља хладног ваздуха преко Балканског полоустрва. Време је најпре
било падавинско, а затим хладно и облачно уз умерен западни и северозападни ветар.
Од 24. до 28. децембра топло, сунчано и променљиво облачно под утицајем најпре
гребена, а затим и југозападног висинског стујања и прилива топлијег ваздуха.
Деформација у југозападној висинској струји је 28. децембра донела на западу и југу
местимичну кишу, а 29. и 30. децембра пад температуре, хладније и облачно време са
слабим падавинама. Последњег дана године поново успостављање југозападног
висинског стујања, у приземљу антициклона уз разведравање и пораст температуре.
*
Одсек за ваздухопловну метеоролошку прогнозу
Температура ваздуха
Средња месечна температура ваздуха

Средња децембарска температура ваздуха је била у интервалу од -4,0ºС на Копаонику


до 5.4 ºС у Лозници (Слика 1).
Одступање средње месечне температуре ваздуха од нормале1 за референтни период
1981–2010. било је од -0,6ºС на Копаонику до 3,2ºС у Лозници (Слика 2).
Средња температура ваздуха је, према методи перцентила2, у већем делу Србије током
децембра била у категорији топло и веома топло, у категорији екстремно топло је било
у Лозници, док је у категорији нормално било на Златибору, Копаонику, у Сјеници и
Врању (Слика 3).

Слика 1. Просторна расподела средње Слика 2. Просторна расподела одступања


месечне температуре у (°С) током децембра средње месечне температуре у (°С) током
2017. године децембра 2017. године

1
Под појмом нормала подразумева се климатолошка стандардна нормала, тј. средња вредност
климатског елемента израчуната за период од 1. јануара 1981. до 31. децембра 2010.
2
n-ти перцентил неке величине је она вредност посматране величине испод које се налази n процената
података претходно поређаних у растући низ
Слика 3. Просторна расподела средње месечне
темпeратуре одређене методом перцентила у
току децембра 2017. године

Током већег дела месеца средња дневна температура ваздуха у Београду је, према
методи перцентила, била у категорији веома топло и топло, док је екстремно топло
било почетком друге декаде. У домену нормално је било почетком прве и крајем друге
декаде, као и крајем месеца (Слика 4).
Слика 4. Месечни ход средње дневне температуре ваздуха у Београду у току децембра 2017. године

Децембар 2017. године је четврти најтоплији децембар у Лозници посматрајући


период 1952-2017. година (Слика 5).

Слика 5. Редослед 15 година са највишом средњом децембарском температуром ваздуха у Лозници за


период од 1952 – 2017. година
Максимална температура ваздуха

Средња максимална температура ваздуха током децембра била је у интервалу од -1,1ºС


на Копаонику до 10,0ºС у Лозници.
Према методи перцентила средња месечна максимална температура ваздуха била је у
категоријама веома топло и топло у већем делу земље. Екстремно топло је било у
Зајечару и Неготину, а у категорији нормално на Црном Врху, Златибору, Сјеници и
Лесковцу, док је хладно било на Копаонику.
Највиша максимална дневна температура ваздуха од 21,1ºС забележена је 12. децембра
у Ваљеву.
Током децембра 2017. године у Србији су регистрована два топлотна таласа3. Први
топлотни талас регистрован је од 11. до 16. децембра на подручју Новог Сада и
Лознице, а од 12. до 16. децембра у Нишу. Други топлотни талас забележен је у већем
делу Војводине, у Лозници, Великом Градишту, Смедеревској Паланци и Крагујевцу а
трајао је од 24. до 28. децембра.
Табела1. Топлотни таласи у Србији током децембра 2017. године

ТОПЛOTНИ ТАЛАСИ У СРБИЈИ - ДЕЦЕМБАР 2017


(у односу на референтни период 1981-2010)
Д ЕЦЕМБ А Р

станица/дан 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

ПАЛИЋ ET BT BT ET ET

СОМБOР BT BT BT ET ET

КИКИНДА BT BT BT ET ET

ЗРЕЊАНИН BT BT BT ET ET

НОВИ САД BT ET BT BT BT BT BT BT BT ET ET

СР.МИТРОВИЦА
БЕОГРАД
ЛОЗНИЦА ET ET BT BT BT BT BT BT BT ET BT

ВАЉЕВО
В.ГРАДИШ ТЕ BT BT BT ET BT

СМ.ПАЛАНКА BT BT BT BT BT

КРАГУЈЕВАЦ BT BT BT BT BT

КРАЉЕВО
ПОЖЕГА
ЗЛАТИБОР
ЋУПРИЈА
КРУШ ЕВАЦ
НЕГОТИН
ЗАЈЕЧАР
ЦРНИ ВРХ
КОПАОНИК
СЈЕНИЦА
НИШ ET BT BT BT BT

ВРАЊЕ
ДИМИТРОВГРАД
ЛЕСКОВАЦ
КУРШ УМЛИЈА
Б.КАРЛОВАЦ BT BT BT ET BT

3
Топлотни талас је, према методи перцентила, период током кога је максимална дневна температура
ваздуха у домену веома топло и екстремно топлопет и више дана
На већем броју Главних метеоролошких станица су регистровани ледени дани4. У
нижим крајевима забележен је по један ледени дан у Кикинди, Банатском Карловцу,
Пожеги, Ћуприји, Крушевцу, Куршумлији и Лесковцу, два у Врању а четири ледена
дана су регистрована у Димитровграду. У планинским пределима је забележено од 7
ледених дана у Сјеници до 16 на Копаонику.
Месечни ход максималне дневне температуре ваздуха у Београду, Лозници и на
Копаонику, током децембра 2017. године, приказан је на сликама 6, 7 и 8.

Слика 6. Месечни ход максималне дневне температуре ваздуха у Београду у току децембра 2017. године

4
Ледени дан је по дефиницији дан са максималном дневном температуром ваздуха нижом од 0°С
Слика 7. Месечни ход максималне дневне температуре ваздуха у Лозници у току децембра 2017. године

Слика 8. Месечни ход максималне дневне температуре ваздуха на Копаонику у току децембра 2017.
године
Минимална температура ваздуха

Средња минимална температура ваздуха је током децембра била у интервалу од -6,8ºС


на Копаонику до 2,1ºС у Београду.
Према методи перцентила средња месечна минимална температура ваздуха је била у
категорији топло у већем делу Србије, а веома топло је било у Лозници, Ваљеву и
Куршумлији, док је у категорији нормално било у Великом Градишту, као и у делу
јужне и југозападне Србије.
Најнижа минимална дневна температура ваздуха забележена је 22. децембра у Сјеници
и износила је -16,9ºС.
У целој земљи су забележени мразни дани5. Број мразних дана у нижим пределима је
био у интервалу од 9 колико је забележено у Београду до 22 у Пожеги, док је на
планинама број мразних дана био у интервалу од 24 на Црном Врху до 31 дан на
Копаонику. На већини метеоролошких станица број мразних дана је био за један до
шест дана нижи од просечног броја мразних дана за децембар.
На Копаонику је регистровано десет дана са јаким мразом6, а у Сјеници пет.
Месечни ход минималне дневне температуре ваздуха у Београду, Сјеници и на
Копаонику током децембра 2017. године, приказан je на сликама 9, 10 и 11.

Слика 9. Месечни ход минималне дневне температуре ваздуха у Београду у току децембра 2017. године

5
Мразни дан је по дефиницији дан са минималном дневном температуром ваздуха мањом од 0°С
6
Дан са јаким мразом је по дефиницији дан са минималном дневном температуром ваздуха од –10°С и
ниже
Слика 10. Месечни ход минималне дневне температуре ваздуха на Сјеници у току децембра 2017.
године

Слика 11. Месечни ход минималне дневне температуре ваздуха на Копаонику у току децембра 2017.
године
ПАДАВИНЕ
Регистрована количина падавина је током децембра била у интервалу од 43,1 mm у
Банатском Карловцу до 142,3 mm у Нишу (Слика 12).
Укупна количина падавина је у односу на нормалу за референтни период 1981-2010.
била од 79% у Београду до 276% у Нишу (Слика 13).
Према методи перцентила количина падавина је у већем делу Србије била у категорији
нормално, екстремно кишно је било на југу земље и у Ћуприји, веома кишно је било у
Сјеници и Зајечару, а у делу западне, источне и централне Србије у категорији кишно
(Слика 14).

Слика 12. Просторна расподела месечне количине Слика 13. Просторна расподела месечне
падавина у милиметрима са 28 ГМС количине падавина у процентима од нормале
за референтни период 1981–2010.
Слика 14. Месечна количина падавина одређена методом перцентила

Децембар 2017. године је десети најкишнији децембар у Србији, за временски период


од 1951. до 2017. године (Слика 15). У Лесковцу је овај децембар најкишнији (Слика
16), други најкишнији је у Куршумлији и Нишу (Слике 17 и 18), а трећи у Сјеници,
Ћуприји, Димитровграду и Врању.

Слика 15. Редослед најкишнијег и најсушнијег децембра у Србији у периоду од 1951-2017. године у
односу на референтни период 1981-2010. година
Слика 16. Редослед 15 година са највећом децембарском количином падавина у Лесковцу за период од
1925 – 2017. година

Слика 17. Редослед 15 година са највећом децембарском количином падавина у Куршумлији за период
од 1925 – 2017. година
Слика 18. Редослед 15 година са највећом децембарском количином падавина у Нишу за период од 1925
– 2017. година

Дневни максимум количине падавина забележен је 1. децембра у Куршумлији када је


регистровано 53,6 mm, чиме је превазиђен дотадашњи апсолутни дневни максимум
количине падавина за децембар на овој станици регистрован 3. децембра 1935. године
који је износио 53,5 mm. У Димитровграду је 2. децембра са забележених 43,9 mm
падавина превазиђена апсолутна децембарска дневна количина падавина
регистрована 17. децембра 1962. године, а која је износила 38,4 mm.
Број дана са падавинама је у децембру био у интервалу од 9 дана у Крагујевцу до 20
дана на Копаонику. У већем делу Србије забележено је од једног до четири дана са
падавинама више од просечног броја за децембар.
На слици 19 приказана је оцена температуре ваздуха и количине падавина у Србији за
децембар према расподели терцила у односу на референтни период 1981-2010. Може се
уочити да је децембар 2017. године са количином падавина изнад горњег терцила и
температуром ваздуха изнад просечних вредности.
Србија – децембар
референтни период 1981-2010
количина падавина

температура ваздуха

Слика 19. Оцена температуре ваздуха и количине падавина за децембар у Србији према припадајућим
терцилима у односу на референтни период 1981-2010.

Снежни покривач је осмотрен у већем делу Србије, изузев у Неготину. Број дана са
снежним покривачем је био од 1 у Зајечару до 12 у Димитровграду, док је у брдско
планинским крајевима забележено од 20 дана на Црном Врху до 31 дан на Копаонику.
У већем делу земље број дана са снежним покривачем је за 3 до 11 дана мањи од
децембарског просека.
Максимална висина снежног покривача измерена је на Копаонику 10. и 11. децембра и
износила је 46 cm.
Дневне и кумулативне количине падавина у Београду, Димитровграду, Куршумлији и
на Копаонику приказане су на сликама 20, 21, 22 и 23.
Слика 20.

Слика 21.
Слика 22.

Слика 23.
ТРАЈАЊЕ СИЈАЊА СУНЦА (ОСУНЧАВАЊЕ)
Осунчавање је током децембра било у интервалу од 43,1 часова у Врању до 93,1 часова
у Сомбору (Слика 24).
Трајање сијања сунца током децембра је било од 65% на Копаонику до 176% у Сомбору
у односу на нормалу за референтни период 1981-2010. (Слика 25).

Слика 24. Осунчавање у часовима у току Слика 25. Осунчавање у процентима од


децембра 2017. године нормале током децембра 2017. године

Напомена: Климатска анализа метеоролошких елемената урађена је на основу прелиминарних


података са 28 Главних метеоролошких станица

You might also like