UNIVERZITET

“Union - Nikola Tesla”

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO

BEOGRAD

SEMINARSKI RAD

Predmet:Kvantitativne metode
Tema:“Degeneracija transportnog problema„

Mentor: Student:
Prof.dr. Milun Kokanović Armin Kurtović
Br.indexa:I0643/13

0
 Beograd, 2015.godina

SADRŽAJ:

UVOD..............................................................................................................................................1

DEGENERACIJA TRANSPORTNOG PROBLEMA.......................................................................2

ZAKLJUČAK...................................................................................................................................9

LITERATURA................................................................................................................................10

1
 1. Uvod

Operaciona istraživanja predstavljaju skup modela, kvantitativnih metoda i algoritama,

pomoću kojih se određuje najpovoljnije rešenje složenih problema iz mnogih oblasti
ljudskog delovanja.Linearno programiranje, koje obuhvata i rešava veliki broj različitih
problema, među koje spadaju iekonomski problem je važna oblast operacionih istraživanja.
Problemi transporta predstavljaju specijalan slučaj problema linearnog programiranja i
imaju poseban značaj u okviru linearnog programiranja.

Problem transporta podrazumeva raspoređivanje određene količine sredstava (proizvoda,

robe i sl.) iz određenog broja izvora (snabdevača, proizvođača) do određenog broja
odredišta (korisnika, potrošača) uzimajući u obzir troškove transporta na pojedinim
relacijama s ciljem dobijanja takvog rešenja koje obezbeđuje minimalne ukupne troškove.
S obzirom na činjenicu da transportni problem spada u probleme linearnog programiranja,
on se može rešiti pomoću simpleks metode, ali to nije racionalno zbog velikog broja
ograničenjai promenljivih. Iz tog razloga su razvijene različite metode koje omogućavaju
određivanje polaznog dopustivog bazičnog rešenja, kaoi pronalaženje optimalnog rešenja
transportnog problema.

Za pronalaženje početnog dopustivog bazičnog rešenja koriste se razne metode kao što
su:metoda severezapadnog ugla, metoda najmanjeg elemenata u matrici cena transporta,
metoda minimuma vrste i kolone, Vogelova aproksimativna metoda, Vogel-Korda metoda I
dr.Određivanje optimalnog rešenja vrši se metodom skakanja s kamena na kamen,metodom
potencijala ili Z-P metodom.Nakon određivanja optimalnog rešenja, analizom osetljivosti
se može ispitati do koje granice se mogu promeniti ulazni parametri transportnog problema
a da to ne utiče na strukturu dobijenog optimalnog rešenja. Promene se mogu vršiti na
koeficijentima u funkciji cilja, kao i na ponudi i potražnji. Dakle, analiza osetljivosti
omogućava da se precizno ustanovi kako promene ulaznih podataka utiču na optimalno
rešenje.Transportni problemi koji se javljaju u praksi su problemi velikih dimenzija.
Mnogobrojni programski paketi omogućavaju brzo i efikasno rešavanje takvih
problema.Pomoću njih se veoma brzo može dobiti optimalno rešenje problema i izvršiti
analiza osetljivosti koja ima veliki praktični značaj.

U ovom radu je objašnjen pojam degeneracije transportnog problema i načini njegovog

rešavanja

2
DEGENERACIJA TRANSPORTNOG PROBLEMA

Degeneracija se relativno često javlja u transportnom problemu i nastaje kada u transportnom

zadatku postoje parcijalne sume ai
i u ishodištima koje su jednake parcijalnim sumama 
j
bj

u odredištima.

Pod degeneracijom transportnog problema naziva se pojava da dobijeno bazno rešenje ima
manje od n+m-1 pozitivnih komponenata.
Situacija se javlja kada usled jednakosti parcijalnih suma u ishodištu i odredištu istovremeno
bude podmireno i ishodište i odredište. Degeneracija svojim karakterom nastanka otežava
primenu postupka traženja optimalnog rešenja. Da bi se u zadatku prevazišao problem
degeneracije uvodi se modifikacija realnih podataka ishodišta I odredišta, sto sprecava
jednakost bilo kojih parcijalnih suma, a time i pojavu degeneracije  7, str.187 .

Modifikacija podrazumeva uvođenje parametra  sledece zavisnosti:

ai  ai   ; i  i  1,2,..., m;
b j j  1,2,..., n  1;
b j ={ }
b j  m , j  n
Veličinu  treba izabrati tako da se postigne: 1. sprečavanje izjednačavanja parcijalnih suma
ai ; b j ; 2. nesmetano zanemarivanje  u optimalnom rešenju. Vrednost   0 se dodeljuje
onolikom broju promenljivih xij koliko je potrebno da se dobije tačno n  m  1 pozitivnih
promenljivih xij . Za  se bira veoma mala vrednost tako da se parametar  moze zanemariti u
optimalnom rešenju.

Primer 3.5-1:
Zadatak: Problem otpreme rezervnih delova za poljoprivrednu mehanizaciju od tri skladišta
proizvodjača po količinama S 1 =25, S 2 =20, S 3 =50 do četiri poljoprivredna kombinata –
Potrošača po kolicinama P 1 =10, P 2 =20, P 3 =30, P 4 =35 zadat je transportnim zadatkom, a

cene transporta definisane su u tabeli T C . Potrebno je otkloniti degeneraciju modifikacijom

3
u transportnom problemu i naći optimalno rešenje plana transporta koje se odnosi na
minimizaciju troškova transporta.

TC :

i Odredište Potrošač
j

P1 , b1 P 2 ,b 2 P 3 ,b 3 P 4 ,b 4 a i

Ishodište
S 1 ,a 1 10 5 6 7
Skladište 25 25

S 2 ,a 2 8 2 7 6
20 20

S 3 ,a 3 9 3 4 8
10 30 10 50

b j
10 20 30 35 95

Kako postoji jednakost parcialnih suma a 2  b2  20, i

a1  a 2  25  20  45  b1  b4  10  35  45, procenjujemo da ce bazno resenje biti degenerisano.

Rešenje: Zadatak se rešava određivanjem dopustivog baznog pocetnog resenja.

Vogelovom aproksimativnom metodom, bez modifikacije količina,odnosno bez uvođenja
parametra  .

Rezultat proračuna je dat u tabeli T C . Analizom dobijenog rešenja uočava se

degeneracija u transportnom zadatku jer vektor rešenja ima pet pozitivnih komponenata xij
umesto potrebnih n  m  1  6 .

4
 U cilju otklanjanja degeneracije modifikovane su količine ai ; b i nastavljen
postupak određivanja početnog baznog dopustivog rešenja Vogelovom aproksimativnom
metodom, sto je prikazano u tabeli Tt1.

Tt 1.

i Odredište Potrošač Razlika

vrste
j

P1 , b P2 , b P3, b P4 , b a i

1 2 3 4

10 5 6 7 6-5=1;
Ishodište S1 , a1 6-5=1;
25+  25+  10-7=3.

Skladište 8 2 7 6 6-2=4;
S2 ,a2 7-6=1;
20  20+  8-6=2;
8-6=2.
9 3 4 8 4-3=1;
8-4=4;
S3,a3 10 30 10+  50+  9-8=1;
9-8=1.

b j 10 20 30 35+3  120

9-8=1; 3-2=1; 6-4=2; 7-6=1;

Razlika 10-9=1; 6-4=2; 8-7=1;
kolone 10-9=1; 8-7=1;
10-9=1;

5
 Rešenje transportnog plana dato je u tabeli Tt1. praktično je vredno koliko i rešenje
dato u tabeli T C kada se zanemare veličine  , međutim, prednost je u tome sto rešenje nije
degenerisano i moguća je optimizacija plana transporta.

U nastavku rada na zadatku primenim metode potencijala određuje se optimalno

rešenje transportnog problema. U trazenju optimalnog rešenja, na osnovu pozitivnih
promenljivih iz date tabele i prethodnih matematičkih jednakosti dobija se sistem potencijala,
jednačina:
x14 >0; r1 + k 4 =7;
x22 >0; r2 + k 2 =2;
x24 >0; r2 + k 4 =6;
x31 >0; r1 + k3 =9;
x33 >0; r3 + k3 =4;
x34 >0; r3 + k 4 =8;

Sistem ima šest jednačina a sedam nepoznatih. U datom zadatku je broj nepoznatih
dualnih promenljivih m  n za jedan veći od broja jednačina m  n  1 , te se u odnosu na
napred dat stav polazi od definicije da je r1 =0. Vrednosti ostalih promenljivih, rešenje sistema
potencijala iznosi:
r2 = -1, r3 =1, k1 =8, k 2 =3, k3 =3, k 4 =7;

Polazeći od promenljivih xij =o, na osnovu prethodnih relacija, računaju se jednačine

promene troškova, promenljive d ij :
x11 =0; d11 = c11 -( r1 + k1 )= 10-(0+8)=2;
x12 =0; d12 = c12 -( r1 + k 2 )= 5-(0+3)=2;
x13 =0; d13 = c13 -( r1 + k3 )= 6-(0+3)=3;
x21 =0; d 21 = c21 -( r2 + k1 )= 8-(-1+8)=1;
x23 =0; d 23 = c23 -( r2 + k3 )= 7-(-1+3)=5;
x32 =0; d 32 = c32 -( r3 + k 2 )= 3-(1+3)=-1;

Kada se u tabelu TT 1 unesu izračunate vrednosti promenljivih ri po redovima i k j po

kolonama, u poseban red odnosno vrstu, kao i promenljive d ij u donjem levom uglu polja xij ,
dobija se tabela TT 2 .

6
 TT 2 .

i
j Odredište Potrošac

P1 , b P2 , b P3, b P4 , b a i
ri

1 2 3 4

10 5 6 7
S1 , a1 25+  25+  0
Ishodište 2 2 3
8 (-) 2 7 (+)  6
S2 ,a2  20  20+  -1
Skladište 1 5
9 (+) 3 4 (-) 8
S3,a3 30 10+  50+  1
10 1  

b j 10 20 30 35+4  120

kj 8 3 3 7

Proverom u odnosu na kriterijum optimalnosti, uočavamo da dobijeno bazno rešenje ,

dato u tabeli TT 2 , nije optimalno jer postoji jedinična promena troškova d ij 0.

Prema kriterijumu za ulazak promenljive u bazu u naredno rešenje ulazi promenljiva x32
jer je d 32 = min( d ij ; d ij  0 )=-1. U tabeli se vrse promene u angažovanju polja i promene
vrednosti u angažovanim poljima formiranjem poligona koji se u svojim temenima oznacava sa
(+) ili (-). Polje ij sa promenljivom x32 koja ulazi u bazu oznacava se sa (+), dok se ostala
temena poligona, naizmenično označavaju sa (+) ili (-). U tabeli TT 2 promenljiva x32 dobija
vrednost 10+  .

7
 Nakon izvođenja naznačenih promena u transportnom planu, dobija se novo bazno rešenje
transportnog problema, koje je poboljšano u odnosu na prethodno i dato u tabeli TT 3 . Za novo
bazno rešenje računaju se vrednosti potencijala za xij  0 i vrednosti jedinične promene
troškova d ij za xij  0. Izračunate vrednosti su unete u tabelu TT 3 .

TT 3

i
j Odredište Potrošač

P1 , b P2 , b P3, b P4 , b a i
ri

1 2 3 4

10 5 6 7
S1 , a1 25+  25+  0
Ishodište 1 2 2
8 (-) 2 7 (+)  6
S2 ,a2  10- 10  2 20+  -1
Skladište 0  2
9 (+) 3 4 8
S3,a3 10+  30 50+  1
10  1

b j 10 20 30 35+  120

kj 9 3 4 7

Proverom u odnosu na kriterijum optimalnosti, uočavamo da je dobijeno bazno

rešenje dato u tabeli TT 3 , optimalno jer ne postoji jedinična promena troškova d ij  0.
Optimalno rešenje plana transporta čine bazne promenljive
x14  25   ; x22  10   ; x24  10  2 ; x31  10; x32  10   ; x33  30;

dok je otpimalna vrednost funkcije cilja data relacijom:

(min)z 0 = c14 * x14  c22 * x22  c24 * x24  c31 * x31  c32 * x32  c33 * x33.;
Odnosno:
8
 (min)z 0 =7*(25+  )+2*(10-  )+6*(10+2*  )+9*10+3*(10+  )+4*30=495.
n.j. uz zanemarivanje  kao male veličine.

Zaključak:

Operaciona istraživanja predstavljaju skup modela, kvantitativnih metoda i algoritama, pomoću

kojih se određuje najpovoljnije rešenje složenih problema iz mnogih oblasti ljudskog
delovanja.Linearno programiranje, koje obuhvata i rešava veliki broj različitih problema, među
koje spadaju iekonomski problem je važna oblast operacionih istraživanja. Problemi transporta
predstavljaju specijalan slučaj problema linearnog programiranja i imaju poseban značaj u okviru
linearnog programiranja.

9
Problem transporta podrazumeva raspoređivanje određene količine sredstava (proizvoda, robe i
sl.) iz određenog broja izvora (snabdevača, proizvođača) do određenog broja odredišta
(korisnika, potrošača) uzimajući u obzir troškove transporta na pojedinim relacijama s ciljem
dobijanja takvog rešenja koje obezbeđuje minimalne ukupne troškove. S obzirom na činjenicu da
transportni problem spada u probleme linearnog programiranja, on se može rešiti pomoću
simpleks metode, ali to nije racionalno zbog velikog broja ograničenjai promenljivih. Iz tog
razloga su razvijene različite metode koje omogućavaju određivanje polaznog dopustivog
bazičnog rešenja, kaoi pronalaženje optimalnog rešenja transportnog problema.
Za pronalaženje početnog dopustivog bazičnog rešenja koriste se razne metode kao što
su:metoda severezapadnog ugla, metoda najmanjeg elemenata u matrici cena transporta, metoda
minimuma vrste i kolone, Vogelova aproksimativna metoda, Vogel-Korda metoda I
dr.Određivanje optimalnog rešenja vrši se metodom skakanja s kamena na kamen,metodom
potencijala ili Z-P metodom.Nakon određivanja optimalnog rešenja, analizom osetljivosti se
može ispitati do koje granice se mogu promeniti ulazni parametri transportnog problema a da to
ne utiče na strukturu dobijenog optimalnog rešenja. Promene se mogu vršiti na koeficijentima u
funkciji cilja, kao i na ponudi i potražnji. Dakle, analiza osetljivosti omogućava da se precizno
ustanovi kako promene ulaznih podataka utiču na optimalno rešenje.Transportni problemi koji se
javljaju u praksi su problemi velikih dimenzija. Mnogobrojni programski paketi omogućavaju
brzo i efikasno rešavanje takvih problema.Pomoću njih se veoma brzo može dobiti optimalno
rešenje problema i izvršiti analiza osetljivosti koja ima veliki praktični značaj.

Literatura:

 Operaciona istraživanja, Prof. dr Bogdan M. Popara, Beograd, 2009 godina

 Operaciona istraživanja, K. Surla, Z. Lozanov, Novi Sad, 2002 godina

10
 Operaciona istraživanja, S. Krčevinac, I drugi, Beograd, 2004 godina

 Operations and Research Models and Method, P. Jensena, J. Bard, Wilez & Sons,
Inc., 2008 godina

 Zbirka zadataka iz oblasti opreracionih istraživanja, S. Borović, M. MIlićević,

Beograd, 2004 godina

11