Predmet:Toksikologija

Seminarski rad
Tema: Zagađenje radne atmosfere

Mentor: Studenti:
dr Tatjana Golubović Milojević Tamara 15010
Savić Milena 15066
Niš, 2018.
 Sadržaj

1.Zagađenje radne sredine ........................................................................................................................... 1

1.1.Vazduh .................................................................................................................................. 3
1.2. Sastav vazduha u radnoj sredini ........................................................................................... 3
1.3. Izvori zagađenja vazduha u radnoj sredini ........................................................................... 5
1.4.Temperatura u radnoj sredini ................................................................................................ 6
1.5. Vlažnost u radnoj sredini...................................................................................................... 7
2.Maksimalno dozvoljene doze i koncentracije štetnih materija u radnoj sredini ........................................ 8
2.1.Doza ...................................................................................................................................... 9
3.Toksične materije u radnoj sredini ........................................................................................................... 10
3.1.Kancerogene materije .......................................................................................................... 11
3.2.Teratogene materije ............................................................................................................. 13
3.3.Mutagene materije ............................................................................................................... 13
Zaključak .................................................................................................................................................... 15
Literatura ..................................................................................................................................................... 16
 Uvod

Pod radnom sredinom podrazumevamo celokupnost materijalnih faktora i društvenih odnosa u

kojima ljudi ostvaruju radne I ostale aktivnosti. Materijalni faktori obuhvataju fizičke i tehničke
uslove radne sredine. Velikom koncentracijom mašina na određenom zatvorenom prostoru,
izvršen je proces tehničke podele rada, ostvaruju se ogromne serije proizvodnje, bitno je
promenjen položaj radnika u procesu proizvodnje, ali i njegov odnos prema drugim radnicima.
Radeći čovek uspostavlja veze I odnose sa tehnikom, i to je rezultat brojnih posledica.

Pored toga, razvoj hemijske industrije znatno je uticao na pojavu i upotrebu sve većeg broja
raznovrsnih supstanci i njihovih smeša koje imaju sposobnost da izazovu značajne promene na
živim organizmima. Informacije o štetnim osobinama tih supstanci su veoma važne, jer u
savremenim tehnološkim procesima, preradom, transformacijama i sintezama, supstance se
stavljaju u uslove gde se njihova reaktivnost povećava, a samim tim i njihova štetna dejstva kako
na čoveka tako i na celokupnu životnu sredinu.
 1.Zagađenje radne sredine

Radna sredina je jedan od osnovnih tipova životne sredine, uz ruralnu životnu sredinu i
urbanizovanu i industrijalizovanu životnu sredinu. S obzirom da je životna sredina jedinstvena i
samim tim nedjeljiva cjelina, radi lakšeg proučavanja diferencijacije geografskih prostora sa
različitim stepenom privrednih aktivnosti, neki autori su definisali osnovne tipove životne
sredine:1 ruralna životna sredina (vezana za primarni privredni sektor) i industrijalizovana i
urbanizovana životna sredina (vezane za sekundarni i tercijerni privredni sektor). 1
Sa napretkom tehnike i tehnička zaštita postaje sve prisutnija i efikasnija, čime se smanjuju
opasnosti po radnikov fizički integritet. U proučavanju uzroka koji dovode do pojave povreda na
radu i profesionalnih oboljenja, nedovoljno je istražen uticaj društvenih odnosa u radnoj sredini i
van nje. Radna sredina se može posmatrati kao fizička i socijalna, sa aspekta činilaca koji je
stvaraju a to su: sredstva za rad, neposredna radna okolina i skup društvenih odnosa koji se
uspostavljaju tokom procesa rada.2
Dakle, radnik, materijalni procesi rada i celokupnost odnosa u koje ljudi stupaju u toku rada
predstavljaju osnovne komponente radne sredine. Da bi se radna sredina u potpunosti definisala,
potreban je multidisciplinaran pristup.
Čovekova sredina, iako je u pitanju jedinstvena sredina, ima prirodne i društvene komponente,
odnosno predstavlja sintezu (ukupnost) fizičkogeografskih uslova i stvaralaštva humane
populacije. Kraće rečeno, čovekova sredina ima dva, podjednako bitna, dela koja su uzajamno
povezana: prirodni i društveni.

1
http://studenti.rs/skripte/trgovina/faktori-radne-sredine-i-stetni-uticaji/
2
http://studenti.rs/skripte/trgovina/faktori-radne-sredine-i-stetni-uticaji/

1
Da bi neki prostor definisali kao radnu sredinu, neophodno je da postoje brojni materijalni,
dokumentacioni, kadrovski i ostali uslovi. Iskustvo i dosadašnja praksa nas uči da je neophodno
prikupiti podatke o proizvodnom sistemu, podatke o građevinskom objektu, nazivu proizvodnog
sistema, kao i podatke o broju zaposlenih, (po smjenama, po polu, starosnoj strukturi, analiza
zdravstvenih biltena i dr.). Pored ovih podataka prikupljaju se i opšti podaci koji služe za tačnu
identifikaciju radne sredine. Prikupljeni i ocijenjeni podaci o proizvodnom sistemu su referenca
postojećih uslova za rad u određenoj radnoj sredini.
Sve intenzivnija automatizacija traži sve manju fizižku angažovanost ćoveka, što sa druge strane,
zbog osećanja odgovornosti, preopterećuje čoveku pažnju i povećava trajnu napetost za
komandnim pultom, što može dovesti do psihičkog oboljenja radnika. Istraživanja su pokazala da
je negativan uticaj radne sredine i u uslovima automatizacije evidentiran, mada materijalni
činioci ne utiču direktno na čoveka.

Pored nabrojanih elemenata, značajan uticaj na čoveka na radnom mestu imaju organizacija
radnog procesa, pozitivna korelacija stepena stručnosti radnika sa stepenom tehnologije,

2
ovladavanje celokupnim sredstvima društvene reprodukcije, kulture rada, organizovanje i
uredjenje radne sredine kao integralnog dela životne sredine, organizovanje vanradnog vremena,
slobodnih aktivnosti, itd.3
Najvažniji fizički uslovi radne sredine su klimatski uslovi i uslovi koji deluju na čula čoveka.
Klimatski uslovi radne sredune čine fizičke osobine vazduha (sastav, temperatura, vlažnost) koji
okružuje radnu sredinu. Oni se još nazivaju mikroklima.
Klimatski uslovi su:
-vazduh,
-temperatura i vlažnost4
a uslovi koji deluju na čula čoveka: osvetljenje, boje, buka i vibracije. Karakter ovih faktora
bitno utiče na kretanje produktivnosti rada, na radnu sposobnost, na stepen zamaranja, na
povrede na radu.

1.1.Vazduh
Vazduh kao neophodni uslov života, kao prirodni deo radnog ambijenta I prirodni factor radne
sredine, trpi određene promene u svome sastavu pod dejstvom tehničkih u veštačkih faktora
radne sredie. Te promene imaju svoje posledice na čoveka I njegovu radnu sposobnost, pa time I
na njegove radne učinke. 5

Fiziološki sistem za održavanje temepratura I osećanja prijatnosti jeste mehanizam isparenja u

koži. Ako se temperatura tela podigne u toku rada iznad normalne temperature, hlađenje se vrši
znojenjem. Brzina isparivanja zavisi od temperature vazduha, vlažnosti vazduha I kretanja
vazduha.

Visoka temeperatura vazduha smanjuje brzinu isparivanja. Kako svaki fizički rad stvara toplotu,
čovek će uspešnije da radi ako postoje uslovi da se oslobodi suvišne toplote I održava normalnu
temperature tela.

1.2. Sastav vazduha u radnoj sredini

Sastav vazduha u radnoj sredini trebalo bi da odgovara normalnom atmosferskom sastavu.
Normalni atmosfesrski sastav vazduha 20% kiseonika, 79% azota, 0.13% ugljen dioksida I
proizvoda disanja I znojenja. Svako odstupanje od ovakvog sastava vazduha predstavlja
zagađenost vazduha koja je štetna po organizam čoveka. 6

3
http://studenti.rs/skripte/biologija-ekologija/ekoloski-problemi-u-radnoj-sredini/
4
http://studenti.rs/skripte/biologija-ekologija/ekoloski-problemi-u-radnoj-sredini/
5
http://apeironsrbija.edu.rs/icama2009/064_Cedomir%20Crnogorac%20-
%20Neki%20oblici%20zagadjivanja%20radne%20sredi.pdf
6
http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-radna-sredina-fizi%C4%8Dki-uslovi

3
Svako odstupanje od ovakvog sastava vazduha predstavlja zagađenost vazduha. Do zagađivanja
vazduha dolazi usled prisustva drugih gasova ( kao što su ugljendioksid i ugljenmonoksid ),
industrijske prašine, kao i prisustvo raznih bakterija i mikroba. Usled zagađenosti vazduha dolazi
do smanjenja produktivnosti rada, zamora, malaksalosti, opadanja radne sposobnosti, hroničnih
oboljenja i opšteg pogoršavanja zdravlja radnika. Zbog toga treba vršiti provetravanje radnih
prostorija, bilo prirodnim putem ( otvaranjem vrata i prozora ), bilo veštački, preko različitih
tehničkih sredstava ( ventilatori, respiratori i sl. ). Smatra se da je dovoljno 7-10 metara kubnih
vazduha po radniku, s tim da se u toku svakog časa promeni po 30 kubnih metara vazduha.7
Usled zagađenosti vazduha dolazi do smanjeja produktivnosti rada, zamora, malaksalosti,
opadanja radne sposobnosti, hroničnih oboljenja I opšteg pogoršanja zdravlja radnika.
Do zagađivanja vazduha dolazi usled:
1.poremećaja odnosa gasova od kojih je vazduh sastavljen I prisustva drugih gasova u
vazduhu,
2.prisustva isparenja raznih jedinjenja,8
3.prisustva takve koncentracije bakterija i mikroba u vazduhu koja može usloviti pojavu
infekcije,
4.prisustva prašine.

1.Za pravilnu razmenu materija u organizmu neophodan je kiseonik. Do samanjenja količine

kiseonika u vazduha dolazi usled toga što se kiseonik troši procesima sagorevanja, ali samo u
slučaju kada se to dešava u prostrou koji je izolovan od slobodne atmosfere. Praktični značaj
smanjenja količine kiseonika u radnoj sredini je mali zato što se u vazduhu uvek nalaze dovoljnje
količine ksieonika koje omogućavaju pravilno disanje. Ugljen dioksid je gas koji kvari sastav
vazduha I dovodi u opasnost čovekov organizam, zato što sprečava funciju disanja pa time I
razmenu materije u organima. 9

8
http://www.tumor.rs/kancerogene-materije-nasoj-okolini/
9
http://studenti.rs/skripte/biologija-ekologija/toksicne-materije-u-zivotnoj-sredini-toksini-u-industriji/

4
2.Isparenja raznih jedinjenja nalaze se u vazduhu radne sredine, najčešće u zavisnosti od
obrađivanih predmeta rada I materijala koji se kosriste u procesima proiuvodnje, kao I u
zavisnosti od karaktera primenjavanih tehnoloških procesa. U vazduhu radne sredine, kao I u
atmosferskom vazduhu, nalazi se uvek izvesna količina vodene pare. 10
Pored vodene pare u vazduhu se često javljaju I isparenja ranih hemikalija koja se koriste u
procesu proizvodnje. Ta isprenja, ako se radi o štetnim materijama, kao što su razne kiseline ili
otrovne materije mogu biti veoma opasna po život I zdravlje radnika.
3. Prisustvo bakterija I mikroba u vazduhu predtavlja neposredni uzrok mnogih oboljenja,
ukoliko je njihova koncentracija u vazduhu, na podovima, zidovima I premetima u radnoj sredini
takva da može usloviti pojavi infekcija. 11
4.U pojedinim delatnostima se u vazduhu javljaju veće količine prašine, tj sitnih čestica tela u
čvrstom stanju, koja oštećuju sluzokožu organa za disanje, otvaraju bakterijama pristup iz
vazduha u organizam I izazivaju razna alergična oboljenja ili čak neposredno oštećuju kožu
ukoliko svojim hemijskim sastavom mogu da izazovu. 12

1.3. Izvori zagađenja vazduha u radnoj sredini

Zagađenje nastaje nanošenjem štete okoline. Razbacivanje smeća naokolo je jedan vid
zagađenja. Ali hemijski proizvodi rada fabrika, farmi, domaćinstva, izazivaju mnogo ozbiljnije
zagađenje, koje može da utiče na vazduh, vodu I zemljište.
Zagađenje se definiše kao nepovoljna promena okoline nastala usled čovekovog uticaja, a
izaziva promenu energije, nivoa radijacije, fizičko-hemijskog ili mikrobiloškog sastava prirodne
sredine.

10
http://studenti.rs/skripte/biologija-ekologija/toksicne-materije-u-zivotnoj-sredini-toksini-u-industriji/
11
http://www.tumor.rs/kancerogene-materije-nasoj-okolini/
12
http://www.bionet-skola.com/w/Mutageni

5
Izvor zagađenja vazduha je proces koji pod unutrašnjim ili spoljašnjim uticajem odaje
nečiistoće u atmosferu. Preko 90% vazdušnih zagađujućih supstanci su sitne čestice, ugljenični
oksidi, azotni oksidi, sumporni oksidi I ugljovodnici. 13
Podela izvora zagađenja vazduha može se izvršiti na osnovu različitih kriterijuma. U proceni
funkcije I važnosti izvora zagađivanja vazduha više faktora može se uzeti u obzir, pa prema tim
faktorima mogu se izvršiti sledeće podele:
1. prirodni izvori zagađenja:

 vulkanski gasovi I pepeo

 dim, leteći pepeo I gasovi od šumskih požara
 peščane oluje I prašina nošena vetrom
 aerosol I čestice morske soli
 prirodna isparenja
 polen, grinje, kvasci, insekti, mikroorgranizmi
 alkalna I slana jezera
 gasovi iz močvara
 prirodna radioaktivnost
 Meteorska prašina
 Mikroorganizmi (bakterije I virusi) 14

2. veštački izvori zagađenja:

 termo I nuklerane energane ( svi oblici transformacije goriva u energiju)

 industrija I poljoprivreda (različite tehnološke operacije)
 transportna sredstva (sagorevanje benzina, vodonika I drugih pogonskih goriva)
 sagorevanje otpadnih materija (komunali otpadi ili foslina goriva za grejanje)
 ostali izvori zagađenja (rušenje zgrada, farbare, hemijsko čišćenje I dr)
 hemijska indrustrija (proizvodnja baza I kiselina)
 prerada nafre I uglja
 metalurgija
 proizvodnaj nemetala
 proizvodnja kamena I gline
 drvnoprerađivačka industrija
 trgovina

1.4.Temperatura u radnoj sredini

13
http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-radna-sredina
14
http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-radna-sredina

6
Temperatura vazduha u radnom prostoru često ne odgovara normalnoj temperaturi čovekovog
organizma, ili je niža ili je viša.
Ako spoljašnja temepratura viša od temperature organizma onda se on prilagođava na taj način
što se intezivira proces oslobađanja suvišne količine toplote, kroz znojenje. Na visokoj
temepraturi intenzitet vitalnih organa se povećava. 15
Ukoliko je spoljna temepratura niža od temperature organizma, tako da on mora da gubi više
toplote nego što je normalno proizvodi, onda će on početi da je proizvodi I više. Ako I to ne bude
dovoljno počeće drhtavica mišića, što nije ništa drugo nego povećanje proizvodne toplote.
Pri znatno nižim spoljnim temperaturama intenzitet vitalnih organa opada I dolazi do kočenja.
Zbog toga je potrebno temperature radne sredine prilagođavati.

Kako svaki fizički rad stvara toplotu, čovek će uspešnije da radi ako postoje uslovi da se
oslobodi suvišne toplote i održavanormalnu temperaturu tela.

Provetravanja povećavaju i produktivnost rada u radnoj prostoriji.

Posebno je važno da radna odeća radnika u letnjim mesecima bude od lakog, tankog i prozračnog
materijala, koja omogućava znojenje i prirodnu ventilaciju tela, jer su ljudi sklonida se češće
odmaraju kada su uslovi rada nepovoljni.
Osećanje nelagodnosti dolazi i zbog loše ventilacije, pri čemu važnu ulogu igra i nedostatak
kiseonika, kao i povećanje količine ugljendioksida. Smatra se da je dobar takav sistem
provetravanja koji pokreće vazduh, filtrira strana tela iz vazduha i koji kontroliše temperature
(ako se zimi radi blizu vrata treba se čuvati promaje). Takvi uslovi ne samo da smanjuju
sposobnost za rad nego uslovljavaju mnoga bolovanja16
Porastom temperature raste broj grešaka u radu. U industriji gde se rad vrši uz visoku
temperature, takva temperatura nepovoljno deluje na zdravlje radnika I njegovu sigurnost na
poslu. Tu su češći izostaci zbog bolesti I češći su profesionalne nezgode negi što je na mestima
gde je moguće smanjiti temperaturu.

1.5. Vlažnost u radnoj sredini

15

https://www.paragraf.rs/propisi/pravilnik_o_preventivnim_merama_za_bezbedan_i_zdrav_rad_pri_izlaganju_he
mijskim_materijama.html
16

https://www.paragraf.rs/propisi/pravilnik_o_preventivnim_merama_za_bezbedan_i_zdrav_rad_pri_izlaganju_he
mijskim_materijama.html

7
Vlažnost kao factor radne sredine, preko dejstva na organizam radnika I njegovu radnu
kondiciju, deluje na:
1.organizma radnika neposredno i
2. produktivnost radnika posredno
Organizam radnika reaguje na odstupanje stepena vlažnosti od optimuma. Ta odstupanja sa
odgovarajućim reakcijama organizma imaju svoje dejestvo na radnu sposobnost radnika.
Negativna dejstva tih odstupanja se ispoljava u tome što ona:
 izazivaju funkcionalne poremećaje u organizmu i prinudne odbrambene rekacije
organizma
 stvaraju uslove potencijalnih oboljenja17
Visok stepen vlažnosti pogoršava uticaj visokih temperatura čovekov organizam, zato što
otežava znojenje. Otuda dolazi do poremećaja u razmeni toplote između organizma I okoline.
Ovo je od velikog značaja u onim delatnostima u kojima tehnološki process zahteva održavanje
visokog stepena vlage u vazuhu.
Nizak stepen vlažnosti, izaziva povećanu tanspiraciju I odgvarajuće promene u metabolizmu.
Vlažnost takođe I stvara uslove za smanjenje otpornosti organizma prema uzročnicima raznih
bolesti, usled čega se pri radu u vlažnoj sredini javljaju češće razna oboljenja.

2.Maksimalno dozvoljene doze i koncentracije štetnih

materija u radnoj sredini

Sve intenzivnijim razvojem društva i svetske tehnologije, čovek je počeo proces bavljenja
proizvodnim delatnostima koje za posledicu imaju emisiju zagađivača u životnu sredinu
(atmosferu, vodu radno okružrnje). Ovo je bitno počelo da menja i hemijski sastav ne samo
životnog i radnog prostora već i ozonskog omotača planete.18

18

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%
BE_%D0%B4%D0%BE%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D
1%86%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0,_%D0%B4%D0%BE%D0%B7
%D0%B0_%D0%B8_%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%88%D1%82%D0%B5%D1
%82%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0

8
Promene u prirodi (posebno u vazduhu i vodi) nisu primećivane sve dok širom sveta nisu počela
da se dešavaju katastrofalna zagađenja koja su odnela ali i dalje odnose brojne ljudske živote, i
uništavaju floru i faunu.
U tom smislu uvedene su jasno definisani parametari poput; maksimalno dozvoljena
koncentracija (MDK), doza (MDD) i emisija (MDE) štetnih materija.

Vrednosti MDK u mg/l mogu se preračunati u ppm (1 ppm=10-6; 1% = 10.000 ppm) ili obrnuto
prema sledećim obrascima:
mg/l = ppmx * M/22.4 x103 ;
mg/m3 = ppmx *M/ 22.4
ppm = mg/lx 22.4 M x10-3;
ppm = mg/mx 22.4 M
gde je: M - molekulska masa supstance.19

Maksimalno dozvoljena doza (MDD) i maksimalno dozvoljena koncentracija (MDK) štetnih

matertija u radnoj sredini su koncentracije i doze kojima po dosadašnjim saznanjima, radnici na
radnom mestu mogu biti izloženi 8 časova dnevno, 5 dana nedeljno, tokom radnog veka, a da im
zdravlje ne bude ugroženo.
Numerički iskazane vrednosti MDK i MDD su obično dva do tri puta manje od koncentracija i
doza koje izazivaju hronično oboljenje. One su indeks sigurnosti (koeficijent rezerve) koji je
neophodan zbog različite individualne osetljivosti organizma na pojedine materije u radnom
okruženju.
Granična vrednost emisije (GVE)
Granične vrednosti emisije GVE, predstavljaju meru količine polutanta koju odredjeni objekat
ispuštaju u okolinu. Da bi vazduh (voda) bio upotrebljiv za disanje (piće) i uopšte za ljudsku
upotrebu, mora imati odredjene osobine, tj. odredjene sastojke, a ne sme imati neke druge
sastojke preko odredjene granice.

2.1.Doza

19

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%
BE_%D0%B4%D0%BE%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D
1%86%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0,_%D0%B4%D0%BE%D0%B7
%D0%B0_%D0%B8_%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%88%D1%82%D0%B5%D1
%82%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0

9
Pod dozom ćemo podrazumevati odredjenu količinu neke materije koja može da izazove
odgovarajuće efekte (povoljne ili štetne).
Ne ulazeći u biološke definicije i granice doza (somatske, genetske,... za pojedince, radnike,
grupe stanovnika... za celo telo, neki organ, za datu sredinu, vazduh, vodu, ... za način
ugrožavanja-ingestijom, inhalacijom...) mora se odmah podvući da ma kakva bila doza-ne
postoji idealna zaštita zbog: - prirode štetnih materija, - prirode čoveka (različita osetljivost i
odbrambene sposobnosti), - nepostojanja idealne tehnologije (zaštitnih mera), - nejednakih
uslova izlaganja {tetnim dejstvima, i - nepoznavanja efekata simultanog dejstva različitih
polutanata. 20
Posledice izlaganja radnika i stanovništva štetnim materijama definišu se na osnovu medicinskih
indikatora, statistički, a predvidjaju se na osnovu zakona verovatnoće. Pri tome vrsta i veličina
štetnog uticaja, vreme izlaganja jedinke i način ekspozicije nisu jedine komponente. Iz tog
razloga treba definisati prag odredjenih štetnih posledica (opet srednji zbog bioloških razlika),
prag za odredjenu akciju, tj. meru zaštite, posebno onu koja bi obezbedila da se prag neželjenih
štetnih posledica ne dostigne.
Ovo odredjivanje neke granične vrednosti ne obezbedjuje apsolutno izbegavanje štetnih
posledica; za jedan deo ljudi posledice su moguće, takodje moguće posledice su za količine
ispod praga, ne moraju da budu izrazite, ali postoje.21

3.Toksične materije u radnoj sredini

Toksin je otrovna supstanca, koji nastaje u živim ćelijama organizma i nalaze se u malim
koncentracijama. Mogu biti molekule, peptidi, proteini koji mogu prouzrokovati razna oboljenja
prilikom apsorpcije.

20
https://miletablog.wordpress.com/2017/02/16/teratogeno-dejstvo/
21
https://miletablog.wordpress.com/2017/02/16/teratogeno-dejstvo/

10
Reaguju na biološke makromolekule ćelijski receptori, enzimi. Mogu biti unešeni u organizam
hranom, vodom i zrakom. Oštećenje organizma toksinom naziva se toksičnost. To se odnosi na
celi organizam čoveka, biljaka, životinja. Otrovi mogu biti prirodnog, sintetskog porekla, ili
proizvodi koji se unesu u organizam i štetno deluje na zdravlje. Disciplina koja se bavi sa
otrovima naziva se toksikologija.
Toksini prema načinu delovanja mogu biti:
 Kancerogene(izazivaju rak)
 Teratogene(uzrokuju oštećenje ploda)
 Mutagene(uzrokuju genetsko oštećenje)22

Prema stepenu otrovnosti mogu biti: vrlo jaki otrovi, samo otrovi, štetne stvari.
Od toksina – otrova treba istaći stvari koji na neki način se nalaze u organizmu: konzervans,
aditiv, umetne boje (veštačke boje) , teški metali, alkohol, patogena crevna flora, talog koji ostaje
u naborima creva, stvari koje produkuje naše tijelo uslijed metabolizma: holesterol, kalcifikati,
homocistein.
Važno je istaći današnju hranu čoveka jer svaki dan u organizam unosimo otrovne materije u
vidu ishrane i to: pesticide, insekticide, fosfate, fungicide, aditive, emulgatore, veštačke arome

3.1.Kancerogene materije

22
https://miletablog.wordpress.com/2017/02/16/teratogeno-dejstvo/

11
Nastanak karcinoma je uslovljen određenim genskim promenama koje uzrokuju izmenjeno
funkcionisanje ćelija našeg organizma. Neke od ovih genskih promena (mutacija) se dešavaju
spontano, kada se udvaja DNK lanac u toku deobe ćelije.23
U poslednje vreme pronalazi se sve više materija sa kancerogenim dejstvom, pa se smatra da ove
materije mogu čak u 60-90% slučajeva biti uzrok raka ljudi. Virusi pored mutagenog mogu imati
i kancerogeno dejstvo na organizam (tz. onkogeni virusi). Smatra se da postoji oko 2000
potencijalno kancerogenih materija. Dim od cigareta sadrži više od 30 kancerogenih materija.
Ove spontane greške se dešavaju svakodnevno, i ćelije “sa greškom” bivaju uklonjene od strane
odgovarajućih ćelija našeg imunološkog sistema. Oštećenja na ćelijskom nivou mogu nastati i
delovanjem činilaca iz naše okoline, kao što su duvanski dim, UV i drugi oblici zračenja.
Neke od pomenutih činilaca je u velikoj meri moguće izbeći, jer umnogome zavise od naših
ličnih izbora. Pre svega se misli na duvanski dim i prekomerno sunčanje.

Međutim, postoje i potencijalno kancerogene materije koje nije moguće izbeći, posebno ako se
nalaze u vazduhu koji udišemo, vodi koju pijemo, hrani koju jedemo ili materije sa kojima
dolazimo u kontakt na radnom mestu. Saznanje koje su sve materije iz okoline potencijalni
kancerogeni može pomoći u smanjenju izlaganja organizma njihovom dejstvu.

Neke od materija koje su označene kao kancerogeni:

 aflatoksin (aflatoksin proizvode gljivice koje rastu na žitaricama),
 arsenik,
 azbest,
 benzen,
 kadmijum,
 formaldehid,
 produkti sagorevanja čvrstih goriva,
 radon,

23
http://tuzlanski.ba/oznaka/kancerogene-supstance/

12
  vinil hlorid,
 i mnogi drugi.24

Dakle, ove materije, kada se ima u vidu moderan način života i rada nije moguće potpuno
eliminisati, ali svakako se može uticati na smanjeno izlaganje njihovom štetnom dejstvu.

3.2.Teratogene materije

Oko 6,5 % svih anomalija prisutnih na rođenju su posledica dejstva teratogena koji imaju
potencijal da oštete tkivo embriona i tako prouzrokuju jednu ili više urođenih mana. Pored
lekova i toksičnih materija (teški metali) u životnoj sredini, intrauterinarne infekcije (rubella),
dijabetes majke i hipertermija imaju teratogeni značaj.25
Sprečavanje izlaganja teratogenima je efikasan način da se spreči nastajanje anomalija pri
rođenju.
Većina teratogenih supstanci dospevaju u plod preko posteljice, koja obavija fetus.
Očtećenja ploda mogu biti:
 lakša-strukturalna I funkcionalna, I zovu se malformacije
 teška-teške malformacije, teratogeno oštećenje, i zahvataju ceo plod.
Fetus je najosetljiviju u prva tri meseca trudnoće, tada se ćelije izrazito dele, rastu. Formiraju se i
rastu tkiva i organi, I uspostavlja se njihova funkcija. Najčešće se javljaju poremećaji
funkcionisanja organa, ili usporen rast fetusa.
Supstance za koje se pouzdano zna da su teratogeni su: neki antibiotic, pesticidi, organska
jedinjenja žive.

3.3.Mutagene materije

Mutageno dejstvo može izazvati dva tipa genetskih oštećenja:

1. promene u građi i broju hromozoma (aberacije); ove promene se mogu uočiti mikroskopom;
2. promene u samim genima ( genske mutacije).
Mutageni faktori mogu se podeliti u tri grupe:

24
http://www.tumor.rs/kancerogene-materije-nasoj-okolini/
25
http://www.simptomi.rs/index.php/bolesti/12-pedijatrija-decje-i-urodjene-bolesti/3622-teratogeni-agensi-
agensi-koji-unistavaju-plod

13
1. fizički mutageni u koje spadaju različite vrste zračenja iz prirodnih i veštačkih izvora;
2. hemijski mutageni - brojna organska i neorganska hemijska jedinjenja, kao i materije koje
dospevaju hranom (aditivi, pesticidi, antibiotici) te ih je stoga teško kontrolisati;
3. biološki mutageni – virusi, kao i proizvodi metabolizma određenih organizama.26

Hemijski mutageni su brojna hemijska jedinjenja i molekuli u koje se mogu uvrstiti: hemijski
dodaci hrani i piću (konzervansi, aditivi, zaslađivači, boje i dr.), hemijski zagađivači vazduha
(izduvni gasovi) i voda (otpadne vode), dodaci lekovima, antibioticima, pesticidi i dr.
Hemijski mutageni deluju na molekul DNK na različite načine. Mogu da promene hemijsku
prirodu azotnih baza u DNK pa da u toku replikacije dolazi do pogrešnog sparivanja baza. Tako
npr. guanin može biti promenjen usled čega se ne sparuje sa citozinom već sa timinom. U
sledećoj replikaciji prethodni GC par biće zamenjen AT parom baza. Hemijski mutageni mogu
da dovedu i do pojave duplikacija i delecija čime se menja okvir čitanja genetičkog koda za
određeni protein.
Duvanski dim, lekovi, način ishrane i dr. mogu da izazovu povećano stvaranje slobodnih
radikala. Slobodni radikali su nestabilni molekuli, veoma reaktivi, koji u organizmu stupaju u
hemijske reakcije sa delovima ćelije, između ostalog i sa molekulima DNK i dovode do njihovog
oštećenja.
Fizički mutageni su različite vrste zračenja čiji efekat na ćeliju zavisi od faze ćelijskog ciklusa.
Ćelije u deobi su osetljivije jer su tada hromozomi kondenzovani. Prema hemijskom delovanju
zračenje može biti jonizujuće i nejonizujuće. Jonizujuće zračenje (gama i X-zraci ) prolazi kroz
tkiva i proizvodi visoko reaktivne jone i slobodne radikale koji menjaju DNK izazivajući
tačkaste mutacije , prekide na hromozomima i sl.
Od nejonizujućeg zračenja najveći efekat ima UV (ultraljubičasto) zračenje Sunca. UV zračenje
ima malu prodornu moć (oko nekoliko mm) pa kod čoveka može da izazove promene samo u
površinskim ćelijama kože. Najveći deo tog zračenja apsorbuje ozonski omotač. Pojava
oštećenog ozonskog omotača (ozonske rupe), usled prekomernog zagađenja, dovodi do pojave
oštećenja DNK u ćelijama kože što uzrokuje rak tih ćelija. UV zračenje najčešće dovodi do
povezivanja susednih nukleotida u lancu DNK što deformiše dvostruku spiralu i time remeti
njenu replikaciju. Ovo zračenje da ima kumulativno (sabirno) dejstvo. Tako da se male doze koje
se primaju neprekidno tokom života, sabiraju i mogu negativno delovati na ćeliju ili organizam.
Međutim, ćelija se štiti od nagomilavanja mutacija tako što popravlja oštećenja na DNK, reper-
mehanizmima.27
Biološki mutageni su živi organizmi (virusi, bakterije, neki crevni paraziti) kao i njihovi
proizvodi i strukture. Virusi se mogu ubaciti u genom domaćina i dovesti do njegovog oštećenja
povezanog sa pojavom raka.28

26
http://www.tumor.rs/kancerogene-materije-nasoj-okolini/
27
https://miletablog.wordpress.com/2017/02/16/teratogeno-dejstvo/
28
https://miletablog.wordpress.com/2017/02/16/teratogeno-dejstvo/

14
 Zaključak

Radna sredina, zajedno sa društvenim odnosima i naseljima, spada u najznačajnije elemente

čovjekove društvene sredine. U savremenim uslovima ubrzane globalne industrijalizacije radna
sredina postaje najugroženiji elemenat u sistemu čovek – životna sredina.
Obzirom da covek veći deo svog života provede radeći, potrebna mu je što zdravija i bezbednija
radna sredina. Radeći čovek uspostavlja veze i odnose sa tehnikom, i to je rezultat brojnih
posledica, i treba težiti da se te posledice svedu na što manju moguću meru.

15
 Literatura

1. http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-radna-sredina
2. http://studenti.rs/skripte/sociologija/organizacija-rada-i-radna-sredina/
3. http://www.tumor.rs/kancerogene-materije-nasoj-okolini/
4. http://www.bionet-skola.com/w/Mutageni
5. http://studenti.rs/skripte/biologija-ekologija/toksicne-materije-u-zivotnoj-sredini-toksini-
u-industriji/
6. http://www.simptomi.rs/index.php/bolesti/12-pedijatrija-decje-i-urodjene-bolesti/3622-
teratogeni-agensi-agensi-koji-unistavaju-plod
7. http://www.bionet-skola.com/w/Ekotoksikologija#Teratogeno_dejstvo
8. https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC%
D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE_%D0%B4%D0%BE%D0%B7%D0%B2%D0%
BE%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%86%
D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0,_
%D0%B4%D0%BE%D0%B7%D0%B0_%D0%B8_%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1
%81%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%82%D0%BD%D
0%B8%D1%85_%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%
D0%B0

16
17