VODA KAO RESURS BUDUĆNOSTI

Autor: Milica Pajĉin 804/2013

Fakultet tehniĉkih nauka Ĉaĉak
Integrisane akademske studije tehnike i informatike, 2014/2015
E – mail: pajcin.milica@gmail.com
Mentor rada: Dr Branka Jordović, red.profesor

Apstrakt - Cilj rada je da ukaže koliko je voda važna, koliko je potrebna, koje su mogućnosti njene zaštite kako bi se osigurale dovoljne
koliĉine i rezerve u budućnosti. U radu su prikazani globalni resursi vode u svetu, resursi vode u Republici Srbiji kao i zaštita vodenih
resursa. Za izradu rada korišćene su informacije iz nauĉne literature, struĉnih publikacija, kompanijski izveštaji preko odgovarajućih
internet sajtova.

Ključne reči – voda, resurs, izvor, stanovništvo, čovek, zagađenje, poplave, mapa

1. UVOD
“ Ono što je retko, skupo je. Voda kao najvažnija stvar na svetu, naprotiv, nema cenu.“ ( Platon, 427-347.godine p.n.e )
Rad sadrži prikaz vodenih resursa kako u svetu tako i u Republici Srbiji. Voda je osnovni preduslov za život svih bića na
Zemlji. Zbog izuzetnih osobina voda je bila a i sada je predmet izuĉavanja raznih nauka: meterologije, hidrologije,
medicine, biologije , ekologije, itd. Poslednjih godina Zemlja – “Plava planeta“, ima ograniĉene i ranjive vodene resurse, te
će takvi resursi imati odluĉujući uticaj u budućem razvoju ljudskog društva. U privredi voda ima centralno mesto,
omogućava poljoprivrednu proizvodnju hrane, šumarstvo, proizvodnju energije, itd. Svetsko stanovništvo se brzo povećava,
a samim tim i potrošnja vodenih resursa se povećava. Voda je nužna potreba za razvoj i održavanje života na Zemlji.
Ranjivost ljudskog društva usko je povezana sa raspoloživim koliĉinama hrane i vode u budućnosti. Da bi se izbegla kriza
vode u budućnosti, potrebno je racionalnije i efikasnije iskorišćavanje ograniĉenih resursa vode nego što se to danas ĉini.
Primena odgovarajuće zaštite i iskorišćavanje vodenih resursa veoma je važna u vremenu povećanja stanovništva, gde ljudska
aktivnost povećava pritisak na vodne i zemljišne resurse radi zadovoljavanja životnih potreba.
Cilj rada je da ukaže koliko je voda važna, koliko je potrebna, koje su mogućnosti njene zaštite kako bi se osigurale
dovoljne koliĉine i rezerve u budućnosti. U radu su prikazani globalni resursi vode u svetu, resursi vode u Republici Srbiji
kao i zaštita vodenih resursa. Za izradu rada korišćene su informacije iz nauĉne literature, struĉnih publikacija, kompanijski
izveštaji preko odgovarajućih internet sajtova.

2. ZNAČAJ VODE I NJENOG VIŠENAMENSKOG KORIŠĆENJA

2.1. Voda kao resurs
Prirodni resursi ili prirodni izvori predstavljaju prirodna dobra koja ĉovek koristi za svoje potrebe. Voda kao najosnovnija
životna materija ima nemerljiv znaĉaj za živi svet, ekosisteme i planetu Zemlju. Voda neprestano kruži u prirodi izmeĊu
Zemlje i atmosfere. To neprestano kruženje vode naziva se hidrološki ciklus. Kruženje vode na Zemlji važan je proces koji
omogućuje održavanje života. Voda konstantno cirkuliše izmeĊu atmosfere, okeana i kopna. Voda koja se troši nalazi se na
Zemlji već stotine miliona godina. Voda se kreće, pri tome menja pojavni oblik, konzumiraju je biljke i životinje, ali nikada
stvarno ne nestaje. U kružnom putu vode pet je procesa: kondenzacija, padavine, infiltracija, otjecanje i evapotranspiracija.
Tih pet procesa zajedno ĉine hidrološki ciklus.

2.2. Voda za piće

Kao izvor vode za piće ĉovek koristi podzemne i površinske vode. Ĉista pijaća voda je kapitalni resurs svake države. U
sušnim oblastima gde nema dovoljno izvora za piće, vodu za piće koriste slanu vode iz koje se najpre vrši uklanjanje soli,
proces desolinizacije. Najmanje se kao resursi vode za piće koriste podzemne vode koje se ne obnavljaju, tz. “ fosilne vode „
ili paleovode. To su vode koje su usled razliĉitih procesa u Zemljinoj kori pod zemljom ostale zarobljene dugi niz godina –
milionima godina. Kao voda za piće koristi se i voda koja se u zamrznutom obliku nalazi duboko ispod gleĉera. Oko 1/10
kopnene površine Zemlje prekrivena je ledenim masama poznatim kao gleĉeri ili lednici, koji sadrže više od 75 % slatke vode
[2]. Gleĉeri predstavljaju veliki rezervoar ĉiste vode na koju nisu uticale atmosferske promene a ĉija budućnost zavisi od
globalnog zagrevanja.

2.3. Voda u poljoprivredi

Za obezbeĊivanje dovoljne koliĉine hrane za rastuću ljudsku populaciju, povećava se poljoprivredna proizvodnja ĉime se
povećava i potrošnja vode. Ljudi kao najveći potrošaĉi vode ne shvataju da je voda osim za piće, voda glavni faktor u
proizvodnji hrane i da nestašica vode direktno utiĉe na smanjenje proizvodnje hrane.

2.4. Voda u industriji

U savremenoj industriji gotovo da nema procesa u kome se ne koristi voda. Razliĉite grane u industriji troše i razliĉite
koliĉine vode. U industriji manji deo upotrebljene vode koristi se za dobijanje proizvoda, dok se veći deo koristi za transport
materije i hlaĊenje. Zbog velike potrošnje vode u industriji, industrijska postrojenja najĉešće se postavljaju pored velikih
reka. Ovakvom organizacijom industrijskih postrojenja obezbeĊuju se dovoljne koliĉine vode i mogućnost odvoĊenja
otpadnih voda. Najveća potrošnja vode u industriji ostvaruje se u Evropi 55%, dok se najmanja potrošnja vode u industriji
ostvaruje u Australiji 2%[4].

2.5. Voda u energetici

Energija vode (hidroenergija) je jedan od najznaĉajnijih obnovljivih izvora energije, odnosno izvora energije koji se
uprkos trošenju ne iscrpljuje, već se obnavlja u odreĊenom ritmu. Najĉešći oblik korišćenja energije vode je dobijanje
elektriĉne energije u hidroelektranama.

3. POTROŠNJA I UGROŽENOST VODE

3.1. Potrošnja i ušteda vode
Potreba za vodom se povećava srazmerno sa uvećanjem broja stanovništva na Zemlji, a njena koliĉina uprkos rastućim
promenama se ne menja. Statistiĉki podaci govore da će do 2025.godine 2/3 stanonovništva osetiti ozbiljan nedostatak vode,
gde prema podacima struĉnjaka 2,5 milijardi ljudi nema obezbeĊene osnovne higijenske uslove zbog nedostatka vode a više
od 5 miliona ljudi godišnje umire usled zagaĊenja vode.

3.2. Ugroženost zaliha vode

Najveću ulogu u zagaĊenju vode ima ĉovek sa svoji aktivnostima. Organizacija Ujedinjenih Nacija je 2003. godine
proglasila 22. mart za Svetski Dan Voda, sa namerom da istakne njenu važnost i ograniĉavajuću ulogu u razvoju jer se
bližimo vremenu kada će potreba za vodom premašiti zalihe. Najveća pretnja zalihama vode predstavlja ĉovek koji izaziva
veštaĉko zagaĊenje vode. Veštaĉko zagaĊenje se deli u dve osnovne grupe:
koncentrisane zagaĊivaće (izvori zagaĊenja),
rasute izvore zagaĊivanja.

Koncentrisani zagaĊivaći vode su obiĉno razni objekti u kojima se obavlja neka delatnost i ljudska naselja. Ona su obiĉno
locirana na obalama reka, jezera ili mora. Njih je lako uoĉiti i evidentirati. Najĉešće su to:
urbana naselja,
industrijski objekti: hemijski bazne i preraĊivaĉke industrije , metalne i metalopreraĊivaĉke, za preradu ruda,
prehrambene industrije, celuloze i papira, tekstilne industrije, proizvodnja graĊevinskog materijala, proizvodnja
deterdženta,
energetski objekti: termoelektrane, toplane, nuklearne elektrane, prerada nafte, prerada uglja, hidroenergetski
objekti,
poljoprivredni objekti za tov stoke,
deponije – smetlišta.
 Rasuti izvori zagaĊivanja vode su:

hemizacija tla (pesticidi i azotna Ċubriva),

deponije industrijskog otpada,
deponije komunalnog smeća,
transport i transportna sredstva,
lokacije za eksploataciju šljunka i peska.

4. RESURSI VODE U REPUBLICI SRBIJI

4.1. Resursi vode za piće u Republici Srbiji
Republika Srbija je zemlja koja ne spada u zemlje siromašne vodom. Prema podacima Food and Agriculture
Organization, on the United Nations – FAO (Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu), Srbija se nalazi na 47
mestu od 180 zemalja, po koliĉini i kvalitetu resursa vode. U Republici Srbiji je veoma nizak stepen istraženosti i
eksploatacije prirodnih izvora, što stvara mogućnosti da se u ovoj oblasti razvije i popne na postojećoj rang listi FAO
organizacije. Prema procenama struĉnjaka rezerve ĉiste pijaće vode u Republici Srbiji kao i svuda svetu su ograniĉene.

4.2. Ugroženost vode za piće u Republici Srbiji

U Republici Srbiji kljuĉni izvor zagaĊenja vode za piće predstavljaju gradske i industrijske otpadne vode. Gradske
otpadne vode se sastoje od upotrebljenih voda iz domaćinstava, ustanova, škola, ugostiteljskih objekata, i dr. koje su u nekim
sluĉajevima pomešane sa industrijskim otpadnim vodama. Gradske otpadne vode sadrže razliĉite supstance koje kada se
nepreĉišćene ispuste u vodoprijemnik (reke, kanali, jezera), na razliĉite naĉine zagaĊuju životnu sredinu. Da bi se smanjili
negativni uticaji otpadnih voda na vodne resurse i životnu sredinu uopšte, neophodno je pre ispuštanja otpadne vode izvršiti
njeno preĉišćavanje. Prema EU direktivi vezanoj za upravljenje vodama i preĉišćavanje otpadnih voda (EU Directive
91/271/EEC) organizovano odvoĊenje svih komunalnih otpadnih voda predstavlja trajnu obavezu države. Skupština Srbije je
2010. godine usvojila novi Zakon o vodama (Sl. gl. R. Srbije 30/2010) koji velikim delom usklaĊuje domaću regulativu sa
regulativom Evropske unije i uvodi dugoroĉne obaveze sakupljanja i preĉišćavanja gradskih otpadnih voda (princip
zagaĊivaĉ plaća).

5. DEJSTVO VODE NA ZDRAVLJE LJUDI

5.1. Značaj vode za zdravlje ljudi
Zdravstveno ispravna voda za piće jedan je od osnovnih preduslova dobrog zdravlja i jedan od osnovnih pokazatelja
zdravstvenog stanja stanovništva jedne zemlje. Nijedan živi organizam ne može da živi bez vode u bilo kojoj od njenih formi.
Voda je najzastupljenija supstanca u ljudskom organizmu, i ona ĉini oko 65% ĉovekovog tela Sl.1, zastupljenost vode u
odreĊenim organima u ljudskom organizmu. Najveći procenat vode nalazi se u krvi 83%, mozgu i mišićima 75% i u kostima
22% [6]. Potreba organizma ĉoveka za vodom su od 3-12 litara na dan u zavisnosti od klimatskih uslova. Gubitak vode u
organizmu je opasno za svako živo biće a za ĉoveka gubitak od 20% vode znaĉi smrt. Znaĉaj vode za ĉoveka manifestuje se
u:
voda u organizmu predstavlja univerzalni medij preko koga se održavaju funkcije svih ćelija, krvi, transporta
hranjivih materija do izluĉivanja produkta metabolizma i štetnih sastojaka,
glavna je komponenta sistema regulacije temperature – znojenjem,
voda može sadržavati i materije koje deluju zaštitno na neke funkcije organizma, na primer floor koji se u mnogim
vodovodima dodaje u vodu za piće, u cilju spreĉavanja pojave karijesa zuba.
 Sl.1. Voda u Ljudskom organizmu, Izvor: http://planet-voda.com/?p=3194

5.2. Dejstvo zagađene vode na zdravlje ljudi

Voda kao dragocen izvor zdravlja, može predstavljati i izvor zdravstvenih tegoba. ZagaĊena voda je vodeći svetski
uzroĉnik smrti i bolesti i negativno utiĉe na više od 1 milijarde ljudi svakog dana u zemljama u razvoju. Nekoliko zagaĊivaĉa
koji se javljaju u prirodi mogu da predstavljaju rizik po zdravlje ako se naĊu u vodi za piće. Voda ukoliko sadrži štetne
materije biološkog, hemijskog ili radiološkog porekla može štetno da utiĉe na zdravlje ljudi. Ti zagaĊivaći su: bakterije,
virusi, uranijum, radijum, nitrati, arsen, hrom i fluorid... Mnogi od ovih zagaĊivaĉa su prirodno prisutni u stenama i samim
tim mogu se pojaviti u vodi iz bunara. Najĉešći i najrašireniji zdravstveni rizik povezan sa vodom za piće je zagaĊenost
patogenim bakterijama (grĉ.patos – bolest, izazivaĉ bolesti) mikroorganizmima koji kod ĉoveka izaziva zarazne bolesti (
tifus, kolera, žutica, dizenterija i dr.).

6. MERE ZA ZAŠTITU VODA

Zaštita vode od zagaĊivanja sprovodi se radi omogućavanja neškodljivog i nesmetanog korišćenja voda, zaštite zdravlja
ljudi, životinjskog i biljnog sveta. Stalno praćenje kvaliteta vode jedan je od preduslova za pokretanje adekvatnih akcija
zaštite. Plan zaštite voda od zagaĊivanja u Republici Srbiji definisan je Pravilnikom o zaštiti voda od zagaĊivanja stav
1.,objavljen u Službenom glasniku br. 30/2010. Plan zaštite voda od zagaĊivanja donosi Vlada, na predlog Ministarstva, za
period od šest godina. Ministarstvo svake druge godine, raĉunajući od dana donošenja plana zaštite voda od zagaĊivanja iz
stava 1. ovog ĉlana, podnosi izveštaj Vladi o izvršenju tog plana.

7. ZAŠTITA OD ŠTETNOG DEJSTVA VODE

7.1. Uređenje vodotokova

UreĊenje vodotokova podrazumeva izgradnju i održavanje vodnih objekata za ureĊenje vodotokova (regulacioni objekti),
zatim izvoĊenje radova na održavanju stabilnosti obala i korita vodotoka, kao i održavanje njegove propusne moći za vodu,
led i nanos. Vodoprivredni ciljevi moraju biti usaglašeni sa ekološkim ciljevima. Sa aspekta oĉuvanja prirodne i životne
sredine potrebno je da se reĉni tokovi ostave u prirodnom stanju, bez ikakvih intervencija. U praksi to je nemoguće zbog
znaĉaja reka za vodoprivredu i znaĉaja reĉnog priobalja za mnogobrojne ljudske aktivnosti. Zbog toga se reke ne mogu
ostaviti u prirodnom stanju, već se na njima moraju vršiti raznovrsne intervencije, u skladu sa ljudskim potrebama. Vrši se
izgradnja odgovarajućih objekata ĉija izgradnja zahteva veća materijalna ulaganja.
7.2. Poplave i zaštita od poplava
Poplava je prirodna nepogoda pojave koja oznaĉava neubiĉajen visok vodostaj u rekama i jezerima, zbog ĉega se voda iz
reĉnog korita ili jezerske zavale preliva preko obale i plavi okolno podruĉje. Ova prirodna nepogoda zahteva posebnu pažnju,
zbog svoje iznenadne opasnosti , ĉestine javljanja, stepena ugroženosti i posledica koje sa sobom nosi.
Poplava se može okarakterisati na sledeći naĉin:
intezitet odnosno veliĉina poplavnog talas,
frekvencija:
- prosta frekvencija: koliko se ĉesto javlja u datom vremenskom periodu,
- verovatnoća: šanse u procentima da se pojava dogadi u nekom vremenskom periodu,
- povratno vreme: vreme izmeĊu dve pojave.
vreme trajanja poplave,
prostorno širenje,
brzina prostiranja,
vremenski raspored ( da li se pojava dešava cikliĉno, neujednaĉeno i sliĉno).

Prema uzrocima nastanka poplave se mogu podeliti u dve grupe, direktne i indirektne.
U direktne uzroke spadaju:
poplave nastale zbog jakih padavina,
poplave nastale zbog nagomilavanja leda u vodotokovima,
poplave nastale zbog klizanja zemljišta ili potresa,
poplave nastale zbog rušenja brane,
stanja vodostaja glavnog toka u vreme njegovog porasta,
meandriranje toka.

7.3. Poplave u Republici Srbiji – maj 2014. godina

U Republici Srbiji uprkos zaštićenosti od 88% teritorije države od poplava, svake godine reke plave iste oblasti. Poplave
najviše pogaĊaju naselja u Vojvodini, dok se u Srbiji najĉešće izliva reka Morava. Najveće poplave u Srbiji dogodile su se
1965. godine kada se izlio Dunav koji je zahvatio sve tokove reka, a pod vodom je bilo oko 150.000 hektara zemlje, 16.000
kuća i 214 kilometara puta. Aprila 2005, u selu Jaša Tomić, dogodila se poplava pod naletom vodene stihije reke Tamiš, gde
je voda nanela štetu u iznosu od 12.6 miliona evra. Maj 2014, desila se ekstremna poplava, nezabeležena u prethodnih 130
godina. Katastrofalne poplave u Srbiji, u maju 2014. godine, prouzrokovane su interakcijom prirodnih i antropogenih faktora.
Osnovni prirodni uzrok poplava su bile ekstremne padavine, sa nezabeleženim probalistiĉkim rangom. Trenutno ne postoji
saglasnost u oceni povratnog perioda ovih padavina, zbog ĉega su neophodna dalja istraživanja ovog fenomena,
udruživanjem svih nacionalnih struĉnih i nauĉnih kapaciteta u ovoj oblasti.

7.4. Mape poplava na Balkanu – maj 2014, predstavljene u inostranim medijima

Novinska agencija „Al jazeera balkans“ ( meĊunarodni informativni kanal sa sedištem u Sarajevu, Bosna i Hercegovina)
objavila je mapu regiona na kojoj se vide razmere poplava koje su zadesile region maja 2014.godine. Mapa je prikazana na
društvenim mrežama i prikazuje koji su sve delovi poplavljeni na podruĉju bivših Jugoslovenskih Republika. Na mapi se vide
poplavljene regije u toku reke Save Sl.2.

Sl.2. Mapa regiona sa razmerama poplava maj 2014, novinske agencije Al jazeera balkans, Izvor:
http://www.hidmet.gov.rs/podaci/dokumenti_ciril/RHMZ_Sava_Centar_referat.pdf
7.5. Mapiranje područja sklonih poplavama i klizištima
Mapiranje definiše podruĉje pod rizikom i ono predstavlja osnovu za sve programe koji se koriste za smanjenje štete
usled poplava, klizišta i akcija koje slede. Mape ĉesto imaju pravno znaĉenje u pogledu zoniranja i drugih strukturnih i
nestrukturnih preduzetih mera, tako da moraju biti precizne i verodostojne. Ako su regionalni ili nacionalni programi za
smanjenje rizika od poplava i klizišta pravilno osmišljeni, postoje prednosti o zajedniĉkim standardima mapiranja. Mape
postaju kljuĉni element u procesu identifikacije podruĉja sklonih poplavama i klizištima, tako što služe za identifikaciju
individualnog rizika i bitnih institucija, pripremu planova za reagovanje na katastrofu i projektovanje mera zaštite i otpornosti
usled poplava i klizišta. Mape bi trebale biti dostupne kako javnosti tako i agencijama reagovanja na katastrofu na svim
nivoima. Posle katastrofalnih poplava 2014. godine proradila su stara i pojavila nova klizištana na celoj teritoriji Republike
Srbije. Geolozi dr. Miloš Marjanović i dipl.inž.geol. Uroš Đurić sa Rudarsko Geološkog fakulteta Beograd, objavili su na
Fejsbuku geografsku kartu potencijalnih klizišta koja se mogu pojaviti na teritorije Republike Srbije nakon obilnih padavina,
maja 2014.godine.

8. ZAKLJUČAK
Da bi se u potpunosti sagledala važnost oĉuvanja i zaštita vodenih resursa u budućnosti mora se ozbiljinije shvatiti
suština problema narušenim sa povećanjem stanovništva na planeti Zemlji kao i ljudskom aktivnošću.
Zbog ogromnog znaĉaja vode za životnu sredinu sve nauĉne discipline koje su u vezi sa prirodom ,bilo direktno ili
indirektno moraju voditi raĉuna o njenoj zaštiti i kvalitetu, jer je voda temeljna potreba za život i za razvoj ljudskog
društva.Voda je potreba ĉoveku koju on mora trajno da obezbedi, jer predstavlja izvor života, zdravlja i njegovu budućnost.
Cilj ovog rada je da ukaže na neprocenjiv znaĉaj vode, ĉinjenice koje je ugrožavaju, neophodnosti njene zaštite i oĉuvanje
gde kljuĉnu ulogu ima ĉovek. Moralna dužnost svakog graĊanina sveta je da ne ugrozi budućim generacijama mogućnost da
imaju kvalitetnu i zdravu vodu, jer ne postoji alternative i ona je briga svih nas.

9. LITERATURA
[1] http://www.agfbl.org/sajt/doc/file/so/1/0b/00293_20080130_Hidrologija-skripta.pdf
[2] http://www.nmw.co.rs/slike/resursi_slatke_vode.jpg
[3] http://ekologija.ba/index.php?w=c&id=30
[4]http://biologija.unios.hr/webbio/wp-content/uploads/2013/nastavni_materijali/10.utjecaj_covjeka_na_hidrosferu_i_kriosferu.pptx
[5] http://www.ekobalans.net/teme/problem-otpadnih-voda/108-problem-otpadnih-voda-u-
[6] http://planet-voda.com/?p=3194
[7] http://www.borplastikaeko.rs/industrijske-otpadne-vode/
[8] http://www.vma.mod.gov.rs/sr-lat/lekarski-saveti/voda-na-planeti-zemlji#.VSJUPo6faoY
[9]http://data.sfb.bg.ac.rs/sftp/prostorno.uredjenje/ZAKONI%20i%20AKTI/Vodoprivredna%20osnova%20Republike%20Srbije.pdf
[10] http://www.srbijavode.rs/sr-latin/home/upravljanje_vodama/zastita_voda.html
[11]http://www.cecra.dh.pmf.uns.ac.rs/pdfww2010/ZASTITA%20VODA%20%E2%80%93%20STANJE%20KOD%20NAS.pdf
[12] http://www.grad.unizg.hr/_download/repository/Regulacije_skripta_5%5B1%5D.pdf
[13] http://hr.wikipedia.org/wiki/Poplava
[14] http://www.hidmet.gov.rs/podaci/dokumenti_ciril/RHMZ_Sava_Centar_referat.pdf
[15] http://www.telegraf.rs/vesti/1081549-ovo-je-mapa-potencijalnih-klizista-u-srbiji