1.

Набројати бар три система мерних јединица

- MKS систем мерних јединица – децимални, метрички систем заснован на метру,

килограму и секунди, 1799. година, Француска
- CGS систем мерних јединица – децимални систем мерних јединица базиран на
центиметру, граму и секунди
- MKSA систем мерних јединица – јединица за јачину струје ампер, додата ради
обезбеђивања могућности за кохерентно дефинисање изведених јединица у области
електромагнетизма
- FPS – империјални систем мерних јединица
- SI систем мерних јединица

2. Набројати све основне јединице SI система и бар три изведене јединице

Релативна
Мерна стандардна
Физичка величина Симбол
јединица мерна несигурност
примарног еталона
Дужина метар m ± 2.5 x 10-11
Маса килограм kg ± 2.3 x 10-9
Време секунда s ± 10-16
Јачина електричне
ампер A ± 10-7
струје
± 10-4
Термодинамичка ред величина за
келвин K
температура температуре од 0.9
mK навише
Јачина светлости кандела cd ± 3 x 10-4
Количина супстанце мол mol ± 10-6

Изведене јединице могу бити:

- Фрекфенција (херц), Hz (s-1)
- Сила (њутн), N (m⋅kg/s2)
- Притисак, напрезање (паскал), Pa (N/m2 , kg/ m⋅s2)
- Енергија, рад, количина топлоте (џул), J (N⋅m или kg⋅m2/s2)
- Снага, флукс зрачења (ват), W (J/s или kg⋅m2/s3)

3. Извршити конверзију јединица:

a. 5.5 bar = 550 kPa = 550000 Pa

b. 5 m3/h = 0,0013888889 m3/s = 1,3888889 l/s
c. 50 km/h = 13,888888889 m/s
d. 200 GPa = 200000 N/mm2
 4. Објаснити разлику између оцењивања усаглашености мерила и оверавања мерила

Оцењивање усаглашености мерила је свака активност којом се утврђује да ли је

мерило усаглашено са свим прописаним захтевима који се примењују на тај тип мерила.

Оверавање мерила подразумева преглед и поређење са еталонима чији је резултат

означавање (жигосање) мерила, односно издавање уверења о оверавању мерила.
Оверавање мерила врше овлашћена тела или Дирекција за мере и драгоцене метале.

5. Објаснити разлику између овлашћених и именованих тела

Овлашћена тела су привредни субјекти и друга правна лица која су овлашћена за

послове оверавања мерила. Овлашћена тела морају поседовати сертификат о
акредитацији којим се потврђује да је акредитован за контролисање мерила и да може
обављати послове оверавања само оних мерила која су у складу са обимом
акредитације. Надлежно министарство води регистар овлашћених тела.

Именована тела су привредни субјекти и друга правна лица именована за

обављање послова оцењивања усаглашености мерила са прописаним захтевима.

6. Која мерила подлежу законској контроли (овери)? За које области је прописана

овера мерила? Навести три мерилаза које постоји обавеза оверавања

У Правилнику о врстама мерила за које је обавезно оверавање и временским

интервалима њиховог периодичног оверавања налазе се сви подаци о мерилима која
подлежу обавезној контроли и овери. 38 врста мерила подлеже периодичним
контролама и овери укључујући мерила дужине (мерне траке опште намене дужине
преко 3 м и сложива мерила дужине - на зглавкове) преко 2 м), угоститељске посуде и
мерне боце за складиштење, цистерне, резервоари и танкери, водомери, гасомери,
ваге, манометри за мерење притиска у пнеуматицима, влагометри за житарице и
уљарице, бројила електричне енергије, мерила нивоа звука, мерила топлотне енергије
итд.

7. Објаснити разлику између поновљивости и репродуктивности мерења

Поновљивост мерења је блискост резултата узастопних мерења истог мерног објекта који се
изводе у истим условима мерења.
Поновљивост се може квантитативно изразити израчунавањем дисперзије резултата.
Репродуктивност резултата мерења је блискост резултата мерења истог мерног објекта
изведених под промењеним условима мерења.
 8. Шта је мерна несигурност?

– је параметар који се приказује уз резултат мерења и карактерише дисперзију

(расипање) резултата мерења која се може приписати мереном објекту.
– Мера могуће грешке у процењеној вредности мерене величине датог објекта или
појаве за дати резултат мерења
– Процена која карактерише интервал вредности у којима се налази права вредност
мерене величине

9. Дефинисати примарни еталон.

Примарни еталон представља материјализацију дефиниције дате величине – мерне јединице

са п придруженом мерном несигурношћу и обезбеђује примену исте мерне јединице на исти
начин у свим државама које су прихватиле одговарајући примарни еталон
Примарни еталон се не користи за директна поређења

10. Објаснити принцип следивости мерења.

Следивост мерења омогућава довођења у везу са референцом преко континуалног ланца

еталонирања која се постиже увођењем еталона са већом мерном несигурношћу –
референтних и радних еталона који представљају везу са мерним инструментима и уређајима
у широкој употреби.

Примарни еталон – еталон највише тачности (најмања мерна несигурност)

• Секундарни еталони
• Референтни еталон – лабораторије за еталонирање
• Радни еталон – калибрисање мерила који се користе у пракси
• Сваки виши ниво еталона у ланцу следљивости користи се за калибрисање еталона који се
налази испод
• Мерна несигурност расте од примарног еталона наниже у ланцу до мерила

11. Скицира ти елементе мерног ланца и њихову повезаност. Дефинисати сензор.

У литератури се често под сензором подразумева елемент или део уређаја који
даје електрични сигнал услед дејства неелектричне величине

Мерни претварач (енгл. transducer), давач (рус. датчик) компонента која

претвара неелектричну величину у електрични сигнал.

12. Скицирати промену статичког и динамичког сигнала у зависности од времена.

Скицирати „степ“ функцију.

13. Алгебарски модел одзива мерног уређаја.

Алгебарски модел (модел обичне линеарне диференцијалне једначине нултог реда) је

најједноставнији случај моделирања одзива система

14. Навести инструменте који се могу моделирати обичном диференцијалном

једначином првог реда.

Обична линеарна диференцијална једначина првог реда се може користити за моделирање

уређаја који нпр. раде на принципу еластичности, вискозног трења, провођења топлоте
(динамометар, термометар и други претварачи који користе термичке ефекте)

15. Шта представља калибрациона крива?

Калибрациона крива се одређује функционалном зависношћу познате улазне величине и

измерене величине, тј. проналажењем међусобне зависности поменутих величина – њиховом
корелацијом, при чему се користе технике за апроксимацију једначине криве на основу
измерених података.
Нагиб калибрационе криве одређује статичку осетљивост мерног система.
 16. Дефинисати статичку осетљивост.

Статичка осетљивост система за мерење представља нагиб калибрационе криве и израчунава

се на следећи начин:

Статичка осетљивост је мера промене излазног сигнала са променом улазне величине која се
мери

17. Дефинисати мерни опсег и резолуцију мерења инструмента

Мерни опсег је дефинисан интервалом између минималне и максималне вредности мерене

величине за који је извршена калибрација.
Интервали улазне, односно излазне величине мерног ланца дефинисане су:

Резолуција мерења је најмања промена вредности мерене величине коју мерни уређај може
приказати.
 18. Објаснити како фреквенција узорковања при дигитализацији сигнала утиче на
мерење аналогне величине

Вредност аналогног сигнала се чита у правилним временским интервалима (фреквенцији) или

одређеним тачкама простора. Свако ово читање назива се узорак и може се сматрати
неограничено прецизним у овом делу процеса (узорковање вредности сигнала за дати
моменат интервала). Измерене вредности се записују. Овим је сваки дигитално записани
сигнал представљен низом бројева који се називају одбирци или семплови.
Што је фреквенција узорковања већа, добијени сигнал је квалитетнији

19. Одредити резолуцију приказа резултата мерног уређаја за мерење протока у

интервалу од 0 до 1024 m3/h. ако се користи десетобитни аналогно-дигитални
конвертор

rezolucijaDAC = MerniOpseg/2N N – broj bitova u binarnom broju

1024−0 1024 𝑚3
= =1
210 1024 ℎ

20. Излазни сигнал сензора масе креће се у границама од 4 mA до 20 mA. Сензор,

односно вага мери масу у интервалу од 0 kg до 100 kg. Колика је јачина струје
излазног сигнала сензора за m1=50 kg, а колико за m2=20 kg? Претпоставити да важи
линеарна зависност излазног сигнала од улазног

Ulazni signal – x
Izlazni signal - y
merni opseg merene veličine (mase), tj. ulaznog signala x: 0 kg – 100 kg
opseg izlaznog signala y: 4 mA – 20 mA
Prema pretpostavci linearne zavisnosti ulaznog i izlaznog signala važi: y = ax + b

Koeficijenti a i b se mogu odrediti za poznate parove x i y:

x = 0kg, y = 4mA ⇒ 4mA = a ⋅0 + b ⇒ b = 4mA
i
x =100kg, y = 20mA ⇒ 20mA = a ⋅100kg + b , za prethodno određen koeficijent b sledi da je
a = 0.16mA/ kg . Sada se linearna zavisnost ulaznog i izlaznog signala može predstaviti
jednačinom:

i može se nacrtati linearna karakteristika senzora.

Zamenom u jednačinu 1 određuju se tražene jačine struje izlaznog signala za m1=50 kg

𝑚𝑚𝑚𝑚 𝑚𝑚𝑚𝑚
𝑦𝑦 = 0.16 ∙ 𝑥𝑥 + 4 𝑚𝑚𝑚𝑚 = 0.16 ∙ 50𝑘𝑔 + 4𝑚𝑚𝑚𝑚 = 12 𝑚𝑚𝑚𝑚
𝑘𝑔 𝑘𝑔

Zamenom u jednačinu 1 određuju se tražene jačine struje izlaznog signala za m2=20kg

𝑚𝑚𝑚𝑚 𝑚𝑚𝑚𝑚
𝑦𝑦 = 0.16 ∙ 𝑥𝑥 + 4 𝑚𝑚𝑚𝑚 = 0.16 ∙ 20𝑘𝑔 + 4𝑚𝑚𝑚𝑚 = 7.2 𝑚𝑚𝑚𝑚
𝑘𝑔 𝑘𝑔

21. Сензор мери температуру у интервалу од -50 °C до 200 °C. Излазни сигнал се креће у
интервалу од 4 mA до 20 mА. Одредити линеарну карактеристику сензора. Израчунати
јачину струје излазног сигнала за t=50 °C. Уколико је јачина струје излазног сигнала једнака
18 mА, колико износи температура која се мери?

Ulazni signal – x
Izlazni signal - y
merni opseg merene veličine (temperatura), tj. ulaznog signala x: -50 0C do 200 0C
opseg izlaznog signala y: 4 mA – 20 mA
Prema pretpostavci linearne zavisnosti ulaznog i izlaznog signala važi: y = ax + b

Koeficijenti a i b se mogu odrediti za poznate parove x i y:

x = −50 0C, y = 4mA ⇒ 4mA = a ⋅(−50 ) + b ⇒ b = 4mA+a·500C
i
x =2000C, y = 20mA ⇒ 20mA = a ⋅2000C + b ,

20mA = a ⋅2000C+4mA+a·500C

16mA= a ⋅2500C

16𝑚𝑚𝑚𝑚
𝑃𝑃 = = 0,064 𝑚𝑚𝑚𝑚/𝐶𝐶
250 𝐶𝐶
b=4+0,064⋅50 = 7,2 mA

Sada se linearna zavisnost ulaznog i izlaznog signala može predstavitijednačinom:

𝑚𝑚𝑚𝑚
𝑦𝑦 = 0.064 ∙ 𝑥𝑥 + 7,2 𝑚𝑚𝑚𝑚
𝐶𝐶

za x=500C

𝑚𝑚𝑚𝑚
𝑦𝑦 = 0.064 ∙ 50 C + 7,2 𝑚𝑚𝑚𝑚
𝐶𝐶

𝑦𝑦 = 10,4 𝑚𝑚𝑚𝑚

za y= 18mA

𝑚𝑚𝑚𝑚
18𝑚𝑚𝑚𝑚 = 0.064 ∙ 𝑥𝑥 + 7,2 𝑚𝑚𝑚𝑚
𝐶𝐶

10,8
𝑥𝑥 = = 168.75 𝐶𝐶
0.064

20 20

18 18

16 𝑚𝑚𝑚𝑚
𝑦𝑦 = 0.064 ∙ 𝑥𝑥 + 7,2 𝑚𝑚𝑚𝑚
14 𝐶𝐶

12

10 10.4

8
7.2
6

4 4

0
-50 -40 -30 -20 -10 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 110 120 130 140 150 160 170 180 190 200
 22. Сензор диференцијалног притиска мери притисак у интервалу од 0 Pa до 10000 Pa.
Напон излазног сигнала креће се у интервалу од 1 V до 5 V. Зависност улазног и
излазног сигнала је линеарна. Одредити линеарну карактеристику сензора.
Израчунати напон излазног сигнала за Δp=3500 Pa.

Ulazni signal – x
Izlazni signal - y
merni opseg merene veličine (pritisak), tj. ulaznog signala x: 0 Pa – 10000 Pa
opseg izlaznog signala y: 1V – 5V
Prema pretpostavci linearne zavisnosti ulaznog i izlaznog signala važi: y = ax + b

Koeficijenti a i b se mogu odrediti za poznate parove x i y:

x = 0Pa, y = 1V ⇒ 1V= a ⋅0 + b ⇒ b = 1V
i
x =10000Pa, y = 5V ⇒ 5V = a ⋅10000Pa + b , za prethodno određen koeficijent b sledi da je
a = 0.0005 V/ Pa . Sada se linearna zavisnost ulaznog i izlaznog signala može predstaviti
jednačinom:

𝑉𝑉
𝑦𝑦 = 0.0005 ∙ 𝑥𝑥 + 1 𝑉𝑉
𝑃𝑃𝑃𝑃

za Δp=3500 Pa

𝑉𝑉
𝑦𝑦 = 0.0005 ∙ 3500 𝑃𝑃𝑃𝑃 + 1 𝑉𝑉
𝑃𝑃𝑃𝑃

𝑦𝑦 = 2,75 𝑉𝑉

5 5

4
𝑉𝑉
𝑦𝑦 = 0.0005 ∙ 𝑥𝑥 + 1 𝑉𝑉
𝑃𝑃𝑃𝑃

1 1

0
0 1000 2000 3000 4000 5000 6000 7000 8000 9000 10000
 23. Дефинисати грешку мерења и навести врсте грешака мерења

Грешка мерења је разлика резултата мерења и праве вредности мереног објекта. С обзиром
да права вредност мерења не може бити утврђена,у пракси се користи конвенционална права
вредност.
Случајна грешка је разлика мерења и средње вредности која би била одређена бесконачним
бројем мерења исте мерене величине под условима потребним за поновљивост резултата. У
пракси се врши процена случајне грешке пошто је број мерења коначан.
Систематска грешка је разлика средње вредност која би била одређена након бесконачног
броја мерења исте мерене величине под условима поновљивости и стварне вредности мерене
величине. Као и стварна вредност, систематска грешка и њени узроци не могу бити познати у
потпуности.

24. Дефинисати апсолутну и релативну грешку мерења

Апсолутна грешка мерења: измерена вредност права (апсолутно тачна) вредност апсолутна
грешка мерења

∆x=x-x0

x - измерена вредност
x0 - права (апсолутно тачна) вредност

Релативна грешка мерења:

∆𝑥𝑥
𝛿𝑥𝑥 =
𝑥𝑥0

25. Скицирати односе праве вредности мерене величине, систематске грешке и случајне
грешке
 26. Како се процењује случајна, а како систематска грешка?

Случајна грешка је разлика мерења и средње вредности која би била одређена бесконачним
бројем мерења исте мерене величине под условима потребним за поновљивост резултата. У
пракси се врши процена случајне грешке пошто је број мерења коначан.
Систематска грешка је разлика средње вредност која би била одређена након бесконачног
броја мерења исте мерене величине под условима поновљивости и стварне вредности мерене
величине. Као и стварна вредност, систематска грешка и њени узроци не могу бити познати у
потпуности.

27. Објаснити грешку линеарности уређаја за мерење

Многи инструменти су пројектовани тако да се постиже линеарни однос између улазне и

излазне величине
У реалним системима потпуно линеарно понашање представља само апроксимацију. Стога,
мерни инструменти и сензори обично у спецификацијама имају наведено одступање од
линеарног понашања.
Разлика између вредности која се добија линеарном апроксимацијом и измерене вредности је
мера нелинеарности система, односно инструмента.

y = ax + b

Грешка (не)линеарности се обично представља у облику максималне очекиване грешке у

односу на мерни интервал уређаја.
 28. Објаснити грешку хистерезиса

Грешка услед хистерезиса uh се односи на разлике у измереним вредностима које зависе од

смера повећавања интензитета мерене величине.
Грешку услед хистерезиса могуће је одредити континуалним повећавањем и смањивањем
величине која је предмет мерења.
Ова грешка се обично приказује као максимална грешка у процентима од мерног опсега
система или уређаја за мерење
Хистерезис може бити последица нпр. пригушења које се јавља услед трења или вискозности.

29. Објаснити грешку осетљивости инструмента

Грешка осетљивости инструмента представља статистичку меру случајне грешке током

одређивања калибрационе криве.
Најчешће је инструмент осетљив на промену температуре, што се често наводи у
спецификацијама инструмента.
Често се осетљивост инструмента у односу на температуру посебно проверава при
калибрисању када се одређује грешка термичке осетљивости инструмента или система за
мерење.
 30. Објаснити утицај температуре на нулу инструмента

Линеарна карактеристика инструмента може одступати од координатног почетка што

преставља грешку транслације калибрационе праве
Периодичним подешавањем показивања излазног сигнала инструмента за нулти улазни
сигнал ова грешка се може редуковати
Аутоматско подешавање инструмента према температури
 31. Како се одређује грешка поновљивости инструмента?

Поновљивост резултата мерења одређеног инструмента се одређује вишеструким

калибрационим тестовима у лабораторијским условима.
Поновљивост се дефинише израчунавањем стандардног одступања, мером промене излазне
величине за дату улазну вредност.

32. Како се процењује укупна грешка инструмента?

Процена укупне грешке инструмента је одређена на основу свих идентификованих грешака . За

N познатих грешака укупна грешка инструмента је:

На пример, за инструмент за који су познате грешке линеарности - ul, хистерезиса - uh и

поновљивости – ur

33. Дефинисати кораке у планирању мерења

- Идентификовати циљ мерења, мерене величине и променљиве и параметре који имају

утицај на мерење
- Избор методе мерења,
- Дефинисати процедуру и потребну опрему према претходно процењеним дозвољеним
границама за грешку мерења
- Предвидети начине анализе, представљања и коришћења измерених података
- Извршити анализу међусобних утицаја идентификованих параметара и променљивих
величина током мерења, те идентификовати зависне и независне променљиве
 34. Сензор притиска се користи за мерење два притиска: 100cm и 650 cm воденог стуба.
Температура околине се мења у интервалу од 20°С до 30°С. Проценити укупну величину
грешке мерења за оба мерења притиска за сензор чија је спецификација дата у табели.

Мерни опсег сензора 0 – 1000 cm VS

Излазни сигнал 0V–5V

Напајање 15 V

Грешка линеарности ±0.75% опсега

Грешка хистерезиса мање од ±0.20% опсега

Осетљивост ±0.50% од очитане вредности

Температурска осетљивост ±0.01%/°С од очитане вредности

Одступање од нуле услед промене температуре ±0.02%/°С опсега

Радни опсег температуре од 0°С до 50°С

Претпостављена је линеарна зависност улазне (притиска који делује на сензор) и излазне

величине (напон излазног сигнала).

Измерена вредност: x = 100cmVS и 650cmVS

Мерни опсег улазног притиска: rul= xmax - xmin=1000cmVS-0 cmVS =1000cmVS

Мерни опсег излазног сигнала: rul= ymax- ymin=5 V -0V =5V

Промена температуре околине: ∆t=30°С - 20°С=10°С

Тада је статичка осетљивост сензора:

𝑟izl ymax − ymin 5V − 0V 5V V

К= = = = = 0.005
rul xmax − xmin 1000cmVs − 0cmVS 1000cmVs cmVs

За мерење називног притиска од 100 cm воденог стуба напон сигнала на излазу је:

V
𝑦𝑦 = K · x = 0.005 · 100cmVs = 0.5 𝑉𝑉
cmVs

За мерење називног притиска од 650 cm воденог стуба напон сигнала на излазу је:

V
𝑦𝑦 = K · x = 0.005 · 650cmVs = 3.25 𝑉𝑉
cmVs
Према задатим подацима за сензор рачунају се:

- грешка линеарности: ulin = ±0.75% · rul = ±0.0075 · 1000cmVs = ±7.5 cmVs

V
односно грешка излазног сигнала К · ulin = 0.005 cmVs
· ±7.5 cmVs = 0.0375 V = 37.5 mV

- грешка хистерезиса : uhr = ±0.20% · rul = ±0.0020 · 1000cmVs = ±2 cmVs

V
односно грешка излазног сигнала К · uhr = 0.005 cmVs
· ±2 cmVs = 0.01 V = 10 mV

- грешка осетљивости: us1 = ±0.50% · x1 = ±0.0050 · 100cmVs = ±0.5 cmVs

V
односно грешка излазног сигнала К · us1 = 0.005 cmVs
· ±2 cmVs = 0.01 V = 10 mV

- грешка осетљивости: us2 = ±0.50% · x2 = ±0.0050 · 650cmVs = ±3.25 cmVs

V
односно грешка излазног сигнала К · us2 = 0.005 cmVs
· ±3.25 cmVs = 0.01625 V = 16.25 mV

- грешка температурске осетљивости: ut1 = ±0.01% · ∆t·x1 = ±0.0001 · 10 · 100 = ±0.1 cmVs

V
односно грешка излазног сигнала К · ut1 = 0.005 cmVs
· ±0.1 cmVs = 0.0005 V = 0.5 mV

- грешка температурске осетљивости: ut2 = ±0.01% · ∆t·x2 = ±0.0001 · 10 · 650 = ±0.65 cmVs

V
односно грешка излазног сигнала К · ut2 = 0.005 cmVs
· ±0.65 cmVs = 0.00325 V = 3.25mV

- грешка одступања од нуле услед промене температуре:

ud = ±0.02% · ∆t·rul = ±0.0001 · 10 · 1000 = ±1 cmVs

V
односно грешка излазног сигнала К · ud = 0.005 cmVs
· ±1 cmVs = 0.005 V = 5mV

Укупна грешка сензора:

uuk1 = ±�u2lin + u2hr + u2s1 + u2t1 + u2d = ±√56.25 + 4 + 0.25 + 0.01 + 1

uuk2 = ±7.842 cmVS

uuk2 = ±�u2lin + u2hr + u2s2 + u2t2 + u2d = ±√56.25 + 4 + 10.5625 + 0.4225 + 1

uuk2 = ±8.449 cmVS

 35. Које грешке се квантификују статистичком обрадом података?

Статистичка обрада података и теорија вероватноће омогућавају квантификовање случајних

грешака.
У зависности од броја мерења (величине узорка) зависи и величина грешке која ће бити
начињена при процени вредности измерене величине. Уколико број понављања мерења тежи
бесконачности, случајна грешка тежи нули.

36. За потребе калибрисања мерне бленде за одређивање запреминског протока мере

се разлика висина H манометарске течности у U- цеви, време истицања течности t у
резервоар и запремина течности V која истече у резервоар за време t. Резултати
мерења приказани су у табели. Потребно је одредити средње вредности мерених
величина и посредно мереног коефицијента k, који се израчунава користећи израз
k= V/t√𝑯 стандардна одступања величина H, t, V и k. Израчунати процентуалну
средњу грешку посредног мерења коефицијента k.

Средње вредности измерених величина:

𝑉𝑉1 + 𝑉𝑉2 + 𝑉𝑉3 + 𝑉𝑉4 + 𝑉𝑉5

𝑉𝑉� = = 0.2034
5

𝜏1 + 𝜏2 + 𝜏3 + 𝜏4 + 𝜏5
𝜏̅ = = 19.696
5

𝐻1 + 𝐻2 + 𝐻3 + 𝐻4 + 𝐻5
�=
𝐻 = 0.2328
5

Одређивање средње грешке (средња квадратна одступања):

(𝑉𝑉1 − 𝑉𝑉�)2 + (𝑉𝑉2 − 𝑉𝑉�)2 + (𝑉𝑉3 − 𝑉𝑉�)2 + (𝑉𝑉4 − 𝑉𝑉�)2 + (𝑉𝑉5 − 𝑉𝑉�)2
𝜀𝑣 = �
𝑛−1

𝜀𝑣 = ±2.3 ∙ 10−3 𝑚𝑚 3

(𝜏1 − 𝜏̅)2 + (𝜏2 − 𝜏̅)2 + (𝜏3 − 𝜏̅)2 + (𝜏4 − 𝜏̅)2 + (𝜏5 − 𝜏̅)2
𝜀𝜏 = �
𝑛−1

𝜀𝜏 = ±0.2138 𝑠
 � )2 + (𝐻2 − 𝐻
(𝐻1 − 𝐻 � )2 + (𝐻3 − 𝐻
� )2 + (𝐻4 − 𝐻
�)2 + (𝐻5 − 𝐻
�)2
𝜀𝐻 = �
𝑛−1

𝜀𝐻 = ±2.18 ∙ 10−3 𝑚𝑚

Релативне, односно процентуалне средње грешке:

𝜀𝑣 𝜀𝑣
= ±0.0113 𝜀𝑝,𝑣 = � ∙ 100 = ±1.13 %
𝑉𝑉� 𝑉𝑉

𝜀𝜏 𝜀𝜏
= ±0.0108 𝜀𝑝,𝜏 = � ∙ 100 = ±1.08 %
𝜏̅ 𝑉𝑉

𝜀𝐻 𝜀𝐻
𝐻� = ±0.00936 𝜀𝑝,𝐻 = � ∙ 100 = ±0.936 %
𝐻

Вредност коефицијента К :

𝑄 𝑉𝑉�
𝑘= = = 0.0214
√𝐻 �������
�
𝜏̅ 𝐻

Процентуална средња грешка:

𝜀к 𝜀𝑣 𝜀𝜏 1 𝜀𝐻
= �( )2 + ( )2 + ( )2 = ±0.0163
𝑘 𝑉𝑉 𝜏 4 𝐻

𝜀𝑘
𝜀𝑝,𝑘 = ∙ 100 = ±1.63 %
𝑘

37. Механичка снага вентилатора одређује се посредно мерењем брзине обртања

вратила и обртног момента коришћењем израза P =M nπ/30
Обртни момент М се мери у [Nm], а брзина обртања вратила n у [ob/min]. Резултати
мерења за једну радну тачку вентилатора дати су у табели. Одредити средње
вредности мерених величина и механичке снаге вентилатора, стандардна одступања
(грешке) и релативне средње грешке мерених величина и механичке снаге.
Механичку снагу вентилатора заокружити на цео број.
Средње вредности измерених величина:

𝑀1 + 𝑀2 + 𝑀3 + 𝑀4 + 𝑀5 + 𝑀6 + 𝑀7
�=
𝑀 = 2.618
7

𝑛1 + 𝑛2 + 𝑛3 + 𝑛4 + 𝑛5 + 𝑛6 + 𝑛7
𝑛� = = 1507.8
7

Одређивање средње грешке (средња квадратна одступања):

� )2 + (𝑀2 − 𝑀
(𝑀1 − 𝑀 � )2 + (𝑀3 − 𝑀
� )2 + (𝑀4 − 𝑀
� )2 + (𝑀5 − 𝑀
� )2 + (𝑀6 − 𝑀
� )2 + (𝑀7 − 𝑀
� )2
𝜀𝑀 = �
𝑛−1

𝜀𝑣 = ±146 ∙ 10−3 𝑁𝑚𝑚

(𝑛1 − 𝑛)2 + (𝑛2 − 𝑛�)2 + (𝑛3 − 𝑛�)2 + (𝑛4 − 𝑛�)2 + (𝑛 − 𝑛�)2 + (𝑛6 − 𝑛�)2 + (𝑛7 − 𝑛�)2
𝜀𝑛 = �
𝑛−1

𝜀𝑛 = ±4.88 𝑜/𝑚𝑚𝑖𝑛

Релативне, односно процентуалне средње грешке:

𝜀𝑀 𝜀𝑀
𝑀� = ±0.0557 𝜀𝑝,𝑀 = � ∙ 100 = ±5.57 %
𝑀

𝜀𝑛 𝜀𝑛
= ±0.0032 𝜀𝑝,𝑛 = ∙ 100 = ±0.32 %
𝑛� 𝑛�

Вредност механичке снаге P :

𝑀𝑛𝜋
𝑃𝑃 = = 413
30

Процентуална средња грешка:

𝜀𝑃 𝜀𝑀 𝜀𝑛
= �( )2 + ( )2 = ±0.0558
𝑃𝑃 𝑀 𝑛

𝜀𝑃
𝜀𝑝,𝑃 = ∙ 100 = ±5.58 %
𝑃𝑃
 38. Скицирати функцију густине вероватноће за униформну расподелу

39. Скицирати стандардну нормалну расподелу вероватноће. Уколико случајна

променљива Х има нормалну расподелу N(μ, σ2) како је дефинисана случајна
променљива која има стандардну нормалну расподелу N(0, 1).

Ако случајна променљива Х има нормалну расподелу N(μ, σ2), случајна променљива Z ће
имати стандардну нормалну расподелу N(0, 1) при чему је:

40. Уколико за случајну променљиву важи стандардна нормална расподела, колико

износи вероватноћа да се вредност случајне променљиве налази између:
a. -1 и 1
b. -2 и 2
c. -3 и 3
 41. Под претпоставком да је извршен веома велики број мерења и да за мерену
величину важи нормална расподела, која је вероватноћа да се мерена величина
налази у интервалу ± σ, ± 2σ и ± 3σ око средње вредности мерења (σ је стандардно
одступање мерења)?

42. Објаснити резултат мерења дат изразом

𝑋� представља највероватнију вредност мерене величине на основу расположивих података

мерења.

Интервалом мерне несигурности узимају се у обзир случајна и систематска грешка. Треба

имати на уму да се систематска грешка не мења током понављања експеримента и не утиче на
статистичке показатеље мерења.