Jačina nasuprot snazi

U svakodnevnom govoru često se brkaju pojmovi jačine i snage. Jačina i snaga nisu iste
veličine. Kada govorimo o snazi ili jačini, na šta mi zaista mislimo? Ima mnogo komponenti
jačine i snage, u zavisnoti od toga na šta mislimo.

Ako je neko jak, to može da znači mnogo toga.

Na primer, ko je jači: sportista koji može da uradi mrtvo dizanje sa 300kg ili sportista koji
može da uradi nabačaj sa zemlje sa 150 kg?

Zapravo, ako pitamo ko je jači, prvi pobeđuje. Ali, ako pitamo ko je snažniji, onda moramo da
kažemo da je to onaj drugi. Moramo da shvatimo uzajamni odnos između jačine i snage.

Jačina

Najprostije rečeno jačina je sposobnost proizvodnje sile naspram spoljašnjeg otpora. Obično
govorimo o maksimalnoj jačini koju naše telo može da proizvede. To znači jednom podići
objekat najveće moguće težine kroz ceo radius pokreta. Objekat se kreće polako, iako je
proizvedena sila izuzetno velika. Za jačinu (izvođenje mehaničkog rada) nije bitno vreme
izvršavanja rada.

Jačina se obično meri izvođenjem sledećih pokreta: mrtvo dizanje, čučanj sa dvoručnim
tegom na leđima, ležeći potisak dvoručnog tega sa klupe, stojeći potisak dvoručnog tega iznad
glave. Postoji sport koji je poznat pod imenom "powerlifting" (što bi moglo da se prevede kao
"snažno dizanje", kasnije ćemo videti da to ime uopšte nije odgovarajuće za aktivnosti koje se
odvijaju u okviru tog sporta), koji se sastoji od pokušaja da se podigne najveća moguća težina
kroz ceo radius pokreta izvodeći sledeća tri pokreta; mrtvo dizanje, čučanj i ležeći potisak sa
klupe.

Snaga

Najprostije rečeno snaga je, u fizici, veličina koja opisuje brzinu izvršavanja mehaničkog
rada. Najjednostavnija definicija za snagu, koja je dobro polazište za razumevanje pojma,
jeste uobičajena definicija iz osnovne škole: "Snaga je izvršeni rad u jedinici vremena”.
Međutim, ona nepotpuno opisuje snagu; to je samo broj koji je jednak prosečnom iznosu
snage u toj jedinici vremena. Ko želi preciznije objašnjenje pojma snage, neka se prihvati
knjige iz fizike.

Kao što sam već rekao u svakodnevnoj upotrebi često se brka snaga s jačinom, pa tako može
da se čuje, na primer, kako je neko snažan, ako može velikom silom da deluje na neki objekati
i pritom ga pomeri. Ali, prema definiciji snage u fizici, neko je snažniji od drugog ako jednak
rad izvrši za kraće vreme, ili ako u istom vremenu obavi veći rad (ili oboje: gleda se odnos
rada i vremena).

Ranije sam rekao da za prikazivanje jačine nije bitno vreme, za prikazivanje snage je vrlo
važna brzina rada. Rad izvršen u jednoj sekundi se naziva snaga. Prema tome snagu
(pravilnije je reći prosečnu snagu) izračunavamo tako što rad podelimo sa vremenom u kome
je taj rad izvršen, to jest:
P = W/t (snaga jednako rad podeljen sa vremenom),

pri čemu je W = F • s (rad jednako sila puta rastojanje),

pri čemu je F = m • a (sila jednako masa puta ubrzanje).

Dakle kao što vidimo, da bismo proizveli najveću snagu moramo da podignemo najteži
objekat na najveće rastojanje u najkraćem vremenu.

Na primer, imamo dvojicu sportista koji mogu da podignu 300 kg iz mrtvog dizanja, možemo
da kažemo da su podjednako jaki, međutim, onaj koji brže podigne 300 kg, za njega možemo
da kažemo da je snažniji.

U olimpijskom dizanju tegova možemo da nađemo najsnažnije sportiste na svetu. Oni podižu
težine veće od 200 kg u deliću sekunde.

Dakle, kada govorimo o snazi moramo da se krećemo brzo i silovito. E sad, u jednom
trenutku objekat postaje previše težak i potrebno je previše vremena za njegovo pomeranje, a
sa druge strane, u jednom trenutku više ne možemo da se krećemo brže, tako da moramo da
dodamo spoljašnju silu našim udovima.

Obično se negde oko 30 - 50% od maksimalne jačine nalazi savršena težina sa kojom i dalje
možemo da se krećemo najbrže što je moguće i pri tome proizvedemo najviše snage.

Na kraju, reč dve o mišićnoj izdržljivosti u kontekstu jačine i snage. Videli smo iz prethodno
rečenog da mišići mogu da rade "snažno" i "jako", isto se odnosi i na izdržljivost. Obično,
kada govorimo o mišićnoj izdržljivosti mislimo na izdržljivost jačine mišića (koliko mišići
mogu da izdrže da proizvode maksimalnu silu, to jest, koliko mogu da izdrže da budu jaki).
Dakle, kontrolisano pomeranje težine kroz ceo radijus pokreta određeni broj ponavljanja. Što
se tiče broja ponavljanja, stručni radnici se i dalje ne slažu oko toga da li je najbolji opseg
broja ponavljanja za razvijanje mišićne izdržljivosti između 16 i 20 ponavljanja ili je bolje
izvoditi od 30 - 50 ponavljanja po seriji.