UES - Masinski Elementi Prirucnik PDF

UNIVERZITET U ISTOČNOM SARAJEVU
MAŠINSKI FAKULTET
Biljana Marković, Mirko Blagojević, Zorica Đorđević

Milan Rackov, Žarko Mišković, Aleksandar Košarac
MAŠINSKI ELEMENTI – PRIRUČNIK
Improvement of product development studies

in Serbia and Bosnia and Herzegovina
530577-TEMPUS-1-2012-1-RS-TEMPUS-JPCR
Naziv udžbenika:
„ MAŠINSKI ELEMENTI – PRIRUČNIK“
Autori:
Biljana Marković, Mirko Blagojević, Zorica Đorđević
Milan Rackov, Žarko Mišković, Aleksandar Košarac
Recenzenti:
Prof. dr Vojislav Miltenović
Prof. dr Radivoje Mitrović
Izdavač:
Univerzitet u Istočnom Sarajevu
Mašinski fakultet Istočno Sarajevo
Glavni i odgovorni urednik:

Prof. dr Ranko Antunović
Štampanje odobrio:
Univerzitet u Istočnom Sarajevu
Mašinski fakultet
Izdanje:
Prvo
Štampa:
„Comesgrafika“ d.o.o. Banja Luka
Tiraž:
200 primjeraka
Računarska obrada teksta:

Aleksandar Košarac
ISBN 978-99976-623-4-7
Ova knjiga je štampana sredstvima Evropske Komisije preko TEMPUS projekta
IPROD (br. projekta: 530577‐TEMPUS‐1‐2012‐1‐RS‐TEMPUS‐JPCR).
Publikacija odražava samo stavove autora i Komisija ne može biti odgovorna za
bilo kakvu upotrebu informacija koja se sadrže u publikaciji.
This book was published by the European Commission through the project
TEMPUS IPROD (No: 530577‐TEMPUS‐1‐2012‐1‐RS‐TEMPUS‐JPCR).
This publication reflects the views only of the authors, and the Commission cannot
be held responsible for any use which may be made of the information contained
therein.
PREDGOVOR
Publikacija „MAŠINSKI ELEMENTI - PRIRUČNIK“ rezultat je rada na TEMPUS projektu
„UNAPREĐENJE OBRAZOVANJA NA UNIVERZITETIMA U SRBIJI I BIH U OBLASTI RAZVOJA
PROIZVODA“ (EACEA 530577 – 2012 – RS – TEMPUS – JPCR “Improvement of product development
studies in Serbia and Bosnia and Herzegovina“ (IPROD).http://iprod.masfak.ni.ac.rs). Koordinator projekta
je Univerzitet u Nišu, a partner univerziteti su: iz EU -KIT – Karlsruhe Insitute of Technology (Nemačka),
FDIBA - Technical University of Sofia (Bugarska) i STU- Slovak University of Technology, Bratislava
(Slovačka); iz Srbije univerziteti u Novom Sadu, Beogradu i Kragujevcu; iz BiH univerziteti u Istočnom
Sarajevu, Banjoj Luci i Mostaru.
Osnovni cilj projekta je podizanje konkurentnosti regionalne industrije putem unapređenja obrazovanja u oblasti
razvoja proizvoda na univerzitetima u Republici Srbiji i Bosni i Hercegovini. Specifični ciljevi projekta su:
 uvođenje novih studijskih programa u oblasti menadžmenta razvojem proizvoda/inovacionog
menadžmenta i razvoja eko-proizvoda, kao i modernizacija postojećih studijskih programa u oblasti
industrijskog razvoja proizvoda;
 uspostavljanje više obuka iz domena industrijskog razvoja proizvoda u okviru programa celoživotnog
učenja;
 harmonizacija i modernizacija obrazovanja u oblasti industrijskog razvoja proizvoda na visokim
školama strukovnih studija putem obuke nastavnika sa visokih škola.
Opstanak i uspeh preduzeća u savremenim uslovima moguće je obezbediti preko inovativnih proizvoda i
proizvodnih procesa. Međutim, primena inovativnih proizvoda i proizvodnih procesa je dosta kompleksna i
zahteva novi pristup u radu, koji je prvenstveno vezan za optimizaciju raspoloživih resursa, precizno definisanje
kompetencija i kooperativni pristup u radu.
Osnova kooperativnog pristupa u radu su metode i sistemi, kojima se u svim fazama transparentno prikazuje
kompletan proces razvoja proizvoda i njegove proizvodnje. Metodski pristup obuhvata primenu različitih
metoda za razvoj proizvoda, metoda za planiranje i upravljanje proizvodnim procesima kao i metoda vezanih za
upravljanje projektima i organizacioni menadžment. Sistemski pristup obuhvata računarsku podršku u svim
fazama procesa razvoja proizvoda i njegove proizvodnje. Moderna izrada prototipa uz primenu informacionih
tehnologija može višestruko da ubrza proces razvoja proizvoda.
Strategiju planiranja proizvoda i procesa određuje buduće tržište. Polazeći od strategije preduzeća analiziraju se
potencijali za nove poslove, identifikuju se ideje za nove proizvode i procese i razrađuju i ocenjuju koncepti
proizvoda. Rezultat strategijskog planiranja proizvoda i procesa su razvoj novih inovativnih proizvoda, njihova
proizvodnja i plasiranje na tržište.
Da bi savremene kompanije uspešno rešavale ovako kompleksne probleme moraju imati na raspolaganju
svestrano obrazovane inženjere. Ovo nameće potrebu da se na univerzitetima izvrši odgovarajuća reforma
obrazovanja, saglasno zahtevima savremne tehnike i tehnologije. U tom smislu jedan od važnih ciljeva projekta
je izdavanje publikacija u oblasti razvoja inovativnih proizvoda i unapređenja poslovanja. Predviđeno je da se u
okviru IPROD projekta izdaveći broj publikacija iz ove oblasti.
Ove publikacije mogu korisno da posluže obrazovanju studenata tehničkih fakulteta za sticanje stručnih
kompetenci i inovacione spremnosti u oblasti razvoja proizvoda. Takođe se preporučuju i inženjerima u privredi
koji se bave razvojem inovatitnih, tržišno konkurentnih proizvoda za rešavanje praktičnih problema.
Rukovodilac IPROD projekta

Prof.dr Vojislav Miltenović
RIJEČ AUTORA
“Mašinski elementi” kao predmet izučavanja na studijama mašinskih nauka, predstavljaju
osnovu inženjerske struke, na putu savladavanja principa, metoda i alata u proračunu
nosivosti i dimenzionisanju svih mašinskih dijelova i sklopova. Teorija iz ova oblasti je
obimna i sveobuhvatna, te čini područje ukrštanja i korištenja drugih važnih znanja u domenu
mašinske struke, koje je neophodno poznavati i kombinovati sa znanjem o fukncionalnoj
upotrebi i praktičnim uslovima rada svakog ugrađenog mašinskog elementa, bio to dio, sklop
ili mašina, u cjelini. Ovaj pomoćni udžbenik, zbog specifičnosti nastanka i veličini tematskih
lekcija koje je potrebno obuhvatiti, nema ambiciju da razmatra teorijske osnove, principe
izrade, načine fukncionisanja i primjene velikog broja mašinskih dijelova i sklopova, već
samo tipične primjere proračuna i adekvatne konstrukcione oblike.
Zato, poštovani korisnici udžbenika, na ovoj stranici je nevedno samo par uvodnih
napomena koje će vam pomoći da shvatite namjenu ovog priručnika, kao i razloge za njegov
nastanak. Autori su otvoreni za sve dobronamjerne prijedloge, sugestije i primjedbe koje će
doprinjeti poboljšanju narednih izdanja.
“MAŠINSKI ELEMENATI - PRIRUČNIK” je udžbenik u kome su, po prvi put,
predstavljeni načini i metodologija izrade obaveznih grafičkih zadataka na Mašinskim
fakultetima u Republici Srpskoj i Republici Srbiji, na nekoliko univerziteta.
Osnovna namjena Priručnika je da pomogne studentima u savladavanju gradiva iz
predmeta Mašinski elemenati (I i II) i u izradi obaveznih grafičkih zadataka.
Priručnik je podijeljen u četiri poglavlja, pri čemu svako poglavlje predstavlja dio gradiva
koji se izučava na Mašinskom fakultetu u Istočnom Sarajevu, Mašinskom fakultetu u
Beogradu, Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu i Fakultetu inženjerskih nauka
Univerziteta u Kragujevcu, iz pomenutog predmeta. Zbog toga se pojedine nastavne cjeline
prikazane u okviru poglavlja u određenoj mjeri ponavljaju ili su urađene primjenom nešto
drugačijeg pristupa proračunu, s obzirom na činjenicu da se i Mašinski elementi na pojedinim
Fakultetima izučavaju korištenjem različitih literaturnih izvora.
Prof. dr Biljana Marković

SADRŽAJ
I POGLAVLJE – MAŠINSKI FAKULTET ISTOČNO SARAJEVO............................................ 1

1 ODREĐIVANJE STEPENA SIGURNOSTI ................................................................. 2
2 PROVJERA NOSIVOSTI ZAVARENIH SPOJEVA .................................................. 19
3 PRORAČUN NAVOJNIH SPOJEVA ......................................................................... 32
3.1 Pokretni navojni spojevi ........................................................................................ 32
3.2. Uzdužno opterećene zavrtanjske veze ...................................................................... 48
3.3 Grupne zavrtanjske veze ........................................................................................ 52
4 OPRUGE....................................................................................................................... 54
4.1 Zavojna ventilska opruga....................................................................................... 54
4.2 Gibanj .................................................................................................................... 59
4.3 Fleksiona opruga.................................................................................................... 62
5 PRORAČUN I DIMENZIONISANJE VRATILA ....................................................... 65
6 PRORAČUN LEŽAJEVA ............................................................................................ 79
6.1 Klizni ležaj............................................................................................................. 79
6.2 Kotrljajni ležaj ....................................................................................................... 82
LITERATURA ................................................................................................................ 83
II POGLAVLJE – MAŠINSKI FAKULTET BEOGRAD .......................................................... 85
ZADATAK I ........................................................................................................................ 87
ZADATAK II....................................................................................................................... 98
ZADATAK III ................................................................................................................... 113
III POGLAVLJE – FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA NOVI SAD ...................................... 121
1 PRORAČUN NAVOJNOG PRENOSNIKA .............................................................. 122
1.1 Prethodni proračun navojnog prenosnika ............................................................ 122
1.2 Završni proračun navojnog prenosnika ............................................................... 123
2 PRORAČUN NEPODEŠENIH ZAVRTNJEVA KOJIMA SE NOSAČ
VRETENA VEZUJE ZA KUĆIŠTE .......................................................................... 125
2.1 Prethodni proračun nepodešene uzdužno opterećene zavrtanjske veze .............. 125
2.2 Završni proračun nepodešene uzdužno opterećene zavrtanjske veze .................. 126
3 IZBOR TRAPEZNOG KAIŠA................................................................................... 128
3.1 Proračun trapeznog kaišnika ................................................................................ 128
3.2 Naponi u kaišu ..................................................................................................... 129
3.3 Konstrukcioni parametri kaišnika ........................................................................ 130
3.4 Izračunavanje dimenzija paoka ........................................................................... 131
LITERATURA .................................................................................................................. 132
I
IV POGLAVLJE – FAKULTET INŽENJERSKIH NAUKA UNIVERZITETA
U KRAGUJEVCU .............................................................................................................. 139
I domaći zadatak .................................................................................................................... 140
a. CILINDRIČNI EVOLVENTNI ZUPČASTI PAR SA PRAVIM ZUPCIMA .............. 141
1 POLAZNI PODACI.................................................................................................... 141
2 PRORAČUN MODULA ............................................................................................ 141
3 PRORAČUN OSNOVNIH GEOMETRIJSKIH VELIČINA ZUPČASTOG PARA 143
4 GEOMETRIJSKE MERE TELA VELIKOG ZUPČANIKA..................................... 146
5 UPUTSTVO ZA IZRADU RADIONIČKOG CRTEŽA VELIKOG ZUPČANIKA. 147
b. CILINDRIČNI EVOLVENTNI ZUPČASTI PAR SA KOSIM ZUPCIMA ................. 150
1 POLAZNI PODACI.................................................................................................... 150
2 PRORAČUN MODULA ............................................................................................ 150
3 PRORAČUN OSNOVNIH GEOMETRIJSKIH VELIČINA ZUPČASTOG PARA 151
4 GEOMETRIJSKE MERE TELA VELIKOG ZUPČANIKA..................................... 155
5 UPUTSTVO ZA IZRADU RADIONIČKOG CRTEŽA VELIKOG ZUPČANIKA. 156
II domaći zadatak ................................................................................................................... 159
1 POLAZNI PODACI.................................................................................................... 160
2 PRENOSNI ODNOSI ................................................................................................. 160
3 STEPEN ISKORIŠĆENJA PRENOSNIKA .............................................................. 160
4 OSNOVNI PARAMETRI SNAGE I KRETANJA PRENOSNIKA .......................... 161
5 PRORAČUN GEOMETRIJSKIH VELIČINA ZUPČANIKA .................................. 163
6 PRORAČUN VREDNOSTI AKTIVNIH SILA NA ZUPČANICIMA 2 I 3 ............. 164
7 ŠEMATSKI PRIKAZ OPTEREĆENJA ZUPČANIKA 2 I 3 ................................... 164
8 ŠEME OPTEREĆENJA VRATILA II ....................................................................... 166
9 PRORAČUN OTPORA OSLONACA ....................................................................... 166
10 PRORAČUN MOMENATA SAVIJANJA ............................................................ 167
11 PRORAČUN MOMENATA UVIJANJA............................................................... 169
12 DIMENZIONISANJE VRATILA .......................................................................... 169
13 IZBOR LEŽAJA ..................................................................................................... 173
LITERATURA .................................................................................................................. 176
II
I POGLAVLJE – MAŠINSKI FAKULTET ISTOČNO SARAJEVO
Na Mašinskom fakultetu u Istočnom Sarajevu predmeti Mašinski elementi I i Mašinski

elementi II izučavaju se u okviru trećeg i četvrtog semestra, kao obavezni predmeti, sa
sedmičnim fondom sati 3+2 (predavanja + vježbe).
U okviru predmeta Mašinski elementi I izučavaju se osnove konstruisanja mašinskih
elementata i mašinski spojevi, dok se u okviru predmeta Mašinski elementi II izučavaju
elementi za prenos snage i elementi za obrtno kretanje, korištenjem proračuna koji je
zasnovan na standardu DIN 743.
U okviru predmeta Mašinski elementi I obrađuju se četiri grafička zadatka, i to:
1. Određivanje stepena sigurnosti,
2. Provjera nosivosti zavarenih spojeva,
3. Proračun navojnih prenosnika,
4. Proračun opruga,
dok se u okviru predmeta Mašinski elementi II obrađuju tri grafička zadatka:
1. Proračun i dimenzionisanje vratila,
2. Proračun ležajeva,
3. Proračun prenosnika snage – reduktora.
U prvom poglavlju ovog Priručnika prikazan je dio materije koja se obrađuje kroz izradu
grafičkih zadataka na Mašinskom fakultetu u Istočnom Sarajevu. S obzirom na obim gradiva
koje se izučava u okviru Mašinskih elemenata u cjelini, kao i ograničenja ovog priručnika
definisana zahtjevima projekta Tempus IPROD, u ovom materijalu biće prikazano prvih šest
grafičkih vježbi, dok će sedma grafička vježba – proračun prenosnika snage, biti obrađena
kao zasebana cjelina, u nekoj od narednih publikacija.
1
1 ODREĐIVANJE STEPENA SIGURNOSTI
1. Za dijelove prikazane na slikama 1.1. i 1.2. potrebno je odredit radne napone, odvojeno za
zatezanje, savijanje i uvijanje. Sve vrijednosti treba proračunati za dvije kombinacije, sa
različitim veličinama radijusa zaobljenja i prikazati ih tabelarno, za date podatke:
PODACI:
h= 11 mm F= 13000 N
b/d = 50 mm M= 680 Nm
ρ1= 7 mm T= 240 Nm
ρ2= 8 mm
2. Nacrtati Smitov dijagram za čelik sledećih karakteristika:
σzp(-1)N= 140 N/mm2 σDzp= 55±126 N/mm2

σf(-1)N= 180 N/mm2 σDf= 170±75 N/mm2
τt(-1)N = 105 N/mm2 τDt= 100±74 N/mm2
ReN= 360 N/mm2
3. Proračunati dijelove izložene zatezanju, slika 1.3. slika i slika 1.4. Za oba dijela odrediti:
a. Stepen sigurnosti u odnosu na pojavu plastičnih deformacija,
b. Dinamički stepen sigurnosti.
PODACI:
B= 38 mm
d= 6 mm
h= 7 mm
F= ± 52000 N
Materijal C60E
4. Odrediti dinamički stepen sigurnosti dijelova prikazanih na slikama 1.5. i 1.6, izloženih
istovremeno savijanju i uvijanju.
Materijal: Poboljšani čelik 34Cr4.
PODACI:
D= 88 mm M= ±7000 Nm
d= 80 mm Tmax= 2000 Nm
ρ= 4 mm Tmin= 0
2
3
RJEŠENJE ZADATKA 1.
Slučajevi prikazani na slici 1.1. i slici 1.2. provjeravaju se za različite vrijednosti radijusa
zaobljenja. U nastavku se prikazuje provjera radnih napona ovih dijelova i to za dvije
vrijednost radijusa zaobljenja, 1  7 mm i  2  8 mm .
Razmatraju se sljedeći slučajevi opterećenja:
a. Dio 1 opterećen na zatezanje, ρ= 7 mm;
b. Dio 1, opterećen na zatezanje, ρ= 8 mm;
c. Dio 1 opterećen na savijanje, ρ = 7 mm;
d. Dio 1, opterećen na savijanje, ρ = 8 mm;
e. Dio 2 opterećen na zatezanje, ρ= 7 mm;
f. Dio 2, opterećen na zatezanje, ρ= 8 mm;
g. Dio 2 opterećen na savijanje, ρ = 7 mm;
h. Dio 2, opterećen na savijanje, ρ = 8 mm;
i. Dio 2 opterećen na uvijanje, ρ= 7 mm;
j. Dio 2, opterećen na uvijanje, ρ= 8 mm;
Radni naponi se određuju preko geometrijskog faktora koncentracije napona αk prema
obrascu 13.19 [1]:
σmax = αk · σ; τmax = αk · τ,
gdje su σ normalni napon od zatezanja, odnosno savijanja, a τ tangentni napon od uvijanja.
F 13000 N
- Normalni napon od zatezanja dijela 1  zp    23, 63
A 50 11 mm 2
M 680 103 N
- Normalni napon od savijanja dijela 1  f    148, 36
Wx 11  50 2
mm 2
6
F 13000 N
- Normalni napon od zatezanja dijela 2  zp   2  6, 62
A 50   mm2
4
M 680 103 N
- Normalni napon od savijanja dijela 2  f    55, 44
Wx 50  
3
mm 2
32
T 240 103 N
- Tangentni napon od uvijanja dijela 2  t    9, 78
Wp 50  
3
mm 2
16
Geometrijski faktor koncentracije napna αk određuje se na osnovu P13-23 [2]. Za radijus ρ1 =
7 mm d/D = 50/64 = 0,78, ρ/t = 7/7 = 1. Za radijus ρ2 = 8 mm d/D = 50/64 = 0,76, ρ/t = 8/8 =
1. Usvojene vrijednosti geometrijskog faktora koncentracije napona αk kao i proračunate
vrijednosti nominalnih, odnosno radnih napona date su u tabeli 1.1. Gemetrijska
koncentracija napona za navedene slučajeve opterećenja prikazana je na slikama 1.7 - 1.16.
4
Tabela 1.1. Vrijednosti radnih napona

Geometrijski fakor
Napon koncentracije napona αk
Opterećenje ρ mm Radni napon
N/mm2
d/D b/B ρ/t αk
7 - 0,78 1 1,77 σmax= 41,82 N/mm2
Zatezanje  zp  23,63 N/mm 2
8 - 0,76 1 1,65 σmax= 39 N/mm2
Dio 1
7  f  148,36 N/mm 2
- 0,78 1 1,6 σmax = 237,4 N/mm2
Savijanje
8 - 0,76 1 1,5 σmax = 222,54 N/mm2
7  zp  6,62 N/mm 2 0,78 - 1 1.67 σmax= 11 N/mm2
Zatezanje
8 0,76 - 1 1.54 σmax= 10,2 N/mm2
7 0,78 - 1 1,5 σmax= 83,16 N/mm2
Dio 2
Savijanje  f  55, 44 N/mm 2

8 0,76 - 1 1.42 σmax= 78,27 N/mm2
7 0,78 - 1 1,4 τmax= 13,7 N/mm2
Uvijanje  t  9, 78 N/mm 2
8 0,76 - 1 1,3 τmax= 12,71 N/mm2
Slika 1.7. Dio 1, zatezanje, ρ =7mm Slika 1.8. Dio 1, zatezanje, ρ=8 mm
Slika 1.9. Dio 1, savijanje, ρ=7 mm Slika 1.10. Dio 1, savijanje, ρ=8 mm
5
Slika 1.11. Dio 2, zatezanje ρ = 7 mm Slika 1.12. Dio 2, zatezanje ρ = 8 mm
Slika 1.13. Dio 2, savijanje ρ = 7 mm Slika 1.14. Dio 2, savijanje ρ = 8 mm
Slika 1.15. Dio 2, uvijanje ρ=7 mm Slika 1.16. Dio 2, uvijanje ρ=8 mm
6
Razmjera: 1 mm ≅ 5N
Slika 1.17. Smitov dijagram
 zp 1 N  140 N / mm2  Dzp  55  126 N / mm 2

 f  1 N  180 N / mm2  Df  170  75 N / mm 2
 t  1 N  105 N / mm2  Dt  100  74 N / mm 2
Granica tečenja (radna čvrstoća) kod savijanja σfF i uvijanja τfF približno iznose
1, 2Rp N
 fF  1, 2  R p  1, 2  360  432N/mm 2 , odnosno  fF   250 .
3 mm2
7
B = 38 mm
d = 6 mm
h = 7 mm
F = ± 52000 N
Materijal: C60E
Rješenje:
Prema prilogu P13-2v [2] karakteristike čvrstoće i izdržljivosti materijala C60E su:
Rm  850 N/mm 2
ReN  580 N/mm 2
 zp  1 N  340 N/mm 2
 zp  0  N  570 N/mm 2
 f  1 N  425 N/mm 2
 f  0  N  635 N/mm 2
 t  1 N = 250 N/mm 2
 t  0  N  400 N/mm 2
Dio prikazan na slici 1.3.

a. Stepen sigurnosti u odnosu na pojavu plastičnih deformacija
Kod statički opterećenih mašinskih dijelova od žilavih materijala kritični napon jednak je
granici tečenja Re.
Vrijednost radne čvrstoće σF ne treba da prekorači granicu tečenja, odnosno σF ≤ Rp. Za
kritične napone statički opterećenih mašinskih dijelova potrebno je uzeti u obzir tehnološki
uslovljen pad napona sa porastom veličine dijela, odnosno
R p  K t  R pN  1  580  580 N/mm 2 , gdje su:
- K t tehnološki faktor veličine presjeka dijela, P13-18 [2],

- RpN nominalna vrijednost granice tečenja, P13-2v [2].
Tehnološki faktor veličine presjeka dijela Kt određuje se prema prilogu P13-12b [2] i P13-18
[2] i iznosi K t = 1.
Međutim, tehnološki faktor veličine presjeka dijela, prema standardu DIN 743 može se
odrediti i pomoću sljedećih analitičkih obrazaca [5]:
- Ugljenični konstrukcioni čelici i čelici za nitriranje, određivanje Rm , D=100-300 mm
 D 
K t  1  0, 23  lg  
 100 
- Ugljenični konstrukcioni čelici i čelici za nitriranje, određivanje Re , D=32-300 mm
D
K t  1  0, 26  lg  
 32 
- Čelici za poboljšanje, D=16-300 mm
8
D
K t  1  0, 23  lg  
 16 
Maksimalni statički radni napon od zatezanja  max može se odrediti prema obrascu:
F 52000 N
 max    195,5
A 266 mm2
pri čemu je A  B  h  38 7  266 mm 2 .
Statički stepen sigurnosti u odnosu na pojavu tečenja SF određuje se prema obrascu:
F 580
SF    2, 79  S Fmin  1, 2 .1,8 .
 max 195, 5
b. Dinamički stepen sigurnosti
S obzirom da je promjena sile čisto naizmjenično promjenjiva, vrijednost amplitudnog
radnog napona jednaka je najvećoj (gornjoj) graničnoj vrijednosti radnog napona  max i
iznosi
 a   max  195, 5 N/mm 2
Faktor konstrukcije K D za normalne napone određuje se prema sljedećem obrascu:
 1  1 1 1  1
K D   k   1  ; K D     1  ; K D  1, 26
K 
 g KO  Kv  1 0, 72  1,1
gdje su:
- Faktor hrapavosti površine K o određuje se prema P13-17 [2] i za valjani čelik iznosi
 R 
K o  1  0, 22  lgRz   lg m  1
 20 
 850 
K o  1  0, 22  lg100   lg  1  0, 72
 20 
- Vrijedosti hrapavosti Rz  100µm usvaja iz tabele P13-17 [2], za grubu obradu,
- Geometrijski faktor veličine K g određuje se iz priloga P13-18v [2] i za zatezanje
iznosi K g  1 ,
- Faktor ojačanja površinskih slojeva K v određuje se iz priloga P13-19 [2]. Usvaja se
K v  1,1 za sve postupke,
- S obzirom da dio nema izvore koncentracije napona  k  1 .
Dinamička izdržljivost mašinskog dijela za čisto naizmjenično promjenjivo opterećenje
određuje se prema 13.26 [1]
 D 1 340 N
 D 1 M    269,84
K D 1, 26 mm 2
S obzirom da je ekvivalentni srednji napon  mv jednak nuli, amplituda dinamičke
izdržljivosti mašinskog dijela jednaka je dinamičkoj izdržljivosti mašinskog dijela za čisto
naizmjenično promjenjivo opterećenje, odnosno  AM   D  1 M .
9
Amplitudni stepen sigurnosti S A određuje se prema obrascu:

 AM 269,84
S A    1, 38  S A min  1, 2
a 195, 5
Izračunati stepen sigurnosti veći je od minimalno dozvoljenog stepena sigurnosti S A min  1, 2 .

Maksimalni statički radni napon σmax određuje se prema obrascu:
F 52000 N
 max    232,14
A 224 mm2
gdje je A   B  d   h   38  6  7  224 mm 2 .
Statički stepen sigurnosti u odnosu na pojavu tečenja S F određuje se prema obrascu:

F 580
SF    2, 49  S Fmin  1, 2 .1,8
 max 232,14
pri čemu se vrijednost radne čvrstoće  F ne mijenja u odnosu na dio iz prethodne tačke.
 a   max  232,14 N/mm 2
Faktor konstrukcije K D za normalne napone određuje se prema obrascu:
 1  1  1,93 1  1
K D   k   1  ; K D     1  ; K D  2,1
K  K
 g KO  v  1 0, 72  1,1
pri čemu koeficijenti K g , K O , K v imaju iste vrijednosti kao u prethodnoj tački.
Efektivni faktori koncentracije napona  k moguće je odrediti prema obrascu:
 k   k  1  k  1   2,12  1  0,83  1  1, 93 .
Vrijednost geometrijskog faktora koncentracije napona  k i stepena osjetljivosti materijala

na koncentraciju napona  k određuju se sa dijagama prikazanog na slici 1.18. i imaju
vrijednosti
-  k  2,12
-  k  0,83
10
Slika 1.18. Geometrijski faktor koncentracije napona  k i stepen osjetljivosti materijala na

koncentraciju napona  k [4]
 D 1 340 N
 D 1 M    161,9
K D 2,1 mm 2
 AM   D 1 M 161,9 N/mm2
 AM 161, 9
S A    0, 69  S A min  1, 2
a 232,14
S obzirom da je dobijena vrijednost amplitudnog stepena sigurnosti manja od minimalno
dozvoljene vrijednosti ( S A min  1, 2 ), može se zaključiti da dio nema potrebnu dinamičku
nosivost. Vrijednost stepena sigurnosti može se korigovati izborom drugog materijala ili
korigovanjem dimenzija mašinskog dijela. U konkretnom primjeru korekcija stepena
sigurnosti vrši se izmjenom dimenzija mašinskog dijela.
Usvaja se B = 60 mm, h = 9 mm.
F 52000 N
 max    96,3
A 540 mm2
A  B  h  60 9  540 mm 2
 580
SF  F   6  S Fmin  1, 2...1,8
 max 96, 3
 AM 269,84
S A    2,8  S A min  1, 2
a 96, 3
11

F 52000 N
 max    107
A 486 mm 2
A   B  d   h   60  6  9  486 mm 2
 F 580
SF    5, 42  S Fmin  1, 2...1,8
 max 107
 k   k  1  k  1   2, 21  1  0,83  1  2
 1  1 2 1  1
K D   k   1  ; K D     1  ; K D  2,1
K  K
 g KO  v  1 0, 72  1,1
 1  1 2 1  1
K D   k   1  ; K D     1  ; K D  2,17
K  K
 g KO  v  1 0, 72  1,1
 D 1 340 N
 D 1 M    156, 7
K D 2,17 mm2
N
 AM   D 1 M 161,9
mm 2
 156, 7
S A  AM   1, 46  S A min  1, 2
a 107
D = 88 mm M = ± 7000 Nm
d = 80 mm Tmax = 2000 Nm
ρ = 4 mm Tmin = 0
Materijal: 34Cr4
Prema prilogu P13-2v [2], karakteristike čvrstoće i izdržljivosti materijala 34Cr4 su:
Rm  900 N/mm 2
ReN  700 N/mm 2
 f  1 N  450 N/mm 2
 f  0 N  740 N/mm 2
 t  1 N  270 N/mm 2
 t  0 N  480 N/mm 2
12

Proračun radnih napona mašinskog dijela:
Napon od savijanja
M 7000 103 N
f    139, 26
Wx 50265,5 mm2
d 3   803  
Wx    50265,5 mm3
32 32
Napon od uvijanja:
T 2000 103 N
t    19,9
Wp 100530,9 mm 2
d 3   803  
Wp    100530,9 mm3
16 16
Amplitudni radni naponi od savijanja i uvijanja, s obzirom na zadatkom definisane slučajeve
toka promjene napona iznose:
 a  139, 26 N/mm 2
 19,9 N
a  t   9,95
2 2 mm2
Proračun kritičnih napona mašinskog dijela
Za proračun nosivosti dijelova neophodno je poznavanje vrijednosti trajne dinamičke
izdržljivosti. Vrijednosti trajne dinamičke izdržljivosti određuju se prema sljedećim
obrascima:
 D 1  K t · f  1 N
 D 1  Kt ·  1 N
 D 1  0,82  450  369 N/mm2
 D 1  0,82  480  393,6 N/mm2
Tehnološki faktor veličine presjeka dijela K t određuje se prema P13-18 [2] i iznosi
K t  0,82.
Različiti uticaji na dinamičku izdržljivost uzimaju se u obzir preko faktora konstrukcije K D
za normalne i K D za tangentne napone.
 1  1  1,375 1  1
K D   k   1  ; K D     1  ; K D  1, 64
K 
 g KO  Kv  0,84 0,865  1,1
 1  1  1, 25 1  1
K D   k   1  ; K D     1  ; K D  1, 44, gdje su
K 
 g KO  Kv  0,84 0,922  1,1
- Geometrijski faktor veličine K g  0,84 ,
- Faktor ojačanja površinskih slojeva K v  1,1 ,
- Efektivni faktor koncentracije napona  k , odnosno  k zavisi od vrste naprezanja i
geometrijskog faktora koncentracije napona  k i određuju se na osnovu P13-21 [2]
13
Za savijanje

 kf  1  c f  k  2,0  1 
c f  0, 3
 k  2,0  2, 25;
 kf  1  0, 3  2, 25  1  1, 375
Za uvijanje

 kf  1  ct  k 1,4  1 
ct  0, 5
 k 1,4   1,5;
 kt  1  0,5 1,5  1  1, 25
- Faktor hrapavosti površine K o određuje se iz P13-17 [2] i za valjani čelik iznosi
 R 
K o  1  0, 22  lgRz   lg m  1  ; K o  0, 575  K o  0, 425
 20 
 900 
K o  1  0, 22  lg 6, 3   lg  1   0,865; K o  0, 575  0,865  0, 425  0, 922
 20 
- Hrapavosti Rz  6 μm se usvaja iz P13-17 [2] za osrednje brušenje.
Dinamička izdržljivost mašinskog dijela za čisto naizmjenično promjenjivo opterećenje
određuje se prema obrascu 13.2b [1]:
 D 1 369 N
 D 1 M    255
K D 1, 64 mm 2
 D 1 393, 6 N
 D 1M    273,33
K D 1, 44 mm 2
Zavisnost od srednjeg napona M  ,za valjani čelik, se određuje prema obrascima datim u
tabeli 13.13 [1]:
M   0, 00035·Rm  0,1
M   0, 00035·900  0,1  0, 215 N/mm 2
M   f ·M   0, 58·0, 215  0,125 N/mm 2
pri čemu se faktor za proračun karakteristika izdržljivosti materijala f određuje iz P13-15а
[2] i iznosi f  0,58 .
Ekvivalentni srednji napon kod istovremenog djelovanja normalnog i tangentnog napona, za
slučaj opterećenja S2 (pri R = const) određuju se prema obrascima datim u tabeli 13.13 [1]:
 D 1M 225 N
 AM    219, 08
 mv 17, 23 mm 2
1  M  1  0, 215 
a 139, 26
14
 D 1 M 273,33 N
 AM    242,85
 mv 9,99 mm 2
1  M  1  0,125 
a 9,95
Ekvivalentni srednji napon  mv se određuje u zavisnosti od primjene hipoteze o čvrstoći

materijala. Za žilave materijale, pri proračunu ekvivalentnih napona, najbolje rezultate daje
hipoteza ukupnog rada za izazivanje odgovarajućih deformacija (HDR) [1].
Prema ovoj hipotezi ekvivalentni srednji napon određuje se prema obrascu:
 
2
 mv  zpm  f  3  m2
 mv  f · mv
 mv  02  3  9,952  17, 23 N/mm 2
 mv  0, 58 17, 23  9, 99 N/mm 2
Dinamički stepen sigurnosti S A
 AM
SA 
a
gdje su:
S A - amplitudni stepen sigurnosti
 AM - amplituda dinamičke izdrživosti
 a - amplitudni radni napon
Kod složenog naprezanja mašinskog dijela najprije se izračunavaju parcijalni stepeni, a zatim
ukupni stepen sigurnosti.
 AM 219,08
S A    1,57
 a 139, 26
 242,85
S A  AM   24, 4
a 9,95
Kod raznorodnih naprezanja ukupni stepen sigurnosti za žilave materijale (HDR) iznosi:
S A  S A
SA 
S A2  S A2
1,57  24, 4
SA   1,56  S A min  1, 2
1,572  24, 42
d  D  2·  88  2·4  80 mm
Radni naponi od savijanja i uvijanja imaju iste vrijednosti kao u slučaju štapa 1 - slika 1.5.
Napon od savijanja
 a   f 139, 26 N/mm 2
15
Napon od uvijanja
 t  19, 9 N/mm 2
 19,9
a  t   9,95 N/mm 2
2 2
Efektivni faktor koncentracije napona može se odrediti po obrascu:
 
kf   kf  1 k  1   2, 2  1  0,95  1  2,14
 kt   kt  1  k  1  1, 65  1  0, 95  1  1, 62 , gdje su:
-  kf efektivni faktor koncentracije napona pri savijanju,
- kt efektivni faktor koncentracije napona pri uvijanju,
-  kf geometrijski faktor koncentracije napona za slučaj savijanja,
- kt geometrijski faktor koncentracije napona za slučaj uvijanja,
-  k stepen osjetljivosti materijala na koncentraciju napona. Vrijednost stepena
osjetljivosti materijala na koncentraciju napona k se određuje sa dijagrama
prikazanog na slici 1.18. i izosi k  0,95 .
- Faktori kt i  kf se određuju prema P13-23b [2] za slučaj savijanja, odnoso P13-23v
[2] za slučaj uvijanja i iznose  kf  2, 2 , odnosno  kt  1, 65 .
Faktori K g , K O , K O , K v imaju iste vrijednosti kao u primjeru sa slike 1.5.

 1  1  2,14 1  1
K D   k   1  ; K D     1  ; K D  2, 46
K 
 g KO  Kv  0,84 0,865  1,1
 1  1  1, 62 1  1
K D   k   1  ; K D     1  ; K D  1,84
K  K
 g K O  v  0,84 0,922  1,1
 D 1 369 N
 D 1 M    150
K D 2, 46 mm 2
 D 1 393, 6 N
 D 1 M    213,91
K D 1,84 mm2
 D 1 M 150 N
 AM    146,11
 17, 23 mm2
1  M   mv 1  0, 215 
a 139, 26
 D 1 M 213,91 N
 AM    190, 06
 mv 9,99 mm 2
1  M  1  0,125 
a 9,95
 146,11
S A  AM   1, 05
 a 139, 26
 190, 06
S A  AM   19,1
a 9,95
S S
S A  A A
S A2  S A2
16
1,05 19,1
SA   1,05  S A min  1, 2
1,05  19,1
2 2
S obzirom da je dobijena vrijednost amplitudnog stepena sigurnosti manja od minimalno

dozvoljene vrijednosti ( S A min  1, 2 ), može se zaključiti da dio nema potrebnu dinamičku
nosivost. Potrebno je izvršiti korekcije zadatih dimenzija mašinskog dijela, odnosno povećati
dimenzije mašinskog dijela.
Korekcija dimenzija mašinskog dijela:
d  85 mm,   4 mm, D  93 mm
Radni naponi
Napon od savijanja
M 7000 103 N
f    116,16
Wx 60261 mm2
d 3   853  
Wx    60261 mm3
32 32
Napon od uvijanja
T 2000 103 N
t    16,59
Wp 120522 mm2
d 3   853  
Wp    120522 mm 3
16 16
 a  116,16 N/mm 2
 a  8, 29 N/mm 2
 kf   kf  1 k  1   2,1  1  0,95  1  2, 05
 kt   kt  1  k  1  1, 64  1  0,95  1  1, 61
 2, 05 1  1
K D     1  ; K D  2,36
 0,84 0,865  1,1
 1, 61 1  1
K D     1  ; K D  1,82
 0,84 0,922  1,1
 D 1 369 N
 D 1M    156,35
K D 2,36 mm2
 D 1 393, 6 N
 D 1 M    216, 26
K D 1,82 mm2
 
2
 mv  zpm  f  3  m2 ,  mv  f · mv
 mv  02  3  8, 2952  14,37 N/mm2

 mv  0, 58 ·14, 37  8, 33 N/m m 2
17
 D 1M 156,35 N
 AM    152,53
 14,37 mm 2
1  M   mv 1  0, 215 
a 116,16
 D 1 M 216, 26 N
 AM    192, 23
 8,33 mm 2
1  M   mv 1  0,125 
a 8, 29
 152,53  192, 23
S A  AM   1,31 , S A  AM   23
 a 116,16 a 8, 29
S S
S A  A A
S A2  S A2
1,31 23
SA   1,3  S A min  1, 2
1,312  232
Nakon izvršene korekcije, odnosno povećanja dimenzija mašinskog dijela stepen sigurnosti
ima vrijednost veću od minimalno dozvoljene.
18
2 PROVJERA NOSIVOSTI ZAVARENIH SPOJEVA
1. Izračunati dinamički stepen sigurnosti zavarenog kružnog ugaonog spoja, prikazanog na

slici 2.1, koji vezuje vratilo sa ručicom. Promjenjiva sila F može da dostigne vrijednost
16000 N. Promjena se ostvaruje tako da je Fsr/Fg=0,5.
PODACI:
Materijal: E295 Krak ručice R 170 mm
Prečnik vratila d: 118 mm Debljina šava a 6 mm
Kvalitet šava C
2. Izračunati dinamički stepen sigurnosti zavarenog spoja prikazanog na slici 2.2. Kvalitet
šava C. Materijal E295. Opterećenje je dinamičko (čisto naizmjenično promjenjivo,
koeficijent asimetrije ciklusa R=-1).
PODACI:
F= 10000 N R= 160 mm l= 150 mm
D= 118 mm a= 6 mm
3. Rotor sa zavarenim rukavcem, prikazan na slici 2.3, izložen je istovremeno savijanju,

dejstvom momenta savijanja M i uvijanju, dejstvom momenta uvijanja T. Izračunati
dinamički stepen sigurnosti zavarenog spoja. Kvalitet šava C. Tokom rada nema udarnih
opterećenja.
Materijal E295.
PODACI:
F= 18900 N d= 96 mm
a= 7 mm T= 700 Nm
4. Kolika je razlika u moći nošenja sklopa glavčina – zupčanik prikazanog na slici 2.4,
ukoliko je spoj ostvaren zavarivanjem, kvalitet šava C, u odnosu na spoj ostvaren
presovanim, sklopom ΦD1H8/za8. Materijal E295. Stepen sigurnosti zavarenog spoja
S=2,5.
PODACI:
D= 215 mm d= 50 mm a= 9 mm
D1= 70 mm b= 18 mm Rzs= 10 μm Rzu= 10 μm
5. Dio prikazan na slici 2.5. opterećen je čisto jednosmjerno promjenjivom silom zatezanja F
(slučaj opterećenja S2). Kvalitet šava je C. Materijal E295. Potrebno je odredi:
a. stepen sigurnosti na mjestu I-I,
b. stepen sigurnosti sučeonog zavarenog spoja, ukoliko je oblik šava „V šav obrađen“,
c. potrebnu debljinu šava sučenog zavarenog spoja, ukoliko je oblik šava „V – šav
korijen zavaren“ tako da stepen sigurnosti zavarenog spoja bude jednak kao na
mjestu I-I.
PODACI:
b= 50 mm B= 60 mm ρ = 5 mm δ= 5 mm F= 50000 N
19
F
R
d
Slika 2.1.
D1H8/Za8
D
d
l
D F
R b
Slika 2.4.
Slika 2.2.
a
a
d
F F
l l=1,5d
Slika 2.3.
ρ
I
F F
B
b
Slika 2.5. δ
20
Karakteristike čvrstoće i izdržljivosti čelika E295, P13-2а [2]:
RmN  490 N/mm 2
ReN  295 N/mm 2
 zp 1 N  195 N/mm2
 zp 0 N  295 N/mm2
 f  1 N  245 N/mm2
 f  0 N  355 N/mm2
 t 1 N  145 N/mm2
 t 0 N  205 N/mm2
Maksimalni radni napon
Radni napon uključuje smicanje i uvijanje.
Napon od uvijanja
T 2720000 N
 w , a ,t    19, 64
W p 138480,38 mm 2
gdje je moment uvijanja T  F·R  16000·170  2720000 Nmm  2720 Nm .

Polarni otporni moment zavarenog šava određuje se prema obrascu:
I ps  I pu 28025481, 25  19024256,77
Wp    138480,38 mm3
ymax 65
d s4   118  2  6  
4
I ps    28025481, 25 mm4
32 32
d u4   118 4  
I pu    19024256, 77 mm 4
32 32
y max 
 118  2·6   65 mm
2
Napon od smicanja
F 16000 N
 w,a ,s    6, 85
A 2336,16 mm 2
Površina presjeka šava izloženog smicanju određuje se prema obrascu:
118  2  6    1182  
2
A    2336,16 mm2 .
4 4
Kritični napon
Za slučaj opetrećenja S2 amplituda dinamičke izdržljivosti zavarenih spojeva, određuje se
prema obrascima datim u tabeli 21.7. [1]:
21
 D 1 N
 w, D , N 

1  w,m  tg
 w,max
 D 1 N
 w, D, N 

1  w,m  tg
 w,max
 w , A, N   w , D , N   w, m
 w, A, N   w , D , N   w, m
Fsr  
S obzirom da je zadato  0, 5 , slijedi i da je sr  sr  0 .
Fg g g
 g d
Kako je  sr  , slijedi da je
2
 sr  g   d 1   d 
  1  
g 2 g 2   g 
1  d 
1    0,5
2   g 
 d 
1    1
 g 
d
 0 , odnosno R  0 .
g
 D  0    D  1   D  1   145 
tg   2 1    2 1    0, 585
 D0 / 2     205 
 D  0  
  30, 34
 D 1 N 145 N
 w, D , N    205
 1  0,5·0,585 mm2
1  w,m  tg
 w,max
S obzirom da je R  0 , amplituda dinamičke izdrživosti epruvete jednaka je
1 1 N
τ A,s,N   w, max   205  125 .
2 2 mm 2
Kritični naponi dinamički opterećenih zavarenih spojeva određuju se, zavisno od vrste
opterećenja, prema sljedećim obrascima:
Istezanje - pritisak:  w, A, zp  1   2  K t   A, zp , N
Savijanje:  w, A, f  1   2  K t   A, f , N
Smicanje:  W , A, s  1   2  K t  A, s , N
Uvijanje:  W , A,t  1   2  K t  A,t , N
22
Pri tome su
 w A ,  w A - amplituda dinamičke izdržljivosti zavarenog spoja,
 AN ,  AN - amplituda dinamičke izdržljivosti epruvete,
1 - faktor oblika šava - P21-8 [2],
 2 - faktor kvaliteta šava - P21-b [2],
K t - tehnološki faktor veličine presjeka – P13-18a,b [2].
Usvaja se:
Kt  1
 1  0, 41
 2  0, 9
 w, A, s ,  K t ·1· 2 · , A, s , N  1 ·0, 41· 0, 9 125  46,125 N/mm 2
 w, A,t ,  K t ·1· 2 ·  , A,t , N  1 ·0, 41· 0,9 125  46,125 N/mm 2
Stepen sigurnosti dinamički opterećenih zavarenih spojeva određuje se, zavisno od vrste
opterećenja, prema sljedećim obrascima:
 w, A, zp
Istezanje - pritisak: sW , A, zp 
 w,a , zp
 w , A, f
Savijanje: sW , A, f 
 w, a , f

Smicanje: sW , A,s  w, A, s
 w, a , s

Uvijanje: sW , A,t  w, A,t
 w,a,t
U konkretnom primjeru posebno se određuje amplitudni stepen sigurnosti za smicanje, a
posebno za uvijanje:
 46,125
sW , A,s  w, A,s   6,73  Ss
 w, a , s 6,85
 w, A,t 46,125
sW , A,t    2,34  St
 w,a,t 19,64
S obzirom da su oba napona tagentna, ukupni stepen sigurnosti se prema obrascu 13.33 [1]
računa kao:
St  S s 6, 73  2,34
SA    1,73  S A min  1, 2
St  S s 6,73  2,34
Karakteristike čvrstoće i izdržljivosti čelika E295, P13-2а [2]:
RmN  490 N/mm 2
ReN  295 N/mm 2
 zp 1 N  195 N/mm2
23
 zp 0 N  295 N/mm2

 f  1 N  245 N/mm2
 f  0 N  355 N/mm2
 t 1 N  145 N/mm2
 t 0 N  205 N/mm2
Određivanje radnog napona
Radni napon uključuje savijanje, smicanje i uvijanje.
Napon od savijanja
M 1500000 N
 w, a , f    21, 67
Wx 69240, 2 mm2
Moment savijanja M  F·l  10000 ·150  1500000 Nmm  1500 Nm .
Aksijalni otporni moment zavarenog šava određuje se prema obrascu:
I xs  I xu 14012740, 63  9512128,385
Wx    69240, 2 mm3 , gdje su:
ymax 65
d 4   118  2  6  
4
I xs  s   14012740,63 mm4
64 64
d u4   118 4  
I xu    9512128, 385 mm 4
64 64
y max 
118  2·6   65 mm .
2
Napon od uvijanja
T 1600000 N
 w , a ,t    11,56
W p 138480,38 mm 2
Moment uvijanja T  F·R  10000 ·160  1600000 Nmm  1600 Nm .

I ps  I pu 28025481, 25  19024256,77
Wp    138480,38 mm3 , gdje su
ymax 65
d 4   118  2  6  
4
I ps  s   28025481, 25 mm4
32 32
d u4   118 4  
I pu    19024256, 77 mm 4
32 32
y max 
118  2·6   65 mm .
2
Napon od smicanja
F 10000 N
 w,a ,s    4, 29 ,
A 2336,16 mm 2
24
gdje je površina presjeka šava izloženog smicanju određena prema obrascu:
118  2  6    1182  
2
A    2336,16 mm2 .
4 4
Određivanje kritičnih napona
S obzirom da je opterećenje čisto naizmjenično promjenjivo, sa koeficijentom asimetrije
ciklusa R   1 , amplituda dinamičke izdržljivosti epruvete jednaka je dinamičkoj
izdržljivosti epruvete pri čisto naizmjeničnoj promjeni napona, P13-2а [2] i iznosi
 A, f , N   f  1 N  245 N/mm2 za savijanje, odnosno W , A,t  W , A,s   t 1 N  145 N/mm2 za
uvijanje, odnosno smicanje.
Amplituda dinamičke izdržljivosti zavarenog spoja za savijanje, uvijanje i smicanje određuje
se prema
 w, A, f  1   2  K t   A, f , N  0,87·0,9·1·245  191,8 N/mm 2
 W , A,t  1   2  K t  A,t , N  0, 41·0, 9·1·145  53, 5 N/mm 2
 W , A, s  1   2  K t  A, s , N  0, 41·0, 9·1·145  53, 5 N/mm 2
pri čemu je faktor oblika šava  1  0, 87 za savijanje, odnosno  1  0, 41 za uvijanje /
smicanje, dok je faktor kvaliteta šava  2  0, 9 . Tehnološki faktor veličine presjeka K t  1 .
S obzirom da je naprezanje mašinskog dijela složeno, najprije se računaju parcijalni stepeni
sigurnosti, a zatim ukupni stepen sigurnosti:
 w, A, f 191,8
Savijanje: sW , A, f    8,85  S A
 w,a, f 21, 67
 53,5
Smicanje: sW , A,s  w, A,s   12, 47  S As
 w,a,s 4, 29
 53,5
Uvijanje: sW , A,t  w, A,t   4,62  S At
 w,a,t 11,56
Kod istorodnih napona ukupan stepen sigurnosti se računa prema obrascu:
S S 4, 62 12, 47
S A  At As   3,37
S At  S As 4, 62  12, 47
Ukupan amplitudni stepen sigurnosti određuje se prema obrascu:
S A  S A 8,85  3,37
SA    3,14  S A min  1, 2
S 2
A S 2
A 8,852  3,37 2
Određivanje radnog napona
Radni napon uključuje savijanje, smicanje i uvijanje.
Napon od savijanja
M 2721744 N
 w, a , f    49, 63
Wx 54838,8 mm2
Moment savijanja M  F ·l  18900 ·144  2721744 Nmm  2721, 744 Nm.
25
l  1, 5  d  1, 5  96  144 mm
Aksijalni otporni moment zavarenog šava određuje se prema obrascu:
I xs  I xu 7183240, 625  4167106,56
Wx    54838,8 mm3 , gdje su:
ymax 55
ds4    96  2  7   
4
I xs    7183240,625 mm4
64 64
d u4   96 4  
I xu    4167106, 56 mm 4
64 64
y max 
 96  2·7   55 mm
2
Napon od uvijanja
T 700000 N
 w , a ,t    6,38
W p 109677, 6 mm 2
Moment uvijanja T je zadat i iznosi T  700000 Nmm  700 Nm .

I ps  I pu 14366481, 25  8334213,12
Wp    109677,6 mm3 , gdje su:
ymax 55
d 4    96  2  7   
4
I ps  s   14366481, 25 mm4
32 32
d u4   96 4  
I pu    8334213,12 mm 4 .
32 32
Napon od smicanja
F 18900 N
 w,a ,s    8, 34
A 2363, 94 mm 2
gdje je površina presjeka šava izloženog smicanju određena prema obrascu:
 96  2  7    962  
2
A    2363,94 mm2
4 4
Određivanje kritičnih napona
Broj promjena napona savijanja jednak je broju obrtaja vratila, jer se pun ciklus promjene
ostvaruje u toku jednog obrta. Napon uvijanja je konstantan, pri konstantnom obrtnom
momentu, bez obzira na rotaciju vratila. Ipak, dejstvo obrtnog momenta povremeno prestaje
usljed prestanka radnih otpora kod mašine ili usljed isključivanja mašine. Broj ovih promjena
u radnom vijeku mašine može biti veliki. Iz ovih razloga se napon uvijanja može smatrati
jednosmjerno promjenjivim. Naravno, u slučaju promjenjivog obrtnog momenta ovaj napon
bi takođe bio naizmjenično promjenjiv.
Amplituda dinamičke izdržljivosti epruvete jednaka je dinamičkoj izdržljivosti epruvete pri
čisto naizmjeničnoj promjeni napona i iznosi  A, f , N   f  1 N  245 N/mm za savijanje,
2
odnosno W , A,t  W , A,s   t  0 N  205 N/mm za uvijanje, odnosno smicanje , P13-2а [2].
2
26
Amplituda dinamičke izdržljivosti zavarenog spoja za savijanje, uvijanje i smicanje određuje

se prema obrascu:
 w, A, f  1   2  K t   A, f , N  0,87·0,9·1·245  192 N/mm 2
 W , A,t  1   2  K t  A,t , N  0, 41·0, 9·1·205  75, 645 N/mm 2
 W , A, s  1   2  K t  A, s , N  0, 41·0, 9·1·205  75, 645 N/mm 2
pri čemu vrijednosti faktora oblika šava 1 , faktora kvaliteta šava  2 i tehnološkog faktora
veličine presjeka Kt imaju iste vrijednosti kao u prethodnom zadatku.
Parcijalni stepeni sigurnosti
 w, A, f 192
Savijanje: sW , A, f    3,86  S A
 w,a , f 49, 63
 75,645
Smicanje: sW , A,s  w, A,s   9,07  S As
 w,a,s 8,34
 75,645
Uvijanje: sW , A,t  w, A,t   11,85  S At
 w , a ,t 6,38
S At  S As 9, 07 11,85
S A    5,14
S At  S As 9, 07  11,85
Ukupan stepen sigurnosti
S A  S A 3,86  5,14
SA    3,08  S A min  1, 2
S 2
A S 2
A 3,862  5,142
Određivanje moći nošenja zavarenog spoja
Zavareni spoj opterećen je na uvijanje momentom uvijanja T čiji je karakter promjene
jednosmjerno promjenjiv. Prema tome, amplituda dinamičke izdržljivosti epruvete  A,t , N
205  t  0 N
N
jednaka je  102,5 .
2 2 mm2
Amplituda dinamičke izdržljivosti zavarenog spoja jednaka je
 W , A,t  1   2  K t  A,t , N  0, 45 0, 91102,5  41, 51 N/mm 2 , gdje su:
Kt  1
1  0,45
2  0,9
S obzirom da je stepen sigurnosti dinamički opterećenog zavarenog spoja sW , A,t  2,5
amplituda radnog napona određuje se prema obrascu:
 w, A,t 41,51 N
 w, a , t    16,604 .
S w, a , t 2,5 mm2
Slijedi da je maksimalni radni napon jednak  w,t  2 · w,a ,t  2·16, 604  33, 208 N/mm 2 .
27
Maksimalna vrijednost obrtnog momenta T koju zupčanik može prenijeti za navedene

uslove iznosi
T   w,t ·W p  33, 208  80193,9  2663079, 031 Nmm  266, 307 Nm
Polarni otporni moment W p određuje se po obrascu:
I ps  I pu 5884510,72  2355981, 25
Wp    80193,9 mm3 , gdje su:
ymax 44
ds4    70  2  9  
4
I ps    5884510,72 mm4
32 32
d   70  
4 4
I pu  u   2355981, 25 mm4
32 32
ymax 
 70  2  9  88  44 mm
2 2
Obimna sila se računa po obrascu:
2  T 2  2663079, 031
F   76, 08 kN
D 70
Određevanje moći nošenja presovanog spoja
Za presovani skolop definisan nalijeganjem 70 H 8 / za8 karakteristične tolerancije određuju
se za područje nazivnih mjera 50-80 mm i ISO osnovne tolerancije IT8, pri čemu brojna
vrijednost osnovnih tolerancija iznosi t=T = 46 µm.
70H 8
Gornje granično odstupanje ES = 46 µm.
Donje granično odstupanje EI = 0 µm.
70 za8
t  46 µm
Gornje granično odstupanje: es  320 µm
Donje granično odstupanje: ei  274 µm
Najveći preklop: Pg  EI  es  0  320  320 µm
Najmanji preklop: Pd  ES  ei  46  274  228 µm
Tolerancija nalijeganja za čvrsto nalijeganje određuje se kao:
Tn  Pg  Pd  320  228  92µm
Tn  T  t  46  46  92µm
Gubitak preklopa zbog skidanja neravnina: P  0,8· Rzs  Rzu   0,8·10  10   16 µm
Najmanji stvarni preklop

Pwd  Pd  P  228  16  212 µm
Relativni najmanji stvarni preklop
28
Pwd 212
 wd    0, 003
DF 70 103
Odnos prečnika spoljašnjeg i unutrašnjeg dijela određuje se prema obrascu 25.6 [1]
DF 70
s    0,325
DS 215
D 50
u  F   0, 71
DS 70
Pomoćna veličina računa se prema 25.11 [1]
1  u2 1   2s 1  0,712 1  0,3252
K      4, 27
1 u2 1  2s 1  0,712 1  0,3252
Najmanji pritisak u spoju prema 25.19 [1] iznosi
Es 210000 N
pFd  wd ·  0,003·  147,56
K 4, 27 mm2
Dozvoljena nosivost spoja - maksimalna aksijalna sila određuje se prema obrascu 25.21 [1]:
pFd  D f    l   p 147,56  70   18  0, 07
Fa    22704,54 N  22, 704 kN, gdje su
Sp 1,8
- µ p  0, 07 koeficijent prionljivosti za podmazane površine,

- S p  1,8 stepen sigurnosti protiv proklizavanja spoja za jednosmjerno promjenjivu
aksijalnu silu.
Poređenjem vrijednosti maksimalne aksijalne sile Fa  22,704 kN sa vrijednošću obimne sile
F  76, 08 kN može se zaključiti da zavareni spoj ima 3,35 puta veću moć nošenja od
presovanog spoja.
a. Stepen sigurnosti na mjestu I-I
- Tehnološki faktor veličine poprečnog presjeka dijela Kt  1, P13.18 [2],
- Geometrijski faktor veličine za zatezanje i pritisak K g  1 , P13.18.v [2],
- Faktor ojačanja površinskih slojeva K v  1,1 , P13.19 [2],
- Geometrijski faktor koncentracije napona  k  1,8 , slika 1.8.
- Stepen osjetljivosti materijala na koncetraciju napona k  0,82 , slika 1.8.
- Hrapavost (za osrednje brušenje) Rz  12,5 m , P.13.17 [2].
- Efektivni faktori koncentracije napona od savijanja na mjestu promjene prečnika
dijela
 k  ( k  1) k  1  (1,8  1)  0,82  1  1, 656
- Faktor kvaliteta obrađene površine P13.17 [2]
 R   490 
K o  1  0, 22  lgRz   lg m  1  1  0, 22  lg12,5   lg  1  0,906
 20   20 
29
Faktor konstrukcije za normalne K D napone

 1  1  1,656 1  1
KD   k  1    1  ; KD  1,6
K 
 g KO  Kv  1 0,906  1,1
Dinamička izdržljivost
 D 1  Kt · f  1 N  1195  195 N/mm2
Dinamička izdržljivost mašinskog dijela 13.32 [1]
 D 1 195 N
 D 1 M    121,875
K D 1, 6 mm 2
Zavisnost od srednjeg napona za valjane čelike, slika 13.15 [1]
M  0,00035·Rm  0,1
M   0, 00035  490  0,1  0, 0715 N/mm 2
F 20000 N
 zpm    80
A 50  5 mm 2
 zpm N
a   40
2 mm2
Uporedni srednji napon, 13.34 [1], čelik, žilavi materijal, hipoteza HDR
   80  0 
2 2
 mv  zpm  f  3  m2   3  0  80 N/mm 2
Amplituda dinamičke izdržljivosti dijela

 D 1 M 121,875 N
 AM    106, 62 2
 mv 80 mm
1  M  1  0, 0715 
a 40
Amplitudni stepen sigurnosti
 106, 62
S A  AM   2, 66  S A min  1, 2
a 40
b. Stepen sigurnosti zavarenog spoja (oblik šava “V šav obrađen”)
- Faktor oblika šava 1  0,92 , P21.8. [2],
- Faktor kvaliteta šava 2  0,9 , P21.6. [2],
- Tehnološki faktor veličine poprečnog presjeka Kt  1.
 D 0   D 1   D 1   195 
tg   2 1    2 1    0, 6779
 D 0 / 2     295 
 D 0  
F F F 20000 20000 N
 w,max       100
A h  l h  (b  2  a) 5  (50  2  5) 5  40 mm2
1 1 N
 w,m    w ,max  100  50
2 2 mm 2
30
195 N
 w, D , N   295
1  0,5  0,6779 mm2
1 N
 w , A, N   w , D , N    w , D , N  295  147, 5  147, 5
2 mm 2
N
 w , A, zp  1   2  K t   A, zp , N  0, 92  0, 9 147, 5  122,13
mm 2
 w, A, f 122,13
sW , A, f    2, 44  S A min  1, 2
 w, a , f 50
c. Potrebna debljina šava sučenog zavarenog spoja (oblik šava „V – šav korijen
zavaren“)
- Faktor oblika šava 1  0,70 , P21.8. [2],
- Faktor kvaliteta šava 2  0,9 , P21.6. [2],
- Tehnološki faktor veličine poprečnog presjeka Kt  1, P13.18 [2].
tg  0, 6779
 w, D , N  295 N/mm 2
N
 w , A, zp  1   2  K t   A, zp , N  0, 70  0, 9 147, 5  92, 925
mm 2
 w , A, f  w, A, f 92,925 N
sW , A, f   2, 66,  w,a , f    34,934
 w, a , f sW , A, f 2, 66 mm 2
 w,max  2   w,a , f  2  34,934  69,86 N/mm 2
F F F 20000 N
 w,max      69,86
A a  l a  (b  2  a) a  (50  2  a) mm2
Prethodni obrazac predstavlja kvadratnu jednačinu, čiji su korijeni potrebna debljina šava, s
tim da se, s obzirom na zadatu debljinu dijela, samo prvo rješenje može smatrati realnim.
a1  8,88 mm
a2  16,12 mm
31
3 PRORAČUN NAVOJNIH SPOJEVA
3.1 Pokretni navojni spojevi

Konstruisati navojni prenosnik – ručnu dizalicu prema slici 3.1.
PODACI:
Opterećenje: F= 14 kN
Visina dizanja: l = 300 mm
MATERIJAL:
Navojnog vretena: E295
Ručice: S235JR
Navrtka: P.CuSn12 (kalajna bronza)
NAVOJ:
Trapezni Slika 3.1. Ručna dizalica
PRORAČUNATI:
a. Navojno vreteno (sa samokočenjem);

b. Navrtku;
c. Obrtni moment na ručici i stepen iskorišćenja navoja i navojnog prenosnika;
d. Ručicu pri čemu se dužina ručice proračunava prema ukupnom obrtnom mometu i
ručnoj sili kojom treba ostvariti taj moment. Ručna sila je u rasponu 300 – 400 N.
Prečnik ručice proračunati iz uslova čvrstoće na savijanje. Uzeti da je broj radnika
koji rukuju dizalicom jedan.
e. Dimenzije postolja;
NACRTATI:
a. Sklopni crtež dizalice;
b. Radioničke crteže;
Rješenje:
Tabela 3.1. Karakteristike materijala
Materijal
N/mm2 N/mm2
Navojno vreteno E295 295 490
Ručica S235JR 235 360
Nosač tereta S235JR 235 360
Navrtka P.CuSn12 (kalajna bronza) 140 260
Klizni ležaj P.CuSn14 (kalajna bronza) 140 200
Postolje GJL-150 98 150
32
Određivanje dimenzija navojnog vretena

Navojno vreteno je ispravno dimenzionisano ako je postignut stepen sigurnosti koji iznosti
S  1,5 – 2 za statičko, odnosno S  2 – 3 za dinamičko opterećenje [1]. Navojno vreteno se
dimenzioniše s obzirom na normalni napon usljed zatezanja ili pritiskivanja, pri čemu se zbog
uvijanja potrebna površina jezgra navoja povećava za 25%  30%.
Poprečni presjek jezgra navoja se određuje prema obrascu:
F
A3  1,3
 z p doz
 kr
 z  p doz 
S
 
S obzirom da je opterećenje statičko, kritični napon je  kr  Re Rp 0,2 , te stepen sigurnosti
iznosi S  1,5 – 2 (usvaja se S  2 ).
295 N
 z  p doz   147, 5
2 mm 2
14000
A3  1,3  123,39 mm2
147,5
Ovome odgovara prvi veći trapezni navoj Tr 20 x 4 sa dimenzijama d2 = 18 mm, d3 = 15,5
mm, A3 = 189 mm2.
P 4
Ugao nagiba zavojnice tg    0, 07,   4, 048 .
d 2   18  
Koeficijent trenja u navojnom paru čelik – bronza se kreće od   0, 07 – 0,16 [3], pa
redukovani ugao trenja za koeficijent   0,10 iznosi
 0,10
 n  arctan n  arctan  arctan  5,91
 30
cos cos
2 2
Ovako privremeno usvojeni trapezni navoj treba provjeriti s obzirom na složeno naprezanje u
jezgru. Normalni naponi u jezgru vretena usljed pritiska iznosi:
F N

A3 mm 2
Tangentni napon u jezgru vretena usljed uvijanja iznosi:
T N
 , gdje su
W p mm 2
d
T  Tn  F  2  tan    n  Nm
2
d 
3
Wp  3 mm3
16
Ekvivalentni napon usljed složenog naprezanja određuje se prema obrascu:
 i   2   0  
2
gdje je  0 
 
 
33
d2 18
Tn  F   tan    n   14000   tan  4, 048  5, 91  22,12 Nm
2 2
S obzirom da je naprezanje statičko,  0 

      1, 45 .
  0, 7   
F 14000 N
   74, 07
A3 189 mm 2
d33   15,53  
Wp    730,81 mm3
16 16
T 22,12 103 N
   30, 27
Wp 730,81 mm 2
 mp   p2   0  t   74, 07 2  1, 45  30, 27   86, 09 N/mm 2

2 2
Stepen sigurnosti usljed složenog naprezanja
S 
  295
 3, 42  Smin  2
 mp 86, 09
Stepen sigurnosti je veći od 2, pa izabrani trapezni navoj može zadovoljiti zadate uslove
opterećenja.
Provjera navojnog vretena na izvijanje u najnepovoljnijem položaju, kada je teret u
krajnjem gornjem položaju
Navojno vreteno treba provjeriti na izvijanje u najnepovoljnijem položaju, kada je teret u
krajnjem gornjem položaju. Dužina izložena izvijanju (l) računa se od dodirne površine
nosača tereta na vretenu do polovine visine navrtke. Pri određivanju vitkosti vreteno se
posmatra kao zglobno oslonjeno na oba kraja tako da je lred  l [3]. S obzirom da još uvijek
nije poznata visina navrtke, kao i visina glave navojnog vretena, za prethodni proračun usvaja
se lred  1, 25  h ( h - visina dizanja), [3].
lred  1, 25  300  375 mm

Poluprečnik inercije vretena
d 15, 5
imin  3   3,875 mm
4 4
Koeficijent vitkosti vretena
lred 375
   96, 774
imin 3,875
Prema P24.19 [2], za materijal navojnog vretena E295, 0  89 , što je manje od dobijene
vrijednosti   96, 774 . Prema tome, kritični napon u odnosu na izvijanje, prema [2] računa se
po Ojleru prema obrascu:
E  2 2,1105   2 N
k  2   221, 08
 96, 774 2
mm 2
Na dijelu gdje postoji opasnost od izvijanja navojno vreteno je napregnuto na pritisak i
uvijanje, pa je mjerodavni napon na pritisak  mp .
 k 221, 08
Si    2, 56  Si  3  6
 mp 86, 09
34
Stepen sigurnosti vretena protiv izvijanja manji je od preporučenog, koji za proračun po

Ojleru iznosi Si=3···6. Prema tome, potrebno je korigovati dimenzije navojnog vretena.
Usvaja se prva veća vrijednost trapeznog navoja Tr 24 x 5, sa dimenzijama d2 = 21,5 mm, d3 =
18,5 mm, A3 = 269 mm2.
P 5
Ugao nagiba zavojnice tg    0, 074,  4, 23
d 2   21,5  
F 14000 N
   52, 04
A3 269 mm 2
d33   18,53  
Wp    1242,58 mm3
16 16
d2 21, 5
Tn  F   tan    n   14000   tan  4, 23  5, 91  26, 91 Nm
2 2
T 26,91 103 N
   21, 67
Wp 1242,581 mm2
N
 mp   p2   0  t   52, 04 2  1, 45  21, 67   60, 79
2 2
mm 2
Stepen sigurnosti usljed složenog naprezanja
S 
   295
 4,85 .
 mp 60, 79
lred  1, 25300  375 mm

d 3 18, 5
imin    4, 624 mm
4 4
lred 375
   81, 09
imin 4, 624
Prema P24.19 [2], za materijal navojnog vretena E295, 0  89 , što je veće od dobijene
vrijednosti   81, 09 . Prema tome, kritični napon  k u odnosu na izvijanje računa se po
Tetmajeru po obrascu:
 k  335  0, 62    335  0, 62  81, 09  284, 72 N/mm 2
uvijanje, pa se mjerodavni stepen sigurnosti određuje prema obrascu:
 284, 72
Si  k   4, 68 > Si = 2 - 4. S obzirom da se preporučeni stepen sigurnosti protiv
 mp 60, 79
izvijanja Si, za proračun prema Tetmajeru, kreće u granicama Si = 2 – 4, dobijeni stepen
sigurnosti zadovoljava.
Prema [3], pitanje oslanjanja nosača tereta koje se ne obrće na vreteno koje se obrće, rješava
se postavljanjem bilo kliznog, bilo kotrljajnog ležaja. Pri tome se za terete F  15 kN između
nosača tereta i vretena postavlja prsten od bronze, tako da se dobija aksijalni klizni ležaj, dok
se za veće terete postavlja aksijalni kotrljajni ležaj. S obzirom da je dato opterećenje dizalice
F  14 kN usvaja se konstrukcija dizalice sa kliznim ležajem.
35
Spoljašnji prečnik oslonca kliznog ležaja ( D0 ) izračunava se iz uslova površinskog pritiska

prema obrascu:
4 F
Do   d 02
  pdoz
gdje su:
 d0 unutrašnji prečnik kliznog ležaja, koji se određuje prema obrascu:
d 0   0, 6  0, 7  d   0, 6  0, 7   24  14, 4  16,8  , d 0  15 mm
 pdoz dozvoljeni provršinski pritisak za vreteno od čelika a prsten od bronze (klizni
ležaj), iz tab. 2.15. [3] pdoz  17, 5 – 24,5  N/mm 2 , usvaja se pdoz  20 N/mm 2
Prema tome,
4 14000
Do   152  33, 41 mm , usvaja se Do  40 mm
  20
Prečnik glave navojnog vretena Dg
Pri konstruisanju proširenog dijela navojnog vretena (prečnik glave navojnog vretena) kroz
koji se provlači ručica Dg , potrebno je voditi računa da površina poprečnog presjeka mora
biti veća od površine poprečnog presjeka jezgra vretena A3 . Konstrukciono se usvaja prečnik
glave navojnog vretena Dg  Dgl  5  40  5  45 mm .
Visina glave navojnog vretena određuje se, prema [5], konstrukciono na osnovu obrasca:
h3  1, 3  1, 5 ·d  1, 3  1, 5 ·24   31, 2  36  , usvaja se h3  35 mm .
Određivanje dimenzija navrtke

Broj aktivnih navojaka navrtke zn se određuje iz uslova površinskog pritiska na dodirnim
površinama bokova navoja vretena i navrtke, prema obrascu
F 14000
zn    5,53 , usvaja se zn  6
d 2    H1  pdoz 21,5    2,5 15
gdje su:
 H1 – dubina nošenja navojnog spoja, H1  0,5·P  0,5·5  2,5 mm
 pdoz - dozvoljeni površinski pritisak u navojnom spoju pokretnih navojnih spojeva,
tab. 2.15. [3] pdoz  11, 0  17, 5  N/mm 2 , usvaja se pdoz  15 N/mm
2
Visina navrtke
ln  zn · P  6 · 5  30 mm
Zbog mogućnosti neravnomjerne raspodjele opterećenja dužina navrtke, prema [1], treba biti
u granicama:
ln  1, 3  1, 6   d  1, 3  1, 6   24  31, 2  38, 4 mm .
S obzirom da je visina navrtke nešto manja od preporučenih vrijednosti, usvaja se broj

aktivnih zavojaka navrtke  M 2  0 odnosno visina navrtke ln  zn· P  7·5  35 mm .
36
Provjera površinskog pritiska

F F P 14000 5 N N
p    pdoz , p   11,85  pdoz  15
Auk ln  d 2    H1 35  21, 5    2,5 mm 2
mm 2
Spoljašnji prečnik navrtke
Spoljašnji prečnik navrtke Dn (prečnik oboda navrtke) određuje se prema obrascu:
5 F 5 14000
Dn  d2   24 2  31, 2 mm
  doz   56
gdje je:
Re 140 N
 dozvoljeni napon za navrtku od bronze  doz    56 .
S 2,5 mm2
Spoljašnji prečnik navrtke, takođe, može se odrediti konstruktivno, po obrascu:

Dn  1, 4  1, 7 ·d
Dn  1, 4  1, 7 ·d  1, 4  1, 7 ·24  33, 6  40,8 mm
Usvaja se Dn  40 mm .
Nakon toga provjerava se stepen sigurnosti usljed složenog naprezanja
F
 
A
gdje su:

A    Dn2  d 2  – poprečni presjek tijela navrtke
4

Ip    Dn4  d 4  – polarni moment inercije presjeka A
32
2 I p
Wp  - polarni otporni moment presjeka A
Dn
Uporedni napon usljed složenog naprezanja određuje se prema obrascu:
 i   2     
2
 
A    Dn2  d 2     40 2  24 2   803,84 mm 2
4 4
 
Ip    Dn4  d 4     40 4  24 4   218644, 48 mm 4
32 32
2 I p 2  218644, 48
Wp   Wp   10932, 224 mm3
Dn 40
F 14000 N
   17, 41
A 803,84 mm2
T 26,91103 N
   2, 46
Wp 10932, 224 mm 2
N
 i   2   n   17, 412  1, 45  2, 46   17, 77
2 2
mm 2
37
T 140
S    7,87
 i 17, 77
Prečnik oboda navrtke, slika 3.2, određuje se iz uslova dozvoljenog površinskog pritiska
između oboda navrtke i postolja dizalice prema obrascu:
4 F 4 14000
Db   Dn2   402  46,16 mm, Db  50 mm
  pdoz   33, 6
gdje je:
 pdoz dozvoljeni površinski pritisak slabijeg materijala u spoju. S obzirom da je
1, 2  Re 1, 2  98 N
postolje od sivog liva, a navrtka od bronze, pdoz    33, 6 za
3 4 3,5 mm2
1, 2  Re 1, 2 140 N
postolje, odnosno pdoz    48 za navrtku.
3 4 3,5 mm2
Pri tome su kritični naponi za postolje (materijal GJL-150) R p 0,2 N  98 N/mm 2 , P.13-3a [2],
odnosno za navrtku (CuSn12) R p 0,2  140 N/mm 2 , P.13-4 [2].
Visina oboda navrtke računa se konstruktivno, prema [3], po obrascu:

1 1 1 1
b      ln      35  11, 6  8, 75  ,
3 4 3 4
Usvaja se b  10 mm .
Provjera visine oboda navrtke na smicanje
F 14000 N
   11,14
  Dn  b   40 10 mm 2
1, 2  Re 1, 2 140 N
Radna čvrstoća kod smicanja iznosi  tF    97 pa je stepen
3 3 mm2
97
sigurnosti S   8, 7  Smin  2.
11,14
Slika 3.2. Navrtka
38
Određivanje dimenzija ručice

Dužina ručice proračunava se prema ukupnom obrtnom momentu T i ručnoj sili kojom se
treba ostvariti taj moment. Ručna sila se uzima 150-250 N za duži rad, odnosno 300-400 N za
kraći rad, u slučaju manjih visina dizanja. Stepen sigurnosti se usvaja S = 3 [3], u odnosu na

zateznu čvrstoću (dovoljno je spriječiti lomljenje ručice), dakle  fdoz  m .
S
S obzirom da je na osnovu zadatog opterećenja F  14 kN usvojena konstrukcija dizalice sa
kliznim ležajem, pri proračunu ručice potrebno je u obzir uzeti i obrtni moment Tµ koji služi
za savladavanje otpora trenja na dodirnoj površini glave vretena i nosača tereta, odnosno
glave vretena i kliznog ležaja. Pri tome je koeficijent trenja za klizni ležaj od bronze iznosi
µ  0,12 [3].
1 d3  d3 1 403  153
Tµ   F    s2 u2  14000  0,12  2  24,7 Nm
3 d s  du 3 40  152
Između ručice i otvora u navojnom vretenu predvidjeti labavo nalijeganje i grube tolerancije
izrade, H 11/ a11 ili H 11/ c11 [3].
Dužina ručice L
Tn  T
L gdje je n – broj radnika, k – koeficijent kojim se uzima u obzir istovremeno
n k Fr
djelovanja dva radnika (prema [3], k = 1 kada djeluje jedan radnik, k = 0,3 – 0,9 kada djeluju
dva radnika), Fr – ručna sila 300 N.
L
 26,91  24, 7  103
 172, 03 mm
1·1·300
Zbog ergonomskih zahtjeva usvaja se potrebna dužina ručice 250 mm.
Ukupna dužina ručice Luk
Dg L2 45 80
Luk  L   2·x   250   2·15   342,5 mm, Luk  340 mm
2 2 2 2
L – potrebna dužina ručice
Dg – prečnik glave navojnog vretena
x – dužina navoja na koji se navrće kugla
L2 – dužina koja u obzir uzima širinu šake (80 – 100 mm)
Prečnik ručice d r
Prečnik ručice određuje se iz uslova čvrstoće ručice na savijanje, prema obrascu:
10  n  k  Fr  L1 3 10  300227,5
dr  3   12,19 mm
 doz   120  
Usvaja se prečnik ručice dr  15 mm .
Dg 45 R 360 N
L1  L   250   227,5 mm,  doz  m   120
2 2 S 3 mm2
39
Određivanje dimenzija postolja

Visinu postolja hp određujemo na osnovu potrebne visine dizanja tereta h = 300 mm, te visine
navrtke ln  35 mm .
hp  h   ln  b   50  300  25  50  375 mm
1 1
Postolje se izvodi sa nagibom tg  (  ).
10 15
Za slobodan izlaz noža prilikom obrade unutrašnje površine postolja ispod navrtke, prema [3]
konstrukciono se usvaja D6  Dn   5  10  mm = 40 + 10 = 50 mm.
Unutrašnji prečnik osnove postolja

1 1
D3  D6  2·h p · tan  D6  2· h p  ln ·  50  2· 375  25  ·  120 mm
10 10
Prečnik D4 se određuje iz uslova dozvoljenog površinskog pritiska za materijal podloge na
koje se oslanja dizalica.
4 F 5 14000 N N
D4   D32   120 2  141, 32 , D4  150
  pdoz  4 mm 2
mm 2
Dozvoljeni površinski pritisak za drvenu podlogu pdoz  4 N/mm 2 [3].
Usvaja se debljina zida δ = 10 mm [3], pa je prečnik D5  D6  2·  50  2·10  70 mm.
Visina papuče postolja 1  1,5·  1,5·10  15 mm.

Određivanje dimenzija nosača tereta
Nosač tereta se izrađuje obično od čelika. U ovom primjeru za izradu nosača tereta predviđen
je konstrukcioni čelik S235JR. Nosač tereta je napregnut na pritisak i uvijanje komponentom
mometa uvijanja Tµ, ali se ne proračunava, jer konstrukcione dimenzije prikazane na slici 3.3
daju dovoljnu sigurnost. Visina nosača tereta h4 konstrukciono se uzima h4  1, 25  d . Između
nosača tereta i završnog dijela navojnog vretena potrebno je predvidjeti labavo nalijeganje.
Nareckana površina omogućava bolju stabilnost tereta (sprečava klizanje tereta). Za
učvršćivanje nosača tereta koristi se zavrtanj sa cilindričnim završetkom JUS M.B1.291 gdje
cilindrični završetak naliježe na odgovarajući žlijeb na vrhu navojnog vretena.
h4  1, 25  d  1, 25·30  30 mm
Prečnik vrha nosača određuje se konstrukciono dn  1,8  24  43, 2 , usvaja se 43 mm.
Slika 3.3. Nosač tereta
40
Određivanje dimenzija kliznog ležaja

Dimenzije kliznog ležaja od bronze P.CuSn14 usvajaju se konstruktivno. Uzima se visina
prstena hl =0,4∙d. Dodirne površine treba da budu fino obrađene. Između završnog dijela
vretena i prstena predvidjeti labavo nalijeganje. Klizni ležaj je opterećen na površinski
pritisak, pa je
F 4 14000 N
p   12,97  pdoz  pdoz za materijal P.CuSn14 iznosi15 N / mm 2 
A π   40  15 
2 2
mm 2
Slika 3.4. Konstruktivno rješenje glavnih djelova ručne dizalice
Provjera navojnog vretena na izvijanje kada je teret u krajnjem gornjem položaju

Navojno vreteno je prilikom prethodnog određivanja dimenzija provjereno na izvijanje i to u
najnepovoljnijem položaju, tj. kada je potpuno izvučeno. Budući da na početku nisu poznate
dimenzije navrtke, ležaja i navojnog vretena, redukovana dužina vretena se usvaja i iznosi
lred  1, 25h ( h – visina dizanja). Nakon što su dimenzije elemenata ručne dizalice određene,
poznata je dužina izložena izvijanju, te se navojno vreteno ponovo provjerava na izvijanje.
41
Dužina izložena izvijanju ( l ) se računa od dodirne površine nosača tereta na vretenu do

polovine visine dijela navrtke u dizalici i iznosi
l  h4  h4  h3  h  b  (ln  b) / 2  30  10  35  300  10  12,5  397,5 mm, gdje su
- h4 – visina nosača tereta,
- h1 – visina prstena (kliznog ležaja),
- h3 – visina glave navojnog vretena,
- h – visina dizanja,
- b – visina oboda navrtke,
- ln – visina navrtke.
lred 397,5
   85,96
imin 4, 624
Prema P24.19 [2], za materijal navojnog vretena E295, 0  89 , što je veće od dobijene
vrijednosti   85, 96. Kritični napon u odnosu na izvijanje računa se po Tetmajeru prema
 k  335  0, 62    335  0, 62 85,96  281, 70 N/mm 2
uvijanje.
 281, 70
Stepen sigurnosti Si određuje se prema obrascu Si  k   4, 63  Si  2  4 .
 i 60, 78
S obzirom da se preporučeni stepen sigurnosti protiv izvijanja Si za proračun po Tetmajeru
kreće u granicama Si  2  4, dobijeni stepen sigurnosti zadovoljava.
Stepen iskorišćenja dizalice
tan tan 4, 23
   0, 215704
d sr 29, 39
tan    n    tan  4, 23  5, 91   0,12
d2 21, 5
dsr - srednji prečnik trenja
2 ds3  du3 2 403  153
dsr   2    29,39 mm
3 ds  du2 3 402  152
µ - koeficijent trenja za klizni ležaj od bronze [2]
µ  0,12
42
Φ15h8 0
-0,027 N8 N5 N6 N7
Φ15j6 0,008 Detalj A , ,
-0.003 Razmjera 1:1 A
Φ15H11 0,11
0 15 h8
15 j6
45
14
42.5
40
1
6.5
10
14
5
N6
27.5
25 45
10
45
N5
1
45
1
405
15 H11
N7
3 R1
R 20
345
Tr 24 x5
B
6.9
40
30
M8 lijevi Detalj B
Razmjera 1:1 Napomena: Svi nekotirani radijusi 0,5 mm
Tolerancija slobodnih mjera Površinska hrapavost Površinska zaštita
Materijal Termička obrada

E295
Masa Razmjera
1,6 kg 1:2
Datum Naziv
NAVOJNO VRETENO
Obrad.
Stand.
Odobr.
Mašinski fakultet Oznaka List
Istočno Sarajevo L
St.i. Izmjene Datum Ime Izv.podaci Zamjena za
43
Φ40H7 0,025
0 N6 N8
,
65.1
40 H7
1 45
N8
N6
25
R
50
2
10
375
Konus 1:5
127.57
R 50
129.21
147
62.61
57.3
15
120 N8
150
Materijal GJL-150 Termička obrada
Masa Razmjera
9,2 kg 1:2
Datum Naziv
POSTOLJE
Obrad.
Stand.
Odobr.
Istočno Sarajevo
L
44
Φ40n7 0,042
0,017 N7 N6
50
Tr24x5
45
1
R
0.
5
35
25
N6
1 45
40 n7
Materijal Termička obrada

CuSn12
Masa Razmjera
0,33 kg 2:1
Datum Naziv
NAVRTKA
Obrad.
Stand.
Odobr.
Istočno Sarajevo
L
45
Φ15H8 +0,027
0
N8 N7
30
Konus 1:10
N7
14
M6
6
N7 15 H8
40
Materijal S235JR Termička obrada
Masa Razmjera
0,30 kg 2:1
Datum Naziv
NOSAČ TERETA
Obrad.
Stand.
Odobr.
Istočno Sarajevo
L
46
10 4 9 5
18
17
Detalj A
Razmjera: 2:1
2
A
10
10
8.1
Bušiti u sklopu
47
10 1 Kom. Klizni ležaj CuSn14
1 Kom. Uvrtni zavrtanj M6x15 (4.8) JUS M.B1.291

9
8 1 Kom. Uvrtni zavrtanj M10x15 (4.8) JUS M.B1.280
7 1 Kom. Graničnik S235JR

6 1 Kom. Zavrtanj M8x30 lijevi JUS M.B1.050
5 1 Kom. Ručica S235JR
4 1 Kom. Nosač tereta S235JR
3 1 Kom. Postolje GJL-150

1
2 1 Kom. Navrtka CuSn12
3 1 1 Navojno vreteno E295
Kom.
7 Poz. Kol. JM Naziv Standard (Izabrane karakteristike) Primjedba
Masa Razmjera
1:2
6 Datum Naziv
Obrad. RUČNA DIZALICA SA
Stand. SA KLIZNIM LEŽIŠTEM
Odobr.
Istočno Sarajevo L
3.2 Uzdužno opterećene zavrtanjske veze
Spoj poklopca sa cilindrom prikazan na slici 3.5, ostvaren je pomoću 12 elastičnih

zavrtnjeva M20. Potrebno je odrediti:
a. Silu pritezanja u zavrtnju, ako se ploče sabiju 12 μm nakon pritezanja zavrtnja.
Ez=Eb=210000 N/mm2;
b. Moment pritezanja zavrtnja, ako je koeficijent trenja u navojnom paru 0,12, a
koeficijent trenja između navrtke i podloge μ=0,13;
c. Stepen sigurnosti zavrtnja na kraju pritezanja, ako su zavrtnji klase čvrstoće 8.8;
d. Promjenu sile u zavrtnju i pločama ako se pritisak u cilindru mijenja od 0 do 10·105
Pa. Nacrtati deformacioni dijagram u trenutku kada pritisak u cilindru ima
maksimalnu vrijednost;
e. Vrijednost pritiska u cilindru koji dovodi do potpunog rasterećenja ploča.
Slika 3.5. Spoj poklopca sa cilindrom

RJEŠENJE
a. Sila pritezanja u zavrtnju
Fp
S obzirom da je tan b  cb  , sila pritezanja određuje se po obrascu Fp  cb  b , gdje su cb
b
krutost spojenih dijelova, a b deformacija spojenih dijelova, koje je pozanata i iznosi 12
µm. Krutost spojenih dijelova određuje se u zavisnosti od odnosa spoljašnjeg prečnika
spojenih dijelova DA (u ovom slučaju 45 mm), nazivnog prečnika zavrtnja d i debljine
spojenih dijelova lb .
Debljina spojenih dijelova lb se uzima kao razdaljina od glave zavrtnja do početka navoja u
cilindru, što je u ovom slučaju 50 mm. S obzirom da je d a  DA  3  d a i lb  8  d (oblik glave
zavrtnja cilindričan, da = D = 30 mm), mjerodavna površina za proračun spojenih dijelova
određuje se prema obrascu 24.16 [1]:
   DA  d a  lb lb2 
Ab    d a2  Do2     1   2 .
4 8  da  5 a 
48
   45
  30  50 50 
2
Ab    302  222  
  1     380,52 mm
2
4 8  30   5 102 
Krutost spojenih dijelova iznosi:
Fp Ab  Eb 380,52  2,1105 N
cb     1598184 .
b lb 50 mm
Sila pritezanja iznosi Fp  cb  b  1598184·0,012  19178, 2 N.
b. Moment pritezanja zavrtnja

 0,12
 n  arctann  arctan  arctan  7,88
 60
cos cos
2 2
d 18,376
Tn  F  2  tan    n   19178, 208   tan  2, 48  7,88   32, 21 Nm
2 2
2 d s3  du3 2 303  223
d   2    26, 205 mm
3 d s  du2 3 302  222
d 26, 205
Tµ  F     19178, 2·0,13·  32, 67 Nm
2 2
T  Tn  Tµ  32, 21  32,67  64,89 Nm
c. Stepen sigurnosti na kraju pritezanja

Stepen sigurnosti protiv plastičnih deformacija zavrtnja na kraju procesa pritezanja određuje
se na osnovu najmanjeg presjeka zavrtnja. Dio stabla zavrtnja bez navoja je prečnika 16 mm i
manji je od prečnika jezgra navoja M20, koji je d3=16,933 mm. Površina najmanjeg presjeka
162  
je Amin   200,96 mm 2 . Naponi u stablu zavrtnja na mjestu najmanjeg presjeka su:
4
Fp 19178, 2 N Tn Tn 32, 21103 N
   95, 43 ,    39,32 .
Amin 200,96 mm 2
Wp 0, 2d 3
0, 2 16 3
mm 2
Za klasu čvrstoće zavrtnja 8.8 napon tečenja iznosi  T  640 N/mm2 .
Parcijalni i ukupni stepen sigurnosti iznose:
 640  0, 7   T 0, 7  640
S  T   6, 7; S  T    11,39
 95, 41   39,32
S S 6,7 11,39
S     5,77
S2  S2 6,72  11,392
d. Promjena sile u zavrtnju i pločama pri promjeni pritiska u cilindru od 0 do 10·105
Pa
Pod dejstvom pritiska na poklopac djeluje sila koja kada se raspodjeljuje na z = 12 zavrtnja i
iznosi
p A 1 70650 d 2   3002  
Fr  ;F   5887,5 N ; A    70650 mm 2 .
z 12 4 4
c
Ukupna sila u zavrtnju je Fz  Fp  ΔFz , gdje je ΔFz  Fr  z povećanje sile u zavrtnju.
cz  cb
49
Krutost zavrtnja c z se određuje na osnovu geometrijskih karatkeristika prikazanih na slici 3.5 i

modula elastičnosti po obrascu 24.14 [1]:
l
 i
1 Ai

cz Ez
Parcijalne krutosti pojedinih segmenata istog poprečnog presjeka određuju se po obrascu
24.13 [1]:
li lg l l l'
   1  2  .
Ai Ag A1 A2 A '
gdje se uticaj glave zavrtnja i navojnog spoja uzima se preko dužina l’ i l g , odnosno površina
A ' i Ag .
l '  lg  0, 4  d  8 mm
d 2   202  
Ag    314 mm 2
4 4
A '  As  245 mm 2
dok se l1 i l2 , odnosno A1 i A2 , određuju sa slike 3.5 i iznose
162  
l1  40 mm, A1   200,96 mm 2 , l2  10 mm, A2  225, 2 mm 2
4
Uticaj dijela navoja van navojnog spoja (dužina l2 ) uzima se za navoj M20 preko poprečnog
presjeka jezgra navoja A3  225, 2 mm 2 , odnosno
l 8 40 10 8 mm
 i      0,30158
Ai 314 200,96 225, 2 245 mm 2
l
 i
1 Ai 0,301
   0, 000001436
cz Ez 2,1 105
cz  696331,89 N/mm
cz 696331,89
ΔFz  Fr   5887,98   1787 N
cz  cb 696331,89 1598220, 75
Slika 3.6. Defomacioni dijagram
50
e. Vrijednost pritiska u cilindru koji dovodi do potpunog rasterećenja ploča

Fmax Fp
Sa slike 3.6. može se vidjeti da je  .
 z  b  z
Maksimalna sila po jednom zavrtnju koja dovodi do potpunog rasterećenja ploča određuje se
kao
Fp 19178, 208
Fmax   z  b     27,538  12    27536 N
z 27,538
Pri tome se deformacija zavrtnja z može odrediti na osnovu poznate krutosti zavrtnja i sile
prethodnog pritezanja po obrascu:
Fp19178, 649
z    0, 027538 mm  27,538 μm
cz 696423,363
Ukupna sila
Fu  Fmax  z  27536 12  330, 04 kN
Pritisak pri kom dolazi do rasterećenja ploča određuje se po obrascu:
F 330, 04 103 N
p   4, 67  4, 67 MPa
A 300  
2
mm 2
4
51
3.3 Grupne zavrtanjske veze

U okviru grupne zavrtanjske veze, prikazane na slici 3.7, opterećene statičkom silom F =
15000 N, pri čemu su dužine l = 1000 mm, a = 500 mm, b = 1000 mm, potrebno je odrediti:
a. Potreban prečnik zavrtnjeva ako je poznato da se grupna zavrtanjska veza sastoji od
šest zavrtnja klase čvrstoće 5.6, te da je koeficijent trenja na mjestu kontakta μ0 = 0,2.
b. Odrediti stepen sigurnosti na kraju pritezanja.
Slika 3.7. Grupna zavrtanjska veza

RJEŠENJE
a. Potreban prečnik zavrtnja
Radno opterećenje zavrtnjeva
Slika 3.8. Određivanje radnog opterećenja

M  F  l  150001000  15000 Nm
M  2  F1 1000  2  F2  500
F1 F 500 1
 2 F2   F1  F1
1000 500 1000 2
1
M  2  F1 1000  2  F1  500
2
M  2500  F1
M 15000 103
F1  Fmax    6000 N
2500 2500
52
F 15000
Fs    2500 N
z 6
Fs  S2500 1,5
Fb    18750 N
 0, 2
S – stepen sigurnosti protiv proklizavanja (S=1,2 -1,8)
Potrebna sila prethodnog pritezanja
Fp  γ  Fr  ξ p  Fb  2  6000  2 18750  49500 N
𝛾 = (1,5 − 2) za statičko opterećenje, usvaja se 𝛾 = 2;
𝜉𝑝 = (1,5 − 2) za statičko opterećenje, usvaja se 𝜉𝑝 = 2.
Određivanje prečnika zavrtnja
Fp
p    0, 6  0,8   Re  0, 7  Re
As
Za klasu čvrstoće zavrtnja 5.6 Re  300 N/mm2
Fp 49500
As    235, 71 mm 2
0, 7  Re 0, 7  300
Iz P.24-1 [2] usvaja se metrički navoj M20.
b.Stepen sigurnosti nakon pritezanja

F 49500 N
 p   202, 04
As 245 mm 2
Dimenzije navoja M20: As  245 mm2 , d2  18,376 mm, d3  16,933 mm, φ  2, 48 .
R 300
S  e   1, 48
 202, 04
Tn 99, 245 103 N
   90,18
Wp 1100,5 mm2
d2 18,376
Tn  Fp   tan    n   49500  tan  2, 48  9,83   99, 245 Nm
2 2
  0,12  0,18
  0,12  0,18 za suve i fino obrađene površine (usvaja se   0,15 ).
Wp  0, 2  d s3  0, 2 17, 6545 3  1100,5 mm3
d 2  d3 18,376  16,933
ds    17, 6545 mm
2 2
0, 7  Re
0, 7  300
S    2,32
 90,18
S S 1, 48  2,32
S     1, 25
S  S
2 2
1, 482  2,322
53
4 OPRUGE
4.1 Zavojna ventilska opruga

Proračunati zavojnu ventilsku oprugu za sljedeće uslove:
Sila u sklopnom stanju (montažna sila) F1= 250 N
Radna sila F2 = 430 N
Radni hod opruge (hod ventila) h= 0.02 m
Prečnik opruge D= 50 m
Rješenje:
Prečnik žice:
T 8  F  Dm G d  f
τi  = =   τidoz (28.31 [1])
Wp π d3 π za  Dm2
8  F  Dm
d= 3
π  τidoz
Iz P28-3 [2] usvaja se žica kvaliteta VD za rad u području trajne dinamičke izdržljivosti.
Iz priloga P28-12 [2] preliminarno može da se usvoji prečnik žice d = 5mm .
Dozvoljeni napon se određuje prema P28-11a [2] i iznosi τ idoz =750N/mm 2 .
8  430  50
d 3  4.179 mm , usvaja se d = 5 mm
  750
Broj radnih navojaka:
8  F  Dm3  za 8  F  w3  za
f= = , 28.30 [1]
Gd4 Gd
G  d 4  f
za 
8  F  Dm3
F  F2 - F1  430 - 250  180 N
f  h  20 mm
G  83000 N/mm 2 za zavojne torzione pritisne opruge P28-1 [2]
83000  54  20
za   5, 764
8 180  503
Usvaja se za  6,5
Ukupan broj navojaka za hladno oblikovane pritisne opruge [1]
zuk  za  2  6,5  2  8,5
54
Provjera dinamičke izdržljivosti:

8  Dm
 kh   k 2 -  k1      F2 - F1    kH , 28.32 [1]
 d3
Odnos motanja
Dm 50
w   10
d 5
Sa dijagrama 28.16 [1] određuje se κ
  1,132
8  Dm
 k1    F
 d3 1
8  50
 k1  1,132   250  288, 261 N/mm 2
 5 3
8  Dm
k2    F
 d3 2
8  50
 k 2  1,132   430  495,810 N/mm 2
  53
 kh   k 2 - k1  495,810 - 288, 261  207,546 N/mm2
 kD   k 1  288, 261 N/mm 2
Iz P28-10v na osnovu  kD određuje se  kH
 kH  325 N/mm2
 kH  325 N/mm2   kh  207,546 N/mm2
Gemetrijske mjere:
Maksimalna deformacija opruge obrazac, 28.30 [1]:
8  F  Dm3  za
f2 
Gd4
8  430  503  6,5
f2   53,88 mm
83000  54
f  f 2 - f1
f1  f 2 - f  53,88 - 20  33,88 mm
Dužina potpuno sabijene opruge
LBL  zuk  d
LBL  8,5  5  42,5 mm
Zbirni minimalni zazori između navojaka, 28.28 [1]

S a  x  d  za
x  0, 25 ; za w  10
55
Sa  0, 25  5  6,5  8,125
Dužina opruge u neopterećenom stanju
L0  f 2  Sa  LBL
L0  53,88  8,125  42,5  104,505 mm
Deformacija potpuno sabijene opruge
f BL  f 2  Sa
f BL  53,88  8,125  62,005 mm
Provjera dozvoljenog napona kod potpuno sabijene opruge:
8  FBL  Dm
 BL    BLdoz , 28.33 [1]
 d3
Iz odnosa
F2 FBL f BL
 slijedi da je FBL  F2 
f2 f BL f2
62, 005
FBL  430   494,843 N
53,88
8  494,843  50 N
 BL   504, 043
 53
mm 2
Dozvoljeni napon se određuje na osnovu P28-9 i iznosi  BLdoz  840 N/mm 2 , pa se može
konstatovati da je  BL  504,043 N/mm2   BLdoz  840N/mm2 .
Provjera izvijanja opruge:
L0 104,505 f2 53,88
  1  2, 09;   0,516
Dm 50 L0 104,505
  1;
Sa dijagrama prikazanog na slici 28.17 [1] može se vidjeti da ne postoji opasnost od izvijanja.
Krutost opruge:
F2 Gd4
c 
f 2 8  Dm3  za
430
c  7,981 N/mm
53,88
Dimenzije opruge sa odstupanjima:
Oznaka: Pritisna opruga DIN 2076 5x50x104,5-VD
Dimenzije i odstupanja prema DIN 2095 kvalitet 2, P28-7 i P28-8
56
Dm  50  0, 6 mm Srednji prečnik
De  55  0,8 mm Spoljašnji prečnik
L0  104,50  2,0 mm Dužina opruge

Tolerancija dužine za hladno oblikovane pritisne opruge prema DIN 2095 se određuje prema
aF  k f  Q
AL 0   , pri čemu su
c
aF  26 N za d  5 mm, P28.8 [2]
k f  1,05 za za  6,5, za hladno oblikovane pritisne opruge, P28.8 [2]
Q  1 za kvalitet 2, P28.8 [2]
26 1, 05 1
AL 0    3, 421 mm
7,981
AD   1, 0 mm za w  10
Ugaona odstupanja:
Vrijednosti ugaonih odstupanja se mogu odrediti prema sljedećim obrascima [1]:
e1  0, 05  L0  0, 05 104,505  5, 225 mm
e2  0, 03  De  0, 03  55  1, 65 mm
Dužina opruge pri opterećenju F2 (radna sila):
L2  LBL  Sa  42,5  8,125  50, 625 mm

Dužina opruge u montažnom stanju:
L1  L2  h  50,625  20  70,625 mm
Korak navoja:
L0 - d
H
zuk
104,505 - 5
H  11, 706 mm
8,5
Slika 4.1. Cilindrična zavojna pritisna opruga: radno opterećenje opruga
57
58
4.2 Gibanj
Odrediti broj listova, najveće naprezanje, najveći ugib i krutost gibnja za vozilo. Nacrtati
oblik gibnja i gibanj u razvijenom obliku.
2l = 1,1 m
2F = 22600 N
h= 0,016 m
b0 = 0,042 m
Materijal 55Si7 (Rm=1300 N/mm 2 )
a= 30 mm
RJEŠENJE
Proračun gibnjeva se vrši na osnovu dozvoljenog napona na savijanje, jer spada u grupu
fleksionih opruga.
Broj listova gibnja:
 f   fdoz
M 6 F l 6 F l
Prema 28.7 [1]  f   , pa je  fdoz 
W b0  h  z
2
b0  h 2  z
Na osnovu prethodnog obrasca slijedi da je:
6 F l
z
b0  h 2   fdoz
Kod drumskih vozila uzima se  fdoz  0,5  Rm [1].
 fdoz  0, 5 1300  650 N/mm 2

6 11300  550
z  5, 34
42 16 2  650
Usvaja se:
- Broj listova gibnja z  6
- Broj listova gibnja iste dužine z '  2
6 F l 6 11300  550 N N
f    578, 03   fdoz  650
b0  h  z
2
42 16  6
2
mm 2
mm 2
Dužine listova gibnja:
Dužine listova se razlikuju za veličinu a = 25 - 40 mm [1]. Dužina najkraćeg lista, prema
obrascu 28.14 [1] iznosi:
L
Li  a
z -1
L  2 l
1100
Li   30  250 mm
6 -1
59
Dužine ostalih listova gibnja su L1  L2  L, L3  L2  L, L4  L3  L, gdje se razlika

između listova  L određuje prema
L - Li 1100 - 250
L    212,5 mm
z-2 6-2
L1  L2  L
L1  L2  1100 mm
L3  L2 - L
L3  1100 - 212,5  887,5 mm
L4  L3 - L
L4  887,5 - 212,5  675 mm
L5  L4 - L  675- 212,5  465,5 mm
L6  L5 - L  432,5 - 212,5  250 mm
Ugib gibnja:
Ugib na kraju konzole, 28.10 [1]
3 l3 F
f  4  
z ' b  h3 E
2
z
Širina razvijenog računskog modela, slika 28.5b [1]
b  z  b0
b  6  42  252 mm
3
 1100   22600 
3  2   2 
f  4    45, 472 mm
2 252 163 206000
2
6
Maksimalni ugib gibnja:
Maksimalni ugib gibnja određuje se na osnovu obrasce 28.11 [1]:
2 3 l 2  fdoz
f max    
3 2 z' h E
z
2
 1100 
2 3  2  650
f max      51,133 mm
3 2 2 16 206000
6
Krutost gibnja:
F 11300 N
c   248,505
f 45, 472 mm
60
Slika 4.2. Konstrukciono izvođenje gibnja
Slika 4.3. Razvijeni računski model gibnja
61
4.3 Fleksiona opruga

Dimenzionisati zavojnu fleksionu oprugu koja prenosi maksimalnu silu F preko tangentno
izvedenih krajeva dužine R i deformacionim uglom φmax. Opruga je pretežno statički
opterećena i postavljena na osovinicu prečnika d0.
F= 330 N
R= 85 mm
d0 = 44 mm
φmax= 105°
a= 1 mm
RJEŠENJE
Granice u kojim treba da se nalazi prečnik osovinice d 0 određuju se prema [1]
d 0   0,8  0, 9   Di
d0
Di    48,89  55 mm.
0,8  0,9
Usvaja se Di  50 mm
Moment savijanja opruge
M  F  R  330  85  28050 Nmm
Potreban prečnik žice:
Prečnik žice određuje se na osnovu obrasca 28.20 [1]:
3
M
d  k1 
1- k2
k1  0, 24; za d   5  12  mm
3
M
k2  0, 06 
Di
3
28050
k2  0, 06   0, 0365
50
3
28050
d  0, 24   7,568 mm
1- 0,0365
Usvaja se vučena žica za opruge kvaliteta B, P28-5a [2] i prečnika d  8 mm.
Provjera radnog napona:
Provjera radnog napona vrši se prema obrascu 28.17 [1]:
 f   fdoz
Napon usljed savijanja na unutršnjoj strani presjeka određuje se po obrascu 28.20 [1]:
M 32  F  R
f    
W  d3
D D d
w m  i
d d
Preporučuje se da odnos motanja bude u granicama w   4  15  [1].
62
50  8
w  7, 25 , što je u okviru preporučenih granica.
8
Faktor napona  određuje se sa dijagrama, slika 28.9, [1] i iznosi   1,120 .
32  330  85 N
 f  1,120   625
 8 3
mm 2
Dozvoljeni napon na savijanje određuje se sa dijagrama P28-2a [2] i ima vrijednost
 fdoz  860 N/mm 2 .
 f  665,180 N/mm 2   fdoz  860 N/mm 2 , tako da je ispunjen uslov da je  f   fdoz .
Broj aktivnih navojaka za određuje se prema obrascu 28.18 [1] i iznosi:

EI
za 
M  Dm  
d 4   84  
I   201, 06 mm4
64 64
Dm  Di  d  50  8  58 mm
105    206000  201, 06
za   14.850
28050  58   180
za  15 navojaka
Dužina neopterećene opruge
Dužina neopterećene opruge, kada se navojnice ne dodiruju, određuje se prema obrascu
28.16b [2] i iznosi:
Lk 0  z a   a  d   d  15  1  8   8  143 mm
Dm 58
  14,5
4 4
d  a  8  1  9 mm
Dm
Budući da je d  a  9 mm   14,5 mm , potrebna dužina žice za izradu opruge određuje
4
se po obrascu 28.15a [1] i iznosi l  Dm    za  2  R  58   15  2  85  2903, 2 mm .
Kontrola unutrašnjeg prečnika opterećene opruge, obrazac 28.21 [1]:
Dm  za
Di  - d

za 
2 
58 15
Di  - 8  48,89 mm
105
15 
2 180
Di  48,89 mm  d 0  44 mm
63
64
5 PRORAČUN I DIMENZIONISANJE VRATILA
Proračunati vratilo prema slici 5.1. U prethodnom proračunu dimenzionisati vratilo u

kritičnim presjecima, konstrukciono ga oblikovati, a zatim provjeriti čvrstoću vrtatila. Vratilo
oslonjeno preko oslonaca 2 i 4 prima snagu preko cilindričnog zupčanika na mjestu 3, a
predaje preko trapeznog kaišnika na mjestu 5 i spojnice na mjestu 1. Materijal vratila je
42CrMo4.
PODACI:
P3 = 82 kW P5 = 40 kW G1 = 240 N G3 = 225 N G5 = 235 N ω = 185 rad/s

D3 = 0,36 m D5 = 0,38 m l1 = 0,24 m l2 = 0,24 m l3 = 0,26 m l4 = 0,40 m
α = 30˚ β = 45 ˚
Potrebno je nacrtati:
 Dijagram momenata;
 Radionički crtež vratila;
Slika 5.1. Vratilo
65
Prethodni proračun vratila

P3  P1  P5
P1  P3  P5  82  40  42 kW
Mjerodavni obrtni moment:
P
T 

P 42 103
T1  1   227, 03 Nm
 185
P3 82 103
T3    443, 24 Nm
 185
P 40 103
T5  5   216, 21 Nm
 185
Analiza sila na mjestu 3 -sile na zupčaniku z3
α = 30˚
2 T
Ft 
D
Obmna sila:
2  T3 2  443, 24 103
Ft 3    2462, 44 N
D3 360
Radijalna sila:
Fr 3  Ft 3  tg  20  2462, 44  tg 20  896, 25 N
y
4
Ft4
Fr4
Fr3
 Ft3
x
G3
3
Slika 5.2. Sile na zupčaniku 3 i zupčaniku 4
Analiza sila na mjestu 5- sile na kaišniku 5

  45
Obimna sila:
66
2  T5 2  216, 2 103
Ft 5   1137,9 N
D5 380
Usljed dejstva sila prethodnih pritezanja, koje djeluju u ograncima kaiša dolazi do
opterećenja vratila. Veličina opterećenja zavisi od veličine sile prethodnog pritezanja i
veličine prenosnog odnosa (obvojnog ugla). Međutim pri uprošćenom načinu proračuna
vrijednost opterećenja se računa samo u zavisnosti od veličine obimne sile.
Vrijednost sile Fv, prema obrascu 37.40, približno iznosi Fv  1, 5  2 ·C A ·Ft .
gdje je Ft obimna sila, CA - faktor radnih uslova, usvaja se iz P37.4 [1]. Za laki spektar
opterećenja, normalni polazni moment pogonske mašine i dnevni rad do 10 h, faktor radnih
uslova CA = 1.
Vrijednost sile Fv može se približno izračunati:
FV 5  1,7  Ft 5  1,7 1137,9  1934, 4 N
Fv5y Fv5
β x
Fv5x
G5
Slika 5.3. Sile na kaišniku 5

Otpori oslonaca
Vertikalna ravan (y-z ravan)
 M2  0
240·G1   G3  Ft 3·cos  Fr 3·sin ·240  500·y4   FV 5 ·sin  G5 ·900  0
240·G1   G3  Ft 3·cos  Fr 3·sin ·240   FV 5·sin  G5 ·900

y4  
500
240·240   225  2462, 44·cos30  896, 25·sin30 ·240  1934, 4·sin45  235·900
y4  
500
y4  807,57 N
 M4  0
 Fv 5·sin  G5 ·400   G3  Ft 3·cos  Fr 3·sin ·260  500·y2  G1·740  0
67
y2 
 Fv5·sin  G5 ·400   G3  Ft 3·cos  Fr 3·sin ·260  G1·740
500
240  2720, 4  225  2462, 44·cos30  896, 25·sin30  807,57  235  1934, 4·sin45  0
y2  2720, 4 N
Provjera:
 Fy  0
G1  y2  G3  Ft 3·cos  Fr 3·sin  y4  G5  Fv5·sin  0
240  2720, 4  225  2462, 44·cos30  896, 25·sin30  807,57  235  1934, 4·sin45  0
Horizontalna ravan (x-z ravan)
 M2  0
900·Fv 5 ·cos   500·x4   Fr 3·cos  Ft 3·sin ·240  0
900·Fv 5·cos   Fr 3·cos  Ft 3·sin ·240
x4 
500
V - ravan
y 240 mm 240 mm 260 mm 400 mm Fv5sinβ
1 2 3 4 5 z
Fr3sinα
G1 Ft3cosα G5
y2 y4
G3
H - ravan
Fr3cosα
1 2 3 4 5 z
Ft3sinα Fv5cosβ
x x2 x4
T3 T5
T1
Slika 5.4. Šema opterećenja vratila u dvije međusobno upravne ravni, dijagram momenta uvijanja
68
900·1934, 4·cos 45   896, 25·cos30  2462, 44·sin30 ·240

x4 
500
x4  2680,5 N
 M4  0
400·Fv 5 ·cos   260· Ft 3·sin  Fr 3·cos   500·x2  0
400·Fv 5·cos  260· Ft 3·sin  Fr 3·cos 
x2 
500
400·1934, 4·cos 45  260· 2462, 44·sin30  896, 25·cos30 
x2 
500
x2  857,6 N
Provjera:
 Fx  0
x2  Fr 3·cos  Ft 3·sin  x4  Fv5·cos  0
857,63  896, 25·cos30  2462, 44·sin30  2680,5  1934, 4·cos45  0
Napadni moment savijanja
Vertikalna ravan (y-z ravan)
M yl 2  G1  240  240  240  57, 6 103 Nmm  57, 6 Nm
M yl 3  G1  480  y2  240  240  480  2720, 4  240  537, 69 103 Nmm  537, 69 Nm
M yd4   Fr 5  sin  G5   400  1934, 4  sin 45  235   400  453,1 103 Nmm  453,1 Nm
Horizontalna ravan (x-z ravan)

M xl 3   x2  240  857, 63  240  205,83 103 Nmm  205,83 Nm
M xd4  Fr 5·cos ·260  1934, 4·cos 45·260  355, 63 103 Nmm  355, 63 Nm
Ukupni moment savijanja
M1  0
M 2  57, 62  0  57, 6 Nm
M 3  537, 692  205,832  575,73 Nm
M 4  453,12  355, 632  576 Nm
M5  0
69
Karakteristike izdržljivosti materijala 42CrMo4, prilog P13-2v:

N
RmN  1100
mm 2
N
ReN  900
mm 2
N
 f  1 N  550
mm 2
N
 t  1 N  330
mm 2
N
 t  0  N  565
mm 2
Ekvivalentni napadni moment
Prema hipotezi o ekvivalentnom naponu pri složenom naprezanju, ekvivalnetni napadni
moment u nekom presjeku Mi iznosi:
2
  f  1 
Mi  M   2
 Tt 
 2  
 t0 
 f  1 550
  0, 48
2  t 0 2  565
2
  f  1 
 Tt   0   0, 48  227   109 Nm
2
M1  M   2
 2  
 t0 
2
  f  1 
 Tt   57, 62   0, 48  227   123, 24 Nm
2
M2  M   2
 2  
 t0 
2
  f  1 
 Tt   575, 732   0, 48  443, 24   613, 78 Nm
2
M3  M   2
 2  
 t0 
2
  f  1 
 Tt   5762   0, 48  216, 2   585, 27 Nm
2
M4  M   2
 2  
 t0 
2
  f  1 
 Tt   0   0, 48  216, 2   104 Nm
2
M5  M   2
 2  
 t0 
Dozvoljeni napon
Dozvoljeni napon se određuje prema obrascu [1]:

 Df  1
 fdoz  , gdje je
K S
S - stepen sigurnosti vratila (S=2-2,5) [1]
70
K - faktor koji uzima u obzir koncentraciju napona i ostale uticaje na dinamičku izdržljivost,
tab. 41.2. [1].
Usvaja se S = 2,5, K = 2
550 N
 fdoz   110
2  2,5 mm 2
Dijagrami momenata savijanja, momenta uvijanja, i ekvivalentnog napadnog momenta
savijanja
-57,6 Nm

vertikalna ravan
537,69 Nm 451,3 Nm

horizontalna ravan
205,83 Nm
355,63 Nm
57,6 Nm
Ukupni moment savijanja
575,73 Nm 576 Nm Moment uvijanja

216,2 Nm
227 Nm
109 Nm 104 Nm
123,24 Nm
Ekvivalentni napadni moment
613,78 Nm 585,27 Nm
Slika 5.5. Dijagrami momenata savijanja, momenta uvijanja, i ekvivalentnog napadnog momenta
savijanja
Određivanje prečnika vratila
10  M i
Prečnik vratila određujemo prema obrascu d  3 [1]:
 doz
10  M 1 10 109 103
d1  3  3  21, 47 mm
 doz 110
71
10  M 2 10 123, 24 103
d2  3  3  22,37 mm
 doz 110
10  M 3 10  613, 78 103
d3  3  3  38, 21 mm
 doz 110
10  M 4 10  585, 27 103
d4  3  3  37, 61 mm
 doz 110
10  M 5 10 104 103
d5  3  3  21,14 mm
 doz 110
Izračunati prečnici odnose se na jezgro vratila, odnosno ne uzima se u obzir promjena oblika
vratila u posmatranom presjeku. S obzirom da presjek vratila na mjestima 1,3 i 5 nije kružni
već postoji promjena oblika vratila zbog žljeba za klin, to je neophodno ovako izračunati
prečnik na tim mjestima povećati za 5-10%. Nakon toga dobijeni prečnici se konstrukciono
usvajaju prema standardima i preporukama.
d1  37,16 mm Usvaja se d1 = 25 mm
d 2  22,37 mm Usvaja se d2 = 25 mm
d3  38, 211,1  42,03 mm Usvaja se d3 = 42 mm
d 4  37,16 mm Usvaja se d4 = 40 mm
d5  21,14 1,1  23, 25 mm Usvaja se d5 = 25 mm
Kontrola plastičnih deformacija i zamora materijala vratila

Kontrola plastičnih deformacija vratila
Kontrola plastičnih deformacija i kontrola zamora materijala izvodi se na mjestu 3 budući da
je opterećenje na tom mjestu najveće. Granica tečenja za čelik 42CrMo4 iznosi ReN = 900
N/mm2. Granica tečenja kod savijanja iznosi σfF = 1,2· ReN · Rt. Granica tečenja kod uvijanja
iznosi  fF  1, 2·R eN · R t  / 3. Faktor Kt se određuje iz P13-18 [2] i za čelike za poboljšanje
iznosi Kt = 0,9, pa je
 fF  1, 2· 900· 0, 9  972 N/mm 2
 fF  1, 2· 900·0, 9  / 3  561, 2 N/mm 2
Ukupni moment savijanja na mjestu 3 iznosi M = 575,73 Nm, a moment uvijanja T = 443,24
Nm. S obzirom da nisu zadata opterećenja pri pokretanju, usvojiće se faktor radnih uslova KA
= 1 (za ravnomjeran karakter promjene obrtnog momenta pogonske mašine i ravnomjeran
karakter promjene obrtnog momenta radne mašine, P13.11 [2]).
M max  K t · M  0,9 ·575, 73  518,157 Nm
Tmax  K t · T  0,9 ·443, 24  398,916 Nm
Aksijalni i polarni otporni moment kružnog poprečnog presjeka, sa jednim žlijebom za klin,
mogu se približno odrediti po obrascima [6]:
 d  t    d  t  
3 3
W , odnosno Wp 
32 16
72
 42  5  
3
W  4970,32 mm 3
32
 42  5  
3
Wp   9940, 65 mm 3
16
gdje se t = 5 mm usvaja iz P 26.6 [2] za klin bez nagiba (DIN 6885, T1), pa je
M max 518,157 103 N
 fmax    104, 25
W 4970,32 mm 2
Tmax 398,916 103 N
 tmax    40,13
Wp 9940, 65 mm 2
Stepen sigurnosti
 fF 972
S F    9,32
 fmax 104, 25
 fF 561, 2
S F    14
 fmax 40,13
S F  S F 9,32 14
SF    7, 76
S F2  S F2 9,322  142
Kontrola zamora materijala
Vratilo je opterećeno čisto naizmjenično promjenjivim momentom savijanja i čisto

jednosmjerno promjenjivim momentom uvijanja.
Amplitudni i srednji naponi iznose:
N N  40,13 N
 af   maxf  104, 25 2
,  mf  0 2
, af  mt  tmax   20, 065
mm mm 2 2 mm 2
Dinamička izdržljivost u odnosu na savijanje
 Df  1  K t · f  1 N  0, 9·550  495 N/mm 2
Dinamička izdržljivost u odnosu na uvijanje

 Dt  1  K t ·  t  1 N  0,9·330  297 N/mm 2
Rm  Kt  RmN  0,9·1100  990 N/mm 2
Faktor koncentracije napona kod spojeva vratilo - glavčina, P13-22 [2]
 za savijanje  k epr  2, 4
za uvijanje  k epr  2, 2
Geometrijski faktor oblika određuje se na osnovu P13.18g [2]
K epr 0,97
 k   k epr ·  2, 4·  2, 45
K 0,95
K epr 0,98
 k   k epr ·  2, 2·  2, 245
K 0,96
Faktor kvaliteta obrađene površine KO u odnosu na savijanje određuje se prema obrascu [1]:
73
 R   990 
K o  1  0, 22  lgRz   lg m  1 1  0, 22  lg12,5   lg  1  0,832
 20   20 
pri čemu se hrapavost Rz = 12,5 μm usvaja iz P13.17 [2], za obradu osrednje brušenje. Faktor
kvaliteta obrađene površine KO u odnosu na uvijanje određuje se prema obrascu:
Ko  0,575  Ko  0, 425  0,575  0,832  0, 425  0,9036
Geometrijski faktor veličine K g  0,88 , P13.18 [2].
Faktor ojačanja površinskog sloja Kv  1,1 - za sve postupke, P13.19 [2].

Faktor konstrukcije KDσ za normalne napone iznosi:
 1  1  2, 45 1  1
K D   k   1  ; K D     1   ; K D  2, 71
K 
 g K O  Kv  0,88 0,832  1,1
Faktor konstrukcije KDτ za tangentne napone iznosi:
 1  1  2, 245 1  1
K D   k   1  ; K D     1   ; K D  2, 416
K 
 g K O  Kv  0,88 0, 9036  1,1
Dinamička izdržljivost mašinskog dijela u odnosu na savijanje
 Df  1 N  Kt 550  0,9 N
 D 1M    182, 656
K D 2, 71 mm 2
Dinamička izdržljivost mašinskog dijela u odnosu na uvijanje
 Dt  1 N  Kt 330  0,9 N
 D 1 M    122,93
K D 2, 416 mm 2
Zavisnost od srednjeg napona Mσ, za valjani čelik, određuje se prema obrascu:
M  0,00035·Rm  0,1
M  0,00035  990  0,1  0, 2465 N/mm 2
M  f  M  0,58  0, 2465  0,14297 N/mm 2
pri čemu se faktor fτ za proračun karakteristika izdržljivosti materijala određuje prema prilogu
P13-15а [2] i iznosi f  0,58 .
Ekvivalentni srednji napon σmv
   fm   3  m2
2
 mv  zpm
 mv  f · mv
 0  104, 25
2
 mv   3  20, 0652  109,9 N/mm 2
 mv  0,58 109,9  63,742 N/mm 2
74
Amplituda dinamičke izdržljivosti

 D 1M 182, 656 N
 AM    145
 109,9 mm2
1  M   mv 1  0, 2465 
a 104, 25
 D 1 M 122,93 N
 AM    84,53
 63, 74 mm 2
1  M   mv 1  0,14297 
a 20, 065
Amplitudni stepen sigurnosti
 AM 145
S A    1,32
 a 109, 9
 84,53
S A  AM   4, 21
a 20, 065
Ukupni stepen sigurnosti:
S A  S A
SA 
S A2  S A2
1,32  4, 21
SA   1, 26  Smin  1,5
1,322  4, 2192
S obzirom da je dobijena vrijednost stepena sigurnosti manja od minimalne preporučene
vrijednosti stepena sigurnosti za dinamička naprezanja (S=1,5), potrebno je izvršiti korekcije
dimenzija dijela, ili korekcije materijala. U ovom slučaju izvršiće se korekcije dimenzija
dijela, pa se prečnik vratila na mjestu 3 povećava sa d = 42 na d = 50 mm, te ponovo vrši
provjera stepena sigurnosti. (Prije provjere stepena sigurnosti za prečnik d = 50 mm izvršena
je provjera stepena sigurnosti na mjestu 3, za prečnik d = 46 mm. Dobijena je vrijednost
stepena sigurnosti manja od 1,5).
Kontrola plastičnih deformacija vratila
S obzirom da je došlo do povećanja prečnika, faktor Kt ima drugačiju, nešto nižu vrijednost
u odnosu na prethodno usvojenu, koja iznosi Kt  0,87 .
 fF  1, 2· 900· 0,87  939, 6 N/mm 2

 fF  1, 2· 900· 0,87  / 3  542, 48 N/mm 2
M max  K t · M  0,9 ·575, 73  518,157 Nm
Tmax  K t · T  0,9 ·443, 24  398,916 Nm
 d  t    d  t  
3 3
W , odnosno Wp 
32 16
 50  5,5    8646,88 mm3
3
W
32
 50,55  
3
Wp   17293,77 mm3
16
75
M max 518,157 103 N

 fmax    59, 92
W 8646,88 mm 2
Tmax 398,916 103 N
 tmax    23, 06
Wp 17293, 77 mm 2
 fF 939, 6
S F    15, 68
 fmax 59,92
 fF 542, 48
S F    23,52
 fmax 23, 06
S F  S F 15, 68  23,52
SF    13, 04
S F2  S F2 15, 682  23,522
Kontrola zamora materijala
Amplitudni i srednji naponi
N N  23, 06 N
 af   maxf  59,92 2
,  mf  0 2
, af  mt  tmax   11,53
mm mm 2 2 mm 2
 Df  1  K t · f  1 N  0,87·550  478,5 N/mm 2
 Dt  1  K t · t  1 N  0,87·330  287,1 N/mm 2
Rm  K t  RmN  0,87·1100  957 N/mm 2
Faktor koncentracije napona kod spojeva vratilo - glavčina
 za savijanje βkσepr = 2,35
 za uvijanje βkτepr = 2,15
Geometrijski faktor oblika usvaja se iz P13.18g [2]:
K 0,97
 k   k epr ·  epr  2,35·  2,374
K 0,96
K epr 0,98
 k   k epr ·  2,15·  2, 218
K 0,95
 R   957 
K o  1  0, 22  lgRz   lg m  1 1  0, 22  lg12,5   lg  1  0,836
 20   20 
Ko  0,575  Ko  0, 425  0,575  0,836  0, 425  0,906
K g  0,87
Kv  1
 1  1  2, 374 1  1
K D   k   1  ; K D     1   ; K D  2, 66
K 
 g K O  Kv  0,87 0,836  1,1
  45
 Df  1 N  Kt 478,5  0,87 N
 D 1M    156,5
K D 2, 66 mm 2
 Dt  1 N  Kt 287,1  0,87 N
 D 1 M    103, 64
K D 2, 41 mm 2
76
M   0, 00035  957  0,1  0, 235 N/mm 2

M   f  M   0, 58  0, 2388  0,137 N/mm 2
   fm   3  m2
2
 mv  zpm
 mv  f · mv
 0  59,92 
2
 mv   3 11,532  63,16 N/mm 2
 mv  0, 58 ·80, 75  36, 63 N/mm 2
Amplituda dinamičke izdržljivosti
 D 1 M 156,5 N
 AM    125, 43
 63,16 mm 2
1  M   mv 1  0, 235 
a 59,92
 D 1 M 103, 64 N
 AM    72, 21
 36, 63 mm 2
1  M   mv 1  0,137 
a 11,53
Dinamički stepen sigurnosti
 AM 125, 43
S A    1,98;
a 63,16
 72, 21
S A  AM   6, 26
 a 11,53
Ukupni stepen sigurnosti
S A  S A
SA 
S A2  S A2
1,98  6, 26
SA   1,88  Smin  1,5
1,982  6, 262
Amplitudni stepen sigurnosti je veći od minimalno potrebnog amplitudnog stepena

sigurnosti.
77
N8 N5
1200
720
470 441.5
330 418.5
398.5
280.5 E
R C 60
G 2
5 R2 N5 F D 5
N5 H
1.5 45 B A
.5
25 k6
N5 5 R2 N5 1.5 45
38
50
55
50 n6
40 k6
36
32
8
25k6
+0.25
B 50
D
SRPS M.A5.210
+0.25
45
G +0.25
SRPS M.A5.210
50 50 H
E 1.5 45
1
0,02 GH
C
E-E
Razmjera 1:1
C +0.2
+0.2 4
4
5.5 D
+0.2 2.5
4
B 8P9 -0,015
8 P9
6
15
0.
-0,051
14 P9
0.3
8 P9
R 0.6
14P9 +0,018
25 k6
-0.061
25 k6
Φ40k6 +0,018
50 n6
34 +0,002
0,02 D Φ25k6 +0,015
Detalj F
0,07 D D-D Razmjera 10:1 +0,002
0,02 B Presjek B-B Razmjera 1:1 Φ50n6 0,039
0,07 B 1:1 0,02
C-C 0,02 C Materijal Površinska zaštita Površinska zaštita
Razmjera 1:1 E295

0,08 C
Tolerancija slobodnih mjera Termička obrada
2.5
0.5 45 Masa Razmjera
15
10,88 kg 1:1
R0
0.2
3
.6
R 0.6
1
Datum Naziv
R
Obrad.
R1 VRATILO
Stand.
2
Odobr.
Oznaka List
Detalj H Mašinski fakultet
Detalj A Razmjera 2:1 Istočno Sarajevo
Detalj G
Razmjera 5:1 L
Razmjera 5:1
St. i. Izmjene Datum Ime Izv. podaci Zamjena za
78
6 PRORAČUN LEŽAJEVA
6.1 Klizni ležaj

Proračunati i konstruisati klizni ležaj sa sledećim podacima:
Maksimalno radijalno opterećenje: 18000 N

Nazivni prečnik nalijeganja d=70 mm
Broj obrtaja n=620 min-1
Ulje ISO VG 32
Ležišni materijal: Pb legura
Namjena ležaja za: Glavna vretena mašina alatki
Konstrukciona karakteristika φ=1
RJEŠENJE
Konstrukciona karakteristika   B / D, gdje je D – prečnik posteljice, a B dužina rukavca,
odnosno ležaja. S obzirom da je   1, onda je
d  D  70 mm
B D
B  1 70  70 mm
Specifično opterećenje ležaja određuje se prema obrascu 43.1 [1]:
F
p  pdoz
BD
Dozvoljeno opterećenje za Pb legure usvaja se iz tabele P43-3b [2] i iznosi:
pdoz  5 N/mm 2
11800
p  2, 408 N/mm 2 <pdoz
70  70
Brzina klizanja prema 43.23 [1] iznosi:
 d64,93  70
v   2.273 m/s
2 2
  n   620
   64,93 s -1
30 30
Za brzinu klizanja v=2,273 m/s, relativni zazor prema P43-4 [2] iznosi:  (0,7 1,15) 103 ,
odnosno   0,8 4 v 10 3  0, 98 10 3 .
79
Tabela 6.1. Određivanje radne temperature ležaja

Usvojeno:  oC 40 50 60
Dinamička viskoznost
 Pa  s 0,0328 0,0220 0,0153
P14-5 [2]
Somerfeldov broj p  2
s0  1,086 1,619 2,328
Obrazac 43.8 [1]  
Relativna debljina uljnog
filma  0,445 0,354 0,271
P43-8 [2]
Minimalna debljina uljnog D
filma h0     mm 15,26 103 12,14 103 9,29 103
Obrazac 43.4 [1] 2
Koeficijent trenja 3 
 za s 0  1 0,00282 0,00231 0,00193
Obrazac 43.10 [1] s0
Gubici snage PG  F    v W 75,636 61,957 51,765
Obrazac 43.11 [1] 76 62 52
A  6    B  D  6    0,07  0,07  0,092 m 2
Prema 43.14 [1] slijedi kc  (15  20) W/m 2 K koeficijent prelaza toplote
kc  20 W/m 2 K
PG
Prema 43.12 i 43.17 je: L  0  K 41,304 33,696 28,261
kc  A
Za 0  20 0 C L  C 61,304 53,696 48,261
Prema vrijednostima   L na dijagramu na slici 6.1. povučena je odgovarajuća kriva.
'
Povlačenjem linije pod uglom od 450 iz koordinatnog početka, na mjestu presjecišta ove
linije i krive, dobija se radna temperatura ležaja L .
L 0 C
' 0C
Slika 6.1. Određivanje radne temperature ležaja
Sa slike 6.1 može se vidjeti da je radna temperatura ležaja L  52.5 0 C.
80
Za ovu vrijednost radne temperature ležaja dobija se

  0, 020 Pa s
s0  1, 781
  0,330
  0, 00203
PG  54, 45 W  50 W
D
h0    
2
h0  hmin
h0  11, 32 10 3 mm Debljina uljnog filma
hmin  5 10 3 mm P43-7 [2]
3 3
h0  11, 32 10 mm > hmin  5 10 mm
F 10-7
Prema 43.18 [1] granični broj obrtaja jednak je ngr  , gdje je
  Cgr VL
d 2  0, 072  
- VL  B  - zapremina ležaja koja iznosi VL  0, 07   26,94 105 m3 ,
4 4
- C gr  2.15 konstanta koja zavisi od p i kreće se u granicama
p  1 N/mm 2 C gr  1
1 N/mm 2  p  10 N/mm 2 1  C gr  8 p  2, 408 N/mm2
p >10 N/mm 2 C gr  6
11800 10-7
ngr   101.86 min 1  n  620 min 1
0, 020  2,15  26, 94 105
S obzirom da je granični broj obrtaja ngr , tj. učestanost obrtanja u trenutku prelaza u tečno
trenje manji od broja obrtaja n, ispunjen je uslov hidrodinamičkog plivanja.
Slika 6.2. Klizni ležaj (1 – tijelo kliznog ležaja, 2 – poklopac kliznog ležaja, 3,4 – ležišna čaura –
dvodjelna, 5- navrtka, 6 – zavrtanj)
81
6.2 Kotrljajni ležaj

Izabrati prstenasti kuglični jednoredi ležaj sa radijalnim dodirom prema sljedećim podacima:
Fr  18200 N
Fa  2600 N
n  50 min 1
Lh  12500 h
Oznaka provrta 08
Rješenje:

106  C 
Lh    Radni vijek ležaja, obrazac 42.2 [1]:
60  n  F 
F  X  Fr  Y  Fa Ekvivalentno dinamičko opterećenje, obrazac 42.4 [1]:
Vrijednosti faktora radijalnog opterećenja i faktora aksijalnog opterećenja Y zavise od tipa
ležaja i od odnosa radijalne i aksijalne komponente opterećenja. Određuju se iz P42-1a, P42-
1b [2].
Fa 2.6
  0,1429
Fr 18.2
Odnos aksijalne i radijalne sile X i Y . se usvaja iz P42-1a i P42-1b [2] u zavisnosti od toga
F F
da li je a  e ili a  e .
Fr Fr
Za provrt 08 mogu se odabrati 4 kuglična jednoreda ležaja sa radijalnim dodirom i to:
6008; f 0  15, 2; C0  11,8 kN;
f 0  Fa / C0  3,349; za ovu vrijednost e  0,36  0, 43
6208; f 0  14, 0; C0  18, 0 kN;
f 0  Fa / C0  2, 022; za ovu vrijednost e  0,32  0,36
6308; f 0  13, 0; C0  25, 0 kN;
f 0  Fa / C0  1,352; za ovu vrijednost e  0, 28  0,32
6408; f 0  12, 2; C0  36,5 kN;
f 0  Fa / C0  0,869; za ovu vrijednost e  0, 24  0, 28
Fa
S obzirom da je  0,1429  e za sva 4 kuglična jednoreda ležaja sa radijalnim dodirom
Fr
usvaja se vrijednost faktora X  1; Y  0 . Za vrijednost faktora X  1; Y  0 , ekvivalentno
dinamičko opterećenje iznosi F  1 18, 2  0  2, 6  18, 2 kN.
60  n  Lh
Prema 42.2 [1] C   , gdje je   3 za kuglične ležajeve.
106
60  50 125000
C  60, 918 kN
106
Usvaja se prvi ležaj koji ima veću dinamičku nosivost od dobijene: 6408.
82
LITERATURA
Osnovna literatura:
1. Miltenović,V.:Mašinski elementi, oblici, proračun, primena, Mašinski fakultet Niš,

2009.
2. Miltenović,V.:Mašinski elementi, tabele i dijagrami, Mašinski fakultet Niš, 2009.
Pomoćna literatura:
3. Plavšić,N., Ristojević, M., Mitrović, R., Rosić, B., Subić,A.: Mašinski elementi,
priručnik za vežbe, Mašinski fakultet Beograd, 1991.
4. Veriga, S: Mašinski elementi, II deo, Veze i spojevi mašinskih elementata, Mašinski
fakultet Beograd, 1993.
5. Ognjanović, M.: Mašinski elementi, Mašinski fakultet Beograd, 2013.
6. B.Križan, M.Franulović, S.Zelenika: Konstrukcijski elementi, Zbirka zadataka,
Osnove, elementi za spajanje, osovine i vratila, Tehnički fakultet Sveučilišta u Rijeci,
Rijeka, 2012
83
Mašinski fakultet Beograd
II POGLAVLJE – MAŠINSKI FAKULTET BEOGRAD

Gradivo koje će biti prezentovano u narednom poglavlju se na Mašinskom fakultetu
Univerziteta u Beogradu (MFBG) izučava prvenstveno u okviru predmeta Mašinski elementi 1
i Mašinski elementi 2, koji predstavljaju osnovu za dalje izučavanje celog niza predmeta sa
viših nivoa akademskih studija – npr. predmeta Osnove konstruisanja i Konstruisanje M (koje
takođe realizuju članovi Katedre za opšte mašinske konstrukcije MFBG).
Mašinski elementi 1 su obavezan predmet trećeg semestra Osnovnih akademskih studija

MFBG, sa nedeljnim fondom časova 3+2 (predavanja+auditorne vežbe). Tokom studija se
upravo na ovom predmetu studenti po prvi put susreću sa rešavanjem realnih problema iz
oblasti mašinstva. U okviru navedenog predmeta se proučavaju specifične oblasti mašinstva
neophodne za dalje usavršavanje budućih inženjera, npr. proračun stepena sigurnosti pod
dejstvom različitih vidova razaranja u različitim radnim uslovima (nosivosti, čvrstoće, radne
sposobnosti i veka trajanja mašinskih elemenata i sistema), uključujući tribološke procese i
procese zamaranja, ali takođe i mašinski elementi za prenos obrtnog kretanja (vratila, osovine,
klizni i kotrljajni ležaji), kao i mašinski elementi za vezu (navojni, zakovani, zavareni,
presovani, žlebni, elastični i drugi spojevi)
Mašinski elementi 2 su obavezan predmet četvrtog semestra Osnovnih akademskih studija

MFBG, sa nedeljnim fondom časova 3+2 (predavanja+auditorne vežbe). Fokus ovog predmeta
je na utvrđivanju i proširenju znanja stečenih u okviru predmeta Mašinski elementi 1, kroz
detaljno izučavanje mašinskih elemenata za prenos snage (frikcionih, zupčastih, lančanih i
remenih prenosnika) i analizu različitih tipova spojnica (krutih, elastičnih, zglobnih, zupčastih,
frikcionih i specijalnih).
Sem predavanja i auditornih vežbi, oba navedena predmeta uključuju i obavezne laboratorijske
vežbe i grafičke radove, koji se organizuju u prostorijama matične Katedre za opšte mašinske
konstrukcije, a koji obuhvataju:
1. Demonstraciju i samostalno merenje i kontrolu tolerancija;

2. Prezentaciju i analizu vratila i njihovih uležištenja;
3. Prezentaciju i analizu različitih tipova zavrtanjskih veza;
4. Grafičku konstrukciju profila zubaca cilindričnih evolventnih zupčanika pomoću uređaja za
simuliranje postupka izrade zupčanika na mašinama sistema MAAG;
5. Analizu uticaja pomeranja profila na oblik zupca cilindričnih evolventnih zupčanika;
6. Proveru mere preko zubaca grafički konstruisanih zupčanika.
Sadržaj svih predavanja i auditornih vežbi u okviru oba navedena predmeta je u potpunosti
usklađen sa smernicama ISO i/ili ISO EN standarda, uz striktno poštovanje SI sistema jedinica
i mera.
U narednom poglavlju su kroz 3 zadatka detaljno objašnjeni principi sledećih proračuna:
Zadatak 1 – primer proračuna transportnih valjaka, koji uključuje:
1. Proračun tolerancija i naleganja;
85
2. Proračun stepena sigurnosti osovina;

3. Proračun veze vratilo-glavčina klinom;
4. Proračun radnog veka kotrljajnih ležaja;
5. Proračun prethodno pritegnutih, kao i podešenih zavrtanjskih veza.
Zadatak 2 – proračun prenosnika snage (remenog para, konusnog i cilindričnog zupčastog
para), uključujući kompletan proračun nosivosti cilindričnih i konusnih zupčanika;
Zadatak 3 – proračun geometrije i nosivosti pužnog para i proračun remenog prenosnika.
Tablice i dijagrami na koje se poziva pri rešavanju zadataka su prikazane u knjizi M.

Ognjanovića „Mašinski Elementi“, izdavač: Univerzitet u Beogradu – Mašinski fakultet, ISBN
978-86-7083-737-9, 2011.
Za detaljniju analizu i opširnije izučavanje opisane predmetne problematike se preporučuju

sledeća izdanja domaćih autora:
1. Plavšić N., Ristivojević M.,Mitrović R., Rosić B., Janković M., Obradović P.: „Mašinski
elementi -priručnik za vežbe“, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, ISBN 86-7083-
556-8, COBISS.SR-ID 129334028, Beograd, Srbija, 2006.
2. Mitrović R.: „Spojnice“, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, ISBN 86-17-10756-1,
COBISS.SR-ID 125491980, Beograd, Srbija, 2005.
3. Mitrović R.: „Osovine, vratila i žljebni spojevi“, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva,
ISBN 86-17-12157-2, COBISS.SR-ID 125492748, Beograd, Srbija, 2005.
4. Mitrović R.: „Nerazdvojevi spojevi“, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd,
Srbija, 2005.
5. Krsmanović V., Mitrović R.: „Klizni i kotrljajni ležaji“, IV izdanje, Mašinski fakultet
Univerziteta u Beogradu, Beograd, Srbija, 2004.
6. Plavšić N., Janković M.,Ristivojević M., Mitrović R., Rosić B., Obradović P.: “Osnovi
konstruisanja - zbirka rešenih zadataka“, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, ISBN
86-7083478-2, COBISS.SR-ID 111872268, Beograd, Srbija, 2004.
7. Mitrović R., Ristivojević M.: „Tolerancije“, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, ISBN
86-17-10751-0, COBISS.SR-ID 112685068, Beograd, Srbija, 2004.
8. Plavšić N., Ristivojević M., Mitrović R., Rosić B., Janković M., Obradović P.: „Mašinski
elementi - priručnik za vežbe“, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, ISBN 86-7083-
412-Х, COBISS.SR-ID 111393548, Beograd, Srbija, 2003.
9. Plavšić N., Janković M., Ristivojević M., Mitrović R., Rosić B., Obradović P.: „Mašinski
elementi - zbirka rešenih ispitnih zadataka“, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu,
ISBN 86-7083-467-7, COBISS.SR-ID 106471948, Beograd, Srbija, 2003.
10. Plavšić N., Ristivojević M., Mitrović R., Rosić B., Janković M., Obradović P.: “Osnovi
konstruisanja - zbirka rešenih zadataka“, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu,
Beograd, Srbija, 2003.
11. Mitrović R.: „Klizni ležaji“, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, Srbija,
2003.
86
ZADATAK I1
Transportni valjak, prikazan na slici 1.1. (na kojoj su sve dimenzione veličine izražene u mm),
kontinualno prenosi vertikalno radijalno opterećenje intenziteta 4kN. Pritom je osovina
transportnog valjka (1) nepokretna, cev (2) se okreće, a aksijalna opterećenja njegovih ležaja se
mogu u potpunosti zanemariti.
Slika 1.1. Transportni valjak – funkcija i namena, numerički podaci
1. Za spoj cevi (2) i čaure (3) transportnog valjka sa slike 1.1, ostvarenog naleganjem
151H 7 / k 6 , definisati karakter naleganja i propisati najgrublju klasu hrapavosti (za oba
dela). Grafički prikazati položaj tolerancijskih polja u odnosu na nultu liniju. Skicirati
dijagram naleganja.
2. a) Grafički prikazati šemu opterećenja osovine transportnog valjka sa slike 1.1. i
odgovarajući dijagram momenata i napadnih sila;
b) Odrediti stepene sigurnosti osovine u presecima I-I i II-II, pod uslovom da je osovina
izrađena od čelika Č0645 (E335) i transportni valjak radi kontinualno – bez čestih
uključenja i isključenja. Usvojiti da je teorijski faktor koncentracije napona u preseku I-
I: αk=1,5. U preseku II-II teorijski faktor koncentracije napona odrediti prema
dimenzijama prikazanim na slici 1.1.

1
Tablice i dijagrami na koje se poziva pri rešavanju zadataka su prikazane u knjizi M. Ognjanovića ’Mašinski
Elementi’, izdavač: Univerzitet u Beogradu – Mašinski fakultet, ISBN 978-86-7083-737-9, 2011.
87
3. Veza vratila i glavčine zupčanika je ostvarena klinom tipa A: 10 x 8 x 40. Proveriti stepen
sigurnosti klina ako veza prenosi obrtni moment od 100 daNm, prečnik vratila na mestu
klina iznosi 40 mm i vratilo rotira učestanošću od n=3000 min-1. Materijal klina: Č0645
(E335). Dati komentar.
4. Odrediti radni vek koji će izdržati 90% IKL-ovih kotrljanih ležaja 6310, u uslovima
opterećenja transportnog valjka kao na slici 1.1, ako radna temperatura ne prelazi 70oC i
učestanost obrtanja iznosi n=650 min-1. Usvojiti da je faktor a23=1.
5. Veza poklopca i suda pod pritiskom je ostvarena prethodno pritegnutim zavrtnjima
M10x1,25. Materijal zavrtnjeva je 12.9 a sila njihovog prethodnog pritezanja iznosi 8000
daN. Radna sila po zavrtnju je periodično promenljiva i njena maksimalna vrednost iznosi
5000 daN. Krutost zavrtnjeva je jednaka krutosti ploča i iznosi 200.106 N/m. Koeficijent
trenja u navojnom spoju, kao i na dodirnim površinama, iznosi 0,14. Navoji su izrađeni
rezanjem. Proveriti (i dati odgovarajuće komentare):
a) Stepen sigurnosti zavrtnjeva na kraju pritezanja;
b) Stepen sigurnosti zavrtnjeva u radu (usvojiti da je    1   2  3  0,8 );
c) Stepen sigurnosti protiv gubitka hermetičnosti;
6. Kruta spojnica prenosi obrtni moment od 800 Nm. Veza je ostvarena pomoću 8 podešenih
zavrtnjeva prikazanih na slici 1.2, raspoređenih na kružnici prečnika 200 mm. Materijal
zavrtnjeva: 8.8.
Slika 1.2. Podešena zavrtanjska veza – detalj krute spojnice
a) Odabrati standardni prečnik vrata zavrtnja, tako da stepen sigurnosti protiv smicanja
bude 3;
b) Odrediti stepen sigurnosti protiv površinskog razaranja za usvojeni prečnik vrata
zavrtnja, prema dimenzijama prikazanim na slici 1.2.
REŠENJE
1. Na osnovu nazivne mere i oznake tolerancijskih polja (za spoljašnju i unutrašnju meru),
pomoću tablica 2.4, 2.5 i 2.9, određuju se odstupanja i odgovarajuće klase hrapavosti:
151H7 040μm  IT7  N7
151k6 28μm
3μm  IT6  N6
Na osnovu ovih podataka se grafički prikazuje položaj tolerancijskih polja i odgovarajući

dijagram naleganja.
88
Slika 1.3. Položaj tolerancijskih polja iz primera u odnosu na nultu liniju
Slika 1.4. Dijagram naleganja tolerancijskih polja iz primera
89
2. a) Šema opterećenja osovine transportnog valjka:
Pojedinačni
kotrljajni ležaj
iz sklopa
prenosi samo
polovinu
radijalnog
opterećenja
koje deluje na
transportni
valjak!
Slika 1.5. Šema opterećenja osovine transportnog valjka iz primera
b) Da bi se proverio stepen sigurnosti osovine transportnog valjka, neophodno je odrediti

odgovarajuće radne i kritične napone u označenim poprečnim presecima.
Presek I – I je napregnut samo na savijanje. Radni napon u tom preseku je:
Ms Fl 200 100 20000 daN
σSI      1, 63
WI π  d1
3
π  50 3
12266 mm 2
32 32
Moment inercije za kružni poprečni
U ovu jednačinu je uvrštena vrednost d1, odnosno, prečnik osovine na mestu kotrljajnog ležaja
dobijen na osnovu njegove oznake 6310 (poslednje dve cifre oznake ležaja pomnožene sa 5
daju njegov unutrašnji prečnik):
6310
 d1  10.5  50 mm
Takođe, i u preseku II – II deluje samo moment savijanja:
M S 20000 20000 20000 daN
σSII      0,943
WII π  d2
3
π  60 3
21195 mm 2
32 32
Geometrijski faktor koncentracije napona u preseku I – I je zadat u tekstu zadatka i iznosi:
αKI  1,5
90
Za određivanje geometrijskog faktora koncentracije napona u preseku II – II (αkII) je neophodno

izračunati i usvojiti sledeće pomoćne veličine:
D 2 70
  1,16 - usvaja se vrednost 1,2;
d 2 60
ρ 9
iz ρ  9 mm    0,15
d 2 60
Sa dijagrama 2.35 se zatim usvaja  αKII  1,5

Radni naponi u presecima I – I i II – II su:
daN
σSmax I  α KI  σSI  1,5 1, 63  2, 445
mm 2
daN
σSmax II  α KII  σSII  1,5  0,943  1, 414
mm 2
Kritični naponi u poprečnim presecima I – I i II – II su jednaki i računaju se kao:
σS I  σS II  C  R e
Prema tablici 2.11, na osnovu podatka da je osovina napravljena od opšteg konstrukcionog
čelika, usvaja se vrednost koeficijenta C:
 C  1, 4
Iz tablice 2.12 se usvaja vrednost napona tečenja za čelik Č0645 (E335):
N daN
R e  335 2
 33,5
mm mm 2
Kritični naponi u presecima I – I i II – II konačno iznose:
daN
  σS I   σS II  1, 4  33,5  46,9
mm 2
Iz uslova da transportni valjak kontinualno prenosi opterećenje (bez čestih uključenja i
isključenja), zaključuje se da je njegova osovina napregnuta isključivo statički, odnosno,
zanemaruju se sve dinamičke komponente njegovog radijalnog opterećenja. Stepeni sigurnosti
u presecima I – I i II – II u tom slučaju iznose:
σS I 46,9 σS II 46,9
SI    19,18 SII    33,17
σSI 2, 445 σSII 1, 414
Komentar:
Pošto su proračunati stepeni sigurnosti u presecima I – I i II – II višestruko veći od dozvoljenih
vrednosti, osovina transportnog valjka će izdržati opisane radne uslove.
3. Radno opterećenje klina se računa kao:
M 100 1000
Ft    5000 daN
d 20
2
Na osnovu oznake klina (tip A), mogu se usvojiti podaci o njegovim gabaritnim dimenzijama:
91
b = 10 mm
h = 8 mm
l = 40 mm
U tablici 3.5 su prikazane ostale značajne dimenzije standardnih klinova, pa se na osnovu
dužine klina iz primera usvaja:
 t  4,9 t1  3, 2 r  0,5
Dalje je:
h a  h  t  r  8  4,9  0,5  2,6 mm
Tokom rada, klin je opterećen površinskim pritiskom, čija je najveća vrednost:
Ft 5000 daN
p   64,1
h a  l  b  2, 6  40  10  mm 2
Takođe, klin je napregnut i na smicanje:
Ft
τ
b  l  b / 2
5000 daN
τ  14, 286
 10  mm 2
10  40  
 2
Stepen sigurnosti protiv gnječenja površinskog sloja klina se računa pomoću jednačine u koju
daN
je uvrštena vrednost napona tečenja za materijal klina prema tablici 2.12 (R e  33,5 ):
mm 2
pT 1, 2  R e 1, 2  33,5
ST     0, 63
p p 64,1
Stepen sigurnosti klina protiv smicanja iznosi:
τT 0, 7  R e 0, 7  33,5
S    1, 64
τ τ 14, 286
Komentar:
Pošto izračunati stepeni sigurnosti klina ne zadovoljavaju potrebne uslove (ni sa aspekta
površinske, ni sa aspekta zapreminske čvrstoće, σmin>2...3), materijal klina treba zameniti jačim
ili je neophodno rekonstruisati sklop vratila i glavčine zupčanika tako da se obrtni moment
prenosi preko dva ili više klinova.
4. Sa šeme opterećenja iz 2. zadatka se uočava da radijalno opterećenje koje deluje na

pojedinačni kotrljajni ležaj iz sklopa transportnog valjka iznosi:
Fr  2 kN
Prema uslovu zadatka, na kotrljajne ležaje iz primera ne deluju aksijalna opterećenja, pa je:
Fa  0
Ekvivalentno opterećenje kotrljajnih ležaja se računa prema jednačini:
92
F  1, 2  X  Fr  Y  Fa
Faktor 1,2 ispred koeficijenta X (u prethodnoj jednačini) potiče od činjenice da se tokom rada
transportnog valjka okreću spoljašnji prstenovi njegovih kotrljajnih ležaja, dok unutrašnji
miruju.
Fa
Iz uslova da je  0 , prema tabeli 4.5 se mogu usvojiti vrednosti koeficijenata X i Y:
Fr
X 1 Y0
Sledi da je ekvivalentno opterećenje pojedinačnog kotrljajnog ležaja iz sklopa transportnog
valjka iz primera:
F  1, 2  Fr  1, 2  2  2, 4 kN
Radni vek kotrljajnih ležaja se računa prema jednačini:
α
106  k θ  k C  C 
L h  a1  a 23   
60  n  F 
Korekcionim faktorima označenim slovom a se popravlja izračunati radni vek kotrljajnog
ležaja, a korekcioni faktori označeni sa k se odnose na korekciju njegove dinamičke nosivosti.
Vrednosti obe grupe faktora su date u tablici 4.4 i za podatke iz primera iznose:
a1=1 (pošto se proračunava radni vek koji će izdržati 90% kotrljajnih ležaja iz određene serije)
a23=1 (uslov zadatka)
Iz uslova da tokom rada temperatura kotrljajnih ležaja iz primera ne prelazi 70oC, usvaja se
faktor uticaja toplote na dinamičku nosivost ležaja:
kθ  1
Proizvođač kotrljajnih ležaja iz primera je IKL Beograd, pa faktor uticaja tehnologije izrade na
dinamičku nosivost ležaja iznosi:
kC  1
Podaci o dinamičkoj i statičkoj nosivosti jednorednih kugličnih kotrljajnih ležaja tipa 6310 se
usvajaju iz tabele 4.3:
C  47,5 kN
Co  40 kN
Takođe, pošto se u primeru proračunava radni vek kugličnih ležaja, vrednost faktora α je 3.
Uzevši u obzir da je učestanost obrtanja kotrljajnih ležaja iz primera n=650 min-1, zamenom
prethodno usvojenih vrednosti u jednačinu za radni vek ležaja se dobija da je:
3
106  1 1 47,5 
 L h  1 1    198784, 49 h
60  650  2, 4 
5. Prvo je neophodno usvojiti vrednosti osnovnih dimenzija metričkog navoja za zavrtnje
M10x1,25 (tabela 5.2):
Srednji prečnik: d 2  9,188 mm
93
Dubina nošenja: H1  0,676 mm

Površina nosećeg preseka: A S  A 3  61, 2 mm 2
Prečnik jezgra: d3  8, 466 mm
Ugao zavojnice: φ  2, 48 
Na osnovu zadatog koeficijenta trenja µ=0,14 i standardnog ugla profila metričkog navoja
α=60o moguće je odrediti ugao trenja u navojnom spoju kao:
μ 0,14
ρ V  arctg  arctg  9,183 
α 60o
cos cos
2 2
Zamenom zadate vrednosti sile prethodnog pritezanja (Fp=8000 daN) u jednačinu za
izračunavanje momenta potrebnog za savlađivanje otpora u navojnom paru, dobija se:
d2 9,188
Tn  Fp   tg  φ  ρ V   8000   tg  2, 48  9,183  7586, 225 daNmm
2 2
Izračunata vrednost je neophodna za dalji proračun relevantnih stepeni sigurnosti prethodno
pritegnutih zavrtanjskih veza.
a) Ukupni stepen sigurnosti zavrtnja na kraju pritezanja se računa prema jednačini:
Sσ  Sτ
ST 
Sσ 2  Sτ 2
Radni napon usled pritezanja zavrtnja zadatom silom Fp je:
Fp 8000 daN
   130, 719
AS 61, 2 mm2
Iz oznake materijala zavrtnja se određuje kritični napon za zatezanje:
N daN
σTM  12  9 10  1080 2
 108
mm mm 2
Zamenom izračunatih vrednosti u jednačinu za stepen sigurnosti zavrtnjeva protiv zatezanja Sσ
se dobija:
σTM 108
Sσ    0,826
σ 130,719
Radni smicajni napon usled uvijanja zavrtnja momentom Tn se računa kao:
Tn 7586, 225 daN
   62,51
0, 2  d 3 3
0, 2  8, 466 3
mm 2
Kritični napon uvijanja zavrtnjeva je karakteristika materijala od koga su izrađeni i određuje se
prema tablici 2.11:
daN
τ TM  0, 7  σ TM  0, 7 108  75, 6
mm 2
Zamenom izračunatih vrednosti u jednačinu komponentnog stepena sigurnosti zavrtnjeva protiv
uvijanja SԎ se dobija:
94
τTM 75, 6
Sτ    1, 21
τ 62,51
Na osnovu izračunatih vrednosti komponentnih stepeni sigurnosti prethodno pritegnutih
zavrtnjeva iz primera, njihov ukupni stepen sigurnosti na kraju pritezanja je:
Sσ  Sτ 0,826 1, 21
ST    0, 68
Sσ 2  Sτ 2 0,8262  1, 212
Komentar:
Na osnovu izračunate vrednosti ukupnog stepena sigurnosti na kraju pritezanja zavrtnjeva iz
primera se može zaključiti da će na kraju pritezanja oni biti plastično deformisani pa ih treba
zameniti zavrtnjima od jačeg materijala ili većim brojem zavrtnjeva.
b) Sila u zavrtnju se računa prema jednačini:
Fz  Fp  Fz
Gde je:
Cz 200 106
Fz  Fr   5000   2500 daN
C z  Cb 200 106  200 106
Sledi:
Fz  8000  2500  10500 daN
Radni napon usled zatezanja zavrtnja u radu se računa kao:
Fz F 10500 daN
σ  z   171,569
A min A S 61, 2 mm 2
Kritični napon za zatezanje zavrtnjeva je određen u prethodnom primeru i iznosi:
daN
σTM  108
mm 2
Zamenom izračunatih vrednosti u jednačinu za stepen sigurnosti zavrtnjeva iz primera protiv
plastičnih deformacija u radu se dobija:
σ TM 108
S   0, 63
σ 171,569
Kritični napon dinamički napregnutih zavrtnjeva se računa kao:
σ AM  σ A  ξ β  ξ1  ξ 2  ξ 3
Proizvod korekcionih faktora    1   2  3 je zadat u tekstu zadatka i iznosi 0,8.
Iz tabele 5.7 se usvaja vrednost dinamičke čvrstoće opitnog zavrtnja sa navrtkom M12 (za
rezani navoj):
N daN
σ A  65 2
 6,5
mm mm 2
Zamenom navedenih vrednosti u jednačinu kritičnog napona dinamički napregnutih zavrtnjeva
iz primera, dobija se:
95
daN
σ AM  6,5  0,8  5, 2
mm 2
Radni napon dinamički napregnutih zavrtnjeva iz primera je:
Fz Fz 2500 daN
σa     20, 423
2A 3 2A s 2  61, 2 mm 2
Stepen sigurnosti u radu dinamički napregnutih zavrtnjeva je količnik odgovarajućeg kritičnog
i radnog napona i za zavrtnje iz primera iznosi:
6,5
SA   0,32
20, 423
c) Do gubitka hermetičnosti između delova spojenih prethodno pritegnutim zavrtanjskim
vezama dolazi kada se sila na dodiru spojenih delova izjednači sa 0. U tom trenutku
kritična radna sila za zavrtnje iz primera iznosi:
Cz  Cb 200 106  200 106
 Fr   Fp   Fp   Fp  2  8000  2  16000 daN
Cb 200 106
Stepen sigurnosti protiv gubitka hermetičnosti se dobija iz količnika prethodno izračunate
kritične vrednosti i radnog opterećenja zadatog u tekstu zadatka:
Sr 
 Fr   16000  3, 2
Fr 5000
Komentar:
U opisanim radnim uslovima neće doći do gubitka hermetičnosti između delova spojenih
prethodno pritegnutim zavrtanjskim vezama.
6. a) Iz oznake materijala zavrtnja se dobija odgovarajući napon tečenja:
N
R e  8  8 10  640
mm 2
Kritični napon protiv smicanja podešenog zavrtnja je:
daN
 τ   τT  0, 7R e  0, 7  64  44,8
mm 2
Ukupna poprečna sila koju zajednički prenose svi zavrtnji u vezi iznosi:
T 800 103 Nmm
FSU    8000 N  800 daN
do 200 mm
2 2
Gde je:
T – zadati obrtni moment koji grupna zavrtanjska veza prenosi;
do – zadati prečnik kružnice po kojoj su raspoređeni zavrtnji iz primera.
Poprečna sila koja deluje na pojedinačni podešeni zavrtanj iz primera se dobija iz količnika
ukupne poprečne sile i broja zavrtnjeva koji je prenose:
96
FSU 800
FS    100 daN
n 8
Radni napon smicanja stabla pojedinačnog podešenog zavrtnja se računa pomoću jednačine:
4  FS
τ
i  D 22 π
Stepen sigurnosti podešenog zavrtnja protiv smicanja je u opštem slučaju jednak količniku
kritičnog i radnog napona smicanja. Iz uslova zadatka da ovaj stepen sigurnosti treba da bude
veći od 3, izvodi se
Sτ  3 
 τ 3  τdoz 
 τ  τ doz 
44,8
 τdoz  14,93
τdoz 3 3
Odnosno:
4FS
 14,93
i  D 22 π
Pošto se sa priložene slike 1.2. podešene zavrtanjske veze vidi da u vezi postoji samo jedna
dodirna površina između spojenih delova, usvaja se da je i=1.
Zamenom prethodno izračunate vrednosti Fs se dobija da je:
4  FS 4 100
D2  
iπ π
Iz poslednje jednačine se izračunava tražena vrednost prečnika vrata podešenog zavrtnja:
D 11,28 mm
Ovu vrednost treba standardizovati usvajanjem prve veće standardne vrednosti iz tablice 5.8:
 D2  13, 2 mm
b) Pritisci na dodirnim površinama između podešenih zavrtnjeva i delova u vezi iznose:

FS 100 daN
p1    3, 79
b1  D2 2 13, 2 mm 2
FS 100 daN
p1    2,53
b2  D2 3 13, 2 mm 2
Za proračun stepena sigurnosti protiv površinskog razaranja je merodavan veći pritisak,
odnosno, p1:
pT 1, 2  Re 1, 2  64
Sp     20, 26
p p 3, 79
Komentar:
U opisanim radnim uslovima neće doći do razaranja podešenih zavrtnjeva iz primera usled
dejstva površinskog pritiska.
97
ZADATAK II2
Prenosnik snage, prikazan na slici 2.1, se sastoji od pogonske mašine – elektromotora, dve
radne mašine, remenog para, konusnih zupčastih parova (1-2 i 2-3), cilindričnog zupčastog
para sa kosim zupcima (4-5) i cilindričnog zupčastog para sa pravim zupcima (6-7). Pogonska
mašina (elektromotor) radi ravnomerno, sa normalnim obrtnim momentom, u srednjem režimu
rada.
Slika 2.1. Prenosnik snage – numerički podaci
1. Odrediti izlaznu snagu na spojnici S3;

2. Proveriti čvrstoću bokova zubaca zupčanika 5 i dati komentar, ako su poznati sledeći
parametri:
a) materijal zupčanika 5: Č4320 (cementirani čelik – nova oznaka: 16MnCrS5), materijal
zupčanika 4: Č4732 (poboljšani čelik – nova oznaka 42CrMo4);
b) rad radne mašine je ravnomeran, sa stalnim obrtnim momentom;
c) Kv= 1,02 KHα= 1,1 KHβ= 1,48 ZH= 2,41 Zε= 0,891;
d) Korekcioni faktor kritičnog napona Z=0,891.
3. Proveriti čvrstoću podnožja zubaca zupčanika 4 (podaci o materijalu dati u 3. zadatku) i dati
komentar, ako su poznati sledeći parametri:
a) rad radne mašine je ravnomeran, sa stalnim obrtnim momentom;
b) kvalitet tolerancije: IT7 (neotvrdnute površine bokova zubaca);
c) koeficijent pomeranja profila zubaca: x4=0,3 mm
d) Yε= 0,65 Yβ= 1 Kv= 1,25 KFβ= 1,80;

2
Elementi’, izdavač: Univerzitet u Beogradu – Mašinski fakultet, ISBN 978-86-7083-737-9, 2011.
98
e) Korekcioni faktor kritičnog napona Y=0,9

4. Proveriti stepen sigurnosti bokova zupčanika 1 i dati komentar, ako su zadati sledeći
parametri:
a) materijal zupčanika 1: Č 5421 (cementirani čelik – nova oznaka: 18CrNiMo7-6),
materijal zupčanika 2: čelik;
b) KV=1,02 KHα=1,1 ZH=2,41 Zε=0,891 Zβ=1
c) Korekcioni faktor kritičnog napona: Z = 0,95
5. Proveriti čvrstoću podnožja zubaca zupčanika 3 i dati komentar, ako su poznati sledeći
parametri:
a) materijal zupčanika 3: Č4732 (poboljšani čelik – nova oznaka 42CrMo4), materijal
zupčanika 2: čelik;
b) rad radne mašine je ravnomeran, sa stalnim obrtnim momentom;
c) kvalitet tolerancije: IT8 (otvrdnute površine bokova zubaca);
d) Yε= 0,7 Yβ= 1 Kv= 1,24 KFβ= 1,85;
e) Korekcioni faktor kritičnog napona Y=0,95.
6. Odrediti najveći napon u remenu, ako je sila u vučnom (radnom) ogranku 4000N, a snaga se
prenosi preko 2 remena. Remen je pljosnatog oblika (pravougaonog poprečnog preseka).
REŠENJE
1. Iz grafičkog prikaza toka snage se vide svi gubici i promene snage u višestepenom
prenosniku iz primera:
Slika 2.2. Tok snage prenosnika iz primera

Iako postoji metoda za direktan proračun željene snage na pojedinačnim elementima sistema
višestepenog prenosnika, generalno je najbolje na samom početku izračunati snage na svim
njegovim elementima jer će biti neophodni za rešavanje preostalih zadataka.
U narednim proračunima se koristi jednačina:
Piz  η  Pul
Gde je:
Pul – snaga na ulazu;
99
Piz – snaga na izlazu;

η – stepen iskorišćenja.
U višestepenom prenosniku snage sa slike 2.1. ulazna snaga se bez gubitaka prenosi sa spojnice
S1 na remenicu RE1, a zatim usled trenja u remenom prenosniku dolazi do njenog smanjenja,
pa je izlazna snaga na remenici RE2:
PRE2  ηRE  PRE1  0,97  25  24, 25 kW
Snaga na zupčaniku 1 je jednaka izlaznoj snazi na remenici RE2 (zato što se nalaze na istom
vratilu):
P1  PRE2  24, 25 kW
Sledeći princip primenjen kod proračuna snage na remenicama RE1 i RE2, može se izračunati
snaga na zupčaniku 2:
P2  P1  η12  24, 25  0,97  23,52 kW
Pošto zupčanik 2 istovremeno pokreće zupčanike 3 i 6, na njemu dolazi do grananja snage, pa
se može napisati da je:
P2  P2'  P2 "
Pošto je u tekstu zadatka zadata izlazna snaga na spojnici S2, i između nje i zupčanika 4 nema
gubitaka, sledi da je:
PS2  P4  P5  η45  10 kW
Odatle je:
P4 10
P5    10, 2 kW
η45 0,98
Pošto se zupčanici 3 i 5 nalaze na istom vratilu, između njih nema gubitaka:
P3  P5  10, 2 kW
Između zupčanika 2 i 3 postoje gubici, pa je:
P3  P2 " η23
Odatle sledi:
P3 10, 2
P2 "    10,52 kW
η23 0,97
Kako je u jednom od prethodnih koraka već izračunata ukupna snaga na zupčaniku 2, njenu
komponentu P2’ je moguće izraziti kao:
P2'  P2  P2 "  23,52  10,52  13 kW
Dalje sledi:
 P6  P2'  13 kW (zato što se zupčanici 2 i 6 nalaze na istom vratilu!)
 P7  P6  η67  13  0,98  12,74 kW

I konačno, tražena snaga na spojnici S3 iznosi:
100
PS3  P7  12,74 kW
2. Učestanost obrtanja spojnice S3 je zadata i iznosi:
n S3  600 min 1
Na osnovu nje je moguće izračunati ugaonu brzinu odgovarajućeg vratila:
2πn S3 rad
ωS3   62,83
60 s
Deli se sa 60 zato što je učestanost obrtanja izražena u

broju obrtaja po minuti!
Pošto se na istom vratilu nalazi i zupčanik 7, njegova ugaona brzina je takođe:

rad
ω7  ωS3  62,83
s
Radni prenosni odnos se u opštem slučaju računa kao:
z iz ω ul n ul
i  
z ul ωiz n iz
Gde su:
zul i ziz – brojevi zubaca ulaznog i izlaznog zupčanika;
ωul i ωiz – ugaone brzine ulaznog i izlaznog zupčanika;
nul i niz – učestanosti obrtanja ulaznog i izlaznog zupčanika.
Prema tome, može se napisati da je:
ω6 z 7 15
i 6 7     0,18
ω7 z 6 84
Pošto je ω7 već izračunato, sledi:
rad
 ω6  i 6 7  ω7  0,18  62,83  11,31
s
Zupčanici 2 i 6 se nalaze na istom vratilu, pa su i njihove ugaone brzine jednake:
rad
ω 2  ω6  11,31
s
Sledeći opštu jednačinu za proračun radnog prenosnog odnosa, računa se:
ω1 z 2 55
i1 2     3, 44
ω2 z1 16
Sledi:
rad
 ω1  i1 2  ω2  3, 44 11,31  38,9
s
Ugaona brzina zupčanika 3 se takođe izvodi na osnovu odgovarajućeg radnog prenosnog
odnosa:
101
ω2 z3 16 ω 11,31 rad
i23     0, 29  ω3  2   39
ω3 z2 55 i23 0, 29 s
Pošto se zupčanici 3 i 5 nalaze na istom vratilu, i njihove ugaone brzine su jednake:
rad
ω5  ω3  39
s
Radni prenosni odnos zupčanika 4 i 5 je:
ω5 z4 20
i45     0,33
ω4 z5 60
Iz njega je moguće izraziti ugaonu brzinu zupčanika 4:
ω5 39 rad
 ω4    118,18
0,33 0,33 s
Spojnica S2 se nalazi na istom vratilu kao i zupčanik 4, pa su, prema istom principu kao u
prethodnim slučajevima, i njihove ugaone brzine jednake:
rad
ωS 2  ω4  118,18
s
Remenica RE2 se nalazi na istom vratilu kao i zupčanik 1, pa je:
rad
ωRE 2  ω1  38,9
s
Radni prenosni odnos remenih prenosnika se računa prema jednačinama:
rRE 2 d
i RE   1  f K   RE 2  1  f K 
rRE1 d RE1
Pošto se primenom prve i druge
ili jednačine dobijaju približno isti
rRE2  1  d RE 2  1  rezultati, u proračunu će biti korišćena
i RE     
rRE1  1  f K  d RE1  1  f K  prva jednačina!
Faktor proklizavanja fk za standardne pljosnate remene ima vrednost između 0,01 i 0,03. Usvaja
se vrednost:
f K  0,02
Prema prethodno navedenoj jednačini sledi:

220
i RE   1  0, 02   1,87
120
Slično kao kod zupčastih prenosnika snage, i iz izraza za radni prenosni odnos remenog
prenosnika se može izraziti ugaona brzina ulazne remenice RE1:
rad
ωRE1  i RE  ωRE 2  1,87  38,9  72, 74
s
Pošto se remenica RE1 i spojnica S1 nalaze na istom vratilu, ugaona brzina spojnice S1 je takođe:
102
rad
ωS1  ω RE1  72, 74
s
Jednačina za izračunavanje obrtnog momenta se izvodi iz opšte jednačine za proračun snage:
P
P  T ω  T 
ω
Zamenom prethodno izračunatih vrednosti snaga i ugaonih brzina svih elemenata višestepenog
prenosnika u poslednju jednačinu, dobijaju se njihovi obrtni momenti:
P1 24, 25 103
T1    623,39 Nm Množi se sa 103 zato što se kW
ω1 38,9
prebacuju u W!
P2 23,52 103
T2    2079, 6 Nm
ω2 11,31
P3 10, 2 103
T3    261,54 Nm
ω3 39
P4 10 103
T4    84, 62 Nm
ω4 118,18
P5 10, 2 103
T5    261,54 Nm
ω5 39
P6 13 103
T6    1149, 43 Nm
ω6 11,31
P7 12, 74 103
T7    202, 77 Nm
ω7 62,83
PRE1 Pul 25 103
TRE1     343, 69 Nm
ωRE1 ωRE1 72, 74
PRE2 24, 25 103
TRE2    623,39 Nm
ωRE2 38,9
3. Opšti izraz za najveći napon na bokovima zubaca cilindričnih zupčanika sa kosim zupcima
je:
Ft u  1
σ H  ZE  ZH  Zε  Zβ    K A  K V  K Hα  K Hβ
bd u
Važno je napomenuti da se u ovom izrazu koriste isključivo odgovarajuće veličine manjeg
zupčanika u sprezi - u slučaju iz primera, zupčanika 4. Takođe, za cilindrične zupčanike sa
PRAVIM zupcima se koriste identične jednačine kao i za cilindrične zupčanike sa KOSIM
zupcima - treba samo uvažiti da je nagib njihovih zubac, odnosno, ugao β jednak 0o!
Moduli zupčanika 4 i 5 su jednaki i računaju se prema:
mn 4,5
m   4,59 mm
cosβ cos11, 66 
103
Gde je:
mn=4,5 – zadati modul zupčanika u normalnoj ravni;
β=11,66o – zadati nagib zupca zupčanika sa kosim zupcima.
Na osnovu modula zupčanika 4 i broja njegovih zubaca, izračunava se odgovarajući prečnik
njegove podeone kružnice:
d 4  m  z4  d4  4,59  20  91,8 mm
Na osnovu toga, obimna sila koja deluje na bok zupčanika 4 je:
T4 84, 62 103 Nmm
Ft 4    1843, 6 N
d4 91,8
mm
2 2
Gde je:
T4 – obrtni moment zupčanika 4, izračunat u 2. zadatku;
Iz vrednosti radnog prenosnog odnosa spregnutih zupčanika 4 i 5 (takođe izračunatog u 2.
zadatku), može se izračunati njihov kinematski prenosni odnos:
1
i 45  0,33  multiplikator  u 45   3, 03
i 4 5
Faktor elastičnosti materijala spregnutih zupčanika se usvaja iz tablice 8.9 na osnovu podataka
o materijalu manjeg i većeg zupčanika i u slučaju zupčanika iz primera (čelik/čelik) iznosi:
N
ZE  189,8
mm 2
Faktor uticaja nagiba zupca za zupčanike iz primera je:
Zβ  cosβ  cos11,6   0,99
Faktor oblika boka zupca ZH i faktor uticaja stepena sprezanja Zε su zadati u tekstu zadatka pa
ih ne treba posebno izračunavati:
ZH= 2,41 Zε= 0,891

Faktor spoljnih dinamičkih sila (pogonski faktor) zupčanika 4 se usvaja iz tablice 8.7 na osnovu
podatka da je rad odgovarajuće radne mašine ravnomeran, sa stalnim obrtnim momentom, i na
osnovu podatka da je pogonska mašina višestepenog prenosnika iz primera – elektromotor.
KA  1
Faktori unutrašnjih dinamičkih sila Kv, uticaja neravnomerne raspodele opterećenja na parove
zubaca u sprezi KHα i uticaja neravnomerne raspodele opterećenja duž zubaca u sprezi (KHβ) su
takođe zadati u tekstu zadatka:
Kv= 1.02 KHα= 1.1 KHβ= 1.48
Zamenom odgovarajućih usvojenih i izračunatih vrednosti uticajnih faktora, obimne sile,
kinematskog prenosnog odnosa i prečnika podeone kružnice zupčanika 4, kao i njegove zadate
širine b=65 mm, u opštu jednačinu najvećeg napona na bokovima zubaca cilindričnih zupčanika
sa kosim zupcima, dobija se:
104
1843, 6 3, 03  1 N
σ H  189,8  2, 41  0,891  0,99   1 1, 02 1,1 1, 48  333, 27
65  91,8 3, 03 mm 2
Pošto se u tekstu zadatka traži da se proveri čvrstoća bokova zubaca zupčanika 5 merodavan je
njegov kritični napon, koji se računa prema jednačini:
N
σ H 5  σ Hlim5  Z  1480  0,891  1318, 68
mm 2
Gde je:
σHlim5=1480 – trajna dinamička izdržljivost model zupčanika, usvojena sa dijagrama iz
tablice 8.11 na osnovu podatka da je zupčanik 5 izrađen od cementiranog čelika klase Č4320
(16MnCrS5);
Z=0,891 – zadati korekcioni faktor kritičnog napona (inače proizvod faktora uticaja
viskoznosti ulja ZL, uticaja brzine klizanja Zv, uticaja hrapavosti bokova zubaca ZR, uticaja
razlike u tvrdoći bokova zubaca spregnutih zupčanika Zw, uticaja veličine zupca ZX, uticaja
broja promena napona ZN i uticaja promenljivosti napona Zσ – datih u tabelama 8.9 i 8.10).
Konačno, stepen sigurnosti bokova zubaca zupčanika 5 je:
 σ H 5 1318, 68
SH5    3,96
σH 333, 27
Komentar:
Pošto je proračunati stepen sigurnosti bokova zubaca zupčanika 5 veći od 2,5 – može se tvrditi
da će izdržati radne uslove iz primera.
4. Opšti izraz za najveći napon u podnožju zubaca cilindričnih zupčanika sa kosim zupcima je:
Ft
σ F  y Fa  ySa  y ε  yβ   K A  K V  K Fα  K Fβ
b  mn
Pri proračunu najvećih napona u podnožju zubaca ne važi pravilo da se koriste podaci za manji
zupčanik, odnosno, posebno se proračunava σF za manji i veći zupčanik. Pošto se u zadatku
traži da se proveri stepen sigurnosti podnožja zupčanika 4, u daljem proračunu se će koristiti
podaci koji se odnose isključivo na njega.
Prečnik podeone kružnice zupčanika 4 i odgovarajuća obimna sila su već izračunati u 3. zadatku
i iznose:
d 4  m  z4  d4  4,59  20  91,8 mm
T4 84, 62 103 Nmm
Ft 4    1843, 6 N
d4 91,8
mm
2 2
Faktor oblika korena zupca YFa se usvaja iz tablice 8.12, na osnovu zadatih podataka o
koeficijentu pomeranja profila zubaca zupčanika 4: x4=0,3 mm i broju njegovih zubaca z4=20
pomnoženog faktorom 1/cos3(β), odnosno, merodavnog broja zubaca → zn=21:
yFa  2, 42
Na osnovu istih podataka, iz iste tab lice se usvaja i faktor uticaja koncentracije napona u
podnožju zubaca YSa:
105
y 1,71
ySa  1,71
Faktor uticaja nagiba zupca Yβ i faktor kraka sile Yε su zadati u tekstu zadatka pa ih ne treba
posebno izračunavati (inače bi bili izračunati prema jednačinama Y 1 ε , odnosno,
°
0, 75
Yε  0, 25  ):
εα
Y  0, 65 Y  1
KA  1
Faktor uticaja neravnomernosti raspodele opterećenja na parove zubaca u sprezi KFα se usvaja
iz tablice 8.8, na osnovu podatka o kvalitetu tolerancije zubaca zupčanika 4 (IT7) i informacije
da su površine bokova njegovih zubaca neotvrdnute:
K Fα  1
Faktori unutrašnjih dinamičkih sila Kv i uticaja neravnomerne raspodele opterećenja duž zubaca
u sprezi KFβ su takođe zadati u tekstu zadatka:
K v  1, 25 K F  1,80

zadatog modula zupčanika 4 u normalnoj ravni (mn=4,5 mm), kao i njegove zadate širine b=65
mm u opštu jednačinu najvećeg napona u podnožjima zubaca konusnih zupčanika sa pravim
zupcima, dobija se:
1843, 6 N
σ F4  2, 42 1, 71 0, 65 1 11, 25 11,8  38,15
65  4,5 mm2
Kritični napon u podnožju zubaca zupčanika 4 se računa kao:
N
σ F 4  σ Flim 4  Y  275  0,92  253
mm 2
Gde je:
σFlim4=275 – trajna dinamička izdržljivost model zupčanika, usvojena sa dijagrama iz
tablice 8.11 na osnovu podatka da je zupčanik 4 izrađen od poboljšanog čelika klase Č4732
(42CrMo4), čija je tvrdoća 300HB;
Y=0,92 – zadati korekcioni faktor kritičnog napona (inače proizvod faktora uticaja
koncentracije napona u podnožju zupca zupčanika modela YST=2, uticaja razlike hrapavosti
površina na podnožjima zubaca YRT, uticaja razlike u osetljivosti na koncentraciju napona YδR,
uticaja razlike u veličinama zubaca YX, uticaja vremenske izdržljivosti YN i uticaja radne
izdržljivosti Yσ – datih u tablici 8.13).
Konačno, stepen sigurnosti podnožja zubaca zupčanika 3 je: SF4 

σ F 4 253
  6, 63
σ F4 38,15
106
Komentar:
Pošto je proračunati stepen sigurnosti podnožja zubaca zupčanika 4 veći od 2,5 – može se
tvrditi da će izdržati radne uslove iz primera.
5. Opšti izraz za najveći napon na bokovima zubaca konusnih zupčanika sa pravim zupcima
je:
Ft u2 1
σ H  z E  z H  z ε  zβ    K A  K V  K Hα  K Hβ
b  dm u
Važno je napomenuti da se i u ovom izrazu, kao i u slučaju cilindričnih zupčanika, koriste
isključivo odgovarajuće veličine manjeg zupčanika u sprezi - u slučaju iz primera, zupčanika
1.
Moduli zupčanika 1 i 2 na sredini zupca su jednaki i računaju se prema:
b  sinδ
mm  m 
z
Gde je:
m – standardni modul zupčanika;
δ – ugao konusa;
z – broj zubaca konusnog zupčanika.
Ugao konusa zupčanika 1 se računa na osnovu odgovarajućeg kinematskog prenosnog odnosa
(koji je u slučaju iz primera jednak radnom prenosnom odnosu jer je u pitanju reduktor):
1 1
tgδ1    0, 29  δ1  arctg  0, 29   16, 2 (u12  i12  3, 44)
u1 2 3, 44
Zamenom ove vrednosti i zadatih vrednosti modula (m=6,5 mm), broja zubaca (z=16) i širine
zupčanika 1 (b=40 mm) u jednačinu za proračun modula na sredini zupca, dobija se:
40  sin16, 2 
m m1  6,5   5,8 mm
16
Na osnovu ovog podatka je moguće izračunati prečnik kružnice koničnog zupčanika 1 na
sredini zupca:
d m1  mm1  z  5,8 16  92,8 mm
Obimna sila koja deluje na bok zupčanika 1 je:
T1 623,39 103 Nmm
Ft1    13435 N
d m1 92,8
mm
2 2
Gde je:
T1= 623,39.103 Nmm– obrtni moment zupčanika 1, izračunat u 2. zadatku;
Faktor elastičnosti materijala spregnutih zupčanika se usvaja iz tablice 8.9 na osnovu podataka
o materijalu manjeg i većeg zupčanika i u slučaju zupčanika iz primera (čelik/čelik) iznosi:
N
ZE  189,8
mm 2
107
Faktor uticaja nagiba zupca Zβ, faktor oblika boka zupca ZH i faktor uticaja stepena sprezanja
Zε su zadati u tekstu zadatka pa ih ne treba posebno izračunavati:
ZH  2, 41 Z  0,891 Z   1
KA  1
Faktor uticaja neravnomernosti raspodele opterećenja duž zubaca u sprezi se usvaja iz tablice
8.15, na osnovu podatka da se oba spregnuta zupčanika (1 i 2) nalaze na prepustima:
K Hβ  2, 25
Faktori unutrašnjih dinamičkih sila Kv i uticaja neravnomerne raspodele opterećenja na parove

zubaca u sprezi KHα su takođe zadati u tekstu zadatka:
K v  1,02 K H  1,1
kinematskog prenosnog odnosa i prečnika kružnice konusnog zupčanika 1 na sredini zupca,
kao i njegove zadate širine b=40 mm u opštu jednačinu najvećeg napona na bokovima zubaca
konusnih zupčanika sa pravim zupcima, dobija se:
13435 3, 442  1 N
σ H  189,8  2, 41 0,8911  11, 02 1,1 2, 25  1255, 28
40  92,8 3, 44 mm 2
Pošto se u tekstu zadatka traži da se proveri čvrstoća bokova zubaca zupčanika 1 merodavan je
njegov kritični napon, koji se računa prema jednačini:
N
σ H 1  σ Hlim1  Z  1480  0,95  1406
mm 2
Gde je:
σHlim1=1480 – trajna dinamička izdržljivost model zupčanika, usvojena sa dijagrama iz
tablice 8.11 na osnovu podatka da je zupčanik 1 izrađen od cementiranog čelika klase Č5421
(18CrNiMo7-6);
Z=0,95 – zadati korekcioni faktor kritičnog napona (inače proizvod faktora uticaja
viskoznosti ulja ZL, uticaja brzine klizanja Zv i uticaja hrapavosti bokova zubaca ZR – datih u
tabelama 8.9 i 8.10).
Konačno, stepen sigurnosti bokova zubaca zupčanika 1 je:
σ H 1 1406
SH1    1,12
σH 1255, 28
Komentar:
Pošto je proračunati stepen sigurnosti bokova zubaca zupčanika 1 manji od 2,5 – može se tvrditi
da neće izdržati radne uslove iz primera pa ga treba ponovo dimenzionisati ili zameniti
zupčanikom od materijala sa boljim mehaničkim karakteristikama .
6. Opšti izraz za najveći napon u podnožju zubaca konusnih zupčanika sa pravim zupcima je:
108
Ft
σ F  y Fa  ySa  y ε  yβ   K A  K V  K Fα  K Fβ
b  mm
Pri proračunu najvećih napona u podnožju zubaca ne važi pravilo da se koriste podaci za manji
zupčanik, odnosno, posebno se proračunava σF za manji i veći zupčanik (kai i kod cilindričnih
zupčanika). Pošto se u zadatku traži da se proveri stepen sigurnosti podnožja zupčanika 3, u
daljem proračunu se će koristiti podaci koji se odnose isključivo na njega.
Modul zupčanika 3 na sredini zupca se računa prema istoj jednačini kao u 5. zadatku i iznosi:
b3  sinδ3 40  sin16, 2 
m m3  m3   6,5   5,8 mm
z3 16
Gde je:
m3=6,5 mm – zadati standardni modul zupčanika 3;
b3=40 mm – zadata širina zupčanika 3;
δ=16,2o – ugao konusa zupčanika 3 jednak uglu konusa zupčanika 1, izračunatog u 5. zadatku;
z3=16 – zadati broj zubaca konusnog zupčanika 3.
Na osnovu izračunatog modula zupčanika 3 na sredini zupca, moguće je izračunati prečnik
odgovarajuće kružnice (koji je jednak kao i prečnik zupčanika 1 – što se može iskoristiti za
proveru proračuna):
d m3  mm3  z3  5,8 16  92,8 mm
Obimna sila koja deluje na bok zupčanika 3 je:
T3 261,54 103 Nmm
Ft3    5636,64 N
d m3 92,8
mm
2 2
Gde je:
T3=261,54.103 Nmm – obrtni moment zupčanika 3, izračunat u 2. zadatku;
Faktor oblika korena zupca YFa se usvaja iz tablice 8.12, na osnovu zadatih podataka o
koeficijentu pomeranja profila zubaca zupčanika 3: x3=0,4 mm i broju njegovih zubaca z3=16:
yFa  2,39
Na osnovu istih podataka, iz iste tablice se usvaja i faktor uticaja koncentracije napona u
podnožju zubaca YSa:
ySa  1,72
Faktor uticaja nagiba zupca Yβ i faktor kraka sile Yε su zadati u tekstu zadatka pa ih ne treba
posebno izračunavati (inače bi bili izračunati prema jednačinama Y 1 ε , odnosno,
°
0, 75
Yε  0, 25  ):
εα
Y  0, 7 Y  1
109
KA  1
Faktor uticaja neravnomernosti raspodele opterećenja na parove zubaca u sprezi KFα se usvaja
iz tablice 8.8, na osnovu podatka o kvalitetu tolerancije zubaca zupčanika 3 (IT8) i informacije
da su bovršine bokova njegovih zubaca otvrdnute:
K Fα  1, 2
Faktori unutrašnjih dinamičkih sila Kv i uticaja neravnomerne raspodele opterećenja duž zubaca
u sprezi KFβ su takođe zadati u tekstu zadatka:
K v  1, 24 K F  1,85

modula zupčanika 3 na sredini zupca, kao i njegove zadate širine b=40 mm u opštu jednačinu
najvećeg napona u podnožjima zubaca konusnih zupčanika sa pravim zupcima, dobija se:
5636,64 N
σ F3  2,39 1, 72  0,7 1 11, 24 1, 2 1,85  192, 46
40  5,8 mm2
Kritični napon u podnožju zubaca zupčanika 3 se računa kao:
N
σ F 3  σ Flim3  Y  275  0,95  261, 25
mm 2
Gde je:
σFlim3=275 – trajna dinamička izdržljivost model zupčanika, usvojena sa dijagrama iz
tablice 8.11 na osnovu podatka da je zupčanik 3 izrađen od poboljšanog čelika klase Č4732
(42CrMo4), čija je tvrdoća boka 300HB;
Y=0,95 – zadati korekcioni faktor kritičnog napona (inače proizvod faktora uticaja
koncentracije napona u podnožju zupca zupčanika modela YST=2, uticaja razlike hrapavosti
površina na podnožjima zubaca YRT, uticaja razlike u osetljivosti na koncentraciju napona YδR,
uticaja razlike u veličinama zubaca YX, uticaja vremenske izdržljivosti YN i uticaja radne
izdržljivosti Yσ – datih u tablici 8.13).
Konačno, stepen sigurnosti podnožja zubaca zupčanika 3 je:
σ F 3 261, 25
SF3    1,36
σ F3 192, 46
Komentar:
Pošto je proračunati stepen sigurnosti podnožja zubaca zupčanika 3 manji od 2,5 – može se
tvrditi da neće izdržati radne uslove iz primera pa ga treba ponovo dimenzionisati ili zameniti
zupčanikom od materijala sa boljim mehaničkim karakteristikama .
7. Opšti izrazi za sile u vučnom (F1) i povratnom ogranku (F2) remena su:
Ft
F1  Fp  c A 
2z
110
Ft
F2  Fp  c A 
2z
Gde je:
Fp – sila pritezanja remena;
cA – faktor spoljnih dinamičkih sila;
Ft – obimna sila koja se prenosi remenim prenosnikom;
z – broj remenova koji istovremeno prenose opterećenje.
Iz tablice 9.1, na osnovu podatka da višestepeni prenosnik radi u srednjem režimu rada, kao i
da je pogonska mašina elektromotor, može se usvojiti vrednost cA:
cA  1,1
Obimna sila koja se prenosi remenim prenosnikom u toku rada se računa pomoću obrtnog
momenta TRE1 (izračunatog u 2. zadatku) i zadatog prečnika odgovarajuće remenice dRE1:
TRE1 343, 69 103 Nmm
FtRE1    5728,17 N
d RE1 120
mm
2 2
Zamenom izračunatih vrednosti i zadatog broja remenova koji prenose opterećenje (z=2) u
jednačinu za proračun sile u vučnom ogranku remena, dobija se:
5728,17 Zadata vrednost sile u vučnom
F1  Fp  1,1   4000 N
22 ogranku remena!
Odatle je silu pritezanja remena moguće izraziti kao:

5728,17
 Fp  4000  1,1   2424, 75 N
22
Na osnovu ovog podatka, računa se sila koja opterećuje povratni ogranak remena:
Ft 5728,17
F2  Fp  C A   2424, 75  1,1   849,5 N
2z 22
Naponi koji naprežu vučni i povratni ogranak remena usled dejstva sila F1 i F2 su:
F1 F2
σ1  σ2 
A A
Kada se u ove jednačine uvrste prethodno izračunati intenziteti sila u vučnom i povratnom
ogranku remena i površina poprečnog preseka remena (A=b∙h=180∙5=900 mm2, b i h – zadata
širina i debljina remena), dobija se:
F1 4000 N
σ1    4, 44
A 900 mm 2
F 849,5 N
σ2  2   0,94
A 900 mm 2
Tokom eksploatacije, remen je takođe napregnut i na savijanje, a odgovarajući normalni naponi
se računaju kao:
111
h 5 N
σS1  E   40   1, 67
d RE1 120 mm 2
h 5 N
σS2  E  40   0,91
d RE 2 220 mm 2
Gde je:
E=40 N/mm2 – karakteristika remena zadata u tekstu zadatka.
Pri radu remenog prenosnika, usled rotacionog kretanja remenica, generiše se i napon usled
centrifugalne sile σc – proporcionalan zadatoj gustini materijala remena ρ i kvadratu obimne
brzine remena v, koja se računa prema:
d RE1 120 103 m
v1   ωRE1   72, 74  4, 4
2 2 s
N  N 
 σ C1  ρ  v12  1000  4, 42  19360 2   0, 02 
m  mm 2 
Pošto je vučni ogranak remena više napregnut od povratnog, sabiranjem odgovarajućih
prethodno izračunatih napona, dobija se najveći napon u remenu:
N
 σ max  σS1  σ C1  σ1  1, 67  0, 02  4, 44  6,13
mm 2
112
ZADATAK III3
Prenosnik snage, prikazan na slici 3.1, se sastoji od pogonske mašine – elektromotora (EM),
dve radne mašine (RM1, RM2), remenog para (RE1-RE2), pužnog para (6-7), cilindričnog
zupčastog para sa pravim zupcima (1-2 i 1-5) i cilindričnog zupčastog para sa kosim zupcima
(3-4). Pogonska mašina (elektromotor) radi ravnomerno, sa normalnim polaznim momentom.
Radne mašine (RM1 i RM2) rade sa stalnim obrtnim momentom, u srednjem režimu rada.
Slika 3.1. Prenosnik snage – numerički podaci
1. Odrediti potrebnu snagu pogonske mašine.

2. Izračunati učestanost obrtanja zupčanika 4.
3. Odrediti osno rastojanje pužnog para 6-7 i ugao zavojnice puža.
4. Proveriti stepen sigurnosti bokova zubaca pužnog točka (7) i dati odgovarajući komentar,
ako su poznati sledeći parametri:
a) pužni par se podmazuje poliglikolnim uljem;
b) puž je cementiran i brušen;
c) ZV= 1,12.

3
Elementi’, Univerzitet u Beogradu – Mašinski fakultet, ISBN 978-86-7083-737-9, 2011.
113
5. Odrediti najveći napon u remenu, ako je sila u povratnom (ne vučnom) ogranku remena
500N a snaga se prenosi preko 1 remena. Remen je pravougaonog poprečnog preseka.
REŠENJE
1. Iz grafičkog prikaza toka snage se vide svi gubici i promene snage u višestepenom
prenosniku iz primera:
Slika 3.2. Tok snage prenosnika iz primera
U narednim proračunima se ponovo koristi jednačina:

Piz  η  Pul
Gde je:
Pul – snaga na ulazu;

Piz – snaga na izlazu;
η – stepen iskorišćenja.
U višestepenom prenosniku snage sa slike 3.1. snaga se bez gubitaka prenosi sa remenice RE2
na spojnicu S2:
Ps2  PRE2  15 kW
114
U remenom prenosniku dolazi do gubitaka snage, pa se, uzevši u obzir zadati stepen
iskorišćenja, može napisati da je snaga na remenici RE1:
PRE 2 15
PRE 2  ηRE  PRE1  PRE1    15,31 kW
ηRE 0,98
Pošto se remenica RE1 i zupčanik 4 nalaze na istom vratilu, snaga se između njih prenosi bez
gubitaka:
P4  PRE1  15,31 kW
Između spregnutih cilindričnih zupčanika sa kosim zupcima 3 i 4 dolazi do gubitaka snage usled
trenja, pa je prema zadatom stepenu iskorišćenja:
P4 15,31
P4  P3  η3 4  P3    16,12 kW
η3 4 0,95
Između zupčanika 2 i 3 nema gubitaka snage (jer su na istom vratilu):

P2  P3  16,12 kW
Komponenta snage koja sa zupčanika 1 odlazi ka zupčaniku 2 se smanjuje usled trenja, pa je:
P2 16,12
P2  P1'  η1 2  P1'    16, 45 kW
η1 2 0,98
Slično kao i u slučaju spojnice S2, i između spojnice S3 i pužnog točka 7 nema gubitaka snage:
PS3  P7  15 kW
U pužnom prenosniku dolazi do gubitaka snage usled trenja, pa je:

P7 15
P7  P6  η6 7  P6    18,99 kW
η6 7 0, 79
Između puža 6 i cilindričnog zupčanika 5 nema gubitaka jer se nalaze na istom vratilu pa se
može napisati da je:
P5  P6  18,99 kW
Komponenta snage koja sa zupčanika 1 odlazi ka zupčaniku 5 se smanjuje usled trenja, pa je

uzevši u obzir odgovarajući stepen iskorišćenja:
P5 18,99
P5  P1''  η15  P1''    19,38 kW
η15 0,98
Ulazna snaga potrebna za pokretanje višestepenog prenosnika iz primera je jednaka ukupnoj

snazi na zupčaniku 1, odnosno, zbiru njenih prethodno izračunatih komponenti:
Pul  P1  P1'  P1''  19,38  16, 45  35,83 kW
115
2. Radni prenosni odnos se u opštem slučaju računa kao:

z iz ω ul n ul
i  
z ul ωiz n iz
Gde su:
zul i ziz – brojevi zubaca ulaznog i izlaznog zupčanika;
ωul i ωiz – ugaone brzine ulaznog i izlaznog zupčanika;
nul i niz – učestanosti obrtanja ulaznog i izlaznog zupčanika.
Ugaona brzina zupčanika 1 je zadata i iznosi:
rad
ω1  11, 6
s
Korištenjem opštih izraza za radni prenosni odnos, može se napisati da je:
ω1 z 2 16 ω 11, 6 rad
i1 2     0, 29  ω2  1   40
ω2 z1 55 i1 2 0, 29 s
Zato što se nalaze na istom vratilu, ugaone brzine zupčanika 2 i 3 su jednake:
rad
ω3  ω 2  40
s
Sledeći isti princip kao u proračunu ugaone brzine zupčanika 2, računa se ugaona brzina
zupčanika 4:
ω3 z 4 70 ω 40 rad
i 3 4     2,33  ω 4  3   17,16
ω4 z 3 30 i3 4 2,33 s
Ugaone brzine remenice RE1 i zupčanika 4 su jednake (nalaze se na istom vratilu), pa je:
rad
ωRE1  ω4  17,15
s
Konačno, učestanost obrtanja zupčanika 4 iznosi:
60ω4 60 17,16
n4    163,95 min 1
2π 2π
3. Osno rastojanje pužnog para 6-7 se računa prema jednačini:
q  z 7  2  x6 7 10  57  2  0
a 67  m 7 5  167,5 mm
2 2
Gde su:
m7=5 – zadati modul pužnog prenosnika (m=mx=mn iz uslova da je koeficijent pomeranja x6-
7=0);
z7=57 – zadati broj zubaca pužnog točka;

Ugao zavojnice puža se računa prema jednačini:
z6 2
tgγm    0, 2  γm  arctan  0, 2   11,31
q 10
116
Gde je:
z6=2 – zadati broj zubaca puža;
q=10 – zadati pužni broj.
4. Opšti izraz za najveći napon na bokovima zubaca pužnog točka je:
K AT
σ H  ZE Zρ
a3
Gde je:
ZE – faktor elastičnosti spregnutih materijala;
Zρ – faktor oblika kontakta zubaca puža i pužnog točka;
KA – faktor spoljnih dinamičkih sila (pogonski faktor);
T – obrtni moment koji deluje na pužni točak;
a – osno rastojanje puža i pužnog točka.
Prema tablici 8.16, na osnovu zadatog materijala pužnog točka P.CuSn10Zn, faktor elastičnusti
spregnutih materijala pužnog prenosnika iz primera je:
N
ZE  152, 2
mm2
Faktor oblika kontakta zubaca puža i pužnog točka se računa prema jednačini:
0,34 0,34
d   50 
Zρ  2, 05  m6   2, 05    3,1
 a   167,5 
Gde je:
d m6  q  m6  10  5  50 mm – prečnik srednjeg cilindra puža;
Faktor spoljnih dinamičkih sila (pogonski faktor) pužnog prenosnika se usvaja iz tablice 8.7 na
osnovu podatka da je rad odgovarajuće radne mašine ravnomeran, sa stalnim obrtnim
momentom, i na osnovu podatka da je pogonska mašina višestepenog prenosnika iz primera –
elektromotor:
KA  1
Osno rastojanje puža i pužnog točka je već izračunato u 3. zadatku i iznosi:
a 67  167,5 mm
Jedina preostala nepoznata veličina u opštoj jednačini za najveći napon na bokovima zubaca
pužnog točka je obrtni moment koji na njega deluje – T7. On se izvodi na osnovu opšte
jednačine za proračun snage:
P7
P7  T7  ω7  T7 
ω7
Gde je:
ω7 – ugaona brzina pužnog točka.
117
Snaga P7 na pužnom točku je prema toku snage prikazanom u 1. zadatku jednaka zadatoj snazi
na spojnici S3:
P7  PS3  15 kW
Za dalji proračun je neophodno odrediti ugaonu brzinu puža ω6 koja je jednaka ugaonoj brzini
zupčanika 5 (jer se nalaze na istom vratilu). Ugaona brzina zupčanika 5 se određuje iz radnog
prenosnog odnosa spregnutih zupčanika 1-5:
ω1 z 5 32 ω 11, 6 rad
i15     0,582  ω5  1   19,93
ω5 z1 55 i15 0,582 s
Na osnovu prethodno navedenog, sledi:
rad
 ω6  ω5  19,93
s
Radni prenosni odnos pužnog prenosnika 6-7 (na osnovu zadatog broja zubaca) iznosi:
z 57
i67  7   28,5
z6 2
... i iz njega je moguće izraziti traženu ugaonu brzinu pužnog točka:
ω6 ω 19,93 rad
i 67   ω7  6   0, 7
ω7 i 67 28,5 s
Na osnovu opšte jednačine za proračun obrtnog momenta, sledi:
P7 15 103
T7    21428,57 Nm
ω7 0, 7
Zamenom odgovarajućih usvojenih i izračunatih vrednosti uticajnih faktora, obrtnog momenta
i osnog rastojanja u opštu jednačinu najvećeg napona na bokovima zubaca pužnog točka iz
primera se dobija:
K AT6 21428, 57 103 N
σ H 7  Z E Zρ 3
 152, 2  3,1 3
 1007,51
a6 7 167, 5 mm 2
Kritični napon bokova pužnog točka se računa prema jednačini:

N
σ H7   σ Hlim7 Zh ZV ZS ZL  350  0,97 1,12  0,99 1  376, 44
mm 2
Gde je:
N
σ Hlim 7  350 – trajna dinamička izdržljivost model pužnog točka, usvojena iz tablice 8.16
mm 2
na osnovu podatka da je pužni točak izrađen od materijala P.CuSn10Zn;
1 1
 25000  6  25000  6
Zh       0,97 – uticajni faktor radnog veka, izračunat na osnovu zadatog
 L h   30000 
radnog veka Lh=30000h;
ZV  1,12 – zadati faktor uticaja brzine klizanja;
118
3000 3000
ZS    0,99 – uticajni faktor veličine pužnog para, izračunat na
2900  a 2900  167,5
osnovu osnog rastojanja puža 6 i pužnog točka 7;
Z 1 – uticajni faktor ulja, kada se koristi poliglikolno mazivo (zadato u tekstu zadatka).
Konačno, stepen sigurnosti bokova zubaca pužnog točka 7 je:
SH7 
σH7   376, 44
 0,37
σ H7 1007,51
Komentar:
Pošto je proračunati stepen sigurnosti bokova zubaca pužnog točka 7 manji od 1,25 može se
zaključiti da neće izdržati radne uslove iz primera - treba ga zameniti pužnim točkom izrađenim
od jačeg materijala.
5. Opšti izrazi za sile u vučnom (F1) i povratnom ogranku (F2) remena su:
Ft Ft
F1  Fp  c A  F2  Fp  c A 
2z 2z
Gde je:
Fp – sila pritezanja remena;
cA – faktor spoljnih dinamičkih sila;
Ft – obimna sila koja se prenosi remenim prenosnikom;
z – broj remenova koji istovremeno prenose opterećenje.
Iz tablice 9.1, na osnovu podatka da višestepeni prenosnik radi u srednjem režimu rada, kao i
da je pogonska mašina elektromotor, može se usvojiti vrednost cA:
cA  1,1
Obimna sila koja se prenosi remenim prenosnikom u toku rada se računa pomoću obrtnog
momenta i zadatog prečnika odgovarajuće remenice dRE1:
TRE1 892, 71103
Ft  FtRE1    11902,8 N
d RE1 150
2 2
Uprethodnoj jednačini TRE1 je obrtni moment na remenici RE1, izračunat pomoću jednačine:
PRE1 15,31103
TRE1    892, 71 Nm
ωRE1 17,15
Broj remena koji istovremeno prenose opterećenje je zadat u tekstu zadatka: z=1
Zamenom ovih vrednosti u jednačinu za silu u povratnom ogranku remena, koja je takođe
zadata (F2=500N), dobija se:
Ft 11902,8
F2  Fp  c A  500  Fp  1,1
2z 2 1
Odatle je sila pritezanja remena Fp:
119
11902,8
Fp  500  1,1  7046, 54 N
2 1
Sledi da je sila u vučnom ogranku remena:
Ft 11902,8
F1  Fp  c A  7046,54  1,1  13593, 08 N
2z 2 1
Naponi koji naprežu vučni i povratni ogranak remena usled dejstva sila F1 i F2 su:
F1 F2
σ1  σ2 
A A
Kada se u ove jednačine uvrste prethodno izračunati intenziteti sila u vučnom i povratnom
ogranku remena i površina poprečnog preseka remena (A=b∙h=200∙6=1200 mm2, b i h – zadata
širina i debljina remena), dobija se:
F1 13593, 08 N
σ1    11,33
A 1200 mm 2
F 500 N
σ2  2   0, 42
A 1200 mm 2
Tokom eksploatacije, remen je takođe napregnut i na savijanje, a odgovarajući normalni naponi
se računaju kao:
h 6 N
σS1  E   40   1, 6
d RE1 150 mm 2
h 6 N
σS2  E   40   0,8
d RE 2 300 mm 2
Gde je:
E=40 N/mm2 – karakteristika remena zadata u tekstu zadatka.
Pri radu remenog prenosnika, usled rotacionog kretanja remenica, generiše se i napon usled
centrifugalne sile σc – proporcionalan zadatoj gustini materijala remena ρ i kvadratu obimne
brzine remena v, koja se računa prema:
d RE1 150 103 m
v1   ωRE1  17,15  1, 29
2 2 s
N  N 
 σ C1  ρ  v12  1000 1, 292  1664,1 2   0, 0016 
m  mm 2 
Pošto je vučni ogranak remena više napregnut od povratnog, sabiranjem odgovarajućih
prethodno izračunatih napona, dobija se najveći napon u remenu:
N
 σ max  σS1  σ C1  σ1  1, 6  0, 0016  11,33  12,93
mm 2
120
Fakultet tehničkih nauka Novi Sad
III POGLAVLJE – FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA NOVI SAD
Na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu predmet Mašinski elementi se

izučava u okviru samo trećeg semestra na svim usmerenjima Mašinskog odseka kao obavezan
predmet, sa fondom časova 4+4. Na Odseku za mehatroniku, mašinski elementi se izučavaju
kroz dva predmeta: Mašinski elementi 1 u trećem semestru, sa fondom časova 2+2 i Mašinski
elementi 2 u četvrtom semestru, sa fondom časova 2+3 (1 auditorni, 2 računarska časa
vežbi).
U okviru predmeta Mašinski elementi izučavaju se osnovi pojmova istraživanje,

projektovanje, konstruisanje i razvoj, uticaj promene temperature na promenu naleganja,
merni lanci, osnovi proračuna mašinskih elemenata, elementi za vezu, mehanički prenosnici,
elementi za obrtno kretanje i opruge.
U okviru ovog predmeta izrađuje se jedan grafički rad sa tri poglavlja:
1. Proračun navojnog vretena,

2. Proračun zavrtnjeva i
3. Proračun kaišnog para (klinastog, zupčastog ili višeprofilnog).
Obzirom da je predmet na Mašinskom odseku jednosemestralni i da zadatak obuhvata i

izradu crteža, grafički rad nije mogao sadržati i proračun vratila i ležajeva, jer se oni
izučavaju u poslednjem delu semestra. Na Odseku za mehatroniku u Mašinskim elementima 1
isključivo se radi proračun grafičkog rada, dok se na računarskim vežbama predmeta
Mašinski elementi 2 studentima daje uputstvo za crtanje grafičkog rada.
121
1 PRORAČUN NAVOJNOG PRENOSNIKA
1.1 Prethodni proračun navojnog prenosnika

Konstruisati elektromehanički linearni pokretač koji se sastoji od elektromotora, trapeznog
kaiša, navojnog vretena i navrtke.
Zadati podaci:
Fk = 80 kN
nem ≈ 1450 min-1
h = 600 mm
v = 50 mm/s
Vrsta navoja: trapezni, podmazivanje mineralnom mašću
Materijal navojnog vretena je Č 1730 sa karakteristikama:
σK = σD(-1) = (240 ÷ 290) N/mm2 = 265 N/mm2
τK = τD(-1) = (200 ÷ 230) N/mm2 = 215 N/mm2
Materijal navratke je PCuSn14:
pdoz = (10 ÷ 20) N/mm2
 Proračun potrebnih dimenzija na osnovu čvrstoće
Ekvivalentni napon u navojnom vretenu:
1,3  Fk 
i    doz  K
A3 S min
gde je: S min = 2  3 – za dinamičko opterećenje
Na osnovu prikazane veze određuje se potrebna površina poprečnog preseka navojnog
vretena:
1,3  Fk 1,3  Fk  Smin 1,3  80000  2,5
A3     981,13 mm2
 doz K 265
gde je K = D(-1) = 265 N/mm2 - za naizmenično promenlјivo opterećenje.
Prema izračunatoj potrebnoj površini poprečnog preseka navojnog vretena standardizuje se
trapezni navoj. Usvaja se Tr 488 sa A3 = 1195 mm2. Ova dimenzija navoja izabrana je na
osnovu čvrstoće navojnog vretena.
 Proračun potrebnih dimenzija na osnovu izvijanja
Prečnik jezgra navoja izračunava se na osnovu obrasca:
64  Fk  S  h 2 4 64  80000  7  6002
d3  4   37, 7 mm
3 E  3  206000
gde je: S = 6  8 – stepen sigurnosti,
h = 600 mm – redukovana dužina izvijanja navojnog vretena (zadato zadatkom),
E = 206000 N/mm2 – modul elastičnosti materijala navojnog vretena (za čelik),
Na osnovu otpornosti na izvijanje navojnog vretena, usvaja se navoj Tr 488 sa d3 = 39 mm.
Na osnovu prethodna dva proračuna usvaja se navoj Tr 488 sa karakterističnim veličinama
trapeznog navoja:
122
d2 = 44 mm
d3 = 39 mm
H1 = 4 mm
A3 = 1195 mm2
 Provera usvojene dimenzije navojnog vretena i proračun dužine navrtke na osnovu
površinskog pritiska na navojcima navrtke
Potreban broj navojaka (z) na osnovu površinskog pritiska:
Fk Fk 80000
p  pdoz  z    9, 64
z  d 2    H1 pdoz  d 2    H1 15  44    4
gde je: pdoz = 10  20 N/mm2 – za čelik/bronza
Pošto je izračunati broj navojaka navrtke u preporučenim granicama z  8  12 , određuje se
potrebna visina navrtke:
Ln  P  z  8  9, 64  77,16 mm, usvaja se Ln = 78 mm
gde je: P – korak navoja
Proverava se da li je zadovolјeno:
Ln  2,5d  2,8  48  120 mm
gde je: d – nazivni prečnik usvojenog trapeznog navoja.
1.2 Završni proračun navojnog prenosnika
Na osnovu prethodnog proračuna usvojen je metrički trapezni navoj Tr 48x8 sa
karakterističnim dimenzijama:
 Srednji prečnik navoja:
d2 = 44 mm
 Prečnik jezgra navoja:
d3 = 39 mm
 Površina poprečnog preseka jezgra:
A3 = 1195 mm2
 Dubina nošenja navoja:
H1 = 4 mm
Usvojena visina navrtke je Ln = 78 mm.
Opterećenje navojnog vretena

 Aksijalna sila na vretenu:
Fnp  Fk  80000 N
 Obrtni moment na vretenu:

d2 44
Tnp = Fnp tg(φ + ρn) = 80000 tg(3,312 + 5,32) = 247117,7 Nmm
2 2
gde je: φ – ugao navoja

 n  ugao trenja navoja
123
P 8
  arctg  arctg  3,312
d2   44  
 0, 09
 n  arctgn  arctg  arctg  5,32
 30 
cos cos
2 2
  0,08  0,1  koeficijent trenja na navojcima navrtke (podmazana površina)
  30  ugao profila trapeznog navoja.
1.2.1 Provera čvrstoće navojnog vretena

 Normalni napon na pritisak (zatezanje) i stepen sigurnosti:
Fnp 80000
σ= = = 66,94 N/mm2
A3 1195
K 265
Sσ = = = 3,96
 66,94
 Tangencijani napon na uvijanje i stepen sigurnosti:
Tnp 267117, 7
τ= = = 22,52 N/mm2
0, 2 d 3 3
0, 2  393
 215
Sτ = K = = 9,55
 22,52
 Ukupni stepen sigurnosti navojnog vretena:
S  S 3,96  9,55
S= = = 3,65  S min  2  3
S  S
2 2
3,962  9,552
Stepen sigurnosti na čvrstoću nije merodavan jer je stepen sigurnosti nešto veći od
dozvoljenih vrednosti.
1.2.2 Provera navojnog vretena na izvijanje:
 Poluprečnik inercije je:
  d34
i
I
 64  d 3  39  9, 75 mm
A3   d32 4 4
4
 Vitkost navojnog vretena je:
L 735
 k   75,38
i 9, 75
gde je: LK – redukovana dužina navojnog vretena:
L 78
LK  Li  h  n  2d  600   2  48  735 mm
2 2
(gde je sa veličinom 2d uzeto orijentaciono rastojanje od navrtke do glave klizača)
Pošto je:   75,38  0  89  koristi se Tetmajerov obrazac za izračunavanje kritičnog
napona:
 k  335  0, 62    335  0, 62  75,38  288, 26 N/mm 2
124
Radni napon:
 i   2  3 2  66,342  3  22,522  77, 47 N/mm2
 Stepen sigurnosti protiv izvijanja:
 288, 26
Si  K   3, 72  S  2  4
i 77, 47
Stepen sigurnosti protiv izvijanja je u dozvoljenim granicama.
1.2.3 Provera pritiska na navojcima navrtke
Fnp  P 80000  8
p   14,84 N/mm2  pdoz  (10  20) N/mm2
Ln  d 2    H1 78  44    4
Pritisak navrtke odgovara dozvoljenom opsegu.
1.2.4 Stepen iskorišćenja navojnog prenosnika
Kako je navojno vreteno aksijalno oslonjeno u kotrljajnom ležistu važi:
tg tg3,312
np    0,381
tg(   n ) tg(3,312  5,32 )
1.2.5 Proračun potrebne snage elektromotora
Pnp 4000
Pem    10712,95 W= 11,713 kW
np tk 0,381 0,98
gde je: Pnp  Fnp  v  80000  0, 05  4000 W - snaga na navojnom prenosniku

v  0, 05 m/s - zadata brzina klizača
k  0,98 - stepen iskorišćenja kaišnog prenosnika
Na osnovu izračunate potrebne snage i zadatog broja obrtaja usvaja se elektromotor:
1.ZK 160 M-4, sa karakteristikama:
Pem = 11 kW
n = 1440 min-1
2 PRORAČUN NEPODEŠENIH ZAVRTNJEVA KOJIMA SE NOSAČ VRETENA

VEZUJE ZA KUĆIŠTE
2.1 Prethodni proračun nepodešene uzdužno opterećene zavrtanjske veze

Zadati podaci:
materijal zavrtnja čelik, klase čvrstoće – 8.8
broj zavrtnjeva – z = 6
 Radna sila po jednom zavrtnju:
F 80000
Fr  np   13333,3 N
z 6
gde je: z – broj zavrtnjeva (dat u zadatku)
 Potrebna sila pritezanja:
Fp    Fr  3 13333,3  40000 N
125
gde je:  = 2  4 (3) za F  const. - pogonska masina EM, pa je ova varijanta

merodavna za proračun u zadatku
 Potreban efektivni presek zavrtnja
Iz obrasca za napon pritezanja sledi određivanje efektivnog preseka zavrtnja:
F Fp 40000
 p  p   0,5  0, 7  ReH  As    104,17 mm2
As 0, 6  ReH 0, 6  640
2
ReH = 640 N/mm - bira se za zadatu klasu čvrstoće zavrtnja
Veličina As se standardizuje na prvu veću vrednost standardnog metričkog navoja krupnog
koraka, tj. As = 115 mm2 za standardni prečnik M14 (II stepen prioriteta) sa karakterističnim
dimenzijama:
d2 = D2 = 12,701 mm
d3 = 11,546 mm
D1 = 11,835 mm
h3 = 1,227 mm
H1 = 1,083 mm
As = 115 mm2
φ = 2,87˚
2.2 Završni proračun nepodešene uzdužno opterećene zavrtanjske veze
Klasa čvrstoće zavrtnja 8.8 ima sledeće karakteristike:
ReH = 640 N/mm2
τT = 390 N/mm2
σAM = 40 N/mm2
2.2.1 Opterećenje zavrtanjske veze
 Proračun radne sile:
F 80000
Fr  np   13333,3 N
z 6
 Stvarna vrednost sile prethodnog pritezanja:
Fp  0, 6  As  ReH  0, 6 115  640  44160 N.
2.2.2 Stepen sigurnosti na kraju pritezanja

 Normalni napon u zavrtnju i stepen sigurnosti
Fp
44160
   384 N
As 115
R 640
S  eH   1, 67
 384
 Tangencijalni napon u zavrtnju i stepen sigurnosti
Tt 63199, 45
   177,34 N/mm2
Wp 356,38
T 390
S    2, 2
 177,34
d2 12, 701
gde je: Tt  Fp tg (   n )  44160 tg (2,87  9,83)  63199, 45 Nmm
2 2
126
 0,15
 n  arctg  arctg  9,83
 60 
cos cos
2 2
μ = 0,12 ÷ 0,18, usvaja se μ =0,15 - koeficijent trenja na navojcima.
α = 60˚ - ugao profila metričkog navoja
W p  0, 2d s 3  0, 2 12,12353  356,38 mm3 - polarni otporni moment
d 2  d3 12, 701  11,546
ds    12,1235 mm - prečnik efektivnog preseka
2 2
 Ukupni stepen sigurnosti na kraju pritezanja zavrtanjske veze:
S  S 1, 67  2, 2
S   1,325  S min  1, 25  1, 6
S  S
2 2
1, 67 2  2, 22
Stepen sigurnosti na kraju pritezanja zadovoljava dati uslov.
2.2.3 Najveći statički stepen sigurnosti zavrtnja u radu
 Najveća uzdužna sila u radu
1 1
Fz  Fp  Fr  44160  13334  46065 N , za odnos krutosti cb/cz = 6
cb 1  6
1
cz
F,N
Fz
Fr
Fb
Fp
Fb
Slika 2.1. Deformacioni dijagram zavrtanjske veze

 Normalni napon u zavrtnju i stepen sigurnosti
F 46065
 z   400,56 N/mm2
As 115
R 640
S  eH   1, 6  Smin  1, 25  1, 6
 400,56
Najveći statički stepen sigurnosti zavrtnja u radu zadovoljava kriterijum.
2.2.4 Amplitudni stepen sigurnosti
 Amplitudna sila:
Fg  Fd 46065  44160
Fa    952,5 N
2 2
gde je: Fd = Fp = 44160 N
Fg = Fz = 46065 N
127
 Amplitudni napon:
Fa 952,5
a    8, 28 N/mm2
As 115
 Amplitudni stepen sigurnosti:
 AM 40
SA    4,83  S A min  1, 25  2,5
 a 8, 28
Ne postoji opasnost od loma usled amplitudnog napona.
3 IZBOR TRAPEZNOG KAIŠA
Zadati podaci:
Pem = P1 = 11 kW
nem = n1 = 1440 min-1
Elektro mehanički prenosnik radi u uslovima vrlo teškog opterećenja, dnevno trajanje pogona
je 20 sati, elektromotor radi sa normalnim polaznim momentom.
3.1 Proračun trapeznog kaišnika
CA = 1,5 – faktor radnih uslova (usvojen na osnovu podataka o radnim uslovima)
Za veličinu C A  P1  1,5 11  16,5 kW
usvaja se kaiš profila B u intervalu prečnika d w1  125  140 mm
usvaja se d w1  140 mm  d w min  112 mm
 Prenosni odnos je:
n 1440
i 1   3,84
n2 375
gde je: n1  nem  1440 min-1
v 50
n2  nnp  60   60   375 min-1
P 8
v  50 mm/s - brzina klizača
P  8 mm - korak trapeznog navoja navojnog vretena
 Prečnik velikog kaišnika:
d w 2  i  d w1   kl  3,84 140  0,985  529,53 mm
gde je  kl  0,98  0,995 faktor proklizavanja, usvaja se  kl  0,985
Usvaja se prečnik dw2 = 530 mm
 Moguće osno rastojanje :
a  (0, 7  2)  (d w1  d w 2 )  (0, 7  2)  (140  530)  (469  1340)
usvaja se a  904,5 mm
 Obimna brzina:
  d w1  n1  140 1440
v   10555, 75 mm/s = 10,55 m/s
60 60
128
 Računska vrednost dužine kaiša :

  
Lwr  2  a  cos   (d w1  d w 2 )  (d w 2  d w1 )
2 180
 12, 45  
Lwr  2  904,5  cos12, 45  (140  530)  (530  140)
2 180
Lwr  2903, 638 mm
gde je: γ - ugao nagiba kaiša
d d 530  140
  arcsin w 2 w1  arcsin  12, 45 °
2a 2  904,5
Na osnovu računske vrednosti dužine kaiša usvaja se standardna vrednost Li = 2800 mm, CL
= 1,05.
 Određivanje stvarnog osnog rastojanja:
    
2 
a  0, 25  Li  (d w1  d w 2 )   Li  (d w1  d w 2 )   2(d w 2  d w1 ) 2 
 2  2  
 
    
2 
a  0, 25  2800  (140  530)   2800  (140  530)   2(530  140) 2 
 2  2  
 
a  852 mm
 Obvojni ugao:
1  180  2    180  2 13, 23  153,54  2, 679 rad
d w 2  d w1 530  140
  arcsin  arcsin  13, 23
2a 2  852
 Broj kaiševa:
P C C 11 1,5 1, 076
z 1 A    5, 43 , usvaja se z = 6 < zmax = 8
PN  CL 3,1136 1, 05
gde je : PN - nominalna snaga jednog kaiša:
PN = 3,1136 kW (za profil B, d w1  140 mm, n1  1440 min-1, u  3,84 )
C - faktor obvojnog ugla:
Cβ = 1,076 (za 1  153,54 )
CL - faktor dužine kaiša iz tabele
CL = 1,05 (za profil B i Li  2800 mm)
 Frekvencija savijanja:
v  x 10555, 75  2
fs    7,54 s-1  f sdoz  30 s-1
Li 2800
gde je : v - obimna brzina kaiša
x - broj savijanja kaiša za jedan obrt (najčešće x = 2)
3.2 Naponi u kaišu
 Maksimalni napon u kaišu:
 max   1   c   s1  3, 66  0,139  3,93  7, 73 N/mm2
129
gde je: σ1 - napon usled zatežuće sile F1 u vučnom ogranku

C  F  e 1  1  1,5 1043  e0,32,679  1 
 1  A t  S  1  1   1,15  1
2  z  A  e  1  2  6 143  e0,32,679  1 
 1  3, 66 N/mm2
Ft - obimna sila
P1 11000
Ft    1043 N
v 10,55
P1  11000 kW - snaga na malom (pogonskom) kaišniku
v  10,55 m/s - obimna brzina kaiša
z  6 - usvojeni broj kaiševa
Sμ - stepen sigurnosti na proklizavanje kaiša
S   1,1  1, 2 , usvojeno je 1,15
  0,3 - koeficijent trenja gume po SL

σc - napon usled centrifugalne sile
 c    v 2  1250 10,552  139128,125 N/m2  0,139 N/mm2
  1250 kg/m3 - gustina trapeznog kaiša

σs1 - napon usled centrifugalne sile
hp 11
 s1  Es   50   3,93 N/mm2
d w1 140
hp  11 mm - visina profila trapeznog kaiša
Es   40  60  N/mm2  50 N/mm2 - modul elastičnosti trapeznog kaiša normalne širine

d w1  140 mm
3.3 Konstrukcioni parametri kaišnika
c = 3,5 mm
f = 12 mm
t = 18 mm
e = 19 mm
Slika 2.2. Konstrukcioni parametri kaišnika
130
 Izračunavanje karakterističnih prečnika kaišnika:

Prečnici malog i velikog kaišnika merodavni za proračun kinematskih veličina:
d w1  140 mm
d w 2  530 mm
Spoljašnji prečnici malog i velikog kaišnika
d e1  d w1  2c  140  2  3,5  147 mm
d e 2  d w 2  2c  530  2  3,5  537 mm
Untrašnji prečnici malog i velikog kaišnika
di1  d e1  2t  147  2 18  111 mm
di 2  d e 2  2t  537  2 18  501 mm
Najveći mogući prečnici malog i velikog kaišnika da bi se obezbedila minimalno potrebna
debljina venca ispod žljeba
d k1  di1  2k  111  2  8  95 mm
d k 2  di 2  2k  501  2  8  485 mm
Širina venca kaišnika:
B  ( z  1) e  2 f  (6  1) 19  2 12,5  120 mm
 Veličine glavčina malog i velikog kaišnika:
Prečnik glavčine
d g1  (1, 6...1,8)d v1  (1, 6...1,8)  42  (67, 2...75, 6) mm usvaja se dg1 = 72 mm
d g 2  (1, 6...1,8)d v 2  (1, 6...1,8)  87  (139, 2...156, 6) mm usvaja se dg2 = 146 mm
gde je: d v1  42 mm - prečnik vratila elektromotora

d v 2  1,8d nv  1,8  48  86, 4  87 mm - prečnik šupljeg vratila (na osnovu prečnika
navojnog vretena)
Širina glavčine
bg1  (1,1...2)d v1  (1,1...2)  42  (46, 2...84) mm usvaja se bg1 = 84 mm
bg 2  (1,1...2)d v 2  (1,1...2)  87  (95, 7...174) mm usvaja se bg2 = 120 mm
3.4 Izračunavanje dimenzija paoka

 Veza venca i glavčine ostvaruje se pomoću paoka kada je zadovoljen uslov za broj paoka
da je z ≥ 3:
z1  0,15 d w1  0,15 140  1, 775 < 3 – venac i glavčina malog kaišnika spajaju se pločom
z2  0,15 d w 2  0,15 530  3, 45 > 3 – venac i glavčina velikog kaišnika spajaju se paocima
Broj paoka: z2  4
Napon usled savijanja paoka iznosi:
3Ft  y 3 1043 190
s    46, 734 N/mm2   sdoz  50 N/mm2
W z 3180, 28  4
131
Ft  1043 N
y  0,5(d w  d g )  0,5(530  146)  192 mm
W  0, 04a03  0, 04  433  3180, 28 mm3
75 Ft  y 3 75 1043 192
a0  3   42,1896 mm – usvaja se a0  43 mm
 sdoz  z 50  4
 sdoz  0, 25Rm  0, 25  200  50 N/mm2

Rm  200 N/mm2 – za SL 200
Velika osa elipse kod glavčine kaišnika:
a0  43 mm
Mala osa elipse kod glavčine kaišnika:
b0  0, 4a0  0, 4  43  17, 2 mm – usvaja se b0  18 mm
Velika osa elipse kod venca kaišnika:
a1  0,8a0  0,8  43  34, 4 mm – usvaja se a1  35 mm
Mala osa elipse kod venca kaišnika:
b1  0,8b0  0,8 18  14, 4 mm – usvaja se b1  15 mm
LITERATURA
1. Kuzmanović, S.: Mašinski elementi – Oblikovanje, proračun i primena (drugo

izdanje), Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka, FTN izdavaštvo, Novi
Sad, 2014.
2. Kuzmanović, S., Trbojević, R., Rackov, M.: Zbirka zadataka iz mašinskih elemenata,
Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka, FTN izdavaštvo, Novi Sad,
2009.
132
133
134
135
136
137
138
Fakultet inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu
IV POGLAVLJE – FAKULTET INŽENJERSKIH NAUKA

UNIVERZITETA U KRAGUJEVCU
Mašinski elementi predstavljaju jednu fundamentalnu disciplinu koja se, u manjem ili većem
obimu, izučava na svim tehničkim fakultetima u zemlji i svetu.
Na Fakultetu inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu Mašinski elementi su obavezni
jednosemestralni predmet koji se sluša u trećem semestru na sledećim studijskim programima:
Mašinsko inženjerstvo, Vojno-industrijsko inženjerestvo i Automobilsko inženjerestvo.
Predmet Mašinski elementi 2 se sluša samo na studijskom programu Mašinsko inženjerstvo i
to na modulu Mašinske konstrukcije i mehanizacija u šestom semestru. Imajući u vidu ovu
činjenicu, nastavni plan i program predmeta Mašinski elementi je koncipiran tako da se svi
studenti Fakulteta na pomenutim studijskim programima mogu upoznati sa osnovnim
mašinskim elementima, ali samo na baznom nivou, dok se u okviru predmeta Mašinski elementi
2 većina mašinskih elemenata izučava dosta detaljnije.
U okviru predmeta Mašinski elemeti, studenti rade dva domaća zadatka i to:
1. Proračun osnovnih geometrijskih veličina cilindričnog zupčastog para, izrada radioničkog
crteža velikog zupčanika;
2. Proračun vratila, izrada radioničkog crteža.
U okviru predmeta Mašinski elementi 2 obrađuje se jedan domaći zadatak i to proračun i
izrada konstrukcione dokumentacije jednostepenog reduktora.
U ovom priručniku data su detaljna uputstva kao i rešeni primeri za domaće zadatke iz
predmeta Mašinski elementi, dok će postupak izrade domaćeg zadatka iz predmeta Mašinski
elementi 2 sa odgovarajućim primerima zbog svog obima i složenosti biti predmet neke druge
stručne publikacije.
139
Fakultet inženjerskih nauka MAŠINSKI ELEMENTI

Univerziteta u Kragujevcu
Ime i
prezime:__________________________
Školska:__________________ Broj indeksa:_____________
I domaći zadatak
a) cilindrični evolventni zupčasti b) cilindrični evolventni zupčasti par

par sa pravim zupcima sa kosim zupcima
Za zadati cilindrični evolventni zupčasti par potrebno je:

 Proračunati modul;
 Odrediti osnovne geometrijske veličine zupčastog para;
 Izvršiti proveru pojave interference pri sprezanju;
 Odrediti geometrijske mere tela velikog zupčanika;
 Nacrtati radionički crtež velikog zupčanika.
Datum izdavanja Zadatak
rada:_____________ izdao:____________________
140
a. CILINDRIČNI EVOLVENTNI ZUPČASTI PAR SA PRAVIM ZUPCIMA
1 POLAZNI PODACI
 Snaga na zupčaniku 1: P1 = 7 kW
 Broj obrtaja pogonskog zupčanika 1: n1 = 990 min-1
 Broj obrtaja gonjenog zupčanika 2: n2 = 300 min-1
 Vrsta radne mašine: dizalica
 Vrsta pogonske mašine: elektromotor
 Stepen iskorišćenja zupčastog para 1,2: 1,2 = 0,97
 Koeficijenti pomeranja profila: x1=0,25; x2=-0,25
2 PRORAČUN MODULA
2.1 Faktor radnih uslova, KA

Faktor radnih uslova KA se bira iz Tabele 2.8.1, [1]. Njegova vrednost zavisi od vrste pogonske
i radne mašine.
KA = 1,1 (pogonska mašina - elektromotor, radna mašina - dizalica  mali udari, Tabela 2.8.1,
[1]).
2.2 Materijal za izradu zupčanika
Za izradu zupčanika najčešće se koriste sledeći materijali:
 Opšti konstrukcioni čelici: Č0545 (E295), Č0645 (E335), Č0745 (E360),… - u slučaju
manjih opterećenja i lakših uslova rada;
 Čelici za poboljšanje: Č1330 (C22), Č4732 (42CrMo4), Č4130 (34Cr4),… - kvalitetniji
su u odnosu na konstrukcione čelike i predviđeni su za termičku obradu;
 Čelici za cementaciju (Č5420, Č5421, Č4320,…) - ovo su legirani i visokokvalitetni
čelici. Koriste se za velika opterećenja i teške uslove rada.
Izbor materijala za izradu zupčanika se vrši na osnovu Tabele 2.8.24, 1.
Usvaja se Č5431 (34CrNiMo6) (čelik za poboljšanje – plameno ili indukciono kaljen)
2.3 Faktor K
Vrednost faktora K zavisi od kombinacije pogonske i radne mašine, od obimne brzine i od vrste
materijala pogonskog i gonjenog zupčanika. Faktor K se bira iz Tabele 2.8.25, 1.
Usvaja se K=1,0
2.4 Odnos širine i podeonog kruga malog zupčanika, bd
Vrednost odnosa širine i podeonog kruga malog zupčanika bd usvaja se iz Tabele 2.9.1, 1.
Ona zavisi od vrste materijala od koga je napravljen mali zupčanik i od položaja zupčanika na
vratilu.
Usvaja se
b
ψ bd   0,9
d1
141
2.5 Ugaona brzina pogonskog zupčanika, ω1

π  n1 π  990
ω1    103, 67 s 1
30 30
n1 – broj obrtaja pogonskog zupčanika, min-1.
2.6 Obrtni moment pogonskog zupčanika, T1
P1 7 103
T1    67,522 Nm
ω1 103, 67
P1 – snaga na pogonskom zupčaniku, W
2.7 Prenosni odnos, i12
n1 990
i12    3,3  u12
n2 300
2.8 Preporučene vrednosti broja zubaca malog zupčanika, z1
Broj zubaca malog zupčanika z1 se orijentaciono bira na osnovu Tabele 2.9.2, 1 (ako nije već
prethodno definisan). Zavisi od vrste materijala od koga je zupčanik napravljen, od prenosnog
odnosa, kao i od broja obrtaja. Izbor se vrši tako da stepen sprezanja profila bude α ≥ 1,15.
Prenosni odnos pri tome ne treba da bude ceo broj.
Usvaja se 𝑧1 = 24.
2.9 Prečnik podeonog kruga malog zupčanika, d1
2000  T1  K A u12  1 2000  67,522 1,1 3,3  1
d1  3  3   59,914 mm
K  ψ bd u12 1, 0  0,9 3,3
Napomena: Vrednost obrtnog momenta pogonskog zupčanika se unosi u Nm.
2.10 Izbor modula, m
Na osnovu proračunatog prečnika podeonog kruga malog zupčanika i usvojenog broja zubaca
dobija se modul:
d1 59,914
m   2, 496 mm
z1 24
Usvaja se 𝑚 = 2,5 mm
Na osnovu Tabele 2.2.1, 1 treba usvojiti prvu veću standardnu vrednost (po mogućstvu, birati
module iz prve grupe prioriteta - grupa I).
142
3 PRORAČUN OSNOVNIH GEOMETRIJSKIH VELIČINA ZUPČASTOG PARA

bočna linija
bočna površina
temeni deo zupca podnožni deo zupca
temena površina
profil zupca
podeona
površina
podnožna površina
čeona površina
zupčanika
telo zupčanika
Slika 1.1. Oznake veličina kod cilindričnih zupčanika

3.1 Standardni modul zupčastog para, m
m  mn  2,5 mm
3.2 Brojevi zubaca zupčanika, z1 i z2
z1  24
z2  z1  u12  24  3,3  79, 2
Usvaja se z2  79
Broj zubaca gonjenog (velikog) zupčanika zaokružiti na prvu bližu celobrojnu vrednost.
3.3 Ugao nagiba profila alata, 
α  αn  αp  20
3.4 Stvarna vrednost prenosnog odnosa, u12
z2 79
u12    3, 292
z1 24
3.5 Korak na podeonom krugu, p
p  m  π  2,5  π  7,854 mm
3.6 Korak na osnovnom krugu, pb
pb  p  cosα  7,854  cos 20o  7,380 mm  pe
pe – sprežni korak
3.7 Prečnici podeonih krugova, d1 i d2
d1  m  z1  2,5  24  60 mm
d 2  m  z2  2,5  79  197,5 mm
143
3.8 Širina zupčanika, b
b1  b2  b  ψbd  d1  0,9  60  54 mm

3.9 Prečnici osnovnih krugova, db1 i db2
db1  d1  cosα  60  cos 20o  56,382 mm
db2  d2  cosα  197,5  cos 20o  185,589 mm
3.10 Nulto osno rastojanje, ad
d1 d 2 z z 24  79
ad   m  1 2  2,5   128, 75 mm
2 2 2
3.11 Veličine pomeranja profila, υ1 i υ2
1  x1  m  0, 25  2,5  0, 625 mm
2  x2  m  0, 25  2,5  0,625 mm
3.12 Ugao dodirnice, w
x1 x2
invα w  2   tan α  invα
z1 z2
Napomene:
- invw je evolventna funkcija i izračunava se kao:
invw = tan w − w ,
pri čemu se ugao w unosi u radijanima.
- Za izračunatu vrednost invw, ugao dodirnice w se određuje na osnovu Tabele 2.2.2,
1 interpolacijom.
- Kod NULTIH i V- NULTIH zupčastih parova, αw = α.
α w  α  20o
3.13 Stvarno osno rastojanje, a
cos α z z cos α cos 20o
a  ad   m  1 2   128, 75   128, 75 mm
cos α w 2 cos α w cos 20o
Napomena: Kod NULTIH i V – NULTIH zupčastih parova a  ad

3.14 Prečnici kinematskih krugova, dw1 i dw2
2a cos α cos 20o
d w1   d1   60   60 mm
u 1 cos α w cos 20o
cos α cos 20o
d w 2  u  d w1  d 2   197,5   197,5 mm
cos α w cos 20o
Napomena: Kod NULTIH i V – NULTIH zupčastih parova d w1  d1 i d w 2  d 2 .
144
3.15 Temeni zazor, c

c  cP   0,1  0,3  m, mm - SRPS M.C1.016
Prema ISO standardu, c  cP  0, 25  m  0, 25  2,5  0, 625 mm.

3.16 Visina temenog dela zupca (glave zupca), haP
haP  ha  m  2,5 mm
3.17 Visina podnožnog dela zupca (noge zupca), hfP
hfP  hf  m  cP  2,5  0, 625  3,125 mm
3.18 Ukupna visina zupca, hP
hP  haP  hfP  2,5  3,125  5, 625 mm

3.19 Prečnici podnožnih krugova, df1 i df2
df 1  d1  2  hfP  2  x1  m  60  2  3,125  2  0, 25  2,5  55 mm
df 2  d2  2  hfP  2  x2  m  197,5  2  3,125  2   0, 25   2,5  190 mm
3.20 Prečnici temenih krugova, da1 i da2

da1  2  a  df 2  2  c  2 128,75  190  2  0,625  66, 25 mm
da 2  2  a  df 1  2  c  2 128,75  55  2  0,625  201, 25 mm
3.21 Lučne debljine zupca na podeonom krugu, s1 i s2
π  π 
s1  m    2  x1  tan α   2,5    2  0, 25  tan 20o   4,382 mm
2  2 
π  π 
s2  m    2  x2  tan α   2,5    2   0, 25   tan 20o   3, 472 mm
2  2 
3.22 Lučne širine međuzublja, e1 i e2
e1  p  s1  7,854  4,382  3, 472 mm
e2  p  s2  7,854  3, 472  4,382 mm
3.23 Parcijalne dužine dodirnica, ga i gf
1 d 1 60
ga  d a12  d b12  w1  sin α w  66, 252  56,382 2   sin 20o  7,133mm
2 2 2 2
1 d 1 197,5
gf  d a22  d b22
 w 2  sin α w  201, 25 2 185,5892  sin 20o  5,143 mm
2 2 2 2
3.24 Dužina aktivnog dela dodirnice, gα
g  ga  gf  7,133  5,143  12, 276 mm
3.25 Parcijalni stepeni sprezanja profila, a i f
g a 7,133
εa    0,966
pb 7,380
145
g f 5,143
εf    0, 697
pb 7,380
3.26 Stepen sprezanja profila, εα
g α 12, 276
ε  ε a  ε f    1, 663
pb 7,380
Vrednost stepena sprezanja profila se kreće u intervalu 1  ε a  2 .

3.27 Provera interference pri sprezanju
Da ne bi došlo do interference, treba da budu ispunjeni sledeći uslovi:
d w1
CT1  CA ili  sin α w  g f
2
CT1  10, 261mm  gf  5,143 mm
i:
dw 2
CT2  CE ili  sin α w  g a
2
CT2  33, 774 mm  ga  7,133 mm
4 GEOMETRIJSKE MERE TELA VELIKOG ZUPČANIKA
4.1 Izbor materijala vratila

Materijal za izradu vratila se bira iz Tabele 11.2.1, 1.
Vratilo II: Č 0645 (E335); Uvojna izdržljivost τ D 0  220 MPa
4.2 Vrednost faktora K

Vrednost ovog faktora zavisi pre svega od vrste materijala vratila kao i od načina ostvarene
veze između zupčanika i vratila. Faktor K se usvaja na osnovu Tabele 6.5.6, 1. Za Rm<700
MPa i vratilo sa žlebom za klin K=1,6 ÷ 2,0.
Usvojena vrednost: K=2,0.
4.3 Stepen sigurnosti, S
Stepen sigurnosti S se bira iz intervala:
S  1,5  2,5 , [1]
Usvojena vrednost: S=2,5.
4.4 Dozvoljeni napon pri uvijanju, doz
τ D 0  220
τ doz    44 MPa
K S 2, 0  2,5
4.5 Torzioni moment (moment uvijanja), Tt2
Tt 2  T2  T1  u12  η12  67,522  3, 292  0,97  215, 615 Νm
η12  0,97
146
4.6 Proračun idealnog prečnika vratila, di2
16  Tt 2 3 16  215, 615 103

di2  3   29, 22 mm
π  τ doz π  44
4.7 Usvajanje dimenzija klina i proračun standardnog prečnika vratila
Ako je veza vratila i zupčanika ostvarena klinom (što je najčešće slučaj), na proračunatu
vrednost prečnika vratila treba dodati vrednost dubine žleba za klin t.
Dimenzije klina se usvajaju iz Tabele 6.8.1, 1, u zavisnosti od prečnika vratila. Za Izračunatu
vrednost prečnika vratila di2, iz pomenute tabele se očitava vrednost dubine žleba za klin t i u
ovom slučaju ona iznosi t=4,1 mm.
d vr 2  di2  t  29, 22  4,1  33,32 mm
Na osnovu proračunate vrednosti prečnika vratila dvr2, iz Tabele 6.5.7, 1 se usvaja prva veća
standardna vrednost.
Usvaja se: d vr  34 mm.
5 UPUTSTVO ZA IZRADU RADIONIČKOG CRTEŽA VELIKOG ZUPČANIKA
5.1 Proračun osnovnih dimenzija zupčanika

5.1.1 Prečnik glavčine, dg
dg  1, 2 1, 6   d vr  1,5  34  51 mm
5.1.2 Dužina glavčine, lg

da
lg  1,5  d vr ; lg  d vr ; lg 
6
lg  1,5  34  51 mm
Usvaja se lg  54 mm
da – prečnik temenog kruga zupčanika.
5.1.3 Prečnik dp
dp  df   5 12   m  190  8  2,5  175,95mm
Usvaja se d p  175 mm
df – prečnik podnožnog kruga zupčanika,
m – modul zupčanika.
5.1.4 Prečnik po kome su raspoređeni otvori za olakšanje, D0
D0  0,5  (dg  d p )  0,5   51  175  113 mm
5.1.5 Prečnik otvora za olakšanje, d0

d0   0,1  0, 2   da  0,12  201, 25  24,15 mm
Usvaja se d 0  25 mm
147
5.2 Tabela na crtežu

Tabela 1.1. Osnovni podaci za izradu cilindričnog zupčanika sa pravim zupcima
Podaci za izradu zupčanika Dimenzije Oznaka Vrednost

Broj zubaca z 79
Standardni modul mm mn 2,5
Standardni profil SRPS. M. C1. 016
Ugao nagiba profila alata step  20o
Ugao dodirnice step w 20o
Pomeranje profila mm v -0,625
Podeoni korak mm p 7,854

Prečnik podeonog kruga mm d 197,5
Prečnik kinematskog kruga mm dw 197,5
Prečnik osnovnog kruga mm db 185,589
Prečnik podnožnog kruga mm df 190
Prečnik temenog kruga mm da 201, 25
Broj zubaca spregnutog zupčanika z 24
Osno rastojanje mm a 128, 75
148
149
b. CILINDRIČNI EVOLVENTNI ZUPČASTI PAR SA KOSIM ZUPCIMA
1 POLAZNI PODACI
 Snaga na zupčaniku 1: P1 = 7 kW
 Broj obrtaja pogonskog zupčanika 1: n1 = 990 min-1
 Broj obrtaja gonjenog zupčanika 2: n2 = 300 min-1
 Vrsta radne mašine: dizalica
 Vrsta pogonske mašine: elektromotor
 Koeficijenti pomeranja profila: x1=0,25; x2=-0,25
 Ugao nagiba bočnih linija: =13
 Smer nagiba zubaca pogonskog zupčanika: levi desni
2 PRORAČUN MODULA
2.1 Faktor radnih uslova, KA

i radne mašine.
KA = 1,1 (pogonska mašina - elektromotor, radna mašina - dizalica  mali udari, Tabela 2.8.1,
[1]).
2.2 Materijal za izradu zupčanika
Za izradu zupčanika najčešće se koriste sledeći materijali:
 Opšti konstrukcioni čelici: Č0545 (E295), Č0645 (E335), Č0745 (E360),… - u slučaju
manjih opterećenja i lakših uslova rada;
 Čelici za poboljšanje: Č1330 (C22), Č4732 (42CrMo4), Č4130 (34Cr4),… - kvalitetniji
su u odnosu na konstrukcione čelike i predviđeni su za termičku obradu;
 Čelici za cementaciju (Č5420, Č5421, Č4320,…) - ovo su legirani i visokokvalitetni
čelici. Koriste se za velika opterećenja i teške uslove rada.
Izbor materijala za izradu zupčanika se vrši na osnovu Tabele 2.8.24, 1.
Usvaja se Č5431 (34CrNiMo6) (čelik za poboljšanje – plameno ili indukciono kaljen).
2.3 Faktor K
Vrednost faktora K zavisi od kombinacije pogonske i radne mašine, od obimne brzine i od vrste
materijala pogonskog i gonjenog zupčanika. Faktor K se bira iz Tabele 2.8.25, 1.
Usvaja se K=1,0
2.4 Odnos širine i podeonog kruga malog zupčanika, bd
Vrednost odnosa širine i podeonog kruga malog zupčanika bd usvaja se iz Tabele 2.9.1, 1.
Ona zavisi od vrste materijala od koga je napravljen mali zupčanik i od položaja zupčanika na
vratilu.
Usvaja se
b
ψbd   0,9
d1
150
2.5 Ugaona brzina pogonskog zupčanika, ω1

π  n1 π  990
ω1    103, 67 s 1
30 30
n1 – broj obrtaja pogonskog zupčanika, min-1.
2.6 Obrtni moment pogonskog zupčanika, T1
P1 7 103
T1    67,522 Nm
ω1 103, 67
P1 – snaga na pogonskom zupčaniku, W
2.7 Prenosni odnos, i12
n1 990
i12    3,3  u12
n2 300
2.8 Preporučene vrednosti broja zubaca malog zupčanika, z1
Broj zubaca malog zupčanika z1 se orijentaciono bira na osnovu Tabele 2.9.2, 1 (ako nije već
prethodno definisan). Zavisi od vrste materijala od koga je zupčanik napravljen, od prenosnog
odnosa, kao i od broja obrtaja. Izbor se vrši tako da stepen sprezanja profila bude εα 1,15.
Prenosni odnos pri tome ne treba da bude ceo broj.
Usvaja se z1  24.
2.9 Prečnik podeonog kruga malog zupčanika, d1
2000  T1  K A u12  1 2000  67,522 1,1 3,3  1
d1  3  3   59,914 mm
K  ψ bd u12 1, 0  0,9 3,3
Vrednost obrtnog momenta pogonskog zupčanika se unosi u Nm.
2.10 Izbor modula m
Na osnovu proračunatog prečnika podeonog kruga malog zupčanika i usvojenog broja zubaca
dobija se modul u čeonoj ravni:
d1 59,914
mt    2, 496 mm
z1 24
Sada se može izračunati modul u normalnoj ravni:
mn  mt  cosβ  2, 496  cos13  2, 496  cos13  2, 432 mm
Na osnovu Tabele 2.2.1, 1 treba usvojiti prvu veću standardnu vrednost (po mogućstvu, birati
module iz prve grupe prioriteta - grupa I).
Usvaja se mn  2,5 mm
3 PRORAČUN OSNOVNIH GEOMETRIJSKIH VELIČINA ZUPČASTOG PARA
3.1 Standardni modul zupčastog para (modul u normalnoj ravni), mn

mn  2,5 mm (usvojena standardna vrednost)
3.2 Ugao nagiba bočnih linija, 
 13° (vrednost data u postavci zadatka)
151
3.3 Smerovi nagiba bočnih linija spregnutih zupčanika

Pogonski: LEVI (zadato postavkom)
Gonjeni: DESNI
3.4 Ugao nagiba profila alata u normalnoj ravni, n
α  α n  α p  20
3.5 Ugao nagiba profila alata u čeonoj ravni, αt
 tgα n   tg20 
α t  arctg    arctg    20, 483

 cosβ   cos13 
3.6 Brojevi zubaca zupčanika, z1 i z2
z1  24
z2  z1u12  24  3,3  79, 2
Broj zubaca gonjenog (velikog) zupčanika zaokružiti na prvu bližu celobrojnu vrednost.
Usvaja se z2  79
3.7 Stvarna vrednost prenosnog odnosa, u12
z2 79
u12    3, 292
z1 24
3.8 Korak na podeonom krugu, pt
mn  π 2, 5  π
p t  mt  π    8, 061mm
cos β cos13
3.9 Korak na osnovnom krugu, pbt
pbt  pt  cos αt  pet  8,061 cos 20, 483  7,551 mm
pet – sprežni korak
3.10 Prečnici podeonih krugova, d1 i d2
d1  mt  z1  2,5627  24  61,578 mm
d2  mt  z2  2,5627  79  202,695 mm
3.11 Širina zupčanika, b
b1  b2  b  ψbd  d1  0,961,578  55, 42 mm
Usvaja se b1  b2  55 mm
3.12 Prečnici osnovnih krugova, db1 i db2

db1  d1  cos α t  61,578  cos20, 483  57,685 mm
db2  d2  cos α t  202,695  cos20, 483  189,880 mm
3.13 Ugao nagiba zubaca na osnovnom krugu, b
β b  arcsin  sin β  cosα n   arcsin  sin13  cos20   12, 203 
152
3.14 Nulto osno rastojanje, ad

d1 d 2 z z 61,578  202, 695
ad   mt  1 2   132,137 mm
2 2 2
3.15 Koeficijenti pomeranja profila u čeonoj ravni, x1t i x2t
x1t  x1  cosβ  0, 25cos13  0, 244
x2t  x2  cosβ  0, 25cos13   0, 244
3.16 Veličine pomeranja profila u čeonoj ravni, υ1t i υ2t
1t  x1t  mt  0, 252,5  0,625 mm
2t  x2t  mt  0, 252,5   0,625 mm
3.17 Ugao dodirnice u čeonoj ravni, wt
x1 x2
invα wt  2   tan α n  invα t
z1 z2
Napomene:
- invαwt je evolventna funkcija i izračunava se kao:
invαwt  tan α wt  α wt
pri čemu se ugao  wt unosi u radijanima.
Za izračunatu vrednost invwt , ugao dodirnice  wt se određuje na osnovu Tabele 2.2.2, 1
interpolacijom.
Kod NULTIH i V- NULTIH zupčastih parova, αwt  αt .
αwt  αt  20, 483

3.18 Stvarno osno rastojanje, a
cos α t z z cos α t
a  ad   mt  1 2   132,137 mm
cos α wt 2 cos α wt
Napomena: Kod NULTIH i V – NULTIH zupčastih parova a  ad .
3.19 Prečnici kinematskih krugova, dw1 i dw2
2a cos α t
d w1   d1   61,578 mm
u 1 cos α wt
cos α t
dw 2  u  d w1  d 2   202, 695 mm
cos α wt
Napomena: Kod NULTIH i V – NULTIH zupčastih parova d w1  d1 i d w 2  d 2 .
3.20 Temeni zazor, c
c  cP   0,1  0,3  mn , mm - SRPS M.C1.016
Prema ISO standardu, c  cP  0, 25  mn
c  cP  0, 25  m  0, 25  2,5  0,625 mm.
153
3.21 Visina temenog dela zupca (glave zupca), haP

haP  ha  mn  2,5 mm
3.22 Visina podnožnog dela zupca (noge zupca), hfP
hfP  hf  mn  cP  2,5  0,625  3,125mm
3.23 Ukupna visina zupca, hP
hP  haP  hfP  2,5  3,125  5,625 mm
3.24 Prečnici podnožnih krugova, df1 i df2
df1  d1  2  hfP  2 x1mn  61,578  2  3,125  2  0, 25  2,5  56,578 mm
df2  d2  2  hfP  2 x2 mn  202,695  2  3,125  2  0, 25  (2,5)  195,195 mm
3.25 Prečnici temenih krugova, da1 i da2
da1  2  a  df 2  2c  2 132,137  195,195  2  0,625  67,828 mm
da 2  2  a  df1  2  c  2 132,137  56,578  2  0,625  206, 445 mm
3.26 Lučne debljine zupca na podeonom krugu u čeonoj ravni, st1 i st2
π  π 
st1  mt    2  x1  tan α n   2,5657    2  0, 25  tan 20   4, 497 mm
2  2 
π  π 
st 2  mt    2  x2  tan α n   2,5657    2   0, 25  tan 20   3,563 mm
2  2 
3.27 Lučne širine međuzublja na podeonom krugu u čeonoj ravni, et1 i et2
et1  pt  st1  8,061  4, 497  3,563 mm
et 2  pt  st 2  8,061  3,563  4, 497 mm
3.28 Parcijalne dužine dodirnica, ga i gf
1 d 1 61,578
ga  d a12  d b12  w1  sin α wt  67,8282  57, 6852   sin20, 483  7, 066 mm
2 2 2 2
1 d 1 202, 695
gf  d a22  d b22  w 2 sin α wt  206, 4452  189,882   sin20, 483  5, 049 mm
2 2 2 2
3.29 Dužina aktivnog dela dodirnice, gα

gα  ga  gf  7,066  5,049  12,115 mm
3.30 Parcijalni stepeni sprezanja profila, a i f
ga 7, 066
εa    0,936
pbt 7,551
g 5,049
εf  f   0,669
pbt 7,551
3.31 Stepen sprezanja profila, α
ε α  ε a  ε f  0,936  0,669  1, 605
154
Vrednost stepena sprezanja profila se kreće u intervalu1  εα  2.
3.32 Stepen sprezanja bočnih linija profila, 

b  tgβ b  sinβ 55  tg13
εβ     1,575
pt mn  π 8, 061
3.33 Stepen sprezanja bokova (ukupni stepen sprezanja), 
ε γ  ε α  εβ  1, 605  1,575  3,18
3.34 Provera interference pri sprezanju
Da ne bi došlo do interference, treba da budu ispunjeni sledeći uslovi:
d w1
CT1  CA ili  sin α wt  gf
2
10,774 mm  5,049 mm
i:
dw 2
CT2  CE ili  sin α wt  ga
2
35, 464 mm  7,066 mm
4 GEOMETRIJSKE MERE TELA VELIKOG ZUPČANIKA
4.1 Izbor materijala vratila

Materijal za izradu vratila se bira iz Tabele 11.2.1, 1.
Vratilo II: Č0645 (E335); Uvojna izdržljivost τ D 0   220MPa
4.2 Vrednost faktora K

Vrednost ovog faktora zavisi pre svega od vrste materijala vratila kao i od načina ostvarene
veze između zupčanika i vratila. Faktor K se usvaja na osnovu Tabele 6.5.6, 1. Za Rm<700
MPa i vratilo sa žlebom za klin K=1,6 2,0.
Usvojena vrednost: K=2,0.
4.3 Stepen sigurnosti S
Stepen sigurnosti S se bira iz intervala:
S  1,5  2,5 , [1]
Usvojena vrednost: S=2,5.
4.4 Dozvoljeni napon pri uvijanju, doz
τ D 0  220
τ doz    44 MPa
K S 2, 0  2,5
4.5 Torzioni moment (moment uvijanja), Tt2
Tt 2  T2  T1  u12  η12  67,522  3, 292  0,97  215,615 Νm
η 0,97
155
4.6 Proračun idealnog prečnika vratila, di2
16  Tt 2 3 16  215,615 103
di2  3   29, 22 mm
π  τdoz π  44
4.7 Usvajanje dimenzija klina i proračun standardnog prečnika vratila
Ako je veza vratila i zupčanika ostvarena klinom (što je najčešće slučaj), na proračunatu
vrednost prečnika vratila treba dodati vrednost dubine žleba za klin t.
Dimenzije klina se usvajaju iz Tabele 6.8.1, 1. Dimenzije klina zavise od prečnika vratila. Za
izračunatu vrednost prečnika vratila di2, iz pomenute tabele se očitava vrednos dubine žleba
za klin t i u ovom slučaju ona iznosi t=4,1 mm.
d vr2  di2  t  29, 22  4,1  33,32 mm
Na osnovu proračunate vrednosti prečnika vratila dvr2, iz Tabele 6.5.7, 1 se usvaja prva veća
standardna vrednost.
Usvaja se d vr  34 mm.
5 UPUTSTVO ZA IZRADU RADIONIČKOG CRTEŽA VELIKOG ZUPČANIKA
5.1 Proračun osnovnih dimenzija zupčanika

5.1.1 Prečnik glavčine, dg
d g  1, 2  1, 6   d vr  1,5  34  51 mm
5.1.2 Dužina glavčine, lg

da
lg  1,5  d vr ; lg  d vr ; lg 
6
lg  1,5  dvr  1,5  34  51mm
da – prečnik temenog kruga zupčanika.
Usvaja se lg  55 mm.
5.1.3 Prečnik dp
d p  d f   5  12   m  195,195  8  2, 5  175,195 mm
df – prečnik podnožnog kruga zupčanika,
m – modul zupčanika.
Usvaja se d p  175 mm.
5.1.4 Prečnik po kome su raspoređeni otvori za olakšanje, D0
D0  0, 5  ( d g  d p )  0, 5   51  175   113 mm
5.1.5 Prečnik otvora za olakšanje, d0
d 0   0,1  0, 2   d a  0,12 206, 445  24, 77 mm
Usvaja se d0  25 mm.
156
5.2 Tabela na crtežu

Tabela 1.2. Osnovni podaci za izradu cilindričnog zupčanika sa kosim zupcima
Podaci za izradu zupčanika Dimenzije Oznaka Vrednost
Broj zubaca z 79
Standardni modul mm mn 2,5
Standardni profil SRPS. M. C1. 016
Ugao nagiba profila alata step  200
Ugao nagiba bočne linije step  130
Ugao dodirnice u čeonoj ravni step wt 20,4830
Pomeranje profila mm v -0,625
Podeoni korak mm p 8,061
Prečnik podeonog kruga mm d 202,695
Prečnik kinematskog kruga mm dw 202,695
Prečnik osnovnog kruga mm db 189,880
Prečnik podnožnog kruga mm df 195,195
Prečnik temenog kruga mm da 206,445
Broj zubaca spregnutog zupčanika z 24
Osno rastojanje mm a 132,137
157
158
Fakultet inženjerskih nauka MAŠINSKI ELEMENTI

Univerziteta u Kragujevcu Ime i
prezime:__________________________
Školska:__________________ Broj indeksa:_____________
II domaći zadatak
Za zupčasti prenosnik sa slike i datim karakteristikama potrebno je:

 Proračunati osnovne parametre snage i kretanja;
 Odrediti vrednosti aktivnih sila na zupčanicima 2 i 3;
 Nacrtati šeme opterećenja vratila II u dve međusobno normalne ravni;
 Dimenzionisati vratilo II;
 Izabrati ležajeve u osloncima vratila II;
 Nacrtati radionički crtež vratila II.
Datum izdavanja Zadatak

rada:_____________ izdao:____________________
159
1 POLAZNI PODACI
 Snaga elektromotora: PEM = 10 kW

 Broj obrtaja vratila elektromotora: nEM = 1000 min-1
 Broj zubaca zupčanika 1: z1 = 20
 Modul zupčastog para 1,2: mn1,2 = 3 mm
 Ugao nagiba zubaca zupčastog para 1,2: 1,2 = 10
 Modul u spoljašnjoj čeonoj ravni zupčastog para 3,4: m3,4 = 4 mm
 Širina zupčastog para 3,4: b3,4 = 30 mm
 Vrsta radne mašine: glodalica
 Stepen iskorišćenja spojnice S1: S1 = 0,9
 Stepen iskorišćenja spojnice S2: S2 = 0,9
 Radni vek ležaja: Lh = 12000 h
 Rastojanja na vratilu II: l1 = 100 mm; l2 = 100 mm; l3 = 100 mm
2 PRENOSNI ODNOSI
2.1 Prenosni odnos zupčastog para 1,2

z2 41
u1,2    2, 05
z1 20
2.2 Prenosni odnos zupčastog para 3,4
z4 52
u3,4    2, 48
z3 21
2.3 Ukupni prenosni odnos prenosnika
u  u1,2  u3,4  2,05  2, 48  5,084
3 STEPEN ISKORIŠĆENJA PRENOSNIKA
η  ηs1  η1,2  η3,4  ηs2  0,9  0,99  0,96  0,9  0,77
160
4 OSNOVNI PARAMETRI SNAGE I KRETANJA PRENOSNIKA
4.1 Snage na pojedinim elementima prenosnika

- Elektromotor: PEM  10 kW (zadato)
- Zupčanik 1: P1  PEM  ηS1  10  0,9  9, 0 kW
- Zupčanik 2: P2  P1  η1,2  9,0  0,99  8,91 kW
- Zupčanik 3: P3  P2  8,91kW
- Zupčanik 4: P4  P3  η3,4  8,91 0,96  8,55 kW
- Radna mašina: PRM  P4  ηS2  8,55  0,9  7, 695 kW
4.2 Ukupni gubitak snage u prenosniku
Pg  PEM  PRM  10,0  7,695  2,305 kW , ili
Pg  PEM  1  η  10, 0  1  0, 77   2,3 kW  2,305 kW
4.3 Brojevi obrtaja

- Elektromotor: nEM  1000 min 1 (zadato)
- Zupčanik 1: n1  nEM  1000 min 1
1
- Vratilo I: nI  n1  1000 min
n 1000
- Zupčanik 2: n2  1   487,8 min 1
u1,2 2, 05
1
- Zupčanik 3: n3  n2  487,8 min
- Vratilo II: nII  n2  n3  487,8 min 1
n 487,8
- Zupčanik 4: n4  3   196, 7 min 1
u3,4 2, 48
nEM 1000
- Radna mašina: nRM  n4  196, 7 min 1 , ili nRM    196, 7 min 1
u 5, 084
4.4 Ugaone brzine
π  nEM π 1000
- Elektromotor: ωEM    104, 7 s 1
30 30
1
- Zupčanik 1: ω1  ωEM  104,7 s
1
- Vratilo I: ωI  ω1  104, 7 s
π  n2 π  487,8
- Zupčanik 2: ω2    51, 08 s 1 , ili
30 30
ω1 104, 7
ω2    51, 07 s 1  51, 08 s 1
u1,2 2, 05
- Zupčanik 3: ω3  ω2  51,08 s1
- Vratilo II: ωII  ω2  ω3  51,08 s1
π  n4 π 196, 7 ω 51, 08
- Zupčanik 4: ω4    20, 6 s 1 , ili ω4  3   20, 6 s 1
30 30 u3,4 2, 48
161
- Radna mašina: ωRM  ω4  20,6 s1

4.5 Obrtni momenti
PEM 10 103
- Elektromotor: TEM    95,5 Nm
ωEM 104, 7
P1 9 103
- Zupčanik 1: T1    85,96 Nm, ili
ω1 104, 7
T1  TEM  ηS1  95,5  0,9  85,95 Nm  85,96 Nm
- Vratilo I: TI  T1  85,96 Nm
P2 8,91 103
- Zupčanik 2: T2    174, 4 Nm, ili
ω2 51, 08
T2  T1  u1,2  η1,2  85,96  2,05  0,99  174, 4 Nm
- Zupčanik 3: T3  T2  174, 4 Nm
P4 8,55 103
- Zupčanik 4: T4    415 Nm, ili
ω4 20, 6
T4  T3  u3,4  η3,4  174, 4  2, 48  0,96  415, 2 Nm  415 Nm
PRM 7, 695 103
- Radna mašina: TRM    373,5 Nm, ili
ωRM 20, 6
TRM  T4  ηS2  415  0,9  373,5 Nm
4.6 Oslonac A
- Snaga: PA  0 kW
1
- Broj obrtaja: nA  nII  487,8 min
1
- Ugaona brzina: ωA  ωII  51, 08 s
- Obrtni moment: TA  0 Nm
4.7 Oslonac B
- Snaga: PB  0 kW
- Broj obrtaja: nB  nII  487,8 min 1
- Ugaona brzina: ωB  ωII  51,08 s1
- Obrtni moment: TB  0 Nm
162
4.8 Tabelarni prikaz parametara snage i kretanja na pojedinim elementima

prenosnika
Tabela 2.1. Parametri snage i kretanja prenosnika
Mesto P, kW n, min-1 , s-1 T, Nm
EM 10,0 1000,0 104,7 95,5
z1 9,0 1000,0 196,7 85,96
I 9,0 1000,0 196,7 85,96
A 0 487,8 51,08 0
z2 8,91 487,8 51,08 174,4
z3 8,91 487,8 51,08 174,4
B 0 487,8 51,08 0
z4 8,55 196,7 20,6 415,0
RM 7,695 196,7 20,6 373,5
5 PRORAČUN GEOMETRIJSKIH VELIČINA ZUPČANIKA
5.1 Zupčasti par 1,2

mn1,2 3
- Modul u čeonoj ravni: mt1,2    3, 0463 mm
cosβ1,2 cos10
- Prečnik podeonog kruga zupčanika 1:
d1  mt1,2  z1  3,0463  20  60,926 mm  dw1
- Prečnik podeonog kruga zupčanika 2:
d2  mt1,2  z2  3,0463  41  124,8983 mm  dw2
5.2 Zupčasti par 3, 4
- Uglovi kinematskih konusa:
1 1
δ3  arctg  arctg  21,96
u3,4 2, 48
δ4  90  δ3  90  21,96  68,04
- Modul u srednjem preseku:
b3,4  sinδ3 30  sin21,96
mm3,4  m3,4   4  3, 4658 mm
z3 21
- Prečnici srednjih podeonih krugova:
dm3  mm3,4  z3  3, 4658  21  72,7818 mm
dm4  mm3,4  z4  3, 4658  52  180, 2216 mm
163
6 PRORAČUN VREDNOSTI AKTIVNIH SILA NA ZUPČANICIMA 2 I 3
6.1 Faktor radnih uslova

i radne mašine.
KA = 1,25 (pogonska mašina - elektromotor, radna mašina - glodalica  srednji udari, Tabela
2.8.1, [1]).
6.2 Aktivne sile na zupčaniku 2
- Obimna sila:
2  T2  K A 2 174, 4 103 1, 25
Ft 2    3490,8 N
dw 2 124,8983
- Radijalna sila:
Ft 2  tgα n1,2 3490,8  tg20
Fr 2    1290, 2 N
cosβ1,2 cos10
α n1,2  20 - ugao nagiba profila alata, [1]

- Aksijalna sila:
Fa2  Ft2  tgβ1,2  3490,8  tg10  615,5 N
6.3 Aktivne sile na zupčaniku 3
- Obimna sila:
2  T3  K A 2 174, 4 103 1, 25
Ft3    5990,5 N
d m3 72, 7818
- Radijalna sila:
Fr3  Ft3  tgαn3,4  cosδ3  5990,5  tg20 cos21,96  2022, 2 N
αn3,4  20 - ugao nagiba profila alata, [1]

- Aksijalna sila:
Fa3  Ft3  tgαn3,4  sinδ3  5990,5  tg20 sin21,96  815, 4 N
7 ŠEMATSKI PRIKAZ OPTEREĆENJA ZUPČANIKA 2 I 3
7.1 Spoljašnja opterećenja na zupčaniku 2

Kod cilindričnih zupčanika sa kosim zupcima normalna sila se razlaže na obimnu, radijalnu i
aksijalnu komponentu.
Obimna sila Ft ima pravac tangente povučene na dodirne (kinematske ili podeone) krugove u
kinematskom polu. Smer obimne sile pogonskog zupčanika je suprotan smeru obrtanja, a
gonjenog u smeru obrtanja zupčanika.
Radijalne sile Fr deluju uvek od tačke dodira ka centrima zupčanika (u pravcu radijusa
kinematskog kruga zupčanika).
164
Aksijalne sile Fa su paralelne osama vratila zupčanika. Smer aksijalne sile zavisi od smera
nagiba zubaca (levi ili desni) i smera obrtanja zupčanika.
Slika 2.1. Spoljašnja opterećenja na zupčaniku 2

7.2 Spoljašnja opterećenja na zupčaniku 3
Kod koničnih zupčanika sa pravim zupcima normalna sila se razlaže na obimnu, radijalnu i
aksijalnu komponentu.
Obimna sila Ft ima pravac tangente povučene na dodirne krugove. Smer obimne sile
pogonskog zupčanika je suprotan smeru obrtanja, a gonjenog u smeru obrtanja zupčanika.
Radijalne sile Fr su upravne na osu vratila dotičnog zupčanika, a smer im je uvek ka osi
zupčanika.
Aksijalne sile Fa su paralelne osama vratila zupčanika, a smer im je od vrha konusa ka telu
zupčanika.
Pošto se ose vratila kod koničnih zupčanika seku pod uglom od 90, radijalna sila pogonskog
zupčanika ima isti pravac i intenzitet, a suprotan smer od aksijalne sile gonjenog zupčanika i
obrnuto.
Slika 2.2. Spoljašnja opterećenja na zupčaniku 3
165
8 ŠEME OPTEREĆENJA VRATILA II
8.1 Horizontalna ravan z - x
Slika 2.3. Šema opterećenja vratila II u horizontalnoj ravni

8.2 Vertikalna ravan z - y
Slika 2.4. Šema opterećenja vratila II u vertikalnoj ravni
9 PRORAČUN OTPORA OSLONACA
9.1 Horizontalna ravan z - x

 M A  0  Ft 2  l1  Ft3  (l1  l2 )  BH  (l1  l2  l3 )  0
Ft 2  l1  Ft3  (l1  l2 ) 3490,8 100  5990,5  100  100 
BH    5157,3 N
l1  l2  l3 100  100  100
 M B  0  Ft3  l3  Ft 2  (l2  l3 )  AH  (l1  l2  l3 )  0
Ft3  l3  Ft 2  (l2  l3 ) 5990,5 100  3490,8  100  100 
AH    4324 N
l1  l2  l3 100  100  100
Provera:
 FiH  0  AH  Ft 2  Ft3  BH  0
4324  3490,8  5990,5  5157,3  0
00
9.2 Vertikalna ravan z - y
dw 2 d
 M A  0  Fr 2  l1  Fa 2   Fr3  (l1  l2 )  Fa3  m3  BV  (l1  l2  l3 )  0
2 2
166
dw 2 d
 Fr 2  l1  Fa 2   Fr3  (l1  l2 )  Fa3  m3
BV  2 2 
l1  l2  l3
124,8983 72, 7818
1290, 2 100  615,5   2022, 2  100  100   815, 4 
 2 2 
100  100  100
 947,3 N
dw 2 d
 M B  0   AV  (l1  l2  l3 )  Fa 2   Fr 2  (l2  l3 )  Fr3  l3  Fa3  m3  0
2 2
d d
Fa 2  w 2  Fr 2  (l2  l3 )  Fr3  l3  Fa3  m3
AV  2 2 
l1  l2  l3
124,8983 72, 7818
615,5   1290, 2  100  100   2022, 2 100  815, 4 
 2 2 
100  100  100
 215,3 N
Provera:
 FiV  0  AV  Fr 2  Fr3  BV  0
215,3  1290, 2  2022, 2  947,3  0
00
Aksijalna sila u osloncu A:
Aa  Fa 2  Fa3  615,5  815, 4  1430,9 N
9.3 Rezultujući otpori oslonaca
FA   AH    AV   43242  215,32  4329, 4 N

2 2
FB   BH    BV   5157,32  947,32  5243,5 N

2 2
Aa  1430,9 N
10 PRORAČUN MOMENATA SAVIJANJA
10.1 Momenti savijanja u horizontalnoj ravni

M AH  0 Nmm
M 2H  AH  l1  4324 100  432400 Nmm
M 3H  BH  l3  5157,3 100  515730 Nmm
M BH  0 Nmm
10.2 Momenti savijanja u vertikalnoj ravni
M AV  0 Nmm
L
M 2V  AV  l1  215,3 100  21530 Nmm
167
d m3
D
M 2V   BV  (l2  l3 )  Fr3  l2  Fa3  
2
72, 7818
 947,3  100  100   2022, 2 100  815, 4   16913,1 Nmm
2
Provera:
dw 2
L
M 3V  AV  (l1  l2 )  Fr 2  l2  Fa 2  
2
124,8983
 215,3  100  100   1290, 2 100  615,5   124397,5 Nmm
2
dw 2
L
M 3V  AV  (l1  l2 )  Fr 2  l2  Fa 2  
2
124,8983
 215,3  100  100   1290, 2 100  615,5   124397,5 Nmm
2
M3VD
 BV  l3  947,3 100  94730 Nmm
Provera:
d m3
L
M 3V  M 3V
D
 Fa3 
2
72, 7818
124397,5   94730   815, 4 
2
29667,5 Nmm  29673, 2 Nmm
10.3 Rezultujući momenti savijanja
MA   M AH    M AV   02  02  0 Nmm
2 2
M 
L 2
  M 2V   4324002  215302  432936 Nmm
2
M 2L  2H
L
M 
D 2
  M 2V   4324002   16913,1  432731 Nmm
2
M 2D  D 2
2H
M L 2
   M 3V   5157302   124397,5  530521 Nmm
2
M 3L  L 2
3H
M 
D 2
  M 3V   5157302   94730  524358 Nmm
2
M 3D  D 2
3H
MB   M BH    M BV   02  02  0 Nmm
2 2
Tabela 2.2. Vrednosti momenata savijanja

Mesto MH, Nmm MV, Nmm M, Nmm
A 0 0 0
L 432400 21530 432936
2
D 432400 -16913,1 432731
L 515730 -124397,5 530521
3
D 515730 -94730 524358
B 0 0 0
168
11 PRORAČUN MOMENATA UVIJANJA
11.1 Vrednosti momenata uvijanja

TtA  0 Nmm
Tt L2  0 Nmm
Tt2D  T2  174400 Nmm
Tt3L  T3  174400 Nmm
Tt3D  0 Nmm
TtB  0 Nmm
11.2 Dijagram momenta uvijanja
Slika 2.5. Dijagram momenta uvijanja vratila II
12 DIMENZIONISANJE VRATILA
12.1 Materijal vratila

Za izradu vratila najčešće se koriste sledeći materijali, Tabela 11.2.1, [1]:
 Opšti konstrukcioni čelici (Č0545, Č0645, Č0745,...) se često koriste, bez obzira na
manju izdržljivost, čvrstoću i tvrdoću u odnosu na druge čelike;
 Čelici za poboljšanje (Č1430, Č1530,...) se koriste za izradu visokoopterećenih vratila;
 Čelici za cementaciju (Č1121, Č1221,...) se koriste za izradu brzohodih i
visokoopterećenih vratila.
Za materijal vratila izabran je opšti konstrukcioni čelik Č0545 (E295) sa sledećim
karakteristikama, Tabela 11.2.1, [1]:
 Uvojna izdržljivost:
τ D 0  170  240  MPa  τ D 0  205 MPa
 Savojna dinamička izdržljivost:

σ D 1   220  270  MPa  σ D 1  245 MPa
 Zatezna čvrstoća:
Rm   500  600  MPa  Rm  550 MPa
12.2 Stepen sigurnosti

Stepen sigurnosti se bira iz intervala: 𝑆 = (1,5 ÷ 2,5), [1]; → 𝑆 = 2
169
12.3 Faktor K
Vrednost ovog faktora zavisi pre svega od vrste materijala (tj. njegove zatezne čvrstoće Rm),
kao i od načina ostvarivanja veze između odgovarajućeg elementa i vratila. Faktor K se usvaja
na osnovu Tabele 6.5.6, [1].
Na mestima oslonaca A i B oblik vratila je spoj sa obrtnim delovima sa čvrstim naleganjem ili
sa neizvesnim naleganjem koje teži čvrstom, a na mestima zupčanika 2 i 3 oblik vratila je sa
žlebom za klin.
Za mesta A i B vrednosti faktora K se usvajaju na osnovu Tabele 6.5.6, [1], a na mestima 2 i 3
koristiti sledeće preporuke:
 Za Rm  700 MPa  K = 1,62,0;
 Za Rm  700 MPa  K = 1,82,2.
KA  2
K 2  1,8
K 3  1,8
KB  2
12.4 Dozvoljeni napon
σ D 1
σ doz  , MPa
K S
Vrednosti faktora K i dozvoljenog napona doz date su u sledećoj tabeli.
Tabela 2.3. Vrednosti faktora K i dozvoljenog napona
Mesto K faktor doz, MPa

A 2 61,25
2 1,8 68
3 1,8 68
B 2 61,25
12.5 Ekvivalentni momenti

2
 σ D 1 K  T 
Mi  M   2
 A t  , Nmm
 τ Du  0 2 
 
Vrednosti ekvivalentnog momenta na pojedinim mestima date su u sledećoj tabeli.
170
Tabela 2.4. Vrednosti ekvivalentnih momenata

Mesto M, Nmm Tt, Nmm Mi, Nmm
A 0 0 0
L 432936 0 432936
2
D 432731 174400 451914
L 530521 174400 546280
3
D 524358 0 524358
B 0 0 0
12.6 Idealni prečnici vratila

32  M i
di  3 , Nmm
π  σ doz
Na mestima zupčanika 2 i 3 za proračun idealnog prečnika merodavan je maksimalni
ekvivalentni moment.
M i2  max  M i2L , M i2D   max(432936 Nmm, 451914 Nmm)  451914 Nmm
M i3  max  M i3L , M i3D   max(546280 Nmm, 524358 Nmm)  546280 Nmm
Tabela 2.5. Vrednosti idealnih prečnika vratila
Mesto Mi, Nmm doz, MPa di, mm
A 0 61,25 0
2 451914 68 40,8
3 546280 68 43,4
B 0 61,25 0
12.7 Računski i standardni prečnici vratila

Računski prečnik vratila: 𝑑vr = 𝑑i + 𝑡, mm
t - dubina žleba za klin.
Dubina žleba za klin kao i ostale dimenzije klina se biraju prema Tabeli 6.8.1, [1].
Standardni prečnici vratila se biraju na osnovu Tabele 6.5.7, [1], tako što se za odgovarajuće
mesto bira prva veća standardna vrednost u odnosu na računski prečnik.
Za standardne vrednosti prečnika na mestima kotrljajnih ležaja A i B usvajaju se nešto manje
vrednosti od vrednosti standardnih prečnika na mestima 2 i 3 zbog mogućnosti montaže
zupčanika, vodeći računa da za tu vrednost standardnog prečnika postoji odgovarajući
kotrljajni ležaj.
Računski i standardni prečnici za vratilo II dati su u sledećoj tabeli.
171
Tabela 2.6. Vrednosti računskih i standardnih prečnika vratila
Mesto di, mm t, mm dvr, mm dst, mm
A 0 - 0 40
2 40,8 4,9 45,7 48
3 43,4 4,9 48,3 50
B 0 - 0 40
12.8 Provera prečnika vratila

Za standardne vrednosti prečnika vratila na mestima zupčanika 2 i 3 ponovo iz Tabele 6.8.1,
[1] očitati vrednosti dubine žleba za klin.
Stvarna vrednost računskog prečnika vratila: d vrs  dst  t , mm
π   d vrs 
3
Otporni moment poprečnog preseka vratila: W  , mm

32
Mi
Ekvivalentni napon vratila:  i  , MPa
W
Maksimalni napon:  imax   i  K , MPa
σ D 1
Stepen sigurnosti: S   Susv
σimax
Proračunate vrednosti stepena sigurnosti bi trebalo da budu veće od vrednosti usvojenih u
okviru tačke 12.2.
Ukoliko stepen sigurnosti ne zadovoljava, potrebno je na tom mestu povećati prečnik vratila
ili promeniti materijal vratila. Na osnovu izvršene promene prečnika vratila, potrebno je
usaglasiti i ostale prečnike.
Tabela 2.7. Provera stepena sigurnosti
dst, dvrs, Mi, W, i, imax,

Mesto t, mm K Sus S
mm mm Nmm mm 3 MPa MPa
A 40 - 40 0 6283,2 0 2 0 2 -
2 48 5,5 42,5 451914 7536,5 60 1,8 108 2 2,3
3 50 5,5 44,5 546280 8651,3 63,2 1,8 113,8 2 2,2
B 40 - 40 0 6283,2 0 2 0 2 -
172
12.9 Skica vratila
Slika 2.6. Skica vratila II
13 IZBOR LEŽAJA
Za ležaje u osloncima A i B biraju se kotrljajni ležaji.

13.1 Izbor serije ležaja
Prvo se treba opredeliti za odgovarajuću seriju ležaja. Preporuke su:
Radijalna opterećenja:
 Prstenasti kuglični jednoredni ležaji serije 60, 62, 63, 64,... (Tabela 7.5.4, [1]).
Radijalno - aksijalna opterećenja:
 Prstenasti kuglični jednoredni ležaji sa kosim dodirom serije 70, 72, 73 (Tabela 7.5.5,
[1]),
 Prstenasti konično - valjčani jednoredni ležaji serije 302, 303, 322 (Tabela 7.5.9, [1]).
Za oslonce vratila A i B biraju se prstenasti kuglični jednoredni ležajevi sa kosim dodirom
serije 72 (ili 73).
13.2 Ekvivalentno dinamičko opterećenje ležajeva
Oslonac A
Stvarno radijalno opterećenje: FrA  FA  4329, 4 N
Stvarno aksijalno opterećenje: FaA  Aa  1430,9 N

FaA 1430,9
Odnos aksijalne i radijalne sile:   0,33
FrA 4329, 4
Koeficijent e: e = 1,14, Tabela 7.3.1, [1]
Koeficijenti radijalnog i aksijalnog opterećenja:
FaA
Za  0,33  e  1,14 i za pojedinačnu ugradnju ležaja X = 1; Y = 0; Tabela 7.3.1, [1].
FrA
Ekvivalentno dinamičko opterećenje:
FeA  X  FrA  Y  FaA  1 4329, 4  0 1430,9  4329, 4 N

Oslonac B
Stvarno radijalno opterećenje: FrB  FB  5243,5 N
173
Stvarno aksijalno opterećenje: FaB  0 N

FaB 0
Odnos aksijalne i radijalne sile:   0  e  1,14
FrB 5243,5
Koeficijenti radijalnog i aksijalnog opterećenja:
FaB
Za  0  e  1,14 i za pojedinačnu ugradnju ležaja X = 1; Y = 0; Tabela 7.3.1, [1].
FrB
Ekvivalentno dinamičko opterećenje:
FeB  X  FrB  Y  FaB  FrB  5243,5 N
13.3 Potrebna dinamička nosivost ležaja
Obzirom na preporuku da se u oslonce A i B ugrade isti ležaji, proračun dinamičke nosivosti i
izbor ležaja treba izvršiti samo za oslonac sa većom vrednošću ekvivalentnog dinamičkog
opterećenja. U ovom slučaju, to je oslonac B. U osloncu A će se izabrati isti ležaj kao i u
osloncu B.
FeB α 60  n  Lh
CB   ,N
kt 106
Faktor temperature: kt = 1,0 za temperaturu do 100 C, Tabela 7.5.1, [1].
Eksponent :  = 3 za kotrljajni ležaj sa kuglicama, [1].
Broj obrtaja: n = nII = 487,8 min-1
Radni vek ležaja: Lh = 12000 h (zadato)
Ekvivalentno dinamičko opterećenje u osloncu B: FeB  5243,5 N
5243,5 3 60  487,8 12000

CB    36995, 26 N  36,995 kN
1, 0 106
Na osnovu proračunate vrednosti dinamičke nosivosti, usvaja se ležaj koji za izračunati prečnik
vratila (u ovom slučaju dB = 40 mm) i izabranu seriju ležaja (72 ili 73) ima prvu veću vrednost
dinamičke nosivosti od izračunate.
U osloncima A i B, na osnovu Tabele 7.5.5, [1], usvajaju se isti ležaji i to ležaj sa oznakom
7308B sa sledećim karakteristikama:
Unutrašnji prečnik: d = 40 mm
Spoljašnji prečnik: D = 90 mm
Širina: B = 23 mm
Dinamička moć nošenja: C = 41,6 kN  36,995 kN
174
175
LITERATURA
1 Nikolić V.: MAŠINSKI ELEMENTI – teorija, proračun, primeri, Kragujevac, 2004.
2 Nikolić V., Đorđević Z., Blagojević M.: MAŠINSKI ELEMENTI – zbirka zadataka,
Kragujevac, 2008.
176
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна и универзитетска библиотека
Републике Српске, Бања Лука
621.81(075.8)(076)
МАШИНСКИ елементи
Mašinski elementi : priručnik / Biljana Marković ... [et al.]. -
1. izd. - Istočno Sarajevo : Mašinski fakultet, 2015 (Banja Luka :
Comesgrafika). - 176 str. : ilustr. ; 30 cm
Publikacija "Inžinjerska grafika sa praktičnim primjerima" rezultat

je rada na TEMPUS projektu "Unapređenje obrazovanja na
univerzitetima u Srbiji i BiH u oblasti razvoja proizvoda" -->
predgovor. - Tiraž 200. - Bibliografija: str. 176.
ISBN 978-99976-623-4-7
1. Марковић, Биљана [аутор] 2. Благојевић, Мирко [аутор] 3.
Ђорђевић, Зорица [аутор] 4. Рацков, Милан [аутор] 5.
Мишковић, Жарко [аутор] 6. Кошарац, Александар [аутор]
COBISS.RS-ID 5166872

UES - Masinski Elementi Prirucnik PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

UES - Masinski Elementi Prirucnik PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET U ISTOČNOM SARAJEVU

Biljana Marković, Mirko Blagojević, Zorica Đorđević

MAŠINSKI ELEMENTI – PRIRUČNIK

Improvement of product development studies

Glavni i odgovorni urednik:

Računarska obrada teksta:

Rukovodilac IPROD projekta

Prof. dr Biljana Marković

I POGLAVLJE – MAŠINSKI FAKULTET ISTOČNO SARAJEVO............................................ 1

I POGLAVLJE – MAŠINSKI FAKULTET ISTOČNO SARAJEVO

Na Mašinskom fakultetu u Istočnom Sarajevu predmeti Mašinski elementi I i Mašinski

1 ODREĐIVANJE STEPENA SIGURNOSTI

2. Nacrtati Smitov dijagram za čelik sledećih karakteristika:

σzp(-1)N= 140 N/mm2 σDzp= 55±126 N/mm2

Tabela 1.1. Vrijednosti radnih napona

Savijanje  f  55, 44 N/mm 2

Slika 1.11. Dio 2, zatezanje ρ = 7 mm Slika 1.12. Dio 2, zatezanje ρ = 8 mm

Slika 1.13. Dio 2, savijanje ρ = 7 mm Slika 1.14. Dio 2, savijanje ρ = 8 mm

 zp 1 N  140 N / mm2  Dzp  55  126 N / mm 2

Dio prikazan na slici 1.3.

- K t tehnološki faktor veličine presjeka dijela, P13-18 [2],

Amplitudni stepen sigurnosti S A određuje se prema obrascu:

Izračunati stepen sigurnosti veći je od minimalno dozvoljenog stepena sigurnosti S A min  1, 2 .

Statički stepen sigurnosti u odnosu na pojavu tečenja S F određuje se prema obrascu:

Vrijednost geometrijskog faktora koncentracije napona  k i stepena osjetljivosti materijala

Slika 1.18. Geometrijski faktor koncentracije napona  k i stepen osjetljivosti materijala na

Dio prikazan na slici 1.4.

Dio prikazan na slici 1.5.

- Faktor hrapavosti površine K o određuje se iz P13-17 [2] i za valjani čelik iznosi

Ekvivalentni srednji napon  mv se određuje u zavisnosti od primjene hipoteze o čvrstoći

Faktori K g , K O , K O , K v imaju iste vrijednosti kao u primjeru sa slike 1.5.

S obzirom da je dobijena vrijednost amplitudnog stepena sigurnosti manja od minimalno

 mv  02  3  8, 2952  14,37 N/mm2

2 PROVJERA NOSIVOSTI ZAVARENIH SPOJEVA

1. Izračunati dinamički stepen sigurnosti zavarenog kružnog ugaonog spoja, prikazanog na

3. Rotor sa zavarenim rukavcem, prikazan na slici 2.3, izložen je istovremeno savijanju,

gdje je moment uvijanja T  F·R  16000·170  2720000 Nmm  2720 Nm .

 zp 0 N  295 N/mm2

Moment uvijanja T  F·R  10000 ·160  1600000 Nmm  1600 Nm .

gdje je površina presjeka šava izloženog smicanju određena prema obrascu:

Moment uvijanja T je zadat i iznosi T  700000 Nmm  700 Nm .

Amplituda dinamičke izdržljivosti zavarenog spoja za savijanje, uvijanje i smicanje određuje

Maksimalna vrijednost obrtnog momenta T koju zupčanik može prenijeti za navedene

Polarni otporni moment W p određuje se po obrascu:

Najmanji stvarni preklop

- µ p  0, 07 koeficijent prionljivosti za podmazane površine,

Faktor konstrukcije za normalne K D napone

Amplituda dinamičke izdržljivosti dijela

3 PRORAČUN NAVOJNIH SPOJEVA

3.1 Pokretni navojni spojevi

a. Navojno vreteno (sa samokočenjem);

Određivanje dimenzija navojnog vretena

S obzirom da je naprezanje statičko,  0 

 mp   p2   0  t   74, 07 2  1, 45  30, 27   86, 09 N/mm 2

Stepen sigurnosti usljed složenog naprezanja

lred  1, 25  300  375 mm

Stepen sigurnosti vretena protiv izvijanja manji je od preporučenog, koji za proračun po

lred  1, 25300  375 mm

Spoljašnji prečnik oslonca kliznog ležaja ( D0 ) izračunava se iz uslova površinskog pritiska

Određivanje dimenzija navrtke

S obzirom da je visina navrtke nešto manja od preporučenih vrijednosti, usvaja se broj

Provjera površinskog pritiska

Spoljašnji prečnik navrtke, takođe, može se odrediti konstruktivno, po obrascu: