Cloud computing

(Računarstvo u oblaku)

(Projektni zadatak)

PREDMET: CS225–Operativni sistemi

Profesor: Student:
Doc. dr Selena Vasić Vladan Ristić
Broj indeksa: 2956

Niš, 2018.
 SADRŽAJ
1. Uvod u Cloud computing ..................................................................................... Error! Bookmark not defined.
2. Šta predstavlja Cloud computing ........................................................................................................................ 4
2.1. Ključne karakteristike Cloud-a ................................................................................................................ 5
2.1.1. Poređenje Cloud Computing i Superračunara .............................................................................. 6
2.2. Primeri modela Cloud-a ........................................................................................................................... 6
2.3. Modeli Cloud computing-a ....................................................................................................................... 9
3. Arhitektura Cloud computing-a ........................................................................................................................ 11
4. Sigurnost Cloud computing-a............................................................................................................................ 13
4.1. Glavne pretnje ......................................................................................................................................... 13
4.2. Moguće zloupotrebe ............................................................................................................................... 14
4.3. Napadi iznutra ......................................................................................................................................... 14
5. Prednosti i nedostaci Cloud Computinga .......................................................................................................... 15
5.1. Prednosti Cloud Computing-a ............................................................................................................... 15
5.2. Nedostaci i sigurnosna pitanja Cloud Computing-a ........................................................................... 16
6. Praktičan rad ..................................................................................................................................................... 17
6.1. Principi aplikacije .................................................................................................................................... 18
6.2. Struktura aplikacije ................................................................................................................................. 19
6.3. Funkcionalnosti aplikacije ...................................................................................................................... 21
6.4. Prednosti aplikacije ................................................................................................................................. 26
6.5. Nedostaci aplikacije ................................................................................................................................ 26
7. Zaključak ........................................................................................................................................................... 27

8. Reference ......................................................................................................................................................... 29

2
1. Uvod u Cloud computing
Poslednjih desetak godina konstantno su u usponu tehnologije bazirane na tzv. oblaku. Kada
kažemo oblak, to se ne odnosi samo na čuvanje podataka već podrazumeva i više različitih
implementacija klaud baziranih tehnologija. Nakon eksponencijalnog rasta razvoja računarskih
mreža može se reći da je u jednom momentu došlo do zasićenja tržišta tj. da su računarske
mreže postale previše glomazne i teške za održavanje te se sa te strane naišlo na određen otpor
kod IT stručnjaka koji više nisu imali načina kako da efikasno i lakše nego inače upravljaju
podacima koje korisnici razmenjuju preko interneta. 2008. godine u roku od samo nekoliko
meseci, cloud computing, nekada relativno malo poznat koncept, postao je najprimamljivija
tehnologija godine. Čitav niz kompanija pridružio se novom trendu, lansirajući nove usluge
vezane za cloud computing. U mnogim slučajevima, radilo se samo o preimenovanju postojeće
ponude kako bi se iskoristile nove okolnosti. Kasnije je relativno brzo i može se reći iznenada
došlo do zasićenja i pojave određene skepse u javnosti jer je za to vreme koncept klaud
računarstva i dalje bio veoma apstraktan i stran pojam. I pored toga može se reći da će klaud
računarstvo nastaviti da raste i uticati na svakodnevnicu i načine na koji obični koristici ali i IT
stručnjaci i developreri koriste i razmenjuju informacije putem informaciono komunikacionih
tehnologija.

Usluge cloud computing-a naročito su privlačne za male ili početničke kompanije koje ne mogu
priuštiti velike investicije u pogledu informatičke opreme. Ipak, nije verovatno da će veće
organizacije potpuno napustiti model informatičkih aktivnosti uskoro ili da će informatičke
kapacitete koji imaju centralnu ulogu u njihovoj tržišnoj konkurentnosti zameniti uslugama
cloud computing-a. Mnoge kompanije i dalje će zahtevati nivo bezbednosti, performansi ili
specijalizacije aplikacija koji ne može biti dostignut korišćenjem javnih cloud computing-a. One
će možda formirati sopstvenu privatnu efikasnost, ali uz veću bezbednost i kontrolu. Imajući u
vidu prethodne konstatacije može se reći da klaud računarstvo verovatno neće skoro izumreti ili
biti prevaziđeno ali takođe se može reći da većina kompanija danas ili u bliskoj budućnosti će se
u određenoj meri oslanjati na klaud računare. Pravo je pitanje u kojoj konkretno meri će klaud
računari pomoći kompanijama u poslovanju. Odgovor na ovo pitanje nije lako dati odmah ali se
može pretpostaviti na osnovu trenutnih trendova da će većina kompanija u određenoj meri
zavisiti od klaud računarstva. Klaud računarstvo sa sobom nosi veliki broj prednosti i mana tj.
oblasti u kojima su pogodni za upotrebu i gde nisu a prava je veština iskoristiti na adekvatan
način sve dobre strane klaud računarstva.

3
2. Šta predstavlja Cloud computing

Slika 1. Koncept Cloud Computing-a

Cloud (oblak) je česta fraza koja se koristi pogrešno kao zamena za reč Internet. Pojedini
analitičari definišu cloud computing kao servere koji su dostupni svima preko Interneta. Drugi
stručnjaci smatraju da je sve što se nalazi sa stanovišta korisnika lokalne mreže u "oblaku".
Generalo gledano ukoliko bi sveli sve pomenute definicije, jedinstvena definicija za Cloud bi
mogla da glasi da: cloud computing predstavlja koncept podele programskog okruženja koji
koristi Internet kao platformu i omogućuje da aplikacije i dokumenti poslati iz bilo kog dela
sveta budu prikupljeni i čuvani na samim ti serverima. Ovakav način funkcionisanja jeste
pogodan ukoliko korisnik želi da čuva određene fajlove na Internetu i da oni budu dostupni i
ostalim korisnicima bilo kolegama, porodici prijateljima itd. U određenoj meri Cloud Computing
pomaže u štednji resursa jer je mnogo manje infrastrukture i ulaganja neophondo za čuvanje
podataka na običnom web serveru nego li u lokalnoj mreži. Najveći deo arhitekture cloud
computinga koji se danas koriste obuhvata javne cloud computing mreže namenjene pružanju
usluga putem interneta, kao što su Google Search i Microsoft Hotmail. [2][1]

4
2.1. Ključne karakteristike Cloud-a
Postoje nebrojene karakteristike Cloud računarstva koje bi vredelo pomenuti ali najbitnije jesu
one koje se tiču samog sistema, načina na koji određene karakteristike utiču na rad sistema i u
najbitnijem delu, na koji način karakteristike mogu uticati na korisnika koji očekuje rezultate od
Cloud računara.[1]

 Samostalno koriščenje na zahtev

Korisnik Cloud-a može koristiti resurse u svakom trenutku. Takođe on može pristupiti
resursu(fajl, tekst, folder itd) sa bilo koje tačke na planeti uz podrazumevani uslov da
poseduje adekvatnu opremu i Internet konekciju.
 Širok spektar mogučnosti mrežnog pristupa
Vredi napomenuti da je resursima koji se nalaze na Cloud-u moguće pristupiti sa
mnogobrojnih uređaja nezavisno od njihove arhitekture kao što su PC računari, mobilni
telefoni, tableti itd
 Alokacija resursa
Server je sam za sebe odgovoran gde će čuvati fajlove koje korisnici njemu šalju tj. gde
će konkretno se oni čuvati u memoriji. Kod nekih sistema je moguće kontrolisati
posredno ili neposredno gde se tačno fajl nalazi ali u najvećem broju slučaja korisnik i ne
bi trebalo da se bavi gde su mu resursi sačuvani i na koji način sve dok on ima pristup
njima i može u svakom momentu da ih upotrebi
 Pouzdanost
Pouzdanost je jedna od najvažnijih i najkritičnijih tačaka cloud sistema. Kada korisnik
pošalje određeni resurs Cloud računaru na čuvanje tj. serveru, nije dovoljno da Cloud
računar taj resurs kao i sve ostale čuva na jednom centralizovanom mestu. Ukoliko dođe
do pada sistema, nestanka napajanja strujom na fizičkoj lokaciji gde se server nalazi
korisnici bi ostali bez pristupa deljenim resursima. Imajući u vidu prethodno navedene
činjenice neophodno je napraviti distribuirani sistem servera kako bi se adekvatno čuvali
svi resursi. Ovo se odnosi na kopiranje i kreiranje tzv. backup varijanti resursa gde bi
jedan resurs na jednoj fizičkoj lokaciji bio zamena za prvobitni resurs na prvobitnoj
lokaciji u slučaju nestanka napajanja, kvara itd
 Merljiva usluga
Cloud sistemi automatski kontrolišu i optimizuju neophodne resurse u zavisnosti od
potreba korisnika i tipa usluge koja se traži (prostor na disku, procesorska snaga, količina
RAM memorije i slično). Sve ove usluge su merljive i njihovo korišćenje je transparentno,
kako za provajdera, tako i za klijente, što je veoma važno jer finansijski momenat igra
veliku ulogu kad je u pitanju ova nova tehnologija, naročito za velike, enterprise sisteme
i kompanije

5
2.1.1. Poređenje Cloud Computing-a i Superračunara
Kao bitna stavka u razumevanju Cloud računarstva ostaje kako se on razlikuje od koncepta
Superračunara. Superračunari u prvi mah možda podsećaju na Cloud Computing i to i jeste
tačno ali samo u pojedinim slučajevima. Superračunari su slični cloud računarstvu u smislu da i
oni mogu biti distribuirani tj. da se sastoje od više različitih i na prvi pogled nezavisnih delova
koji deluju zajedno kako bi postigli određeni cilj. Već pomenuti cilj gledano sa aspekta
superračunara se drastično razlikuje od ciljeva koji se žele postići cloud računarstvom.
Superračunari su najpre namenjeni za primanje i obradu ogromne količine podataka. Na kraju
njihov zadatak je da samo ispišu rezultate obrade podataka i tako pomognu korisniku pri
računanju određenih jednačina, rešavanju kompleksnih matematičko hemijskih problema itd.
Cloud Computing sa druge strane se koristi trenutno prevashodno za skladištenje podataka
onilne i njihovu distribuciju korisnicima zavisno od njihovih potreba i zahteva. Oni ne obrađuju
podatke i ni na koji način ili velikim delom se ne sastoje od programerske logike jer za njom i
nema potrebe.[3]

2.2. Primeri modela Cloud-a

Iako je dominantno zastupljena cloud tehnologija koja je namenjena prostom čuvanju
podataka, brojne kompanije uključujući i one najmoćnije svetske pokušavaju da uvedu nove
načine korišćenja Cloud platformi a tu spadaju kompanije kao što su Google, Microsoft, Yahoo
itd.

Microsoft Live Mesh Cloud Computing platforma

Kompanija Microsoft trenutno gradi Web bazirani operativni sistem koji povezuje sve uređaje u
Cloud Computing. U pitanju je neka vrsta ostvarenja sna za mnoge stručnjake iz oblasti IT-a tj.
mogućnost jednostavnog zakupljenja dela hardvera ili operativnog sistema u ovom slučaju i
njegovo korišćenje bez potrebe za bilo kakvom baznom stanicom izuzev pretraživača. Live Mesh
je tako koncipiran da omogućava povezivanje više računara u posebnu vrstu privatne mreže.
Svaki od raspoloživih računara se pojavljuje kao Mesh folder na radnoj površini krajnjeg
korisnika a povezivanje se vrši preko pretraživača. Kada korisnik doda neki fajl u Mesh folder on
je automatski dodan i na ostalin računarima i može mu se pristupiti sa bilo koje lokacije.[4]

6
 Slika 2.Live Mesh

Google App Engine

Poslednjih godina kompanija Google aktivno radi na poboljšanju položaja programera tj.
olakšavanju procesa izrade Web aplikacija. Delom je zbog toga i nastao Google App Engine.
Drastično su olaksaši neki česti zadaci pri programiranju web aplikacija kao što je prijava
korisnika, logovanje, autentifikacija itd. Dovoljno je prijaviti se na platformu, registrovati novi
nalog, postaviti svojevrsnu bazu podataka gde si se čuvali podaci o korisnicima i njihovim login
podacima i sve što je onda potrebno jeste pozivati Google-ove servise radi registracije login-
a,autentifikacije itd.[5]

Slika 3. Google App Engine

7
 Google Docs

Preduslovi za korišćenje sistema Google Docs su stalna veza ka Internetu i lični Google nalog.
Uobičajen je onaj za Google Mail, ali može se napraviti i poseban nalog na servisu Google. Acc.
Docs je potpuna Web aplikacija, što znači da radi u svim novijim Web browser-ima na Windows,
Linux i Mac OS X platformama, a odnedavno je u funkciji i Google Docs interfejs za mobilne
platforme.[6]

Slika 4. Google Docs

Google docs u velikoj meri štedi korisnicima prostor na hard disku i ubrzava proces manipulacije
podatica iz office word paketa. Naime dovoljno je napraviti Google nalog, prijaviti se na google
docs pratformu i nakon toga korisnik dobija mogućnost da skladišti pa čak i menja okačene ili
skladištene office fajlove na cloudu. Moguće je čuvati više vrsta fajlova kao što su
HTML,TXT,DOC,PPS,EXCEL itd. Ono što je možda i krucijalna karakteristika ovog sistema jeste
činjenica da je interfejs izuzetno lak za korišćenje i intuitivan, kao i da je moguće praviti
hijerarhiju foldera u kome bih se fajlovi skladištili što kod mnogih drugih sistema ovog tipa nije
moguće. Može se reći da je u pomenutom pogledu korisniku Googlovih usluga data velika
sloboda manipulacije podacima čak i ako su online tj. na oblaku. Pored Google docs vredi
pomenuti da kompanija Google ima više različitih platformi za čuvanje fajlova ne samo
dokumenata, kao što su slike i video klipovi. Platforma Google pictures je u velikoj meri
implementiran i na različitim mobilnim uređajima pa je tako korisnicima mobilnih urešaja bilo
apple ili android data mogućnost odmah pri slikanju ili završetku snimanja nekog video klipa se
njihovi podaci šalju na cloud i time se sačuvaju od gubitaka.[6]

8
 ICloud

Kompanija Apple inače veliki rival Microsofta pa ujedno i Androida je razvila sopstvenu
platformu za čuvanje podataka na oblaku nalik Google-u. Radi se o multimilionskoj platformi
koja pored čuvanja slika i video snimaka korisnika Iphone i MAC uređaja ima veliku ulogu u
upravljanju mailova kao i beleški pa čak i aplikacija koje korisnik kupi online. Najbitnija
karakteristika ove platforme jeste apsolutna bezbednosti enkripcija. Poznato je da kompanija
Apple privatnost shvata veoma ozbiljno pa imajući ovu činjenicu u vidu se trudi da korisnici
budu apsolutno spokojni u pogledu bezbednosti podataka. Naime podatke je moguće videti
samo uz odgovarajući Apple uređaj i nakon detaljne autentifikacije. [7]

Slika 5. iCloud

2.3. Modeli cloud computinga

Kroz razvoj cloud computinga kompanije su se javljale sa različitim potrebama. Nekima je bio
neophodan potpuno bezbedan i enkriptovan privatni cloud prostor, drugi su radi uštede u
novcu ipak bili otvoreniji za javne i community načine funkcionisanja. Imajući u vidu prethodno
navedene činjenice potrebno je izvršiti svojevrsnu klasifikaciju načina pružanja cloud usluga.

 Privatni Cloud (Private Cloud) - Kod privatnih cloud usluga, infrastruktura koja pruža
određene cloud usluge je dostupna jednoj i samo jednoj organizaciji. Na ovaj način se
povećava stepen bezbednosti usluga ali i podataka koji se čuvaju na cloud-u. Sama
organizacija koja je vlasnik ima veliku kontrolu nad podacima pa se tako mogu lakše

9
 organizovati hijerarhije foldera i fajlova i način čuvanja podataka na serveru. Privatni
oblaci su napravljeni isključivo za upotrebu jednog klijenta, pružajući mu najveći pregled
podataka i najveću sigurnost imovine popostavljene na oblaku. Neke od funckija koje
mogu imati privatni cloud bazirani računari jesu instalacija programa na njemu,
aplikacija, upravljanje strukturom fajl sistema itd. [8]

 Community Cloud - Za razliku od privatnog modela, infrastruktura je deljena između

nekoliko organizacija i pruža podršku većem broju kompanija koje dele iste ili slične
interese. Ovakvim sistemima može upravljati interno zaposleno osoblje ili kroz
outsourcing[9]

 Javni Cloud (Public Cloud) - Javni oblak (eng. Public Cloud) - Ovakva platforma koja je
javna što sam njen naziv govori, je nezavisna od pojedinaca ili organizacije. Velikim
delom, vlasnici ovakvih platformi jesu same kompanije koje pružaju usluge iz oblasti
cloud computing-a. Ono što jeste problematično kod javnih cloud baziranih tehnologija
jeste privatnost i bezbednost. Naime poznato je da kod javnih i open source platforma
imajući u vidu da je kontrola ko koristi resurse sistema i na koji način slaba, može doći
do brojnih posledica po bezbednost podataka. Javni oblaci nude mogućnost
povećavanja ili smanjivanja zakupljenog dela oblaka i prebacivanje odgovornosti, ako se
pojave neplanirani rizici, s organizacija na provajdera usluga. Delovi javnog oblaka mogu
biti isključivo za samo jednog korisnika,čineći tako privatni centar podataka (eng.
datacenter). Zauzimanje tzv. slika virtualnih strojeva (eng. virtual machine images) u
javnom oblaku ne daje korisnicima potpuni uvid u infrastrukturu oblaka, dok
zakupljivanje datacentara daje korisnicima veći uvid u samu infrastrukturu. Stvaranje
privatnog virtualnog datacentra s komponentama koje se nalaze u istom objektu
smanjuje problem postojanja mnoštva različitih lokacija podataka zato što je brzina
prenosa puno veća pri povezivanju objekata unutar istog oblaka.[8]

 Hibridni oblak (eng. Hybrid Cloud) Tehnologiju oblaka u hibridnom obliku čine dva ili
više različitih oblaka tj. privatni, zajednički ili javni. Oni su zasebni entiteti ali su povezani
na način koji omogućava efikasan prenos podatak ili aplikacija između njih. Hibridni
oblaci povezuju javne i privatne modele oblaka. Hibridni oblak se takođe može koristiti
za upravljanje planiranim velikim opterećenjima. Privatni oblaci mogu se koristiti za
izvođenje periodičnih zadataka koji se jednostavno raspoređuju na javne oblake.
Hibridni oblaci susreću se sa problemom određivanja raspodele aplikacije po javnom i
privatnom oblaku. Pored ovog problema u obzir se mora uzeti i odnos između podataka

10
 i obrade resursa. Ako su podaci mali ili aplikacije ne pamte stanja, hibridni oblak može
biti bolje rešenje od prepisivanja velike količine podataka u javni oblak (u kojem se
izvodi jednostavna obrada).[10]

Slika 6. Cloud modeli

3. Arhitektura Cloud Computing-a

U pogledu klaud računarstva i razumevanja arhitekture koja se krije iza svakog računara na
oblaku najlakše je izvršiti podelu na dve grupe: back-end i front-end. Ovaj koncept ili bolje
rečeno podela se ne odnosi samo na klaud računarstvo već i na čitav spektar veb sistema, veb
aplikacija itd. Suština je u povezivanju. Front end strana je strana korisnika tj. korisnikov računar
koji inicira komunikaciju sa serverom, šalje i prima zahteve itd. Sa druge strane back-end je u
stvari arhitektura samog servera i sve prateće komponente koje nemaju neposredne veze sa
klijentskim računarom. Nemaju svi cloud computing sistemi isti interfejs. Servisi kao web
bazirani e-mail programi koriste postojeće web browsere kao što su Internet Explorer ili Mozilla
Firefox. Drugi sistemi imaju jedinstvene aplikacije koje obezbeđuju mrežni pristup klijentu.
Većinu vremena serveri ne rade u punom kapacitetu, to znači da postoji neiskorišćena
procesorska snaga. Moguće je prevariti fizički server da se ponaša kao da su u pitanju više
servera, od kojih svaki izvršava sopstveni operativni sistem. Ta tehnika se naziva server
virtualizacija. Povećavajući rezultat individualnih servera, server virtualizacija smanjuje potrebu
za više fizičkih računara (mašina). Ako određena kompanija ima ogroman broj klijenata, lako je
pretpostaviti da će imati problema sa skadištenjem podataka i da će njihove potebe za
čuvanjem podataka često i eksponencijalno rasti. Određene kompanije zahtevaju dva puta veči
broj uređaja za skladištenje podataka od prosečnih kompanija samo zbog potrebe za
distributivnim sistemima.[11]

11
Cloud računarstvo možemo povezati sa grid computing-om kao i utility computing-om. Grid
komputing dosta podseća na distribuirani sistem gde više servera međusobno sarađuju kako bi
postigli željeni nivo performansi. Može se reći da su za razliku od distribuiranih sistema ovi
sistemi usko povezani zbog međusobne fizičke blizine koja im omogućava da pruže adekvatne
performanse. U grid computing sistemu mrežni računari su u mogućnosti da pristupaju i koriste
resurse svakog računara u mreži. U cloud computing sistemu to se jedino često dešava u Back
End-u. Najpribližniji prevod pojma "grid" bi bio "mreža", i nastao je početkom 90-ih godina
prošlog veka kao metafora postizanja lake dostupnosti kompjuterske snage širokim masama,
kao što je to slučaj sa lakoćom korišćenja strujne mreže (eng. „Power grid").[12]

Ovakva mreža računara je heterogena i geografski dislocirana. Čvorovi se mogu nalaziti bilo gde,
u bilo kom delu sveta, a jedino što je potrebno je internet veza. Takođe, resursima se može
pristupati sa različitih platformi i različitih uređaja - desktop računari, notebook računari,
smartphone uređaji, PDA uređaji i slično, pa zato kažemo da je ovakav sistem heterogen.
Resursi su on-demand (na zahtev), kao i kod struje. Ukoliko su nam potrebni resursi,
jednostavno uključimo uređaj u šteker u zidu, bez razmišljanja o tome kakva je struktura
uređaja koji uključujemo ili odakle tačno dolazi struja koju koristimo. Na osnovu potrošnje, na
kraju meseca nam dolazi račun i plaćamo samo ono što smo potrošili. Grid Computing je našao
svoju primenu u različitim oblastima ljudskog delovanja, odnosno u različitim naučnim i
nenaučnim disciplinama: proučavanje Zemlje i svemira, biologija, inženjerstvo, umetnost,
sociologija, itd. [13]

Za razliku od grid computing-a, utility computing je poslovni model u kome jedna kompanija
plaća drugoj kompaniji pristup računarskim aplikacijama ili skladištenje podataka. Ovakav način
funkcionisanja u određenoj meri oponaša rent-a-car agenciju. Dakle računarski sistem samo
pruža uslugu onome kome je ta usluga potrebna i to po sistemu on demand. Drugim rečima,
ono što smo ranije mogli nazvati "proizvod", u Utility computing-u je "usluga". Bitno je
spomenuti da Utility computing može biti implementiran bez Cloud computing-a.
Pretpostavimo da provajder poseduje jedan superračunar i iznajmljuje procesorsko vreme
desetini klijenata. Ovo jeste Utility computing, ali sa samo jednom lokacijom i bez upotrebe
virtuelizacije ne možemo pričati o Cloud-u. Sa druge strane, Grid možemo posmatrati kao
oslabljenu verziju Cloud-a jer ipak podrazumeva određeni nivo virtuelizacije. Ipak, znajući da je
Grid sastavljen iz mnogo lokacija, mogućnost kolapsa celog sistema je veća, što nije slučaj sa
Cloud-om jer on može da se nosi sa tim rizikom zbog upotrebe redundantnosti svojih resursa,
pa je samim tim sigurnost na dosta višem nivou. Cloud Computing omogućava korisnicima i
programerima da po sopstvenim potrebama podešavaju sopstvene aplikacije i servise, a da
pritom ne moraju da znaju, ili imaju ekspertizu, o tehnologijama koje ih podržavaju. Ovo je
korisna opcija jer mnoge kompanije nemaju mogućnost ili želju da se upliću u pitanja

12
infrastrukture. Suprotno tome, Utility computing pruža infrastrukturu on-demand (na zahtev) sa
mogućnošću kontrole, skaliranja i podešavanja.[13]

Slika 7. Cloud arhitektura

4. Sigurnost Cloud Computing-a

Cloud computing nije više ili manje siguran od uobičajenog načina čuvanja podataka na
serverima i drugim korisničkim sistemima. Kao i sa svakom drugom novom tehnologijom, i ovo
rešenje otvara nove rizike ali i nove mogućnosti.[14]

4.1. Glavne pretnje sigurnosti Cloud Computing-a

Cloud Security Alliance(alijansa klaud bezbednosti) je razvio vodič za svoje korisnike pod
imenom: „Security Guidance for Critical Areas in Cloud Computing“. Veoma brzo nakon
inicijalne objave ovog dokumenta on je postao standard i vodič za sigurnos cloud tehnologije.
Širok spektar organizacija u svetu upotrebljava ovaj vodič kako bi upravljale svojim cloud cloud
resursima. Neposredno nakon objave prvog dokumenta Cloud Security Alliance je objavio
dokument pod nazivom „Top Threats to Cloud Computing“. Ovakav jedan dokument je poslužio
korisnicima kao dodatak prethodno objavljenom dokumentu. Imajući u vidu da se svakodnevno
pojavljuju različite pretnje sigurnosti postojeći već pomenuti dokument se veoma često ažurira.
[14]

Neke od navedenih pretnji u pomenutim dokumentima jesu:

1. Nesigurni API interfejsi
2. Otimanje korisničkih naloga
3. Social engineering
4. Gubitak podataka
5. Slaba provera tj. autentifikacija

13
4.2. Moguće zloupotrebe Cloud Computing-a
Imajući u vidu mentalni sklop prosečnog modernog korisnika Internet tehnologija, može se reći
da kao korisnici i sami ne razmišljamo dovoljno često kolike su sposobnosti sistema koje
koristimo i na koji način podaci koje mi razmenjujemo online mogu biti zloupotrebljeni. Često se
dešava da korisnici steknu utisak da sistem koji koriste ima neograničene kapacitete i
mogućnosti što svakako ne može biti tačno. Može se reći da u pogledu cloud tehnologija najveći
takav utisak ostavljaju korisnici IaaS modela. Pomenuti model nudi korisnicima neograničene
mogućnosti mrežnih resursa kao i skladištenje podataka, to makar tako deluje. Drugi pružaoci
usluga tj. provajderi nude i besplatnu ali ograničenu upotrebu njihovih cloud usluga u tzv. "trial"
periodu. Postoje nebrojeni primeri korisnika koji zlonamerno iskorišćavaju pojedine
bezbednosne propuste tako što razvijaju sopstvene tehnologije koja maksimalno iscrpljuju
usluge i resurse drugih korisnika kao i cloud tehnologija. Možda i najveća pretnja po
bezbednost cloud tehnologija jesu upravo zlonamerni korisnici takvih tehnologija. Budući da
veliki broj cloud provajdera koristi jednostavne algoritme provere identiteta i autentifikacije nije
preterano teško naprednim korisnicima da takve ranjive sisteme zloupotrebe. Sa druge strane
deo krivice za gubitak ili zloupotrebu podataka snose i sami korisnici jer veoma često nemaju
svest o tome gde se njihovi podaci nalaze i u kojoj meri su zaštićeni. Istraživanje pokazuju da se
najviše napada preživeli provajderi tzv. PaaS modela cloud computing-a ali u poslednje vreme je
zabeležen i rasz napada na IaaS model pružanja usluga. Dokle god se ne probudi svest kod
krajnjih i prosečnih korisnika može se pretpostaviti da kompanije i dalje neće drastično
poboljšati bezbedonosne mehanizme tj. relativno lako će se takvi sistemi zloupotrebljavati bilo
DDos napadima, dinamičkim napadima, krađom lozinki, podataka itd.[14]

Neke od metoda koje bi provajderi mogli uvesti jesu:

 uvesti bolju autentifikaciju korisnika

 drastično povećati broj bezbedonosnih mehanizama sistema
 po potrebi nadgledati saobraćaj u mređi provajdera
 poboljšati sistem transakcija i plaćanja online platnim karticama

4.3. Napadi iznutra

Iako se na osnovu prethodnih konstatacija možda može naslutiti da kompanije uopšte ne vodi
dovoljno računa o bezbednosti njihovih platformi, takve kompanije su u ogromnom broju
slučajeva veoma svesne svih propusta i ranljivosti koje njihova platforma poseduje. Jedna od
pretnji koje su provajder veoma svesni jesu napadi iznutra. Dobro upućeni korisnici ili čak i

14
zaposleni najbolje znaju kako da manipulišu sistemom na način koji nije legitiman. Veoma veliki
problem jeste činjenica da nedostaje transparentnosti u procesima i procedurama usluga.
Primera radi provajderi usluga ne otkirvaju način na koji njihovi korisnici pristupaju virtuelnim
sredstvima niti na koji način oni prate njihove aktivnosti. Uticaj koji zlonamerni korisnici
„iznutra“ mogu imati na organizaciju definitivno se ne sme zanemariti, pogotovo kada se u obzir
uzme njihov nivo pristupa i mogućnost prodiranja u organizacije. Neki od načina na koji
zlonamerni korisnici mogu uticati na organizaciju su povreda ugleda, finansijski uticaj i gubitak
produktivnosti. Kada organizacija prihvati cloud provajdere ljudski uticaj postaje još veći. Jako je
važno upoznati korisnike cloud computing-as postupcima koje preduzima provajder usluga da bi
sprečionapadeiznutra. Da bi se korisnici i provajderi usluga zaštitili od napada trebalo bi da:[15]

 se razvije mehanizam obaveštavanja o sigurnosnim problemima

 razviti određeni nivo transparentnosti u radu i načinu funkcionisanja
 sprovesti čvršće zakonske regulative radi ograničavanja mogućnosti zloupotrebe iznutra
 razviti sisteme nadzora korisnika

5. Prednosti i nedostaci Cloud Computinga

Pre potpisivanja bilo kakvog obavezujućeg ugovora sa cloud provajderima ili uzimanja u obzir
korišćenja cloud tehnologija bilo one bestplatne ili plaćene, neophodno je upoznati se sa
prednostima i manama takvih tehnologija. Nakon svega do sada navedenog moguće je doći do
različitih zaključaka ali je vredno napraviti pregled dobrih i loših strana cloud tehnologija radi
lakšeg sticanja makar subjektivnog utiska o ovakom načinu poslovanja.

5.1. Prednosti
Može se reći da su naravno prednosti cloud baziranih tehnologija brojne. Nije teško
pretpostaviti da će se njihov broj povećati vremenom razvojom novih tehnologija i tehnika
skladištenja podataka i pružanja usluga korisnicima. U poslednjih nekoliko godina nakon
inicijalnog marketinškog buma koji su doživele cloud tehnologije, došlo je do stagnacije.
Poslednji događaji vezani za zloupotrebu podataka korisnika na socijalnim mrežama stvorili su
određenu skepsu među korisnicima da će ukoliko skladište njihove podatke na cloud-u oni
sigurno biti zloupotrebljeni. No ipak ako stavimo sa strane prethodno navedene tvrdnje
svakako da je jedna od dobrih strana cloud tehnologija upravo cena. Naime, cloud computing u
velikoj meri smanjuje troškove poslovanja. Ovo naravno ne važi za svaki model poslovanja ali za
mala pa čak i srednja preduzeća čuvanje podataka na lokalnim serverima koji bi morali najpre
da se kupe a onda, održavaju i nadograđuju je suviše skupa. [16]

Velike kompanije tj. enterprajz kompanije i dalje ne žele da ulaze u svet cloud computinga jer se
plaše za sigurnost njihovih često osetljivih podataka koje skladište. Suština je dakle u lakšem i

15
jeftinijem čuvanju podataka kao i u smanjenju troškova kupovanja informatičke opreme,
servera, kablova, povezivanja itd. Brojne studije pokazuju da se malim i srenjih kompanijama
više finansijki isplati iznajmljivanje cloud servera na godišnjem nivou nego li kupovina
sopstvenih resursa i njihovo održavanje u istom periodu. Sami cloud provajderi su u poslednje
vreme u pokušaju da privuku još potrošača veoma fleksibilne po pitanju plaćanja, u smislu da je
moguće napraviti takav model poslovanja koji bi podsećao na plaćanje snabdevanja električnom
energijom jednog domaćinstva. Što više se od provajderovih resursa iskoristi od strane
pojedinog klijenta, utoliko će mu i mesečni račun biti veći. Nakon što se mala ili srednja
preduzeća odluče za cloud tehnologije, pored finansijskih dobiti dolazi i do poboljšanja
generalnog poslovanja kompanije. Ovakvu jednu tvrdnju je veoma lako obrazložiti. Ukoliko bi
kompanija imala sopstvene mehanizme za čuvanje podataka, morala bi da odvoji novac za
obuku i plate zaposlenih koji bi radili na održavanju takvih sistema. Samim tim i uprave takvih
kompanija bi bile opterećene čitavim jednim sektorom poslovanja tj. čuvanjem podataka. Uz
pomoć cloud tehnologija i skladištenja podataka, kompanije se rasterećuju i mogu se fokusirati
na ono što je njihova primarna delatnost pa samim tim i pružanju boljih usluga njihovim
korisnicima. [16]

5.2. Nedostaci
Nakon prethodno navedenih tvrdnji moglo bi se reći da cloud ima dosta potencijala. No kao što
je već napomenuto koče ga brojni problemi koji zbog trenutnih geo-političkih dešavanja
ometaju njehov dalji razvoj i širenje među korisnicima. Potrebno je rešiti brojna pitanja ne bi li
došlo do napretka i povećanja broja korisnika cloud baziranih tehnologija. Može se reći da su
neki od nedostataka koji koče razvoj cloud tehnologija: [16]

 Nedovoljno jasno definisani pravni okviri za koriščenje softvera kao i sistem oporezivanja
 Dostupnost i dalje nije zagarantovana tj. velike kompanije ne mogu sebi da priušte da
njihovi podaci budu nedostupni ne njihovom krivicom. Utoliko loše jeste po njih jeste
činjenica da oni u tom slučaju ni na koji način ne mogu da utiču na promenu stanja cloud
servisa
 Nedovoljna transparentnost - kompanije i fizička lica često ne znaju gde su njihovi
podaci fizički i kako se njima upravlja što je u pojedini slučajevima veoma potrebno
 Privatnost je glavni kamen spoticanja. U javnosti i dalje vlada mišljenje da strane državne
agencije i vladine organizacije kontrolišu podatke koje korisnici skladište na oblaku i time
stvaraju ogromnu bazu podataka o svim ljudima na planeti

Kompanije Gartner koja se bavi istraživanjima bavila se takođe i problematikom vezanom za

cloud tehnologije. Oni su izdvojili nekoliko bezbedonosnih problema koji muče korisnike i

16
sprečavaju dalji razvoj cloud računarstva. Stavke koje bi trebalo uzeti u obzir pre potpisivanja
bilo kavog ugovora sa cloud provajderima jesu:[17]

 Deljenje podataka - Iako postoje brojni mehanizmi enkripcije i zaštite podataka ona i
dalje nije dovoljna te su podaci veoma ranljivi i moguće ih je zloupotrebiti i podeliti
 Zakonska regulativa - U pojedinim zemljama ne postoji pravni okvir koji bi garantovao
bilo kakva prava korisnika koji koriste usluge cloud provajdera. Često se sva odgovornost
stavlja na same potrošače gde bi u slučaju da dođe do bilo kakvog spora sa provajderom,
oni bili odgovorni iako to možda i nije slučaj
 Ko pristupa podacima - naime podaci iako jesu enkriptovani, oni moraju biti upravljani
sa vremena na vreme. Dakle neko ipak mora fizički pristupiti određenim podacima i
samim tim ima priliku da potencijalno namerno ili ne ugrozi privatnost podataka
korisnika. Kompanije i pojeidnci bi trebalo da se detaljno raspitaju ko su ljudi koji rade
na takvih poslovima
 Fizička lokacija podataka - korisnici veoma često ne znaju gde se fizički nalaze njihovi
podaci. U pojedinim slučajevima to i ne mora biti toliko bitno ali je određenim
kompanijama i modelima poslovanja od veoma velikog interesa da takav podatak imaju.
Ovo se može tvrditi iz prostog razloga što možda pojedine kompanije ne žele da se
njihovi podaci kladište na serverima koji se nalaze u pojedinim zemljama, u okviru
pojedinih organizacija itd

6. Praktičan deo rada

Kao lični doprinos autora seminarskom radu, izrađena je aplikacija koja predstavlja imitaciju
popularnog sajta za online skladištenje i deljenje programskog koda pod imenom "codeshare".
Ovu platformu je moguće naći na Internet adresi: www.codeshare.io

Budući da je autor ovog rada i sam trenutno zaposlen kao programer na Univerzitetu
"Metropolitan", svestan je važnosti cloud baziranih tehnologija u sferi IT poslova i razvoja
aplikacija te se zato i odlučio da napravi svojevrsnu imitaciju pomenute platforme za deljenje
programskog koda. Sam princip aplikacije je zaista jednostavan. Korisnik unosi u polje za
pretragu u svom pretraživaču konkretnu Internet adresu gde želi da se njegov kod nalazi, pod
uslovom da je prefiks www.codeshare.io . Konkretno, korisnik unosi npr:
www.codeshare.io/zeljeniNaziv .

Nakon prethodno navedenog postupka korisniku se otvara prozor na kome je moguće nalepiti
neki programski kod npr:

17
 Slika 8. Primer codeshare stranice

Onog trenutka kada korisnik zalepi željeni tekst ili kod na otvorenoj stranici ona postaje
dostupna svima tj. moguće joj je pristupiti sa bilo koje tačke na Internetu i kopirati ili
modifikovati postojeći kod. Na taj način postiže se efikasno deljenje koda a sve što je potrebno
da bi neki drugi korisnici pristupili kodu jeste da posete već pomenutu adresu
www.codeshare.io/zeljeniNaziv

U daljem radu biće objašnjeni principi na kojima autorska aplikacija počiva.

6.1. Principi aplikacije "TheCodeshare"

Aplikacija nosi naziv "TheCodeshare" aludirajući na poboljšanu verziju već postojeće aplikacije
codeshare koja je dostupna online. Razvijena je uz pomoć programskog jezika Python i radnog
okvira(eng. framework) Flask. Autor se odlučio na ovakav način izrade imajući u vidu
popularnost i ogroman rast pomenutog programskog jezika i radnog okvira. Naime da bi bilo
moguće imitirati platformu "codeshare", mora se raditi neka vrsta routing-a. Routing nije ništa
drugo nego usmeravanje korisnika ka različitim sadržajima u odnosu na uneti prefiks nakon
imena sajta. Ovakva tehnika je široko rasprostranjena i na ostalim cloud baziranim online
platformama. Naime na sajtovima na kojima je moguće čuvati lične fajlove i podatke, nakon
njihovog upload-a korisnik obično dobija link koji, kada poseti, dobija mogućnost da ponovo
skine fajl sa oblaka.

Najjednostavniji primer jeste sajt www.mediafire.com

18
 Slika 9. Ilustracija Mediafire

6.2. Struktura aplikacije

Za potrebe efikasnog funckionisanja aplikacije bilo je neophodno implementirati tzv. MVC
dizajn pattern. Sa aspekta korisnika ovo nije toliko bitna informacija imajući u vidu da je
nemoguće bez uvida u kod zaključiti o kakvoj se strukturi radi ali je radi lakšeg programiranja
neophodno ukratko pojasniti o čemu se radi. Naime svaki od korisnika bi morao najpre otvoriti
neku stranicu kako bi uneo neke podatke koji će se kasnije obrađivati. Takav jedan "pogled"
jeste View tj. HTML fajlovi koji se otvaraju na korisnikovom računaru kada poseti sajt. Podaci
koje korisnik unosi se prosleđuju kontroleru koji u zavisnosti od ispravnosti podataka, zadatih
uslova ili potreba prosleđuju podatke modelu koji ih obrađuje, vraća nazad u kontroler i nazad u
View kako bi korisnik video rezultate obrade. U konkretnom slučaju aplikacija "TheCodeshare"
se sastoji od više view-a tj. HTML fajlova, jedinstenog kontrolera i jednog model fajla. Ovakva
struktura je formirana iz praktičnih razloga, imajući u vidu da se sama baza podataka sastoji
samo od jedne tabele pa nije bilo potrebe dodatno vršiti grananja i kreirati više nezavisnih
fajlova koji bi čuvali po jednu funkciju.

19
 Slika 10. Struktura fajlova

Naravno budući da je ova aplikacija dominantno namenjena čuvanju podataka i opsuživanju

korisnika konkretnim podacima, bilo je potrebno napraviti adekvatnu bazu podataka koja bi
čuvala pomenute podakte. Čuvanje podataka je postugnuto korišćenjem mySql baze podataka.
Napravljena je jedna jedinstvena "code" tabela.

Podaci koji se čuvaju o samim unosima jesu: id unosa, link, kod, vreme nastanka linka.

Slika 11. Struktura tabele "code"

20
Vredno je spomenuti i dizajnerski deo. Za potrebe jednostavnog i mobile-friendly dizajna
korišćena je najnovija verzija bootstrap-a. U pitanju je verzija 4.0 koja je nedavno objavljena i sa
sobom donosi brojna poboljšanja u pogledu jednostavnog i brzog dizajna web aplikacija. U
okviru projekta je uključen i obavezan static foler koji u sebi sadrži sve fajlove koji se ne menjaju
a u ovom slučaju je to fajl style.css koji služi za dodatno stilizovanje veb stranica. Pre samog
pokretanja aplikacije neophodno je instalirati python programski jezik kao i flask dodatke
imajući u vidu da on nije podrazumeva deo python programskog jezika. Nakon što se pokrene
fajl app.py koji je ujedno i jezgro svakog flask projekta, aplikaciju je moguće testirati na portu
5000 tj. localhost:5000/prefiks

6.3. Funkcionalnosti aplikacije

Najpre je potrebno razlikovati dva slučaja korišćenja:

1. Dodavanje novog koda

2. Pristupanje postojećem kodu

Za razliku od trenutne verzije codeshare aplikacije, verzija koju je autor razvio sadrži u sebi
formu za popunu željenog linka kao i unos koda.

Korisnik najpre pristupa linku: localhost:5000/addContent , nakon čega mu se otvara sledeća

veb stranica:

21
 Slika 12. Izgled stranice za unos

Dalje, korisnik unosi željeni kod i link na kome želi da se prikaže taj kod kako bi ostali korisnici
njemu pristupili.

Takođe i ovde treba razlikovati dva slučaja:

1. Korisnik je uneo već postojeći link

2. Korisnik je uneo novi link

U prvom slučaju treba obavestiti korisnika da je uneo link koji je zauzet i da je neophodno da
pokuša ponovo. Ako to jeste slučaj otvara mu se nova stranica:

22
 Slika 13. Stranica checkBeforeAdd

Sve što je dalje potrebno je da korisnik klikne na dugme "Try again!" koje će ga vratiti nazad na
prethodnu stranicu gde može ponovo uneti kod i novi željeni link.

Ukoliko ipak korisnik unese link koji nije zauzet, biće obavešten o uspešnom unosu u bazu i
prebačen na novu stranicu. Sledi ilustracija:

23
 Slika 14. Popuna forme

Slika 15. Rezultat popune forme

Na slici 15 prikazan je izgled forme nakon uspešnog unosa podataka u bazu.

Sledeće što je neophodno pružiti korisniku jeste mogućnost da on efikasno može pristupiti kodu
i po potrebi preuzeti ga.

Pri pristupanju linku takođe je neophodno razlikovati dva slučaja korišćenja a to su:

1. Korisnik je uneo ispravan link - prikaz koda

2. Korisnik je uneo neispravan link - prikaz alternativne stranice

U prvom slučaju, ako bi korisnik pristupio ispravnom linku, u prethodnom slučaju to je link:
localhost:5000/javasamplecode potrebno je prikazati korisniku kod u odgovarajućem formatu,
pri tom čuvajući format koda tj. sve nove redove, blanko znake itd.

24
 Slika 16. Prikaz koda

Korisnik takođe dobija mogućnost da ukoliko želi doda još koda klikom na dugme "Add some
more code!" nakon čega se preusmerava na formu za dodavanje koda i linka. Ipak, ukoliko
korisnik prilikom unosa linka ne unese postojeći link, potrebno mu je ponovo prikazati
adekvatnu poruku tj. obavestiti ga da je došlo do greške.

Primera radi, korisnik pokušava da pristupi linku localhost:5000/nepostoji:

25
 Slika 17. Prikaz nepostojećeg linka

Na ovoj stranici je pored obaveštenja o nedostupnosti ili nepostojanju linka, takođe moguće
izvršiti preusmeravanje na postojeću stranicu za dodavanje koda.

6.4. Prednosti aplikacije

Na aplikaciji "TheCodeshare", primenjeno je više principa cloud computing-a od kojih su mnogi
principi pomenuti u praktičnom delu rada a upravo zbog toga ova aplikacija sa sobom donosi
mnoge dobre ali i loše strane. Najpre treba istaći da je aplikacija krajnje jednostavna. Dizajn je
veoma jednostavan i praktičan tako da je mogućnost za nastanak grešaka tokom rada
minimalan. Aplikacija sama po sebi radi efikasno ono čemu je i namenjena a to je prikupljanje i
distribucija koda ostalim korisnicima(programerima). Korisniku je data mogućnost da posredno
specificira lokaciju gde želi da se podaci čuvaju tj. konkretan link na kome bi se nalazio kod.
Dalje je vredno pomenuti da jednom kada se link postavi on se ne može menjati za razliku od
trenutno verzije codeshare-a. Aplikacija ne koristi distribuiran sistem baza podataka pa je zato
jednostavna za održavanje i podaci su gotovo savršeno konzistentni i relevantni.

6.5. Nedostaci aplikacije

Kao nedostatak ove aplikacije, iako je navedena kao prednost jeste nedostatak login sistema i
izmene postojećeg koda na određenom linku.

26
Sa striktno aspekta cloud computing-a moguće je uvideti još nekoliko mana ovakve aplikacije.
Zbog jednostavnosti baze, u slučaju nedostupnosti podaci bi bili nedostupni korisnicima pa bi
stoga i usluga bila loša. Potrebno je razviti minimalni sistem distribuiranosti podataka radi
održavanja konstantne dostupnosti podataka u slučaju mehaničkih kvarova, gubitka podataka
medijumu, nestanka napajanja itd. Dalje je potencijalno potrebno razviti sistem koji bi
povremenom brisao zauzete linkove, nakon jednog dana, meseca itd i time oslobađao
memoriju na hard disku. U suprotnom bilo bi potrebno dodatno i konstantno proširivati
kapacitete memorije kako bi se omogućilo adekvatno pružanje usluga korisnicima. Kao
potencijalni dodatni problem se javlja sigurnost i privatnost, mada je to nešto što kao što je i
navedeno u teorijskom delu varira od države do države i važećih zakona trenutno na snazi.

7. Zaključak
Nakon svega navedenog možemo reći da cloud computing treba shvatiti kao neku vrstu skupa
skladištenih resursa koji se isporučuju krajnjim korisnicima. Veoma je sličan sistemu deljenja
resursa putem standardne mreže. Pomenuti su i mnogi modeli rada cloud computing-a kao što
su: hibridni, javni, community, privatni. Svaki od pomenutih modela je jedinstven na svoj način
a moglo bi se reći da aplikacija koja je razvijena kako bi bio ilustrovan rad jednog cloud
baziranog sistema pripada grupi javnog modela funkcionisanja imajući u vidu dostupnost
postavljenih podataka. Takođe su objašnjeni i neki pojmovi kao što su back i front end, koje je u
principu bitnije razlikovati sa čisto programerske strane ali je radi boljeg razumevanja cloud
computing-a neophodno poznavati ih. Na primeru aplikacije je takođe objašnjen i MVC model,
što se dalje poklapa sa back i front end pojmovima, imajući u vidu da bi smo MVC mogli podeliti
na front end tj. ono što korisnik vidi tj. View i back end tj. operacije i komunikacija sa bazom
koja se odrigrava u pozadini (u ovom slučaju model i view).

Ukratko je objašnjena razlika između superračunara i cloud computing-a imajući u vidu

određene sličnosti između pomenutih dveju tehnologija. U najopširnijem smislu superračunari
obrađuju ogromne količine podataka i ispisuju rezultat dok cloud računar samo vraća podatke i
retko kada ih obrađuje. Napravljen je kratak pregled dostupnih ali i kompleksnih cloud baziranih
rešenja i sistema kao što su ICloud, Google Docs itd. Svaki od ovih oblak servisa je na svoj način
obeležio eru razvoja cloud tehnologija a neke od njih i dan danas funkcionišu i veoma su široko
rasprostranjene. Sa aspekta bezbednosti objašnjeni su bezbedonosni rizici koje cloud
tehnologije nose sa sobom kao i na koji način ih prebroditi. Takođe je napravljen i kraći pregled
potencijalnih i najčešćih pretnji po cloud computing kao i listu provera koje treba izvršiti pre
potpisivanja bilo kakvih ugovora i upuštanja u poslovne saradnje sa cloud provajderima.

27
Na kraju teorijskog dela navedene su sve prednosti i mane cloud computing-a i to uzimajući sve
promenljive u obzir od funckionalnost do bezbedonosnih. Cloud računarstvo je i dalje u povoju i
može se imajući u vidu potrebe i rast tržista reći da će ono i dalje rasti ali sve to pod uslovom da
se političke i druge afere vezane za ugrožavanje podataka na Internetu suzbiju ili naravno
iščeznu. U suprotno teško je verovati da će cloud računarstvo ozbiljnije zaživeti.

28
8.Reference
[1] https://en.wikipedia.org/wiki/Cloud_computing april.2018.

[2] Margaret Rouse , Cloud computing ,

https://searchcloudcomputing.techtarget.com/definition/cloud-computing jul.2017.

[3] David Stepania, Supercomputing vs Cloud Computing

https://www.linkedin.com/pulse/supercomputing-vs-cloud-computing-david-stepania
jun.25.2015.

[4] https://en.wikipedia.org/wiki/Windows_Live_Mesh april.2018.

[5] https://en.wikipedia.org/wiki/Google_App_Engine april.2018.

[6] https://en.wikipedia.org/wiki/Google_Docs,_Sheets,_and_Slides april.2018.

[7] https://en.wikipedia.org/wiki/ICloud april.2018.

[8] John White, Public vs Private cloud: What's the difference

https://www.expedient.com/blog/private-vs-public-cloud-whats-difference/

[9] https://en.wikipedia.org/wiki/Community_cloud april.2018.

[10] Margared Rouse, Hybrid Cloud,

https://searchcloudcomputing.techtarget.com/definition/hybrid-cloud feb.2018.

[11] Sudhi Seshachala, Cloud Computing Architecture: Front-end and Back-end

https://cloudacademy.com/blog/cloud-computing-architecture-an-overview/ mart.5.2015.

[12] https://en.wikipedia.org/wiki/Cloud_computing_architecture april.2018.

[13] Cloud Tweaks, Utility Computing vs Grid Computing: Sorting the Differences
https://cloudtweaks.com/2011/02/utility-computing-vs-grid-computing-differences/
feb.1.2011.

[14] Eslam Nader Desokey, Edvard van BIljon, Cloud computing and security challanges
https://social.technet.microsoft.com/wiki/contents/articles/30889.cloud-computing-and-
security-challenges.aspx
apr.27.2015.

[15] https://en.wikipedia.org/wiki/Attack_(computing) april.2018.

29
[16] https://www.levelcloud.net/why-levelcloud/cloud-education-center/advantages-and-
disadvantages-of-cloud-computing/ april.2018.

30