Да ог

Даж ог (стсл.Даж ь о ; рус.Дажь о ) је једно од главних ожанстава у словенској

митологији, посе но код Источних Словена. Био је ог Сунца и његово
отелотворење. Исто тако ио је асоциран и са подземним светом, вуковима и
ковачким занатом, и према тврдњи Веселина Чајкановића, ио је врховни ог
српског народа, и могући културни херој Словена.

Садржај
Етимологија
Извори
Функције
Бог подземног света и врховни ог Ср а
Даж ог након покрштавања Максим А. Пресњаков.
Референце Дaж о􏿹,1998.

Литература

Етимологија
Етимологија Даж оговог имена је на први поглед очигледна. Састоји се из чланова ажь (ср. ај;рус. ай) и * о ъ која у овом
контексту значи лагостање. (уп. о а и у о ). Тако преведено, Даж ог и ио "давалац лагостања".[1]

Извори
Примарни извор за Даж ога јесте Повест минулих лета, или Несторова хроника, која га као једног од огова Кијевског
пантеона чије је идоле подигнуо кнез Владимир.[2]

И оче а кнезује Вла имир у Кијеву сам и ос ави кумире на р у и изван вора са кулом: рвено а Перуна са
лавом о сре ра и са зла ним рковима, и Хорса, и Даж о а, и С ри о а и Симар ла, и Моко .

У Слову о Игоровом Походу, Руси се називају Даж оговим унуцима.

Tа за о а о Оље а Злославићa сејала се и ујала кав а сву а, ину ла о Даж о ових о омака у унама
кнежевскима век се љу ски оскраћива.

Уђе свађа међу војску Даж о ових о омака; у о личју евојачком земљом она Тројановом ла у овим крилма
љесну; ође с у ћа реке Дона, љесну – ро на жирна ле а.

Исто тако, један од стихова указује на његову функцију као соларног ожанства, као и његову повезаност са вуковима.[3]

Кнез Всеславе љу ма су и и ра ове кнезовима о ељива, а сам ноћу ко вук рка: из Кијева Тму орокњу
о рчава о е лова, великоме о у Хорсу вучји у е ре рчава.
Функције

Бог подземног света и врховни ог Ср а

Веселин Чајкановић је у првој половини XX века изнео ову тезу којом се након њега нико није авио нити је покушао да је
уклопи са осталим тезама. Чајкановић из о иља народних предања и веровања јасно извлачи да се име Даж о скоро увек
користи за неко зло иће, а често и за самог ђавола (Даж ог се наводи и као краљ ђавола) долази до два могућа закључка:

Даж ог је ио ог подземног света, зато је поистовећен са ђаволом.

Даж ог је ио врховни ог Ср а, з ог чега је морао ити деградиран у ђавола.
Анализирајући његове осо ине у народним предањима, Чајкановић закључује да је он ез сумње ио хтонско ожанство, на
основу чега га поистовећује са словенским огом мртвих. Посматрајући српску народну веру, Чајкановић закључује да је она
претежно хтонска (крсна слава, о ичаји око Божића, падање светог Николе и светог Саве у зиму...) што и морало да значи да
је и врховни ог хтонско ожанство, па и то онда морао да уде Даж ог.

Долазак Положајника је веровање које има хтонски карактер. Заправо верује се да Положајник представља митског претка
који долази и посећује породицу, или је то ожанство које лута земљом и долази у кућу да се угреје и које тре а да о ез еди
плодну наредну годину. Ово ожанство највероватније и ио Даж ог з ог осо ине да је он лутајуће ожанство, као и митски
предак Словена.

Даж ог након покрштавања

Након примања хришћанства Даж огов култ је замењен култом Светог Саве. Како је Свети Сава најистакнутији светац код
Ср а, није тешко закључити на основу чега је Веселин Чајкановић претпоставио да се ради о врховном огу Ср а. Многе
легенде о Даж огу су само промениле рухо. Уместо имена Даж ога као главног актера у легендама, појавио се Свети Сава,
који о илази народ и својом мудрошћу решава про леме сељана. Такође вероватно з ог јаког култа Даж ога, он је ио
сатанизован и појављује се у многим причама као Хроми Да а, који је појава слична ђаволу[4].

Референце
1. Даж(д)ь ог (http://starling.rinet.ru/cgi-bin/response.cgi?root=%2Fusr%2Flocal%2Fshare%2Fstarling%2Fmorpho&ba
sename=morpho\vasmer\vasmer&first=1&text_word=%D0%94%D0%B0%D0%B6(%D0%B4)%D1%8C%D0%B1%D
0%BE%D0%B3&method_word=beginning&ww_word=on&ic_word=on&sort=word&encoding=utf-rus) ,
Э имоло􏿹ический словарь русско􏿹о языка = Russisches etymologisches Wörterbuch: в 4 т. / авт.-сост. М.
Фасмер ; пер. с нем. и доп. чл.‑кор. АН СССРО. Н. Тру ачёва, под ред. и с предисл. проф. Б. А. Ларина. —
Изд. 2-е, стер. — М. : Прогресс, 1986. — Т. I : А—Д. — С. 482.
2. Повијес минулих ље а или Нес оров ље о ис. Превод: Косовић, Ненад. Београд: ИКП "Никола Пашић" I
издање. 2003. стр. 49—50.ISBN 86-7987-014-5.
3. Слово о олку И􏿹орову: јуначки с ев XII века, са староруског превео М. Панић-Суреп, Нолит, Београд 1957.
4. О врховном о􏿹у у с арој ср ској рели􏿹ији, Веселин Чајкановић, Са рана дела из српске религије и
митологије књ. 3, прир. Војислав Ђурић, Српска књижевна задруга, Београд 1994. ISBN 86-379-0282-0

Литература
О врховном о􏿹у у с арој ср ској рели􏿹ији, Веселин Чајкановић, Са рана дела из српске религије и
митологије књ. 3, прир. Војислав Ђурић, Српска књижевна задруга, Београд 1994. ISBN 86-379-0282-0
Слово о олку И􏿹орову: јуначки с ев XII века, са староруског превео М. Панић-Суреп, Нолит, Београд 1957.
Повијес минулих ље а или Нес оров ље о ис. Превод: Косовић, Ненад. Београд: ИКП "Никола Пашић" I
издање. 2003. ISBN 86-7987-014-5.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Да ог&oldid=20540033“

Ова страница је последњи пут уређена на датум 30. мај 2018. у 10:02 ч.

Текст је доступан под лиценцом Кријејтив комонс Ауторство—Делити под истим условима; могући су и додатни
услови. Погледајте услове коришћења за више информација.