UDK 321.727:929 Obrenovi} M.

32:929 Mileti} S.
94(497.11) „18“

Qubomirka Krkqu{

KNEZ MILAN OBRENOVI] I SVETOZAR MILETI]

SA@ETAK: Vreme politi~ke delatnosti Svetozara Mileti}a, najve}eg

srpskog politi~kog tribuna i mislioca XIX veka severno od Save i Dunava se
poklapalo delimi~no sa vladavinom Mihaila i Milana Obrenovi}a. Mileti-
}evi politi~ki pogledi su bili potpuno u skladu sa nacionalnim i liberal-
nim idejama koje su od 1848. zavladale evropskim zemqama. Osnovne crte Mile-
ti}evog politi~kog programa bile su gra|anska prava i slobode i nacionalna
sloboda i ujediwewe. Srpsko nacionalno pitawe je po wegovom mi{qewu bilo
mogu}e re{iti na integralan na~in, revolucionarnim putem, izvan okvira Au-
strije i protektorata Rusije, sa Srbijom kao sto`erom, „Pijemontom srpskim“.
Mileti} je ideju narodnosti tesno vezivao sa idejom ustavne slobode, dr-
`avnim ure|ewem zasnovanim na ustavnosti i parlamentarizmu i po{tovawem
gra|anskih prava i sloboda. Politiku Srbije, wenih vladalaca i politi~ara
Mileti} je posmatrao i procewivao u svetlu postizawa ovih osnovnih ciqe-
va. Put i sredstva wihovog ostvarewa su zavisili od mnogih faktora, unutra-
{wih i spoqa{wih: odnosa u samoj Monarhiji, me|unarodnih prilika – odnosa
snaga velikih sila i wihovih interesa i stawa u samoj Srbiji. Mileti} je
smatrao da se oni mogu posti}i samo zajedni~kom akcijom svih delova srpskog
naroda, ~iji }e centar i sto`er biti Srbija.
Mileti}ev odnos prema Srbiji i o~ekivawa koja je gajio nisu se mnogo
izmenili posle promene na srpskom prestolu. U periodu vladavine Namesni-
{tva, Mileti} je ~esto kritikovao srpsku politiku, i spoqa{wu i unutra-
{wu. Uvek je na prvo mesto isticao ulogu Srbije u oslobo|ewu Srba i nagla-
{avao da je ono u interesu same Srbije, jer jedna dr`ava mora biti ve}a nego
{to je to tada bila Srbija, da bi se stvorili uslovi za razvitak dr`avnih us-
tanova i naroda.
Mileti} je napisao nekoliko obimnih tekstova povodom predstoje}ih
ustavnih reformi i posle dono{ewa Namesni~kog ustava, u kojima je razra|i-
vao najva`nija ustavna pitawa: narodno predstavni{tvo, wegovu strukturu i
nadle`nost, odnos vlade i narodne skup{tine, gra|anska prava i slobode.
Smatrao je da ustav od 1869. nije uveo u Srbiju ni parlamentarizam ni pravnu
ustavnost. Naro~ito je ~esto kritikovao nepostojawe slobode {tampe u Srbiji.
Slute}i da se bli`i re{ewe isto~nog pitawa, Mileti} je op{irno pi-
sao o spoqnoj politici Srbije i wenim odnosima prema velikim silama, u pr-
178

vom redu Austro-Ugarskoj i Rusiji, zameraju}i Namesni{tvu, a kasnije i knezu

Milanu zbog suvi{e velikog austrijskog, odnosno ma|arskog uticaja. U vreme
otvarawa Isto~ne krize Mileti}eva su o~ekivawa od Srbije bila najve}a i to
je vreme wegove najintenzivnije politi~ke aktivnosti. Zamerao je Srbiji zbog
toga {to se nije vi{e anga`ovala u pomo}i hercegova~kim ustanicima. O{trim
re~ima je optu`ivao kneza {to se u vreme izbijawa ustanka sprema za `enid-
bu. Isticao je da je odluka o pokretawu rata va`na ne samo za sudbinu Srbije,
nego jo{ vi{e, za sudbinu kneza. Ukoliko knez Milan bude oklevao, na ~elo
borbe }e stati knez Nikola.
Mileti}a su ma|arske vlasti uhapsile odmah posle po~etka rata, a iz
tamnice je pu{ten posle wegovog zavr{etka. Naru{enog zdravqa, Mileti} je
u politi~kom `ivotu bio aktivan samo jo{ nekoliko godina. Prilike u Sr-
biji i wenog kneza vi{e nije kritikovao onako o{tro kao ranije, ali je ipak,
ocenio da je Milanovo progla{ewe za kraqa bilo u neskladu sa Ustavom,
sprovedeno na brzinu i u nepovoqnoj politi~koj atmosferi nastaloj zbog Bon-
tuove afere.
U Mileti}evoj politi~koj delatnosti i publicisti~koj aktivnosti Sr-
bija i weni politi~ki ~inioci, ukqu~uju}i i wenog vladoca imali su veoma
va`no mesto. U svojim analizama wihove politike Mileti} je bio kriti~an,
ali imaju}i uvek u vidu celishodnost i opravdanost pojedinih postupaka, sa
stanovi{ta koristi celokupnog srpskog naroda.
KQU^NE RE^I: Svetozar Mileti}, Mihailo i Milan Obrenovi}, gra-
|anska prava i slobode, sloboda {tampe, Namesni{tvo, Ustav 1869, parlamen-
tarizam, srpsko nacionalno pitawe, Hercegova~ki ustanak, Bosna i Hercego-
vina, Isto~na kriza, srpsko-turski ratovi, Turska, Austrougarska, Srbija –
sto`er i Pijemont srpskog oslobo|ewa i ujediwewa.

O Mileti}evoj ulozi u istoriji srpskog naroda i wegovog politi~-

kog `ivota napisao je wegov sledbenik i saradnik Giga Ger{i}: „Ko da-
kle, ho}e da ocrta i karakteri{e `ivot i rad toga ~oveka, taj upravo
ima zadatak da proprati i pre|e celu politi~ko-dru{tvenu istoriju pre-
kosavskog Srpstva, pa donekle i celoga Srpstva, kroz skoro punih ~etr-
deset godina”1. Po oceni ^edomira Popova Svetozar Mileti} je bio naj-
ve}i srpski politi~ki tribun i mislilac XIX veka koji se pojavio se-
verno od Dunava i Save.2
1 G. G e r { i }, † Dr. Svetozar Mileti}, Uspomene i refleksije o wegovu `ivotu
i radu, U Beogradu 1902, 7. Mada je Mileti} osnovne linije svoje politi~ke misli i poli-
ti~ke akcije jasno obele`io jo{ u svojim mladim godinama, u toku srpskog pokreta 1848–
1849, a po~etkom 1861. upe~atqivo izneo u znamenitom Tucindanskom ~lanku, one }e kao ja-
sno artikulisan politi~ki program biti formulisane u wegovim istupawima na Blagove-
{tenskom saboru 1861. godine. Toga se programa on dosledno dr`ao u toku svoje intenzivne
i `estoke politi~ke borbe slede}e dve decenije. Wegovi stavovi }e biti i temeq politi~-
kog programa prve srpske politi~ke stranke u Ju`noj Ugarskoj, Srpske narodne slobodoumne
stranke 1869. godine.
2 Svetozar M i l e t i }, Sabrani spisi I–III, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva,
Beograd 1999–2002 (priredili ^edomir Popov i Dejan Mikavica), u daqem tekstu Sabrani
spisi, III, 11.
 179

Duboka vezanost pojedinih delova srpskog naroda postala je od godi-

ne 1848. jo{ vidqivija. Naro~ito je srpski pokret u Ugarskoj imao sna-
`an uticaj na Srbe u Kne`evini, i na poqu wenih me|unarodnih odnosa
i politike, ali i unutra{wih odnosa. „On je [pokret] na{u kne`evinu
proveo kroz pravi proces svakovrsnih ménâ: nadawa i strahovawâ, dodirâ
i odno{ajâ. U~e{}e Srba iz kne`evine u sudbini Srba ugarskih bilo je
toliko, da se svaki uspeh i svaki poraz na levoj obali Save i Dunava ose-
}ao duboko u samom srcu [umadije”, napisao je Jovan Risti}.”3 U to vre-
me se u punoj meri pokazalo da izme|u delova jednog naroda postoji naj-
te{wa uzajamna veza, u kojoj periferija zavisi od centra, ali i centar od
periferije.4 Toga je Mileti} bio duboko svestan i u wegovoj politi~koj
delatnosti se to upe~atqivo pokazuje.
Period posle 1860. godine, vreme druge vladavine Mihaila Obreno-
vi}a, bilo je podjednako zna~ajno i za ovostrane i za onostrane Srbe. U
Habzbur{koj monarhiji je tada kona~no minulo doba apsolutizma „kad se
za narod nije raditi dalo” i zapo~eo period politi~kog organizovawa
Srba u Ju`noj Ugarskoj i intenzivne politi~ke delatnosti samog Mile-
ti}a. Ve} od po~etka {ezdesetih godina je on po~eo da se pokazuje kao
najsna`nija figura u politi~kom `ivotu tamo{wih Srba, da bi vremenom
postao wihov neprikosnoveni vo|a. Vreme politi~ke delatnosti Svetoza-
ra Mileti}a poklapalo se tako, potpuno ili delimi~no, sa vremenom vla-
davine dvojice Obrenovi}a: Mihaila i Milana Obrenovi}a. Pitomac
kneza Mihaila, Mileti} je od wega primio stipendiju, koja mu je znatno
olak{ala studije, ali, kako sam navodi, pod unapred iskazanim uslovom:
„da mu politi~no mwewe i vladawe uvek bude slobodno”. Posvetiv{i svo-
ju disertaciju knezu, Mileti} mu je zahvalio i izrazio uveravawe „da }e
za najsvetiju du`nost smatrati da se narodu odu`i za ono, {to je knez we-
mu u~inio.”5 Nema sumwe da je Mileti} deo ovog obe}awa ispunio – u~i-
nio je sve {to su wegove mo}i dopu{tale i {to je on smatrao za celi-
shodno da se odu`i svome narodu. Knez Mihailo mu je predlo`io jo{
1861. da pre|e u Srbiju i prihvati ministarski polo`aj, ali je Mileti}
odbio, sa obrazlo`ewem, da mu je du`nost da nastavi svoju politi~ku ak-
tivnost u onom delu srpskog naroda u kojem se rodio.6 Me|utim, wegovi
politi~ki odnosi sa knezom Mihailom i, docnije knezom Milanom prola-
zili su kroz razli~ite faze i nisu uvek bili dobri. Mileti} je zaista
sa~uvao svoju politi~ku nezavisnost i kriti~nost prema politi~kim zbi-
vawima u Srbiji, na koja su wihovi vladaoci u to vreme imali, razumqi-
vo, znatan, a ponekad odlu~uju}i upliv.7
3 Jovan R i s t i }, Spoqa{wi odno{aji Srbije novijega vremena, Prva kwiga
1848–1860, U Beogradu 1887, 12.
4 G. G e r { i }, nav. delo, 31.
5 Vasa S t a j i }, Svetozar Mileti}, @ivot i rad, Novi Sad 1926, 133; Nikola
P e t r o v i }, Svetozar Mileti} (1826–1901), Nolit MCMLVIII, 48.
6 Nikola P e t r o v i }, Svetozar Mileti} (1826–1901), 169.
7 Nikola P e t r o v i }, Svetozar Mileti} (1826–1901), 170–171.
180

Mileti}evi politi~ki stavovi su predstavqali prirodan izraz na-

cionalnih i liberalnih ideja, koje su od 1848. zavladale evropskim ze-
mqama i wihovim politi~kim pokretima. Svoje politi~ko uverewe je on
ovako izrazio: „Dve su ideje, koje danas Evropu pokre}u, kao dva pola,
me|u kojima se moralni svet evropski okre}e. Te su dve ideje: sloboda i
narodnost, na~elo pravne jednakosti qudi, i pravne jednakosti naroda...
Po prvom na~elu gra|ani dr`ave jedne na to idu, da ukinu tutorstvo
dr`avne vlasti nad sobom, da ili dr`avnu vlast sami u svoje ruke dobi-
ju, obnavqaju}i je od vremena na vreme iz svoje sredine u republikanskoj
formi dr`ave, ili da je ograni~e i kontroli{u u ustavnoj monarhijskoj
formi dr`ave. Po drugom na~elu narodi za tim idu, da se po krvi i je-
ziku, po etnografskom polo`aju svom sjedine, i po tome da dr`avi unu-
tra{wi oblik daju.“8 Vek u kojem je `iveo Mileti} je ozna~io kao vek
narodnosti.
Osnovne ta~ke Mileti}evog politi~kog programa bile su prema to-
me: gra|anska prava i slobode i nacionalna sloboda i ujediwewe. Prin-
cip narodnosti, odnosno srpsko nacionalno pitawe, mogu}e je po wegovom
mi{qewu ostvariti na integralan na~in, revolucionarnim putem, izvan
okvira Austrije i protektorata Rusije, sa Srbijom kao sto`erom. Mile-
ti} je nacionalno pitawe Srba u Habzbur{koj monarhiji, odnosno Ju`noj
Ugarskoj posmatrao kao sastavni deo op{teg nacionalnog oslobo|ewa, da-
kle van Austrougarske, a wega kao sastavni deo Isto~nog pitawa. Tako
Isto~no pitawe postaje polazna i sredi{wa ta~ka u re{avawu srpskog
nacionalnog pitawa. Svoje poglede na to je Mileti} podrobno izlo`io u
raspravi koja je u deset nastavaka objavqena u Srpskom dnevniku 1863.
godine.9 Re{ewu Isto~nog pitawa prepreke su po Mileti}u, Austrija i
Turska, a naro~ito Austrija, koja se, po{to je izba~ena iz Italije i Ne-
ma~kog saveza, okre}e ka istoku. Mileti} je smatrao da }e Srbija, kao
Pijemont, mo}i osloboditi srpski narod, prvo onaj u Turskoj, Bosni i
Hercegovini, Vojnoj Krajini i Dalmaciji i ujediniti se s Crnom Gorom
u jednu politi~ku i dr`avnu celinu. „Srbija je Pijemont srpski za Tur-
sku. U wenoj dana{woj sku~enosti le`i poglaviti uzrok unutra{wih
sukoba i nemira – koji }e tek tada prestati, ili koji }e bar tek onda
opasnost svoju za narod i zemqu izgubiti, kad Srbija sna`na postane“, za-
kqu~uje Mileti} u nizu ~lanaka objavqenih u Srpskom dnevniku po~et-
kom 1864. godine.10 Mileti} je tesno vezivao ideju narodnosti i ideju
8 „Pogled na op{ti polo`aj u Evropi”, Zastava 16. marta 1869, br. 33, Svetozar
M i l e t i }, Sabrani spisi, I–III, Beograd 1999–2002 (priredili ^edomir Popov i Dejan
Mikavica), Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, II/2, Beograd 2001, 96. Ve}ina ~lanaka
koje sadr`e ovi Sabrani spisi nije potpisana. U pogledu wihovog autorstva smo se potpuno
oslonili na atribuciju koju su dali prire|iva~i.
9 „Isto~no pitawe”, Sabrani spisi I, Beograd 1999, 419–448.
10 „Pogled na op{ti polo`aj u Evropi”, Sabrani spisi I, Beograd 1999, 498; Vasiq
P o p o v i }, Isto~no pitawe, Istorijski pregled borbe oko opstanka Osmanlijske ca-
revine na Levantu i na Balkanu, Beograd 1996, 182; ^edomir P o p o v, Svetozar Mile-
 181

ustavne slobode. Unutra{we ure|ewe dr`ave treba da bude liberalno i

demokratsko, sa modernim demokratskim ustanovama, zasnovano na ustav-
nosti i parlamentarizmu.
Tako su ove osnovne ta~ke Mileti}eve politike i weni ciqevi,
ukqu~uju}i tu kao bitan element i odnos prema Srbiji, utvr|eni ve}
{ezdesetih godina. Politiku Srbije, wenih vladalaca i wenih politi~a-
ra Mileti} je u slede}em periodu posmatrao i procewivao u svetlu po-
stizawa ovih osnovnih ciqeva. Put i sredstva wihovog ostvarewa zavisi-
li su od mnogih faktora, unutra{wih i spoqa{wih: odnosâ u samoj Mo-
narhiji, me|unarodnih prilika – odnosâ snaga velikih sila i wihovih in-
teresa, kao i stawa u samoj Srbiji. Ukoliko je u Mileti}evim pogledima
dolazilo do nekih promena, one su uvek bile u funkciji ispuwewa ~vrsto
utvr|enih ciqeva, ujediwewa i slobode, pojedinca i naroda. Mileti} je
smatrao da se oni mogu posti}i samo zajedni~kom akcijom svih delova
srpskog naroda, ~iji }e centar i sto`er biti Srbija.
I Mileti}eva politi~ka delatnost, pa u wenom sklopu i odnos pre-
ma Srbiji se mo`e podeliti u nekoliko etapa. Prvu bi ~inio period od
1860. do 1869, drugu vreme od te godine do Mileti}evog zatvarawa 1876,
a tre}u period posle wegovog izlaska iz zatvora 1879. Tako se vreme vla-
davine kneza Milana poklapa samo delimi~no sa vremenom politi~ke ak-
tivnosti Svetozara Mileti}a, pogotovu ako se ima na umu da Mileti}
posle 1882. vi{e nije u~estvovao u politi~kom `ivotu.
Nameniv{i Srbiji ulogu sto`era i Pijemonta srpskog ujediwewa,
razumqivo je {to je Mileti} polagao velike nade u wene vladaoce. Jo{
u vreme vladavine kneza Mihaila zapo~eo je energi~nu borbu za ostvare-
we ovih ciqeva. On pi{e u Srpskom dnevniku 20. septembra 1861: „Od
vi{e godina pazimo mi bistrim okom na Srbiju, pratimo pa`qivo wezin
politi~ki razvitak, radujemo se svakom i najmawem napretku wezinom, jer
korak, koji Srbija unapred u~ini, dr`imo da je u~inilo celo srpstvo, we-
zina slava to je i na{a slava, wezina budu}nost je celoga naroda srpskog,
pa zato dr`i i tvrdo veruje, da je jedino Srbija pozvana, da bude ono {to
je nu`no, da se o`ivotvore sve vi{e ideje, za kojima je celo srpstvo
odu{evqeno.”11 Pokloniv{i puno poverewe planovima kneza Mihaila o
pokretawu oslobodila~ke borbe protiv Turske, Mileti} je, zajedno sa
Ujediwenom omladinom srpskom o~ekivao od wega i preduzimawe konkret-
nih koraka.12 Mileti} nagla{ava da slobo|ewe Srba u Turskoj ne izisku-
je samo snagu vlade, nego i naroda, {to se mo`e ostvariti samo odgovor-
no{}u ministara i kontrolom vlade od strane skup{tine i javnog mwe-
wa. Vlada ne mora biti slaba, ako su narodu obezbe|ena politi~ka pra-
ti} i srpsko nacionalno pitawe, Nastava istorije, ^asopis Saveza istori~ara Jugoslavi-
je, Novi Sad, br. 1, Godina I (1995), 49–63; Nikola P e t r o v i }, Svetozar Mileti},
91–94.
11 „Prilike u Srbiji”, Srbski dnevnik, 29. septembra 1861, br. 93, Sabrani spisi I,
302.
12 Vasiq P o p o v i }, nav. delo, 181.
182

va. Sve vlade u Srbiji su zahtevale vi{e vlasti radi poziva Srbije u
Turskoj, ali nijedna tu vlast jo{ u tu svrhu nije iskoristila. „Vreme je”,
pi{e Mileti}, „da vlada ve} jedanput ili sa spoqa{wim radom, ili sa
unutra{wim ustrojstvom zemqe na osnovu slobodniji ustanova po~ne. Ova-
ko pak, bez vojevawa za slobodu bra}e svoje, i bez unutra{weg slobodni-
jeg `ivota – Srbija je toliko godina bila samo kovnica unutra{wi sple-
taka, partaja i pobuna”. Mileti} je, prema tome smatrao da unutra{we i
politi~ke slobode i borba za nacionalno oslobo|ewe ne mogu biti odvo-
jene. Mada je kritikovao unutra{we prilike u Srbiji, nepo{tovawe na-
~ela istaknutih na Svetoandrejskoj skup{tini, samovoqu i zloupotrebe
vlasti, zabranu Srpskog dnevnika u Srbiji, Mileti} je krivicu pripisi-
vao ministru Hristi}u i vladi. Karakteristi~no je da je u ve}ini napisa
odgovornost za stawe u Srbiji pripisivao vladi, ne pomiwu}i izri~ito
kneza, jer je tada jo{ vladalo veliko uzdawe u kne`eve namere da povede
oslobodila~ki rat protiv Turske.13 Me|utim, ubrzo su ro|ene sumwe u
iskrenost kne`eve spoqne politike i Mihailov glas velikog nacionalnog
vladaoca po~iwe da opada kod gotovo cele inteligencije.14
Posle atentata na kneza Mihaila, Mileti} je u Zastavi 9. juna
1868. izrazio svoje gnu{awe zbog tog zlo~ina i odlu~no odbio svako
eventualno pripisivawe odgovornosti za to delo Omladini i Narodnoj
stranci, pori~u}i i optu`be u vezi sa Kara|or|evi}em. U tom ~lanku je
o odnosu srpske Slobodwa~ke (liberalne) stranke rekao slede}e: „Srp-
ska, osobito mla|a slobodwa~ka stranka, polo`ila je sve svoje uzdawe u
kneza Mihaila, i povratak kneza Milo{a na kne`evski prestol nije kao
cel, no samo kao most kne`evstvu Mihaila smatrala: ova je stranka imala
i ima program: iznutra ustav sa ustanovama, koje li~nu, dru{tvenu i po-
liti~nu slobodu gra|ana i naroda ujem~avaju; spoqa oslobo|ewe sviju Sr-
baqa od turskog jarma, i wino ujediwewe. Unutra{wu slobodu smatrala je
za uslov spoqa{weg oslobo|ewa i ujedinewa, jer je dr`ala i dr`i, da za-
to nije dovoqno samo fizi~no, nego i duhovno i moralno oru`ije svesti
i odu{evqewa za slobodu celog naroda srpskog.”15
13 „Najnovija mera ministra Hristi}a protiv ‚Dnevnika’”, Srpski dnevnik, 31. mar-
ta 1864, Sabrani spisi I, 586–590. ^ak i u slu~aju tzv. „propasti Velikog suda”, u ~lanku
„‚Zakon’” i ‚najvi{a voqa’ u Srbiji” Mileti} je krivio vladu, navode}i da je zakon o tome
doneo Savet, napomiwu}i samo da je donet „sa odobrewem kneza”. Tek 1875. je Mileti} u
~lanku „Stoglava a`daja reakcije u Srbiji“ izjavio da je osuda najvi{ih sudija bila nezako-
nita i neosnovana i da je od tog doba „pomra~eno sunce nad knezom Mihailom“. (Zastava,
12/24. februara 1875, br. 28, Sabrani spisi III, 262)
14 Slobodan J o v a n o v i }, Druga vlada Milo{a i Mihaila 1858–1868, Geca Kon, Beo-
grad, 240–242; Grgur J a k { i } i Vojislav V u ~ k o v i }, Spoqna politika Srbije za vlade
kneza Mihaila, Prvi balkanski savez, Beograd 1963, 416–418.
15 „Katastrofa u Srbiji, srpska omladina i ‚Zastava’”, Zastava 9. juna 1868, br. 46,
Sabrani spisi II/1, 477. Za u~e{}e u zaveri protiv kneza Mihaila optu`en je Vladimir
Jovanovi}, saurednik Zastave, ali to nije bilo dokazano i on je oslobo|en posle sedam me-
seci pritvora. Ugarske vlasti su na taj na~in nastojale da se obra~unaju sa Mileti}em i
Omladinom. (Slobodan J o v a n o v i }, Vlada Milana Obrenovi}a, kwiga prva (1868–1878),
Beograd 1926, 41)
 183

***
Posle promene na srpskom prestolu nije u Mileti}evom odnosu pre-
ma Srbiji do{lo do velikih promena. Naime, osnovni politi~ki zadaci i
ciqevi koje je Srbija po wegovom mi{qewu bila predodre|ena da ostvari,
nisu se izmenili. Prvi tekst u kojem je Mileti} pomenuo kneza Milana
Obrenovi}a nastao je povodom wegovog izbora za kneza Srbije. On je oce-
nio da je Velika narodna skup{tina donela va`nu odluku, izabrav{i kne-
za u li~nosti mladoga Milana Obrenovi}a. U tekstu je vi{e pa`we po-
svetio sastavu regentstva (namesni{tva), s obzirom na to da }e ono vr-
{iti vlast do kne`evog punoletstva. Mileti} je procenio da bi rad i
odluke Velike narodne skup{tine imale ve}u te`inu i zna~aj da ona ni-
je delovala u uslovima opsadnog stawa i rada prekih sudova. Govore}i o
namesnicima, Mileti} je naro~ito pozitivno ocenio Jovana Risti}a kao
liberala, ~iji su politi~ki stavovi ve} poznati javnosti.16
U slede}em periodu je Mileti} dosta pisao o Srbiji, ocewuju}i we-
nu politiku kao delo Namesni{tva i vlade, i ne pomiwu}i pri tom malo-
letnog kneza, koji na wu nije ni mogao imati bilo kakvog uticaja. U op-
{irnom ~lanku napisanom na samom po~etku 1869. „Srbija i politika
‚slobodni ruku’”on je ponovo pokrenuo pitawe koje je za wega bilo uvek
najva`nije: pitawe kona~nog oslobo|ewa. „^im bi boqe mogli po~eti no-
vu godinu, u koju danas stupamo, nego pogledom na Srbiju, na ovu oru`ni-
cu srpsku, na ovaj Pijemont hri{}anski naroda na Istoku?” Analizira-
ju}i evropske i me|unarodne prilike, on je ponovo istakao ulogu Srbije
u oslobo|ewu Srba i naglasio da je ono u interesu same Srbije, jer jed-
na dr`ava mora biti ve}a nego {to je to sada Srbija, da bi se stvorili
uslovi za razvitak dr`avnih ustanova i naroda.17
U to vreme je do{lo i do formalnog konstituisawa Srpske narodne
slobodoumne stranke. U Be~kere~ki program Srpske narodne slobodoumne
stranke je unesena odredba da treba spre~avati svaku politiku, koja bi
i{la za odr`avawem Turske ili za osvajawem hri{}anskih zemaqa Oto-
manske carevine, a zastupati na~elo neme{awa stranih sila i pomagati
oslobo|ewe hri{}anskih naroda.18
Kako je svakom prilikom isticao da srpsko oslobo|ewe u velikoj
meri zavisi od me|unarodnih okolnosti, on upozorava na to da ~ak i Ru-
sija, kao velika sila u koju su Srbi polagali velike nade, mo`e imati i
neke posebne planove i interese. Zato on mnogo pola`e na slogu i sarad-
16 „Izbor Milana Obrenovi}a za kneza Srbije”, Zastava 23. juna 1868, br. 50,
Sabrani spisi II/1, 484–485; @iv. @ i v a n o v i }, Politi~ka istorija Srbije u drugoj
polovini devetnaestog veka I (1858–1878), Beograd 1923, 208–212; Slobodan J o v a n o v i },
Druga vlada Milo{a i Mihaila, Beograd, Geca Kon, 265–275.
17 „Srbija i politika ‘slobodni ruku’”, Zastava, 1. januara 1869, br. 1, Sabrani spi-
si II/2, 11–16.
18 Nikola P e t r o v i }, Svetozar Mileti} i Narodna stranka, Gra|a 1860–1885, I,
Sremski Karlovci 1968, 588; Istorija srpskog naroda, V/2, Beograd 1881, 169.
184

wu Srbije i Crne Gore i apeluje na obe zemqe da svoje eventualne me|u-

sobne razmirice razre{e.19
Mileti} je kritikovao srpsku vladu i namesni{tvo, u vezi sa spoq-
nom, nacionalnom, ali i unutra{wom politikom. Povodom predstoje}ih
ustavnih reformi u Srbiji napisao je nekoliko obimnih tekstova. Ista-
kao je da su reforme neophodne. Izostanak ustavnih reformi za vreme
Mihailove vladavne Mileti} je pripisao vladaju}oj koteriji, koja je na-
stojala da se odr`i na vlasti, a ne samom knezu. „Treba narod srpski ba{
za predstoje}i veliki boj i duhovno oru`ati, a zato nisu danas dovoqne
samo gusle, nego se i{tu i slobodoumne ustanove, koje su dostojne naroda,
koji je gotov za slobodu krv svoju proliti, i `ivot `rtvovati. Ne nadi-
ma se grud tako, ne leti se tako slatko u opasnost smrti, ako se ide sa
straom, da bi i sama pobeda samo ime tiraniji promenila.” Podrobno je
razradio najva`nije ustavno pitawe – zakonodavnu vlast, strukturu narod-
nog predstavni{tva i wegovu nadle`nost, zastupaju}i i obrazla`u}i
prednost jednodomne narodne skup{tine. Skup{tina po wegovom mi{qe-
wu treba da dobije punu zakonodavnu vlast. Mileti} je u ~lanku veliku
pa`wu posvetio i izbornom sistemu, kao sredstvu da u skup{tinu u|u
pravi predstavnici naroda.20
U vezi sa dono{ewem ustava je nastao i ~lanak „Je li potreba da se
Srbiji da nov ustav?” Na ovo pitawe je Mileti} dao pozitivan odgovor,
isti~u}i da Srbija u stvari i nema ustav, ne prihvataju}i da je tzv. Tur-
ski ustav pravi ustav. On nagla{ava da „Ustav ima da izrazi svest naro-
da o sebi samom, kao o dru{tvu slobodnih qudi, – ima da opredeli op{te
osnove po kojima }e se donositi, primewivati i izvr{avati zakoni u ze-
mqi, – i da osve{ta onu zajedninu ose}awa, misli, uverewa i te`wa, {to
se zove duh naroda, – da bude, takore}i, spoqa{wi oblik u kom se izjav-
quje voqa sviju slobodno udru`enih, op{ta voqa. Ustav ne stvara prava
i vlast; on samo ujam~uje prirodno pravo ~oveka, i ozna~uje u kojoj for-
mi da se izvr{uje vlast, kojoj je jedini izvor dru{tvo slobodnih qudi.”21
Ako se tako shvati priroda ustava, ustav koji treba doneti ne}e biti
nov, nego prvi. Dono{ewe ustava }e tako zna~iti i izraz i emancipaciju
od turske vrhovne vlasti i izraz dr`avne samostalnosti. Ustav treba da
donese Velika narodna skup{tina potpuno samostalno, jer je ona izraz
narodne suverenosti.
Izgubiv{i me|utim, ubrzo nadu da }e vlada i namesni{tvo pristupi-
ti dubqim politi~kim reformama, Mileti} se razi{ao s wima, kao i ra-
nije sa knezom Mihailom. Isto tako kriti~an je bio prema wihovoj spoq-
noj politici, zakqu~uju}i da su se sasvim odvojili od Rusije i podredili
austrijskom, odnosno ma|arskom uticaju. Januara 1971. je Mileti} o{tro
19„Srbija i Crna Gora”, Zastava, 7. marta 1869, br. 29, Sabrani spisi II/2, 93.
20„Reforme u Srbiji”, Zastava, 6. aprila 1869, br. 42, 9. aprila 1869, br. 43 i 11.
aprila 1869, br 44, Sabrani spisi II/2, 116–133.
21 „Je li potreba da se Srbiji da nov ustav?”, Zastava, 27. maja 1869, br. 63, 9.
Sabrani spisi II/2, 181–184.
 185

kritikovao vladu Namesni{tva, i naro~ito, Milivoja Blaznavca. Srbija

nije, pisao je Mileti}, „domena i vlasni{tvo vlastodr`aca u Srbiji”,
nego nada i uzdanica celog srpskog naroda, pa prema tome svaki Srbin,
ma gde `iveo, ima pravo da vodi ra~una o politici srpske vlade. Tvrdio
je da posle atentata na kneza Mihaila nije po va`e}im propisima bilo
naslednika, mada je Velika narodna skup{tina, „izborom ili potvrdom”
o tome izjasnila svoju voqu. Zakqu~io je da odredbe o nasle|ivawu pre-
stola, koje su unete u ustav mogu imati nepovoqne ishode i dovesti na
srpski presto ~ak i nekog stranca. Isti~e da bi analogno tuma~ewe ovih
odredaba, koje se odnose na pripadnike {ire porodice kneza Milo{a mo-
gle da se primene i na {iru porodicu kneza Milana, u kojoj je sada i po-
rodica jednog od regenata (Blaznavca).22 Namesni{tvo i vlada u Srbiji
nisu ostali ravnodu{ni prema ovim kritikama. Mileti} je napadan svim
sredstvima.23 Bewamin Kalaj u svom dnevniku navodi da je Blaznavac u
vi{e navrata ~ak izjavqivao da Mileti}a treba obesiti i da se nada da
}e ga neko ubiti.24
U ~lanku „Srbija izme|u Rusije i Crne Gore“, napisanom pred Uskrs
1871. godine, Mileti} je ponovo pokrenuo pitawe kona~nog oslobo|ewa i
zamerio Srbiji {to stalno odla`e pokretawe toga procesa, jer „godine
po godinama, prilike za prilikama proti~u, – a Srbija od prole}a do je-
seni, od jeseni do prole}a odla`e!“25 Ukazao je na to da je za pokretawe
akcije neophodno da to odlu~i srpski narod, jer dok u narodu ne bude po-
stojalo jednodu{no uverewe da je oslobo|ewe i ujediwewe srpstva u wego-
vom interesu, dotle }e se vlada izgovarati, pozivaju}i se na ravnodu{-
nost naroda. Me|utim, da bi se mogla povesti akcija, nu`na je sloga u ze-
mqi i politi~kim krugovima. Vlada ne samo da to nije postigla, nego na-
merno podsti~e neslogu me|u politi~kim strankama. Ustav daje svu vlast
knezu i vladi, skup{tina je poni`ena do pukog oru|a izvr{ne vlasti. Ne
postoji sloboda {tampe. Pored tih uslova, za odlu~nu akciju je neopho-
dan sporazum sa Rusijom i Crnom Gorom, a wega nema. I ovom prilikom
je Mileti} kritikovao vladu i wenog „ne~elnika“ i zbog na~ina dolaska
na presto kneza Milana.26 Nasledstvo kne`evskog dostojanstva nije
uop{te postojalo u sporednoj liniji. Pozivom na vojsku i uvo|ewem op-
sadnog stawa, pomu}en je slobodan izbor naroda na Velikoj narodnoj skup-
{tini. Presudnu ulogu su odigrali li~ni interesi i pogodovawe austro-
ugarskoj politici na balkanu. U vezi s tim pomiwe i crnogorskog kneza
22 „Srbija i – Blaznavac”, Zastava, 3. januara 1871, br. 2, Sabrani spisi II/2,
604–606.
23 Slobodan J o v a n o v i }, Vlada Milana Obrenovi}a, kwiga prva (1868–1878), Beo-
grad 1926, 138; Nikola P e t r o v i }, Svetozar Mileti} (1826–1901), 174.
24 Andrija R a d e n i }, Dnevnik Bewamina Kalaja 1868–1875, Beograd-Novi Sad 1976,
16, 205, 299.
25 „Srbija izme|u Rusije i Crne Gore”, Zastava, 28. marta 1871, br. 37, Sabrani
spisi II/3, 62–66.
26 Re~ je o Milivoju Petrovi}u Blaznavcu, koji je uz pomo} vojske doveo na presto
kneza Milana.
186

Nikolu i wegov ugovor sa Mihailom: „Kad je ve} postupila nasuprot, ako

ne re~i, a ono duhu, smislu i celi ugovora izme|u knezova Mihaila i Ni-
kole, gde je ovaj zaista sa samopregorevawem `rtvu na oltar op{te otax-
bine prineo - kad je, velimo, srpska vlada ve} nasuprot tome Milana, kao
‘Obrenovi}ev ogranak’, na prestol srpski popela - za{to ne ograditi taj
prestol [...] crnogorskim knezom Nikolom, kojega je kraj i pleme tako di-
vne usluge Srpstvu u~inilo, i narodu srpskom pred celim svetom obraz
osvetlalo, nego Srbima iz Ugarske, sa ‘ma|arskim plemi}ima’, kojima je
dosta, {to im je u deo palo toliko blago, koje je knez Milo{ toliko go-
dina ponajvi{e ‘monopolom trgovine’ u Srbiji stekao?27 Pitamo za{to?“
Odgovor je Mileti} nalazio u li~nim interesima, ali i u pogodovawu
austrougarskoj politici na Balkanu.
U ~lanku „Srpska vlada i pojavi u Bosni“ Mileti} je ponovo kri-
tikovao vladu u Srbiji. „Pravo zahtevati od vlade u Srbiji, da radi u du-
hu i pravcu politike narodnog oslobo|ewa i ujediwewa ima svaki ~lan
naroda ma gde on bio ve} po svom ro|ewu, pa i mi to ne damo sebi odu-
zeti, niti }emo se obazreti na savet regenstva u Srbiji, da samo ‘gledamo
katihizis’. Kritikovao je stav namesni{tva da treba biti u prijateqskim
odnosima sa susednim vladama, ako te vlade svim sredstvima rade da spre-
~e ispuwewe pravog zadatka Srbije. Ne postoje dobre veze ni sa Rusijom,
ni sa Crnom Gorom, ni sa Bugarima. Krivci za to su pro{la i sada{wa
vlada u Srbiji, koje su dovele do izolovanosti i usamqenosti Srbije.
„Jo{ je bilo ne{to simpatije u narodu u Bosni i Hercegovini i ne{to
uzdawa, ali se to vezivalo na osobu kneza Mihaila a ne sistem i politi-
ku wegove vlade“.28
Mileti} je tada op{irno pisao i o promenama u odnosima izme|u ve-
likih sila. On je slutio da se bli`i re{ewe Isto~nog pitawa i obja-
{wavao kakvi su u tome interesi Austrougarske. Procenio je da se posle
Mihailove smrti Namesni{tvo kolebalo u svom odnosu prema Ugarskoj.
Povodom presude pe{tanskog najvi{eg suda u procesu protiv biv{eg kne-
za Aleksandra Kara|or|evi}a, Mileti} je osu|ivao postupke srpske vla-
de, koja je smatrala da }e osuda Kara|or|evi}a od strane stranog suda
imati ve}u te`inu od osude srpskog suda, te }e tako zauvek ukloniti ta-
kmaca vladaju}oj dinastiji. „Srpska vlada zaista be{e ponizila Srbiju
do proste skutono{e austrougarske politike“. „Ali presuda Kara|or|e-
vi}a treba dr`avnicima u Srbiji da slu`i za pouku u ude{avawu poli-
tike prema ma|arskoj vladi“.29 Spoznaju}i planove ma|arskih dr`avnika,
mogli su lako uvideti kuda smera ma|arska politika. Kona~an dokaz bio
je ishod parnice protiv Kara|or|evi}a. On je bio, veli Mileti}, iskra
u ve} nagomilani barut nepoverewa, ~iji je ishod bio kne`ev put u Liva-
27 Misli se na Baji}e i Nikoli}e, mu`eve Milo{evih k}eri.
28 „Srpska vlada i pojavi u Bosni”, Zastava, 26. maja 1871, br. 60, Sabrani spisi
II/3, 124.
29 „Presuda A[leksandra] Kara|or|evi}a”, Zastava, 30. maja 1871, br. 62, Sabrani
spisi II/3, 134.
 187

diju u posetu ruskom caru. Povodom te kne`eve i Blaznav~eve posete,

Mileti} je izrazio izvesnu sumwu u pogledu wenih motiva, podozrevaju}i
da je ona u~iwena radi li~nog presti`a i utakmice sa Crnom Gorom.
Godine 1871. Mileti} je sa svojim istomi{qenicima poku{ao po-
sledwi put da uspostavi saradwu omladinskog pokreta sa srpskom vladom
radi stvarawa velike nezavisne dr`ave na Balkanu. Wihov plan je bio da
se prvo stvori velika nezavisna dr`ava na Balkanu, sastavqena od slo-
venskih pokrajina Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Srbije i Bugarske. U
jesen te godine je planirano da se pokrene ustanak u Hercegovini i da se
odatle pro{iri na Bosnu. Plan je saop{ten namesnicima i od wih je
tra`eno da u odre|enom trenutku slu`bena Srbija u|e u otvorenu akciju.
U tome je trebalo da u~estvuje i Crna Gora.30 U vezi s tim planom Mi-
leti} ukazuje na to da je za wegovo ostvarewe potrebna puna unutra{wa
politi~ka sloga. Namesni{tvo, naprotiv, podsti~e neslogu me|u politi~-
kim strankama.31
***
U ~lanku „Da li je ’obrt politike’ u Beogradu?” Mileti} je, govo-
re}i o promeni srpske spoqa{we politike istakao da je u tom trenutku
za Srbe od ve}eg interesa spoqa{wa politika nego unutra{wa i zakqu-
~io: „Spoqa{wu akciju dakle {to pre dok Bosanaca nije nestalo, dok se
Bosna i Hercegovina ‘kulturnim Arnautima’ nije napunila, dok u Srbiji
narod jo{ meku{niji postao nije, dok je jo{ na granici Srpstva ~ila mi-
{ica srpska”. Smatra da smetwa tome poduhvatu ne treba da budu dinasti-
~ki interesi. Wega bi trebalo re{avati posle kona~nog oslobo|ewa od
Turaka. ^lanak zakqu~uje: „Zato {to pre svezu izme|u Srbije i Crne Go-
re, i akciju protiv Turske”.32
U veoma op{irnom tekstu pod naslovom „Srbija” Mileti} je anali-
zirao stawe u Srbiji.33 Ukazao je na svemo} vlade i nepostojawe gra|an-
skih prava, u prvom redu slobode {tampe. Pomiwe i brojnost birokrati-
je: „Srbija je takore}i domena, spajiluk za izdr`avawe ~inovnika”. Sko-
ro sva inteligencija je u dr`avnoj slu`bi. Izlaz je video u obrazovawu
liberalne stranke, koju }e ~initi qudi koji ne zavise od vlade i vlasti.
Po wegovom mi{qewu Srbija ima najvi{e zna~aja i va`nosti za
Srpstvo u oslobo|ewu srpskog naroda i wegovom ujediwewu. To je jedino
30 Milorad E k m e ~ i }, Ustanak u Bosni 1875–1876, Beograd 1996, 72; Nikola P e -
t r o v i }, Svetozar Mileti} (1826–1901), 154–155.
31 Vaso V o j v o d i }, Ujediwena omladina srpska o pripremawu ustanka na Bal-
kanu 1871–1872. godine, u Zborniku radova, Ujediwena omladina srpska, Novi Sad 1968,
305–314.
32 Zastava, 16. jula 1871, br. 82, Sabrani spisi II/3, 198–199.
33 ^lanak je objavqen u Zastavi u pet nastavaka, septembra 1871, a 1872. u Letopisu
Matice srpske, u svesci 114, str. 78–113 pod naslovom „O ustavu i ustanovama u Srbiji”.
Svetozar M i l e t i }, Sabrani spisi II/3, 278–306.
188

poqe na kojem bi se mogla posti}i sloga celog srpskog naroda. Uslov si-
gurnom oslobo|ewu Bosne i Hercegovine je sporazum izme|u Srbije i Cr-
ne Gore. „Ima ji, koji ka`u, da vlada srpska ni{ta spoqa preduzimati, i
na kocku metuti ne mo`e, dok je knez maloletan, da i druga regentstva
nisu tako {to preduzimala. No u ustavu nema prepone tome, i ne vidimo,
za{to bi regentstvo zgodne prilike propu{talo samo zbog maloletnosti
kneza, pa ne znamo otkuda bi knez imao pravo, zemqu i narod rizikati, a
da narod za vreme maloletstva kne`eva nema pravo rizikati {to, pa ma
to naposletku i kne`ev venac bio.
U istoriji imamo vi{e primera, da se za vreme regentstva najva`ni-
ja i najrizi~nija dela obavqaju. Samo regentstvo u svom nastupnom pro-
glasu obreko{e onda, kad behu na tri godine izabrani, pa evo i peta go-
dina nastala, i nema~ko-pruski rat pro|e, a Srbija ostade ista, kolika je
i bila. Mi ba{ naprotiv mislimo, da se za vreme maloletstva kne`eva
mnogo mawe po kneza rizika, nego kad se {to tu wegovim imenom rizi~no
preduzme, jer bi neuspe{an rad i{ao na ra~un i opasnost maloletnog
kneza, nego na ra~un oni, koji wegovo pravo vr{e, pa i odgovornost za to
nose. Ko dakle i tu da ne do|e na misao, da birokracija vi{e svoje sto-
lice, nego kne`ev presto ~uva?”
Daqe je Mileti} dao svoje mi{qewe o najva`nijim ustavnim pitawi-
ma. Kritikovao je re{ewa postoje}eg ustava, u prvom redu ure|ewe zako-
nodavne vlasti i nepotpunu zakonodavnu vlast narodne skup{tine i ogra-
ni~eno buxetsko pravo, pitawe politike odgovornosti ministara, struk-
turu narodne skup{tine, gra|anska prava i slobode i wihove ograni~eno-
sti, u prvom redu slobode {tampe, o ~emu veoma detaqno raspravqa.
O zna~ajnim promenama na planu me|unarodnih odnosa Mileti} je
raspravqao u ~lanku „Austro-Ma|arska i istok”. On je ukazo na promene
koje su se desile u samoj Austro-Ugarskoj. Istakao je da }e nesposobnost
Austrije da se sporazume sa slovenskim narodima biti razlog wene kona-
~ne propasti. Austrijska politika je oterala zapadne Slovene u naru~je,
u koje je oterala i kneza Milana. Komentari{u}i put kneza Milana u
Livadiju u posetu ruskom caru, Mileti} konstatuje da je razlog tome to
{to je srpska vlada naposletku uvidela da ju je austrougarska diplomati-
ja uop{te, a i ugarska vlada posebno, obmawivala i zavaravala. Srbiji je
obe}avana Bosna i Hercegovina, a ustvari su kovani planovi za wihovo
osvajawe. No kako je dinasti~ko pitawe bilo poglavita poluga prijateq-
stva i veze izme|u Austro-Ugarske, a osobito Ugarske i srpske vlade, is-
hod Kara|or|evi}eve parnice je zadao posledwi udarac tome prijateq-
stvu.34 Srpsko-ma|arsko prijateqstvo je dovelo do opadawa simpatija
ju`noslovenskih naroda prema Srbiji i porasta ugleda Crne Gore i wene
dinastije. „... pokaza se da re~ena plemena upiru svoje o~i na malenu, ali
juna~ki odva`nu, za oslobo|ewe i ujediwewe srpski plemena u Turskoj
34 Zastava, 20. oktobra 1871, br. 123 i 22. oktobra 1871, br 124, Sabrani spisi II/3,
328–335.
 189

odu{evqenu, i na prijateqstvo Rusije naslowenu Crnu Goru.” Bilo je

krajwe vreme da se ruskom caru pokloni knez, i jo{ vi{e – Blaznavac.
Ako je pak svrha toga puta bila da se postigne dinasti~ki presti` i uta-
kmica sa Crnom Gorom i umawivawe veza Rusije i Crne Gore, to ne}e do-
vesti do uspeha. „Naslon na Rusiju mo`e samo onda imati beri}etni po-
sqedica po op{tu cel naroda, ako se osniva na me|usobnom sporazumqewu
kako Srbije i Crne Gore, tako uop{te srpski, pa i drugi srodni pleme-
na na Balkanskom poluotoku – ina~e naslon taj, i takmica u tra`ewu tog
naslona ne bi bio stub, nego nadgrobni kamen samostalnosti i slobode
srpske.” Svrha putovawa u Livadiju treba da bude u~vr{}ewe sloge izme-
|u Srbije i Crne Gore, u ciqu oslobo|ewa Srba i drugih naroda na Bal-
kanskom poluostrvu.
Mileti} je jasno uo~avao i obja{wavao kakvi su interesi Austro-
Ugarske u re{ewu isto~nog pitawa. On upozorava na to da postoje svi zna-
ci da se re{ewe isto~nog pitawa pribli`ava. Slikovito je objasnio kakve
su interese za o~uvawe Turske imale velike sile. „Ako }emo uporediti
Tursku sa starim ~ovekom, koji ima neke materijalne obaveze prema nekome
za svoga `ivota, onda }emo Englesku uzeti kao ‚nekog’ koji se stara da taj
stari ~ovek {to du`e `ivi, kako wegove obaveze zbog kojih onaj ima ko-
risti, ne bi prestale. Austrougarsku pak prema takoj prispodobi mo`emo
smatrati kao onoga, koji nema istina nikakvi prava, ali bi opet hteo, – i
nada se da }e mu se `eqa ispuniti – da bude naslednik star~ev. Stoga mu
nije stalo do `ivota star~eva, ali opet voli i to, nego da po smrti pravi
naslednici zauzmu ostavinu. Dok starac `ivi, nada se ovaj, da se i pravim
naslednicima mo`e {ta desiti, i onda on dolazi na red.”35
U po~etku vladavine Namesni{tva postojala je nada da }e oni pristu-
piti politi~kim reformama.36 Posle izvesnog vremena, Mileti} je i pre-
ma politici Namesni{tva zauzeo kriti~an i opozicioni stav, kao i ranije
prema knezu Mihailu. Do{lo je do razlaza izme|u Vojvo|ana i liberala u
Srbiji, koji se vi{e nisu slagali u oceni unutra{we politike Srbije.
Slobodan Jovanovi} je osnovne Mileti}eve zamerke namesni~kom re`imu
video u slede}em: prvo, on nije verovao u iskrenost namesni~kog liberali-
zma, imaju}i tu pre svega kao dokaz Ustav od 1869. godine i wegova re{e-
wa: ure|ewe zakonodavne vlasti, slobodu {tampe, zakon o odgovornosti mi-
nistara. Namesni~ku ustavnost je ocewivao kao la`nu ustavnost, a namesni-
~ki liberalizam kao la`ni liberalizam. Drugo, on se nije slagao sa namesni-
~kom spoqnom politikom. Imao je utisak da se namesni{tvo potpuno odvo-
jilo od Rusije i podredilo austrijskom, odnosno ma|arskom uticaju. ^inilo
mu se da namesni{tvo interese Srbije stavqa iznad interesa Srpstva. On
pak, smatra da ne le`i spas Srpstva u Srbiji, nego spas Srbije u Srpstvu.37
35 „^udni znaci”, Zastava, 10. decembra 1872, br. 146, Sabrani spisi II/3, 805–808.
36 Slobodan J o v a n o v i }, Vlada Milana Obrenovi}a, kwiga prva (1868–1878) , Beo-
grad 1926, 49.
37 Isto, 135–139.
190

***
Krajem 1872. godine u Zastavi je objavqen ~lanak „Obzor na godinu
1872”, u kojem je dat kratak pregled politi~kih zbivawa u protekloj go-
dini. Te je godine knez Milan stupio na vladu. Zbog wegovog puta u Li-
vadiju Austro-Ugarska se osvetila zabranom u~e{}a Srba iz Ju`ne Ugar-
ske u proslavi koja je povodom kne`evog punoletstva organizovana, u ~e-
mu je nedostojnu ulogu odigrao generalni konzul Kalaj, a dvojica Srba
bez ikakve krivice dospeli u zatvor. Pomiwe se srpsko potra`ivawe ma-
log Zvornika sa Sakarom, uz napomenu da je za uspeh u svakom poduhvatu
nu`na sloga Srbije i Crne Gore.38
Po~etkom slede}e godine je, tako|e u Zastavi, sada op{irnije, da-
ta rekapitulacija politi~kih doga|aja protekle godine.39 Mileti} ne
ocewuje povoqno srpsku politiku u toj godini. Oslobo|ewe i ujediwewe
onostranog srpstva je jo{ otvoreno pitawe. Prvi uslov za ostvarewe tog
ciqa, sloga Srbije i Crne Gore nije razvijena u po`eqnoj meri. Mada se
u Srbiji jo{ uvek gleda Pijemont srpstva, uzalud se u woj tra`e Kavuri.
Postoji neki mali napredak na privrednom poqu, ali je uo~qiv i razvi-
tak plutokratije, {to zemqi ne obe}ava neku sre}u. Na poqu politike se
nije desilo ni{ta vredno pomena. „^in punoletstva kneza Milana i pri-
mawe vlade, {to tako|e spada na ovu godinu koju pregledamo, za nas je
zna~ajan samo po tome, {to sad ne}e maloletnost i privremenost name-
sni{tva slu`iti za ki{obran od prekora i za izgovor neve{toj i mlakoj
politici srpskih dr`avnika. Sam taj ~in – primawe vlade, ne obele`ava
u politici Srbije nikakvu ‚menu’, te stoga ne mo`e imati vi{e zna~aja
sve dotle, dok mu dela to ne dadu.”
Po~etkom 1873. godine, rekapituliraju}i doga|aje protekle godine,
Mileti} je govorio i o punoletstvu kneza Milana: „^in punoletstva kne-
za Milana i primawe vlade, {to tako|e spada na ovu godinu koju pregle-
damo, za nas je zna~ajan samo po tome, {to sad ne}e maloletnost i pri-
vremenost namesni{tva slu`iti za ki{obran od prekora i za izgovor ne-
ve{toj i mlakoj politici srpskih dr`avnika. Sam taj ~in – primawe vla-
de, ne obele`ava u politici Srbije nikakvu ‚menu’, te stoga ne mo`e
imati vi{e zna~aja sve dotle, dok mu dela to ne dadu.”40 Mileti} o~i-
gledno nije gajio preterane nade u promenu srpske politike, koja bi mo-
gla nastupiti kne`evim punoletstvom, imaju}i u vidu da su na vlasti
ostali isti qudi. Vladu je obrazovao Blaznavac, ministar inostranih po-
slova je bio Risti}, a resor unutra{wih poslova je pripao Radivoju Mi-
lojkovi}u, koji ga je i do tada dr`ao. Posle iznenadne Blaznav~eve smr-
ti vlast je jo{ neko vreme prepu{tena Jovanu Risti}u.41
38Zastava, 30. decembra 1872, br. 153, Sabrani spisi II/3, 825–830.
39„Na{ narod u god. 1872”, Zastava, 14/26. januara 1873, br. 6, Sabrani spisi III,
Beograd 2002, 25–29.
40 Knez Milan je napunio osamnaest godina i preuzeo vlast avgusta 1872. godine.
41 ^edomir P o p o v, Vladavina kneza Milana Obrenovi}a (do 1875), Istorija
srpskog naroda V/1, Beograd 1981, 341.
 191

U op{irnom ~lanku „Polo`aj Srbije na istoku” Mileti} je anali-

zirao me|unarodne prilike, polo`aj Srbije i wenu spoqnu politiku.42
„Kad se knez Mihailo u Srbiju vratio, a naro~ito kada je stupio na vla-
du, on je bio sa Ugarskom, sa ma|arskim dr`avnicima u dobrom sporazum-
qewu, u prijateqskom odno{aju, jama~no ne toliko zbog li~ni sveza, ili
obaveza, ili zbog svoji aristokratski ose}aja, koliko zbog toga, {to je
mislio, i verovao da }e Ugarska, da }e ma|arski dr`avnici, da }e ma|ar-
ski narod, biti prijateq Srbiji, srpskom narodu, i da ne}e biti pre~aga,
nego moralna poluga onakom re{ewu Isto~nog pitawa, kakvo je u intere-
su neposredno hri{}anski naroda na istoku, posredno i samoj Ugarskoj, i
narodima od Karpata do Adrije”.
Ma|ari su kne`ev put u Livadiju tuma~ili kao reakciju na ishod
parnice protiv Aleksandra Kara|or|evi}a, kao da sami nisu za to dali
nikakav povod. „Promena dakle, odno{aja Srbije prema Austrougarskoj, a
naro~ito prema Ugarskoj, bila je nu`na posledica ne samo unutra{we
Slavenima protivne austrougarske politike, nego i spoqa{we posle
francusko-nema~kog rata, i inaugurisawa politike prema Turskoj i
Istoku”, zakqu~io je Mileti} svoju analizu.
U vezi sa putovawem Jovana Risti}a u Be~, aprila 1873. i komentara
ma|arske {tampe o tom putovawu i wegovim motivima, Mileti} je u
~lanku „Risti}ev put u Be~” ponovo na~inio kratku analizu me|unarod-
nih odnosa i polo`aja Srbije me|u velikim silama, Austrougarskom i Ru-
sijom. Ma|arski list je ovu posetu uglednog srpskog dr`avnika protu-
ma~io kao priznawe i uvi|awe Srbije da je upu}ena na Austrougarsku i
da bez we ne mo`e preduzeti nijedan korak unapred. Mileti} pak, ospo-
rava da je ovo putovawe zna~ilo dezavuisawe i pokajawe zbog kne`evog
puta u Livadiju, u posetu ruskom caru. Kada je o Risti}u re~, nema sumwe
u wegovu naklonost prema Rusiji, ona mo`e biti mo`da samo preterana.
Wegov put u Be~ je, po Mileti}evom mi{qewu, sasvim u skladu sa ruskom
politikom. Na kraju on zakqu~uje da kod Srba ne postoji ni prijateqstvo
ni neprijateqstvo prema drugim narodima i dr`avama: merilo srpskih
simpatija i antipatija je oslobo|ewe i ujediwewe srpskog naroda i dru-
gih slovenskih plemena na istoku. Uveren je da pored srpske, odnosno ju-
`noslovenske dr`ave mo`e postojati celokupnost, samostalnost, pa i ne-
zavisnost ma|arske dr`ave. Dok se god to ne priznaje, dok se ukr{taju
interesi srpskog i ma|arskog naroda, ne mo`e biti izmirewa duhova i
prijateqstva izme|u Srbije i Austrougarske. Kada ma|arski dr`avnici
budu smatrali da Istok treba da pripadne isto~nim narodima, to }e
zna~iti kraj nepoverewa i nesporazuma.43
O kne`evom putovawu u Carigrad Mileti} je pisao i u ~lanku „Da
uskrsne narod srpski i rasto~e se svi vrazi wegovi!” Kritikovao je kne-
42 Zastava, 1/13. aprila, br 39 i 4/16. aprila 1873, br. 40, Sabrani spisi III,
109–114.
43 Zastava, 8/20. aprila 1873, br. 42, Sabrani spisi III, 115–119.
192

`ev planirani put u Carigrad, na poklowewe sultanu, ocewuju}i ga kao

sramotu i grehotu. To bi zna~ilo kne`evo odricawe od onog zadatka, ko-
ji od wega o~ekuju hri{}anski narodi od Srbije. Mada u Srbiji jo{ ne-
ma prave ustavnosti, a jo{ mawe parlamentarne odgovornosti ministara,
za ovakve poteze, kao {to je put u Carigrad, odgovoran je knez narodu,
srpskom javnom mwewu i dostojanstvu srpskog naroda.44 Mileti} izra`ava
i sumwu u eventualni ruski uticaj na ovu odluku. Ako je on postojao, na-
mera mu je bila da se u narodu diskredituje srpska dinastija, da bi se
na~inilo mesto za ruske cari}e. Ako ruska vlada ne}e da pomogne Srbiji
i Slovenima, nema pravo ni da ih poni`ava u o~ima sveta i srpskog na-
roda. Srbi mogu i sami da se oslobode, a Rusija treba i sama da se oslo-
bodi „svoji Nemaca, velika{a i ~inovnika, a naro~ito od ‚samodr`av-
qa’”. Ruskom dvoru se ne treba ropski podavati, zakqu~io je Mileti}.
Rusiji je Srbija mo`da potrebnija, nego ona Srbiji.
Mada kriti~an prema kne`evim postupcima, Mileti} je ipak jo{
uvek odgovornost za neke postupke ~e{}e pripisivao vladi i ministrima
nego samom knezu. Za otpu{tawe iz slu`be kapetana Save Gruji}a, zbog
wegove objavqene kritike vojne organizacije, Zastava pi{e: „No nije
uvreda, kao {to nam nije ni namera uvrede, kad ka`emo da je knez jo{ ta-
ko mlad da se puna ne samo politi~na, nego i moralna odgovornost za po-
stupak prema Savi Gruji}u, samo na ministra obaliti mo`e, premda se i
to ne mo`e pretajiti, da je stvar koliko na~elno, i po posqedicama za-
ma{na, ipak prosta, da je sam ose}aj, i sva}aj qudskog dostojanstva, srp-
skog ponosa i ‚oficirske ~asti’ dovoqan sudija”. U vezi sa istim slu~a-
jem, kao i osudama urednika Javnosti i Svetozara Markovi}a, Mileti}
je kritikovao nepostojawe slobode {tampe u Srbiji.45
Mileti} je razmatrao politi~ke prilike u Srbiji posledwe godine,
posle formirawa mladokonzervativnog Marinovi}evog kabineta 22. okto-
bra, u ~lanku pod naslovom „Stawe u Srbiji“.46 U wemu se osvrnuo i na
neke spoqnopoliti~ke doga|aje, a i na unutra{we politi~ke odnose. Oce-
nio je da nema nijedne dr`ave u Evropi gde je zakon o {tampi dao toliko
maha vladi za politi~ke progone {tampe i gde na tom poqu ima toliko
zloupotreba. Osudio je na~in na koji je do{lo do Risti}evog pada i do sme-
ne vlade, ukazuju}i na to da vladalac treba da se uzdigne nad politi~kim
strankama i strana~kim strastima, te da vlade ne formira prema li~noj
naklonosti ili obara zbog li~ne mr`we, nego u dr`avnom interesu.
Naro~ito o{tro je kritikovao vladine spoqnopoliti~ke poteze. Ponovo
je istakao da je kne`ev put u Carigrad povodom pitawa Malog Zvornika
bio poni`ewe kneza pred sultanom, a Srbije pred ostalim svetom. Osudio
44Zastava, 15/27. aprila 1873, br. 44, Sabrani spisi III, 120–124.
45Zastava, 9/21. januara 1874, br. 4, Sabrani spisi III, 186–189; „Sloboda {tampe u
Srbiji”, Zastava 3/15. marta 1874, Sabrani spisi III, 190–193.
46 Zastava, 27. oktobra/8. novembra 1874, br. 127 i 30. oktobra/11. novembra 1874,
Sabrani spisi III, 227–233.
 193

je i brojna kne`eva putovawa sa velikom svitom i postavio pitawe ciqe-

va i opravdanosti te „skupocene promenade“ po Evropi. Ta putovawa nisu
ni doprinela nekom diplomatskom uspehu, jer knez ~esto nije ni bio pri-
man od dr`avnika koje je `eleo da poseti. Krivicu za to on ne pripisu-
je toliko knezu, jer putovawa nisu privatne prirode. Ministar predsed-
nik koji ga prati je odgovoran za spoqa{wu i unutra{wu politiku Sr-
bije, {to se kneza ti~e, „ipak je mlad, neuk i neiskusan, kome se ta{tine
oprostiti, a samovoqe ustavom i zakonima zakratiti mogu. Odgovorno je
ministarstvo – odgovoran je Marinkovi}, koji stvara stawe, koje ako i ne
namerno, ali u posqedicama svojim vodi katastrofi, koja Srbiju mo`e
na~initi provincijom Austrougarske, ili sekundogeniturom koga suseda,
uz masniju apana`u za ‘putoqubivoga’ kneza, a mo`da i – neki velika{a
u Srbiji.“
U ~lanku „Vlade u Srbiji” Mileti} je zakqu~io da Srbija nije par-
lamentarna zemqa, gde bi vlada bila politi~ki odgovorna narodnoj skup-
{tini i gde bi vlada koja je izgubila poverewe narodnog predstavni{tva
bila otpu{tena sa vlasti. Ona nije u pravom smislu ni ustavna zemqa, tj.
zemqa gde obe strane, vladalac i skup{tina imaju jednako pravo u dono-
{ewu zakona. Mada se isticalo da je knez Milan, vaspitan u Francuskoj,
doneo i razvio duh ustavnosti, Mileti} se pita, povodom posledwih pro-
mena vlade u Srbiji, {ta je razlog {to kneza zaobilazi qude, koji u`i-
vaju poverewe skup{tinske ve}ine. „Mi dr`imo da je vreme da se vlada-
teqi Srbije vi{e oslawaju na mi{qewe, i `equ svoga, pa i ostalog srp-
skog i slavenskog naroda, nego na milost i nemilost nekih stranih sila,
ili wini agenata, koji ako i mogu privremeno spoqa{wu akciju spre~iti,
ali ne mogu bar unutri ni{ta u~initi, ili smetati, kad je i dok je vla-
dateq s narodom suglasan, dok je ne samo Srbija kao zemqa i narod, nego
i vlada obgrqena rukama prijateqstva srodni plemena.” Mileti} odbija
prebacivawa da postoji te`wa da se iz Novog Sada zapoveda Srbiji i we-
noj vladi, ali i napomenuo da izvan Srbije `ivi skoro tre}ina srpskog
naroda, ~iji su preci do{li ovamo s namerom da pripomognu oslobo|ewu
stare otaxbine, te imaju i pravo i du`nost da razmi{qaju o uslovima op-
stanka i razvitka srpskog naroda u celini, jer se to ne ti~e iskqu~ivo
Srbije.47
U ~lanku „Stoglava a`daja reakcije u Srbiji” Mileti} je kritiko-
vao konzervativnu stranku Marinovi}a i Gara{anina. Umesto „lojalne i
miroqubive” u spoqnoj politici i „konzervativne ili konzervativno-li-
beralne” u unutra{woj, Mileti} je ozna~ava kao „servilnu” spoqa, a re-
akcionarno vlastoqubivu iznutra. Reakcija je i samog kneza nagovorila
da pozove nekolicinu skup{tinara, i ukori i wih i skup{tinu, {to broj-
nim interpelacijama ote`ava posao vladi. U ustavnoj monarhiji je vlada-
lac neprikosnoven, neodgovoran, a posledica, jamstvo a i uslov te nepri-
kosnovenosti i neodgovornosti je da se knez ne me{a, i da ga stranke ne
47 „Vlade u Srbiji”, Zastava 9/21. februara 1875, br. 17, Sabrani spisi III, 257–259.
194

me{aju u partijske stvari i razmirice. „Neustavno je vladaoca uvla~iti

u diskusiju, bilo u skup{tini, bilo van we. Vladalac vaqa da stoji nad
strankama, ili samo da motri, kakav pravac prete`e na vagi – na vagi na-
rodnog predstavni{tva, i je li ovaj suglasan pravcu i struji u samom na-
rodu, i da prema tome ude{ava vr{ewe oni prava, koje mu vr{iti pristo-
ji, i to ne lice k licu Narodnoj skup{tini ili wenom pozvanom ali ‚ne-
zvanom’ odlomku, nego putem odgovornog ministarstva. [...] Koji je jo{
ustavni vladalac u Evropi pozvao preda se poslanike narodne ad audien-
dum verbum regium – na ~itawe bukvice, i davawe ukora.” Me|u wima je
bio i Adam Bogosavqevi}, a knez im je obja{wavao „da administrativna
dela vlade ne podle`e kontroli Skup{tine”. Pomiwe slu~aj kneza Miha-
ila i konstatuje da je upravo to bio pogre{an, prvi „kobni” korak Mi-
hailov. „I zar se sme savetovati mladome knezu ono, {to je knezu Miha-
ilu moglo pro}i, osobito u vremenu, kad jo{ nije bilo ustavnosti sa mi-
nistarskom odgovornosti?”48
Sli~an je ton ~lanka pod naslovom „Kob nad Srbijom”, gde je Mile-
ti} izlo`io svoje poglede na karakter monarhijske ustavne vlasti i parla-
mentarizma. Monarhijska je vlast neodgovorna i neprikosnovena, ali su za-
to ministri odgovorni, za dr`avna dela podle`u javnom, a i dr`avnom su-
du, bez obzira na to, da li ih vr{e pod imenom i sa potpisom vladaoca,
ili u svoje ime. Ocewuju}i unutra{wu politiku u Srbiji, on zakqu~uje da
Srbija nije parlamentarna zemqa, a nije u pravom smislu ni ustavna dr`a-
va. U Srbiji postoji jedna koterija koja je uzela vlast i „prestol pod za-
kup“. Ona nema dovoqnog oslonca u narodu, te se oslawa na strane sile,
poglavito na austrougarskog generalnog konzula, a ma|arskog prokonzula
nad Srbijom: „Obrenovi}i su i u spoqa{woj i u unutra{woj politici zao-
stali iza onoga o~ekivawa, {to je srpski narod u Srbiji i Turskoj u wi
polo`io [...] Knez Milan tako|e predaje se u ruke koterije, koja ho}e da
ugu{i svaki slobodan razvitak u Srbiji, i oko Srbije, i kojoj je ma|arski
prokonzul protektor. Ta koterija navela je i u spoqa{woj politici kneza
Milana na tanak led. Da zaglavi fijasko i poni`ewe Srbije, i kneza u Ca-
rigradu, rastrubi u Bukure{tu u~iwen neki savez me|u Romanijom i Srbi-
jom, a kad tako, a ono romanski oficiozni list „Presa” pre negde, jama~no
povodom beogradske razmirice sa pruskim konzulom, re~e: da nema ni{ta
tra`iti s one strane Dunava, da ona pripada Zapadu, da Istok po~iwe s
one strane Dunava, i po tome da je se isto~no pitawe i{ta ne ti~e. Rastru-
bi se tako|e iz Beograda, da }e crnogorski knez Nikola pooditi Bukure{t,
i tim putem i Beograd, a od svega toga na Cetiwu nije ni pomena bilo,
nego je sve to bio Marinovi}ev ‚humbug’. I kad mi tako {to knezu Milanu
pred o~i iznosimo, onda smo mi, neprijateqi knezu i Srbiji’”.
Mileti} je odbio optu`be da je ovakvo pisawe Zastave neprijateq-
sko i istakao da „nekorektan” i neustavan postupak kne`ev, kao {to je
48 „Stoglava a`daja reakcije u Srbiji”, Zastava 12/24. februara 1875, br. 18,
Sabrani spisi III, 260–264.
 195

slu~aj zastra{ivawa narodnih poslanika Zastava ima i pravo i du`nost

da kritikuje, pogotovu ako se to u doti~noj zemqi ne mo`e. I u ovom slu-
~aju je Mileti} najve}u odgovornost za ovaj postupak pripisao kne`evim
savetnicima, isti~u}i da samom knezu nedostaje iskustvo, {to se sti~e sa
godinama. Zakqu~io je da je knez Milan pao u zamke svojih udvorica, ko-
ji se ne stide da se kao zreli qudi dive mudrosti dvadesetogodi{weg kne-
za. Nagla{ava da kritika kneza nije gest neprijateqstva prema wemu i
zakqu~uje da je krajwe vreme da knez kao ustavni vladalac povrati sagla-
snost izme|u narodne skup{tine i vlade.49
U ~lanku pod naslovom „Nasledstvo prestola u Srbiji” Mileti} se
bavio jo{ jednim pitawem ustavnog ure|ewa Srbije – nasle|ivawem pre-
stola. Povodom predloga grupe poslanika o izmenama ustava, Mileti} je
izneo svoje mi{qewe o predlo`enoj izmeni odredaba o nasle|ivawu pre-
stola. Po postoje}im ustavnim odredbama presto Srbije u slu~aju da knez
umre bez naslednika, nesle|uju potomci Milo{evih k}eri. U izmenama
koje je predlo`ila grupa poslanika ove odredbe se mewaju tako {to se
predvi|a da }e sam knez odrediti naslednika, ako ostane bez poroda, a
ako umre pre dono{ewa ove odluke, narod slobodno bira vladaoca. Mile-
ti} je smatrao da je ovo re{ewe na~elno ispravno, ali da neredovne pri-
like koje nastaju u takvim situacijama zahtevaju da nasledni red bude una-
pred uzakowen. Podse}aju}i na ugovore kneza Mihaila sa crnogorskim
knezom Nikolom, Mileti} se pita ne bi li u slu~aju izumirawa dinasti-
je Obrenovi}a bilo dobro re{ewe da srpski presto nasledi crnogorska
loza Petrovi}a. Time se otklonila i jedna smetwa ujediwewu srpskog na-
roda na Balkanu – postojawe dveju dinastija.50
Povodom austrougarskih pritisaka da se raspusti srpska narodna
skup{tina, Mileti} je marta 1875. pisao o odnosu Austrougarske prema
Srbiji i zakqu~io da je ta~na wegova ocena da se ide na to da austro-
ugarski konzul postane prokonzul u Srbiji. U svojim politi~kim potezi-
ma knez mora uva`avati raspolo`ewe naroda i imati vi{e poverewa u
narodnu skup{tinu. „Pitawe je dakle postalo: ko pred srpskim prestolom
u Beogradu vi{e vredi: Kalaji i Marinkovi}, ili narod srpski i Na-
rodna skuptina?“, pita se Mileti}.51
***
U vreme Hercegova~kog ustanka i otvarawa Isto~ne krize Mileti-
}eva je politi~ka aktivnost bila naj`ivqa, a wegova o~ekivawa od Sr-
bije i srpske vlade najve}a. Proteklih petnaest godina ciq Mileti}eve
nacionalne politike bio je da Balkan pripadne balkanskim narodima, ko-
49 „Kob nad Srbijom”, Zastava 26 februara/10. marta 1875, br. 24, Sabrani spisi III,
278–282.
50 „Nasledstvo prestola u Srbiji”, Zastava 9/21. marta 1875, br. 29, Sabrani spisi
III, 296–298.
51 „Knez i skup{tina”, Zastava 12/24. marta 1875, br. 30, Sabrani spisi III, 302.
196

ji svoje nacionalno oslobo|ewe treba da postignu zajedni~kom oru`anom

borbom, samostalno, a bez uplitawa evropskih velesila. Stoga je razum-
qivo {to je Mileti} doga|ajima u Hercegovini i wihovim mogu}im po-
sledicama posvetio izuzetno veliku pa`wu.
U po~etku Hercegova~kog ustanka bio je rezervisan, podozrevaju}i da
u wegovom izbijawu ima austrijskog u~e{}a. Smatrao je da ima dosta in-
dicija koje su potvr|ivale tu sumwu, kao {to je bila koncentracija aus-
trijskih trupa na bosanskoj granici, vesti o prelasku dvadesetak pre-
obu~enih austrijskih {tapskih oficira u Bosnu i Hercegovinu sa speci-
jalnim zadatkom, kao i pisawe nekih be~kih listova da su dva pobuwena
mesta istakla austrijsku zastavu.52 U po~etku ustanka procenio je da je
pobuna u Hercegovini „mesne ili pokrajinske prirode“ i da se iz we
ne}e zatalasati Isto~no pitawe, s obzirom na tada{wu konstalaciju u
Evropi i na Balkanskom poluostrvu i na trojecarski savez.53 Mileti} je
povodom toga ponovo naglasio da je protiv re{ewa Isto~nog pitawa
posredovawem velikih sila, a posebno Austro-Ugarske, jer bi prisajedi-
wewe Bosne i Hercegovine Austro-Ugarskoj bilo prava nesre}a za srpski
narod. Pla{io se intervencije i okupacije ovih zemaqa, bez kojih srpskoj
dr`avi na jugoistoku nema budu}nosti, ni trajnog opstanka i razvitka.54
Wegovo dvoumqewe na po~etku Hercegova~kog ustanka bilo je opravdano,
jer su i me|unarodna situacija i prilike u Srbiji bile nepovoqne, nepo-
voqnije nego 1866, ili 1870–1871, kada je Mileti} forsirao oru`anu ak-
ciju na Balkanu. Srbija nije bila vojni~ki pripremqena za rat. Nije pri-
dobila saveznike za masovni oru`ani ustanak na Balkanu. Rat je zapo~i-
wao u senci aspiracija Austrougarske prema Bosni i Hercegovini i poga-
|awa izme|u Rusije i Austrougarske o podeli interesnih sfera na Balka-
nu, ~emu je uskoro i usledio sporazum u Rajh{atu.55
Mileti}evi odnosi sa srpskom vladom su u to vreme bili krajwe po-
gor{ani. Po~etkom 1875. Zastava je ponovo bila zabrawena u Srbiji. U
vreme kada su stizale najdramati~nije vesto i borbama u Hercegovini,
stigao je i glas iz Be~a o kne`evoj veridbi. Mileti} je u Zastavi
o{trim i podrugqivim re~ima napadao kneza Milana {to se u vreme iz-
bijawa ustanka sprema za `enidbu. Kne`evu `enidbu je Mileti} ocenio
kao ne~uveno vre|awe srpskih ose}awa i pisao da se „ovo ne zove obru-
~iti, nego obrukati vladaoca srpskog“. Nije mogao da razume {to se
knez sprema za `enidbu u tako sudbonosnom trenutku. Uo~ava ~udnu kob
Obrenovi}a, da ih udvorice sa jedne iste strane hvataju u svoje mre`e, a
52 „Hercegova~ka pobuna”, Zastava 9/21. jula 1875, br. 79, Sabrani spisi III, 416;
Nikola P e t r o v i }, Svetozar Mileti} (1826–1901), 205–206.
53 „Hercegova~ki ustanak i Crna Gora”, Zastava 16/28. jula 1875, br. 82, Sabrani
spisi III, 429–431.
54 „Hercegovina i isto~no pitawe”, Zastava 23. jula/4. avgusta 1875, br. 85, Sabrani
spisi III, 434–437; „Varnica ili plamen?”, Zastava 25. jula/16. avgsta 1875, br. 86, Sabra-
ni spisi III, 438–442.
55 Nikola P e t r o v i }, Svetozar Mileti}, 208.
 197

`enske neprilike u toj kobi igraju takvu ulogu. I kneza i narod je Ma-
rinovi} obrukao kne`evim putovawem u Be~, radi ciqa neprili~nog u ta-
da{wim okolnostima. Mileti} ~ak pomiwe i nevestin veliki miraz: „On
[knez] je na{ao „pupilu“ sa nekoliko, ako je istina, miliona rubaqa! On,
kao, {to „Pan~evac“ re~e, volije Nataliju nego bataliju. Srpsku pupilu,
Hercegovinu i Bosnu, on ostavqa srpskom narodu na du{u. Srbi u Srbiji
– gde vam je obraz srpski, gde ponos juna~ki?“.56
Mileti} je negodovao protiv obrazovawa liberalno-konzervativne
vlade, takozvanog konzervativnog ministarstva, formiranog pred kne`evo
ven~awe. Weno formirawe je Mileti} smatrao kao potpuni debakl srbi-
janskih liberala. Liberali, koji su se 1858, u jednoj revolucionarnoj
situaciji, kada je zba~en i proteran knez Aleksandar Kara|or|evi}, ba-
cili u naru~je Milo{u Obrenovi}u, pla{e}i se ustanka nezadovoqnih se-
qa~kih masa, na{li su se u vreme vladavine namesni{tva na potpuno
reakcionarnim pozicijama. Najzad su pristali na poni`avaju}e u~e{}e u
jednoj vladi ~iji je zadatak bio da uti{a nezadovoqstvo koje su izazvali
Milanovi `enidbeni planovi.57
Mileti}evo pisawe je u Srbiji imalo znatnog odjeka, jer je Zastava
u to vreme smatrana za najva`niji list u srpstvu.58
Mileti} je promenio mi{qewe o hercegova~kom ustanku i ratu s
Turskom krajem avgusta, ohrabren juna{tvom hercegova~kih ustanika i op-
{tim odu{evqewem za rat u srpskoj javnosti. Na izborima za srpsku na-
rodnu skup{tinu su pristalice rata s Turskom dobile sem sadamnaest, sve
ostale mandate. Od tada do svog hap{ewa, Mileti} se odlu~no zalagao za
rat. Wegova borba je tekla na vi{e koloseka: u Zastavi, u razli~itim
politi~kim kontaktima, prikupqawem pomo}i ustanicima, ali i u parla-
mentarnim istupawima u ugarskom saboru, gde se borio za pravi~no re{e-
we Isto~nog pitawa. On kli~e: „Dakle – „Rat s Turcima!”, zahtevaju}i
da to bude „rat ozbiqan, slo`en i odlu~an” i izjavquje da je spreman da
pred sada{wim i budu}im pokoqewima podeli moralnu odgovornost za od-
luku koju treba doneti. On smatra da su sazreli uslovi za oru`anu akci-
ju na Balkanu.59 Srbiji ne preostaje drugo, nego Porti staviti alterna-
tivu: ili slobodu Bosne i Hercegovine, i Bugarske – ili rat.60 [to se
ti~e austrougarskih Srba, obe}ava da }e oni izvr{iti svoju ~ove~ansku i
nacionalnu du`nost i da ih u tome ne}e mo}i spre~iti ni Dunav, ni Sa-
va, ni „Tisa”.61 Apelovao je na wih da pomognu ustanike dobrovoqcima i
56 „Marinovi} i kne`eva `enidba”, Zastava 30. jula/11. avgusta 1875, br. 88, Sabra-
ni spisi III, 443–446.
57 Nikola P e t r o v i }, Svetozar Mileti}, 206.
58 Slobodan J o v a n o v i }, Vlada Milana Obrenovi}a, kwiga prva (1868–1878), Beo-
grad 1926, 291.
59 „Dakle – rat s Turcima!”, Zastava 3/15. avgusta 1875, Sabrani spisi III, 447–451;
Nikola P e t r o v i }, Svetozar Mileti}, 207.
60 „Hercegovina i diplomacija”, Zastava 6/18. avgusta 1875, br. 91, Sabrani spisi
III, 455.
61 Kalman Tisa, predsednik ugarske vlade.
198

nov~anim prilozima. Naro~ito se obra}ao penzionisanim oficirima,

Srbima, da svojim stru~nim vojni~kim znawem priteknu u pomo} pobuwe-
noj raji u Bosni i Hercegovini.62
Zajedno sa liberalima u Srbiji, Mileti} i narodwaci u Vojvodini
su burno tra`ili da Srbija zarati. Javno mwewe u Srbiji i Crnoj Gori
je bilo ratoborno. Mileti} je smatrao da }e odluka o pokretawu rata bi-
ti odlu~uju}a ne toliko za sudbinu Srbije, koliko za sudbinu kneza.63
„Izbor je slobodan”, pi{e Mileti}, „Dok je Srbije, bi}e i knezova, –
ali da knez Srbije bude Andra{ijev namesnik, Rauh Srbije – to pravo, i
ime, korist i ponos srpskog naroda u Srbiji podnositi ne mo`e i ne}e!
Ako knez Milan ne}e, {irok mu je svet – ima ko ho}e. „Eno Nikole –
eto rata s Turcima!”.64 Rezigniran zbog oklevawa da se rat zapo~ne, Mi-
leti} je ocenio: „No ~ega srpski Pijemont nema, to je vladalaca, koji bi
se srodili sa idejom oslobo|ewa i ujediwewa svoga plemena, kao {to su
bili sardinski kraqevi, i dr`avnika, koji bi se u plemenitom i rodoqu-
bivom surevnovawu naticali u postizavawu te celi, ma i raznim putevi-
ma. U Srbiji je ovladala dinasti~ka dvorska politika. Knez dr`i, da je
Srbija ‚domena’, imovina za wegovo izdr`avawe. Wemu je dosta Pijemont
bez Italije – Srbija bez oslobo|ewa i ujediwewa ostale bra}e.” Ostalo
mu je {imera, ili kako se sam izrazio: utopija“.65
Krajem godine je Mileti} ocenio da je do{ao odsudni ~as i da je
krajwe vreme, da se srpski narod u Srbiji prene i uo~i opasnost u kojoj
se nalazi, jer je srpstvo na raskr{}u i na dnevnom redu je pitawe o bi}u
ili nebi}u srpskog naroda. „Sad ili nikad”, uzvikuje on.66
Po~etkom maja 1876. je obrazovana u Srbiji nova vlada pod predsed-
ni{tvom Stev~e Mihailovi}a, u koju su u{li istaknuti liberalni prva-
ci: Jovan Risti}, Jevrem Gruji} i Vladimir Jovanovi}. Mileti} je krajem
maja do{ao u Beograd u nameri da pomogne politiku srpske vlade i izra-
zi svoju podr{ku nameravanom koraku – ratu sa Osmanlijskim carstvom.67
Posle du`e audijencije kod kneza Milana, Mileti} je napisao ~lanak pod
naslovom: „Bratu brat, a Tur~inu rat”.68
62 Nikola P e t r o v i }, Svetozar Mileti}, 210–211; „Pomo}, bra}o, pomo}!”, Za-
stava, 19. septembra/1. oktobra 1875, br. 116, Sabrani spisi III, 501–502.
63 „Knez Milan na raskr{}u“, Zastava 17/29. avgusta 1875, br. 97, Sabrani spisi III, 469.
64 „Srbija na raskr{}u”, Zastava 13/25. avgusta 1875, br. 95, Sabrani spisi III,
460–465; „Knez Milan na raskr{}u”, Zastava 17/29. avgusta 1875, br. 97, Sabrani spisi
III, 466–469; „Ne}e li Milan – eno Nikole i – ’eto rata s Turcima’! ”, Zastava 24. sep-
tembra/6. oktobra 1875, br. 119, Sabrani spisi III, 513–515; „Mit ili rat?”, Zastava
11/23. marta 1876, br 40, 568–572.
65 „Balkanski Pijemont”, Zastava 12/24. oktobra 1875, br. 129, Sabrani spisi III,
516–519.
66 „Srpstvo na raskr{}u”, Zastava 21. decembra 1875/2. januara 1876, br. 169,
Sabrani spisi III, 544–548; „Sad il’ nikad! – knezovima srpskim”, Zastava 24. februara/7.
marta 1876, br. 31, Sabrani spisi III, 563–567.
67 Nikola P e t r o v i }, Svetozar Mileti}, 212.
68 Zastava 21. maja/2. juna 1876, br. 77, Sabrani spisi III, 595–598; Vasiq P o p o -
v i }, Isto~no pitawe, 188.
 199

U ovim sudbonosnim i dramati~nim prilikama u Mileti}evoj poli-

tici nacionalno oslobo|ewe je dobilo ubedqivo prvenstvo nad pitawima
unutra{weg ure|ewa i unutra{wih sloboda, koje ina~e nikada ranije ni-
je razdvajao. Posledica svih ovih Mileti}evih akcija, intenzivne agita-
cije u korist rata protiv Turske i posete Beogradu, bio je sna`an pri-
tisak ma|arskih vlasti na wega. Ma|arska vlada je od Srba, svojih poda-
nika zahtevala bezuslovnu neutralnost u slu~aju srpsko-turskog rata, pod
pretwom najstro`ih mera.69 Osamnaestog juna 1876. je po~eo rat izme|u
Srbije i Osmanlijske carevine, a 5. jula je uhap{en Svetozar Mileti}.
Na slobodu je pu{ten tek posle zavr{etka rata i zakqu~ewa Berlinskog
kongresa, 15. novembra 1879. godine. Slobodan Jovanovi} je ocenio da je
Mileti}evo hap{ewe bilo razlog {to je u~e{}e Vojvo|ana u ratu bilo
nedovoqno, nimalo u skladu sa propagandom koja je vo|ena. Obezglavqeni
Mileti}evim zatvarawem, nisu bili u stawu da organizuju ozbiqniji do-
brovoqa~ki pokret.70
***
Te{ki uslovi ovog tamnovawa i ozbiqno naru{eno zdravqe uticali
su na Mileti}evu politi~ku delatnost posle izlaska iz zatvora. Slede-
}ih nekoliko godina, koliko je jo{ bio aktivan u politi~kom `ivotu, on
nije prestajao da se bavi i prilikama u Srbiji. Me|utim, onog o{trog,
beskompromisnog kriti~kog tona, koji je obele`avao wegove ranije napi-
se nije bilo. Kroz wih se provla~i ton opreznosti, popustqivosti i lo-
jalnosti. Mileti} napomiwe u jednom ~lanku da su srpski knez, vlada i
vojska u odsudnom ~asu razvili zastavu oslobo|ewa, te je time spasena
~ast srpskom imenu, mada rezultati nisu bili ravni `eqi i podnetim
`rtvama. Time je polo`aj lista Zastava olak{an, mada se ona ne odri~e
prava da ukazuje na neke propuste i mane, „glasom prijateqske opomene”.71
Zastava }e se u slede}em periodu zadovoqiti „{irewem na~ela prave
ustavnosti, javnom kontrolom, i objektivnom kritikom javnog rada dr`av-
ni organa u Srbiji sa gledi{ta op{tih interesa Srpstva”, ostavqaju}i
pojedine strana~ke interese strankama i wihovim organima.72
Posledwi tekst o Milanu Obrenovi}u je Mileti} napisao povodom
wegovog progla{ewa za kraqa. Izrazio je tople `eqe da ova odluka bude
korisna i Srbiji, kao i srpskom narodu na Balkanskom poluostrvu. Napi-
san uzdr`anim tonom, uz ogradu da se radi o jednom unutra{wem pitawu,
koje se ti~e srpskog naroda u Srbiji, wihovih prvaka i wihove {tampe,
~lanak ipak sadr`i i odre|ene kriti~ke tonove. Zamera se na brzini ko-
jom je ceo postupak tekao i ukazuje na to da takve odluke spadaju u nad-
69 Nikola P e t r o v i }, Svetozar Mileti}, 213.
70 Slobodan J o v a n o v i }, Vlada Milana Obrenovi}a, kwiga prva (1868–1878), 324.
71 „Amnestija i sloboda prese u Srbiji”, Zastava 6/18. januara 1876, br. 3, 625–627.
72 „Stranke u Srbiji i na{ polo`aj”, Zastava 647–652.
200

le`nost Velike, a ne obi~ne narodne skup{tine, te da prema tome postu-

pak nije bio u skladu sa ustavom. S druge strane, Mileti} smatra da za to
nije bilo vreme, s obzirom na Bontuovu aferu i pad generalne unije, {to
}e Srbiji naneti veliku {tetu. Postavqa na kraju pitawe da li }e uspo-
stavqawe kraqevstva biti u korist ili na {tetu Srbije.

***
U Mileti}evim analizama i kritikama srpske politike, unutra{we
i spoqa{we, i kne`evih postupaka i u~e{}a u toj politici vidqiva je
wemu svojstvena odlu~nost i o{trina. Mada je ~esto, vrlo jakim izrazi-
ma, kritikovao samog kneza Milana, on je ~e{}e, kao iskusan politi~ar,
stavqao naglasak na op{te prilike, na uticajne politi~ke faktore i na
ustavne i zakonske okvire politi~kog `ivota u Srbiji. ^e{}e nego kne-
zu, Mileti} je namesnicima i vladi zamerao zbog nekih politi~kih pote-
za, pogotovu u vreme kne`eve maloletnosti, kada on nije ni mogao biti
odgovoran za politiku koja je vo|ena. I kasnije, on naj~e{}e odgovornost
u ve}oj meri propisuje kne`evoj okolini, nego wemu samom.
U Mileti}evoj politi~koj aktivnosti u celini, pa i u wegovom od-
nosu prema Srbiji, najvi{e mesto je uvek pripadalo wenoj oslobodila~koj
misiji. U periodu vladavine Mihaila i Milana, najve}a wegova pa`wa je
bila posve}ena ovome ciqu. U Srbiji je on video sto`er, Pijemont ujedi-
wewa, dr`avu koja je mogla, s obzirom na svoj polo`aj, razvoj, veli~inu i
druge okolnosti uspe{no odigrati tu va`nu ulogu. Mada je ~esto pomiwao
kneza Crne Gore, Nikolu Petrovi}a, Mileti} je bio svestan da Crna Go-
ra ne mo`e biti centar srpskog ujediwewa. Stoga je od srpskog kneza ne-
strpqivo o~ekivao da po~ne da radi na oslobo|ewu i ujediwewu srpskih
zemaqa.
Mileti} je veoma podrobno, stru~no i argumentovano analizirao i
kritikovao najva`niji politi~ki doga|aj u Srbiji koji se dogodio u we-
govo vreme: dono{ewe Namesni~kog ustava. Kao prakti~no jedinu wegovu
pozitivnu odliku Mileti} je ocenio samo dono{ewe ustava, mimo Turske,
koje je ocenio kao va`an korak na putu Srbije ka dr`avnoj nezavisnosti.
[to se ti~e ostalih re{ewa, on ih je smatrao nedovoqno liberalnim i
demokratskim. Me|utim, bio je mi{qewa, da se i uz takav ustav moglo
vladati druga~ije, liberalnije i demokratskije. Wegove kritike politike
Namesni{tva, kneza i vlade u Srbiji su se odnosile na po{tovawe usta-
va i gra|anskih prava i sloboda, u prvom redu slobode {tampe. Smatrao
je da u dr`avi treba da postoji politi~ka odgovornost vlade. Kritikovao
je brojnost i snagu birokratije u Srbiji.
Mileti} je u nizu svojih napisa jasno izrazio svoj stav o obliku vla-
davine, daju}i prednost republikanskom obliku vladavine nad monarhij-
skim. Politi~aru takvih uverewa, koji je smatrao i uvek isticao da je
narod nosilac suverenosti, republikanski oblik vladavine je nu`no mo-
 201

rao biti bli`i. Me|utim, govore}i o tome, Mileti} je skoro uvek pomi-
wao i da se narod u Srbiji opredelio za monarhiju. Vezano s tim bilo je
i pitawe dinastije. U pogledu na~ina dolaska na presto kneza Milana
Mileti} je izra`avao ozbiqne rezerve, zameraju}i srpskim politi~kim
vo|ama, u prvom redu Blaznavcu, da ovaj izbor nije bio demokratski.
Kritikovao je ustavna i zakonska re{ewa o nasle|ivawu prestola, pomi-
wu}i sa negodovawem mogu}nost da na srpski presto do|u potomci ma|ar-
skih plemi}a. Isticao je pri tom uvek mogu}nost koju je smatrao za po-
godniju: da srpski presto nasledi knez Nikola i wegovi potomci. Time bi
se, smatrao je Mileti}, otklonila i jedna zna~ajna prepreka ujediwewu
srpskih zemaqa - postojawe dveju dinastija.
U vreme Isto~ne krize, pak, uvi|aju}i da je re~ o sudbinskim doga-
|ajima, koje je on sam odavno i predvi|ao i pri`eqkivao, Mileti} je u
mnogo mawoj meri nego ranije, osu|ivao nedemokratske pojave u unutra-
{wem politi~kom `ivotu Srbije, isti~u}i da je sada vreme da se sve sna-
ge posvete ostvarewu nacionalnog ciqa.
U Mileti}evoj politi~koj delatnosti i publicisti~koj aktivnosti
Srbija i weni politi~ki ~inioci, ukqu~uju}i tu, prirodno i wene vla-
daoce, imali su uvek veoma va`no mesto. U svojim analizama wihove po-
litike, Mileti} je bivao kriti~an, pa i `estok, ali imaju}i uvek u vidu
opravdanost i celishodnost pojedinih poteza, sa stanovi{ta koristi ce-
lokupnog srpskog naroda, ~iji je Srbija nesumwivo bila centar i sto`er.

PRINCE MILAN OBRENOVI] AND SVETOZAR MILETI]

by

Ljubomirka Krklju{

Summary

The time of political activity of Svetozar Mileti}, the greatest Serbian political
tribune and thinker in the 19th century to the north of the Sava and Danube, parly co-
incided with the rule of Mihailo and Milan Obrenovi}. Mileti}’s political views were
completely in accordance with the national and liberal ideas which from 1848 began
to prevail in the European countries. The basic features of Mileti}’s political pro-
gramme were the civil rights and freedoms, as well as national liberty and unification.
In his opinion, it was possible to solve the Serbian national issue in an integral way,
in a revolutionary manner, outside the framework of Austria and the protectorate of
Russia, with Serbia as a pivot, „Serbian Piedmont“.
Mileti} closely connected the idea of nationality with the idea of constitutional
freedom, state organization based on the constitutionality and parlamentarism and re-
spect of civil rights and freedoms. Mileti} considered and discussed the policy of
Serbia, its rulers and politicians in the light of achieving these basic goals. The path
and means of their realization depended on many factors, internal and external: the re-