Poslednja me�uigra

Bejl �enis je sedeo u sobici oblo�enoj belim plo�icama i prepu�tao svoj mozak odmoru. Bio je
zadovoljan �to �ivi u sada�njosti. Tu su bili zidovi i prozor, a napolju trava. Nisu imali nikakvih
naziva. Bile su to prosto stvari.
Nalazili su se tu i sto, stolica i knjige koje su se same, bez �urbe, projektovale na ekranu u
podno�ju njegove postelje. Bila je tu i negovateljica koja mu je donosila hranu.
U po�etku se trudio da spoji odlomke koje bi nau�io. Kakvi su bili odlomci razgovora vo�enog
izme�u dva �oveka.
"Sada je nastupio potpuni gubitak govora. O�i��en je, mislim, bez o�te�enja. Treba vratiti
snimak njegove prvobitne konstitucije mo�danih talasa."
Zvuke je znao naizust, ali su nekako bili �udni - kao da ne�to zna�e. Ali za�to se truditi?
Bolje je posmatrati lepe boje �to se smenjuju na ekranu u podru�ju te stvari na kojoj le�i. A
onda je neko u�ao i ne�to po njemu radio, pa je dugo spavao.
A kad je i to pro�lo, krevet je iznenada postao krevet, znao je da se nalazi u bolnici, a re�i kojih se
prise�ao imale su sada pun smisao.
"�ta se de�ava?" Seo je.
"U Drugoj zadu�bini si i vra�en ti je tvoj um - tvoj prvobitni um." Kraj njega se nalazio Prvi
govornik.
"Da! Da!" �enis shvati da je on on, a u tome be�e nekog neverovatnog ose�anja trijumfa i
radosti.
"A sad mi reci", upita Prvi govornik, "da li sad zna� gde se nalazi Druga zadu�bina?"
Istina ga u jednom ogromnom talasu preplavi. �enis nije odgovarao. Kao i Ebling Miz pre njega, bio
je svestan samo ogromnog iznena�enja od kojeg se prosto uko�i.
Najzad klimnu i re�e: "Tako mi svih zvezda Galaksije - sad znam."