Momir Kulić, dipl. ing. el.

MERNI TRANSFORMATORI
PRIRUČNIK ZA KORISNIKE
 SADRŽAJ

1. UVOD

2. STRUJNI TRANSFORMATORI
2.1 Klasa tačnosti strujnih transformatora
2.2 Nazivna snaga strujnih transformatora
2.3 Faktor sigurnosti
2.4 Granični faktor tačnosti
2.5 Strujni transformator sa otvorenim
sekundarnim namotajem
2.6 Nove konstrukcije strujnih transformatora

3. NAPONSKI TRANSFORMATORI
3.1 Klasa tačnosti naponskih transformatora
3.2 Nazivna snaga naponskih transformatora
3.3 Nazivni faktor napona

4. LITERATURA

5. PRILOG
 UVOD

Inicijativa za pisanje ovog priručnika potekla je od predstavnika Beogradske

Elektrodistribucije.
Priručnik je namenjen svima onima koji se na bilo koji način, u svom radu, susreću
sa mernim transformatorima, a posebno onima koji direktno učestvuju u izboru ove
vrste transformatora. Cilj mu je da korisnike mernih transformatora podseti na
osnovne karakteristike ovih transformatora i pomogne im pri njihovom izboru i
eksploataciji.
Ovde su dati i neki podaci vezani za konstrukciju, a sa ciljem da se stvori jedna
potpunija slika o mernim transformatorima, dok je posebna pažnja, uglavnom kod
strujnih transformatora, posvećena onim njihovim karakteristikama čije izmene
tokom eksploatacije direktno utiču na ispravno funkcionisanje tih transformatora.

STRUJNI TRANSFORMATORI

Osnovni podaci koji definišu jedan strujni transformator i koje treba navesti pri
njegovom naručivanju su:

- Nazivni napon;
- Nazivna frekvencija;
- Nazivna primarna struja;
- Nazivna sekundarna struja;
- Klasa tačnosti;
- Nazivna snaga;
- Faktor sigurnosti (granični faktor tačnosti);
- Nazivna kratkotrajna termička struja;
- Nazivna dinamička struja.

Nazivni napon strujnog transformatora je određen naponom mreže na koju se

transformator priključuje.

Nazivna frekvencija je takođe definisana frekvencijom mreže i u koliko nije

drugačije naglašeno iznosi 50 Hz.

Nazivnu primarnu struju strujnog transformatora diktira struja u postrojenju,

odnosno mreži gde se priključuje transformator, a nazivna sekundarna struja je
uglavnom 5A ili 1A.

Nazivna kratkotrajna termička i nazivna dinamička struja su definisane

maksimalnom strujom kratkog spoja koja se može pojaviti na mestu priključenja
strujnog transformatora i obično je za transformatore sa motanim primarnim
namotajem njihov odnos I din : I th = 2.5.
Klasa tačnosti, nazivna snaga i faktor sigurnosti odnosno granični faktor
tačnosti su podaci na koje konstruktor postrojenja odnosno naručilac
transformatora često može uticati, a od njihovog adekvatnog izbora u mnogome
zavisi funkcionisanje strujnog transformatora, pa će oni ovde biti detaljnije obrađeni.

KLASA TAČNOSTI STRUJNIH TRANSFORMATORA

Po JUS-u propisane klase tačnosti za strujne transformatore za merenje su: 0.1,

0.2, 0.5, 1, 3 i 5, a njihove granice grešaka su prikazane u tabeli 1.

Klasa ± Granice strujnih grešaka ± Granice faznih grešaka

tačnosti u % pri u min pri
0.05 In 0.2 In In 1.2 In 0.05In 0.2In In 1.2In
0.1 0.4 0.2 0.1 0.1 15 8 5 5
0.2 0.75 0.35 0.2 0.2 30 15 10 10
0.5 1.5 0.75 0.5 0.5 90 45 30 30
1.0 3.0 1.5 1.0 1.0 180 90 60 60
3.0 (0.5 - 1.2) In : 3.0 nisu propisane
5.0 (0.5 - 1.2) In : 5.0 nisu propisane

Tabela 1

Strujna i fazna greška transformatora klase tačnosti 0.1; 0.2; 0.5 i 1 ne smeju
premašiti vrednosti iz date tabele za sve vrednosti tereta između 25% i 100%
nazivnog tereta, a transformatora klase tačnosti 3 i 5 za sve vrednosti tereta između
50% i 100% nazivnog tereta.
Teret koji se upotrebljava pri ispitivanju treba da bude induktivan, faktora snage 0.8,
izuzev ako je njegova snaga manja od 5VA, u kom slučaju faktor snage tereta treba
da bude jednak jedinici. Teret izražen u VA, prema JUS-u, ne sme biti manji od 1
VA.

Standarne klase tačnosti strujnih transformatora za zaštiu su 5P i 10P, a granice

njihovih grešaka su date u tabeli 2.

Složena greška
Strujna greška Fazna greška pri pri nazivnoj
Klasa pri nazivnoj nazivnoj primarnoj
tačnosti primarnoj struji primarnoj struji graničnoj struji
% min tačnosti
%
5P ±1 ± 60 5
10 P ±3 nije propisana 10

Tabela 2

Strujna, fazna i složena greška kod ovih transformatora ne smeju premašiti

propisane granice pri nazivnom teretu induktivnog faktora snage 0.8, izuzev kada je
nazivna snaga manja od 5 VA, u kom slučaju se dozvoljava da faktor snage bude
jednak jedinici.

Grešku kod strujnog transformatora izaziva struja magnetiziranja transformatora. To

znači da sa kvalitetnijim magnetnim jezgrom, odnosno jezgrom koje ima manje
specifične gubitke, dobijamo strujni transformator bolje klase tačnosti.
Za izradu jezgara za strujne transformatore u “Fabrici mernih transformatora”-
Zaječar koristimo magnetne limove hipersil - M4 koji u potpunosti zadovoljavaju naš
proizvodni program i za sada nemamo potreba za nekim superkvalitetnim limovima.
Karakteristika magnetnog lima, odnosno kriva magnetne indukcije u funkciji
magnetnog polja za lim M4 koju daje proizvođač prikazana je na slikama 1 i 2.
Treba imati u vidu da su vrednosti na apscisi (H) predstavljene u logaritamskoj
razmeri, čime je znatno ublažen nagib karakteristike, a posebno pri nižim
indukcijama. Indukcija zasićenja kod ovih limova je 2.03T, a gubici su 0.38 W/kg pri
indukciji 1T i 0.89 W/kg pri indukciji 1.5 T.

Pored kvaliteta magnetnog jezgra na grešku strujnog transformatora bitno utiču broj
amperzavoja transformatora (broj amperzavoja= N ⋅ I ) i veličina radne indukcije
transformatora.

Transformatori sa većim brojem amperzavoja mogu da zadovolje bolju klasu

tačnosti. Mi kod većine naših transformatora možemo da menjamo broj
amperzavoja i prilagođavamo ga postavljenim zahtevima za klasom i snagom
transformatora. Izuzetak čine transformatori koji su tako konstrukcijski rešeni da
imaju samo jedan primarni namotaj (STEN-081, NTS-081, STR-081, STPN-12).

Ukoliko strujnom mernom transformatoru, uz zadato opterećenje i broj amperzavoja,

smanjujemo radnu indukciju, takođe možemo postići bolju klasu tačnosti, jer
smanjenjem indukcije smanjuju se gubici u jezgru transformatora. Ovo, pri zadatom
broju amperzavoja, postižemo povećanjem površine poprečnog preseka jezgra što
se može zaključiti na osnovu sledećeg izraza:

P = 4.44 ⋅ f ⋅ B ⋅ S Fe ⋅ N ⋅ I

Ovaj izraz dobijamo množenjem leve i desne strane izraza za indukovanu

elektromotornu silu sa strujom I.
Kod strujnih transformatora za merenje pri smanjenju magnetne indukcije u jezgru
ograničeni smo faktorom sigurnosti, a često i veličinom samog transformatora.
Iz gore navedenog proizilazi zaključak da transformator sa faktorom sigurnosti Fs =
10 lakše uspeva zadovoljiti željenu klasu tačnosti nego onaj sa Fs = 5.

Strujni transformatori za zaštitu zbog svoje namene rade pri nižim radnim
indukcijama, a blaži su im i zahtevi vezani za klasu tačnosti, pa kod njih, uglavnom
nemamo problema vezanih za zadovoljenje ove klase.

Treba napomenuti i to da se kod transformatora manjih snaga lakše obezbeđuje

željena klasa tačnosti.

Ako broj zavoja strujnog transformatora tačno odredimo prema njegovom odnosu
transformacije, odnosno tako da mu proizvod nazivne primarne struje i broja zavoja
u primarnom namotaju bude potpuno jednak proizvodu nazivne sekundarne struje i
broja zavoja u sekundarnom namotaju ( I1n ⋅ N1 = I 2n ⋅ N 2 ), dobit ćemo negativnu
strujnu grešku, jer će sekundarna struja biti umanjena u odnosu na svoju nominalnu
vrednost zbog struje magnetiziranja. Zbog toga je potrebno jednom od namotaja
korigovati broj zavoja. To se obično vrši sa sekundarnim namotajem, jer zbog
uglavnom manje struje, on ima veći broj zavoja, pa je moguća finija korekcija. U
pomenutom slučaju sekundarnom namotaju treba smanjiti broj zavoja da bi mu se
struja povećala. Na slici 3 prikazano je kako izgledaju krive strujne greške pre
(isprekidane linije) i nakon korekcije broja zavoja (pune linije).

Slika 3

Fazna greška pri ovoj korekciji se ne menja.

NAZIVNA SNAGA STRUJNIH TRANSFORMATORA

Nazivna snaga je podatak na koji konstruktori postrojenja, odnosno korisnici mernih
transformatora, trebaju da obrate posebnu pažnju, jer je veoma bitno da ona bude
tačno određena.
Čest je slučaj da se ovaj podatak prepisuje iz kataloga proizvođača, odnosno
natpisne tablice već postojećeg transformatora kog treba zameniti, ili se pak
namerno naručuje transformator veće snage od potrebne, da bi se imala neka
rezerva.
Iako se poslednjih godina elektromehanički instrumenti za merenje i zaštitu
zamenjuju elektronskim, koji imaju znatno manju potrošnju, snage mernih
transformatora su uglavnom ostale iste. I dalje je, na primer, kod strujnih
transformatora srednjeg napona (12, 24 i 38 kV), najčešće tražena snaga, i za
merna i za zaštitna jezgra 30 VA.
Tačno određivanje nazivne snage strujnog transformatora je bitno zbog toga što su
prema toj snazi podešeni i klasa tačnosti i faktor sigurnosti, odnosno granični faktor
tračnosti transformatora.
U koliko se, na primer, strujni transformator za merenje optereti teretom manjim od
nazivnog faktor sigurnosti će mu se povećati i samim tim će merni instrumenti
priključeni na njegov sekundar biti lošije zaštićeni pri preopterećenjima u mreži,
odnosno kratkim spojevima.
Kako utiče promena tereta (snage) na faktor sigurnosti prikazano je na slici 4.

Pn=30VA
Fs=5

Ako se ovaj transformator optereti sa teretom većim od nazivnog, faktor sigurnosti

će da mu se smanji, ali će mu se4greška povećati.
Slika

Kod strujnih transforamtora za zaštitu smanjenje opterećenja ne utiče nepovoljno na

granični faktor tačnosti, ali se ne garantuje da će transformator zadržati propisanu
klasu tačnosti.

Od nazivne snage strujnog transformatora direktno zavisi veličina njegovog jezgra,

a time i veličina samog transformatora, pa u koliko se želi transformator manjih
dimenzija treba ići na smanjenje te snage.

FAKTOR SIGURNOSTI

Pri pojavi kratkih spojeva u mreži dolazi do porasta primarne struje strujnog
transformatora, a kao posledica toga i njegove sekundarne struje. Sekundarna
struja transformatora verno prati porast primarne struje sve dok jezgro
transformatora ne uđe u zasićenje. Nakon toga, pri daljem porastu primarne struje
naglo počinje da raste struja magnetiziranja, što izaziva znatno manje povećanje
sekundarne struje transformatora.
Primarna struja pri kojoj jezgro strujnog transformatora za merenje već postaje
zasićeno naziva se nazivna granična primarna struja.Ona predstavlja vrednost
najmanje primarne struje pri kojoj je složena greška strujnog transformatora za
merenje jednaka ili veća od 10% pri nazivnom teretu.

Faktor sigurnosti strujnog transformatora za merenje predstavlja odnos nazivne

granične primarne struje i nazivne primarne struje transformatora.
Kod strujnih transformatora za merenje potrebno je da pri povećanoj primarnoj struji
što manje naraste njegova sekundarna struja, odnosno da mu greška bude što
veća, kako bi merni instrumenti priključeni na njegov sekundar bili bolje zaštićeni.
Zbog toga je bitno da faktor sigurnosti bude što manji.
Standardne vrednosti faktora sigurnosti su 5 i 10.
U koliko strujni tansformator ima Fs=5 to znači da pri petostrukoj primarnoj struji
njegova greška mora biti veća od 10%.Radna indukcija ovog transformatora, u
koliko mu je jezgro urađeno od hipersila mora da bude veća od 0.4 T.

Ranije je već napomenuto da naznačeni faktor sigurnosti važi samo pri nazivnom
opterećenju transformatora.

Na slici 5 je prikazana nadstrujna karakteristika strujnog transformatora za merenje

gde karakteristika 1 predstavlja nadstrujnu karakteristiku transformaotra bez greške,
2 idealnu nadstrujnu karakteristiku strujnog transformatora za merenje, a 3 realnu
nadstruju karakteristiku strujnog transformatora za merenje.

GRANIČNI
FAKTOR
TAČNOSTI

Pošto se na
sekundar strujnog
transformatora za
zaštitu priključuju
instrumenti koji
trebaju ispravno da
Slika 5 rade pri kratkim
spojevima u mreži,
od ovih transformatora se traži da njihova sekundarna struja verno prati porast
primarne struje i kada je ova znatno veća od nazivne. Zbog toga, kod ovih
transformatora, umesto faktora sigurnosti imamo definisan granični faktor tačnosti.
Granični faktor tačnosti predstavlja odnos nazivne primarne granične struje tačnosti
i nazivne primarne struje.
Nazivna primarna granična struja tačnosti je najveća vrednost primarne struje sa
kojom transformator zadovoljava u pogledu složene greške.
Standardne vrednosti graničnog faktora tačnosti su: 5, 10, 15, 20 i 30.
Podatak o ovom faktoru uglavnom se upisuje uz klasu tačnosti transformatora.
Tako, u koliko strujni transformator ima oznaku 5P10 to znači da transformator ne
greši više od 5% pri desetostrukoj primarnoj nazivnoj struji. Radna indukcija kod
ovog transformatora, ako mu je jezgro urađeno od hipersila, mora da bude niža od
0.2 T.

STRUJNI TRANSFORMATOR SA OTVORENIM SEKUNDARNIM

NAMOTAJEM

Poznata je činjenica da sekundarni priključci strujnog transformatora koji je u

pogonu, nikada ne smeju ostati otvoreni, tako da, u koliko na njima nije priključeno
opterećenje moraju biti kratko spojeni.
Razlog za to je što u slučaju otvorenih sekundarnih priključaka u sekundarnom
namotaju ne teče struja, tako da ukupna primarna struja služi sa magnetiziranje
jezgra. Zbog toga nastaje znatan porast indukcije u jezgru, a samim tim i povećanje
gubitaka u njemu, te rast napona na sekundarnim priključcima transformatora. Ti
povećani gubici uzrokuju zagrevanje jezgra, što u nepovoljnim prilikama izaziva
izgaranje izolacije i toliku promenu magnetnih osobina magnetnih limova da
transformator gubi klasu tačnosti.
Napon na sekundarnim priključcima može toliko porasti da strujnom transformatoru
ugrozi izolaciju i dovede u opasnost one koji njime rukuju. Indukovani napon, a
prema tome i napon na sekundarnim priključcima iznosi:

dB
u 2 = N 2 ⋅ S Fe ⋅
dt

Iz izraza se vidi da vrednost ovog napona direktno zavisi od broja sekundarnih zavoja, što
znači da se povećava smanjenjem sekundarne struje transformatora.

NOVE KONSKTRUKCIJE STRUJNIH

TRANSFORMATORA

"Fabrika mernih transformatora" - Zaječar ima u svom planu da u toku iduće godine
uradi nove konstrukcije strujnih transformatora niskog napona.
Da bi se ovaj posao uspešno obavio potrebno je ostvariti punu saradnju sa kupcima
ove vrste transformatora, a pre svih sa predstavnicima Elektrodistribucija kao
njihovim najvećim korisnicima. Ova saradnja je potrebna da bi se tačno odredile sve
karakteristike transformatora, koje će najviše odgovarati potrebama korisnika.
Neophodno je, pre svega, definisati: potrebne nazivne snage, dimenzije
transformatora, njihov oblik, dimenzije šina odnosno kablova na koje će se
transformatori navlačiti, način pričvršćenja i tome slično.

Ukoliko bi se generalno mogle usvojiti veličine potrebnih snaga za strujne

transformatore, po svim naponskim nivoima, ali koje bi bile niže od trenutno
traženih, stvorili bi se uslovi za izradu novih, manjih transformatora, koji bi svakako
bili i jeftiniji.
 NAPONSKI TRANSFORMATORI

Osnovni podaci koji definišu jedan naponski transformator su:

- Nazivni primarni napon;

- Nazivni sekundarni napon;
- Nazivna frekvencija;
- Klasa tačnosti;
- Nazivna snaga;
- Nazivni faktor napona.

Nazivni primarni napon dvopolno izolovanog naponskog transformatora se

podudara sa nazivnim naponom mreže na koju se transformator priključuje, dok je
kod jednopolno izolovanog tansformatora nazivni primarni napon jednak faznom
naponu mreže, odnosno nazivnom naponu mreže podeljenom sa 3 .

Nazivni sekundarni napon kod dvopolno izolovanog naponskog transformatora je

obično 100V, mada je standardom određeno i 200V, dok je kod jednopolno
izolovanog transformatora ovaj napon manji za 3 puta.
Nazivni sekundarni napon namotaja namenjenog za spajanje u otvoreni trougao
(tzv. tercijernog namotaja) je 100/3V ili 200/3V.

Nazivna frekvencija odgovara frekvenciji mreže i uglavnom je 50 Hz.

KLASA TAČNOSTI NAPONSKIH TRANSFORMATORA

Klasa tačnosti naponskih transformatora za merenje označava se brojem koji je

jednak apsolutnoj vrednosti najveće dozvoljene naponske greške. Standardne klase
tačnosti ovih transformatora su: 0.1, 0.2, 0.5, 1 i 3, a njihove granice grešaka su
prikazane u tabeli 3.

Klasa Naponska Fazna geška

tačnosti greška ±δu
±pu
% min crad
0.1 0.1 5 0.15
0.2 0.2 10 0.3
0.5 0.5 20 0.6
1.0 1.0 40 1.2
3.0 3.0 nije utvrđena

Tabela 3

Naponska i fazna greška naponskog transformatora za merenje, pri nazivnoj

fekvenciji ne smeju pemašiti vrednosti iz tabele 3 za sve vrednosti napona između
80% i 120% nazivnog napona, uz terete između 25% i 100% nazivnog tereta, sa
induktivnim faktorom snage 0.8.
Oznaka klase tačnosti naponskih transformatora za zaštitu sastoji se od broja koji je
jednak apsolutnoj vrednosti najveće dozvoljene naponske greške za tu klasu i slova
"P" iza njega.Standardne klase tačnosti ovih transformatora su 3P i 6P, a njihove
granice grešaka su prikazane u tabeli 4.

Klasa Naponska greška Fazna greška

tačnosti ±p u ±δ u
% min crad
3P 3.0 120 3.5
6P 6.0 240 7

Tabela 4

Naponska i fazna greška ovih transformatora, pri nazivnoj frekvenciji, ne smeju

prelaziti vrednosti navedene u tabeli 4 za sve vrednosti napona između 5%
nazivnog napona i napona koji odgovara proizvodu nazivnog napona i nazivnog
faktora napona, uz terete između 25% i 100% nazivnog tereta, sa induktivnim
faktorom snage 0.8.

Na osnovu prethodnih podatka vidimo da se od naponskih transformatora za

merenje zahteva veća tačnost, ali samo na uskom naponskom području, dok se kod
naponskih transformatora za zaštitu zahteva manja tačnost, ali je potrebno da ona
bude održana u znatno širem naponskom području.

Naponski transformator, za razliku od strujnog koji uglavnom ima onoliko magnetnih

jezgara koliko ima i sekundarnih namotaja, obično ima samo jedno jezgro, ali na
njemu može biti namotano više odvojenih sekundarnih namotaja.
Pri ugovaranju transformatora sa dva odvojena sekundarna namotaja, zbog njihove
međusobne zavisnosti, kupac treba da odredi po jedan opseg snage za svaki
namotaj.Gornja granica svakog od tih opsega snage mora odgovarati jednoj od
standardnih vrednosti nazivnih snaga, a donja granica ne može biti manja od 25%
gornje granice. Svaki od namotaja mora zadovoljiti zahteve tačnosti za svoj opseg
snage, dok istovremeno drugi namotaj može biti opterećen bilo kojim teretom
između 0% i 100% vrednosti tereta koji odgovara njegovoj gornjoj granici snage.

Naponska i fazna greška naponskog transformatora nastaju zbog padova napona

koje u njemu izazivaju struja magnetiziranja i struja tereta. Kod transformatora koji
se priključuje na energetsku mrežu (50 Hz) udeo struje magnetiziranja u ukupnoj
grešci je dosta manji u odnosu na struju tereta, te kod ovih transformatora za
grešku nije presudno jezgro kao kod strujnih transformatora, nego su znatno
uticajniji aktivni i induktivni otpori namotaja. Zbog toga, te otpore treba što više
smanjiti, a to se postiže povećanjem preseka provodnika i smanjenjem broja zavoja
u namotajima. Smanjenjem broja zavoja, pri istom poprečnom preseku jezgra,
povećava se radna indukcija transformatora, što se može videti iz izraza za
indukovanu elektromotornu silu:

U = 4.44 ⋅ f ⋅ B ⋅ S Fe ⋅ N

Iz tog razloga je bitno da jezgra naponskih transformatora imaju što veću indukciju
zasićenja.
Pored ovih otpora na padove napona, odnosno grešku naponskog transformatora,
direktno utiče i veličina struje tereta, a ona je diktirana vrednošću nazivne snage
transformatora.

Ukoliko bismo imali odnos broja zavoja u primarnom i sekundarnom namotaju

naponskog transformatora onakav kakav zahteva nazivni prenosni odnos (N 1 :N 2 =
U 1n :U 2n ) naponska greška bi mu bila negativna, odnosno sekundarni napon bi bio
manji od nazivnog i sve više bi se smanjivao povećanjem opterećenja
transformatora. Smanjenje ove greške uglavnom vršimo korekcijom broja zavoja na
primarnom ili sekundarnom namotaju. Obično se ova korekcija vrši smanjenjem
broja zavoja na primarnom namotaju, jer njegov uglavnom veći broj zavoja,
omogućava finiju korekciju. Na slici 6 prikazano je kako izgleda dijagram greške pre
(isprekidane linije) i posle korekcije (pune linije). Treba napomenuti da se fazna greška
na ovaj način ne menja.

Slika 6
 NAZIVNA SNAGA NAPONSKIH TRANSFORMATORA

Standardne vrednosti nazivnih snaga naponskih transformatora izraženih u VA uz

induktivni faktor snage 0.8 prema JUS. NH9.121 su: 10, 15, 25, 30, 50, 75, 100, 150,
200, 300, 400 i 500 VA.

Nazivna snaga za određenu klasu tačnosti je podatak od kog direktno zavisi veličina
naponskog transformatora, a kao što je već ranije rečeno, ona ima i veliki uticaj na
ukupnu grešku transformatora, pa u koliko želimo manji transformator i bolje klase
tačnosti trebamo da je smanjimo. Mogućnosti za ovo svakako ima, jer kao što je
pomenuto i kod strujnih transformatora, poslednjih godina uvedeni su merni
pretvarači i elektronička zaštita koji imaju znatno manju potrošnju od ranijih
instrumenata i elektromehaničke zaštite, pa potreba za velikim snagama mernih
transformatora se gubi.

Naponski transformatori iz proizvodnog programa "Fabrike mernih transformatora"-

Zaječar za naponski nivo 12, 24 i 38 kV tipske oznake VSK su konstruisani prema
licenci "Siemens"-a i standardno se rade za nazivne snage: 75 (100) VA kl. 0.5 i
150 (200) VA kl. 1, a za snage do 50 VA može se ostvariti i klasa 0.2.
U koliko bi korisnici ove vrste naponskih transformatora izrazili potrebu za manjim
nazivnim snagama "Fabrika mernih transformatora" bi išla na nove konstrukcije
transformatora koji bi bili lakši i jeftiniji od postojećih.

Pored nazivne snage svaki naponski transformator ima definisanu i svoju graničnu
snagu, pri kojoj on može trajno da radi, bez pregrejavanja, ali mu klasa tačnosti
tada nebi bila zadovoljena.

NAZIVNI FAKTOR NAPONA

Nazivni faktor napona je faktor kojim treba množiti nazivni primarni napon radi
određivanja najvišeg napona za koji transformator mora ispuniti odgovarajuće
zahteve, kako u pogledu povišenja temperature s obzirom na utvrđeno vreme
(nazivno trajanje), tako i u pogledu odgovarajućih zahteva za tačnost. On je
određen najvišim radnim naponom i zavisi od načina uzemljenja mreže i načina
priključivanja primarnog namotaja naponskog transformatora na mrežu.
Ako je transformator priključen između faza u bilo kojoj mreži onda je nazivni faktor
napona 1.2. Međutim, u koliko je transformator priključen između faze i zemlje u
mreži sa izolovanom neutralnom tačkom, u slučaju direktnog zemljospoja u nekoj od
preostalih faza, na njegovim priključcima će se pojaviti umesto faznog linijski napon,
pa je u ovom slučaju potrebno da nazivni faktor napona bude 1.1 ⋅ 3 = 1.9 .

Zbog sumnji da jednopolni naponski transformatori zadovoljavaju V f 1.9/8h

naglašavam da transformatori standardnih karakteristika iz proizvodnog programa
"Fabrike mernih transformatora" - Zaječar, VSK I 12 i VSK I 38 imaju radnu
indukciju 0.83 T, a VSK I 24 0.95 T, dok im je indukcija zasićenja jezgra 2.03 T, što
znači da pri pomenutom nazivnom faktoru napona mogu i znatno duže od 8 sati da
rade bez pregrejavanja (pogotovu VSK I 12 i VSK I 38 koji mogu i trajno da rade u
ovom režimu).
Ovaj faktor se, bar približno, može proveriti snimanjem U-I karakteristike
transformatora na sekundarnoj strani uz otvoren primarni namotaj.
Standardne vrednosti nazivnih faktora napona koji odgovaraju različitim uslovima
uzemljenja mreže, zajedno sa dozvoljenim trajanjem (nazivno trajanje), navedene
su u tabeli 5.
Standardne kombinacije nazivnog faktora napona i nazivnog trajanja označavaju se
sa V f .

Nazivni Nazivno
Način priključivanja primarnog Oznaka
faktor trajanje
namotaja i način uzemljenja mreže Vf
napona
Između faza u bilo kojoj mreži;
između neutralne tačke
1.2 trajno 1.2
transformatora i zemlje u bilo kojoj
mreži
1.2 trajno Između faze i zemlje u mreži sa
direktno uzemljenom neutralnom 1.5/30s
1.5 30s tačkom
1.2 trajno Između faze i zemlje u mreži sa
indirektno uzemljenom neutralnom
1.9/30s
1.9 30s tačkom i automatskim isključivanjem
zemljospoja
1.2 trajno Između faze i zemlje u mreži sa
izolovanom neutralnom tačkom bez
automatskog isključenja
zemljospoja, ili u mrežama sa 1.9/8h
1.9 8h kompenzovanom strujom
zemljospoja bez automatskog
isključenja zemljospoja

Tabela 5

NAPOMENA: Prema posebnom sporazumu između kupca i proizvođača mogu se dozvoliti

i kraća nazivna trajanja.

U prilogu ovog priručnika dat je pregled mernih transformatora koje proizvodi “Fabrika
mernih transformatora” – Zaječar.
 LITERATURA

1. V. Bego: Mjerni transformatori, Školska knjiga,

Zagreb 1977.
2. H. Požar: Visokonaponska rasklopna postrojenja, Tehnička knjiga, Zagreb
1967.
3. JUS N.H9.101: Strujni transformatori – Opšti tehnički uslovi i ispitivanja – 1987.
4. JUS N.H9.102: Strujni transformatori za merenje – Dopunski tehnički uslovi –
1987.
5. JUS N.H9.103: Strujni transformatori za zaštitu – Dopunski tehnički uslovi –
1972.
6. JUS N.H9.121: Naponski transformatori - Opšti tehnički uslovi i ispitivanja –
1987.
7. JUS N.H9.122: Naponski transformatori za merenje - Dopunski tehnički uslovi i
ispitivanja – 1978.
8. JUS N.H9.123: Naponski transformatori za zaštitu - Dopunski tehnički uslovi i
ispitivanja – 1978.