Predlog strategije razvoja sporta

Srbije 2009-2013
• Tri osnovna pravca
– Sport dece i omladine
– Razvoj infrastrukture
DUGOROČNI SPORTSKI
– Vrhunski sport
RAZVOJ - po drugi put medju nama

Doc. dr Marko Stojanović

Prof.dr Sergej Ostojić
Centar za zdravlje, vežbanje i sportske nauke, Beograd
Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja,
Novi Sad

Sa posebnim naglaskom na sport

Nekoliko velikih imena
mladih
• Što ponovo u žižu interesovanja stavlja trenažni • Vladimir Zaciorski
proces mlađih kategorija sportista – 26 godina glavni
• Koji je do kraja 80-ih godina bio najviše pod konsultant olimpijskog
komiteta SSSR za
uticajem teorijskih postavki treninga sa teritorije pitanja kondicioniranja
bivšeg Sovjetskog Saveza sportista
• Verhošanski
– Kreator pliometrijskog
treninga
• T. Bompa
– Periodizacija

Predstavili koncept dugoročnog

Tri longitudinalna istraživanja:
razvoja
• Široka baza važan preduslov postizanja
vrhunskog sportskog rezultata
>24

22
Vrhunsko
20 izvođenje
18

16
Specijalizovani
trening
14

10
Višestrani razvoj
Dob 6

1
 Hare (Harre), 1982- Istočna Nemačka
Hare (Harre), 1982- Istočna Nemačka

• longitudinalna studija (Harre, 1982) trajala Rana specijalizacija Višestrani program

14 godina, u kojoj je velika grupa dece
uzrasta 9-12 godina bila podeljena u dve
grupe.
– Prva grupa je bila u programu rane
specijalizacije, a druga je radila po opštem
programu.
– Pokazalo se da čvrsti temelji vode do
sportskog uspeha
Brzo povećanje sposobnosti
Najbolje sposobnosti se dostižu
već u 15-16 godini zato što je
izazvana brza adaptacija
Sa 18 godina mnogi sportisti
“sagore” i prekidaju sa sportom
Prolongirane povrede zbog
forsirane adaptacije
Nepostojane sposobnosti za
takmičenja
Sporiji razvoj sposobnosti
Najbolje sposobnosti se postižu u
18 godini i kasnije kada je
dostignuta fiziološka i psihološka
zrelost
Dugačak sportski staž
Malo povreda
Postojane sposobnosti za
takmičenja

Karlson ( Carlson) 1988 – teniseri ,

Nagorni ( 1978)- Sovjetski savez
Švedska
• Većina vrhunskih sportista je • 8 od 10 igrača imalo ne
imala opšti razvoj
više od 3 treninga
• Početak treninga sa oko 7-
8g.,ali u prvih nekoliko godina nedeljno u periodu
učešće u više sportova detinjstva i učestvovalo u
• Specijalizovani program drugim sportovima
počinje oko 15-17 godine i
nakon 5-8 godina dostiže se • Specijalizacija posle 13-
max. 15 godine
• Ranija specijalizacija-raniji
rezultati, ali na nižem nivou
• Jedan od igrača trenirao
(juniorski prvaci-seniorski čak 3 puta nedeljno po 45
ni finalisti) minuta sve do
• Većina vrhunskih seniora nisu profesionalnog nivoa
bili juniorski prvaci

Sredinom 80-ih Efekti ovakvog pristupa

• Postepeno napuštanje modela
• Raspad socijalističkog sistema
fizičke kulture ( SOFKA...)
• Ali i uticaj tendencije sa zapada
– rana specijalizacija • Višestruk porast Overuse sindroma mladih
• sve raniji početak bavljenja • Veliki porast broja osvojenih medalja u kadetskom i
juniorskom uzrastu
sportom! • Smanjen broj medalja u seniorskoj konkurenciji!
• Smanjen broj seniorskih sportista vrhunskog kvaliteta!

2
Dugoročni
sportski razvoj FAZE LTAD- generički model
(LTAD)
• Faza 1: Action Kids (0–5
god)
Cilj: učenje osnovnih pokreta i
njihovo povezivanje u igru .
Razvojni put u sportu • Ovo je period kada treba
početi sa primenom
najrazličitijih sadržaja ,
naročito onih izazovnih kao što
su gimnastičke vežbe, plivanje,
koordinacija u ritmu ( muzika) .
Fokusirati se na
“nestrukturisane” pokrete kroz
O- ACTION kids igru!!!
• Fizička aktivnost od najranijeg
detinjstva!
• Primer: Badminton u Danskoj

Faza 2: FUNdamental (6–9 god)- Faza 3: Learning to Train (9–

fundamentalna faza 12 god)
Cilj : Naučiti sve prirodne oblike kretanja • CILJ: Učenje osnovnih
u cilju kasnijeg razvoja motoričkih tehnika sportova, uključujući
veština (tehnike) i glavni sport.
Prirodni oblici kretanja pre bilo kakve specifične • Naučene veštine u
tehnike. prethodnom periodu staviti u
Razvoj kroz zabavu i igru značajno utiče na kasnije kontekst sporta.
sportsko postignuće.
Poželjno je učestvovanje u više sportova. Ovakav • Jedan od ključnih perioda za
pristup proizvodi sportiste koji su trenabilniji u razvoj motornog razvoja.
dugoročnom razvoju ( prozor za adaptaciju ostaje • Usvajanje generalnih,
otvoren).
Abeceda atleticizma – AGILNOST, RAVNOTEŽA,
osnovnih motornih veština
KOORDINACIJA I BRZINA) sportova ( tehnike)
U ovom periodu se uče osnove za kasniji razvoj sport- • Takmičenja treba da budu deo
specifičnih motoričkih veština, ravnoteža, kontrola trenažnog procesa, ali pre
različitih objekata, pomeranje tela u prostoru. svega iz motivacionih razloga!
Presudan faktor- stručni rad trenera prilikom
obuke osnovnih motornih veština!.
Deca koja kasnije napuste liniju vrhunskog sporta
su dobro pripremljena za učestvovanje u
velikom broju rekreativnih aktivnosti !!!

Faza 4: Training to Train (12– Faza 5: Training to Compete

16 god) (16–18 god)
• CILJ : razvoj fizičkih kvaliteta , • CILJ: dalji razvoj fizičke
pripreme uz usavršavanje
kanalisanje sportiste ka jednoj specifične motorike i zahteva
sportskoj disciplini. sporta.
• Period naglog rasta i razvoja-
aerobni kapacitet, porast • Razvoj svih elemenata fizičke
pripreme u povećanom obimu ali
volumena treninga ne najefikasnijim sredstvima
• Treniranje “mašine”- energetskih • Takmičenja i dalje treba pre
svega da budu pozitivno iskustvo,
sistema organizma. sa identifikacijom slabih strana i
• Postaviti početne zahteve njihovim korigovanjem u
trenažnom procesu!
vezane za takmičarski • Ciljeve definisati preko ostvarenih
nastup (ne rezultat ) pomaka u te/ta pripremi, ne po
rezultatu!

3
 Faza 6: Training to Win (18+
godina) LTAD- ključni
LTAD-
• Cilj: maksimizacija fizičke
pripreme i sport-specifićnih
argument
te/ta veština!
• Do ovog perioda napravljena Fundamentalne, osnovne faze treninga su
je baza svih karakteristika
koju je sad potrebno često zanemarene od strane roditelja i
pretočiti u sportski rezultat
• Takmičenje postaje prioritet i
trenera, koji se fokusiraju na pobedu pre
količina takmičenja se nego na sticanje osnovnih veština i fizičke
povećava.
• Usavršavanje taktičkih pripremljenosti!
sposobnosti na jakim
takmičenjima!
• Poštovanje LTAD principa
obezbeđuje dobar rezultat u Balyi 2001
svim periodima razvoja!

Win -Win situacija Škola ili Sport

Sport • “Upiši vanredno ako želiš da se posvetiš
Fizička
Postignuće aktivnost sportu i živiš od njega”
tokom života • Koliko ima dobrih “ radnih mesta” u
sportu?
• “ Svaka Štefi Graf ima nekoliko desetina
hiljada svojih Trejsi Ostin”
Motorička
pismenost

Primer Iz USA LTAD- Važno

• Posle završene srednje škole- upiše koledž i • LTAD nije elitistički model
dobije “ scholarship” jer je dobar košarkaš • Predstavlja bazu ujedno i
• Skoro nikad FULL za dugoročno aktivan
način života kao i za
• Država deli godišnje 24000 košarkaških dostizanje maksimalnog
takmičarskog postignuća!
stipendija, 12 po svakoj ekipi prve divizije i 10
• Osnovna ideja- sačuvati
druge! što veći broj dece što
• Kako se gubi stipendija? duže u sportu
• Ne znamo kada će se
• Ako si loš djak!!!! talenat pokazati!
• Ne ako ne igraš u postavi!!!

4
 Osnovni problemi u mlađim
kategorijama-1
• Izazov brzog rezultata
• Biološka i hronološka starost
• Biranje akceleranata u selekciju (C. Zvezda 1993)
• Koliko su stari 14-godišnjaci?

• Zašto je to tako???

„biološko sazrevanje odlikuje se

• određivanje biološke
individualnim trendom razvoja i ne starosti
– Stadijum razvijenosti polnih
slavi rođendane“. organa.
– Rendgenskog određivanja
starosti kostiju
– Drugih pokazatelja biološke
starosti (hormonskog statusa)
• Poptrebno je naglasiti da od
sve tri procedure samo
procena starosti kostiju
može dovoljno dobro da
razlikuje biološku starost
ispitanika.

Osnovni problemi u mlađim

kategorijama-2
• Utvrđeno je da deca koja NYC 2006 - U14 and U15 - observed proportions by month of birth
se odlikuju istim nivoom – Uticaj datuma rođenja 20
biološke zrelosti mogu biti (RAE) – AIS 18 17.38

stari između 11,7 i 14,9 – RAE je najizraženiji u 14 16

godina. i 15 godina i sa
14
13.68

12 11.40
• Dete od 11,7 godina u uzrastom opada!
10.54
P e rc e n t

10
stvari se odlikuje nivoom – Procenjeni gubitak 8
7.98 8.26
7.12

fizičkih kvaliteta koje talentovane dece iznosi 6

5.98 5.70
5.13
3.99
možda poseduje neki 42% u ovim godištima
4 2.85

petnaestogodišnjak!! 2

0
• Da li je ono talentovano?
N ovember

D ecember
S e p te m b e r

O c to b e r
M arch

June
January

February

M ay

J u ly
A p r il

August

– Problem se tu ne
završava...

5
 Posledica
• Značajan broj dece napusti aktivno
bavljenje sportom jer su MLAĐI a ne zbog
netalentovanosti ili manjka fizičkih
predispozicija!
Šta uraditi??
• Napraviti kategorizaciju prema biološkoj
starosti!
• Napraviti “rotirajuću” kategorizaciju
(januar-januar avgust,avgust)
• Takmičenja tek od 14-15 godine
– Fudbal Italija (turniri)
– Plivanje Španija (30km)
• Ingerencije Saveza- šta treneri mogu da
urade?

Važne napomene.. Primer iz košarke...

• „trenirati mlađe kategorije znači mnogo • Preporuka FIBE vezano
više od proste pobede na utakmici“ za rad sa mlađim
kategorijama (ciljevi)
• “dobar rezultat u mlađim kategorijama je • mini basket
veoma često posledica lošeg rada” – Utakmica- motivaciono
sredstvo
• “ Utakmica u mlađim kategorijama je pre
– Svi igrači igraju
svega trening za proveru napretka u – Utakmica služi kao
pojedinim elementima” sredstvo nagrade za
uloženi trud, redovnost ,
• Deca nisu mali ljudi i imaju pravo da se disciplinu...
zabave dok treniraju” – Ili dobre ocene u školi

• Uzrast od 13-14 • Uzrast 15-18 godina

godina – Rezultati utakmice mogu da
– Utakmica- deo obuke budu važni
igrača – Dve vrste utakmica
– Treba postaviti ciljeve • Glavni cilj pobeda ( 25% za
( pre svega ciljeve igrale do 16 i 40% za igrače do
učinka- razvoj 18 godina)
tehničkih sposobnosti) • Glavni cilj proveriti rad obavljen
– Provera ispunjenosti tokom treninga
cilja u toku utakmice i • Ako je cilj pobeda- do dva
na osnovu toga treninga posvetiti pripremi
planiranje sledeće
nedelje treninga igrača za utakmicu

6
 Seniori vs Mladi
• U principu, postoji jedna suštinska razlika koja
direktno utiče na ceo trenažni proces...
• Seniori usavršavaju najjače elemente igre...
• Mladi ispravljaju najslabije!!!
Funkcionalne sposobnosti dece
• (snaga,eksplozivna snaga, akceleracija)
• Rezerve ATP i KP u mišiću su iste kod dece
kao kod odraslih (Zuncanato et all,1993)
– Funkcionalno,sposobnost za izvođenje
maksimalnih opterećenja u trajanju do 10 sekundi
praktično ista kao i kod odraslih
– Ipak, treba voditi računa o opterećenju na
lokomotorni aparat ( veća predispozicija za povrede
kostiju i zglobova) naročito u periodu naglog rasta
(PHV)
Kako trenirati...
• Ekplozivnu snagu
• Pliometrija predstavlja siguran,
efikasan i zabavan način poboljšanja
kondicione pripremljenosti dece ako
se poštuju uzrasne karakteristike
(ACSM, 2001)
• Skakanje predstavlja prirodan oblik
kretanja u detinjstvu!!!
• Koristiti vežbe niskog intenziteta
( poskoci, “negativna pliometrija”)
• Doza : 1-2 vežbe, 1-2 serije sa 10
ponavljanja, 2 puta nedeljno
Kako trenirati mlađe kategorije?
Deca nisu “mali odrasli ljudi”.
(Bompa T.)
Što znači....?????
Kako trenirati...
• Snagu
• Trening snage može početi sa 6
godina(Hariss, 2000)!
• acsm (2009)- od 6!
• Utvrđeni su pozitivni efekti nakon 8 nedelja
1 trening nedeljno, bolji efekti sa 2
treninga (Faigenbaum, 2002)
• Male težine, pokreti male brzine izvođenja,
sa srednjim opterećenjem (12-15
ponavljanja)
• Velike mišićne grupe, pre svega
stabilizatore trupa
• Do kraja puberteta bez bodi-bilding
metoda i podizanja maksimalnih težina
(CSMF, 2008).
• ( brzinska izdržljivost)
• Smanjen glikolitički kapacitet u odnosu na starije
– dečaci 11 i 13 godina- 50% neaktivniji ključni enzim
glikolize (Eriksson et all, 1973); raste sa uzrastom
– Direktno povezana sa koncentracijom testosterona u
organizmu- koja se naglo povećava sa ulaskom u
pubertet ( PHV- peak height velocity)
• Tad je poželjno uključiti u trening i sredstva za razvoj ove
sposobnosti
• Napomena: koliki je njen značaj ?
– Posledično , manja kiselost organizma nakon
anaerobnih opterećenja- brži oporavak
7
 Oporavak od anaerobnih
opterećenja
• Značajna razlika dece u odnosu na
odrasle
• Tokom pojedinačne aktivnosti visokog
intenziteta ostvaruju manji pad ostvarene
snage ( Habestreit et all,1993 ; Beneke et
all, 2005)
• Ali i u ponavljajućem režimu rada ( Ratell,
2004)
• Značajno brži oporavak
Posledica
• Deca su u stanju da
anaerobne sposobnosti
treniraju u istom režimu rada
i oporavka kao i odrasli
• Pri tome, zahvaljujući bržem
oporavku, u stanju su da u
jednoj seriji urade veći broj
ponavljanja od odraslih.
• Takođe, pauza između serija
može da bude kraća i time
se održi “pobuđenost CNS-
a”- jedan od ključnih faktora
efikasnosti “ anaerobnih”
treninga

Preporuka za trening Važno...

• Brzinsku izdržljivost u klasičnom smislu
praktično ne treba ni trenirati do ulaska u
pubertet ( PHV)
– devojčice oko 12 god
– Dečaci oko 14 god
• Posle ovog perioda- strogo kontrolisati!!!
• S obzirom da je intenzitet nemoguće varirati
( preko 90% max i 15 sekundi trajanja),pre
svega je potrebno voditi računa o ukupnom
obimu!
• Trening brzinske izdržljivosti
predstavlja najpolivalentniji
metod treninga
• Utiče na sve sposobnosti
( brzina, eksplozivna snaga,
anaerobni kapaciteti , aerobni
kapaciteti)
• Ostvaruje brze i velike efekte
na porast kondicione
pripremljenosti košarkaša
svih uzrasta!
• Veoma energetsko-
lokomotorno zahtevan!!!

Koliko trenirati? Jens Bangsbo

• Omiljeni metod • Trening brzinske izdržljivosti
je važan u kolektivnim
treninga ne malog sportovima , naročito na
broja trenera- naročito vrhunskom nivou, ali se i u
mlađih kategorija tom slučaju preporučuje
samo vrhunski treniranim
• Daje sliku “ ozbiljnosti sportistima i ne više od
u radu” jednom nedeljno
• Roditelji “ Odličan je
trener, deca puzeći • Pomoćni trener F.K
“Juventus” i vodeći naučnik
izlaze sa treninga” iz oblasti kondicioniranja (u
fudbalu)!

8

Dalje...
• Aerobne sposobnosti
– Poseduju manje rezerve glikogena od odraslih
(Boisseau & Delamarche, 2000)
– Ali na istom relativnom intenzitetu troše više masti!
(Delamarche et all., 1992)
– Maksimalna potrošnja kiseonika na istom nivou kao i
kod odraslih.
– Anaerobni prag na većem procentu od max.
intenziteta nego kod odraslih
– Dakle,deca su funkcionalno dobro prilagođena na
dugotrajan rad srednjeg intenziteta
• Ali je potrebno voditi računa o psihološkim aspektima ( više
raznovrsnih vežbi u istom režimu rada, naročito na
treninzima tehnike)
Efekti treninga na aerobnu
sposobnost
• Mladi treba da treniraju na relativno
većem intenzitetu od odraslih u cilju
razvoja maksimalne potrošnje kiseonika
– Intervalni metod ( najbolje koristeći
košarkaške vežbe), intenzitet preko 85% od
max, sa skraćenim pauzama!
• Npr.- 5*3 min sa 1,5 min pauze
– Zbog manjih rezervi glikogena u jetri i
mišićima, obim treba da bude manji nego kod
odraslih ( oko 60-70% )
• Nekada “zabranjivani” oblici treninga , kao
pliometrija i rad sa tegovima, mogu se
potpuno bezbedno koristiti uvažavajući
iznete preporuke!
• Trening za razvoj aerobne sposobnosti
mora se odlikovati relativno većim
opterećenjem nego kod seniora!
Efekti treninga na aerobnu
sposobnost
• Stari koncept- deca poseduju značajno manju
sposobnost razvoja aerobne sposobnosti ( izdržljivosti-
Vo2max) od odraslih
• Posledica: nema potrebe raditi u submaksimalnim
zonama optrećenja u cilju razvoja aerobne sposobnosti!
• Kontinuiranim treninzima srednjeg intenziteta pripremiti
mišić za intervalni trening u pubertetu i kasnije!
• Novija istraživanja- problem je u intenzitetu treninga
(Rowland 2000)
• Istraživanja su koristila zone optrećenja dobijene na
uzorku odraslih!
• Deca su trenirala preslabo da bi se razvila aerobna
sposobnost!
Zaključak
• Mladi redovnim i dobro kontrolisanim treningom
mogu značajno da unaprede funkcionalne
sposobnosti već od najranijeg detinjstva.
• Posebnu pažnju treba posvetiti razvoju
anaerobne snage (ekplozivna snaga,
akceleracija, snaga) kao i razvoju aerobne
sposobnosti!
• Brzinsku izdržljivost iz trenažnog procesa
pretpubertetskog uzrasta treba izgleda potpuno
izbaciti a u pubertetskom periodu je strogo
kontrolisati!
Oporavak
• Mladi ostvaruju bolji oporavak kako unutar
jedne serije tako i između serija u svim
funkcionalnim sposobnostima!
• Posledično, trening mlađih kategorija, sa
funkcionalnog aspekta, treba da se odlikuje
povećanim periodom aktivnosti u okviru
glavnog dela treninga!
9
 I na kraju
• Sve prethodno rečeno važi uz aksiom da je cilj
trenažnog procesa stvaranje vrhunskih
fudbalera?
• Da li to zaista treba da bude osnovni cilj?

“Oni koji nikada ne menjaju mišljenje,

više vole sebe nego istinu ”

DUGOROČNI SPORTSKI
RAZVOJ - po drugi put medju nama

Doc. dr Marko Stojanović

Prof.dr Sergej Ostojić
Centar za zdravlje, vežbanje i sportske nauke, Beograd
Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja,
Novi Sad

10