Professional Documents
Culture Documents
Пасха и Тајна Вечера
Пасха и Тајна Вечера
Будући да сам добио велику подршку драгих пријатеља поводом интервјуа који сам
дао за ПИНК.РС. Одлучио сам да напишем комплетан текст на задату тему.
За све оне који нису читали овај интервју навешћу линк на који можете да га прочитате
http://pink.rs/vesti/65110/teolog-antonio-aras-za-pink-rs-u-susret-vaskrsu-ako-zaista-od-srca-
oprostimo-drugome-to-moze-biti-oslobaajuce-za-nas
Уколико вас занима да се детаљније упознате са догађајима који се тичу Тајне вечере
и свега онога што је у вези са њом, онда вас позивам да прочитате текст до краја.
ПАСХА
Свако од ових објашњења садржи у себи само део догађаја који је у вези са
избављењем Изабраног народа Божијег, Израиља из египатског ропства. Овај догађај је
описан у 2. Књизи Мојсијевој и у вези је са рођењем Мојсија. Њега су и поред фараонове
заповести да се мушка деца по рођењу бацају у воду ( 2.Мојсијева : 1,22 ), успели да
спасу положивши га у ковчег и бацивши га у реку, где га је пронашла фараонова кћер, узела
га са собом и одгојила га је на фараоновом двору (2.Мој. 2; 3 – 10). Мојсије убија једног
Мисирца (2. Мојсијева: 2, 12), бива принуђен да бежи и склониште налази у земљи
Мадијамској код Јотора првосвештеника. Жени се Сефором, Јоторовом кћери и ту остаје све
док му Бог не заповеди да се врати у Мисир и поведе народ у Обећану земљу ( 2.Мој. 3,18
). При томе му даје моћи како би народ поверовао у Онога који га је послао, а за помоћника
поставља Арона ( 2.Мој. 4; 10 -16).
Пошто је сазвао збор, Мојсије наређује свим Израиљцима да закољу пасху и говори
им на који начин то треба учинити. Када Господ буде дошао да убије мисирске првенце,
заобићи ће куће које буду имале знак од крви на горњем прагу и на оба довратка, што су и
учинили. Исте вечери око поноћи побио је Господ све првенце мисирске.Израиљу је тада
било дозвољено да напусти Египат (2.Мој. 12; 21-42 ). Господ предаје закон да се пасха
светкује од колена до колена, као и начин на који се то треба чинити ( 2. Мој. 12; 42-51). На
основу стихова из 2.Мој. 12, 15 може се закључити да им Господ заповеда да прослављају
два празника међусобно повезана.
Пасху – у знак сећања на Поседњу вечеру и дан када је Господ мимоишао куће
јеврејске.
И други Празник пресних хлебова ( хлеб без квасца) – знак сећања на прве дане
путовања када је хлеб који је прављен из журбе, једен.
Израиљци су наставили да славе Пасху, о чему имамо сведочанства кроз цео Стари и
Нови завет. ( 4. Мој. 9: 1-5 ; Исаија 5, 10; 1. Царевима 9,25 ; 2.Царевима 23: 21-23 ; Јездра 6,
19; Матеј 26: 17 – 28; Марко 14: 12 -24; Лука 22: 7-20; Дела Апостолска 12: 3-4).
Пошто је куће очишћена приступа се припреми најсвечанијег оброка тзв. Pesah Sidera,
што у преводу са јеврејског значи ред. Специфичан низ информација о којима се мора
дискутовати по одређеном реду. Текст Pesah Sidera је записан у књизи која се зове Hagadah.
Садржај би се могао сумирати на следећи начин: Kaddesh, Urechatz, Karpas, Yachatz; Maggid,
Rachatz, Motzi, Matzah, Marror, Korech, Shulchan Orech, Tzafun, Barech, Hallel, Nirtzah.
Kadesh – Освећење
Urechatz: Прање
Прање руку без благослова у припреми једења Karpasa
Karpas: Биљка
Биљка ( обично першун ) потопљена у сланој води и поједена. Биљка симболизује
понизност јеврејског народа, а слана вода - сузе као резултат ропства.
Yachatz: Ломљење
Један од три Маtzaha ( бесквасни хлеб ) je поломљен. Део је враћен на гомилу, а део је
постављен са стране за афикомен.
Мaggid: Прича
Препричавање приче Излазка из Египта и прва Пасха. Овај део почиње са најмлађом
особом која поставља четири питања. Четири питања позната као Mah Nishtanah ( Зашто је
ово другачије?), су прве речи од четири питања. На крају Маggida изговара се благослов
преко друге чаше вина, која се потом испија.
Rachatz: Прање
Друго прање руку, овога пута са благословом, као припрема за једење Маtzaha.
Motzi: Благослов преко продукта од жита
Korech: Сендвич
Раби Хилел је био мишљења да се Marror једе заједно са Matzah и с оним што се нуди
за Пасху у сендвичу. Од његовог времена једе се део Маrrora на комаду Matzaha са
Charosetom.
Tzafun: Афикомен
Комад Мatzaha, остављен са стране, једе се као „дезерт“ – последњи оброк.
Hallel: Хвала
Неколико псалама се изговара, затим следи благослов преко последње чаше вина која
се испија.
Nirtzah: Затварање
Једноставан исказ да је sider комплетиран, са жељом да се Пасха следеће године слави
у Јерусалиму као и то да Месија дође следеће године.
Пасхална вечера није сматрана меморијалном већ нечим што поново преживљава
нешто. Јеврејски језик ово дозвољава, јер нема реч за историју и не прави разлику између
прошлости и садашњости. Модерни јеврејски језик користи реч historiah коју су преузели од
Грка. Класични јеврејски језик је користио реч и концепт сећања „Историја је нешто што се
десило неком другом, а сећање је нешто што се десило мени“. Сећање је Zecher на јеврејском
и односи се на концепт очувања породичне линије кроз мушке наследнике, сећања,
присећања и поседовања имена „ако заборавиш или изгубиш име, изгубиш и сећање“.
Пасха није било само сећање на догађај спасења изведеног од Господа у корист
генерација Изласка, била је и есхатолошки догађај спасења који ће се десити. Пасха је
постала антиципација и гаранција наде за месијанско спасење јеврејског народа.
Tајна вечера
Управо је овакав начин празновања Пасхе био основа за Последњу или Тајну вечеру
Господњу.
Тајна вечера није била обична вечера, већ је имала пасхални карактер. Неколико сегмената
из јеванђеља нам указује на ту чињеницу. Прање ногу по вечери које се помиње у Јеванђељу
по Јовану ( Јн. 13: 4 -12 ) није било обично, свакидашње прање, већ подсећа на оно које се
врши са благословом – rachatz пре узимања matzaha, пошто је део matzaha поједен, а део се
оставља за афикомен. Занимљиво је на који начин Исус указује на онога кој ће га издати
„који умочи са мном руку у зделу“ (Матеј 26, 23). Наиме, Христови савременици, Јевреји
употребљавали су кашике и виљушке и само у једном случају – за пасхалном трпезом –
користили су примитивни начин једења који су преузели од својих предака.
„А тако исто и чашу по вечери говорећи...“ ( Лука 22, 20), на основу овог стиха може
се закључити да је Исус дао хвалу над трећом чашом. Благослов над њом се изговарао на
крају пасхалне вечере. Прво би била усута трећа чаша вина, потом би се изговарао благослов
после вечере, а затим и над чашом, после кога се испија. Пошто је за време пасхалне вечере
служена и четврта и пета чаша, на основу стиха „ Кажем вам да од сада нећу пити од овога
рода виноградарскога...“ ( Матеј 26, 29), закључује се да Исус одбија да попије четврту чашу
вина.
У јевађељу по Јовану , помиње се дуг Исусов говор (Јн. 14 – 18) пре напуштања места
где се одвијала Тајна вечера. Традиционално, јевреји причају о Богу кроз нелколико сати. По
завршетку вечере, отпојали су хвалу и изашли на Маслинску гору. Исто као и на крају
пасхалне вечере после које се изговарао Hallel, највероватније су то били псалми 113 и 114.