9.

ZAVERENICI

Dr Darelu i Peleju Antoru ve�eri su prolazile u prijateljskoj razmeni misli, a dani u prijatno
bezna�ajnim poslovima. Mogla je to biti obi�na poseta. Dr Darel je mladi�a predstavio kao svog
ro�aka, preko iz svemira, i taj kli�e utoli radoznalost.
Me�utim, de�avalo se da se u razgovoru nekako spomene neko ime. Mirno bi se razmislilo. Dr
Darel bi rekao jedno 'Ne' ili 'Da'. U razgovoru preko otvorenog komuni-talasa uzgred bi bio upu�en
poziv: "�elim da te upoznam s mojim ro�akom."
Arkadijine pripreme su se odvijale na sebi svojstven na�in. U stvari, njeni postupci su se najmanje
mogli smatrati otvorenim.
U �koli je, na primer, navela Olinta Dema da joj pokloni zvu�ni prijemnik na bateriju koji sam
be�e napravio. Pri tome je upotrebila metode koji su ukazali na to da njena budu�nost obe�ava
opanost za sve mu�karce koji budu do�li u dodir s njom. Da ne idemo u pojedinosti - ona je samo
pokazala takvo zanimanje za hobi kojim se sam Olint hvalio - imao je kod ku�e radionicu - spojila je to
sa vrlo dobro iznijansiranim prenosom tog zanimanja na bucmaste crte samog Olinta, tako da se
nesre�ni juno�a obreo kako 1) naduga�ko i �ivahno izla�e principe hipertalasnog motora, 2)
postaje vrtoglavo svestan krupnih zaokrugljenih o�iju koje su tako vedro po�ivale na njegovim i 3)
kako sam gura u njene voljne �ake svoju najve�u dotada�nju kreaciju, napred pomenuti zvu�ni
prijemnik.
Posle toga Arkadija se u smanjenim dozama dru�ila sa Olintom, dovoljno dugo da otkloni svaku
sumnju da je razlog njenom prijateljstvu bio taj zvu�ni prijemnik. Mesecima posle toga Olint je
ra�ljikama svog duha obrtao uspomenu na to kratko razdoblje u svom �ivotu, dok je, najzad, zbog
nedostatka ne�eg novog, nije ostavio i pustio da padne u zaborav.
Kada je prispelo sedmo ve�e i kada je petoro ljudi sedelo u Darelovoj dnevnoj sobi sa hranom u sebi,
a duvanom pri sebi, na spratu je Arkadijin pisa�i sto zauzimao prili�no neugledan doma�i proizvod
Olintove bistrine.
Dakle, petorica. Razume se, dr Darel, pomalo osedele kose, uredno odeven, izgledaju�i ne�to
stariji od svoje �etrdeset i dve godine. Ozbiljni Pelej Antor, povremeno �iva pogleda, izgledao je mlad
i u sebe nesiguran. Pa trojica novih: video-niovinar D�oul Terbor, krupan, punih usana; penzionisani
univerzitetski profesor fizike dr Elvet Semik, sav sparu�en i naboran tek napola je ispunjavao svoje
odelo; i �trkljasti, nespretni bibliotekar Homir Man. Dr Darel je govorio spokojno, uobi�ajenim
trezvenim tonom: "Ovaj skup je sazvan, gospodo, zbog ne�ga malkice va�nijeg nego �to su
dru�tveni razlozi. Verovatno ste to naga�ali. Po�to ste zbog va�ih predistorija namerno odabrani,
mo�ete pogoditi i to da je ovo skop�ano s opasno��u. Ne�u je umanjivati, ali �elim da naglasim
da smo svi mi ionako Osu�eni ljudi.
Zapazili ste da nikog od vas nismo ni poku�ali da kri�om pozovemo. Ni od kog nije zatra�eno da
ovamo do�e a da ga niko ne vidi. Prozori nisu name�teni tako da se ne mo�e gledati unutra. Oko
sobe nema nikakvog za�titnog ekrana. Da ne uspemo potrebno je jedino to da privu�emo pa�nju
neprijatelja, a najbolji na�in da se ona privu�e bio bi kada bi poku�ali sa la�nom i teatralnom
tajanstveno��u.
(Ha, pomisli Arkadija naginju�i se prema glasovima koji su - pomalo �kripavo - dopirali iz male
kutije.)
"Da li ste razumeli ovo?"
Propra�aju�i svaku svoju re�enicu nabiranjem lica koje mu je otkrivalo zube i krive�i donju
usmu, Elvet Semik re�e: "Oh, pre�i na stvar. Ka�i nam ne�to o mladi�u."
"Zove se Pelej Antor", odvrati dr Darel. "Bio je u�enik mog starog kolege Klejzija, koji je umro
pro�le godine. Pre svoje smrti Klejzi mi je poslao snimak njegovog mozga do petog podsloja, a taj
snimak je upore�en sa snimkom mozga �oveka pred vama. Vama je, naravno, poznato da se snimak
tog podsloja ne mo�e falsifikovati, a da to ne mogu �ak ni ljudi koji se bave psiholo�kom naukom.
Ako to ne znate, morate primiti moje re�i kao ta�ne."
"Negde treba da po�nemo", iskriviv�i usta re�e Terbor.
"Uze�emo da je ono �to ka�e� ta�no, jer ti si najve�i elektroneurolog u Galaksiji otkako je
Klejzi umro. Bar tako sam te nazvao u poslednjem video-komentaru, a �ak sam i sam u njega
poverovao. Koliko ti je godina, Antore?
"Dvadeset i devet, g.Terbore."
"Hm, hm, hm! A i ti si elektroneurolog? Veliki?"
"Tek ovladavam naukom. Ali radim marljivo, a imao sam tu sre�u da budem Klejzijev u�enik."
Man upade. Kad god bi bio uzbu�en pomalo bi zamuckivao: "V-v-voleo b-b-bih da p-p-po�nete.
Mislim da svi s-s-suvi�e p-p-pri�ate."
 Dr Darel odi�e obrve u pravcu Mana. "U pravu si Homire. Dajem ti re�, Peleju."
"Ne bih jo� govorio", polako re�e Pelej Antor. "Pre nego �to po�nemo - mada shvatam
ose�anje g. Mana - moram zatra�iti podatke o va�im mo�danim talasima."
"�ta ovo zna�i, Antore? Na kakve podatke o mo�danim talasima misli?" Darel se namr�ti.
"Na snimke svih vas. Moj ste uzeli, dr Darvele. Ja moram uzeti va� i svih ostalih. Merenja moram
obaviti sam."
"Za�to bi nam verovao, Darele", primeti Terbor. "Mladi� je potpuno u pravu."
"Hvala vam", re�e Antor. "Ako nas povedete do va�e laboratorije, dr Darele, mi �emo za vama.
Jutros sam uzeo slobodu da proverim va� aparat."

Elektroencefalografska nauka istovremeno je i nova i stara. Stara je u tom smislu da saznanje o tome
da nervne �elije �ivih bi�a proizvode mikrostruje pripada onoj ogromnoj kategoriji ljudskog
saznanja �ije je poreklo potpuno zaboravljeno. To je saznanje koje se prote�e tako daleko unazad,
�ak do najranijih ostataka ljudske istorije.
A ipak, i novo je. �injenica postojanja mikrostruja dremala je tokom desetina hiljada godina
Galakti�kog carstva kao jedan od onih �ivih i neobi�nih, ali sasvim nekorisnih delova ljudskog
saznanja. Neki su poku�ali da izvr�e klasifikaciju talasa na talase budnog i usnulog stanja, spokojnog
i uzbu�enog, dobrog i lo�eg - ali �ak i naj�ire koncepcije posedovale su svoje horde iuzetaka koje
bi sve pokvarile.
Drugi su poku�avali da doka�u da postoje grupe mo�danih talasa, sli�no dobro poznatim
krvnim grupama, kao i to da je odre�uju�i �inilac spoljna sredina. To su bili rasisti koji su tvrdili da
se �ovek mo�e podeliti u podvrste. Me�utim, takva filosofija nije mogla stati ispred nadmo�nog
ekjumenskog pokreta, prouzrokovanog �injenicom da je Galakti�ko carstvo bilo jedina politi�ka
jedinica koja je obuhvatala dvadeset miliona zvezdanih sistema, a da je spajalo sve ljude od centralnog
sveta Trantora - sada samo veli�anstvene i nemogu�e uspomene na veliku pro�lost - do
najusamljenijeg asteroida na periferiji.
S druge strane, u dru�tvu koje se toliko posvetilo fizi�kim naukama i be�ivotnoj tehnologiji,
kakvo je bilo Prvo carstvo, postojalo je neodre�eno ali sna�no sociolo�ko potiskivanje
prou�avanja uma. Manje je uva�avano zato �to je bilo od manje neposredne koristi; slabo je
finansirano jer je bilo manje unosno.
Posle raspada Prvog carstva nastalo je raspar�avanje organizovane nauke koja je sve vi�e i vi�e
nazadovala, idu�i ni�e i od osnova atomske energije, tamo do hemijske energije uglja i nafte. Jedini
izuzetak od ovoga bila je, naravno, Prva zadu�bina, gde je odr�avana o�ivljena i oja�ana iskra
nauke i kona�no bila dovedena do rasplamsavanja. Ali i tu je fizika vladala, a mozak, osim u hirurgiji,
ostajao poprili�no zanemarena oblast.
Hari Seldon je prvi izneo ne�to �to �e se vremenom pokazati kao ta�no.
"Nervne mikrostruje u sebi nose varnicu svakog promenjenog nadra�aja i reakcije, bili oni svesni ili
ne. Mo�dani talasi zabele�ni drhtavim �iljcima i udolinama na kockastom papiru ogledalo su
zdru�enih misaonih impulsa milijardi �elija. Teoretski, trebalo bi da analiza otkrije i poslednju misao
i najmanje ose�anje subjekta. Trebalo bi da se otkriju razlike koje poti�u ne samo od krupnih
fizi�kih mana, nasle�enih ili ste�enih, ve� i od promenljivih emotivnih stanja, ste�enog
obrazovanja i iskustva, pa �ak i od ne�eg tako tananog kao �to je to promena �ivotne filosofije
subjekta."
Ali �ak ni Seldon nije mogao oti�i dalje od spekulacije.
A sada, ima ve� pedeset godina kako ljudi iz Prve zadu�bine kidi�u na to neverovatno ogromno i
slo�eno skladi�te novog saznanja. Pri�li su mu, prirodno, pomo�u novih tehnika kakva je, na
primer, primena elektroda na �avu lobanje na�injenom novorazvijenim sredstvima koja su
mogu�avala da se sa sivim �elijama uspostavi neposredna veza, a da �ak nije potrebno obrijati ni
deli� glave. Postoji i ure�aj za snimanje koji automatski bele�i podatke o mo�danim talasima kako
u globalu, tako i u posebnim funkcijama sa �est nezavisnih promenljivih.
Najva�niji je, mo�da, bio narastao ugled encefalografije i encefalografa. Najve�i od njih, Klejzi,
u�estvovao je na nau�nim skupovima kao ravan fizi�arima. Sam dr Darel, mada se vi�e nije
aktivno bavio naukom, bio je poznat po svojim sjanim dostignu�ima u encefalografskoj analizi isto
onoliko koliko i po �injenici da je sin Bejte Darel, velike junakinje prethodne generacije.
I tako, dok dr Darel sada sedi na svojoj naslonja�i, ne�ni dodir peperjastih elektroda jedva da
nagove�tava neki pritisak na njegovu lobanju, a igle u vakuumizovanom prostoru podrhtavaju tamo-
amo. Le�ima je okrenut registratoru - u protivnom bi, kao �to je poznato, pogled na krivulje koje se
pomeraju doveo do nesvesnog poku�aja da se one kontroli�u sa vidnim rezultatom - me�utim, on
zna da glavni broj�anik izra�ava sna�no ritmi�ku i malo promenljivu sigma-krivu njegovog
sna�nog i disciplinovanog mozga. A nju �e potkrepiti i o�istiti pomo�ni broj�anik koji pokazuje
talase malog mozga. �eoni re�anj �e prouzrokovati o�tre, gotovo diskontinuelne skokove, a
prigu�ena kolebljivost iz ispodpovr�inskih podru�ja sa svojim uskim podru�jem frekvencija...
Poznavao je snimak svojih mo�danih talasa onako kao �to slikar savr�eno poznaje boju svojih
o�iju.
Kad Darel ustade iz le�aljke Pelej Antor ne re�e ni re�. Mladi� izdvoji sedam snimaka, osmotri
ih hitrim, sveobuhvatnim pogledom �oveka koji ta�no zna �ta se tra�i od svake si�u�ne, gotovo
nepostoje�e facete. "Ako nemate ni�ta protiv, dr Semik, vi ste na redu."
Od starosti po�utelo Semikovo lice bilo je ozbiljno. Encefalografija je bila nauka koja se razvila kad
je ve� bio star i o njoj je malo znao; skorojevi�ka nauka koju je pomalo mrzeo. Znao je da je star i da
�e to pokazati snimak njegovih talasa. To su pokazivale bore na njegovom licu, njegov pogureni hod,
drhtanje ruke, ali oni su govorili samo o njegovom telu. Snimci mo�danih talasa mogu pokazati da mu
je i um ostario. Neprijatni i nedozvoljeni upad u �ovekovu poslednju utvrdu, u njegov ro�eni um.
Elektrode behu postavljene. Sam postupak, naravno, ni�ta ne boli od po�etka do kraja. Jedino je
postojalo neko slabo treperenje, daleko ispod praga ose�anja.
Potom do�e red na Terbora, koji je u toku petnaestominutnog postupka sedeo mirno i neosetljivo,
pa na Mana koji se na prvi dodir elektroda trgnuo, a zatim proveo ostatak vremena be�e�i o�i kao
da �eli da ih izvrne i da posmatra kroz rupu na svom potiljku.
"A sad..." re�e Darel kad je sve bilo gotovo.
"A sad", s izvinjavanjem �e Antor, "u ku�i postoji jo� jedna osoba."
Mr�te�i se, Darel upita: "Moja k�er?"
"Da. Ako se se�ate, dr Darele, zatra�io sam da ve�eras ostane kod ku�e."
"Zbog encefalografske analize? Tako ti Galaksije, �emu?"
"Bez nje ne mogu nastaviti."
Darel sle�e ramenima i po�e uz stepenice. Na vreme upozorena Arkadija isklju�i prijemnik pre
nego �to �e otac u�i, a zatim s blagom pokorno��u po�e za njim dole. Po prvi put u �ivotu
na�la se pod elektrodama, izuzev kad su joj ono kao sasvim maloj uzeli osnovni snimak mozga radi
identifikacije i upisa u knjige.
"Mogu li da pogledam", zatra�i, kad je bilo gotovo, ispru�aju�i ruku.
"Ne bi razumela, Arkadija", re�e dr Darel. "Zar ti nije vreme za spavanje?"
"Da, o�e", smerno �e ona. "Laku no� svima."
Ustr�ala je uz stepenice i, uz minimalne pripreme, bacila se u postelju. Sa Olintovim prijemnikom
naslonjenim na uzglavlje ose�ala se kao neka li�nost iz mikro-knjige i svakog �asa je stezala
prijemnik u ekstazi zbog �pijunskog sadr�aja.
Prve re�i koje je za�ula behu Antorove. "Gospodo, analize su zadovoljavaju�e. Uklju�uju�i i
onu deteta."
Dete, s gnu�anjem pomisli Arkadija u mraku, narogu�iv�i se na Antora.
Antor otvori torbu i iz nje izvadi nekoliko tuceta snimaka mo�danih talasa. Nisu to bili originali.
Niti se na torbi nalazila obi�na bravica. Da se klju� nalazio u nekoj drugoj �aci, a ne u njegovoj,
sadr�aj bi za tili �as be�umno sagoreo u neodgonetljiv pepeo. Sa snimcima izva�enim iz torbe to se
ionako desilo posle pola �asa.
Me�utim, za vreme njihovog kratkog veka Antor brzo izgovori: "Ovde su snimci nekolicine manje
va�nih dr�avnih funkcionera sa Anakreona. Ovo je psiholog sa Univerziteta na Lokrisu; ovo je
industrijalac sa Sivene. Ostali su kao �to vidite."
Okupi�e se. Svima, osim Darela, bili su to samo mnogi treptaji predstavljeni na ovojcima papira.
Darelu su oni dovikivali na milion jezika.
"Skre�em vam pa�nju, dr Darele", ovla� pokaza Antor, "na izravnato podru�je izme�u
sekundarnih taujanskih talasa na �eonom re�nju, �to je zajedni�ko svim ovim snimcima Da li
�elite moj analiti�ki ra�unar, gospodine, da biste ovo tvr�enje proverili?"
Analiti�ki ra�unar se mo�e smatrati dalekim ro�akom - kao �to je to neboder nekoj kolibi -
one igra�ke iz obdani�ta, logaritmara. Darel ga je koristio hitro pokre�u�i ru�ni zglob, �to je
odavalo dugu praksu. Rezultate je nacrtao slobodnom rukom i oni behu, kao �to je i Antor tvrdio,
bezobli�ne zaravni u oblasti �eonog re�nja gde su se mogle o�ekivati izra�ene vijuge.
"Kako to tuma�ite, dr Darele?" upita Antor.
"Nisam siguran. Ovako s neba pa u rebra, ne vidim kako je to mogu�e. �ak i u slu�aju amnezije
postoji suzbijanje, ali ne i nestanak. Mo�da je to neka drasti�na operacija mozga?"
"Ah, ne�to je odse�eno", nestrpljivo uzviknu Antor, "da! Me�utim, ne u fizi�kom smislu.
Znate, Mazgov je ba� tako ne�to mogao napraviti. Mogao je da potpuno suzbije svaku sposobnost za
neko ose�anje ili neki duhovni stav i da ne ostavi ni�ta drugo do takvu zaravan. Ili je..."
 "Ili je to mogla uraditi Druga zadu�bina. Zar ne?" upita Terbor, polagano razvla�e�i usne u
osmeh.
Nije postojala prava potreba da se odgovori na to potpuno retori�ko pitanje.
"�ta vas je navelo da posumnjate, g. Antore", upita Man.
"Nisam to bio ja. Bio je to dr Klejzi. Skupljao je snimke mo�danih talasa onako kako to �ini
Planetarna policija, ali na drugi na�in. Specijalizovao se za intelektualce, dr�avne funkcionere i
vode�e poslovne ljude. Znate, sasvim je jasno da ukoliko Druga zadu�bina usmerava istorijski tok
Galaksije - ili nas - da to mora �initi tanano i na najmanje primetan na�in. Ukoliko dejstvuje preko
umova, kako to zaista mora biti, to moraju biti umovi ljudi od uticaja na kulturu, industriju ili politiku.
A njima se on i bavio."
"Da", usprotivi se Man, "ali da li postoji ne�to �to bi to potkrepilo? Kako se pona�aju ti ljudi -
mislim, kod kojih postoji ta izravnatost? Mo�da je to potpuno normalna pojava." Svojim nekako
de�jim plavim o�ima beznade�no je pogledao u ostale, ali mu niko ne uzvrati ohrabrenjem.
"Prepu�tam to dr Darelu", re�e Antor. "Zapitajte ga koliko je puta video ovaj fenomen u toku
svog prou�avanja ili u literaturi prethodne generacije. A onda ga zapitajte kakve su �anse da se
otkrije makar samo u jednom na svakih hiljadu slu�ajeva u kategorijama koje je dr. Klejzi
prou�avao."
"Mislim da nema sumnje", zami�ljeno �e dr Darel, "da su ovo ve�ta�ki mentaliteti.
Prepravljeni su. Na izvestan na�in sam u to sumnjao."
"To znam, dr Darele", primeti Antor. "Znam i to da ste nekad radili sa dr Klejzijem. �eleo bih,
me�utim, da znam za�to ste prestali."
U njegovom pitanju zapravo nije bilo neprijateljstva. Mo�da ni�eg vi�e od opreznosti, ali je u
svakom slu�aju izazvalo du�i tajac.
Darel je gledao od jednog do drugog gosta, a onda �e naglo: "Zato �to Klejzijeva borba nije imala
svrhe. Borio se sa protivnikom koji je za njega bio suvi�e jak. Otkrivao je ono �to smo - on i ja - znali
da �e otkriti, a to je da nismo svoji sopstveni gospodari. A ja nisam �eleo da znam! Imao sam svoje
samopo�tovanje. Voleo sam da mislim da je na�a Zadu�bina predvodnik kolektivne du�e
Zadu�bine; da se na�i preci nisu uludo borili i umirali. Smatrao sam da �e biti jednostavnije da
odvratim pogled sve dok ne postanem sasvim siguran. Mesto mi nije bilo potrebno, jer dr�avna penzija
trajno dodeljena porodici moje majke mo�e pokriti moje jednostavne potrebe. Da bih odagnao dosadu
dovoljna je moja ku�na laboratorija, a �ivot �e se jednog dana zavr�iti... A onda je Klejzi umro."
"Taj Klejzi, ne poznajem ga. Kako je umro?" zainteresovao se Semik, pokazuju�i zube.
"Umro je. Znao je da �e umreti. Pola godine ranije rekao mi je da se suvi�e pribli�io smrti..."
odlu�no upade Antor.
"A s-s-sad smo joj se m-m-mi suvi�e pribli�ili, zar ne?" primeti Man osu�enih usta, a pri tom mu
se pomeri Adamova jabu�ica.
"Da, ali to bi se ionako desilo - svima nama", bez uvijanja odvrati Antor. "Zbog toga ste svi vi
odabrani. Ja sam Klejzijev u�enik. Dr Darel je bio njegov kolega. D�oul Terbor je u svojim
emisijama, osu�ivao na�u slepu veru u izbaviteljsku ruku Druge zadu�bine, sve dok ga vlada nije
onemogu�ila uz pomo�, da i to spomenem, mo�nog finansijera na �ijem se mozgu zapa�a ono
�to je Klejzi imao obi�aj da naziva, prepravljenom zaravni'. Homir Man ima najve�u postoje�u
zbirku podataka o Mazgovu, a objavio je neke radove koji se bave razmi�ljanjem o prirodi i funkciji
Druge zadu�bine. Dr Semik je isto onoliko koliko i ostali doprineo encefalografskoj matemati�koj
analizi, mada ne verujem da je shvatio da se njegovi prora�uni mogu i tako primeniti."
Razgroga�iv�i o�i, Semik prsnu u smeh: "Ne, mladi�u. Ja sam analizirao intranuklearna
kretanja, ovaj, problem n-tela. Pojma nemam o encefalofrafiji."
"Onda znamo gde smo. Vlada, naravno, mo�e da ni�ta ne preduzme po ovom pitanju. Ne znam da
li su gradona�elnik ili neko iz njegove uprave svesni ozbiljnosti situacije. Ali jedno znam - nas petorica
nemamo �ta da izgubimo, a mo�emo dobiti mnogo. Sa svakim novim saznanjem mo�emo se
pro�iriti u bezbednim pravcima. Razumete, mi ovde smo samo po�etak."
Terbor upita: "Koliko je daleko oti�la ova infiltracija Druge zadu�bine?"
"Ne znam. To je jednostavan odgovor. Svaka infiltracija koju smo otkrili bila je na spoljnim
rubovima nacije. Mati�ni svet je mo�da jo� �ist, mada ni to nije izvesno - ina�e vas ne bih
proveravao. Zbog va�eg napu�tanja istra�iva�kog rada s Klejzijem vi ste bili naro�ito sumnjivi,
dr Darele. Znate, Klejzi vam to nikada nije oprostio. Ja sam mislio da vas je, mo�da, Druga
zadu�bina podmitila, ali Klejzi je uvek tvrdio da ste kukavica. Oprosti�ete mi, dr Darele, ovo
navodim da bih razjasnio svoj sopstveni polo�aj. Li�no mislim da shvatam va�e dr�anje, a ako je
to zaista bio kukavi�luk mislim da se da opravdati."
Dr Darel duboko uzdahnu pre nego �to �e odgovoriti. "Pobegao sam! Nazovite to kako ho�ete.
Poku�ao sam da sa�uvam na�e prijateljstvo; me�utim, on mi nikada nije pisao, niti me je posetio
sve do onog dana kad mi je poslao snimak tvojih mo�danih talasa, a to je bilo na nedelju dana pre no
�to �e umreti..."
"Ako ne zamera�", prekide ga Homir Man u nastupu nervozne govorljivosti. "N-n-ne shvatam �ta
misli� da radi�. B-b-bedna smo mi �-�-�a�ica zaverenika, ako samo budemo pri�ali, pri�ali i
p-p-pri�ali. Uostalom, ne vidim �ta mo�emo u�initi. Ovo je m-m-mnogo detinjasto. M-m-
mo�dani talasi i tandara-bro�. Postoji li bar jedna stvar koju nameravate da preduzmete?"
Pogled Peleja Antora blistao je. "Da, postoji. Potrebno nam je vi�e podataka o Drugoj zadu�bini.
To je od prvenstvene va�nosti. Prvih pet godina svoje vladavine Mazgov je proveo upravo u traganju
za takvim podacima i nije uspeo, ili nas bar tako uveravaju. A onda je prestao da tra�i. "Za�to? Zato
�to nije imao uspeha? Ili zato �to je uspeo?"
"O-o-opet pri�e", ogor�eno �e Man. "Kako mi to mo�emo saznati?"
"Ako me budete saslu�ali... Prestonica Mazgova bila je na Kalganu. Pre Mazgova Kalgan nije
ulazio u sferu trgova�kog uticaja Zadu�bine, a ni sada ne ulazi. Kalganom, bar zasad, vlada neki
Stetin, ukoliko sutra ne do�e do nove dvorske pobune. Stetin sebe naziva Prvim gra�aninom i smatra
se naslednikom Mazgova. Ukoliko na tom svetu postoji neko predanje, ono po�iva na superhumanosti i
veli�ini Mazgova - predanje gotovo praznoverno po svojoj ja�ini. Usled toga se stara palata Mazgova
�uva kao svetili�te. Niko neovla��eno ne mo�e u nju u�i, a unutra nikada ni�ta nije bilo
taknuto."
"I?"
"I, a za�to je tako? U vreme kao �to je ovo ni�ta se ne de�ava bez razloga. A �ta ako palatu
Mazgova ne �ini nedostupnom samo sujeverje? �ta ako je Druga zadu�bina tako uredila? Ukratko,
a �ta ako su unutra rezultati petodi�nje potrage Mazgova..."
"Ah, koje�ta."
"A za�to da ne? U toku �itave svoje istorije Druga zadu�bina se skrivala i u najmanjoj meri
me�ala u galakti�ke poslove. Znam da bi nama izgledalo logi�nije uni�titi palatu, ili bar ukloniti te
podatke. No, morate uzeti u obzir psihologiju tih velikih psihologa. To su sve sami Seldoni, sve sami
Mazgovi, a delaju zaobilazno, preko mozga. Nikada ne�e uni�titi ili ukloniti ako svoje ciljeve mogu
posti�i stvaranjem nekog du�evnog stanja, a?"
Ne primiv�i nikakav odgovor, Antor produ�i: "A vi, Mane, vi ste prava li�nost za pribavljanje
obave�tenja koja su nam potrebna."
"Ja?" �uo se zapanjen usklik. Manov pogled je leteo s jednog na drugog. "Ja to ne mogu obaviti.
Nisam ja �ovek od akcije, nisam televizijski junak. Ja sam bibliotekar. Ako vam tako mogu pomo�i, u
redu, rizikova�u i Drugu zadu�binu, ali ne idem u svemir zbog takvog nekog zanesenja�kog plana."
"�ujte", strpljivo �e Antor, "dr Darel i ja smo se slo�ili da ste vi pravi �ovek. To je jedini
na�in da se ovo obavi prirodno. Ka�ete da ste bibliotekar. Odli�no! A kojom se obla��u najvi�e
bavite? Mazgovom! Ve� raspola�ete najve�om zbirkom materijala o Mazgovu koja postoji u
Galaksiji. Prirodno je �to �elite jo� ne�to; kod vas je to prirodnije nego kod ikog drugog. Mo�ete
zatra�iti dozvolu za ulazak u kalgansku palatu a da ne izazovete sumnju u zadnje namere. Mo�da
�e vas odbiti, ali u vas ne�e posumnjati. �tavi�e, imate jednosed krstaricu. Zna se da za vreme
godi�njeg odmora obi�no pose�ujete stare planete. �ak ste ve� i bili na Kalganu. Zar ne shvatate
da treba jedino da se pona�ate onako kako ste uvek �inili?"
"Ali ne mogu se tek tako pojaviti i re�i: M-m-molim vas da me pustite u va�u svetinju nad
svetinjama, g-g-gospodine Prvi gra�anine?"
"A �to da ne?"
"Tako mi Galaksije, zato �to me ne�e pustiti unutra!"
"Pa dobro. Neka vas ne puste. Vrati�ete se ku�i, pa �emo smisliti ne�to drugo."
U bespomo�nom otporu Man se obazre. Ose�ao je da ga nagovaraju na ne�to �to mrzi. Niko se
nije ponudio da mu pomogne da se iskobelja.
I tako, na koncu behu donete dve odluke u ku�i dr Darela. Prva je predstavljala Manov pristanak,
dat preko volje, da poleti u svemir �im bude zapo�eo njegov letnji odmor.
Druga je bila potpuno nedopu�tena odluka krajnje neovla��ene u�esnice skupa, doneta kada je
uz �kljocanje isklju�ila prijemnik i sabrala se za okasneli san. Tom drugom odlukom se za sada
ne�emo baviti.